UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Psihologija
Esej

AŠOV EKSPERIMENT KONFORMIZMA

Mentor: Studenti:
Ivana Kovačević Kristina Jović, 49/15
Marija Đurović, 178/15
Nina Kostantinović 264/15
Andrijana Ristanović, 253/15

Beograd, 2015.
 SADRŽAJ

1. UVOD ..........................................................................................................................................3
2. SOLOMON AŠ ..............................................................................................................................3
3. POJAM KONFORMIZMA ..............................................................................................................5
4. OBJAŠNJENJE EKSPERIMENTA .....................................................................................................6
5. ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................7
6. LITERATURA ................................................................................................................................7

2
 1. UVOD
U eksperimentalnoj psiholoiji kao važna tema oduvek se nametalo pitanje slobodne volje
pojedinca. Pojam slobodna volje predstvalja psihološki i filozofski fenomen. U kojim
stuacijama i kada će pojedinac postupiti prema zakonu slobodne volje ličnog izbora, a kada ga
se odriče. Kao pripadnik društva čovek ima nasušnu potrebu da bude prihvaćen i uz to
jednako važnu potrebu da pripada nekoj grupi. Stepen pripadnosti nekoj grupi zavisi naravno
od stepena razvoja određene ličnosti, njenog uzrasta, pola, socijalnog statusa kao i nivoa
individualne i kolektivne svesti. Čovek neretko odbacuje sopstveno mišljenje i priklanja se
mišljenju većine. Postoje situacije u kojima se do grupnog mišljenja dolazi konsnezusom,
odnosno dogovorom, što se može vezati za savremene tendecije razvoja modernog društva i
njegove što veće demokratizacije. Fenomen grupe i pritiska okoline nezavisan je od
civilizacijskih dostignuća i modernog društva u smislu snažnog uticaja koji ima na
pojedinačno mišljenje i lični stav pojedinca. Savremeni tokovi razvojne psihologije mladih
upućuju na tendenciju prevladavanja grupnog uticaja u svim sferma života. Stiče se utisak da
se izgubila svaka potreba za individualnošću. Jednostavno je to primetiti i u svakodnevnim
situacijama: većina mladih devojaka nosi duge ravne kose, mladići po svom stilu odevanja i
šišanja svi liče jedni na druge. Došlo je vreme kada razlikovanje unutar grupe skoro da
predstavlja društveno neprihvatljivo ponašanje. Ljudi nisu osnaženi da svoj identitet
izražavaju ličnim stavom i stilom, već linijom manjeg otpora prihvataju postavke trenutnog
stanovišta.

2. SOLOMON AŠ

Solomon Aš (slika 1.) je rodjen 14. septembra 1907. godine u Poljskoj. 1920. godine se
preselio u Ameriku. Naučio je engleski čitajući Čarlsa Dikensa. Diplomirao je na
univerzitetu u Kolumbiji. On u početku nije bio zainteresovan za socijalnu psihologiju a
kasnije se zainteresovao za antropologiju. Magistrirao je 1930. godine, a doktorirao
1932. Oženio se sa Florenc Miler, koju je upoznao u biblioteci i sa njom dobio sina.
Njegov sin je postao profesor ekonomije na Univerzitetu Rutgers.

Tokom 1950. godine, Aš je postao poznat po svojoj seriji eksperimenata koji su govorili
o uticaju društvenog pritiska na usaglašenost ljudi. On je osmislio ono što se danas
smatra kao klasični eksperiment u socijalnoj psihologiji, i 1951. godine sproveo
eksperiment da bi istražio u kojoj meri društveni pritisak većinske grupe može da utiče
na osobu da se prilagodi. Eksperiment sa konformizmom iz 1951. godine je jedna je od
čuvenih potvrda činjenice da je teško odoleti pritisku grupe. Takođe, ukazao je na veoma
veliki uticaj mase i koliko je teško prosečnom pojedincu da se izdvoji i suprotstavi
većini.

Zašto se ljudi ponašaju baš na određene načine? Psiholozi ovo pitanje postavljaju od
davnina. Ogroman deo onoga što danas znamo o ljudskom umu potiče upravo od
eksperimenata koji su sprovođeni tokom prošlog veka. Od Ašovog ispitivanja
konformizma pa do Zimbardovog zatvorskog eksperimenta na Stenfordu, psiholozi,
odnosno studije iz liste koja sledi u nastavku dali su ogroman doprinos dubljem

3
 razumevanju onoga što ljude pokreće na određena ponašanja. Ašov eksperiment sa
konformizmom jedna je od čuvenih potvrda činjenice da je teško odoleti pritisku grupe.
Njegov glavni zaključak je da grupa može da promeni mišljenje pojedincu, pod
pritiskom. Tokom svojih eksperimenata je zeleo da ispita koje društvene snage menjaju
mišljenja kod ljudi, želeo je da pokrene seriju studija koje bi dokumentovale snagu
povinovanja glasu većine. Takođe istraživano je koji aspekt uticaja grupe je najvazniji.
Jedna od kritika na račun Ašovog eksperimenta bila je što su ispitanici bili prevashodno
mlađi. Zrele osobe imaju dovoljno iskustva u životu i mentalne snage,tako da oni
uglavnom drže do svojih stavova. Takođe još jedna kritika je da eksperimentu nedostaje
ekološki kredibilitet. Ono što mi smatramo kao problem ovog eksperimenta je to što je
eksperiment koristio veštački zadatak za merenje usaglašenosti, što bi moglo da znači da
se rezultati ne mogu generalizovati na druge realne situacije iz života. Pokreću se i etička
pitanja, učesnici nisu bili zaštićeni od psihološkog stresa, do kog može doći ako se ne
slažu sa većinom.

Ovaj Ašov najpoznatiji eksperiment je postavio takmičenje između fizičke i društvene

stvarnosti. Ističe se krhkost osobe u masovnom društvu kada je suočena sa suprotnim
mišljenjem većine. Studija pruža jasne odgovore na neka pitanja,a pokreće mnoga.
Kakav je stepen slaganja u situacijama koje se razlikuju po sadržaju i strukturi? Na koji
način je nezavisnost u vezi sa socijalnim i kulturnim uslovima? Da li su lideri nezavisni
od drugih ljudi ili vešto slede svoje sledbenike? Kako i u kojoj meri socijalni izvori
ograničavaju mišljenje i stavove ljudi? Istraživanje je uticalo i na mnoge druge naučnike
da se bave sličnim pitanjima. Jedan od stručnjaka je i Stenli Miligram. Njegova studija
poslušnosti je jedna od najpoznatijih u psihologijii direktno je inspirisana Ašovim
eksperimentom.

Slika 1. Solomon Aš

4
 3. POJAM KONFORMIZMA
Konformizam je prilagođavanje mišljenja i ponašanja grupnim normama, ali ne iz
vlastitih uverenja, nego usled pritiska grupe ili iz potrebe da se misli isto kao i drugi
članovi grupe. Prema pojedinim istraživačima definiše se i kao popuštanje pojedinca
pritisku grupe u suđenju ili akciji, koji proizilazi iz sukoba između njegovog vlastitog
mišljenja i onog koji zastupa grupa. Ishod konformiranja se ogleda u tome da dotična
osoba sudi, veruje i postupa u saglasnosti sa suđenjem, verovanjem i akcijom grupe.
Konformizam je raširena pojava, a postoji više činilaca koji utiču na njega. Naime,
konformizam podstiču: nejasnoća situacije, jedinstvenost grupe, nezrelost i neiskustvo,
ali i određene crte ličnosti. Uticaj određenih crta ličnosti ima uticaj na konformizam što
se ogleda u tome da osobe koje su samouverene, samostalne i inteligentne manje
pribegavaju konformizmu za razliku od osoba koje su plašljive, nesigurne i spremne na
poslušnost i poštovanje, čak i negativnih društvenih normi. Kao glavni uzroci
konformizma najčešće se navode pritisak grupe i strah od njenih sankcija, želja da se
bude prihvaćen u grupi i strah da će se ostaviti loš utisak zbog različitosti. Neka
istraživanja su pokazala da je konformističko ponašanje karakterističnije za
kolektivistička društva, gde se prihvatanje tuđeg mišljenja ne smatra nepoželjnom
osobinom, već znakom uviđavnosti.

Pritisci grupe mogu da budu eksplicitni ili implicitni. Eksplicitni pritisci grupe
podrazumevaju da grupa otvoreno vrši pritisak na pojedinca da se konformira. Implicitni
pritisci grupe se odnose na to da pojedinac samostalno uočava da se njegovi sudovi i
akcije razlikuju od onih koji predstavljaju standard za grupu. Pritisak potiče od straha da
pojedinac nije u pravu, odnosno da odstupa od grupe. Pritisci tuđeg mišljenja mogu da
prouzrokuju da se pojedinac ustručava da iznese svoje mišljenje, što ima za posledicu, na
primer, veliki broj pogrešnih odluka donetih pri grupnom odlučivanju.

Postoje informacioni i normativni uticaj pri konformiranju. Informacioni uticaj je

prisutan kada osoba veruje da nema dovoljno dobre informacije, pa se iz tog razloga
oslanja na tuđe mišljenje. Osoba želi da bude u pravu i smatra da je način na koji grupa
tumači situaciju, iz nekog razloga, tačnije. Normativni uticaj se ispoljava u situacijama
kada osoba želi da ostavi dobar utisak na druge i da izbegne bilo koji vid sankcije koji bi
mogla da doživi ukoliko se ne uklapa u mišljenje grupe.

Različiti eksperimetni su pokazali da postoje faktori koji utiču na stepen konformizma.

Ti faktori se mogu svrstati u dve grupe: situacioni faktori i faktori vezani za ličnost.
Veličina grupe, kao situacioni faktor, ima ulogu u stepenu konformizma. Aš je pokazao
u svom eksperimentu da postoji nizak nivo popuštanja ukoliko je ispitanik izložen
uticaju samo jedne osobe, dok ako grupu čini veći broj ljudi, obim popuštanja je
maksimalan. Fizičko prisustvo drugih podrazumeva da je subjekt više sklon
konformizmu ukoliko su članovi grupe prisutni, nego što bi to bilo u slučaju da on samo
posredno saznaje njihove odgovore. Sastav grupe se odnosi na to da je subjekt manje
sklon konformizmu ukoliko smatra da su članovi grupe manje kompetetni za sporno
pitanje u odnosu na subjekta. U tom slučaju on odbacuje njihovo mišljenje. Jendodušnost
grupe slaganja podrazumeva da ukoliko je pojedinac grupe izložen mišljenjima grupe
koja nije jednodušna , konformizam je manji. Drugim rečima, ako postoji bar još jedan

5
 istomišljenik koji podržava subjekta, konformizam je manji ili ga nema. Kohenzivnost
grupe utiče na konformizam jer u grupi koja je izrazito kohenzivna vlada veći
konformizam. Odnosno, tamo gde postoji veća bliskost između članova, saglasnost
među njima je veća.

Inteligencija, kao faktor vezan za ličnost, zastupa mišljenje da su konformisti manje

inteligentni jer nisu sposobni za iznošenje novih ideja. Motivaciono i emotivno
funkcionisanje pokazuje da su konformisti anksiozniji i da guše svoje impulse i
pokazuju manje emotivne sposobnosti. Pojam o sebi podrazumeva da konformisti sebe
doživljavaju kao inferiorne i lično neadekvatne što je direktno povezano sa uticajem
konformizma. Interpersonalni odnosi ukazuju na to da su konformisti slabiji ocenjivači
drugih osoba i da pokazuju brigu za druge. Lični stavovi i vrednosti podrazumevaju da je
konformista u većoj meri sklon da iznosi konvencionalne stavove za razliku od
nezavisnog pojedinca.

4. OBJAŠNJENJE EKSPERIMENTA
Sredinom XX veka Solomon Aš je eksperimentalno utvrdio koliko su ljudi spremni da se
odreknu svog mišljenja i da prihvate tuđe mišljenje. On je prvenstveno formirao nekoliko
grupa tako da je u svakoj grupi bio samo jedan pravi ispitanik, dok su ostali bili Ašovi
saradnici. Grupi ispitanika su prikazane dve kartice od kartona. Na jednoj kartici je nacrtana
linija određene dužine koja je označena kao standardna linija. Na drugoj kartici su nacrtane tri
linije različitih dužina koje su označene kao linije za upoređivanje (slika 1.). Samo jedna od
tri linije koje su predstavljene na drugoj kartici je duga koliko i standardna linija. Zadatak
ispitanika bio je da procene koja je linija od tri ponuđene linije podjednake dužine kao
standardna linija. Svaki član je trebalo da kaže svoje mišljenje kada dođe na red. Međutim,
ispitanici su bili tako raspoređeni da je pravi ispitanik bio poslednji. Lažni ispitanici su
povremeno davali pogrešan odgovor. Nakon netačnih odgovora koji su prethodni ispitanci
davali, pravi ispitanik bi postajao zbunjen i stoga bi davao isti odgovor kao i prethodni
ispitanici, odnosno pogrešno bi odgovorio.
Rezultati do kojih se došlo eksperimentom pokazali su da je tri četvrtine ispitanika bar
jednom pogrešno odgovorilo, a da je četvrtina njih stalno davala pogrešne odgovore kako bi
se usaglasilo sa drugim članovima grupe. Aš je pokazao da se čak i sudovi o onom što se
opaža menjaju pod uticajem mišljenja većine. Većini ispitanika je teško padalo što nisu
saglasni sa grupom. Neki od ispitanika koji su ostali nesaglasni sa grupom su tvrdili da su
imali želju da se odreknu svog mišljenja i povinuju se mišljenju grupe; da su se osećali
uznemireno, zbunjeno i izdvojeno, kao otpadnik od ostalih; da je se sve okrenulo protiv njih.

6
Slika 2. Prikaz standardne linije (levo) i linije za upoređivanje (desno)

5. ZAKLJUČAK
Komformizam u jednoj grupi može doneti mnogo toga dobrog. Grupa istomišljenika lakše
donosi zajedničku odluku, efikasnija je u podeli zaduženja pod pretpostavkom da pod
uticajem konformističkog načina razmišljanja članovi grupe prihvataju svoje obaveze bez
opiranja. Upravo ovaj segment konformizma, sa druge strane, može da ograniči kreativnost i
inovativnost pojedinca u grupi, kao i grupe same. Konfrmizam u grupi donosi monotonost i
može da utiče na produktivnost njenih članova: da je pospeši jer su članovi grupe u svojim
zaduženjima dobo uvežbani pošto ih stalno ponavlajaju, ali može i usporiti rad jer su članovi
prezaisićeni jednom istom ulogom i nemotivisani da je unaprede.
Grupni identitet je posebno izražen u periodu adolscencije, te nije neobično da za mlade ova
vrsta identiteta pretpostavlja polaznu osnovu svakog identiteta. Sazrevanjem raste potreba za
indivudalnošću, jačaju se sposobnosti prihvatanja različitosti i razvija originalnost.
Zaključujemo da je Aš vrlo smisleno pozvao mlade ljude u eksperiment jer se grupni identitet
najizraženije ostvaruje u mladosti.

6. LITERATURA

1. Asch, S.E. (1956). Studies of Independence and Conformity: I. A minority of one

against a unanimous majority. Psychological Monographs: General and Applied, 70,
9,1-69
2. Apostolović, M. B. (2012). Psihologija. Beograd: Novi Logos
3. Žiropađa, Lj. (2012). Uvod u psihologiju. Beograd: Čigoja štampa
4. Trebješanin, Ž. (2000). Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kulture
5. Rot, N. (2004). Opšta psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva