mn IY

Pariz Drugog Carstva u

Baudelairea
Une capitale n'est pas absolument
necessaire a l'homme.
Se.narrJ.cour

o I. Boema
u
Boema se u Marxa javlja u vrlo pouč­
a nom kontekstu. U nju on ubraja zavjeren:ike po pozirvu,
i-
kojima se ba~i u opširnom pri<kazu memoara policijskog
agenta de la Hoddea, što je izišao u listu Neue Rheinische
Zeitung 1850. godine. Predočiti Baudelaireovu fizionomiju
zna6i govoriti o sličnosti koju on pokazuje s tim politJičkim
tipom. Marx ga ocntava ovako: »S izgrađenošću proleterske
konspiracije javila se i potreba za podjelom rada; članovi
su se podrjelili na prigodne zavjerenike, conspirateurs d'oc-
casion, tj. radnike kojri. su se zavjereništvom bavili samo us-
put, uz svoj uobi,čajeni posao, samo posjećivali slkupove i
bili spremni pojaV1iti se na zapovijed šefa na zbornom mje-
stu, te na ikonspirante po profesij1i, na one koH ISu zavjere-
ništvu posvetili svu svoju djelatnost ri od nje živj,eli . . . ži-
r
e votni položaj te klase unap11ijed određuje cijeH nj:ezin zna-
čaj ... Njezina nestalna egzistencija, u pojedinostima ovirsna
više o slučaju negoli o djelovanju, život bez pravila, u ko-
jemu su krčme prodavača vina -ta sastajališta urotnika -
jedine čvrste točke, neizbježiva poznanstva 1sa svakojakim
dvoličnim ljudima, sve je to svrstano u onaj životnri krug
koji ~Se u Parizu zove la boheme.« 1 - ·

., 1 Karl Marx i Frleđrich Engels, prikaz Adolphea Chenua, Les conspi-

rateurs, Paris, 1850, i Luciena de la Hoddea, La natssance de la Republlque
en tevrter 1848, Paris, 1850; nav. prema: »Die Neue Zeit«, 4 (1886), str. 555.

23
 Valja usput napomenuti da je i sam Napoleon III za-
počeo uspon u sredini koja je :komunioirala s upravo opi-
sanom. Poznato je da je jedno od oruđa iz doba njegova
predsjednikovanja bilo Društvo od 10. prosinca, koje je, pre-
ma Marxu, bilo sastav1jeno od »Sve one neodređene, raspu-
štene maJse, bacane tamo i amo, mase koju Francuzi zovu
la boheme«.2 Tokom carevanja Napoleon je usavršavao ikon-
spirativne običaje. Iznenadne proklamacije ;i tajna mešeta-
renja, skokoviti ispadi li neprozniva <ironija pripadali su drža-
vnom mteresu Drugog Carstva. Iste te crte nala.timo 1i u Bau-
delailreoVIim teorUskim spisima. 'Svoje ,stavove iznosi većinom
apodiktički. Nije sklon diskusiji. Uklanja joj se s puta čak i
onda kad bi oštre suprotnosti u tezama što 1ih je redom
usvajao iziskivale ,raspravljanje. Salon 1846. posvetto je »gra-
đanima«; istupa kao zagovornik, a to nije gesta onoga tko
je advocatus diaboli. A kasnije, na pdmjer, u napadu na tra-
~ic~ju. »Zdravog razuma«, pronalazi za »pošteno građanstvo«
~ nJezma uglednika, bilježnika, riječi naj:rabijatnijecr boema. 3
Oko 1850. godi~e proglašuje kako umjetnost ne ~lja di,je-
1 liti od korisnosti; nekoli'ko godina kasnije zastupa l'art pour
'·-l'art. I u svemu tomu pred svojom se publilkom ne trudi
oko nekaikva povezivanja, baš kao ni Napoleon III, koji go-
tovo preko noći, :iza leđa francuskog parlamenta, od zaštitne
carine prelazi na !slobodnu trgovinu. A sve te crte paik ob-
jašnjavaju zašto je službena knitika - predvođena Julesom
Lemaitrom - ta:ko malo osjetila od teorijskih energ:ija koje
se nalaze u Baudelaireovoj proz:.
Marx :svoj opis taJkozvanih conspirateurs de profession na-
stavlja ovako: »Nj.ima je j.edini uVIjet revolucij-e dovoljna
organi~oija njihove zavjere ... Bacaju se na izume koji tre-
ba da 'IZVedu revolucionarno čudo; zapalj,ive bombe, strojevi
za razaranje s magičnim djelovima, urotnici koji bi trebali
djelovati to čudotvornije i razorn1je što 1imaju manje racio-
nalna razloga. Zabavljeni skaluplj'ivanjem talkvih projekata.
n~su imali druge svrhe do one najpreče, rušenja postojećeg
režima, i najdublje su preziralli teorijsko prosvjeoivanje rad-
[Proudhon,. koji se želi distancirati od zavjerenika po pozivu, sebe
prigodice naziva ,..novim čovjekom - čovjekom kojemu nije do barikada
već do rasprave; čovjekom koji je svake večeri mogao sjediti za istim
stolom s .Predsje~nikom .Policije te poklanjati svoje povjerenje svim de
la Hoddeima SViJeta« (Cit. Gustave Geffroy, L'enfe1'7Y!e, Paris, 1897, str.
180/181) .]
2
Marx, Der achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte, uredio i bi-
lješkama
3
popratio David Rjazanov, Beč, Berlin, 1927.
Charles Baudelaire, Oeuvres. Texte etabli et annote par Yves-Ge-
rard Le Dantec, 2 sveska, Paris, 1931/32. (Bibliotheque de la Pleiade, 1. i 7)
II, str. 415. (Ubuduće navodimo samo svezak i broj stranice.)
24
nika o njihovdm k·lasnim interesrwa. Otuda nj.ihov ne prole-
ters.ki već plebeJski bijes na habits noirs (crne kapute), više
ili manje obrazovane ljude koj.i su zastupali tu 'stranu po-
kreta, o koj-ima međutim, kao službenim zastupnioima Stran-
ke, nikada nisu mog1i postatli. posve neo~isni.<< 4
Baudelaireovi poUtičkli nazori načelno ne nadmašuju na-
zore zavjereniika po pozivu. Bile njegove naklonosti na stra-
ni kler1kalnog nazadnjaštva &li ih on darivao ustanku iz
1848. godine - izraz im ostaje nepovezan, a temelj krhak.
To dovoljno dokazuje sLika u danima veljače - stoji na
uglu neke pariške ulice, maše puškom ~ vd.če: >>Dolje general
Aupick!<<* · Flaubertove riječi: »Od svekollike politike razu-
mijem samo jednu stvar: pobuna<<, mogao je u svakom slu-
čaju posvojiti. To bi opet valjalo shvatiti onalko kako pro-
izlazi iz završnog odlomka bilješke koja se sačuvala među
njegoV'im zapisima o BelgiJi: »Kažem 'žJivj,ela revolucija!' ,kao
što b;h rekao 'živjelo razaranje! živjelo ispaštanje! živjelo
kažnjavanje! živjela •smrt!' Ne bih h~o sretan samo kao žrtva;
ni igrati krvnilka ne bi mi loše palo - ne bih li osjetio re-
voluciju s obje strane! Republikanski nam je duh sv:ma u
,krvi kao š1to nam je sifilis u kostima; inficirani smo demo-
kracijom i slifilhični.<< 5
To što Baudelare taiko zap]suje moglo bj. se nazvati me-
tafizikom provokatora. U Belgiji, gdje je zapisana ta bilje-
ška, neko je vrijeme slovio kao doušnik francuske poboijc.
Sami po sebi takvd. aranžmani. bili su tolilw obični da je
Baudelaire u vezi s knj,iževn:m stipendistima policije mogao
20. prosinca 1854. godine napisati .majai: »Nikada se moje
ime neće pojaviti u njihovim sramnim reg:stnima.<< 6 Teško
da je Baudelaireu takav glas u Belgiji pnibavilo jedino nje-
govo neprijateljstvo što ga je pokazivao prema inače pro-
skr:biranom, a ondje slavljenom Hugou. Udjela u Š'irenju
toga glasa imala je i njegova pustošna ironija; lako mu se
moglo svidlietli da ga sam širi. Culte de la blague, što ga
opet nalaZJimo u Georgesa Sorela, a postao je i neotuđivim
dijelom fašističke propagande, imao je u Baudelaireu prvi
svoj izdanak. Naslov i duh u kojemu je Celine napisao
Sitnice dovoljne za pokolj (Bagatelles pour un massacre)
neposredno se vraća na Baudela~reo~. dnev~ič~'i zal,'is: .. »Da!a
bi se organizirati lijepa konspiraciJa radr rskoqenJivanp
• Marx i Engels, prikaz o Chenuu i de la Hoddeu, l. e. (str. 513)
str. 556.
• General Aupick bio je Baudelaireov očuh.
s n, str. 728.
o Baudelaire, Lettres a sa mere, Paris, 1932. str. 83.
25
 žid~vske ra~e.<< ~ Gini s~. da j,e bl~nklijevac Rigault, koj:i je
SVOJU ~on~p1rat1vn~ kanJeru završiO kao predsjedil!i:k policije
~l Pansko] ikomuru, posjedovao isti onaj crni humor 0 ko-
Jet?u se mnogo gavoDi u svjedočanstvima o Baudela:keu.
»Rigault je<<,, veli ~ Ličnostima revolucije 1971. godine (Hom-
mes de la revolutwn de 1871) Ch. Proles, »UZ veliku hladno-
krvnost u svim stvarima posjedovao i nešto od zločesta
šaljivca. Bilo mu je to neotuđivo, sve do njegova fanatizma.<< 8
Pa čak je i teroristički san, što ga Marx su;reće u konspka-
tora, na.šao sv?j. pandan. u Baudelairea. »Ako ikad«, piše
Bau~elmre ~aJ':I 23. pro.smca 1865, »opet smognem onaj na-
l?on 1 ~ne.~gi, .l sto..sam Je nekoliko puta posjedovao, iskalit
cu 'SVO) _btjes ~ knJigama koje izazivaju stravu. Namjeravam
P?bu?Itl protw sebe. čHav ljudski rod. Bila bi to §last koja
b~ 1~1 sve n~doknad1la.« 9 Zagrižljivi taj bijes - Za range -
b10 Je ~~troJ što ga je u pariškim zavjerenicima po pozivt
pothranJwalo pola stoljeća borbi na bavikadama.
. »Oni su ti«, veli Marx o tim zavjereruicima, »koji nab~­
CUJU ~rv~ barikade i zapovijedaju.<< 10 I doi:sta, u ishod1:štu
kOI_ISpiratn>:nog pokreta stoj,i ba~ikada. Ona ima uza se revo-
l';l~Ionarn_u tradiciju. Više od čethii tisuće bariikad'a dspre-
SIJecalo Je grad u srpanjskoj revoluciji. 11 Kad se Fourier
ogledao za ~akvim pm~~erom za »rad koji, se ne vrši za
novac n~~o 1z s~rasti«, mJe našao ništa što mu je bilo b~iže
od gradnJ~ ban~a:da. Hugo je u Jadnicima dojmljirvo pri-
k~z~? mrez? ~ankada, ostavivši njihovu posadu u sjellli. »Ne-
v~d_IJiva pohCIJa. b~e pazila je svuda i održavala red, to jest
noe · · · O~o kOJve bx odozgo gledalo u taj nagomilani mrak
nazrelo b1, mazda, tu :i tamo, na stanovitim razmacima,
~onek_u vnerazg~vj~tnu SVjetlost na kojoj SU se i1st:cale izlom-
''ll ljene .x cudne. hmJe, profili neobičnih građevina, nešto nalik
il' ':l na SVJetlucanJe u kakvim razvalinama· to su bile bar'i!k:ade.« 12
i U .o~:~ćanj~ Parizu, koje je ostalo fr;gment, a trebalo je za-
,,,, l klJUCitl ~V]etove. zla, Baudelake se ne oprašta od grada a
~~ ~e pnzove nJegove barikade; pri:sjeća se »njegovih ma-
§lcmh kocaka pločnika koje se ustobočuju uv:i's poput utvr-
ill: l 7
II, str. 666.
8
j::, Charles Proles, Raoul Rtgault. La prefecture de police sous la Com-
mun;. Les otages. (Les hommes de !a revolution de 1871), Paris, 1898, str. 9.
10
Baudelaire, Lettres a sa mere, l.c., str. 278.
lli
11 Marx 1 Engels, prikaz o Chenuu i de la Hoddeu, l.c., str. 556.
l Usp. Ajasson de Grandsagne i Maurice Plaut, Revolution de 1830.
lj P an 1 ~es. combats de Parts aux 27, 28 et 29 julllet, Parts s.a.
. V1ct'!r. Hugo, Oeuvres completes, edition definitive d'apres les ma-
~2~~;~;~ ongmaux. Roman, Sv. 8: Les mtserables, IV, Paris, 1881, str.
26
da« 13• Kamenje je, naravno, »magxcno«, jer Baudelaireova
pjesma ne poznaje ruke ikoje su ga pokrenule. A upravo bi
taj patos bio dug blankizmu. Jer slično kliče blankiijevac
Tridon: »0 force, reine des baricades, . . . toi qui bvilles
l'ćclair et dans l'emeute ... c'est vers toi que les p11isonn:ers
tendent leurs mains enchainees.« 14 (O snago, kraljice bari-
kada ... ti koja sjaš u munj-i i metežu ... doista si ti ona
kojoj zatvorenici pružaju sputane ruke.) Na kraju Komune
proletarijat se, propinjući se poput smrtno ranjene životinje,
povlačio u svoju gradnju, ;iza barikada. Jer poraz je skrivilo
i ,to što radnici, školovani u borbi na barikadama, ni'su bi1i
dorasli otvorenoj bici 'koja bi Thiersa skrenula s puta. Ti
su radlllici, kako piše jedan od najnovijih povjesničara Ko-
mune, »bitku u vlastitoj četvrti pretpostavil~ :susretu na slo-
bodnu polju ... i, ako već mora bi:ti, smrt iza pločnika poe
dignutog u barikadu u nekoj od pa11iškiih ulica<< 15 •
Naj:ista:knutij:i šef padških barikada, Blanqui, sjedio je
tada u svom posljednjem zatvoru, u Font du Taureau. U
njemu i njegovim drugovlima Marx de u svom osvrtu na
srpanj!sku revoluciju vidio »stvarnog vođu proleterske par-
tije<<16. O revolucionarnom prestižu što ga }e Blanqui imao
tada i sačuvao ga s~ve do smrti treba suditli s mnogo pri-
znanja. Prije Lenjina ni;jc u proletarijatu bilo nikoga ttko bi
imao izraz:Utijih crta. Usjekle su se i Baudela:i'reu. PostoJi
list koji uz druge improvizirane crteže prikazU\ie i Blanqui-
jevu glavu. - Dvojakost Blanquijevu položaju osob'ito po-
kazuju pojmov.i za kojima Marx poseže u prikazu konsp;ra-
tivne sredine u Parizu. S jedne strane postoje valjani raz-
lozi zašto je Blanqui u predaju ušao kao puči'st. On je tip
političara, kako veli Marx, koji smatra da je njegova za-
daća »preduhitri.ti revolucionarni razvojni proces, umjetno
ga dotjerati do krd.ze i stvoriti revoluciju iznebuha, a bez
uvjeta za revoluoiju« 17 • Usporede l1i se pak. s tim, s druge
strane, opisi koji postoje o Blanquiju, čini se kao da je,
naprotiv, bio mnogo više nal1i'k na čovjeka dz kruga habits
noirs, nemila konkurenta onim zavjerenicima po pozivu. Blan-
kiijeViSki Klub dvorana jedan očevidac opisuje ovako: >>Želi
li se dobiti točan dojam o pojmu što bi ga čovjek u prvi
13 I, str. 229.
t• Nav. Charles Benoist, La crise de !'etat moderne. L~ »mythe« de
»la classe ouvrtere«, Revue des deux mondes, god. 84, 1. ozujka 1914.
JS Georges Laronze, Histoire de la commune de 1871 d'apres des do-
cuments et des souventrs inedits. La justice, Paris, 1928, str. 532.
•• Marx, Der achtzehnte Brumaire de Louis Bonaparte, l.c. str. 28.
17 Marx i Engels, prikaz o Chenuu i de la Hoddeu, l.c., str. 556.
27
 mah. stekao o Blanqtuijevu revolucionarnom klubu u uspo-
redbi s druga dva kluba koja je tad posjedovala Stranka
poretka ... najb~lje je zamisliti publiku Comedie Franr;:aise
na. dan k~d ~e Igra Racine i Corn eille pored mase naroda
koja pum c1rkus u kojemu akrobati izvode vratolomna
t;mij~ća. Kao. da se č?vjek nalazi u kakvoj kapelici posve-
cenoJ pravoVJernom r.11tualu konspiracije. Vrata su b'.la ot-
vorena svi~a, n~ čovjek se vraćao samo ako je bio ~dept.
~aJkon otu.zna mrmo~oda potlačenih . . . podigao bi se tsveće­
mk. tog ·~Jesta. NamJera mu je bila rezimirati teškoće nje-
govrh kl:Jenata, pu~a kakva ga je upravo reprezentiralo
pola '!uc.eta preuzetmh i razdraženih glupana, što 1su ·ih upravo
s~slusaLt .. Zaprav?. bi analizirao situaoiju. Vanjština mu je
?ria o~mJena, vodrJelo besprijekorno; glava fino oblli1kovana;
rz~az trh; t~kv sto ?i
mu u očima kadšto sijevnula divlja mu-
np, nagovJestavaJUĆi nesreću. Oči su mu bile uske male i
pr~~orne; obič~o bi g!edale v:še dobronamjerno neg~ kruto.
Nacm govora .bro mu Je umjeren, očinski 1i jasan; s najmanje
deklamatorskrh govorničkih fraza što sam ih o9'm u Thi-
ersa, lilkada .čuo.:< 18 Blanqui se ovdje pojavljuje' kao- doktnina-
rac:. Osobnr OipiS .»crnog kaputa« potvrđuje ·se ovdje do u
tancme. Poznato Je da je »Sta:d« znao doai:rati u crnim ru-
kav~cama.* Međutim, odmjerena ozbiljnost, neproh',tnost
SVOJstvena ~la.nquiju, izgleda posve drukč;ja u svjetlu jedne
Ma~xove pnmJ:~b~. »To SU«, piše Marx o zavjerenioima po
pozw~, "~~kermcan revolucije, te s ranij.im alkemičarima
dokraJa drJele razbarušenost ideja i borniranost u čvrstim
?ređodž~ama.« 19 Time se, kao sama od sebe, javlja Baudela-
rr.~ova 1Shka: zal?onetna krama alegorije u jednoga, zavjere-
meko kramarenJe tajanstvenošću u drugoga.
Ma~x vgo~ori. s potcjenjlivanjem, a kako bi se drukč~je
n;-?,glo !I o~efurvati, o krčmarS'kom gospodarenju u kojemu se
mzr ~~ontsprrator osjećao rkao kod kuće. Zaparu koja se tamo
tal?zila .Poznavao je već i Baudelaire. U njoj je nastala
ve1:rk~ pJesma pod naslovom Vino prnjara (Le vin des chif-
fonmers)., Ona je nastaLa negdje oko :polovice stoljeća. U to
s~ doba Ja::n~ ~aspravljalo o mot<h~ima koje nagovještava ta
PJesma. Rijec Je zapravo o porezu na v;no. Ustavotvorna
18
Izvještaj J.-J. Weissa; cit. Gustave Geffroy, L'enferme, l. e., str.
346-348.
. • Baudel!'li!_'e je znao cijeniti takve detalje. »Zašto-«, piše on »Siro-
~eas;1.z:'l. prOSJac;e':'ie. ne navlače rukavice? Stekli bi imetak« (II, str. 424).
lježja~eci on pripiSUJe nekomu nespomenutom, a nose Baudelaireova obi-
19 Marx i Engels, prikaz o Chenuu i de la Hoddeu, I.c., str. 556.
28
skupština Republike odobrila je njegovo ukidanje, kao što je
to već bilo odobreno 1830. U Klasnim. borbama u Francuskoj
Marx je pokazao kalm ·Se ukidanjem tog poreza zahtjevi
gradskog proletarijata susreću sa zahtjev~ma .seljaka. Porez
koji je jednako opterećivao jeftino v:ino ikao i najplemeni-
tije, smanjio je upotrebu »time što je na vrata svih gradova
s Viiše od 4 000 stanovnika stavio oktroje* i svaki grad pre-
tvorio u stranu zemlju sa zaštitnom carinom od francUISkih
dna«. 20 »Na carlini vina«, kaže Marx, »seljak kuša bouquet
vlade.« No pogodila je i građane i sil'ila Jh da pođu, namje-
ravaju Li naći jefooo vino, u gostionice predgrađa. Tamo
se točilo vino bez carine, i zvalo se vin de la barriere. Ako
je vjerovati šefu odsjeka u Predsjedništvu policije H. - A.
Fregieru, radn1k je pun ponosa 1i prkosa pokazivao svoje u~i­
vanje kao jedino njemu dopušteno. »Ima žena koje ne sma-
traju zazornim da s djecom koja bd, već mogla radi,ti prate
muža do barriere ... Nakon toga se polupijani vraćaju kući,
praveći se pijanij1ima nego što jetsu, ne bi li svima b~lo
očito da se pi.lo, ·i to ne malo. Ponekad bi djeca pri tome
1
oponašala roditelje.« 21 »Jedno je sigurno«, piše suvremeni
promatrač, »da je vino s barrdere uštedjelo mnogi udarac os-
nov,i vlasti.«zz Vino je razbaštinjenima otvo11Ho sne o bu-
dućoj osveti ti budućoj veličini. Eto u Vinu prnjara:
On voit un chiffonn;ier qui vi:ent, hochant la tete,
Buttant, et se cognant aux murs comme un poete,
Et, sans prendre souci des mouchards, ses 1suj.ets,
Epanche tout son coeur en glorieux projets.
Il prete des serments, dicte des lois sublimes,
Terrasse les mechants, releve les viotims,
Et sous le firmament comme un dais suspendu
S'enivre des splendeurs de sa :propre vertu.23
Vidi se sakupljač prnja
koji dolazi uzdignute glave,
Spotičući se o zidove kao pjesnik,
i udarajući
I ne brinući se o uhodama na koje je navikao,
Otvara cijelo svoje srce blaženim osnovama.
• Takse na uvoz živežnih namirnica (op. prev.).
'" Marx, Die Klassenkiimpfe in Frankreich 1848 bis 1850, pretisak iz
Neue Rheinische Zeitung, Hamburg, 1850. S uvodom Friedricha Engelsa,
Berlin, 1895, str. 8'7.
21 H.-A. Fregier, Des dasses dangereuses de la population dans les
grandes vines, et des moyens de les rendre metueures, Paris, 1840, sv. I,
str. 86.
22 Edouard Foucaud, Paris inventeur. Psychologie de l'industrie jran-
r;aise, Paris, 1844, str. 10.
23 J, str. 120.
29
 Polaže zakletve, propisuje uzvišene zakone,
Obara zle, uzdiže žrtve,
I pod nebeskim svodom kao pod obješenim baldahinom
Opija se jajem vlastite vrline.*
Otkako je novim industrij/skim postupaima otpad dobio
stanovitu vrijednost, prnjari, skupljači krpa, pojavili su se
u gradovima u većem broju. Radili su za posrednilka i pred-
stavljaLi neku vrst kućne radinosti koja se odvijala na uli:oi.
Pmjar je fascinirao svoju epohu. Pogledi prvih istraživača
pauperizma bili su kao prikovani uza nj, p;~tajući se nijemo
dokle seže granica ljudske bijede. Fregier u svojoj knjizi
Opasni društveni slojevi (Des classes dangereuses de la po-
pulation) posvećuje prnjaru šest stranica. S obzirom na doba
između 1849. i 1850. godine, doba u koje je vjerojatno na-
stala Baudelaireova pjesma, Le Play objavljuje kućni budžet
_pariškog prnjara i njegove obitelj,i.'~*
Pmjar se, naravno, ne može ubrojiti u boemu. Ali, od
< literata pa do zavjerenika po pozivu, svatko tko pripada bo-
~ erni mogao je u prnjaru vidjeti diio sebe. Svaki se od nj,ih
\ "nalazio u više ili manje potmulom sukobu s društvom, pred
više ili manje tegobnim sutra. U svom je trenutku mogao
suosjećati s onima koji su potresa:Li temeljne utvrde toga
društva, Prnjar u svom snu n~je sam. Prate ga drugovti; i
oko njih je miril.s buradi, i oni su posijedi'Li u bojevima.
Brci mu \l:se kao neka stara zastava. Na svom ophodu
nailazi na mouchards, doušnike, a njegovi snovi daju vlast
• (Sve je francuske tekstove za ovu prigodu iznova prevela Zeljka
Corak, jer su postojeći bili neprikladni: prevodeći vezani oblik znatno su
odstupali od smisla, pa nije bilo nekih riječi na koje se Benjamin u svom
tekstu poziva. Op. prev.) , ,
•• Budžet nije toliko socijalni dokument zbog Istraživanja obavl~~mh
na_ nekoj određenoj obitelji koliko zbog pokušaja da se najdublja ~lJeda
u~_mi manje uvredljivom time što se pomno rubricira. Uz častohleplJe da
mJedno od svojih nečovještava ne ostave izvan paragrafa, uvažavanje ko-
jih se može u njoj uočiti u svakom od njih, totalitarne su države dove!<;
do punog cvata klicu koja je, što se prema ovomu naslućuje, drijemala vec
u nekom ranijem stadiju kapitalizma. Cetvrti stupac tog budžeta nekog
skupljača krpa - kulturne potrebe, razonoda i higijena - izgleda ovalt<?:
»Slwlovanje djece: školarinu plaća obitelji poslodavac - 48 fr.; na_bava_ knj~­
ga ,- l fr. 45; pomoć i milodar! (radnici tog soja obično ne daJU mtlostl:
nju); svečanosti i proslave: objedi na kojima sudjeluje cijela obitelj u_ nekOJ
od barriera Pariza (osam izleta godišnje) : vino, kruh i pečeni krumptr :- 8,
fr.; objedi koji se sastoje od makarona - zgotovljenih s maslacor:t l s!-
rom - uz to vino, na Božić, poklade, Uskrs, Duhove: ti su izdact zapt-
sani u prvom stupcu; mužev duhan za žvakanje (čikovi što ih j_e radn~k
s~m skupio) ... predstavlja od 5 do 34 fr.; - ženin duhan za smrkan]e
(zvače se) ... 18 fr. 66; dječje igračke i ostali darovi za dijete - l, fr. · · ·
Dopisivanje s rođacima: pisma braći radnika, koja stanuju u It~_lijt: pro-
sječno jedno godišnje.,, Dodatak. Najvažnija sredstva obite!p za ne-
sret!le slučajeve sastoje se od privatnih dobročinstava ... Godtsnje ušte-
qev~ne (radnik nema nikakvih planova; njemu je prije svega do t?ga da
zem i maloj kćerki priušti svaku radost koja je u skladu s njeg_ovtm po-
ložajem; nema nikakve ušteđevine, već iz dana u dan potrošt sve što
30
nad njima.'~'''*Soaijalne motive iz pariške svakodnevice su-
srećemo već u Saitll!te-Beuvea. Oni su tamo bili osvajanje
Lirske poezije; ali ne i osvajanje uvida. Bijeda i aLkohol
tvore u duhu obrazovanog rentijera bitno drugi spoj nego u
cluhu jednog Baud'elakea.
Dans ce cab~iolet de place j'examine
L'homme qui me conduit, qui n'est plus que machine,
Hideux, a barbe epa:i:sse, a tongs cheveux colh~s:
Vice et vjn et sommeil chargent ses yeux soules.
~aradi)« (Frederic Le Play, Les ouvriers europeens, Paris, 1855, str. 274-
~·15), Duh tog izvještaja ilustrira sarkastična Buretova primjedba: »Bu-
auel da čovječnost, dapače već i pristojnost zabranjuje pustati ljude da
umiru kao životinje, nije im moguće uskratiti milodar jednoga lijesa«
(Eugene Buret, De la misere des c!asses !aborieuses en Angleterre et en
f'rance; de la nature de la mtsere, de son existence, de ses efjets, de ses
causes, et de !'insuffisance des rem ed es qu'on !u i a opposes ;usqu'ici;
avec !'indication des moyens propres a en attranchir !es societes, Paris,
1~40, sv. I, str. 266),
••• zanimljivo je promatrati kako se buntovništvo probija u različi-
tim verzijama zaključnih stihova pjesme. Njihova prva verzija glasi:
C'est ainsi que le vin regne par ses blenfalts,
Et chante ses exploits par le gosler de !'homme.
Grandeur de la bonte de Celui que tout nomme,
Qui nous avait deja donne le doux sommeil,
Et voulut ajouter le Vin, fils du Soleil,
Pour rechauffer le coeur et calmer la souffrance
De tous ces malheureux qui meurent en silence. (I, str. 605)
Tako vino vlada svojim dobročinstvima,
I ljudskim !Edrtjelom pjeva svoj(! pothvate.
Veličina je to dobrote Onoga kojega sve imenuje,
A koji nam je već dao blagi san,
Pa je ushtio dodati i Vino, sina Sunca,
Da zagrije srce i utiša patnju
Svih onih bijednika što umiru u tišini.
Godine 1852. izgledaju ovako:
Pour apaiser le coeur et calmer la souffrance
De tous ces lnnocents qui meurent en silence,
Dieu leur avait ,deja donne le doux sommeil;
n ajouta le vin, fils sacre du Soleil. (I, !!tr. 606)
Da smiri srce i utiša patnju
Svih onih nevinih što umiru u tišini,
Bog im je već dao blagi san;
Dodao je i Vino, svetog sina sunca.
lwnačno, uz znatno promijenjen smisao, 1857. godine glase:
Pour noyer la rancoeur et bercer l'lndolence
De tous ces vieux maudlts qui meurent en silence,
Dieu, touche de remords, avalt fait le sommeil;
L'Homme aj outa le Vin, fils sacre du Soleil! (I, str. 121)
Da utopi gorčinu t uljulja ravnodušnost
Svih starih prokletnika koji umiru u tišini,
Bog, dirnut grižnjom, stvorio je san;
Covjek je dodao Vino, svetog sina sunca!
Lako se može pratiti kako strofa svoj sigurni oblilt dobiva tek s bla-
sfemičnim sadržajem.
31
 Co~ment l'hom:n<: p~ut-il ainsi tomber? pensais-je,
Et Je me reculars a l autre coin du s:iege.24
U to_m iwaj!nljenom kabrioletu ispitujem
Covjeka koJi me vozi, i nije drugo nego stroj
c:~JZan, gust:. brade, slijepljenih dugih k6sa: '
Pt]mze _mz~ ocz pune poroka, vina i sna.
Kako c~~Jek može toliko pasti? mislio sam,
I povlacto se lt drugi kut sjedala.
T?Iiko _o početku pjesme; ono što slijedi pobožno je iz-
lagan~:· Samte-Beuve se pita nije li i njegova duša zapušte-
na shcno kao duša kočijaša najamnih ~očija. ' loškom sadržaju mizerere ofitske ~iturgije. Sotona ,se pojav-
_Litan!Ja s naslovom Abel et Cain pokazuje na kojem te-
mclJ_u p~c1va slobodniji i razumljivliji pojam što ga je Bau-
delrurc J.mao o razbaštinjenima. Iz spora bibli:jske braće
Baudelaire čini dvije zanaV!ijek nepomirljive rase:
R~ce d'Abel, dors, bois et mange;
Dicu te sourit complaisamment.
Race dc Ca"in, dans la fange
Rampe et meurs mi!serablement. 25
Soju Abelov, spavaj, pij i jedi,
Bog ti se smije s odobrava11.jem.
Soju Kainuv, u blatu
Puži i mrij bijedno!
Pjesma se sastoj•i od šesnaest dvostiha kojih je početak
\ s. al~ernacijom, ,isti kao prethodni. Kain, praotac razbašti-
\ nJemh, pojavljuje •se kao utemeljitelj rase, a to ne mogu
LJiti nitko drugi nego proleteni. Gam~er de Cassa:gnac je 1838.
gochlne objavio Povijest radništva i građanstva (Histoire des
classes ouvrieres et des classes bourgeoises). To je djelo zna-
- lo objasniti poriJjeklo proletera; oni čine klasu podljudi,
· nastalu knižanjem razbojnilka ~ IProstiltutki. Jesu li Baude-
'-lrurreu bili poznati ti domišljaj.i? Lako je moguće. Izvjesno je
da se s njima susreo Marx, koji je u Garnieru de C<~Jssagnacu
pozdravio »mislioca« bonapart~sti·oke reakaije. Toj je teoriji
rasa parirao Kapital pojmom »rase pravih pos[jednika r~
24 Charles Augustin sainte-Beuve, Les consolat.ions. Pensee: d'a~ut.
Not~s et sonnets _ un dernier r~ve (Poesies de samte-Beuve. 2 partie),
Pans 1863, str. 193.
25
I, str. 136.
32
be«,26 kojtittn on obuhvaća proletarijat. Točno se u tom smi-
slu pojavljuje u Baudelairea soj koj,i potječe od Kaina. On
ga, naravno, DJije mogao defiinitrati. Soj j,e to onih koji ne-
maju nikakvih drugih dobara osim vlastite radne snage.
Baudelaireova se pj.es'Ina nalazi u ciklusu s na!Slovom
Pobuna (Revolte).* Sve 1tri pjesme, od kqjih je sastavlj,en,
povezuje osnovni blasfemičan ton. Baudela.ireovu satan:izmu 1
ne valja pr1davatli prevelitku težinu. Ako on ~ma ikakva zna-
čenja, onda tek kao jedini stav u kojemu je Baudelaire
uspio trajno zadržati nekonform~stioku poziciju. Poslj,ednja
pjesma tog ciJklutsa, Les litanies de Satan, po soom je teo-
ljuje u •svom lucife~skom svetokrugu: kao čuvar duboikog
znanja, upućivač u prometej•ska umijeća, kao zaštitm.ik tvrdo-
kiornih i nepokorn.ih. Između red'aka prosijava ·mračna gla-
va Blanquijeva.
Toi qui faris au proscmt ce regard calme et haut
Qui damne tout un peuple autour d'un echafaudP
Ti koji daješ optužbom taj miran i uzvišen pogled
što osuđuje cijeli jedan narod oko stratišta.
Taj Sotrma, kojega niz zariva poznaj,e ii kao >~1spovjed­
niika ... zavjereni:ka«, netko de drugi a ne pakleni i:nt:cigant
koga pjesme imenuju limenom Sotone Tn~smegista, demona,
kojega prozni dije1ov1 oslovl(javaju s Njegova Vlisosti, a ko-
jemu je podzemni stan nedaleko bulvara. Lemaitre je uputio
26 Marx, Kapital. Neskraćena izdanje prema drugom izdanju iz 1872
(popratna riječ Karla Korscha), sv. l, Berlin, 1932, str. 173.
• Uz naslov stoji opaska, izostavljena u kasnijim izdanjima. Pjesme iz
te skupine objašnjava kao visoko knLiževno oponašanje ~sofizama neupu-
ćenosti d bijesa«. o oponašanju ne ·može zapravo biti govora. Shvatilo je
to već pravobranilaštva Drugog Carstva, a to shvaćaju i potomci. S mnogo
nonšalantnosti pokazuje to barun Seilliere u svom Izdanju pjesme koja je
na čelu ciklusa Revolte. zove se Le reniement de Saint Pierre, a sadrži
stihove:
Revais-tu de ces jours ...
ou, le coeur tout gonfle d'espoir et de vaillance,
Tu fouettais tous ces vils marchands a tour de bras,
Ou tu fus maitre enfin? Le remords n•a-t-il pas
Penetre dans ton flanc plus avant que la lance? (I, str. 136)
Jesi li sanjao o onim danima •••
Kad si, srca puna nade i hrabrosti,
Rukama !ibao sve te opake trgovce,
Kad si napokon bio gospodar? Nije li grlltnja
Prodrla u tvoj bok prije no koplje?
U toj grižnji ironični izdavač vidi samopredbacivanja ,.što su propu-
stili tako dobru priliku za uvođenje -diktature proletarijata«. (Ernest Seillle-
re, Baudelaire, Paris, 1931, str. 193)
3- Estetički ogledi 33
 na razdor koji iz vraga jednom čini »pokretača svekolikog
z~a: a. on~a ?pet. velikog P<?bijeđenog, veld1ku žrtvu<<.28 Naba-
Citi _PitanJe, sto Je Baudelaarea prisililo da radikalnom odri-
canJu od vladajućeg sloja dade radilkalno teo~oški oblik,
znači samo okrenut[ problem drukč:je.
Nakon poraza proletarijata u lipanj,skim borbama pro-
te:t protiv građ~skih pojmova reda i poštenja u vladaju6ih
s':l~u~ao se bolJe nego u potlačenih. Oni Ikoji su ,se opre-
diJ.el~~i za slobodu i pravo, u Napoleonu III nillsu vidjeli
VOJruckog cara kakav je on htio biti slijedeći svog strica,
nego hohštaplera kojega prati sreća. Takav je lik sačuvan
u Kaznama (Chiitiments). Boheme doree je pak sa svoJe
strane u njegovim opojnim svečanost:ma, u dvorjanstvu ko-
l~m se okružio, vidjela ozbiljene svoje snove o »slobodnu<<
zivotu. Memoari u kojima grof Vdel-Ca:stel opiisuje carevu
okolinu rprikazuju jednu Mimi ti: jednog Schaunarda Ikao
malograđane i doista časne. U gornjim je slojevima kao
dobar ton slovio cinizam, u doi1(jd:m pak pobunjenička re-
zoniranje. Vigny je u Eloi, na Byronovom tragu u gnostič­
kom 1smislu uzvJ:si.vao palog anđela, Lucifera. Na drugoj je
strani Barthelemy u svojoj Nemesis satanizam pridružio vla-
dajućima; dao je čdtati m1su Vlišku ~tečajne vr,ijedno,stQ i
pjevati psalam renti. 29 To dvostruko Ike Sotone posve je
blisko Baudelaireu. Njemu Sotona ne govori samo za one
,dlolje već [ za one gore. Teško da bL Marx mogao rpo-
željebi boljeg čitatelja za sljedeće retke. »Kad su se pu-
nitanci«, stoji u Osamnaestom brumaireu, »na Koncilu u
Konstanzu tužili na poročan život papa . . . kardinal Pier-
re d'Ailly je zagrmio 'Krutoličku bi crkvu mogao ·Spasiti
samo još vrag glavom, a vi tražd:te anđela.' Truko je i fran-
cuska buržoazija nakon državnog udara Vliikala: Građansko
društvo može spasiti samo još vođa Društva od 10. prosin-
ca! Vlasništvo samo još krađa, religiju krivokletstvo, obi-
telj kophlanstvo, red nered.« 30 Baudelaire, štovalac isusovaca,
nije se ni za pobunjeničkih sati htio odreći tog spasioca, i
ne zauvijek. Nđegovi stihov-i pridržavaju pravo na ono što
sebi nd njegova proza nije kratila. Zato se u nJima nastanio
Sotona. Njemu zahvaljuju suptilnu snagu, što ni u na:jočaj­
ndjoj oporbi nisu sasvim otkazaTi sljedbeništvo onome protiv
čega se gnjevi razbor & čovječnost. Priznavanje pobožnosti
2s Jules Lamaitre, Les contemporains. Etudes et portraits littćraires,
14. izd., Paris, 1897, str. 30.
2• Usp. Auguste-Marseille Barthelemy, Nćmćsis. Satire hebdomadoire,
Paris, 1834, sv. I, str. 225 (L'archevilchć et la bourse).
30 Marx Der achtzehnte Brumaire Louis Bonaparte, !.e., str. 124.
34
gotovo uvijek nadire .iz Baudelairea kao b01jni .poklič. Ne
dopušta da mu uzmu njegova Sotonu. On je :istinski ulog u
~onfL~ktu što ga je Baudelaire trebao izdržati 1svojim nevje-
mvanjem. Nije riJeč o saJkramentima i molitvi; r:iječ je o
lucifers~om uvjetu. da se psuje Sotona pod ikojega je potpao.
Pdjateljtstvom prema ~ierreu Dupontu Baudelaire se htio
iskazatJi kao socijalni pj,esiiJik. D'Aurev:illyjevi kritički spii.si
nabacuju skicu tog pisca: »U tom ta1entu !i toj glavi Kain je
nadmoćan blagom Abelu - grubi, izgladnjeli, zavidni i divlji
Kain, koj;i je otišao u grad da posrče kvasac mržnje što se
ondje skuplja te sudjelovao u krivdm idejama što ondje do-
življuju svoj trijumf.« 31 Ta karakterJstdika posve točno govori
o tome što je Baudelairea učinilo solidarn:im ts .Dupontom.
Dupont je poput Kaina »otdšao u gradove« i odvratio se od
idile. »Posve mu je tuđa pjesma kakvom su je shvaćali naši
očevi ... pa čak i jednostavna romanca.« 32 Dupont je osjećao
dolazak kr:ize tirskog pjesništva Ulsporedo sa sve većim ras-
padom između grada i sela. Jedan njegov stih to priznaje,
nespretno; vel1i da pj,esnik »s,voje uho nalizmjence posuđuje
šumama i masi«. Mase ~su ga nagradile po:w.rnošću; 1848. go-
dine Dupont je na svim ustima. Kad su tekovine revolucije
propale jedna za drugom, Dupont je spjevao svoju Pjesmu
glasanja (Chant du vote). U [pOlitičkom pjesnlištvu toga doba
ima malo toga što bi se mog1o mjeniti s prip9evom te
pjesme. List je to lovora što ga je Karl Marx tada tražio za
»prijeteće tmurno čelo« 33 lipanjskih boraca.
Faits voir, en dejouant la ruse,
O Republique! a ces pervers,
Ta grande face de Medu:se
Au milieu de rouges eclairsP4
Pokaži, osujećujući himbu,
Republiko! toj izopačenoj čeljadi
Svoje veliko lice Meduze
Usred crvenih munja!
r
Uvod što ga je Baudelaire 1851. priložio sveščiću Dupon-.
/tovih pjesama bio je čin knjtiževne strategiJe. Tu na1a:2litn6
3t Jules-Amedee Barbey d'Aurevilly, Les oeuvres et les hommes. (XIX•
steele), 3• partie: Les poetes, Paris, 1862, str. 242.
32 Pierre Larousse, Grand dietionnaire du XIX• steele, sv. 6, Paris,
1870, str. 1413, (članak Dupont). · ·
33 Marx, Dem Andenken der Juni-Kčimpfer, cit. prema zborniku Karl
Marx als Denker, Mensch und Revolutiončir, ur. D. Rjazanov, BečjBerlln,
1928, str. 40.
,. Pierre Dupont, Le chant du vote, Paris, 1850 (nepaginirano).
35
..·~
sljedeće značajne riječi: »Smiješna teorija škole l'art pour
l'art :isključila je moral, a često li samu strast; time je po-
IStala nužno neplodna.« I dalje, odnoseći se oč1to na Augustea
Barbiera: »Kad je pjesnriJk, koji se unatoč mnogrim prigodnim
nespretnostima pokazao kao velik, i'stUipio i proglasio sve-
tost srpanjske revolucije, te jednako plemen1t;m stihovh?a
pisao pjesme o bijedi u Engleskoj [ Irskoj _.. pitanje je b1lo
jednom zavazda uklonjeno, a umjetnost je otad postala ne-
razdvojiva od morala i korisnosti.<< 35 Nema tu ničega od du-
boke dvostrwkosti koja kdli Baudelaireova pjesništvo. Ono
se založi,lo za potlačene, ali jednako tako ,i za njihove liluzij·e,
kao ,i za njihovu stvar. Imalo je sluha za pjevanje revolu-
cije, ali i za »Viši glas<< koji govori iz bubnja egzekucija. K~d
je Bonaparte državnlim udarom došao na vlast, _Bau~ela1:e
je na trenutak bio OSUipnut_ »A onda je r~motno zbii·vanJ~
s 'providencijalnog stajališta' te ~e polmn? pop~t re~ovm;
ka.<<~s Teokrao:ja i komunizam37 msu mu hrla uvJerenJa vec
došapnuća koja su se spori!~ oko ~jegova uha: vprv_a ne to-
liko serafiiillska, druga ne tohlko luCJferska kao sto Je to ~a­
oi:jelo mislio. Ubrzo se ,j Baudelaire okanio ~~oga re":'olucro-
narnog manifesta, pa naJkon mnogo godina p:se: »Sv~Je prv'?
pjesme Dupont zahvaljuje graa:ji i_ ženJs,koJ t::nkocutnos_tl
svoje prirode. Na sreću ga revolucwna~a aktivnost, k~Ja
je tad povukla gotovo sve za ·~obom, ,?IJe p~sve odvra,tlla
·/Od p 11irodnog puta.<< 38 Nagli prekrd s nacelom l art P?ur l art
\BaudelaJireu je nešto značio sa:m~. kao ~tav. Do~ustao ~u
je da priopći slobod.n:i prOIStor koJI _mu Je k~~ prs.~u staJao
na raspolaganju. Po njemu je b:o 1znad knJize_vmk~ svoga
doba -- ne izuzimajući ni najveće. Taiko J??staJt? oc1g~edno
po čemu je stajao iznad knjtiževne produkciJe koJa ga Je olk-
ruživala. . _
Tokom ,sto i pedeset go~ina knjticže:;na se p_ro_rzvodnJa
kretala oko časopitsa. PotkraJ prve treo;ne _stoljeca to _se
počelo mijenjati. Lijepa je književnost f:ljtonoTI_l dobila
svoje tržište u đnevllli:m novmama. UvođenJ~~ feljtona. re-
zimiraju se pmmj.ene štto 1ih je tisk~ ?omJela sl;"Pan~sk~
revoluci,ja. Za restauracije se n~su smjeh prodw:'atr _poJedi-
načni brojevi novi:na; list je čovjek ~~ga_o pr~mati samo
kao pretplatnik. A tko nije mogao. pl~t:I·h VI~ok IZno~ od 80
franaka za godišnju pretplatu, b10 Je Ulpucen na kavane,
3S II str. 403-405. . Charles Baudelaire, Re"-ue
JO p~ui. nesjardins, Poetes ~ontemporams.
bleue. Revue politique et littera1re, Paris, sv. 14, 1887, str. 19.
37 II, str. 659.
38 II, str. 555.
36
gdje je često ,j VIse njih stajalo oko jednog broja. Godine
1824. u Parizu je b1lo 47 000 pretplatnika na novine, 1836.
70 000, a 1846. 200 000. Odlučnu ulogu u tom usponu imale
su Girardinove novine La Presse. One su unijele tri važne
novine: sn:ženje cijene pretplate na 40 franalka, poseban
prilog i roman-feljton. Istodobno je kratka, odsječena oba-
vijest stala konkurirati 01zbiljnom izvj•eštaju. Nametnula se
svojom merrkantilnom uporabljivošću. Takozvana reclame pro-
krčila joj je put: pod tiim se razumijevala prividno slobodna
bilješka koju je zapravo plaćao izdavač, a njome se u re-
dakcijskom cL;jelu upućivalo na ·knjigu za koju •se dan prije
ili u istom broju donost1o insert. Sainte-Beuve se već 1839.
tužlio na njezin demoralizirajući uoinak. »Kwko se može<<, u
kritičkom dijelu, >>prokleti nekakvu tvorevinu ... o kojoj dva
prsta da1je stoji da je epohalno čudo. Prevladava pnicvlačnost
sve većih slova oglasa: ona predstav:Ijaju magnetsko brdo
koje otklanja JmmpaJS.<< 39 »Reklama<< stojii na početku raz-
voja, kojemu je kraj novinStka burzovna bilješka koju plaća
interesent. Teško da je moguće napisati pov,i1est informacije
odvojeno od povijest~ korupcUe ti;ska.
Obavijesti je !trebalo malo mjesta; upravo je ona, a ne
politički uvodnik ili roman u podlilstku, pomogla listu da
svaJki dan, pametno varirajući u prijelomu, izgleda drukči'je,
a u tome je ležao dio njegove dražJi. ValjaLo ju je ·stalno
obnavljati: gradsk:i trač, kazališne intnige, ono »Što vrijedi
znani<<, to su joj bili glavni izvori. Već se u samom početku
razabire toLiko njoj svoj~Stvena jeftina elegancija, štto postaje
tako karakteristična za feljton. U svojim Pariškim pismimn
Mme de Gitrardin pozdravlja fot!Ograf,~ju ovako: »Trenutno
su svi uveHke zaokupljeni izumom gospodina Daguerrea, a
nema ničega smješnij<eg od ozbiljnih objašnjenja što jh o
njemu um:ju dati salonsl~i učenjaci. Gospodin Daguerre mo-
že biti miran, n'i!tko mu neće ukrasti tajnu ... Doista, nje-
gov je izum čudesan; ali sve je o njemu nerazumlj:ivo; bit
će da su ga i odv;iše 1tumač:li.<< 40 Ni:su tse baš odmah svi
pomirili sa stilom feljtona. Godine 1860. i 1868. izišla su
u Marseilleu i Pariczu dva sveska Revues parisiennes baruna
Gastona de Flottea. Zadatak im je bio ,da se bore protiv
brzopletosti histori<jskrl•h podataka, osobito u feljtonu pariš-
kog !:iska.
39 Saint-Beuve, De la litterature tndustrielle, Revue des deux mondes,
1839
' s~rM~~-~~iie
de Girardln nee Deiphine Gay, Oeuvres completes, sv. 4:
Lettres parisiennes ·1836-1840, Paris, 1860, str. 289-290.
37
 ·l!
l:
::-_lJ ka~':ni, uz aper!tiv, bilo j_e mnoštvo informacija.
»Ob~caJ apemtiVa ... UJstabo se s poJavom bulvarskocr 6ska.
Prije, dok }e još bilo veli~ih, ozbiljnih Hstova ... ~ije se
znal~ za VriJeme aperitiva. On je logična porsljedica 'Par:iške
krom~e: :i gradskog trača.« 41 Kavanski život nametnuo je
u:edmc1m~ t~~mpo obavještavanja i prije nego što se raz-
vala publicisticka aparatura. Kada se potlkraj Drugog Carstva
počeo u~~re~ljavati brzojav, bulvar j·e izgubio svoj mono-
pol. ObaVIJesti o nesretnim slučajevima i razbo}Sitvima mo-
gle su sada pristizati iz cijeloga swjeta.
l l
Prema tome, literat :se na bulvaru p:Pilagodio društvu u
kojemu se. zatek~?· St~jao je na bulvaru spreman za prvu
z~?du, d~S]etku lli glaSinu. Na bulvaru je pokazivao drape-
riJ~ SVOJih_ o~osa pre~a kolegama li bližnjima; i bio je
OVIsan o nJezmrm efektima baš kao koketa o svom umijeću
presvlačenja.* Na bulvaru je provodio dokone sate što ih
je pred drugim ljudima prikazivao kao d:o svoga radnog
vremena. Ponašao se baš rkao da je od Marxa naučlio .kako
j~ vrijednost svake robe određena društveno neophodim rad-
m~ vremenom za njezinu proizvodnju. S obzirom na dugo-
t:aJnu dangubu koja je u očima publike neophodna za nje-
zrno. usavrša~anj~: vrijednost njegove vlastite radne snage
dob1~a na. _taJ ~acm got?vo neš_to fantastično. U toj procjeni
publika mJ~ blla _osamlJe~m. V•tsok honorar za tadašnji felj-
ton pokazuJe da Je ona b1la zasnovana na društvenim odno-
s~a .. Doista je postojala veza jzmeđu sniženja pretplate,
buJanJa oglasa ii sve većeg značenja feljtona.
. »Zbog r:?v?g. aranžmana« - sni·ženje cijene pretplate -
~list J?Ora ZIVJ~tl od _ogl_asa ... ; da bi dobio mnogo oglasa,
cet;'l:~ma ~ stran~ce, koJa. Je postala plakatom, morala j·e biti
uocl]'J:Va sto vecem broJu pretplatnika. Brio je potveban ma-
mac. ?ačen sVJima! be~ obzira na nj.ihovo osobno mišljenje,
a VnJednost mru Je b1la u tome što je znatiželju stavio na
mjesto politi.ke ... Ako je početna toaka, pvetplate od 40 fra-
naka, već jednom dana, tada se s apsolutnom sigurnošću
preko inserata dolazi do romana u podli:sitkU.<< 42 Upravo to
objašnjava visoko dotiranje tih priloga. Dumas je 1845. skh
41
Gabriel Guillemont, Le boheme. Phystonomies parisiennes. Dessins
par Rado!, Paris, 1868, str. 72.
• »Pažljivije gledajući, lako prepoznajemo da je djevojka što se oko
osam. sati pokazivala odjevena u bogat kostim ista ona što se oko devet
p_ojavila k~o grizeta, a. oko deset kao seljakinja.« (F.-F.-A. Beraud, Les
fl!les pubhques de, Pans, et la police qui les regit, Paris/Leipzig, 1839, sv.
I, str. 51.)
42
·, Alfred· Nettement, Histoire de la lltterature · franr;aise sous le Gou-
vernement de Ju!llet, 2. izd., Paris, 1859, sv. I, str. 301-302.
38
pio ugovor s listovima Press~, u koje?1~
Constitutionnel i
mu je određen godišnji honorar tokom pet godma, s naJni·
žim iznosom od 63 000 franaka za najmanju godišnju pro-
dukciju od osamnaest knjiga.43 Eugene Sue primio je za
Tajne Pariza (Mysteres de Paris) 100 000 franaka. Računa se
da su :se Lamartineow honorari u razdoblju od 1838. do
1851. popeli na 5 milijuna franaka. Za Povijest Girondista
(Histoire des Girondins), koja se isprva pojavila kao feljton,
pvimio je 600 000 franaka. Rwskošno honoriranje :književne
sva'kodnevne robe nužno Je dovelo do lošeg stanja. Događalo
se da su izdavači pri nabavljanju rukopiJsa uzimali sebi pra·
vo potpisi.vati pisca po svom izboru. To je pretpostavljalo
da pojedirui uspješni romanopisci nisu bili osjetl~ivj, na svoj
potpis. Pobliže o tome obavještava pamflet Tvorntca roman~.
Tvrtka Alexa,ndre Dumas i ortaci (Fabrique de romans, Mm-
son Alexandre Dumas et Cie). 44 U Revue · des deux mondes
pi:salo je u ono doba: »Tko zna sve naslove knjiga što i~
je potpisao gospodin Dumas? Zna li dh on sam? Ako ne vodi
dnevnik s »dugujem<< i »potražujem<<, onda je sigurno ...
zaborav:io i više nego jedno dijete koJemu je zalkoruiti otac,
vanbračni otac i1i pak pooči:rn.<< 45 Kolala je priča kako Du-
mas u svojim podrumima upošljava čitavu četu siromašni?
pisaca. I deset god/ina nakon spomenutih tvrdnji toga veh~
kog časopisa - 1855 - u nekom malom glasilu boeme na-
ilazimo na sliilm:vJ.t pli:lkaz iz života nekog uspjelog romano-
pisca, kojega autor zove de Santis: »Vrativši se kući, gosp~­
din de Santi:s bnižno zaključava ... i otvara mala vrata 'skri-
vena iza biblioteke - Tako se našao u p11ildčno prljavu, sla-
bo osVlijetljenu kabinetu. Tu s dugim guščjdm perom u ruci
sjedi čovjek raščupane kose li gleda mračno, a ipak podlo-
žno. U njemu na kilometre daleko prepoznajemo rasnog ro-
manopisca .koji je Balzacovu umjetnost naučio čitajući. 'Con:
stitutionnel'. To je pra'Vli autor Moždane komore; on Je taJ
romanop:saC.<< 46 Za Druge Republike parlament se pokuš~o
boniti protliv prevla:sti feljtona. Svaiki je nalstavak romana, dio
po dio, oporezovao jednim cendmeom. Propis su nakon krat-
" Usp. Ernest Lavisse, Histoire de France contemporaine. Depuis la
revolution jusqu'ii. la paix de 1919, sv. 5: s. CharU!ty, La monarchie de
jul1let (1830-1848), Paris, 1921, str. 352.
"' Usp. Eugene de Jacquot Mirecourt, Fabrtque de romans. Maison
Alexandre Dumas et Compagnie, Paris, 1849. .
45 Paulin Limayrac, Du roman actuel et de nos romanclers, Revue des
deux mondes, sv. 11, 1845, str. 953-954. . d
" Paul saulnier Du roman en general et du romancler mo erne en
particuller, Le bohe~e. Journal non politique, 1. god., br. 5, 29 lV 1855,
str. 2. ·. 'j 1
[»Crnci« nisu pisali samo ·f<.>ljtone. Scrlbe je za pisanJe di a oga svo-
jih komada upošljavao niz anonimnih suradnika (»crnaca«)].
39

kog vremena stavdili izvan 1snage reakcionarni zakoni o tisku,
koj'i su ograndčavanjem slobode mišljenja uzdigli vrijednost
feljtona.
Visoka dotacija fel}tona, povezana s velikom prodajom,
,pomagala je književnrkima lkoj.i ·su za tu rubriku pi<sati da kod
publike Isteknu popularnost. Pojedin.ci se ni1S U l<ibili da udru-
ženo ulože svoj glas i 1svoja .sredstva: politička im 1se karijera
otvarala gotovo sama od sebe. T.ime su se nadavaH novi ob-
lioi korupc~je, a bH:i su plodonosni}i nego zloupotreba po-
znatog autorskog imena. A tek što se političko častohleplje
knj,iževnika jednom probudilo, rež~mu je bilo prirodno da
mu pokaže pravi put. Salvandy, ministar kolon~je, ponudio
je 1846. godine Alexandreu Dumasu da na trošak vlade ·-
pothvat je b1o sračunat na 10 000 franaka- pođe na put u
Tunis, kalko bi propagirao ,kolonijalnu vlast. Ekspedicija nije
uspjela, progutala je mnogo novca i završi'la je debatom u
Komori'. Sretnij:i je bio Sue, koji je na temelju Ulspjeha Tajni
Pariza povisio ne samo broj pretplatnika »ConstJitutionnela«
sa 3 600 na 20 000, nego je sa 130 000 glasova pariških radnika
1850. izabran za zastupnrka. Birači pmletem nisu t~me mnogo
dobiLi; Marx taj izbor naziva »sentimentalno oslabljujućim
komentarom« 47 prethodno stečenog mandata. Ako je knj,ižev-
nost taJkVlim odličnicima mogla otvoriti političku karijeru,
ta je karijera sa svoje 1stmne bila upotrebljliva za krit:ičko
razmatranje njihovih spilsa. Lamartine je primjer za to.
Presudni Lamart]neoVIi uspjesi, zbirke pjesama Medita-
tions i Harmonies, sežu u razdoblje u kojemu j~e francusko
I sretan sam kad njegov nektar, koji gnje~i moja noga,
u brojne mi bačve teče kao jant arni potoct,.
Proizvodeći svom gospodaru, pijanom od nJegove .
skupoce,
Mnogo zlata da plati mnogo slobode.
Ti reci u ko1rima Lamart:ne slavd, svoj prosperite_t kao (
. , . ,-.v. l . vto mu 'lh na \_
prospem:tet selJaka te !S~ drc1 10~o.ramma s ., . '·
tržištu donosi njegov pr01zvo~, poucm su ne toli!k<:> -~ mo~alr~:
strane* već kao izraz Lamartmeova klasnog os~ec~Ja: Bio J_
to klasni osjećaj seljaka ·s parcelom. u. tome. Je l d1ov ~OVl­
jesti Lamartinoeva pjesništva. četrdesetU: godm~ polo7aJ se-
ljaka s parcelom poSitaO je kri~i:čan. _Bio Je z~d~zen; NJeg~~~
parcela »više nije bila u takozvanoJ domov:.nt v~c _u knJIZl
hipoteka«.49 Time je počeo propadat~. s:ljački_ optim~zam, t~~
melj ozarenog motrenja pdrode, koJI Je SVOJ'stven Lam~rta
neovoj Udoi. »Ako je novo~alsta~a pa_rcela u svom sv~g~aSJU t~
društvom, u ov.i:sno1sti o pnrodmm silama, te u potci~J~nos
autoritetu koj1i ju je odozgo štitio bila pn:rodno relrrgiozn~,
. vt se raspada s dru~-
onda je parcela razrovana dugov.Ima, s. o · ·v . .
tvom i autoritetom !istjerana iz vlastite ogramcenostJ pn-
rodno arebgiozna. Nebo , · b1~0
]'e · posve .1·IJep · d od a tak upravo
. . .
stečenoj uskoj pruzi zemlje, pogotov10 Jer ono. stvara kbmu,
no postaje inzult čim se nameće kao na?omJesta_k za P~r­
oelu.«50 A upravo su na tom nebu Lam~rtmeove PJ_esme. bi~
oblaci, kao što je to Sainte-Beuve vec 1_83?. go~me P'l:~~~·
»Pjesništvo Andrea Cheniera ... na stanov1t Je nacm kraJ?_1.~
nad koj iim j.e Lamartine razapeo nebo.« 51 To se neb? zauVIl·Je
1

seljaštvo još uživalo u osvo}enim oranicarrna. U naivnom srušilo kad su francuski seljaci 1849. god~ne glasaLI da ~red­
stihu upućenu Alphonseu KarTu pjesnik svoje stvaranje us" sjednik bude Bonaparte. Lamartine je sudjelov.ao. u Pr::pre-
manJU. nJ'Ihova
.. · * »zaciJe
glasanJa. ·· 1o ni]. e ni pomrr1sho<<
. . ' p:}se
đ
o
poređuje s poslom vrinogradara:
. . . l ...
nJegovoJ ulazu u revo UOIJ'l am -S . te Beuve ·, »da Je biO odre en
Tout homme avec J.iierte peut vendre sa sueur!
Je vends ma grappe en fruit comme tu venclis ta fleur, .
• u otvorenom pismu Lamartmeu u ramon
lt tanac Louis V euillot piše :
ači. rezirati zlato!
Heureux quand ~son nectar, sous mon p:i,ed' qui ila foule, »Zar Vi doista ne znate da 'biti slobodan' zaprav~uznuje "zl~tom proizvo-
Dans m es tonneaux nombreux en ·ruisseaux d'ambre coule Da biste za se priskrbili tu vrs!. slobode č~oj~ se po.Ji.će ili vin~!« (Louis
dite knjige na jedn~ko komerciJ~lan dna t1P g~tique par Antoine Albalat,
Produisant a son maitre, ivre de sa cherte, ' veuillot, Pages cho!stes avec une tntro ue wn
Lyon, Paris, 1906, str. 31) . d s Louis Bonaparte, 1. e., str.
Beaucoup d'or pour payer beaucoup de I<iberte! 48 ·~ Marx, Der achtzehnte Brumatre e
122-123.
so Marx, I.c., str. 122. h D !orme Nouvelle edition. (Poe-
Svatko može ponosno prodavati svoj znoj S! Vie, poesies et pensee~ de Jo~ep e • _ 60
sies de Sainte-Bueve. I" partte), Paris, 1863,kstr. ~:la~ik·a u Parizu, Kise-
1
Ja prodajem svoj grozd u plodu kao što ti prodaješ • Na temelju izvještaja tadašnJega rus of( P .. ali onako kako ih je
cvijet, !jova. Pokrovski je dokaza'? da su se dog~đaJi ~~;:~} 6. tr:wnja 1849. La-
već Marx poredao u Klasntm borbama u rane ' Javnom gradu -
martine je potvrdio poslaniku da će sabrati čet~a~i ~adničkim demon-
mjera koju je građanstvo kasnije pokuš~lo oprav bi za okupljanje trupa
47 Marx, Der achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte, I.c., str. 08. stracijama 16. travnja. Lamartineova primJ~dbJ'v~~ica demonstracija. (Usp.
4' Alphonse de Lamartine, Oeuvres poetiques completes. Ed. Guyard, bilo potrebno otprilike deset dana, prikazuJew· /Berlin 1928 str. 108-109.)
Paris, 1963, str. 1506 (Lettre d Alphonse Karr). Mihail N. Prokowski, Historische Aufs/itze, 1en •

41
40
------
 ·v • • , • jedna od najranijih pjesama. koja

l ' da bude Orfej koj,i svojim zlaćanim lukom treba da upravlja ce. Ultcarki Je upuce,n~ cr, • z Druga joj kitica glas1:
i prigušuje upad barbara«. 52 Baudelaire ga suho naziva >>po- 11Jije ušla u zbirku Cvjetovz z a.
d • e·
malo kurvinski:m, pomalo prostituiranim«.53 Pour avoir des souliers, elle a ven u son .a~ ,
Mais le bon Dieu drait si, pres de cethte mt ame,
Teško da je itko rproniclj1ivije uočio problematične :strane . f , t s'ncreais la au eur,
te blistave pojave od Baudelairea. To bi moglo biti s tim u Je :tranchai'S du tartU e : ,J o . etre auteur.58
vezi što je rsam oduvijek osjećao kako malo sjaja počiva na Moi qui vends ma pensee et qui veux
njemu. Porche misli kako Baudelaire po svoj p11Hici nije
imao izbora gdje bi mogao objaviti svoje rukopise.54 »Baude- Da dobije cipele, proda~~ je /aut~~ te bestidnice
Ali dobri bi s~ ~og sr:z~1 ~ ravam uzvišenost,
0
laire je«, pi:še Ernest Raynaud, »morao ... računati s razboj-
ničkrim običajima; imao je posla s nakladnicima koji su špe- Glumim poboznJaka z. zzzg. . elim biti stvaralac.
v

kuHrali s taštinom svjetskih ljudi, amatera ,j početniik:a, i Ja koji prodajem svoJU mzsao z z
koj>i su pl1ihvaćali rukopise samo ako se upisivala pretpla- . . e tt boheme-la e•est mo n tout ---
Posljednja ktti<ca, e e ukl'učuje tog stvora u
·v
ta.«55 Ponašanje samoga Baudelairea podudara rse s tim sta-
Ta boema, to mi je sve, be;;bnzno k~~ je to doista bilo s
njem. Isti rukopi:s prepušta različitim redakcijama d•stodob-
bratstvo boema. Baudelaire J~ zn~~količari· tobože samo na
-4
no, izdaje prettisik:e a da ih ne obilježava kao ta1kve. Vrlo ra- književnicima: odlaze na trg ao . k , m
no kn}iževno tržište promatra posve bez iluzija. Godine 1846. razgledanje, a zapravo već u potraZI< za Ulpce .
piše: »Ko11ko god neka kuća bila lijepa, ona je p11ilje svega
- i prije nego što se zaustavimo na nje:mnoj ljepoti - to-
liko i tolirko metara visoka ,j rtoHko i toliko metara škoka .
. Tako je ,i književnost, koja prikazuje neprocjenjive supstan-
·~dje, prije svega 3ispunjavanje redaka; a lmj.iževni je arhitekt, II. Dokoličar (Flaneur)
{kojemu već puko ime ne obećava dobit, mora prodavati uz
. v. . đ om na trg ogledao
\:Waku cijenu.« 56 Baudela:ive je do samoga kraja bio slabo Pisac
· • stupiVSI Je N'n prve 'po.k usa]e
v •

plasdran na .knj•iževnom tržištu. Izračunalo se da svekol>iikim se po njemu kao u kakvoj panoramki ... )egnoav:rsta To j.e pa-
djelom ndje zaradio Vliše od 15 000 franaka. . v I . posebna n]IZev . .
orijentiranJa sacuva a J'e . d Cent-et-un Les Franr;azs
Balzac se upropaštava kavom, Musset se zaglupljuje uži- noramska književn01st. Le Izv~ e bl es, p ris L~ grande ville,
vanjem apsinta ... Murger umire ... u .lječilištu, baš tkao eto -
peznts par eux-me. 'mes • .Le dza. . e ,a kad a i •panorame uz1vav.
1e
:i Baudelaire. A nije samo jedan od trih književnilka bio so- msu slučajno negdJ·e u ,]IStOTVI'lJeme !knjige sa~sto•jale od po-
cija:tist!<<57 - piše Jules Troubait, osobni tajni•k Sa;nte-Beu- naklonost glavnoga grada. e su .se anegdotskom odjećom
veov. Baudelaire je nedvojbeno zaslužio priznanje što mu jedinačnih :skka: vk~j~-~avo. ~a ~~~~omanorama, a informativ-
ga je htjela odati ova posljednja rečenica. Al>i je ipak imao oponašaju plas~Icno procel~~ . š:;oko rasprostranjenu ~o­
'·/uvida u zbJjski položaj književnika. Običavao ga je- i sebe nim fundusom Istodobno nJ.1 ov~ " . b 1 Tako su ta zbir-
i . na prvom mjestu - uspoređivati· s kurvom. O tome govori zadtnu. Brojni su im au~orr dah sv?Jt.?k~g kolektivnog rada\
l, l
sonet o kupovna~ muzi - La muse vena!. Velilka uvodna na djela taložina onoga ll'stog ~eletns '1° lJ'tOriu BiJ~tis\i'saTon­
pjesma čitatelju (Au lecteur) pr;ikazuje pjesnika u nezavidnu koJ'emu J'e Girardin načinio mjesto~--b· 'lo. o·dređeno za
. . k · · zapravo I . ·.
položaju čovjeka koji za svoja priznanja dobiva zvučne nov- sko ruho SIP~satel~stva OJe Je . t u tom •spisatelJstvu /
i · 1 d ·
U1I'ČnU ma opro aJU. .. .
Povlaštena v v•"
mJeS
džepnog formata, l OJI SU ·
o k ..
l s2 Saintc-Beuve, Les consolations, l.c., str. 118.
zapremali su neupadlJ'lVI s~~scici.. su pratile tipove na
sJ Cit. Francois Porche, La vie douloureuse de Charles Baudelaire, se zvali »physiologieS<< .. »FIZiolog!]~:~ t' trg. Od letećeg ulič­
Paris. 1926, str. 284.
s• Usp. Porche, I.c., str. 156. kakve nailazi onaj tko Je stao r~zg e af~ajeu Opere nridc bHo
ss Ernest Raynaud, Ch. Baudelaire. Etude biographique et critique nog trgovca s bulvara do g/zde 1na u
sutvi d'un essai de bibliographie et d'iconographie baudelairiennes, Paris,
1922, str. 319.
56 II, str. 335.
s1 Eugene Crepet, Charles Baudelaire. Etude btographiqtte, revue et
" 1, str. 209.
mise a jour par Jacques Crepet, Paris, 1906, str. 196-197.
43
42
l
\
 "'-nijednog hka iz pa~iškog život k . .
ziologije«. VeL~ki ]'e trenut k ta O]ega nev bi ocrtavale >>fi- koj1i svjetlo dobivaju odozgo, nižu se najelegantnije trgovine,
.
go d :na. .
V1soka ·e to. svkola f a l't ' e vrste poceta:k cer v t d eset1'h pa je takav pasaž grad, S\1ijet u malome.« U tom j,e s:vijetu
· !Prošla. A 1to što n 'eme J ona·
·JU je .. ,. Ba udela' .·
Ireova generaci.J:l dokol.ičar kod kuće; on pomaže »tom omiljenom boravjštu
kazuje kako je rano kre~uoulmJt~ _Imala puno toga reći po- šetača :i pušača, poprištu sVIih malih metiera« 3 da dobiđu
G . v as l tun putem svoga kroničara i svoga f:Iozofa. Sebi samome pak pomaže
.. odme 1841. može se nabro':it' d . . v
>>flzwlog:ja«.l Nakon te d' ?
l se amdeset I sest novih da dođe do nepogrešiva 1i~eka protiv dosade, koja se lako
stala je zajedno s građa~~~ne spm~enuta vrst~ opada; ne- širj pod bazilisknim pogledom zasićene reakcije. »Tko se,
melja malograđanska M . t m kral]~vstvom. Blla je iz te- može«, glase Guysove riječi što ~h prenosi Baudelaire, >>do-
malograđanin obdaren. n aJbs.?r tog zanra, Monnier, bio je sađivati u mnoštvu, taj ie budala. Budala, ponavljam, i to
eo Icnom sposob v , vrijedna prijezira.« 4 Pasaži su nešto 1srednje irzJmeđu utice
tranja. >>F:iziologije« n'gd. . . n?scu samoproma-
zont. Pošto su se po~vetJ_el mt:u p_roblle taJ ograni,čeni hori- i ~interijera. žeL:mo H govoriti o postupku >>f•iziologija«, onda
. l .. l e Ipovmma na red . d vl . je to provjereni postupak feljtona: naime, da se od bulvara
zw ogi]a« grada. Pojavile p .. , . ]e os a >>fi-
Paris dans l'eau Paris a chsu sel pan_s la_ nuu, Paris a table, načini interiJer. ULka postaje dokoličarov stan te je on kod
·, K
ne. ad Je · '
pl'esahla i ta žilaeva , ans v. . plttores q ue, .p ~rzs · ~na- kuće među pročetjima kuća, ikao što j·e građanin kod kuće
naroda. Nilsu zaboravlj'ene . , ~~':azlih su se na >>fiZJiologije« među svoja četini zida. Njemu su blistavi posta:k1jeni cimeri
' lli »L•IZIIo og" v· • •
se oduviJ'ek nuchlle k b l IJe« Zi.'VOtin]a, koje su tvrtld iSiti, pa i bolji zidni ukraJs nego građaninu u sa,lonu
bezazlenost · U LS VOJ'Iffi ..
ao ezaz
••
en predlovzak · Vazna v · bila
ne · uljene slike; zidovi 1su stalak za pisanje, na kojd. on nasla-
studijama .. · J
ard Fuchs je upozorjo da na ;> POVIJe_s~I ka~~kature Edu- nja svoj b1ok za b::iješke, nov,inski kiosc.i njegove su knj;iž-
jansk:Ji zakoni - to v pocetku ."t.zwlogEJa« stoje ru- nice, a terase kavana evker jz kojega on nakon obavljena
Njima je jednim uda~~empoov~ttrene . ffiJere cenzure :itZ 1836. posla razgledava svoje kućanstvo. Politii1čka je pr.ilmiisao spi-
'k l . CI av mz sposobnih . t 'k sateljstva, kojemu su pripadale i »fiziologije«, bila ta da
s o ovan~h na IS'a1Jilri pot'ISnut . l' 'k _umJe lli a,
grafici, taj je vladi~ m~n IZ po lt!' e. Ako Je uspio u il:vot, u svoj 1svojoj raznolikosti, u neiscrpnu bogatstvu va-
književnosti. Jer u n -0 · n7_var pogo!?vu mora_o uspjeti u rijacija, uspij<eva tek između sivog ;kamenja pločnilka i na
koja bi se bila mogla] ~s ]ed?~lo llljedne pobt::čke snage sivoj pozachlni despotizma.
akcija je dakle pretpost:v~: ~~~ s:o ~enagom ~~m?1era. Re- To spisateljstva nije bi1lo ni društveno podobno. Dugom
saina rev,:ja građanskog života k . J se O~JaSn]ava kolo- nizu uvrnutih Hi prostodušnih, p!,;jenećih lili strogili karak-
koj ... Sve j.e pvodefiliralo d o~a Je.:. ~ocela u Francus- terlllih glava što su ih 6itačima predstavljale >>f·iziologije« za-
i razonoda, braču~ moral ,i· ~oani vv~selJ~} -~~lni ~alosti, rad jedničko j•e jedno: one su bezazlene i savršeno dobrodušne.
r-- d~jete, škola, društvo, kaza'lište m~cki _obJcaJI: o~Itelj, kuća, Takvo poimanje bližnj,ih b]o je i odviše daleko od iskUIStva
1 Lagodnost t'l · , pov1, zvanja.«" a da ne bi potjecalo od neobično važnih uzroka. Dolazilo
ll dokohčara,. 1 1 opisa uklapa se u ~~ 1 d · v .
šetača (flaneura) k .. . l . g e u I ponasanJu je iz uznemirenosti posebne vrste. Ljudi su se moraLi po-

L · ·
; rati. Ali se n: onda ni. • O]<I IZ az11 na asfalt botanizi- mkl.ti s novom, prilično čudnom okolnošću, koja je svoj<sltve-
Je mog 1o posvuda šetkat' d š'
roka nogostupi za građane bili su . . k . . I gra om. i- na velegradovima. Simmel je u sretnoj formulao:ji ,i,skazao
uski 'SU pružali slabu zaštitu od ;J~~ o~ :pm~e HaL~ssmann~; o čemu je r:iječ: >>Onaj tko vid~ a ne čuje mnogo je ... uz-
mogla postići svo'e znače ·, oz a. v esko da bt flaner'Ja nemkenij.i od onoga tko čuje a ne vidi. U tome ima nečega
tn.J'skog
,· l k
u suza« aze seJk v nJe · d pasaza.
bez . >>Nov
. izum .irndus- · karakter:~stičnoga za socijologi:ju velegrada. Uzajamni odnoS/i
vodiču iz 1852 ' v. u Je nom llustnranom pariškom ljudi u velildm gradovima ... odlikuju se izrazitom preva-
popločeni prol~z;'pk~~~ZJJCtJ·~lest~~koomv nkatk_rive}~~: mramorom gom aJktivnosti oka nad uhom. Glavn.i su razlozi tome javna
· · s Ioz1
mc1 "I·1 s takvim · do ··T · S e . uca ' CIJI su se vlas - prometna ·sredstva. U devetnaestom Sltoljeću, prije razvoja
mis Jajem. obJe strane tih prolaza, omn:busa, vlakova, tramvaja, ljudi nisu dolaziLi u situaciju
1
Usp. Charles Louandr St t' tt
da se duge minute, pa čak ;i; sate, moraju gledati a da jedan
tellectuelle en France depuis e, t a ts que lttte~·aire. De la production tn-
mon des, sv. 20, 17. god., novaqu":z.~ a1~· Dermere partie, Revue des deux
2
Eduard Fuchs, Die Ka . riJa, · XI 1~~7, str. 686-687. 3 Ferdinand von Gall, Paris und seine Salons, sv. 2, Oldenburg, 1845,
Vom Altertum bis zum Jahr~,~~~~r de; euro:f.litschen Volker, Erster Teil: str. 22.
' 4. IZd. Munchen, 1921, str. 362.
• II, str. 333.

44
45

d:ugom~ ne upute nd ~i~eči.« 5 Novo stanje, uviđa Simmel, nije
bilo bas ugodno. Vec Je Bulwer svoj op~s velegrađanina u
romanu Eugene Aram dnstrumentirao uputom na Goetheovu
primj~dbu kak~ svakJi čovjek, i najbolji i najbjedniji, nosi
s~J.ah. 6 »FJ2J~ol~g1~e« su u~ravo bile pmkla:dne da poti1snu
u seh: nek~ .taJn~. zbog koje bi g~ omr~uli svi kad bi, je
shcne uznem11rUJuce predodžbe kao beznačajne. One su bile,
ako ~~o. s~Jemo ~e~i,. z~opci n~ oo~~~. »bornirane grad-
ske ZivotmJe«, o koJOJ Je Jednom bilo I1lJeCI u Marxa. Kolilko
su one .temel_j1to, kad j~. bilo potrebno, ograničavale pogled,
P?kazuJe opis proletanJata u Foucaudovoj Physiologie de
l'~n~ustr.ie frm:z{:aise: . »:Mi:ran .užitak radl11i!ka gotovo iscrp-
lJUJe. Bila kuca u koJOJ stanuJe pod nebom bez obJačka, ne
znam kako u zelenilu, mirisna od CVlijeća li. sva oživjela od
cvrkuta puica - ako je dokon, neosjetljiv je za draži samoće.
No z~odi li mu uho kakav oštar zvuk ili zv,ižduk udaljene
tvormce, i neka samo čuje jednolično ~loparenj;e kakva mli-
na, neke manufakture, čelo mu 1se odmah razvedni . . . Više
n~ osje~ biranoga mirisa cvijeća. Drhtaj veselja izaziva u
nJ.e~u drm 't:,vor:ničkog dilmnjaka, pnij,ete6i udarci nakovnja.
Sj~ca se blazenih dana svog rada kojim je upravljao :izumi-
telJev duh.<< 8 Poduzetnik kojri de pročitao taj opis pošao je,
možda, na počinak opuštenije nego da1ače.
. Zapravo je prva pomisao billa dati ljudima prijazn:iju
) ~liku. o sebi i drugim~. ~ime su »fiziologije« na svoj način
\\ 1zaktival~. fantazmagoriju, pariškog žirvota. A1i njihov ih po-
stupak mJe mogao~odvesti odviše doleko. Ljudi su se među­
sob~o Roznavali kao dužnici :i vjerovnici, kao P'rodavačdi i
mustenJe, kao poslodavci :i namještenici - a osobito su se
pak poznavali kao konkurent1. Nije imalo smisla buditi u
njima o pantnevima predodžbu bezazlena originala. Zato se
u tom spisa1telj.stvu zarana stvorilo drukčiJe gledanj,e na
stvar, koje je moglo djelovati mnogo više toničkJi. Ono vuče
:por.iljeklo od Jjiziognomičara osamnaestog stoljeća. Naravno,
,1ma malo zajedničkoga IS nj;ihovim solidnijim naporima. Uz
domiš!jaje i. ~jan;D:je u ..Lavatera lili u Galla, riječ je i o
praVOJ empWlJ'l, »FizrologiJe<< !SU se služile tim krediiltom a
da niiSU pridometnule lllišta vla:Stito. U vjeravale ;su kako
5 Georg Simmel, Melanges de philosophie relatlvtste. Contribution a
la cu!ture philosophique, prev. A. Gu111aln, Paris, 1912, str. 26-27.
Usp. Edward George Bulwer Lytton, Eugene Aram. A Tale. By the
Auth~r of >+P_elham«, >+Devereux« etc., Paris, 1832, str. 314.
Marx 1 Engels o Feuerbachu. Prvi dio Njemačke ideologiJe u
»Marx-Engels-Archiv« (časopis Instituta Marxa i Engelsa u Moskvi, 'ur.
D. Rjazanov, Frankfurt a.M.), sv. l, 1926, str. 272.
8 Foucaud, l.c., str. 222-223.
46
J t) /~
svatko tko j.e neopterećen poznavanjem stvar& m~že pročit~ti -+1
zvanje, značaj, po.cijeklo li način života ?rol~n~a. U nj~h l
se taj dar pojavljuje kao SiPOsob~ost sto Je ~le polazu l
velegrađanJinu u koli:je~ku. Balzac Je u tome ~:o .u svo.m .J
elementu više nego ~tko drug~. Uz to je dobr~. pms~~Ja:la nJe-
uova sklonost neograničenim .i!skazima. »GenrJ<<, p1se on, na
~l1ilffijer, »toliiko je Vlidljd:v u čovjeku da će d! naj~eobrazo_va­
nij,i, prođe Ji u šetnji Parizom pored kakva v~tk~g umje~­
nika odmah znati ·na čemu je.<< 9 Delvau, Baudelaireov pm-
jateij ± jedan od najzaDJi.mljlivij;ih mal!ih majst~:~ felj,t.ona,
misli da može publulku Pariza l~o lučiti na razhoi~e slo]e~e,
·Qaš kao što geolog luči slojeve u stijeni. Ako Je to b11lo
moguće, onda život u velegra:du .niJe TI:i iz~leka ~i~ tak.o uz-
nemirujući kao što se to lJUdima vJeroJatno c1mlo. Ond~
je samo fl:oskula kad Baudelaire pita - ~>što. su op~snostL
šume rl. preride u usporedbU. sa svakodnevrum sokom 11: 'suk?-
b]ma ,svakodnevnog svijeta? Uhvati~ čo_':'jek na bulva~. sv<:jU
žrtvu pod ruku ili pak probao svoJ pilJen u .nep~zn~~ su-
mama - ne ostaj'e li on i ovdje i ondje naj'savrsem]om od
svih grabljti.vih z\ni!jeri?<< 10 •
Za tu žrtvu Baudelaire rabi francusku riječ »dupe<<; n-
ječ označuje čovjeka koji je IPrevaren, povučen za nos; s~P.­
rotnost mu je poznavalac ljudi. što je velegrad neug~mJl,
to je veće poznavanje lj,udi, mi>slilo se, potreb~o da bJ se u
njemu operirala. A zapravo je prije svega poja~a konku-
rentska borba dovela pojedinca do toga da zap~Vj~dno n~­
javi svoje ·interese. U procjenj!Wanju ponašanja c?Vj~ka nji·
hova će precizno poznavanje često biti ~ogo kons~je nego
poznavanje njegove b~tli. Zato je dar koj~rm 1se d~o.licar tako
rado diči jedan od idola koje još Bacon na:s~lJUJe ~a t_;g:
BaudelaJire gotovo i nije služro tom idolu. VJera u 11Stoc~u, 1
grijeh učinila ga je otpornim prema vjerovanju u poznavanje X
ljudi. Držao se Mai1strea, koji je ujedinio stud!ij dogme sa ' "'
studijem Bacona.
· Umirujuća sredstva što su ih prod~va~i, »tiiziol~gičari<< '
uskoro su odbačena. A književnosti,, koja je zahvacala uz-
nemirujuće i prij.eteće strane života, tr~balo je dosudi~i ve-
liku budućnost. I ta se knjli,ževnost baVlila masama. Ah on~
postupa drukči}e od »Hziologija<<. Nije joj .bilo do o?;redr-
vanja tipova; mnogo je više bila u potrazi za funkOIJama
koje su svojlstvene masi u velikom gradu. Među njima se
• Honnore de Balzac, Le cousin Pons, Conard, Paris, 1914, str. 130.
10 II, str. 637.
47
 oso?i~o :r;tameće jedna što je još na prijelomu devetnaestog
stolJec_a1st~~nuta _u polidj.skom izvještaju. >>Gdtovo je ne-
~o~uc~«, J?I:se go~~m~. 1798. neki pariški_ tajni agent, >>održa-
~ati pn~toJ~n ~ao:n ZI~ota u gu~to naselJenu pučarustvu, gdje
J~ svaki J?OJedinac swma drugiiffia takoreći nepoznat te se
m pre~ klm _:r;te mo~a crvenjeti.« 11 Masa se ovdje pojavljuje
k~o _azil, kOJil. asoci1jalna čovjeka štiti od nj·egovih progo-
m~elja. _Od -~vih njezinih pr~jetećih strana ova se nagovije-
stila naJraniJe. U samom je :1skonu detektlivsike priče.
U vremenima terora, ka:d' svatko u ·sebi nosi nešto od .
konspi.~atora, svatko se nađe u siltuacij;i i da dgra detektiva.
Fla_nenJa m~ za to daje najbolju 1spremu. >>Promatrač je«,
veli Baudelrure, >>knez koji svuda posjeduje svoj inikogniilto.« 12
Pa ak~ doko1ičar tako posta!je detektiv d jpil'O:tiv sVToje volj,e,
u. drus~venom mu !?ogledu to dolazi baš u rprav,i: čas. Legiti-
mrra ?Jegovu. ~dkoL1cu. Njegova je :indolencija tek prividna.
Iza v~~e \Se knJ~ budno~~vpromatrača kojO. zločmca me pušta
s OCIJ~- Tako Je popn1Itno otvoreno polje za samosvijest
detektiva. Izgrađuje oblike reagiranja kakv~ priliče tempu
vel~gra~a. Lovi :stvari u letu pa može sanjati da je blizak
umjetnuku. Brzu olovku crtača svatko hvalil. A Balzac um-
jetničku djelatnost uopće nastoji povezati s brzim shvaća­
njem.* - Kriminali:stički njuh, zdl1UŽen s dopadljivom non-
šalansom dokoLi:čara, tvoni nacrt Dumasova romana Mohicans
de Paris. Njegov junak odlučuje krenuti u pustulovinu tako
d~. s1ij~di ko~ad:ć papira što ga je prepustio VJjetru da se
nJime tgra. Bilo ,koJ:i trag dokoliičar slijedio, svak~ će ga do-
/ vesti do_ zloa:.rna. -~ime se natuknjuje kako detektJivska priča,
"'< bez_ vobzir~. na tn~~e;zan pro~ačun, sudjeluje u fantazmagoriji
\ pan~ko? zivota. J os ne uzdtže razbojniJka; ali uzd!iže nJegova
prot1vmka, osob:.1t0 lovišta na kojiima ga progone. Messac je
pokazao kako se pri tome nastoje prizvati reminiscencije na
Co?peraY Zanrl.mljiiVost je Coorperova utjecaja: ne skriva se
vec se dapače pokazuje. U spomenutim Mohicans de Paris
otkrivanje počinje već u naslovu; autor nagovjeŠitava čita­
telju da će mu u Parizu otvor.iti preriju i rprašUJffiu. Drvorez
naslovne stranice ltrećeg sveska pokazuje g11mov:iftu, u to do-
11 Nav. Adolphe Schmidt, Tableaux de la revolution franc;aise Pu-
blie.? sur les papi_ers inedits du departement et de la police secrete de
Pans, sv. 3, Le!pz1g, 1870, str. 337.
12 II, str. 333.
.. • U r'?manu Seraphita Balzac govori o »brzu gledanju, kojega opa-
žaJ.! stavljalu mašti na raspolaganje u brzom slijedu najprotuslovnlje kra-
jolike zemlJe«.
13 Usp. Regis Messac, Le »Detective Novel« et !'influence de la pen-
see scientifique, Paris, 1929.
48
ba slabo naseljenu ulicu; lispod sbke je napisano: Prašuma
u Ulici d'enfer. Izdavačko. prospekt toga djela okvi·ruje tu
vezu veličanstvenom floskulom, u kojoj je moguće naslu-
titi ruku autora oduševljenog samim 1sobom: >>Pariz - Mo-
hi:kanci ... oba se ta imena sudaraju poput qui vive dvaju
gigantskih neznanaca. Obojlicu dijeli ponor; isprekrižan 1e rs-
krama onog :električnog svj,etla :kojemu je ognjište u Alexan-
dreu Dumasu.«
Feval je već prije premjestio crvenokošca u pusto-
lovinu svjetskoga grada. Zove 'Se Tovah, a uspijeva mu da
za šetnje fijakerom 'skalp:'I'a četil1i svoja b:ijela pratioca, a
da koči1aš nJi,šta od toga i ne pdmij.eti. Tajne Pariza odmah
na početku upućuju na COQPera da bi obećale kako junaci
iz pariškog podzemlja >>neće biti civ:i1:~aciji n:ilšta bliži od
divljaka kOlje taiko dobro opisuj:e Cooper«. Osobito pak Bal-
zacu kao da ndlkad nije bd1lo ddsta upućivati na Coopera
kao na svog uzora. >>Poe:zji(ja straha, kojega su pune američke
šume u kojima se nepdjateljska plemena susreću na rat-
noj stazi - ta poezija, koja se toliko zbila u Cooperu, do
najsitnijeg je detalja !svojstvena i parillškom životu. Prolaz-
nici, trgov,ille, najamne kočije iLi čovjek naslonjen na pr?-
zor, sve je to zanii.imalo ljude iz Peyradove osobne straz~
jednako živo kao i čitača Cooperova romana kakav panJ,
dabrova nastamba, st:i~ena, bivolja koža, nepok;r~t~n k~nu
ili 1ploveći lilst.« Balzacova je .intlli,ga bogata obhmma 1gre
i.zmeđu priče o Indijancima i detektivske pri:če. Od rana su
prugovarali njegovdm Mohikancima u spenceru Ji Hj~r~ni~a
u redengotu. 14 S druge IStrane, Hippolyte Babou, kop Je bJO
blizak Baudelairea, u retrospekci1i 1857. godine piše: >>K~d
Balzac ... ruši zidove da bi oslobodCo put pogledu ... pns-
luškuje se na vratima ... ponaša 1se, jednom niječju ... kaJko
to kažu na~i, susjedi Englezi, u svom prenemaganju kao po-
lice detective.« 15
Detektivska priča, zaokupljena logičkom konstrukcijom,)
koj_a ka~ takva ne ~o~a biti svojstven~ .k~,i:Uinaldstličkoj n~­
veh, prvi se put popvil'la u FrancuskoJ rpi'J,Jevodom Poeov;~
pripovijesti: Tajna Marie Roget, Dvostruko umorstvo u ulzcz
Morgue, Ukradeno pismo. Prevođenjem tih model~ Bau~e-\_,
lai.re je usvojio vrstu. Poeovo se djelo posve uklopilo u nJe- J
govo vlastito; 1 Baudelaire naglašava tu čirnj:enicu soLidari)
,. Usp. Andre Le Breton, Balzac. L'homme et l'oeuvre, Paris, 1905,
str. 83. Hippolyte Babou, La verite sur le eas de M. Champ fl eury, p ari s,
15
1857, str. 30.
49
4 - Estetički ogledi
 zirajući 'Se s metodom što se prenose pojedine vrste kojima
-:- se Poe obraćao. Poe je bio jedan od najvećdh tehničara no-
vije književnosti. On je prvli, ikako to primjećuje Va1ery16
započeo znanstvenu priču, s modernom kozmogon:jom, s pri-
kazivanjem patoloških pojava. Te su vrste za njega hi·le kao
egzaktni proizvodi metode za koju je tražio da bude opće­
valjana. Upravo mu se tu pridružuje Baudelaii.re li piše u
i Poeovu duhu: »N;je daleko vrij-eme kad će se shvatiti da
1; je knj.i:ževnost koja se usteže da nastavi put bratski sjedi-
J njena sa znanošću i f.illozofijom, ub.ilačka d samou·bilačka
" ~- književnost.<< 17 Detektivska priča, najdjelotvornija među Poe-
ov:1m tehničkim dostlignu6irrna, pripadala je :spj>satelj1stvu koj-
je je posve udovoljavalo Baudelaireovu postulatu. Njezina je
analiza dio analize Baudelaireova vlCI!stitog djela, unatoč to-
me što on sam nije napisao takv;ih priča. Cvjetovi zla kao
disiecta membra posjeduJe tri od njezinih odlučujućih ele-
menata: žrtvu i mjesto čina (Mučenica- Une martyre), ubo-
jicu (Vino ubojice- Le vin de l'assassin), masu (Suton- Le
crepuscule du soir). Nedostaje četvrti koj omogućuje ra-
zumu da prodre u tu atmosferu zasićenu afektom. Baude-
la::,re nije napisao detektivske priče, jer mu je identJifikadija
s detektivom već prema !Strukturi njegovih nagona bila ne-
moguća. Proračun, lmnstruktivni moment, b:io je u njega
,_ na strani asocijalnosti. On je do kraja unesen u okrutnost.
1! Baudelaire j1e bio predobar čitatelj Sadea da bi mogao kon-
kun1rati Poeu.* _ .
,,..._,
' Brisanje tragova pojedinca u mnoštvu velegrada izvorni
je društveni sadržaj detektivske priče. U Tajni Marie Ro-
g~t, najopšrnijoj od njegov:ih krimi:nalističklih novela, Poe
se .potanko posvećuje tom motivu. Istodobno je ta novela
prototip uporabe žumalističkih informacija u otkrivanju raz-
bojstva. Cheva:li•er Dupin, Poeov detektiv, ne djeluje ovdje
na temelju očevida već na temelju dnevnog ,tiska. Kritička
analiza izvještaja čini kostur priče. Valja među dnim utvrditi
i vrlijeme zločlina. List Commerciel zastupa mišljenje da je
·umorena Marie Roget bila Likvti!dirana odmah pošto je na-
pustila majčin dom. »'Nemoguće je', piše on, 'da mla-
da žena, koju je poznavala više tisuća ljudi, prođe mrukar
i 1tri ugla ulice a da ne sretne nijednog prolaznika 'kojemu
b:i nje:l!ino lice bilo poznato .. .'<< Način je to mišljenja čov-
16 Usp. Baudelaire, Les fleurs du mal, Cres, Paris, 1928, -
Valeryja.
uvod Paula
17 II, str. 424.
• »Valja se uvijek vratiti Sadeu ••• da se objasni zlo.« (II, str. 694)
so
jeka iz javnog života koji već od~vno s.tanuj_e. u. Pa:,i·zu, i
uz to se kr·eće gradom gotovo UVIJek u okolliQi Javmh up-
ravnih zgrada. NJegovo dolaženje ii odlaženje odv:ij:a se . u
redovitim razmacima na ograničenom području, a na nJe-
mu se kreću ljudi koji se bave poslom naliJk nj-egovome; za-
to se ti ljudi zanimaju za nj :i! zapažaju ga. Nasuprot tomu,
putove koje je obično u gradu upisiva~. Mari~ možemo.za-
misliti kao nepravilne. U posebnom ·slucaJU _kopm se bav-1~0
mora nam se učinJi;ti vjerojatnim da se nJezm put udalJIO
od on1h 1lmj.ima je obično išla. Usporedba od k10je je Com-
merciel' očito pošao bila b:i održiva tek kad bi ob'je osobe o
lmj,ima je riječ prošle put kroz oijel:ii grad. U tom bi sluča~ u,
pretpostavivši da oboje imaju jednalm mnogo znanaca, bile
iste i šanse da susretnu jednaJk broj znanaca. Osobno sma-
tram ne samo mogu6im nego i krajnje vJerojatnim da je
Marie u bilo koj-e vrijeme 1i bilo koj1im putem mogla krenut~
od svocra do tetkinog stana, a da pri to:me ne sretne m
jednog Jedinog pvolaznika kojega bi poznavala !ili kojemu ~i
ona bila poznata. Da bi se došlo do pravog ~uda u _to~ pi~
tanju, te da bi 1se na nj prikladno odgovon~o, valJa :mat~
pred očima golem nerazmj-er :iemeđu broja znanaca, cak i8
najvtiše 1posjećivanil1 osoba 'Svekolikog stanovnišitva Pariza.~<~
Zanemarimo li kontekst koji u Poea priziva ta!kva razmaJs-
lj.anja, tada detektdv gubi kompetentnost, ali ne i prob~em
svoju valjanost. Izmijenjen, on je u osnovi jedne od ~aJpo­
znatijih pjesama zbirke Cvjetovi zla, u sonetu JednOJ pro-
laznici (A une passante).
La rue assouvdissante a:utour de moi hurla!Lt.
Longue, minee, en grand deuil, douleur majestueruse,
Une femme passa, d'une madn fastueuse
Souleva:nt, balan~nt le feston et l'ourlet;
Agile et noble, avec sa jambe de statue.
Moi, je buva;i;s, crispe comme un extravagant,
Dans son oeil, ciel livfude ou germe 'l'ouragan,
La d'ouceur qllli fasdne et le plari•sir qllti tue.
Un eclair ... pui~s la nu:iit! - Fugitive beaute
Dont le regard m'a fait soudaJ.nement renaitre,
Ne te verrail-je plus que dans l'eterni:te?
t• Edgar Poe Hlstolres extraordlnalres. Traductlon de Charles
Zaire (Charles B~udelalre, oeuvres completes, sv. 5: Traductlons
fa'• t::dr
a-
mann Levy), Paris, 1885, str. 484--486.
Sl
 Ailleurs, bien loin d'ici! trop tard! jamais peut-etre!
Car j'ignore ou tu fwi!s, tu ne sa:is ou je vais,
O toi que j'eusse aimee, 6 toi qui le savari1sP 9
Zaglušna je ~lica urlala oko mene.
Visoka, tanka, u dubokoj crnini, veličanstvena bol
Prošla je jedna žena, i raskošnom je rukom ' svoju čast za to da ne dopustli da u eonima neiSitane traga,
Dizala i ljuljala vijenac i obrub;
Gipka i plemenita, s nogom kipa.
A ja sam pio, zgrčen poput čudaka,
U njenu oku, olovnom nebu gdje klija orkan,
Blagost što očarava i užitak koji ubija.
Munja ... pa noć!- Bježeća ljepoto,
Od čijeg sam se pogleda iznenada iznova rodio
Zar te neću više vidjeti osim u vječnosti? ' mu trag kao što priroda u granitu čuva tragove mrtve faune.
Drugamo, vrlo daleko odavde! prekasno! možda NIKAD!
l~r ja_ ne ~nan: k~mC? ti bježiš, ti ne znaš Ramo ja idem,
Tt koJU bth bzo l]ubzo, ti koja si to znala!
.. Sonet _Jedno~ prolaznici ne predstavlja mnoš1tvo kao azil
?~Jestupnika vec ~ao azi!lljubavi što bježi od pjesniika. Rekli
bl~?lO da ne ~?von o funkciji mnoštva u životu pJesn:tka već
u_ z:1votu _er~~~cara. Ta se funkcija na prvri. pogled č~n:i nega-
tLvn~,. ah llilJe. Dalek? od toga da erotdčaru pojava koja ga
fasc;nl!ra ~s~mo nestaj'e u mnoštvu, već mu je mnoštvo tek
pruz_a. Ush~t gra:ds~og ~?vjeka ruije ljubav na prvi pogled, ne-
go lJ~bav na posJJednJI pogled. Nikad, vrhunac je •susreta,
u. koJ_emu strast, prividno sprjječena, zapravo tek izbija iz
pJesni!ka poput vatre. U njoj izgara; ali iz nje ne izlaZJi uh-
kakav fen;;ks. Ponovno rađanje prve tercine otvara nov po-
gled na događaj, koj,i se u svjetlu prethodne strofe runi vrlo
proble~at~č~im. To ~to tijelo skuplja u grč nij~e pogođenost
~noga -~~m~ Jedna sbka ovladava sv1m djelićima njegova bi-
ea; pnJe Je to šok koj:;m neumolj,iva pohota nepos!l'edno
spop~da usamljernika. Dodatak »comme un extravagant«, po-
putv oud~ka, gotov? da to dzr.ilče; ton kojim je sam pjesnik
prozeo zalobnost zenslke pojave ne pokušava to siknilti. Po-
st~ji ~apravo ~ubok lom između četverostiha ikoji 1izlažu
zbrv~J.e ,j tr~tlha kojri ~a objašnjavaju. Thibaudetovo gle-
danje Je povrsno kad o trm stlhovjma veli »da su mogLi na-
stati samo u velegradu«.?.o Njihova se unutrašnja figura iz-
19 I, str. 106.
20
Albert Thibaudet, Interieurs. Baudelaire, Fromentin, Amiel, Paris,
1924, str. 22.
52
ražava tako da i samu ljubav prepoznajemo kao stigmatizi-
ranu velegradom.*
Nakon Lou::sa Philippea građanstvo nastoji nadoknaditi -,
štetu nastalu b:r:isanjem traga osobnog života u velegradu.
Nastoji to unutar svoja četi:ni zida. čini se kao da je založila
ako ne već njegovih zemaljs~!h dana, onđa barem uporabnih
predmeta i rekvizita. Strpljivo uzima otiske mnogih pred-
meta; t:r:Sii se o1ko navlaka i etuija za papuče J džepne satove,
za toplomj,ere .i stalke za jaja, za jedaćii! pribor i kišobrane.
Voli baršun i plišane navlake koj~e čuvaju oti:saik sVJakog do-
d'.ra. Makartovu s,tilu - stHu kasnoga Drugog Car1stva -
stan postaj·e nekom v,rsti ljušture. Shvaća ga kao navlraiku za
čovjeka kojega polaže u nju sa sVJim priibomm, čuvajući
Ne valja pl1i1 tome zanemar.iti dvi,je strane tog procesa. Na-
glašava se realna ili sentimentalna vrijednost ,taJko očuvan;h
predmeta. Uskraćuju se profanom pogledu nevlasnika, a oso-
bito se paik na opisan način briše njihov obrits. Nimalo ne
čudi što se uklanjanje kontrole, koje asocijalnome postaje
druga priroda, vraća u posjedniakom građanstV1U. - U tim
l se običajima može vidjeti dijalektička ilustracija teksta, što
l je u mnogo nastavaka izlazilo u listu Journal officiel. Balzac
J Je već 1836. godine u Modeste Mignon napisao: »Jadne žene
Francuske! Zaci~elo biste najradiJe ost,ale nepoznate i ispre-
dale svoj mali ljubavn: roman. Ali kako da vam se to posreći
u vašoj dVJilizao:j,i što određuje da se na javnim mjestima
bilježi dolazak i odla:z:a:k kočija, što broj~1 pisma te ih pečata
jednom pri predaji, a drugi put pni ·izručenju, šrto kuće ops-
krbljuje broj,evima, a doskora će cijela zemlja do najmanje
čestice ... bi:ti u nj·ezi1nim katastrima.« 21 Nakon francuJSke re·
volucije razapeta je mreža ·kontrole u !Spletu svoJih oka sve
čvršće sputavala građanski ž,ivot. Brojenje !kuća pruža u ve-
legradu uporabljirvo Ulp:Or.ište sve većem normiTanju. Napo-
leonova je Ulprava 1805. učinila to za Pariz obvezatnim. Ta je
jednostavna policijrska mjera u ~svakom slučaju naišla na
otpor u proletens~m četvrtima; o stolarskoj se četvrti, Sruint-
-Anto:ne, još 1864. godine veli: »Upita li se ikojeg 'stanovnika
• Motiv ljubavi prema prolaznici preuzima rana Georgeova pjesma.
Njemu je promaklo ono presudno - struja kojom žena nošena mnoštvom
promiče pokraj pjesnika. Tako dolazi do tjeskobne elegije. Pogledi go-
vornika, što mora priznati svojoj dami, »vlažno su se odvratili od gle-
danja 1 prije nego što su se odvažili zaroniti u tvoje« (Stefan George,
Hvmnen. Ptlgertahrten. Algabal, 7. izd., Berlin, 1922, str. 23). Baudelaire ne
ostavlja nikakve dvojbe o tome da je on prolaznici zavirio duboko u oči.
21 Balzac, Modeste Mignon, ed. du Siecle, Paris, 1850, str. 99.
53
 tog predgrađa za adresu, on će uvijek reo1 rme koje nosi
njegova kuća a ne hladni službeni broj.<< 22 Takvi se otpori
naravno nisu zadugo mogli suprotstavljati težnjd da se slo-
ženilm tkanjem registriranja nadomjesti nestajanje traga što
1 /ga sa sobom nosi nestajanJe čovjeka u masama velik:ih gra-
. dova. Baudelairea je to nastojanje opterećivalo baš kao i
kakvog krim1na!lca. U bijegu pred vjerovnicima potucao se
po kavanama d či'taonica:ma. Događalo !se da je istodobno
stanovao u dva prebivališta - ali na dane 'kad bi trebalo
platiti najamninu, noćivao bi kod prijatelja, u trećemu. Ta-
ko se vukao gradom, koji dokoličaru već davno nije bio do-
movina. Svaka postelja u koju bi lijegao postajala bi mu
»Ht hasardeux<<.23 Crepet je nabroj:io četrnaest Baudelaireo-
vih adresa !između 1842. i 1858. godine.
AdminiJstrativnom procesu kontrole morale su pripomoći
tehnitčke mJere. Na početku postupka identifikacije, kojemu
je standard određi'Vala Berillonova metoda, identitet se ut-
vrđivao poflpisom. Prekretnicu u povijesti tog postupka pred-
stavlja pronalazaJk fotografije. Za kr1minal!isti!ku on znači is-
to toli:ko '~oliko ri knj,igottisak za književnost. Fotografija je
prvi put omogućiJa da :se jednoznačno i trajno sačuvaju tra-
govi čovjeka. Dete~tivska pri:ča nastaje u tl'enutku kad je
bilo osigumno to najvažni>je od svih osvajanja čovjekova
inkogni:ta. Otad jre nastojanjtilma da se on učind opilplj:ivim
u govoru i čdnima, nemoguće sagledati kraj.
Poem~a poznata novela čovjek mnoštva nešto je poput
11endgensike snimke detekti~sike pniče. U njO:j je otpala zao-
diijevaJjuća građa što je pdkazuje ubojstvo. Ostale su gole
:skeLe: progonitelj, mnoštvo, neznanac, kojlil svoj put kroz
London podešaJVa tako da uvi_i,ek ostaje u njegovu središtu.
Taj neznanac li: jest pravi dokoličar. Tako ga je rshvatio i
Baudelaire :kad je u eseju o Guysu dokoličara nazvao čovje­
kom mnoštva, »l'homme des foules<<. Međwtdrm, u Poeovu opi-
su tog lika nema trpelj,iv:ostil s kojom ga dočekuje Baude-
l~,re. Dolkoličar je Poeu prij>e ,svega netko kojemu u vlastitu
društvu nije .urgodno .. _Zato traži mnoštvo; razlog njegovom
skrivanju rr". tom· mnoštvii"ne bi trebalo tražiti daleko. Poe
·hotimiCe bcirše granicu !između a!socijalna čovjeka 'i dokoli-
čara. čovjek je u ma!si :to rsumnjivijđ što ga je teže· pronaći.
Odustavši od dužeg progona, pripovjedač u tiš,ini :sabire vla-
stitu spoznaju: »'Taj stranac je utjelovljenje, sam duh raz-
:zz Sigmund Englander, Geschichte der tranzosfschen Arbeiter-Asso-
ciatlonen, Dritter Tell, Ham burg, 1864, str. 126.
23 I, str. 115.
54
bojni!štva', rekoh sam sebi. 'Ne može hi:ti sam; čovjek je
mnoštva' .<< 24
Pisac ne potiče čitaočevo zanimanj'e samo za tog čovjeka;
ono će se isto toliko vezivati uz slJikanje mnoštva. I to ko-
liko zbog dokumentarnih toliko i zbog umjetni1čkih razloga.
Ono se ističe u oba ta smisla. ZapanjuJe ponaj1prij.e kako
pni,povjedač zaneseno prati prizor mnoštva. U poznato1 priči
E. T. A. Hoffmanna prat~ ga 1i nećak 1sa svog prozora u erkeru.
Međutim, kako neobjektivno prelazi mnoštvom pogled čo­
vjeka kojti je instaliran u svoju kućevnost. A kako je \PrO•
doran pogled čovjeka :koj,i zuri kroz staklo kavane. U toj se
razl:ci mjesta promatranja rkrije i razlika ~zmeđu Berlina i
Londona. Na jednoj strani rentijer; sjedi u erkeru kao u
kakvoj počasnoj loži; želi li pažljiv,fje razgleda1ti trg, nadohvat
ruke mu je kazalilšni dalekozor. Na drugoj je pak strani po-
trošač, beZJimeni, koj,i ulazi u kavanu i zamalo će ponovno
izićJ privučen magnetom mnoštva što ga nepl'estance magne-
ti:zira. Na jednoj strani raznol:•kost ma1ih žanr-slilka, što sve
skupa čine album koloriranih bakroreza; na drugoj LStrani
skica koja bi mogla inspirirat·i: kakvog veldikog grav,era; ne-
pregledno mnoštvo u kojemu n!tko nije nikome posve jasan
ni potpuno zagonetan. Njemački je malograđanin tijesno ome-
đen granicama. A ,ipak je Hoffmann po svojim sklonostima
iz !iste obitelji kao Poe i Baudelaire. U h;pgrafskim je pri-
mjedbama uz originalno izdanje njego~ih posljednjih tekstova
napsano: »Hoffmann nije ni1kad h!o osobit pdjatelj prirode.
čovjek, razgovor s nekim, zapažanja o nečemu, puko gleda-
nje ljudi, vrijedi'lo mu Je wše od svega. Ako bi, 'ljeti pošao
u šetnju, što se za lijepa vremena 'svakodnevno zbivalo veče­
rom ... teško d'a bi se našla koja goistionica, slastičarnica u
koju ne bi zavi~io da wdi ima li koga.<< 25 Jedan se Dickens
kasnije sa svojih putovanja neprestance rtužio na nedostatak
ulične buke koja da mu je neophodna za stvaranje. »Ne mo-
gu reći ko1i!ko mi nedostaju ulice<<, pisao je 1846. godine jz
Lausanne, usred rada na romanu Dombey i sin. »Čini tse kao
da one mom mozgu daju nešto bez čega on ne može biti alko
mora raditi. Tjedan, četrnaest d'ana mogu divno p~sati na
kakvu zabačenom mjestu; zatim je dovoljan dan u Londonu
da se opet na~ijem ... No muka ,j rad da ,se iz dana u dan
>< E. A. Poe, Nouvelles histolres extraordinaires. 1'raduction de Char-
les Baudelaire. (Charles Baudelaire, Oeuvres completes, sv. 6; Traducttons
II, Clllmann Levy), Paris, 1887, str. 102. . •
,; Ernst Theodor Amadeus Hoffmann, Ausgewithlte Schriften, sv. 15.
Leben und Nachlass. Von Julius Eduard Hitztg, sv. 3, 4. izd., Stuttgart,
1839, str. 32-34.
ss
p1še bez te magtcne svjetiljke, golemi su ... čini se kao da
bi moj-i likova ostali na miTU kad oko sebe nemaju mnoštvo.«~ 1
Između mnogo toga što Baudelaire zamjera omraženom Bru-
xellesu, nešto ga ;ispunjava osob~tom srdžbom. »Nema izloga.
Flanerija, koju vole maštoviti narodi, u Bruxellesu nije mo-
guća. Nema se što vidjeti, i ulice su neupotreblj:ive.« 27 Bau-
delaire je volio osamu; no želio ju je u mnoštvu.
Tijekom pnipovijesH Poe pušta da padne mrak. Zadržava
se u gradu s plinsk1m .svjetlom. Pojavu u~i~e kao inter.i:jera
u kojemu se sabire flaneurova fantazmagorija teško je odvo-
j;iti od plinskog svjetla. Prvo je plinsko ·svjetlo gorjelo u
pasažima. U Baudelai'reovu djetinjstvu pokušaLi sru dh razbiti i
pod veddm nebom; na Place Vendome postavili :su kandela-
bre. Broj pariških plinskih 1svj:eti'ljki u doba Napoleona III
rastao je u brzom slijed'u.28 Osvjetljenje je povećavalo sigur-
nost u gradu; učinilo je da se mnoštvo noću 'ii na otvorenoj
ulici osjeća kod !kuće; pot~snulo je zvjezdano nebo sa slike
ve!Lkog grada pouzdanije nego što se to zbilo posredstvom
visokih kuća. »Navlačim zastore nakon snnca; odvedeno je
u krevet kako se p:nistoji; dalj-e ne vidim nikakva s\(jetla
osim plinskog p1amena.<< 29 * Mjesec i zvijezde nisu vrijedni
spomena.
. U doba cvata Drugog Carstva trgo.VIine se u glavnom
gradu ni1su zatvarale prije deset sati uvečer. Bilo je to veliko
vrijeme pojave nazvane noctambulisme. »Čovjek se<<, piše u
to doba Delvau u Pariškim satima (Heures parisiennes), u
poglaV:lju posvećenu drugom 1satu nakon ponoći, »S vremena
na vrijeme mora odmoriti; :dopušteni su mu zastanci i posta-
je; al:i nema pravo spavatd.<< 30 Dickens se na ženevskom j:e-
zeru tuga1j·ilvo prisjeća Genove IS ulicom od dvije mi-lje, os-
vijetljenom tako da je noću mogao lutati. Krusnlje, kad je
izumiranjem pasaža flanerija izišla iz mode, a ni pliinsko
svjetlo više nije slavilo kao otmjeno, posljednjem d01količaru
koji je žalosno lutao praznim pasažom Colbert čini[o se da
plamsanje u11čne lateme pokazuje još samo strah svoj1ih pla-
mena da ih potkraj mjeseca više neće moći platiti.31 U to
2& Nav. anan. Franz Mehring, Charles Dickens, u »Die Neue Zeit«
30 (1911-1912), sv. I, str. 622.
21 n, str. 710.
2s usp. (Marcel Po!!te i dr.) La transformation de Paris sous Ze Se-
cond Empire. Expositlon de la Btbztotheque et des travaux historique de
la viZZe de Paris. Organtsee avec Ze concours des collections de P. Blonde!
i dr., Paris, 1919, str. 65.
29 Julien Lemer Parts au gaz, Paris, 1861, str. 10.
[Ista slika u CrepuscuZe du soir: nebo se polako zatvara poput ve-
like kupole; usp. I, str. 108.]
30 Alfred Delvau, Les heures paristennes, Paris, 1866, str. 206.
" Usp. Louis Veuillot, Les odeurs de Parts, Paris, 1914, str. 182.
56
je doba Stevenson nap~sao tužaljtku zbog nestajanja !Plin:skih
svjetiljki. Osob:to joj je drag dtam kojim nažigači pale
svj•etiljke j•ednu za drugom diljem ulica. Isprva se taj ri-
tam razliJmje od stopa sutona, a sada od brutalnog šoka ko·
jim se cijeli gradovi jednim udarcem zatječu u sjaju eJek-
trilčnog svjetla. »To bi svjedo trebalo pasti :samo na ubojice
i zavj:erenike, iLi osvjetljavati hodnike u ludnicama - jeza
.stvorena da porveća'\"a j•ezu.« 32 Mnogo što svjedoči da se plin-
sko svjetlo vrlo kasno počelo smatrati tako .i:diličnf.m kako
ga je shvaćao Stevenson, koji mu je napilsao nekrolog. Oso-
bi:to to svjedoči dvojbeni Poeov tekst. Teško da bi se nem:r
lije moglo oprsati djelovanje tog svjetla: »Zrake plinskih
svj.etiljiki i;sprva su bile slabe kao da su još u svadi sa su-
mrakom. A onda su stale pobjeđivati i uokolo bacati plam-
savo i jarko ·svjetlo. Sve je izgledalo crno, no i1skrilo se po-
put ebanovine s kojom se uspoređivao Tertulijenov stil.« 33
»U unutrašnjosti kuće«, piše Poe na drugome mj.estu, >>plin
je krajnje neprikladan. Njegovo pla:msavo, tvrdo svjetlo vri-
jeđa oik:J0.« 34
I samo se londonSiko mnoštvo javlja tmurno i raJstroje-
l
no, poput svjetla u kojemu se kreće. Ne vn:jedi Ito samo za
l
ološ što noću gmiže >>'ilz -spilja«.35 Klasu viših činovnika opi- !j
suj.e Poe ovako: »Kosa rum je b:i.la mahom dosta prori1eđena,
desno im je uho obično malo odstojalo od glave, jer je ll 1
1 li
('
stalno služilo kao držač za držalo pera. Svi su po nav:ci ob-
jema ruikama podizali šešire 1i nosili kratke zlatne .lance za
sat \Starinskog oblika.« 36 Pr.i opisu Poeu nij1e bilo do neposred-
ne zo:rnosti. Jednolitkosti kojiima malograđani podLiježu svo-
jim opstankom u masi 1su pretjerane; odijelo im je vrlo bli-
zu tome da bude unHorma. Još je začudn:i.ji opis mnoštva
prema načinu na koji :se kreće. »Ve6na onih koji su pro-
lazili izgledali su kao ljudi koji su sobom zadovotjni i Sltoje
objema nogama na zemlj:i.. 6inilo se 1kao da misle samo na to
kako da prokrče put kroz mnoštvo. Nabilrali su obrve ,i za-
gledavali na sve ·strane. Kad bi ih susjed prolaznik gurnuo, ni-
su pokazivali nesuzdržanost; popravili bi odijelo i žurili da-
lje. Drugi, a i ta je s:kupina bila veilka, s nesređen1iim kret-
njama, pocrvenjela lica, govoril:i bd ~sami sa sobom i gesti:ku-
Iirali kao da su se baš zbog bezbrojnog mnoštva ikoje ri'h okru-
32 Robert Louis Stevenson, Virginibus Pue1·isque and Other Papers,
London s.a., str. 192 (A PZea tor Gas Lamps).
33 E. A. Poe, Nouvelles hitsoires extraordinaries, Lc., str. 94.
34 E. A. Poe, Htstoires grotesques et serieuses (Charles Baudelaire,
Oeuvres completes, Crepet-Pichois, sv. 10, Paris, 1937, str. 207. l'
35 E. A. Poe, Nouvelles histotres extraordinoJires, Lc., str. 94.
'!i
" E. A. Poe, Lc., str. 90-91.
57 ':l
ZUJe sami !Sebi činiLi usamljenima. Kad bi ti ljudi morali
zastati, odjednom bi prestali mumljati; no gestilkulacija hi im
postala žešća, pa bi uz odsutan, fo:rsirani ,smiješak čekali da
pmđu ljudi koji bi im stajaLi na putu. Kad b!i ih se gurnulo,
duboko bi pozdravljali: one koji su :ih gurali i izgledali bi
krajnje zbunjeno. 37 Netko bii pomisLio da je ri;ječ o polupi-
janim bijednim indivi duama. A riječ je zapravo o »uglednim
1
ljudima, trgovcima, odvjetnicima i burzovnim spekulanti-
ma«.38 Tu je posriljed:i nešto drugo, a ne psiholog:jska klasa.*
Postoji Senefelderova Ii:tografija koja prikazuje igračni­
cu. Nitko se od slikanih ne predaje igri na uobičajen nač:n.
Svatko je opsj,ednut svojim afektom; jedan raspojasanim
veseljem, drugi nepovjerenjtem rprema suigraču, treći tupim
očajem, četvriti svadlj.ivošću; jedan se sprema naipustit:i svJ:jet.
Taj !ilst svjom ekstravagancijom podsjeća na Poea. Poeov je
prigovor u svakom slučaju veći, a tome odgovaraju i nje-
gova sredstva. Maj,storska se crta njegova orp:isa swstoji u to-
me što on beznadnu izoliranost ljudi u njehovim osobnim
interesima ne izražava poput Senefeldera račlličitošću njiho-
va ponašanja, nego neskladnom istoobličnošću bilo nj:ihovc
odjeće bilo nj;ihova ponašanja. Servilnost kojom se oni koji
primaju udarac još i •i,spričavaju polkazuje odakle potječu
sredstva kojima se na tom mjestu služi Poe. Ona potjd.Su
iz repertoara klaunova. I on ih primjenjuj.e slično kao što su
ih kasnije pnimjenjivali eklscent:rici. U postignućima ekscen-
37 E. A. Poe, Nouvelles histoires extraordinaires, l.c., str. 89.
[Paralelno se mjesto nalazi u Un jour de pluie. Pjesma se pripisuje
Baudelaireu, premda je potpisana drugom rukom. (Usp. Charles Baude-
laire, Vers retrouves, Jules Mouquet, Paris, 1929.) Analogija posljednjeg
stiha s Poeovom pričom o Terulijanu to je značajnija što je pjesma bila
napisana najkasnije 1843, u doba kad Baudelaire nije znao za Poea.
Chachun, nous coudoyant sur le trottoir glissant,
Egoiste et brutal, passe et nous eclabousse,
ou, pour courir plus vite, en s'eloignant nous pousse.
Partout fange, deluge, obscurite du ciel:
Noir tableau qu'e11t r~ve le noir Ezechiel! (I, str. 211)
svatko, udm·ajući nas la.ktom, na skliskom pločniku,
Sebičan i grub, prolazi i prska nas blatom,
Ili, da brže trči, gura nas udaljujući se.
Posvuda kal, potop, mrak neba.
crna slika kakvu bl snivao crni Ezekijel/]
38 Poe, l.c., str. 89-90.
• Slika Amerike kakvu je u sebi nosio Marx kao da je od istog gra-
diva kao l Poeov opis. On ističe »grozničavo mladenačko kretanje mate-
rijalne proizvodnje« u Sjedinjenim Američkim Državama. i upravo ih
~bog toga optužuje da »nije bilo nl vremena ni prilike« da se »Ukloni
stari svijet duhova« (Marx, Der achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte,
l.c., str. 30). Cak i fizionomija poslovnih ljudi ima u Poea nešto demon-
sko. Baudelaire opisuje kako se u predvečerje u zraku bude »lijeno pop~t
trgovAčke bagre opasni demoni« (I. str. Hl8). Možda je to mjesto u Cre-
puscule du soir suodredio Poeov telrst.
58
tdka očita je veza s ekonomijom. Svojim isprekidanim po-
kretima oponašaju kolilko strojeve što zadaju udarce materiji
toLiko i konjukturu koja zadaje udarce robi. Djeli6i mnoštva
što ih je opiswo Poe provode sličnu mimezu »grozni:čavog ...
kretanja mater1jalne proičlvodnje« i oblika poslovanja koji
l i
joj pripadaju. Ono što je kas111ije svoJim vrtuljcima i dru-
g~m oblicima zabave učinio luna-pa~k. koji malog čovjeka či­
ni ekscentrikom, već su ranije uobličili Poeovi opisi. Ljudi
se u njega vladaju kao da se mogu izražavati samo :još ref-
leksima. Takvo ponašanje djeluje još obezljuđenUe jer je u
Poeu riječ samo o ljudima. Zatisne li se mnoštvo, to se ne
zbiva zato što bi ga zadržavao promet -on se ne spominje
nigdje, nijednom riJečju - već zato Šlto mu se prepriječila
drugo mnoštvo. U masi takva sastava ne može cvasti fla-
nerija.
U Baudelaireovu Parizu još nije bilo tako. Još je bilo
skela koje su premoš6ivale Seinu tamo gdj'e su je kasnije
prelazi~i mostovi. Još u godini Baudelaireove smrt jl jedan je 1
poduzetnik mogao doći na [pomisao da za udobnost imućnih
stanovnitk:a gradom kruži pet 'Stotina nosiljtk:i. Još su biH om:-
ljeni pasaži u koj,ima su dokoličari bili zaštićeni ođ pogleda
na vozL!a što ne priznaju prolazrtilka kao konkurenta. Postojao
je prolaz]]lik koji se poput klina zar.~je u masu; a postojao
je i doko1ičar kojemu je potreban prostor za ignu te se ne
želi okaniti ·svog privatirziranja. Dokona hoda kao privatna
ličnost; taJko protestira protiv podj<ele rada koja od ljudi čini
specijaliste. Protestira jednako protiv njihove poslovnosti. Oko
1840. godine bi'lo je otmjeno [zvaditi komjače u šetnju pa-
sažima. Dokoličar je rado dopuštao da mu one određuju
tempo. Da je bi!lo po njegovu, i napredwk bi bio mocao nau-
čiti taj ik:orak. Ali posljednja niječ nije bila njegova nego
Taylorova, čija parola glasi: »Dolje flanerida!« 39 Ponetko bi
pokušao na vri~eme stvoriti sli:ku o tome što će do6i. »Fla-
neur«, piše Ratlbier 1857. u svojoj utopiji Pariz ne postoji
(Paris n'existe pas), »što smo ga sretali na pločnicima i pred
izlozima, taj ništavni, beznačajni, radoznali tip, uvijek u po-
trazi za jeftinim emocijama, ni u što upućen doli u kamenje,
fijakere i !plinske svjetiljke ... postao je sad zemljoradn:k,
vinogradar, v:Jasnik tvornice pla'tna, prerađiiVač šećera, vlwsnik
industrije željeza.<< 40
" Usp. Georges Frledmann, La crise du progres. Esqutsse d'histoire
des idees 1895-1935, 2. izd., Paris, 1936, str. 76.
<o Paul-Ernest de Rattier, Paris n•existe pas, Paris, 1857, str. 74-75.
59

Na svojim lutanj,ima čovjek mnošrtva kasno stiže u }ed-
nu još vrlo posjećenu robnu kuću. Po njoj se kreće suvereno.
Je li u Poeovo vrijeme bilo robnih kuća s mnogo katova?
Kako god b~lo, Poe pušta nemirnjaka da »otprihlke sat i pol«
provede u robnoj kući. »Išao je od odjela do odjela a da
ništa nije kupio, pa čak ni govodo; zurio je odsu.tno u ro-
bu.«41 A:ko je pasaž klasičan oblrilk ::nterij.era, intenjera kak-
vim mu se prikazuje uLica, onda je robna kuća obl~k n'jegova
propadanja. Robna je kuća doikoličarova posljednja 7tapa:
Ako mu je risprva ulica postala interijerom, sad mu Je taJ
interijer postao ulicom, i lutao je kroz lab;,nint robe kao ne-
koć kroz labirint grada. Veličanstvena je crta Poeove priipo-
vi:jesti što ije u najranijem opisu dokoličara upisala ·i f:guru
njegova kraja.
Jules Laforgue je o Baudelairea rekao da je on prvi o
Parizu govorio kao netko »tko je danomice osuđen na to
da ŽiV\i u glavnom gradu«.42 Mogao je reći ·kako je prv,i g~­
vomo i o opijumu koji je tim prokletnidma - i samo nji-
ma - dan rkao olakšanje. Mnoštvo nije samo najnovij;i azil
prezrenih; ono je i najnov;ije opojno sredstvo otp~sarr~h. Do-
,~ količar jre otpisanik u mnoštvu. Time on dij.eli položaJ robe.
. ' ~Te osoh:rtost~ sam nije svjestan. Ali zato ona ništa manje
ne djeluje na IIIj. Prožima ga blažeći porput drog~, ~oja mu
može nadoknaditi mnoga poniženja. Opojnost koJOJ se pre-
pušta doko1ičar opojnost je robe zaglušene buj.i·com muš-
terija.
Kad bi .postojala kakva duša robe, o kojoj u šali pri-
godice govori Marx 43 , ta bi duša b;rla naj.tanlwćutni~a od svih
što su se ikad zatekle u području duša. Jer bi u svaJkome
morala vidjeti baš onoga kupca čijoj bi se ruci :i kući htjela
priljubiti. A suosjećanje }e pri.roda opojnosti, kojoj . se do-
količar predaje u mnoštvu. »~esnik uživa neusporedivu po-
vlasticu da može bi1ti po željri on sam i netko drugi. Poput
lutajućih duša koje ištu neko tijelo, ,i on kad poželi:. ulazi
u osobnost nekoga drugog. Njemu je bilo koja od TIJih o~­
vorena i l'llobodna · čine li mu se stanoViita mjesta zatvoreni-
ma, onda je to ~ato što u njegovim očima ni·su vnijedna
truda da ih posjeri'.« 44 što ovdje govori jest sama roba. Da,
poslj.ednje rijeOi daju prilično 'točan pojam o tome što ro~a
šapuće jadniku koji prolazi pored izloga lijepih i slkUIPih
41 Poe Nouvelles histoires extraordinaires, !.e., str. 98.
., Jul~s Laforgue, Melanges posthumes, Paris, 1903, str. 111.
" Usp. Marx, Das Kapital, !.e., str. 95.
"' I, str. 420-421.
60
stvari. One ne žele znati za nj; u njega se ne mogu uživjeti.
U rečenicama wačajnog telksta Svjetina (Les foules) sam fe-
tiš s kojim tako snažno sutitra Baudelaimova semlitivna na-
rav govom drugim riječima da je uživljavanje u anorganski
svijet bilo jednim od jzvora njegova nadahnuća.*
Baudelaire j.e b~o poznavalac droga. Ipak mu je proma-
kao njihov najvažnij·~ društveni u6inak koj;i 1se sa:stoj.i od
šarma što ga pod u~ecaj·em droge pokazuju ovisnici. Sa
svoje strane roba iznuđuj·e i:Siti eliekt mnoštvu koje je travi
.i oplahuje. Omasovljenje mušterija, što zapravo tržište či.ni
tržištem, a robu robom, povećava njezin šarm za prQsječ­
nog kupca. Kad Baudelaire govori o »religioznom stanju
opojnosti veHldh gradova<<,45 njegov bi nespomenuti, subjekt
mogla biti roba. A »Sveta prosti1tuciga duše<<, u usporedbi s
kojom bi »Ono što Ljudi nazivaju ljubavljU<< trebalo biti ne-
što »vrlo maleno, vrlo ogrančeno i vrlo ·slabašno«,46 alko kon-
frontacija s ljubavlju sačuva svoj smisao, ne može biti ništa
drugo doli prostituaija duše robe. »Cette sainte IProstitution
de l'ame qui se donne tout entiere, poesie et charite, a l'im-
prevu qui se montre, a !'inconnu qui passe<< 47 (Ta sveta proslu:-
tucija duše koja se posvema daje, poezija i milosrđe, što se
pokazuje nepredviđena a prolazi nepoznata) veli Baudelaire .
Upravo je ta poesie i upravo ta charite ono što prostituirani
svojataju. Iskušali su tajne otvorenog trž,iš.ta; tu roba nema
prednost pred njr:ma. Nešto od njezinih draži počiva na
trži§tu, a nastaje tsto toliko sredstava moći. Kao takvu Bau-
delaire je registrira u pjesmi Suton (Crepuscule du soir):
• U dokaze, što smo ih za to prikupili u prvom dijelu kao jedan
od krunskih, ulazi druga pjesma iz Spleena. Teško da je ijedan pjesnik
prije Baudelairea napisao stih poput »Je suis un vieux boudoir plein de
roses fanees« (I, str. 86) (Stari sam budoar pun uvelih ruža). Pjesma se
dokraja temelji na uživljavanju u materiju koja je u dvostrukom smislu
mrtva. Ona je anorganska, potom i isključena iz opticaja.
Desormais tu n'es plus, 6 matiere vivante!
Qu'un granit entoure d'une vague epouvante,
Assoupi dans le fond d'un Saharah brumeux;
Un vieux sphinx ignore du monde insoucieux,
oublie sur la carte, et dont l'humeur farouche
Ne chante qu'aux rayons du solell qui se couche. (I, str. 86)
Vi§e te nema, o živa tvari!
Tek granit okružen stra§nim valom,
Sti§an na dnu maglene Sahare;
Stara Sfinga koju ne zna nemarni svijet,
Zaboravljena na karti, a njezina divlja ćud
Pjeva tek na zrakama zalazećeg sunca.
Slika sfinge s kojom završava pjesma ima mračnu ljepotu neproda-
nih stvari, kakve se zatiču u pasažu.
" II, str. 627.
" I, str. 421.
47 l, str. 421.
61
 A travers les lueurs que tourmente le vent
La Prostitution s'allume dans ·les rues;
Comme une fourr.n:iliere elle ouv~e ses :Lssues;
Partout elle se fraye un occulte chemin,
Ainsi que l'ennem:i qui tente un coup de :main;
Elle remue au sein de la cite de fange
Comme un ver qui derobe a l'homme ce qu'il mange.
48
Svjetlima koje muči vjetar
Prostitucija se užiže na ulicama;
Poput mravinjaka nudi svoje izlaze;
Posvuda sebi krči tajni put,
Kao neprijatelj koji kuša prepad;
Miče se u srcu blatnoga grada
Poput crva koji čovjeku otima jelo.
Tek masa stanovnika dopušta prostituoiji tu proš·irenost
diljem dalekih dijelova grada. I tek masa m~o~~uje ~sek­
sualnom obj•ektu da se opija stotinama m~drazUJUClh dJelo-
vanja, što ih je on i proizveo v • v
Ne opija svakoga :igrokaz što ga pvuza uhl:e:na pub~ka
velikog grada. Davno prije nego što je .Ball:delmre napis~o
pjesmu u prozi Svjetina (Les foules), Fn~drich Engels ~atio
se opisivanja velikog grada. »Grad kaik~v Je L~ndon, gdJ.e se
'Satima može lutati a da rse ne dođe 011 na ipOcetaik krraJa, a
da se ne naiđe ni na najmanji, znak po kojemu bi se mogla
naslutiti blizina kakve livade, ·ipak je čudna stvar. Ta k.olo:
saina centralizacija, ta nagomilanost tri i pol milijuna lJ~~I
na jednoj točJ.ci postostručiJla je snagu tih triju ~. pol m~h­
juna. . . Ali žrtve, kojtima. . . je to plaćeno otik.r~JU se ~e~
kasnije. Pošto se Č0\1jek nekoli1ko dana smucao tim pl?c~­
kom ... primjećuJe kako su Londonci morali ~rt~ov~t\ ~o
svojih najbolj·iih lj,udi da bi proizveli sva ona. cuda CIVil1~­
oije kojima vrvi njtihov grad, truko da su stot~e snaga st~
su u njemu drijemale ostale nedjelatne 1 p~tts!mte · · · V e~
ulična stiska ima nešto odvratno, nešto prot1v cega se bu~ 1
ljudska pritroda. N~su li tih stotinu tisu~a d~ sv~~ ·~asa ti 's~1h
staleža, što se guraju jedni pokraj drugih, •lJUdi rstlh os~bma
d sposobnos•ti, jednako zaokupljeni time da bu.du !Sr~tn~? · · ·
A 1pak jure jedni pored drugih kao da n~a~u. bas. mcega
zajedničkog, kao da ne bi znali što bi zapoceli Jednl : ~ru:
gima, i ripak je jedini sporazum među ntilma o~aj prresucem
da se svatko drži one strane pločnika koJa .mu Je zdesna, :ka-
48 I, str. lOB.
62
ko te dvije struje što jure jedna pored druge ne bii zadrža-
vale jedna drugu; a ipak nikome ne pada na pamet da
drugoga udostoji ma ~ j•ednim pogledom. Brutalna se ravno-
dušnost, bezosjećajna irzolirandst svakog pojedinca na teme-
lju osobnih interesa ističe to odvratnije i ravnodušnije što
je više tih poJedinaca stiješnjeno na malom prostoru.« 49
Tu »bezoSijećajnu i:w1i:ranost svalk.og pojed1nca na tenie-
lju osobrr]h interesa« probija dokoličar tek privi·dno, time
što prazan p,rostor što ga de u nJem·u stvorila njegova iza. . /<:__
lacija pund posuđenian, uz to i ~mišljenim prostorom tu- -
đinaca. Uz jasan Engelsov op1s zvuči zagonetno kad Baude-
laire piše: »Zadovoljstvo nalaziti se u mnoštvu tajanstven
je izraz za uživanje u umnogostručenosti broja.« 50 No ta se
rečenica pojašnljuje ako se ne promi~lja sa stajališta čovjeka
nego robe. Ako je čovjek ikao radna snaga roba, mje mu po-
trebno da se u robu posebno smješta. $rto mu više taj na-
čin bitka njega samoga dolazi do svijest] kao način dosu-
đen proizvodn1m poretkom - što se više proletaDiziira -
to ga više prož1ma ledeni dah robne privrede, to će manje
umvljavanje u robu biH karakteristično za njega. Ali klasa ""
nižih građana, kojoj je pnipadao Baudelaire, još nfje dotle·--
došla. Na JjestvicJ. o kojoj je ovdje r;i:ječ nalazHa :se tek na
početku silaska. Mnogi će u njoj neizbježno jednoga dana 1 ):
morati s:poznruti robnu narav vlastite radne rsnage. Ali taj/\.
dan još niQe došao. Do tada 1im je dopušteno, ako taiko srni- ·
jemo reći, tavoriti vlastito vrijeme. No upravo to što j•e nje-
zin udio u međuvremenu mogao biti u najbdljem slučaju
už.itak, a nikako vlast, upravo je taj rok šrto joj ga je dala
povijest učinilo predmetom razonode. Tko se želi razonoditi,
traži užitak. Samo se po sebi razumilje da su granice užitku
te klase bile to uže što se užitak više tražio unutar tog druš-
tva. Užitwk je bio manje ogramčen ako ga je ona mogla
naći: u promatranju tog društva. Ako je pak u rtoj vrsti
uži:tlka htjela dostići v~rtuoznost, nije smjela prezreti uživ-
ljavanje u robu. To uživljavanje morala je iskušati rsa strašću
,i tljeSikobom koja je dolazila iz predosj>ećaja njezina vlasti1ta
određenja kao klase. Morala mu je najzad prići sa senzori-
jem koji i u onom Šito je natučeno i trulo zapaža draž. Bau-
delaire, koji u pjesmi posvećenoj kurtizani ve1i da je >>njezi-
no srce natučeno poput breskve, zrelo za mudru ljubav«, »kao
i njezino tijelo«, posjedovao j'e taj senzorrij. NJemu je zahva-
., F. Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, 2. Izd.,
1848, str. 36-37.
50 II, str. 626.
63
 ljivao uživanje u tom društvu, kao netko tko je od društtva
već napola odbačen.
Smatrajući ISe talkvilm uživaocem, on j·e promatrao šare-
DJilo mnoštva. Ali ga je najdublje fasciniralo to što ni u
opijenosti u koju ga je premještao taj prizor nije irzm;icao
strašnoj društvenoj zbi:tji. Sačuvao ju je u svijesti; naime,
- ··- na onaj način na koji opijenJ »još« ostaju svj·esn:i zbiljSJ'kih
okolnosti. Zato se velegrad u Baudelairea gotovo nikad ne
izražava neposrednim priJkazom svojih stanovnika. Izravnost
,i J.autost kojom je jedan Shelly zabil~ežio London u ~sLici nje-
govih ljudi ne bJ. mogle koristiti Baudelaireovom Parizu.
Pakao je grad vrlo sličan Londonu.-
Grad napučen ljudima i dimom.
Svih je tu vrsti propalih ljudi
I vrlo malo ~li nikakva veselja
Malo pravde i sućuti još manje.51
Preko rte slike dokohčaru pada veo. Taj j:e veo masa;
r »stare metropole« ona nj:iše »U nabrane rneandre«.52 Ona čini
da sve grozovito na n[jega djeluje kao nešto čarobno.53 Tek
kad se taj veo raskine te se dokoli:čarovu pogledu otvori
)'~oji od napuče111ih trgova«, »Što se za uličnih bi!taka steru
bez čovjeka«,54 tek tada i on vidi nesklliveno veBki grad.
Kad bi bma pot11ebna kakva svjedodžba o si'li ikojom je
iskustvo mnoštva pokretalo Baudelairea, bHa bi to činjenica
da ~se on u znaku tog iskustva latio natj,ecanja 's Hugoom.
Baudelaireu je bilo očigledno da, alko je igdje Hugoova ~Snaga,
onda je ona tu. U Hugoa on hvali >>caractere poetique . .. , in-
terrogatif«55 te o njemu veli kako zna ne ;samo oasno ii oštro
prikazati ono tšo je jasno,već s neophodnom tamno6om pri-
kazati ono toš se očituje samo kao tamno i neJasno. Od tri
pjesme Pariških slika (Tableaux parisiens), ikoje su posvećene
Hugou, jedna započinje piiizivanjem grada punog ljudi -
>>Uzavreli grade, grade pun snova«56 - druga u >>uzavrelom
Ltable.auu<< 51. ~r~da kroz mnoštvo :i;de za starim ženama.* Mnoš-
, tvo Je u bner nov motiv. Još su u novatoru Sainte-Beuveu
51 Percy Bysshe Shelly, The Complete Poetical Works, London, 1923,
str. 346. (Peter Bell the Third Part; u Brechtovu prijevodu.)
52 I, str. 102.
53 Usp. I, str. 102.
54 II, str. 193.
55 II, str. 522.
56 I, str. 100.
57 I, str. 103.
* U ciklusu Les petttes vieilles treća pjesma naglašava taj rivalitet
doslovnim oslanjanjem na treću pjesmu Hugoove serije Fant6~es. Tako
se .jedn_a od najsavršenijlh Baudelaireovih pjesama podudara s Jednom od
naJslabtjlh što Ih je Hugo ikada napisao.
64
hvalili to što mu je »mnoštvo nepodnošlj'iNo« 58 kao nešto
primjereno i dolično pj.elsniiku. Taj je motiv poezrje Hugo
otkrio za vrijeme svoga progoDJSitva u Jerseyu. Oblikovao mu
se za osamlj·enih šetnja obalom, zahvaljujući j.ednoj od gole-
mih antilteza neophodnih njegovu nadahnuću. Mnoštvo ulazi
u Hugoovo pjesništvo kao predmet korttemplaoij,e. Ocean što
udara o obalu njegov je model, a nrisliJ.ac, kOlji mzmišlja o
tom vječnom prizoru, istinski je :istraživač mnoštva u kojemu
se gubi kao u šumu mora. »Kao što prognanik. s osamljene
hridi gleda put vehl:kih sudbinskih zemalja, tako gleda dolje
i u prošloSJti naroda ... Sebe ~ svoju 1sudbinu unosi u mno-
štvo zbivanja i ona mu oživljuju i stapaju se s opstaDJkom
prirodnih sila, s morem, v:remešnim stijenama, lebdećilm ob-
lacima i s ostal:im uzvišenostima što ih osarnlijen i miran
život sadrži u ophođenju s pr1rodom.« 59 »L'ocean meme s'est
ennuye de lui« (Dosadio je i :samom Oceanu), rekao je Bau-
delaire o Hugoru, okrznuvši svijetlim snopom svoje iroruje
čovjeka koji je, utonuvši duboko u m~sli, zastao na klioori.
Baudelaire .se nij:e osjećao potaknutim da traga za prizoifom
prirode. Njegovo iskustvo mnoštva nosilo je tragove »neu-
godnosti i tisuće udaraca« što ih trpi prolaznilc u zbrci gra-
da i koji samo još vJše bude njegovu samosvijest. (To je za-·
pravo baš ona :samosvijest što je on podaruje lutajućoj robi.)
Mnoštvo Baudelaireu nije nJkad bilo poticali da sondu: misli
spusti u duqinu :svijeta. Hugo, naprotiv, !Piše: »les profon-
deurs sont des multi:tudes« 60 (dubine su mnoštva), pa tako
svoj.im osjetilima oslobađa neizmjeran prostor igre. Prirodho-
-natprurodno, što pogađa Hugoa poput mnoštva, [prikazuje se
jednako dobro u šumi, u iJivotinjskom carstvu, i u bibavioi;
u :sva1kome od njih može na trenutak sjevnuti fizionomija
kakvog vdilkog grada. Sklonost sanjarenju (Pente de la reve-
rie) daje veličanstven pojam promi:skuiteta koji vlada među
mnoštvenošću svega živoga.
La nuit avec la foule, en ce reve hideux,
VenaJit, s'epaississant ensemble toutes deux,
Et, dans ces regions que nul regard ne sonde,
Plus I'homme etait nombreux, plus l'ombre etait
profonde.61
sa Salnt-Beuve, Les consolations, I.c., str. 125. Sa!nte-Beuveov Iskaz
objavljen Iz rukopisa potječe od Georgea Farcyja.
"Hugo von Hofmannsthal, Versuch uber Victor Hugo, MUnchen, 1925,
str. 49.
60 Nav. prema Gabriel Bounoure, Ab!mes đe Victor Hugo, u »Mesti-
res«, 15. VII 1936, str. 39.
61 Viktor Hugo, Oeuvres c:>mpletes, l.c., str. 517, Poesle, sv. 2: Les
orientales, Les feuilles đ'automne, Paris, 1880, str. 365.
5- Estetički ogledi 65

Noć je s gomilom, u tom s~rašnom s~u,_
Dolazila, i obje su se zaJedno zgusnJavale, .
J u tim predjelima u koje niti jedan p~gled. ne dopzre
što je čovjek bio brojniji, dublja je b1la SJena.
I:
Foule sans nom! chaos! des voix, des yeux, des pas.
Ceux qu'on n'a jamai:s vus, ceux qu':on ne conna~t pas.
Tous les vi!vants! - cites bourdonnant aux ore:lles 02
Plus qu'un boils d'Amerique ou des ruches d'abeilles.
Bezimena gomila! kaos! glasovi, oči, koraci.
Oni nikad viđeni, oni nepoznati.
Svi živi! - gradovi koji bruje u ušima
Više nego američka šuma ili košnica pčela.
S mnoštvom priroda vrši svoje prkodno pravo na gra~:
Ali tko tako ooitava svoje pravo nij~ ~amo prirod~. Postol)t
jedno zapanjujuće mjesto u Jadn_zczma, na koJemu se
šumsko tkanje pojavljuje kao arhetlp opstanka ma:se. ~>~~o
što se u toj ulici dogodilo ne bi _zač~dilo šu~u: s:ab'l~, 1 sib-
lje, trave, grane Ikoje se nezamiiSitvo Il~p:eple_cu 1 VIISO~~' k?.ro~
žive u tami; kroz nepregledni vrv prosusuru(]e ono ~eVL~lJWO, ·
ono što je ilspod čovjeka opaža kroz mag}u ~no ~to Je n_ad
čovjekom.« u taj je prikaz uron}eno vono. st~ Je biilvo ·~sobtto
u Hugoovu iskustvu mnoštva. Ono sto Je ~spod c?vJeka ~
mnoštvu stupa u qptii:caj s onim što vlavda tznad n)~ga. TaJ
l,, pmmiskuitet uključll(je sve ostale: Mnostvo se. u nJega poe
javljuje kao križanac što ga neoblllkovane, nadljudslke. snage
rađaju onima koji su ispod čovjeka. U vizion~I1sk~m ~nz_vuku
Hugoove zamisLi mnoštva do svo?va p_rava VIS~ dolaZI n)'egov
društveni bitak negoli u >>realistt.ckoJ« obr~d1 k~va mu se
razvijala u politici. Jer mnoštvo je zapravo 11gra pnro~e, ruko
se taj izraz smi:je pren~jeti n~ _dru~tvene o~ose. U'hc~, :po-
žar, prometna nesreća, okuplJaJU ljude, lk?Jl kao ~akvi nas~
klasno određeni. Pokazuju se kao konkretm s:lmpovi: ~o dr~s­
tveno ostaju apstraktni, naime uv sv~~i<m iz?lirani:m piilvatmm
interesima. Njihov su model mustenJe, koJe se-:-- s~~tJko pre-
ma svom interesu - skupljaju na trgu oko >>ZaJedm~k~v s~va­
ni«. Egz~stencija tih slkupova višest.~uko je samo staw;.t[ckl. ~
njoj ostaje skriveno ono što je u nJ~ma zatpra':o mo~s~ruozn?:
naime, okupljanje privrutnih o7ob~ kao ~rukv1h s~u~aJem nJI·
hovih privatnih interesa. PostaJU 1I pak h skupovr Ipak upad-
,,
l 62 Victor Hugo, I.c., str. 363.
li
:i 66
~· i' '
l\l
~·J
il
ljivi - a zato se brinu totaLitarne države time što svoje kli~
jente stalno i obavezno okupljaju za 1sve :svoje planove -
tada se jasno pokazuje nj1ihov dvostrUJki značaj. I to, prije
svega, baš onima koji su okupljeni Oni racionalizir-aju slu-
,,
l ,
čaj tržišne privrede, k<Xji ih na taj način okupljaju kao >>sud-
i!·
ll}.,';
bnU<< u kojoj se ponovno nalazi >>rasa«. T~e istodobno za
igru oslobađaju ,kolilko nagon krda tolilko i reflektirano dje-
lovanje. Narodi što su u prednj.em planu zapadnoevrops1ke
H· .',,
pozornice upoznavaju se s onom natprirodnošću tkoja Hugou
nailazi iz mnoštva. Hugo u •svakom slučaju nij,e mogao pro-
t
~· :· l
l
čhati hitsorij,ski predznak te veličine. Ali se on .ipak odrazio
~ : .. u njegovu dijelu kao čudnovata deformacija: u lilku spiriti:sti-
čkih zapisnika.
KJontarot s >>duho\nilffia«, lwji je, poznato j,e, u Jerseyju
djelovao jednako duboko .na njegov život Jwliiko i na njegov
rad, bio je, kako god to zvučalo strano, ponajprije kontakt s
masama koji je prognanu pjesniku po naravi nedostajao. Jer
._mnoštvo je _nač;n opstanka _duhova. Tako Je Hugo Mmoga
sebe vidio pnije svega kao genija-:na-velilkoj skupštini genija
koji su biH njegovi pveci. >>'William Shakespeare« postrance,
u vdi:kim rapsodi:jama, ~prolazi lkroz vrste duhovnih veLikana
što započinju Moj·sij·em, a završavaju Hugoom. Oni, među­
tim, čine samo malen skup u silnom mnoštvu preminulih.
Hugoovu htoničnom lingeniju rimsko ad plures ire nije bilo
nikakva prazna riječ.- Duhovi m11tvih dolazilli ,su ka~sno kao
glasnici noći, u poslj.ednjoj seansi. Zap~si iz Jerseyja saču­
vaLi su njihove poruke: >>Svaki veliikan radi na dva djela. Na
djelu koje stvara kao Žliv, :i na svom djelu kao duh ... živi se
posvećuju prvom djelu. Međutim noću, u dubokoj tišini, ikoje
l:i strave! budi se u živome tvorac duhova. što? viče to stvo-
renje, nije li to S\'e? - Ne, uzvraća duh, UJStani i pođi; 'IJO·
čela je oluja, zavijaju p:si i liisice, posvuda pomrčina, p:rilroda
je prestravljena; trza pod bičem Božjim ... Stvaralac duhova
v~di ideju-utvaru. Riječi se opiru, a rečenica grozi ... , blij.edo
okno naprsne, strah grabi svjenilj,rou ... čuvaj se, ti Jmj1i ži-
viš, čuvaj se, čovječe jednog stoljeća, vazalu jedne misli što
dolazi, sa zemUe. Jer ovo tu je lud::lo, ovo tu je grob, ovo
tu je beskraj, ovo tu je ideja-utvara.« 63 Kozmička jeza u do-
življaju onoga nevidljivog, jeza što ju je Hugo ovdje zabi-
lježio, nema niikakve sličnosti 1s golim strahom koji je op-
hrvao Baudelairea u spleenu. Baudelaire je uz to imao vrlo
malo razumij.evanja za Hugoov pothvat. >>Prava civilizacija«,
63 Gustave Simon, Chez Victor Hugo. Les tables tournantes đe Jersey.
Proces verbaux des seances, PariS, 1923, str. :W6-:W8, 314.
·:.'
67
 rekao je, »nije u sp1ritilstičkoj trešnji stola.« Hugou, me-
đutim, nije bilo do civilizacije. U svijetu duhova osjećao s~
zapravo kao kod kuće. Moglo bJ se reći da mu je s,pomenuti
<svijet bio kozmička dopuna kućevnosti, u kojoj također nije
išlo bez strave. Njegova inUtiilllost sa sablastima oduzela •i,m
je mnogo od zastrašenosti, Ni ona nije oslobođena poslov-
nosti, te na njima otkriva otrcanost. Pandan noćnim sabla-
stima su apstrakoije ~oje ništa ne govore, v~še ili manje :smi-
slena utjelovljenja kakva 1su se u to doba udomaćila na spo-
menicima. U jerseyskim se zapisnicima, pored glasova !kaosa,
mogu prostodušno razabrati •i »drama«, »lirilka«, »poezija«,
»misao<< i mnogo toga sličnoga.
Nepregledna jata :iz sv~jeta duhova - to bi nam moglo
približiti rješenje zagonetke - Hugou su prije svega pub-
lika. To što njegovo djelo pvihvaća motive rječitog stola
manje je čudno nego to što je pred njim znao •stvarati.
Oduševljenje, koj.~m onostranost pl'ema njemu nije škrtarila,
omogućila mu je da u progonstvu nasluti neizmjerno odu-
ševljenje što ga je u starosti trebalo dočekati u domovini.
Kad se na njegov sedamdeseti rođendan pu~ glavnoga grada
natiskivao u Avenue d'Eylau ispred njegove kuće, bila je is-
kupljena sl~a vala što se razbija o hrid, aH i poruka iz 'SVi-
jeta duhova.
Nedostupna tama opstanka mase bila 1e, nap{j]{on, .i iz-
vorom revolucionarnih razmišljanja Victora Hugoa. U Kaz-
nama (Chatiments) je dan oslobođenja opisan ovako:
Le jour ou nos pillards, ou nos tyrans sans nombre
Compredront que quelqu'un remue au fond de l'ombre.64
Dan kad će naši pljačkaši, ili naši bezbrojni tiralli
Shvatiti da se netko giba u dnu mraka.
Može li predodžbi o potlačenoj masi, predodžbi koja stoji
u znaku mnoštva, odgovarati pouzdan revolucionarni cilj~
Nije li ona, naprotiv, bila jasan oblik njegove ograničenosti
odakle god potjecala? U raspravi u Komori 25. studenoga
1848. godine Hugo je grdio Cavaignaca zbog barbarskog gu:
šenja lipanjske revoluoije. Međutim, 20. lipnja, u ra~~ra~~
o ateliers nationaux, izgovorio je ove riječi: »MonarhtJa Je
imala svoje dokoličare, repubLika svoje zgubidane.<<* Uz du-
64 Hugo, Oeuvres compl~tes, I.c., str. 517, Poe sie, sv. 4: Les chc!ti-
ments, Paris, 1882, str. 397 (Le caravane IV). . rle la Seconde Republ!que suivi d'une petite histoire du Second Empire,
• Pelin karakterističan zastupnik donje boeme, piSao je u svom
listu Les bo~lets rouges. Feu!lle du club pacif!que des dro!ts de l'homme«
.l .l
.:1''11
1 oil
68
bo,ku slutnju života što se stvara u kvilu prirode i puika, u
·Hugoa naiiazimo i na refleks u 'smi1slu površnog gledanja da-
na i blaženo povjerljivog gledanja iz budućnosti. Posredova-
nje Hugou nikada nije uspjelo; a to što nije nikad osjetio ni
njegovu neophodnost uvjetovala je sHna zahtjevnost, silan
opseg, a zacijelo i silno djelovanje njegova ž;votnog djela.
U poglavlju pod naslovom Argo iz Jadnika obje se oprečne
strane njegove prirode susreću s drmpozantnom odsječenošću.
Nakon odvažna pogleda u jezičnu radionicu puka pjesnik
zaključuje: »Od 1789. godine čhav narod už;va u J,ičnosti koja
je uzdignuta; nema siromaha koji, budući da ima svoje pra-
vo, nema i svoj zračak; svalki gladnilk osjeća u sebi poštenje
Francuske; građanslko dostojanstvo je neki unutrašnji oklop;
tko je slobodan, taj je ispravan; tko glasa, taj vlada.<< 65 Vk-
tor Hucro vidio je onakve s.tvad kakve mu je donosilo tiskus-
o •
tvo najuspjelije književni'oke i blistave političke karijere. B;o
je prvi veliki književnik č:ja djela imaju u nasiovu :kolek-
tive - Jadnici, Radnici mora. - Mnoštvo mu Je gotovo u
antičkom smislu znači'lo mnoštvo kl:jenata - to su bile nje-
gove čitalačke .j biračke mase. Jednom dječju, Hugo nije bio
dokoličar.
Za mnoštvo, koje je tišio s Hugoom i s kojim je on
išao, nije postojao Baudelaire. No zato je ono, to mnoštvo,
postojalo za njega. Njegov ga je prizor danomice poticao
da izmjeri dubine svoga neuspjeha. I to vjerojatno nije bio
ponajmanji od razloga zbog kojih je on taj prizor tražio.
Očajničku oholost, koja ga je tako gotovo u naletima spo-
padala, hran:o je na slavi Victora Hugoa. Vjerojatno ga je
još žešće podbadalo njegovo političko uvjerenje. BHo )e to
osvjedočenje jednog citoyena. Velegradsko mnoštvo TII~e ga
moglo ·smesti. Prepoznao je u njemu mnoštvo puka. Htio
je bi'ti građa njihove građe. Laicizam, napredak i demokra-
cija bili su stijeg kojim je vitlao .iznad glava. Taj je stijeg
idealizitrao mase. Zasjenjivao je !prag što dijeli pojedinca
o tom govoru: »Citoyen Hugo debitirao je u Narodnoj skupštini. Pokazao
se, kao što se i očekivalo, kao deklamator, gestikulator i frazer; u duh_u
njegova posljednjeg lukavog i klevetničkog oglasa govorio je o dokoh-
čarima, bijedi, neradnicima, lopovi, pre~orijanclma bune, kondotjerima -
ukratko forsirao je metaforu da bi završ1o napadom na atel!ers nationaux,«
(Anonim. Fait divers, u »Les boulets rouges. Feullle du club pacif!que
rles drolts de !'homme«, Redacteur: Le Cen Pelin, tre annee, no. l, du 22
au 25 juln 1848, p, l) - Eugene Spuller u svojoj Hisotire parlementaire de
la Seconde Republ!que piše: »Victor Hugo bio je izabran glasovima reak-
cije.« »Uvijek je pristajao uz desne, izuzev dvije il! tri zgode u kojima
politika nije imala nikakve uloge.« (Eugene Spuller, Histoire parlementatre
Paris. 1891, str. 111 1 266.)
6; Hugo Oeuvres compl~tes, I.c., str. 517, Roman, sv. 8: Les mlsera-
bles, IV, Paris, 1881, str. 306 .
69
(i
od mnoštva. Baudelaire }e čuvao taj prag; po tome se raz-.
likuje od Victora Hugoa. A bilo mu je nalik i po tome što ni
on nije prozreo društveni privid što se taloži u mnoštvu.
Supmtstavilo joj je stoga uzor, jednako nekdtičan kao d. Hu-
goova koncepoija o njoj. Taj je uzor junak. U trenutku kad
Victor Hugo slavi masu kao junaka u modernom epu, Bau-
delaire za junaka traži sklonište u velegra:dskoj masi. Kao
\i citoyen, Hugo se premješta u mnoštvo, kao junak, Baude-
l laire se od njega odvaja.
'i
''l
l! ll III. Moderna
Svoju je slilku umjetnika Baudelailfe
oblikovao prema sliCi junaka. Od samog početka jedan za-
stupa drugoga. »Snaga volJe<<, piše u ogledu Salon de 1845,
»doi'sta mora b~ti dragocjen dar, i ni1kad se očito ne ula-
že uzalud, jer je dovoljna ... da čak i djdima drugoga
reda dadne nešto nezamjen!j,ivo.. . Gledalac uživa u tru-
du; srče znoj.<< 1 U Savjetima mladim piscima (Conseils aux
jeunes litterateurs) iz sljedeće godine nalazi 1se lijepa for-
mula, u kojoj se »contemplation opiniihre de l'oeuvre đe
demain<< 2 (upoma kontemplacija o djelu sutrašnjice) jav-
lja kao đamstvo inspiracije. Baudelaire poiZnaje >>indolen-
ce naturelle des linspires<< 3 (prirodnu nemarnost nadahnu-
tih); jedan Musset nije nikada shvatio koliko je rada po-4
trebno »da iz đedne sanjarije nastane umjetni:čko djelo«.
Naprotiv, on od prvog trenutka jzlazi pred publiku vla<st:-
t:m kodeksom, postavkama ,i tabuima. Barres nastoji »i u
najmanjoj Baudelaireovoj rječci vidjeti tragove truda, koji
mu je pomogao da dođe do nečega tak? ve!Ukog<<. 5 »Baude-
laire j'e zadržao nešto zdravo<<, piše Gourmont, >~i u svojoj ner-
vnoj ,krizi.<< 6 Naj,sretnije to formuli<ra simbol:st Gustave Kahn
ll l',l
l kad veli da »Baudelai!'eov pjesnički rad izgleda sldčan tjeles-
l l
l l nom naporU<<. 7 Potvrda za to može se naći u njegovu djelu
l - u jednoj metafori koju vrijedi pobliže razmotr.iti.
' II, str. 26.
2 II, str. 388.
3 II, str. 531.
' Nav. Albert Thibaudet, Interieurs, Paris, 1924, str. 15.
s Nav. Andre Gide, Baudelaire et M. Faguet, Nouvelle revue fran-
<;aise, sv. 4, 1. XI 1910, str. 513. • .
• Remy de Gourmont, Promenades litteraires. Deuxieme sene, Pans.
1906, str. 86. . .
7 Ch. Baudelaire, Mon coeur mis d nu et fusees. Jour~aux 1nttmes.
Edition contorme au manuscrit. Preface de Gustav Kahn, Pans, 1909, str. 5.
70
Metafora de to mačevaoca. Njome je Baudelaire rado
predstavljao crte ratniokoga kao artist16ke. Opisujući njemu
dragog Constantina Guysa, posjećuje ga u vrijeme kad dru-
gi spavaju: »kako stoj1i tu, nagnut nad 'stolom, ~ jednakom
oštrinom promatra list papira kao danju stvari oko sebe;
kako se bori olovkom, perom, kistom; kako pušta vodu iz
čaše neka prska po 'stropu i pero neka se okuša na rkošulji;
kako hitro i žestoko jurl za poslom, kao da se bojri da će
mu slike umaći. Tako je borben, premda je sam te parira
vla:stitim udardma.« 8 U takvom »fantastičnom okršaju<< Bau-
dela~re je portretira:o samoga sebe u početnoj rk,itici pjesme
Sunce, i to Je zacijelo jedino mjesto u Cvjetovima zla koje
ga pr~kazuje na pjesničkom poslu. Dvoboj u kojemu se po-
ima svakog umjetni1ka, u kojemu on, »prtje nego što ga po-
b~jede, zavikne od straha<<,9 uokviren je idilom; nasilnosti
se povlače u pozadinu, i on pokazuje njegov šarm.
Le long du vieux faubourg, ou pendent aux ma:sures
Les persiennes, abri des secretes luxures,
Quanđ le soleil cruel frappe a traits redoublt!s
Sur la ville et les champs, sur les toits et les bles,
Je vais m'exercer seul a ma fan!tasque escrime,
Flairant danls tous les coin!s les hasa!'ds de ffa rime,
Trebuchant sur les mots comme sur les paves,
Heurtant parfois des vers depui,s longtemps reves. 10
Uzduž starog predgrađa, gdje na ruševinama
Vise kapci, zaklon tajnih zabluda,
Kad okrutno sunce udara udvostručenim sulicama
Na grad i polja, krovove i žita,
Samo ja idem vježbati svoju čudnu borbu,
Njušeći po svim kutovima hirove rime,
Posrćući po riječima kao po pločniku,
I nalijećući ponekad na stihove o kojima sam već odavno
sanjao.
Uvažiti ta prozodij<ska iSikustva .i u prozi, to je jedna od
namj.era kojima se Baudelaire rukovodio u 'svojlim pjesmama'{
u prozi, u Spleen de Paris. U posveti zbirke glavnom ured- ·
niku lista Presse, Arseneu Houssayeu, izriče uz to namjeru
ono na čemu se zapravo temelje ta islkustva. »T,ko od nas .
nije u danima častohleplja sarijao o čudu pjesn:čke proze?
.
8 II, str. 334.
9 Nav. Raynaud, l.c., str. 535, str. 318.
10 I, str. 96.
71