LOGICKA ARHITEKTURA – DIJAGRAM DEKOMPOZICJIE

Sta je funkcija: Funkcija je sastavljena od logičkog skupa tekućih aktivnosti ili procesa koja održava poslovni cilj
organizacije (proizvodnja, servis). Funkcijom može da se upravlja ali ona ne može da se izvršava. Jedna
organizaciona celina sadrži jednu ili više funkcija;

Razlika između funkcija i procesa: Funkcije, koje opisuju šta jedna organizacija radi, može da se dekomponuje
na procese koji opisuju kako je posao ispunjen, završen, ostvaren. Ako se neka aktivnost može izvršiti, onda je
to proces. U suprotnom to je funkcija. Funkcija može da se dekomponuje na druge funkcije i poslovne procese
a poslovni procesi mogu samo da se dekomponuju na druge poslovne procese.

Polazna osnova za definisanje dugoročnog plana razvoja nekog IS je njegova stabilna “logička arhitektura”. Da
bi se projektovala ovakva arhitektura IS, izvršena je identifikacija i analiza svih poslovnih procesa koji se
odvijaju u organizaciji koja je predmet analize. Za identifikaciju i prikazivanje poslovnih procesa koristi se
metoda Strukturne sistem analize, odnosno Dijagrami dekompozicije. Cilj razvoja nekog IS nije da
automatizuje postojeće stanje, postojeći način obavljanja poslovnih procesa, već da da novo rešenje bazirano
na stvarnim potrebama i savremenim tehnološkim dostignućima.

Poslovni proces može biti: Ručni (manuelni) ,Automaski I Polu automatski (uz neku automatsku pomoć)

MVC (model, view, controller)

Ovaj patent odvaja modelovanje od domena, prezentacije I akcija baziranih na korisnikovim imputima u 3
razlicite klase: model, pogled I kontroler.

Model: rukovodi ponasanjem I podacima aplikacije, odgovara zahtevima za informacije o stanju (obicno ka
pogledu) I odgovara na instrukcije za promenu stanja (od kontrolora). Pogled: rukovodi onim sto se prikazuje
od informacija. Definise kako ce UI biti prikazan, Kontroler: interpretira imputima misa ili tastature od strane
korisnika, informisajuci model I pogled o promenama. Kontrolor I pogled su zavisni od modela, dok model nije
od njih.

DIJAGRAM KONTEKSTA

Diјаgrаm nајvišеg nivоа аpstrаkciје, kојi pо prаvilu sаdrži sаmо јеdаn prоcеs kојi prеdstаvlја cео IS, intеrfејsе
sа kојimа IS kоmunicirа i оdgоvаrајućе tоkоvе pоdаtаkа nаzivа sе diјаgrаm kоntеkstа.

DIJAGRAM PROMENE STANJA:

Sistem je skup objekata, njihovih atributa I veza. Stanje Sistema u jednom trenutku vremena predstavlja skup
vrednosti atributa svih objekata I veza u tom trenutku. Dogadjaji iniciraju promenu stanja Sistema. Dogadjaj
moze da prouzrokuje promenu stanja Sistema ili da indukuje novi dogadjaj. Dijagram promene(prelaza) stanja
je apstrakcija koja pokazuje stanja, dogadjaje I prelaze (tranzicije) iz stanja u stanje kao moguci odziv na
dogadjaje. Tranzicija – promena stanja izazvana dogadjajem. Uslov je bulova funkcija nad vrednostima atributa
I veza. Mogu se koristiti da ogranice tranzicije prouzrokovane dogadjajima. Akcija predstavlja jedno atomsko
sracunavanje koje prouzrokuje promenu stanja Sistema ili vraca neku vrednost. Ako se akcije pridruzuju
stanjima one mogu biti: entry – obavlja se uvek pri ulazu, exit – obavlja se uvek pri napustanju stanja, interna
tranzicija – akcija koja ne menja stanje Sistema. Neoznačena ili automatska tranzicija - Koristi se da bi se
prikazala automatska tranzicija iz jednog stanja u drugo, koja se obavlja čim se aktivnost u nekom stanju obavi.
Sinhronizacija konkurentnih aktivnosti. U jednom stanju se može obavljati više konkurentnih aktivnosti. Ove
aktivnosti ne moraju biti sinhronizovane, mogu se obavljati bilo kojim redom, ali sve one moraju biti obavljene
pre nego što se izvrši tranzicija u drugo stanje.

DEKOMPOZICIJA: Dijagrami prelaza stanja se mogu dekomponovati na sledeće načine:

1. Kompozitno stanje, odnosno sekvencijalna podstanja.

2. Generalizacija stanja - Pod generalizacijom stanja će se ovde podrazumevati odnos između stanja i
podstanja u kome podstanje nasleđuje osobine stanja, promenljive stanja i tranzicije stanja (precizno,
izlazne tranzicije).
3. Agregacija stanja - agregaciona konkurentnost - Konkuretna stanja su posledica postojanja složenih
objekata koji su agregacija svojih komponenti ili postojanja višestrukih paralelnih akivnosti.

DIJAGRAM AKTIVNOSTI

Dijagrami aktivnosti (DA) služe za opisivanje logike procedura, poslovnih procesa i toka posla.

Token – koncept preko kojeg se prati izvršenje dijagrama aktivnosti

Sve oznake za dijagram aktivnosti: + particije(uloga), podprocesi, tokovi: kontrolni tok, tok objekta, kraj
toka(sluzi za oznacavanje kraja jednog toka ili niti), konektori(pomocno sredstvo da se dijagram podeli u vise
delova), objekat(document koji se prosledjuje od jedne aktivnosti do druge, skladiste (podataka/dokumenata),
tok objekta(promena stanja objekta se prikazuju u uglastim zagradama)

Dogadjaji – signali: slanje signala, prijem signala, vremenski okidac, slanje signala sa prikljucenim objektom.

Ekspanzioni region: koriste se za opis interacije nad nekom kolekcijom, interne akcije se izvrsavaju jednom za
svaki element kolekcije, mogu biti sekvencijalne, paralelne ili strim.

Paralelno izvrsavanje: kada prelazak iz jedne u drugu aktivnost zahteva paralelno izvrsavanje nekih aktivnosti,
izvrsavanje jedne aktivnosti je pocetak paralelnih aktivnosti, a zavrsetak svih paralelnih aktivnosti je pocetak
druge aktivnosti.

Odlucivanje: razdvajanje toka aktivnosti u zavisnosti od odluke, mogu imati razlicit kraj.

Pinovi: concept pina se koristi za definisanje ulaznih I izlaznih parametara akcije, akcije mogu imati parametre
kao I metode operacije, izlazi Iz neke akcije moraju odgovarati ulazima sledece akcije,
Transformacija pocetak: ukoliko je izlazni parameter razlicit od ulaznog mora se prikazati preko
transformacije. <<transformation>>

Kraj toka: sluzi za oznacavanje kraja jednog toka ili niti

Particije predstavljaju uloge (izvršioce) u modelu odvijanja poslovnog procesa. Vremenske i prostorne
particije: particije mogu biti vodoravne I horizontalne, vremenske ili prostorne, odredjene aktivnosti se mogu
izvrsavati jedna za drugom na razlicitim prostorima u razlicito vreme.

Konektori (Connectors) služe kao pomoćno sredstvo da se ogroman dijagram aktivnosti podeli na više delova.
Tačka prekida prvog dela se označi sa imenovanim konektorom a onda se isti simbol koristi kao početna tačka
narednog dela dijagrama.

DIJAGRAM TOKA PODATKA:

Dijagram toka podataka: tokovi podataka – ulazni podaci se dovode u process obrade a izlazni iz njega odvode
preko toka podataka. tok podataka ukljucuje papirni document, poruke koje covek unosi preko tastature,
paket informacija. Sladiste: izvori izlaznih odnosno ponori ulaznih tokova podataka unutar Sistema, interfejs:
objekti van IS koji sa IS komuniciraju
Fukcija ili proces obrade podataka
Oznake za dijagram toka podataka

Interfejs

Tok podataka

Skladise podataka

Proces obrade podataka (aktivne komponente Sistema), objekti okruzenja (interfejsi) sa kojima sistem
komunicira, skladiste podataka koje procesi koriste, tokovi podataka koji povezuju stalne komponente
Sistema u celinu. osnovne karakteristike: jasna graficka specifikacija, jasan I detaljan opis Sistema.

Pravila za dij. toka podataka: tokovi mogu da budu: razlicita dokumenta, formulary, tekstovi, knjige, itd. Tok
podataka ostvaruje vezu izmedju ostalih komponenti Sistema. Tok podataka mora da ima ulaz(iz bilo koje
komponente) I izlaz, ne mogu se povezati dva skladista, dva interfejsa ili skladiste I interfejs (moraju se
povezati preko procesa). Tok podataka se moze granati (razliciti ulaz, isti izlaz), svaki process ima naziv I
oznaku, svaki process mora da ima bar jedan ulazni I bar jedan izlazni tok podataka, svako skladiste barem
jedan ulazni I jedan izlazni tok (ali moze da nema ulazni), skladiste ili interfejs se mogu vise puta koristiti,
svaki interfejs mora imati bar ulaz ili izlaz

Konstrukcija struktura: agregacija komponenti – slozena struktura n komponenti (spicaste zagrade <>),
ekskluzivna specijalizacija komponenti – predstavlja listu komponenti gde se samo jedna exkluzivno pojavljuje
(uglaste zagrade []), neekskluzivna specijalizacija komponenti – bilo koja komponenta iz liste (kose zagrade//),
skup komponenti – vise vrednosti jedne komponente (viticaste zagrade {})

DIJAGRAM SLUCAJEVA KORISCENJA:

Dijagram slucajeva koriscenja: specifikacija interakcije izmedju Sistema I jednog ili vise aktera, zajedno sa
opisom akcija Sistema u datoj interakciji. Nesto sto obezbedjuje merljive rezultate korisniku ili spoljasnjem
sistemu, predstavlja sta sistem treba da radi. Jedan slucaj koriscenja predstavlja skup sekvenci dogadjaja,
jedna sekvenca je jedan scenario koji moze biti osnovni I alternativni (izuzetci)
Model slucajeva koriscenja: gaf sa 2 cvora: oni koji predstavljaju sllucajeve koriscenja, oni koji predstavljaju
aktere (korisnik je covek koji koristi sistem, akter je specificna uloga koju korisnik ima u komunikaciji sa
sistemom)

Veze u dijagramu slucajeva koriscenja: Include - stereotip veze zavisnosti koja explicitno ubacuje dodatno
ponasanje opisano u posebnom apstraktnom slucaju koriscenja, extend – veza zavisnosti koja referencija
(ubacuje) moguce dodatno ponasanje opisano u posebnom apstraktnom slucaju koriscenja, generalizacija –
veza opstijeg I specificnijeg slucaja koriscenja koji nasledjuje opis opstijeg, asocijacija – prikazana veza izmedju
aktera I slucaja koriscenja

U toku izvršavanja jednog slučaja korišćenja postoji 5 tipova mogućih događaja: 1. Aktor priprema ulazne
parametre za sistemsku operaciju (APUSO) 2. Aktor poziva sistem da izvrši sistemsku operaciju (APSO) 3. Aktor
izvršava nesistemsku operaciju (ANSO) 4. Sistem izvršava sistemsku operaciju (SO) 5. Rezultat izvršavanja
sistemske operacije se prosleđuje do aktora (IA)

DIJAGRAM KLASA

Dijagram klasa predstavlja skupove klasa, interfejsa, kolaboracija i njihove međusobne veze .

Učaurenje (encapsulation), sakrivanje informacija (information hiding)

Vidljivost: + public, # protected, -private, ~ package. Nacin pisanja: -ime: string, +Opis(): void, #Izracunaj(): int

Oznacavanje klasa: ana:lice = naziv objekta I klase, :lice=anonimni objekat klase, aca=objekat cija se klasa
podrazumeva, agent: pojavljivanje nedefinisane klase, :odeljenje:struktura=anonimno pojavljivanje definisano
putanjom za naziv klase, :Odeljenja – multiobjekat – kolekcija, id=234/56, starost =36 = prikazivanje vrednosti
atributa

Veze izmedju klasa (od najslabije do najjace): zavisnost - slabiji oblik veze, klijent nema semanticno znanje o
drugoj klasi, asocijacija – bi-direkciona veza, kada objekat jedne klase radi sa objektom druge klase neko
vreme, agregacija – veza izmedju dela I celine (linija sa punim rombom – klasa koja se odnosi na kompoziciju,
linija sa rombom – odnosi se na celinu) kada jedna klasa poseduje ali deli reference ka objektu druge klase,
kompozicija – kada jedna klasa sadrzi objekat druge klase, generalizacija (nasledjivanje - inheritance) – veza
izmedju klase roditelj I dete, kada je jedna klasa tip druge klase

Stereotip je mehanizam preko koga se može proširiti skup koncepata UML-a tako što se izvode novi koncepti
iz prethodno definisanih. Stereotip mogu da definišu korisnici, da bi uveli koncepte pogodne za opis njihovog
problema.
Važni stereotipi:

1. <<interface>> specificira kolekciju operacija za specifikaciju servisa

2. <<type>> specificira strukturu i ponašanje (ne implementaciju)
3. <<enumeration>> specificira predefinisane vrednosti
4. <<implementationClass>> pomoćna klasa kreirani u detaljnom dizajnu

NAZIV KLASE

vidljivost nazivi-atributa- 1:tip-podatka-1=pocetna vrednost {iskaz

osobina}
vidljivost naziv-atributa-2: tip-podatka-2=pocetna vrednost-2 {iskaz
osobina}
..................

vidljivost naziv-operacije-1 (lista-argumenata-1): tip-rezultata-1 {iskaz

osobina}
vidljivost naziv-operacije-2 (lista-argumenata-1): tip-rezultata-2 {iskaz
osobina}
...........

DIJAGRAM SEKVENCI:

UML dijagram sekvenci predstavlja ponašanje kroz interakciju. Koristan da se otkriju nedostajući objekti.
Dopunjuje dijagram klasa

Interakcija opisuje ponašanje nekog dela sistema u kome se skup poruka razmenjuje između skupa objekata
da bi se ostvarilo željeno ponašanje. Poruka specificira komunikaciju između objekata i prenosi informacije
koje na objektu primaocu treba da prouzrokuju neku akciju (operaciju). Objekti koji učestvuju u interakciji su ili
konkretna pojavljivanja ili prototipovi koji predstavljaju bilo koje pojavljivanje neke klase. U svakoj
kolaboraciji prikazani objekti igraju specifične uloge.

"Link ili veza" je pojavljivanje asocijacije dve klase objekata. Kad god jedna klasa ima asocijaciju sa drugom, u
nekom Dijagramu klasa, tada se može ostvariti veza (link) između dva pojavljivanja tih klasa i preko nje preneti
odgovarajuća poruka

U UML-u postoji nekoliko vrsta poruka: Call : poziva operaciju na drugom objektu, Return: vraća vrednost i
kontrolu toka pošiljaocu, Send: šalje signal objektu, Create: kreira objekat, Destroy: uništava objekat

Razlika u sinhronim i asihronim: Asihrona poruka salje signala ali ne ceka povratnu informaciju za nastavak,
dok kod sinhrone poruke mora da se saceka povratna poruka za dalji nastavak.