uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.

2009 09:32 Page 2

Edicija
Kreativna {kola
Uspe{no ~itanje i pisanje
– tehnike za razvoj pismenosti –
Prvo izdanje
Autori
Dejvid But (David Booth) i Lari Svorc (Larry Swartz)
Naslov originala
Literacy Techniques©Pembroke Publishers
English edition published by Pembroke Publishers Limited 2004.
Za izdanje na srpskom jeziku©Kreativni centar 2009
S engleskog prevela
Brana Levkov-Bulat
Urednik
Natalija Pani}
Lektor
Ana Panteli}
Grafi~ki dizajn
Neda Doki}
Priprema za {tampu
Ljiljana Pavkov
Izdava~
Kreativni centar, Beograd
Gradi{tanska 8
Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659
e-mail: infoªkreativnicentar.rs
www.kreativnicentar.rs
Za izdava~a
Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor
[tampa
BRANMIL, Beograd
Tira`
2.000
ISBN 978-86-7781-684-1
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009 09:32 Page 1

Uspe{no ~itanje
i pisanje
– tehnike za razvoj pismenosti –

Dejvid But i Lari Svorc

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009
Sadr`aj
Predgovor: Novi oblici pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
I. Podr{ka na po~etku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1. Uslovi za razvoj pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2. Podr{ka roditelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj
pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4. Kako pomo}i u~enicima koji se {koluju
na nematernjem jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
II. Razumevanje smisla teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
5. Tehnike koje olak{avaju razumevanje . . . . 14
6. Podsticanje razumevanja pre ~itanja . . . . . 14
7. Tehnike predvi|anja smisla . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
8. Kako koristimo knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
10. Obele`avanje i podvla~enje teksta . . . . . . . 18
11. Povezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
12. Postavljanje pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
13. Izvla~enje zaklju~aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
14. Vizualizacija teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
15. Rezimiranje teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
16. Kriti~ko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
III. Reagovanje na pro~itani tekst . . . . . . . . . . . . . . . . 23
17. Aktivnosti koje podsti~u reagovanje
na pro~itani tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
18. Razgovor o pro~itanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
19. Postavljanje pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
20. Usmeno i pismeno prepri~avanje . . . . . . . . 27
21. ^itanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
22. Audio-knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
23. ^itanje u paru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
24. Horsko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
25. Uloga drame u razvoju pismenosti . . . . . . 34
26. ^itala~ko pozori{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
27. Dnevnik ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
28. Popunjavanje praznina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
29. Upotreba grafi~kih prikaza . . . . . . . . . . . . . . . 40
30. Povezivanje sa likovnom
umetno{}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
31. Paralelno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
IV. ^itala~ka radionica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
32. Jezi~ki bogati materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
33. ^itanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
34. Pripovedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
35. Zajedni~ko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
36. Vo|eno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
37. ^itala~ke sekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
38. Samostalno ~itanje u {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
09:32 Page 3
39. Podu~avanje u~enika s te{ko}ama
u ~itanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
40. Razmi{ljanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
V. Radionica za ve`banje pisanja . . . . . . . . . . . . . . 57
41. Razlozi zbog kojih pi{emo . . . . . . . . . . . . . . . 58
42. Primena ra~unara u nastavi pisanja . . . 58
43. Proces pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
44. Pisanje li~nih pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
45. Osnovni oblici pisanja
(obrasci i `anrovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
46. Podaci i istra`ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
47. Pisanje zasnovano na ~itanju . . . . . . . . . . . . 65
48. Zajedni~ko pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
49. Interaktivno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
50. Vo|eno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
51. Ideje za zajedni~ko pisanje . . . . . . . . . . . . . . 68
52. Bele`nice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
53. Pisanje u ulozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
54. Preoblikovanje tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
55. Prerada teksta i priprema zavr{ne
verzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
56. Kru`ok pisaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
57. Predstavljanje napisanog teksta
drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
58. Pra}enje i ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
VI. Jezi~ke konvencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
59. Struktura i funkcionisanje jezika . . . . . . . 78
60. Gramatika i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
61. Struktura i funkcionisanje re~enice . . . . 79
62. Pisanje i rukopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
VII. Dodatne aktivnosti za podsticanje ~itanja
i pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
63. Zna~aj biblioteka za razvoj ~itanja
i pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
64. Istra`ivanje posve}eno piscu
ili ilustratoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
65. Izu~avanje `anra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
66. Grupni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
67. Individualni rad sa u~enicima . . . . . . . . . . . 87
68. Demonstracije u nastavi . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
69. Mini-predavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
70. Uvo|enje portfolio programa . . . . . . . . . . . 91
71. Pra}enje rada u~enika i ocenjivanje . . . 93
72. Izbor materijala za rad u saradnji
sa {kolskom bibliotekom . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
VIII. Prilozi za kopiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009
Predgovor: Novi oblici pismenosti
U savremenom svetu pismenost predstavlja
ne{to vi{e od pukog razumevanja re~i napisanih na
listu papira. Razumevanje onoga {to se saop{tava
preko razli~itih medija – kompjutera, televizije, fil-
mova ili ~asopisa – tako|e je deo procesa opisme-
njavanja pojedinca. Zato je u~enicima svih uzrasta
potrebno omogu}iti sticanje medijske pismenosti,
a prilikom oblikovanja nastavnih planova i progra-
ma trebalo bi imati u vidu uticaj medija na razvoj
mi{ljenja i na ovladavanje ~itanjem i pisanjem.
Danas se opismenjavanje u~enika ne odvija na
isti na~in kao nekada. Knjige iz kojih deca u~e
ispunjene su slikama i dopunjene video animaci-
jom. U njihovom svetu, pisana re~ pro{irena je i
vizuelno i taktilno. Razvojem savremene komuni-
kacije u poslednje dve decenije vizuelno okru`enje
u kome deca rastu i u~e znatno se izmenilo. Tehno-
logije budu}nosti donosi}e sve ve}i priliv vizuelnih
informacija i bi}e potrebno da u~enici nau~e da ih
razumeju, analiziraju i primene u novim situacija-
ma. Zato je potrebno da se zapitamo: „Kakvoj vrsti
podsticaja treba da izlo`imo u~enike na samom
po~etku {kolovanja?“
Novi oblici opismenjavanja objedinjuju razmi-
{ljanje, istra`ivanje i povezivanje, kao i komunika-
ciju s drugima. U~enicima su na raspolaganju sve
mogu}nosti globalne mre`e: nepregledne baze
podataka, arhive, bogate umetni~ke zbirke i inter-
akcija s milionima korisnika. Zadatak nastavnika
jeste da osposobe mlade za navigaciju po tom slo-
`enom i raznolikom prostoru.
Nastava koja je istra`iva~ki orijentisana podsti~e
razvoj mnogih oblika pismenosti jer se tokom nje
u~enici susre}u s neo~ekivanim i nepoznatim, kao i
sa predvidljivim i poznatim. Pri tom je va`no da
u~enici na kreativan na~in dolaze do svojih
09:32 Page 5
odgovora umesto da odgovore mehani~ki repro-
dukuju. U sredini u kojoj postoje brojne prilike za
~itanje, pisanje i diskusiju, u~enici sami stvaraju
sopstvenu bogatu mre`u pitanja koja im poma`u
da organizuju i oblikuju svoje istra`ivanje i da pro-
dube svoje razumevanje.
Ali, tehnologija sama po sebi ne dovodi uvek do
boljeg opismenjavanja. Ona zahteva i bri`ljivo
uobli~avanje nastavnih programa koji }e biti us-
mereni na stvaranje raznolikih mogu}nosti za tu-
ma~enje pojmova, za njihovu upotrebu, kao i za i
stvaranje novih pojmova.
Potrebno je da pomognemo u~enicima da posta-
nu sposobni da sagledaju ogromnu koli~inu infor-
macija, da ih kriti~ki ispitaju i da odaberu i orga-
nizuju ono {to bi moglo da bude korisno i va`no.
Nastavnici koji rade s decom koja imaju te{ko}e s
~itanjem i pisanjem znaju da takvi u~enici ~esto
imaju problem i sa upotrebom podataka s Inter-
neta. Kriterijumi u pogledu toga da li je neko pi-
smen ili ne isti su bez obzira na vrstu medija.
Savremena istra`ivanja koja podsti~u upotrebu
ra~unara u {kolama iznena|uju}e su optimisti~na.
Kada je u pitanju pisanje, za mnoge u~enike upo-
treba ra~unara predstavlja ohrabruju}e iskustvo i
zahvaljuju}i njemu oni razvijaju pozitivniji odnos
prema u~enju. Primena ra~unara mo`e pomo}i
u~enicima da bolje razumeju svrhu u~enja; da uo~e
veze izme|u u~enja i `ivota; da postanu spremniji
za preradu tekstova i njihovo finalizovanje; da ra-
zmenjuju ideje s drugim u~enicima; da upotreblja-
vaju slo`enije misaone ve{tine i da razvijaju spo-
sobnosti re{avanja komplikovanijih problema.
U~enici se lako navikavaju na rad s ra~unarima
zato {to im oni pru`aju ve}u samostalnost u u~enju.
Obrada teksta predstavlja prirodan na~in u~enja
5
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009
mnogim u~enicima koji su samostalni u radu. Kroz
saradnju sa drugima i kori{}enjem svih prednosti
koje pru`a nova tehnologija u~enici mogu sve vi{e
da razvijaju slo`ene oblike mi{ljenja. Kori{}enje
ra~unara mo`e uticati na razvoj pismenosti u onim
oblastima koje su posebno problemati~ne de~aci-
ma, a to su saradnja u u~enju i metasvest o pro~ita-
nom tekstu. U~enicima bi trebalo pomo}i da multi-
medijalna sredstva koriste kriti~ki, da se ne izgube u
tom prostoru i da u svom radu ne koriste neprecizne
i neta~ne podatke dobijene sa Interneta.
Dobro upotrebljena tehnolo{ka sredstva mogu
povoljno uticati na razvoj jezi~kih sposobnosti
u~enika:
• Tehnologija mo`e pomo}i u~enicima da budu
produktivniji i kreativniji tako {to }e im omo-
gu}iti da na razli~ite na~ine prikazuju svoje
ideje (verbalno, grafi~ki).
• Tehnologija mo`e da pobolj{a saradnju me|u
u~enicima u situacijama kada treba da priku-
pe ili predstave odre|ene informacije i ideje.
• Tehnologija mo`e da doprinese efikasnijem
istra`ivanju tako {to snabdeva u~enike sred-
stvima za pronala`enje, procenu i prikupljanje
podataka. Ona tako|e olak{ava obradu po-
dataka, izve{tavanje o prikupljenim podacima
i njihovu prezentaciju.
• Tehnologija mo`e pomo}i u~enicima da sara-
|uju s drugima – na primer, sa drugovima iz
6
09:32 Page 6
odeljenja, sa Internet savetnicima ako je u
pitanju u~enje na daljinu, kao i da re{avaju
odre|ene probleme i donose odluke.
Budu}i da smo svesni mogu}ih mana upotrebe
Interneta, moramo pomo}i u~enicima da shvate da
podaci na Internetu ~esto mogu biti neprecizni, a
ponekad i neta~ni.
• Izreka koja ka`e: Kupci – ~uvajte se!, u ovom
slu~aju mo`e da glasi ^itaoci – ~uvajte se! Sva-
ko mo`e da postavi sajt na Internetu, pri ~emu
se ta~nost podataka ~esto i ne proverava. Iz
tog razloga, podsti~ite u~enike da koriste saj-
tove uglednih institucija i organizacija.
• U~enike bi trebalo nadgledati dok koriste
Internet kako bismo bili sigurni da su na
stranicama koje su im dozvoljene.
• Pretra`iva~i koje u~enici koriste se razlikuju, a
postoje i razlike izme|u samih u~enika. Neki
u~enici }e se uspe{no snalaziti, dok }e drugi
uzalud tragati za informacijama. Ve{tiji
u~enici mogu pomo}i svojim drugovima koji
imaju manje iskustva u pretra`ivanju podata-
ka na Internetu.
• U~enicima bi trebalo odrediti vreme koje
mogu da provedu na Internetu, kako bi svi u
tome mogli da budu ravnopravni. Premda je
zabavno, zbog lutanja po Internetu ~esto se
gubi vreme.
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009 09:32 Page 7

I
Podr{ka na po~etku

1. Uslovi za razvoj pismenosti

2. Podr{ka roditelja
3. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj pismenosti
4. Kako pomo}i u~enicima koji se {koluju na nematernjem jeziku

7
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009
1. Uslovi za razvoj pismenosti
1. ^itanje je aktivnost kojom se otkriva zna~enje.
Da bi ~italac razumeo tekst, potrebno je da po-
seduje prethodno znanje.
2. Na uspe{no ~itanje uti~u mnogi faktori: kon-
tekst onoga {to se ~ita; forma u kojoj je tekst
napisan; stil pisca; cilj s kojim je tekst napisan,
ali i `ivotna iskustva, karakter ~itaoca i sredina
u kojoj `ivi.
3. Pisanje je simboli~ki sistem – sredstvo prikazi-
vanja misli, ideja i ose}anja, na~in da se putem
simbola drugima saop{te ideje i ose}anja.
4. Stav ili sklonost deteta prema ~itanju i pisanju
u velikoj meri odre|uju njegov uspeh u ovim
aktivnostima.
5. U~enicima treba ukazivati na pojedina~ne as-
pekte pisanja (ispravno pisanje re~i, struktura
re~enice, upotreba pravopisnih znakova, forma
u kojoj se pi{e). Ovi aspekti predstavljaju va`ne
~inioce procesa pisanja, koji se mogu nau~iti uz
pomo} niza tehnika na osnovu kojih se otkriva
smisao onoga {to je napisano.
6. ^itanje naglas mo`e zna~ajno doprineti savla-
davanju procesa ~itanja i pisanja. Kada ~itamo
pred publikom, to nam stvara zadovoljstvo za-
snovano na ose}aju da pripadamo klubu pi-
smenih.
7. Kontekst u kome se ~italac nalazi prilikom ~ita-
nja mo`e odrediti prirodu individualnog ~ita-
la~kog iskustva. ^itanje nau~nog teksta pred
odre|enom publikom ili skandiranje pesme sa
celim odeljenjem predstavljaju dva razli~ita
iskustva, dok se nastavnik koji pa`ljivo slu{a ra-
zlikuje od slu~ajnog posmatra~a.
8. Postoji niz razloga zbog kojih svako dete na je-
dinstven na~in reaguje na odre|eni tekst: dru-
{tveno iskustvo, kulturne veze, li~na tuma~enja
re~i i izraza, odnosi sa drugima i stav prema
poruci koju pisac prenosi.
9. ^itanje u grupi dovodi do toga da ~itaoci ra-
zmenjuju svoja mi{ljenja i pitanja koja imaju u
vezi s odre|enom temom i na taj na~in uti~u
jedni na druge, {to se ogleda u na~inu razmi-
{ljanja o pro~itanom.
10. U~enje ~itanja i pisanja predstavljaju tesno po-
vezane procese. U~enik koji u toku ~itanja
bele`i sopstvene misli, u stvari razmi{lja o nji-
ma dok ih sastavlja, prera|uje, ponovo formu-
li{e i prepravlja zavr{nu verziju.
8
09:32 Page 8
12. Nastavnici treba svojim u~enicima da ~itaju
tokom dana, ponekad ponavljaju}i isti tekst.
Tako|e, dobro je da odvoje vreme u kome deca
mogu samostalno da ~itaju. U~enike treba upo-
znati sa {to raznovrsnijim tekstovima. Treba im
dati prave razloge zbog kojih }e neke tekstove
ili delove tekstova `eleti ponovo da pro~itaju
jer }e na taj na~in unaprediti te~nost svog ~i-
tanja.
13. Nastavnici mogu da odaberu knjige koje sadr`e
neki zajedni~ki element: pisca, formu ili struk-
turu, temu, vreme i mesto radnje, odnosno
knjige koje se bave suprotnim gledi{tima. Ta-
kav izbor omogu}ava u~eniku da stekne uvid u
raznovrsnost ~itala~kog materijala.
14. Da bi kod u~enika razvili svest o tome kako se
sve mo`e izraziti utisak o tekstu, nastavnik tre-
ba da na primerima poka`e razli~ite na~ine
reagovanja na tekst.
15. Neophodno je da se kod u~enika podsti~e li~ni
na~in reagovanja na pro~itani tekst. Na poseb-
nost izraza i tuma~enja svakog u~enika uti~e
usmeravanje, ohrabrenje i podsticaj od strane
nastavnika.
16. Postoje razli~iti na~ini na koje je mogu}e razvi-
jati metode procenjivanja pismenosti u~enika,
{to }e u~enike dodatno motivisati, uve}ati nji-
hovo razumevanje i podsta}i raznovrsnost
pisanog izraza.
17. Oboga}ivanje i razvoj re~nika sastavni je deo
opismenjavanja. Koriste}i igre i {kolske aktiv-
nosti nastavnici treba da podsti~u pravilno iz-
govaranje glasova i re~i, kao i pro{irivanje fon-
da re~i koje u~enici koriste.
2. Podr{ka roditelja
Me|usobna saradnja porodi~ne i {kolske sredi-
ne najbolje uti~e na razvoj pismenosti kod dece.
Uklju~enost roditelja u obrazovanje dece mo`e biti
jedan od najzna~ajnijih ~inilaca koji doprinosi us-
pehu deteta u {koli. Nastavnici mogu na razli~ite
na~ine da pomognu roditeljima da shvate va`nost
opismenjavanja. Kada prepoznaju {kolu kao sredi-
nu koja je spremna na saradnju, roditelji se ubrzo
uklju~uju u razli~ite aktivnosti.
Kada roditelji pru`e odgovaraju}e podatke o ra-
zvoju svog deteta, pove}ava se mogu}nost nastavni-
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009 09:32 Page 9

ka da odgovori na potrebe u~enika. Roditelji mogu
da podsti~u svoju decu da kod ku}e ve`baju na os-
novu onoga {to su radili u {koli; mogu da u~estvuju
u oblikovanju nekih {kolskih aktivnosti i da u
razli~itim situacijama budu predstavnici {kole koju
poha|aju njihova deca.
Va`no je da roditelji budu uklju~eni u proces
opismenjavanja svoje dece. Po~etkom {kolske go-
dine uobi~ajeno je da nastavnici odr`e roditeljski
sastanak na kome upoznaju roditelje sa svojim
planovima i ciljevima za predstoje}u godinu. Ko-
mentari i sugestije roditelja u vezi sa {kolskim pro-
gramom nastavnicima mogu pru`iti povratne
informacije u pogledu toga {ta oni smatraju da je
najkorisnije za njihovu decu.
Roditelji volonteri
U mnogim zemljama roditelji koji su spremni da
pru`e podr{ku svojoj deci mogu da volontiraju u
{koli, a me|u njima su ~e{}e majke nego o~evi.
Va`no je podsta}i i o~eve da {to ~e{}e u~estvuju u
{kolskim aktivnostima jer su i oni u procesu opi-
smenjavanja uzori svojoj deci. Uloga roditelja
volontera mo`e biti da:
• slu{aju svoju decu dok ~itaju
• prekucavaju i {tampaju de~ije sastave
• poma`u deci u jednostavnim istra`ivanjima
• ~itaju jednom detetu ili grupama u kojima ima
vi{e dece
• ~itaju pri~e i snimaju ih na kasete koje }e ka-
snije mo}i da se slu{aju
• pri~aju deci pri~e iz svog `ivota
• rade sa decom na projektima ili na sastavlja-
nju odeljenskog biltena
• poma`u deci pri odabiru knjiga u {kolskoj bi-
blioteci.
Povezivanje ku}e i {kole
U~enje kod ku}e predstavlja priliku za saradnju
roditelja, nastavnika i dece. Evo nekih ideja o tome
kako se mo`e podsticati razvoj pismenosti kod ku}e:
Pozajmi knjigu: U {kolskoj biblioteci deca pozaj-
mljuju knjigu koju }e ~itati zajedno sa svojim
roditeljima. Neki delovi mogu se ~itati naglas, mo-
`e se prepri~ati ono {to je pro~itano ili se mo`e ra-
zgovarati/pisati o osnovnoj temi knjige.
Snimi pri~u: Deca mogu na kasetofonu snimati
pri~e koje im pri~aju roditelji, bake, deke i drugi
~lanovi porodice. Odeljenje mo`e da saslu{a sni-
mljeni materijal, da pro~ita transkript snimljenog
materijala ili u~enik mo`e da prepri~a pri~u koju je
~uo u svojoj ku}i.
Uticaj roditelja na opismenjavanje
U {koli se mogu praviti {kolske novine koje go-
vore o uspehu sportskih timova, izlo`bama ili dru-
gim van{kolskim aktivnostima. Ove vesti mogu
pisati u~enici, roditelji i nastavnici. Na taj na~in,
roditelji deluju kao uzor svojoj deci, a istovremeno
bivaju obave{teni o doga|ajima u {koli.
Pisma roditeljima mogu biti uspe{no sredstvo da
se istakne doprinos koji roditelji daju opismenja-
vanju svoje dece u~estvuju}i u {kolskim aktivno-
stima. Evo primera takvog jednog pisma.

Dragi roditelji/staratelji,

Vi predstavljate osnovnu podr{ku u procesu opismenjavanja va{e dece. Svesni ove ~injenice,
u na{oj {koli organizovali smo program pod nazivom Roditelji kao partneri u u~enju. Ovaj program
usmeren je na podsticanje u~enika da u~e i ~itaju kod ku}e. On }e i nastavnicima pru`iti priliku da
sa vama razgovaraju o u~enju va{eg deteta tokom cele {kolske godine.

Biblioteka u odeljenju
Va{e dete mo}i }e redovno da pozajmljuje knjige iz zbirke koja se nalazi u na{oj u~ionici. Ovo je
jednostavan i efikasan sistem kojim se podsti~e ~itanje kod ku}e. Njime se kod dece podsti~e i ose}aj
odgovornosti.

9
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009 09:32 Page 10

Torbe za knjige
Svakog petka va{e dete dobi}e torbu u kojoj }e se nalaziti ~etiri do pet kvalitetnih de~ijih knjiga
koje obra|uju sli~nu temu. U torbi }e se nalaziti spisak knjiga koje ona sadr`i; pismo upu}eno vama;
upustva, ideje i materijali koji }e deci biti potrebni da bi mogli da izraze svoje utiske o onome {to su
pro~itali. Svake nedelje dobija}ete razli~ita uputstva.
Mese~na torba za roditelje
Svakog meseca va{e dete mo}i }e da izabere deset knjiga koje }e ~itati zajedno sa vama. Knjige se
mogu odnositi na razli~ite teme i mogu biti razli~itih formi (romani, antologije tekstova, poezija ili
dokumentarni tekstovi).
Mese~na pisma za roditelje, dijalog-dnevnici, roditeljski sastanci
Ovo su prilike kada }emo razgovarati o napretku va{eg deteta. Pisma }e sadr`ati informacije o
doga|anjima u {koli, odeljenju, kao i vesti op{teg karaktera. Dijalog-dnevnici bi}e li~nije prirode i
sadr`a}e obave{tenja o onome {to se va{em detetu de{ava u {koli. Roditeljski sastanci bi}e odr`avani
periodi~no tokom {kolske godine, {to }e biti prilika za razgovor o napretku va{eg deteta.
Izuzetno cenimo va{e u~e{}e u ovom programu. Slobodno nam se obratite u bilo koje vreme radi
razgovora o napredovanju va{eg deteta.

Pozdrav.

3. Stvaranje podsticajne sredine
za razvoj pismenosti
Ukoliko postoji kvalitetna podr{ka, vremenom
se mo`e pove}ati nivo razumevanja pro~itanog
teksta. Dok ~itamo i razmi{ljamo o onome {to smo
pro~itali, u na{im mislima neprestano se oblikuju
razli~ite predstave. Tako|e, na{e razumevanje za-
visi i od mi{ljenja i stavova drugih ljudi. U odgova-
raju}im uslovima znatno mogu da napreduju deca
koja jo{ nisu savladala ~itanje, nemotivisani ~ita-
oci, kao i oni ~itaoci koji imaju ograni~ene sposob-
nosti. Oni koji rade na opismenjavanju odraslih
svedoci su toga da njihovi u~enici vremenom, uz
odgovaraju}u podr{ku, razvijaju svoju pismenost.
Mla|i, kojima je potrebna dopunska nastava ~ita-
nja, mogu napredovati uz odgovaraju}e usmera-
vanje i podr{ku. Oni koji ote`ano ~itaju, me|u ko-
jima ima i odraslih, mogu uz pomo} stru~njaka
zaslu`iti ~lanstvo u klubu pismenih.
Kada ovladaju tehnikama za razumevanje razli~i-
tih tekstova, tehnikama za pra}enje sopstvenog ~i-
tanja i za pismeno izra`avanje, deca su na dobrom
putu da razviju sposobnost samostalnog ~itanja i pi-
sanja. Da bi to postigli, potrebna im je sredina u ko-
joj imaju priliku da iskuse uspeh i u kojoj imaju slo-
bodu da eksperimenti{u i prave gre{ke. Nastavnici
lako mogu da prepoznaju dete kome se kod ku}e re-
dovno ~ita. To dete postaje u~enik koji je obrazovno
u prednosti u odnosu na druge koji nemaju takvo
iskustvo. Ovo potvr|uje verovanje da ~itanje treba,
po~ev{i od najranijeg detinjstva, da bude sastavni
deo okru`enja u kome dete `ivi.
Da bi u{li u svet ~itanja, potrebno je da se u~e-
nici upoznaju sa sadr`ajem razli~itih knjiga, da
u~estvuju u aktivnostima ~itanja i da razgovaraju o
knjigama koje su pro~itali. Va`no je da od samog
po~etka u~enici posmatraju sebe kao uspe{ne ~ita-
oce i pisce. Da bi kod njih razvili samopouzdanje,
nastavnici treba da ih upoznaju sa svim raspolo`i-
vim tehnikama za uspe{no ~itanje i pisanje. Kada
deca uvide va`nost ~itanja i pisanja, javi}e im se
ve}a `elja za opismenjavanjem. Situacije koje su
sli~ne onima u stvarnom `ivotu, gde se ~itanjem i
pisanjem mogu zadovoljiti specifi~ne potrebe i po-
sti}i odre|eni ciljevi ima}e za rezultat ne samo opi-
smenjavanje, ve} i prijatnost, zadovoljstvo i razu-
mevanje su{tine procesa ~itanja i pisanja.
Pisani tekst u {kolskom okru`enju
Ve}ina dece upoznaje se s pisanom re~ju i pre
polaska u {kolu slu{anjem omiljenih pri~a i pesama
koje im ~itaju odrasli.
Neke od prvih re~i koje deca nau~e da prepozna-
ju jesu one re~i kojima su okru`ena (na ambala`i

10
uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje 27.4.2009
nekih proizvoda, na zgradama ili na saobra}ajnim i
drugim znacima, na televiziji). Nije potrebno da ih
posebno u~imo tim re~ima i simbolima jer im deca
automatski pripisuju zna~enje i va`nost. U u~ionici u
kojoj je primarni cilj razvoj pismenosti dominira}e
razne vrste pisanog materijala: natpisi, knjige, ~aso-
pisi, pri~e i postoja}e mogu}nost upotrebe ra~unara.
Raznovrsnost materijala
[kolska sredina treba da sadr`i raznovrsne ma-
terijale koji u~enicima omogu}avaju da zadovolje
svoja interesovanja i otkriju nove informacije u ve-
zi s ~itanjem i pisanjem. U~ionice, biblioteke i ku}-
na sredina mogu ponuditi obilje privla~nog materi-
jala i opreme, kao {to su knjige, ~asopisi, novine,
ra~unari. Pribor za pisanje kao {to su olovke, flo-
masteri, hemijske olovke i papir omogu}avaju deci
da se pismeno izra`avaju. Tehnolo{ka pomagala
kao {to su ra~unari poma`u deci da savladaju ve{ti-
ne koje }e im kasnije biti potrebne, a ujedno uti~u
i na dalji razvoj pismenosti.
Va`no je da u~enici imaju pristup velikoj koli~i-
ni materijala za ~itanje. Smatra se da uzrast izme-
|u osme i trinaeste godine predstavlja period
„kvantiteta“, u kome se deca razvijaju u ~itaoce
~itaju}i biografije, nau~ne knjige i romane. Deca
ovog uzrasta vole da pro~itaju nekoliko knjiga
istog pisca ili seriju knjiga sa istom grupom likova.
Me|utim, ~itala~ki ukus se menja, a bogat izbor
knjiga potreban je i da bi se zadovoljio raspon ~ita-
la~kih afiniteta u odeljenju. Potrebno je obezbedi-
ti odgovaraju}e knjige za po~etnike, ali i za one
u~enike koji ve} samostalno ~itaju. Tako|e, potreb-
no je suo~iti ih sa zahtevnijim materijalom koji
sadr`i slo`enije probleme i situacije, nijansiranu
karakterizaciju likova, kao i kontekst koji }e za njih
predstavljati izazov.
Okru`ite decu {tampanim materijalom
^ini se da je opismenjavanje prirodan proces
koji zahteva neprirodno okru`enje. U~ionica u ko-
joj se ovaj cilj efikasno posti`e jeste ona u kojoj su
deca okru`ena {tampanim materijalom koji im
pokazuje mo} pisanja i oblikuje prirodnu `elju za
izra`avanjem. U~enicima je potrebno izgraditi put
u svet re~i. Treba im pru`iti priliku da razgovaraju;
da ~uju, ~itaju i ponovo i{~itavaju; da pi{u, istra`u-
ju i eksperimenti{u s pisanim materijalom kako bi
09:32 Page 11
na taj na~in usvojili i razvili tehnike opismenjava-
nja. Dobri nastavnici stvaraju sredinu u kojoj }e
u~enici stalno biti u interakciji s pisanim materi-
jalom najrazli~itijih vrsta.
4. Kako pomo}i u~enicima koji se
{koluju na nematernjem jeziku
1. Tokom svakog ~asa na|ite dovoljno vremena za
li~ni kontakt sa u~enikom.
2. Nemojte insistirati na ta~nosti jer tako mo`ete
stvoriti zastoj u komunikaciji. Prihvatite gre{ke
kao sastavni deo procesa u~enja novog jezika i
podstaknite u~enike da nastave da govore.
Uklju~ite ove u~enike u zanimljive grupne ak-
tivnosti koje su usmerene na re{avanje problema
i koje podsti~u me|usobnu interakciju.
3. Ispoljite pozitivan stav prema ovim u~enicima.
Deca koja se obrazuju na nematernjem jeziku
upravo usvajanjem novog jezika bivaju na
odre|eni na~in oboga}ena.
4. Planirajte aktivnosti u kojima se odre|eni jezi~ki
obrasci ponavljaju (npr. pesme, igre, slikovnice,
pesmice pogodne za grupno recitovanje).
5. Nastavu jezika organizujte tako da u~enici mogu
na primerima da uo~e odre|eno pravilo ili
obrazac.
6. Posmatrajte napredak ovih u~enika dugoro~no.
Deci koja u~e jezik potrebno je da mnogo puta
~uju, pro~itaju i upotrebe odre|ene gramati~ke
jedinice i da imaju povratnu informaciju, posle
~ega }e lak{e usvojiti nematernji jezik.
7. Umesto da ih predstavite kao u~enike koji ne
znaju jezik, predstavite ih kao decu koja tek
po~inju da ga u~e.
8. Na slede}i na~in poku{ajte da olak{ate dolazak
novog u~enika koji ne zna dobro jezik na kome
se nastava odvija:
• Nau~ite pravilno da izgovorite njegovo ime.
• Stavite ga da sedi sa u~enikom kome je ovo
maternji jezik.
• Upoznajte ga sa u~enikom koji ima isti mater-
nji jezik kao on, ukoliko je to mogu}e.
• Izlo`ite fotografije svih u~enika u odeljenju.
Podstaknite u~enike da napi{u svoje mini-
-biografije koje }e pratiti fotografije – neki
u~enici mogu da napi{u verziju na oba jezika,
drugi mogu da koriste svoj maternji jezik.
11