06.

ZAPTIVANJE I ZAPTIVNI
MATERIJALI

Sadržaj

06. ZAPTIVANJE I ZAPTIVNI

MATERIJALI ......................................... 0
SADRŽAJ ...................................................................... 0
1.0 UVOD.....................................................................1
2.0 KARAKTERISTIKE ZAPTIVKI .................................1
3.0 PODELA ZAPTIVKI ............................................... 2
4.0 ZAPTIVNI MATERIJALI ........................................ 4
5.0 IZBOR ZAPTIVKI ................................................. 14
6.0 RUKOVANJE ZAPTIVKAMA .................................18
7.0 OTKAZI ZAPTIVKI .............................................. 25
8.0 LITERATURA ...................................................... 26
 Zaptivanje i zaptivni materijali 1

1. Uvod
Zaptivanje predstavlja proces sprečavanja oticanja sistemskog fluida
(fluida koji se zaptiva) iz predviđenog prostora (rezervoar, cev, kućište
mašne i slično) u okolinu / atmosferu, odnosno, sprečavanje prodora
spoljašnjeg fluida (npr. voda - kiša) u zaptivani prostor. Ne retko se
sreće proširenje pojma zaptivanja i na zaptivanje (izolaciju) buke,
toplote, pa čak i struje.

2. Karakteristike zaptivki

Pred zaptivke se postavljaju nekoliko zadataka:

1. da zaptiva sistemski fluid
2. da poseduje hemijsku otpornost na sistemski fluid, odnosno, da
sistemski fluid ne utiče na degradaciju mehaničkih osobina
zaptivke
3. da poseduje mogućnost elastične deformacije i na taj način
popunjava nepravilnosti u površinama koje naležu na zaptivku i
ostvaruje dobro naleganje, a samim tim i nepropustan sloj za
sistemski fluid
4. da poseduje temperaturnu otpornost, odnosno da sistemska
temperatura ne utiče na degradaciju mehaničkih osobina zaptivke
5. da je otporna na puzanje, odnosno da se pri dugotrajnom
opterećenju ne javlja trajna deformacija zaptivke
6. da poseduje čvrstoću koja je dovoljna da se odupre pritisku, kojim
se opterećuje zaptivka, i da ne dođe do drobljenja zaptivke, kao i da
se odupre silama koje se javljaju u zaptivci prilikom rukovanja,
odnosno instalisanja
7. da ne zagađuje sistemski fluid, putem otpuštanja čestica zaptivke u
fluid ili putem rastvaranja zaptivke u sistemskom fluidu
8. da ne podstiče koroziju površina koje zaptiva,
2 Zaptivanje i zaptivni materijali
9. da nije zapaljiva
10. da se lako uklanja prilikom pokušaja demontaže / zamene.
Iz navedenih zahteva koji su postavljni pred zaptivku, moguće je
definisati osnovne veličine koje karakterišu zaptivku:
1. temperaturna otpornost (najniža i najviša temperatura pri kojoj
zaptivka zadržava svoje mehaničke osobine)
2. pritisak sistemskog fluida koji zaptivka može da podnese / da
zaptiva
3. pritisak površina koje zaptiva, a da ne dođe do drobljenja zaptivke
4. hemijska otpornost na pojedine supstance
5. pH vrednost koju zaptivka može da podnese bez degradacije
mehaničkih osobina
6. da provodi / ne provodi električnu struju
7. da provodi / ne provodi toplotu
8. elastičnost (vraćanje u prvobitni oblik nakon prestanka delovanja
deformacione sile)
9. otpornost na puzanje i hladno tečenje (sposobnost materijala da ne
menja dimenzije nakon dugotrajne izloženosti pritisku -
deformacionoj sili),
10. nezapaljivost,
11. ne predstavlja opasnost po čoveka i okolinu,
12. otpornost na starenje (sposobnost da starost zaptivke ne utiče na
degradaciju mehaničkih osobina zaptivke)
13. otpornost na habanje, eroziju i abraziju i
14. niska cena.

3. Podela zaptivki

Zbog velikog broja različitih slučajeva gde se javlja potreba za

zaptivanjem, izražena je i potreba za podelom / klasifikacijom zaptivki.
Moguće je izvršiti podele na mnogo načina, praktično je moguće
izvršiti podele na osnovu svake karakteristike zaptivke.
 Zaptivanje i zaptivni materijali 3
Najčešća podela je na osnovu prirode mesta zaptivanja, odnosno da li
se vrši zaptivanje nepokretnih ili pokretnih delova. U slučaju pokretnih
delova, od zaptivke se zahteva i određena otpornost na habanje i
otpornost na primenjeno sredstvo za podmazivanje.
Sledeća podela koja se često sprovodi je u zavisnosti od oblika mesta
koje se zaptiva, odnosno, da li se vrši zaptivanje ravne površine, kružne
površine (cevi) ili navoja.
Podela po elastičnim svojstvima zaptivnog materijala daje tri grupe
zaptivki: tvrde (metalne), elastične i tečne (zaptivke koje očvršćavaju
nakon nanošenja na mesto zaptivanja).
Po sadržaju metala zaptivke se dele na:
 metalne (od jednog ili više metala, širok spektar veličina i oblika,
primenjuju se za visoke temperature i pritiske, zahtevaju velike
sile pritezanja, kako bi došlo do elastične deformacije zaptivke,
odnosno do popunjavanja nepravilnosti u površini koja se
zaptiva),
 nemetalne (obično kompozitni materijali koji služe za zaptivanje
mesta sa nižom radnom temperaturom i nižim pritiscima, za
zaptivanje mesta gde je moguća pojava korozije, te nije moguća
primena metala koji su podložni toj pojavi) i
 kombinacija prethodne dve vrste (metal je zadužen za elastičnost
i čvrstoću, a nemetalni deo zadovoljava ostale zahtevane
karakteristike).
Pored navedenih, zaptivke se još dele na osnovu otpornosti na pojedini
fluid, ili pojedinu vrstu fluida (npr. zaptivke otporne na kiseline), ali i
na osnovu materijala od kojeg je zaptivka načinjena. U nastavku su
navedeni neki od materijala koji se najčešće koriste za izradu zaptivki,
uz napomenu da se u poslednje vreme sve češće javljaju zaptivke
napravljene od kombinacije dva ili više materijala.
4 Zaptivanje i zaptivni materijali

4. Zaptivni materijali

Nazivi za materijale za izradu zaptivki, koji su prikazani u nastavku, su

ili oni nazivi koji su odomaćeni ili opšteprihvaćeni, ili nazivi proizvoda
određenog proizvođača, ukoliko ne postoji opšteprihvaćen naziv.
BILJNA VLAKNA (karton, pluta…), uz dodatke protein - glicerin
punioca, predstavlja dobar zaptivni materijal za benzin, ulja, naftu,
kerozin i prirodni gas i moguće ih je primenjivati do temperature od
100C.
AZBEST, mineral koji je jedno vreme, zbog svoje visoke otpornosti na
temperaturu i pritisak, bio standard za zaptivanje, ali je zbog svojih
kancerogenih svojstava, kao i osobine da se trajno deformiše i
otvrdnjava, potisnut drugim, novijim materijalima. Ovaj proces
zamene zaptivki od azbesta je započeo istraživanjima u ranim
osamdesetim godinama, ali pošto su se ti prvi neazbestni materijali
pokazali inferiornim u odnosu na azbest, ovaj materijal je, u nekim
sistemima, opstao i do danas.
STAKLENA VLAKNA (fiberglas - napravljen od kompleksnih
metalnih silikata) imaju izuzetne toplotne i mehaničke karakteristike.
Vlakna fiberglasa ne gore i oslobađaju se toplote (zrače toplotu) mnogo
brže nego prirodna vlakna. Poseduju dimenzionu stabilnost - ne
deformišu se pod pritiskom i visoku zateznu čvrstoću (otpornost na
kidanje). Otporna su na uobičajene rastvarače, ulja, naftu i naftne
derivate, izbeljivače i većinu organskih hemikalija.
PRIRODNA I VEŠTAČKA GUMA
 SBR (Styrene Butadiene Rubber) ili crvena guma se
primenjuje za zaptivanje tople ili hladne vode, vodene pare,
amonijaka ili slabe kaustične sode, gde se ne ostvaruju visoki
pritisci i temperature (primenjuje se za temperaturni raspon od
-30C do +80 C). Pokazuje dobru otpornost na starenje,
abraziju i kidanje.
 CSM (Hypalon) je otporan na ozon i pokazuje izuzetnu
otpornost na abraziju, vremenske uslove i temperaturu (od -30
C do 130 C). Otpornost na ulje je slična otpornosti neoprena.
 Zaptivanje i zaptivni materijali 5
 NR (Natural Rubber) - prirodna guma je otporna na abraziju i
blage kiseline, poseduje visoku čvrstoću i otpornost na kidanje.
Primenjuje se u uslovima gde ne vladaju visoki pritisci, a
zahteva se meka gumena zaptivka. Podnosi temperature od -
30C do +80C. Na slici 1 je prikazana rolna prirodne gume iz
koje je moguće iseći zaptivku proizvoljnog oblika.

Slika 1. Prirodna guma u rolni

 Viton (Fluoroelastomer Rubber, fluorokarbon) je
otporan na širok spektar ulja i rastvarača. Poseduje dobru
otpornost na abraziju i kidanje. Moguća je primena u
temperaturnom rasponu od -40 C do +200C. Negativna
karakteristika Vitona je visoka cena (dvadeset puta je skuplji od
nitrila).
 Neopren (Chloroprene, Neoprene) poseduje
zadovoljavajuću otpornost na ulja i odličnu otpornost na ozon.
Preporučuje se primena u temperaturnom opsegu od -30C do
+80C.
6 Zaptivanje i zaptivni materijali
 NBR (Black Nitrile Rubber) je otporan na rastvarače, ulja,
vodu i hidraulička ulja. Poseduje dobru otpornost na pritisak i
istezanje, temperaturu (od -30C do +90C), puzanje i abraziju,
a takođe poseduje i dobru sposobnost vraćanja u prvobitan
oblik, nakon prestanka delovanja deformacione sile.
 NWR (White Nitrile Rubber) se koristi u slučajevima gde je
kontaminacija problem - u prehrambenoj, hemijskoj i
petrohemijskoj industriji. Otporan je na temperature od -30C
do +90C. Poseduje iste mehaničke osobine kao i crni nitril. I
beli i crni nitril karakteriše niska cena, dobre mehaničke
osobine pri niskim (navedenim) temperaturama i dobra
otpornost na abraziju. Ono što je nepovoljno kod nitrila je niska
temperaturna otpornost i tendencija ka očvršćavanju prilikom
duže upotrebe na višim temperaturama.
 EPDM (Ethylene Propylene Diene Terpolymer Rubber)
je otporan na vremenske uslove i visoke temperature (od -40C
do +110C). Takođe poseduje odličnu otpornost na biljna i
životinjska ulja/masti, vodu, paru i rastvarače, ali nije otporan
na naftne derivate.
 Silikon je poluorganska sintetička guma sa dobrom otpornošću
na niske i visoke temperature (od -55C do +260C). Poseduje
nisku otpornost na kidanje i loše mehaničke osobine bez
prisustva sredstva za podmazivanje, ali se dobro ponaša pod
opterećenjem, lako se vraća u prvobitni oblik. Poseduje relatvno
dobru otpornost na rastvarače. Problem sa silikonima je što
upijaju pojedina sredstva za podmazivanje i što imaju slabu
hemijsku otpornost na oksidirajuća sredstva za podmazivanje,
kao i na neke oksidirajuće aditive. Silikoni se mogu javiti i u
tečnom stanju (prilikom nanošenja), a kasnije, nakon
nanošenja - izlaganja vazduhu (tačnije, ovi slikoni reaguju sa
vlagom iz vazduha), očvršćavaju.
GRAFIT, kao prirodni lubrikant, se često koristi prilikom izrada
zaptivku i to uglavnom u kombinaciji sa drugim materijalima (u
kombinaciji sa teflonom, koji takođe poseduje izuzetnu otpornost na
hemikalije, daje kvalitetne zaptivke koje izdržavaju temperature od -
210C do +260C i pritiske preko 80 bara). Sreće se i kod pletenica
(pakovanja) za pumpe i ventile gde se nanosi na površinu već
napravljene pletenice kako bi se poboljšalo podmazivanje. Međutim,
 Zaptivanje i zaptivni materijali 7
moguće je takođe naći i pletenice potpuno izrađene od vlakana
ekspandiranog grafita i takve pletenice podnose temperature do 650C,
pritske do 200 bara, pH vrednosti fluida od 0 do 14, brzine do 1400
m/min. Ovakve pletenice nije potrebno dodatno podmazivati i one su
termoprovodljive. Grafit je otporan na radioaktivno zračenje.
METALI (gvožđe, nerđajući čelik, aliminijum, bakar, mesing) se
takođe koriste kao zaptivni materijali i to uglavnom u slučajevima kada
je neophodno obezbediti toplotnu ili električnu provodljivost zaptivki.
Otpornost ovakvih zaptivki zavisi od materijala od kojeg je zaptivka
napravljena. Na slici 2 su prikazane zaptivke napravljene od metala.

Slika 2. Zaptivke napravljene od metala

TEFLON (polytetrafluoroethylen, PTFE, sreće se i pod
proizvođačkim nazivima Gylon, Sealon…) se primenjuje pri
temperaturama od -200C do +270C. Nije zapaljiv. Ne sadrži prirodne
niti hranljive materije, tako da se na njemu ne razvijaju bakterije i
gljivice. Poseduje ekstremnu otpornost na hemikalije i izuzetno nizak
koeficijent trenja. Otporan je na pojavu puzanja i takozvanog hladnog
tečenja (pojava da se materijal trajno deformiše prilikom dugotrajnog
opterećenja). Nije lepljiv, što je izuzetno bitno zbog procesa demontaže
(ne lepi se za osnovni materijal i ne ostavlja tragove na njemu).
Poseduje karakteristike koje omogućuju zavarivanje, tako da je moguće
napraviti zaptivku izuzetno velikih dimenzija, što slika 3 i pokazuje.
8 Zaptivanje i zaptivni materijali
Pored ovoga, na tražištu je moguće pronaći veliki broj proizvoda
načinjenih od teflona, a namenjenih zaptivanju, odnosno održavanju
zaptivnih mesta. Na slikama 4 do 6 su prikazani: dijafragma za pumpe
načinjena od jednog komada teflona, ploče od teflona iz kojih je
moguće iseći zaptivku proizvoljnog oblika i trake od teflona koje se
lepe na površine koje treba zaptivati i na taj način na licu mesta se
formira zaptivka, što je izuzetno pogodno za hitne opravke otkazale
zaptivke i predstavlja veliku uštedu u pogledu broja različitih zaptivki
koje je potrebno držati na zalihama.

Slika 3. Primer zaptivke od teflona, napravljene zavarivanjem

Teflon se takođe koristi i za izradu pletenica (često se sreće i naziv
"pakovanje") za zaptivanje pumpi i ventila (slika 7). Na tržištu je
moguće pronaći pletenice izrađene od karbonskih vlakana
impregniranih teflonom, teflonska vlakna ispunjena grafitom koji je
prirodni lubrikant, vlaknima aramida impregniranim teflonom.
Ovakve pletenice izdržavaju temperature do 315C, pritiske do 35 bara,
brzine do 1400m/min i mogu se primenjivati sa fluidima čija pH
vrednost iznosi od 0 do 14. Negativna osobina teflona je visoka cena i
osetljivost na mehanička oštećenja prilikom montaže. Teflon takođe
pokazuje loše karakteristike u slučaju da je potrebno izvršiti zaptivanje
pokretnog elementa, kada tom elementu nije podešena osa, odnosno u
slučaju ekscentričnosti.
 Zaptivanje i zaptivni materijali 9

Slika 4. Dijafragma za pumpu načinjena od teflona

Slika 5. Ploča od teflona iz koje je moguće iseći proizvoljni oblik

zaptivke
10 Zaptivanje i zaptivni materijali

Slika 6. Traka od teflona koja omogućuje zaptivanje ravne površine

proizvoljnog oblika

Slika 7. Pletenica načinjena od teflona

GRAFOIL je familija fleksibilnih ugljeničnih zaptivki. Ne sadrži
nikakve smole ili prirodne punioce, nikakva vlakna ni azbest. Sadrži
lameliran lim debljine 0.1 mm, od nerđajućeg čelika za koji je
pričvršćen mehaničkim putem. Izuzetno je otporan na koroziju, čak i
na visokim temperaturama. Ne očvršćava tokom vremena i ne stari.
Otporan je na puzanje na visokim temperaturama. Prirodna mu je
osobina da ne prianja za osnovni materijal, tako da nema problema
 Zaptivanje i zaptivni materijali 11
prilikom demontaže. Nije zapaljiv. Primenjuje se za temperaturni
raspon od -250C do +450C i pritiske do 17 MPa. Moguće ga je
primenjivati na većini mesta u rafinerijama, petrohemijskoj industriji i
industriji uopšte.
DURLON predstavlja familiju zaptivnih materijala koji se sastoje od
sintetičkih vlakana i minerala kombinovanih sa gumom. Otporan je na
visoke temperature, značajno su mu poboljšane osobine koje utiču na
čuvanje, rukovanje i sečenje (isporučuje se u pločama - prikazano na
slici 8, iz kojih je moguće iseći zaptivku proizvoljnog oblika) u odnosu
na materijale zasnovane na ugljeničnim i staklenim vlaknima. Podnosi
temperature preko 400C i pritiske preko 10 MPa. Otporan je na
visoko agresivne sredine (para, ulja, tečni hlor, tečni i gasoviti kiseonik,
kisele i bazne sredine, alkohol, rastvarači, gasovi koji se koriste u
rashladnoj tehnici - freoni). Ne sadrži azbest. Provodi elektricitet i na
taj način sprečava pojavu statičkog elektriciteta. Pogodan je za
zaptivanje u procesnoj i hemijskoj, prehrambenoj industriji, zatim u
petrohemiji, farmaciji, rafinerijama, ugljovodonika, kao i u industriji
papira i celuloze gde se ne zahteva viša otpornost (na temperaturu i
pritisak) od navedenih vrednosti. Sadrži materiju koja sprečava
lepljenje za površine koje zaptiva, tako da se demontaža sprovodi lako i
ne ostaju nikakvi tragovi zaptivke na površinama.
Akrilni materijali se u poslednje vreme javljaju kao tečna,
anaerobna sredstva za zaptivanje. Skladište se u bocama, nakon
nanošenja zadržavaju svoje tečno stanje, sve dok se ne izvrši montaža,
čime se tečno akrilno sredstvo izoluje od vazduha, i tek tada očvršćava.
Zbog ove osobine se nazivaju i anaerobnim zaptivkama. Mogu se
primeniti u temperaturnim rasponima od -50C do +150, pa čak i do
200C. Nakon očvršćavanja mogu izdržati izuzetno visoke pritiske
sistemskog fluida.
ALLCHEM, KALREZ (perfluoroelastomer) u sebi objedinjuje
dobru otpornost na agresivne hemikalije teflona i elastičnost gume.
Primenjuje se u temperaturnom rasponu od -30C do +230C. Otporan
je na mineralne i organske kiseline, baze, etre i estere, aldehide,
nitride, hidrokarbonate, alkohole, rastvarače i sintetička ulja i maziva.
Uglavnom se primenjuje za izradu O-ring zaptivki, ali je moguće u
12 Zaptivanje i zaptivni materijali
kalupu izliti zaptivku proizvoljnog oblika, što se na slici 9 i vidi. Nalazi
primenu u aeronautici, vojnim postrojenjima, hemijskoj i
petrohemijskoj industriji, cevovodima za transport hemikalija, u
postrojenjima za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa, kao i u
industriji boja i lakova. Negativna strana ovog materijala je njegova
cena koja dostiže i sto puta veću vrednost od fluoroelastomera .

Slika 8. Ploča od durlona iz koje je moguće iseći zaptivku

proizvoljnog oblika
ARAMID (aromatični poliamidi) se koristi za izradu pletenica sa
dodatkom nekog sredstva za podmazivanje. Pletenice od aramida su
izuzetno trajne i otporne na abraziju i stoga su pogodne za primenu
prilikom transporta smeše nekog fluida i zrnastog, nerastvorljivog
materijala (cement, glina, ugljana prašina). Ovakve pletenice podnose
temperature do 250C, pritiske do 35 bara i brzine do 600 m/min.
Koristi se i za izradu klasičnih zaptivki, s tim što se vlaknima aramida
dodaje neki punilac (npr. neopren) i tada dozvoljena radna
temperatura zavisi uglavnom od dozvoljene temperature punioca.
Ovakve zaptivke izdržavaju pritiske i preko 80 bara. Inače, vlakna
 Zaptivanje i zaptivni materijali 13
aramida imaju izuzetno visoku otpornost na kidanje, čak višu i od
čelika.

Slika 9. Zaptivke napravljene od ALLCHEM-a i KALREZ-a

ULTRALON (ugljenična vlakna impregnirana teflonskom
smolom). Moguće ga je primeniti na svakom mestu gde se zahteva
otpornost na visoko agresivne hemijske supstance. Zadržava svoje
dobre mehaničke osobine na temperaturama od -212C do +288C i
pritiscima do 8.3 MPa. Zaptivkama od Ultralona se često menjaju
zaptivke od teflona punjene barijumsulfatom, ukoliko se ovaj pokaže
nepodesan za određene probleme, pošto se Ultralon pokazao kao
kvalitetniji materijal. Izuzetno je otporan na puzanje i hladno tečenje.
Izuzetno je provodljiv, što sprečava pojavu statičkog elektriciteta. Nije
lepljiv (nakon demontaže ne ostavlja tragove na osnovnom materijalu).
14 Zaptivanje i zaptivni materijali
Dobro se seče, tako da je moguće napraviti zaptivku potrebnog oblika
kada se ukaže potreba.
PBI (polybenzimidazol) su organska vlakna visokih performansi.
Ne deformišu se ni pri visokim temperaturama i otporna su na širok
spektar hemikalija i rastvarača. Poseduju visoku čvrstoću i otpornost
na abraziju.
AFLAS (tetrafluoroethyene / propilen dipolimer) je otporan na
kombinaciju amina (jedinjenja nastalih na osnovu amonijaka) i ulja, te
je pogodan za primenu pri zaptivanju kiselih ulja i zemnog gasa kao i u
rashladnoj tehnici. Primenjuje se i pri izradi raznih sredstava za
zaptivanje amonijaka, pare, vrele vode, kiselina i baza. Ne preporučuje
se za upotrebu sa toluenima, etrima, ketonima, rastvaračima sa
hlorom. Cena mu je približna ceni fluoroelastomera.
Keramički materijali se koriste kao zaptivke u slučaju kada je
neophodno obezbediti postojanost zaptivke na visokim
temperaturama. Ova grupa zaptivki, kao i tečne silikonske zaptivke i
zaptivke od akrilnih materijala, se isporučuje kao tečnost (tačnije, kao
pasta) u tubama. Nakon nanošenja na mesto, zaptivka popunjava
prostor koji treba da zaptiva i zatim očvršćava (putem isparavanja
vlage). Nakon 2 do 6 sati (u zavisnosti od okolne temperature u
količine vlage u vazduhu), zaptivka postiže svoju krajnju čvrstoću i tada
može da podnese konstantnu temperaturu do 1200 C, a kratkotrajnu i
do 1600 C. Pored ovoga, keramičke zaptivke odlično podnose većinu
hemikalija, oksidujuću i redukujuću atmosferu, otporne su na starenje,
elektricitet, kao i na ciklične promene temperature.

5. Izbor zaptivki

Izbor odgovarajuće zaptivke ne predstavlja ni malo lak zadatak, mada

to može tako izgledati na prvi pogled. Kombinacija uticaja različitih
promenjivih, koje se javljaju u sistemu kućište - zaptivka - sistemski
fluid je praktično neograničena. Ranije se smatralo da je dovoljno uzeti
u obzir temperaturu, pritisak, sredinu (fluid) i mesto primene i
 Zaptivanje i zaptivni materijali 15
zaptivka koja zadovolji ova četiri kriterijuma je ona prava. Novija
istraživanja u ovoj oblasti su pokazala i da zaptivke koje zadovolje ova
četiri kriterijuma mogu da se pokažu kao neadekvatne za određenu
primenu, a razlozi koji su doveli do otkaza zaptivke (koja se po
navedena četiri kriterijuma pokazala kao odgovarajuća) su:
 metalurški proces kojim je dobijen materijal od kojeg je izrađeno
kućište,
 završna obrada površine kućišta koja naleže na zaptivku,
 broj trnova (čepova) na kućištu koji služe za centriranje zaptivke,
kao i broj vijaka kojima se ostvaruje pritisak na zaptivku,
 raspon između trnova ili vijaka,
 aditivi koji su dodati sistemskom fluidu (osnovni fluid koji se
zaptiva) i dr.
Pored ovih činjenica, novija istraživanja su izmenila i samu definiciju
zaptivke, tako da se sada uzimaju u razmatranje i veličine kao što su
filtriranje (propustljivost - količina sistemskog fluida koji prolazi kroz
osnovni materijal zaptivke) i dozvoljena količina sistemskog fluida koji
prođe između zaptivke i zaptivane površine (ranije se ta količina merila
kapima u minuti, a danas se definiše preko ppm-a - 1/1.000.000, što se
približava merenju molekula sistemskog fluida koji prođe kroz
navedeni spoj).
Prilikom tumačenja vrednosti, za pojedine parametre, koje daju
proizvođači zaptivki, treba imati u vidu da su to rezultati dobijeni u
laboratorijskim uslovima (u realnim uslovima treba očekivati nešti niže
vrednosti) i da se laboratorijski testovi po pravilu sprovode na
zaptivkama debljine 0.8mm (ukoliko su testovi rađeni na drugačijem
uzorku, to je pored dobijenih vrednosti naglašeno). Ovo je usvojeno iz
razoga što performanse zaptivke opadaju sa porastom debljine
zaptivke. Drugim rečima, u slučaju deblje zaptivke potrebno je
pritezanje zaptivke vršiti većim silama da bi se ostvarili identični
rezultati. Pored ovoga, potrebno je naglasiti da ukoliko će radni uslovi
neke zaptivke biti na granici preporučenih vrednosti, preporuka je da
se usvoji kvalitetnija zaptivka, odnosno ona zaptivka kod koje
navedena karkteristika (maksimalna vrednost) neće biti bliska radnim
uslovima (npr. radna temperatura je 185C a zaptivka izdržava
16 Zaptivanje i zaptivni materijali
temperature do 200C, preporuka je da se usvoji zaptivka koja izdržava
temperature preko 220C).
Prilikom izbora odgovarajuće zaptivke, pored pritiska i temperature, u
obzir se uzima i proizvod ove dve vrednosti kao poseban parametar.
Drugim rečima, zaptivka ne moze istovremeno da zadovolji i
maksimalni pritisak i maksimalnu temperaturu, odnosno na
maksimalnom pritisku, dozvoljena temperatura je mnogo niže od
navedene - kataloške maksimalne temperature).

5.1 Temperatura
Najčešće je, prilikom izbora zaptivke, radna temperatura prvi
kriterijum. Na ovaj način se eliminiše određeni broj zaptivki, naročito
ako je radna temperatura iznad 100C. Ukoliko je radna temperatura
zaptivke niža od sobne temperature, potrebno je u obzir uzeti i
minimalnu dozvoljenu temperaturu za pojedini materijal zaptivke.
Ranije je navedeno da treba izbegavati slučajeve kada je radna
temperatura zaptivke bliska maksimalno dozvoljenoj temperaturi
određenog materijala zaptivke. Ovo se takođe odnosi i na minimalno
dozvoljenu temperaturu za dati materijal zaptivke.

5.2 Mesto primene

Ovaj kriterijum za izbor zaptivke je usko povezan sa silom pritezanja
koju može da podnese određeni materijal zaptivke. Postoji razrađen
proračun koji se zasniva na podacima o površini naleganja, broju, vrsti
i međusobnom rastojanju trnova za centriranje zaptivke i zavrtnjeva za
pričvšćivanje zaptivke i poklopca. Kao rezultat ovog proračuna, dobija
se sila pritiska kojom je moguće / potrebno opteretiti zaptivku i ta
vrednost se poredi za maksimalno dozvoljenom silom pritiska za
pojedini materijal zaptivke.

5.3 Sredina - Okruženje (Sistemski fluid)

Postoji praktično neograničen broj fluida koje je potrebno zaptivati i
stoga je nemoguće očekivati da proizvođači zaptivki daju podatke o
otpornosti na svaki pojedinačni fluid. Na svu sreću, postoji relativno
 Zaptivanje i zaptivni materijali 17
ograničen broj fluida koji čine gotovo 99% slučajeva gde se javlja
potreba za zaptivanjem. Takođe, postoji relativno mali broj fluida koji
predstavljaju neke granične vrednosti, u smislu agresivnosti, tako da je
moguće očekivati da proizvođači zaptivki daju podatke o otpornosti
njihovih proizvoda na te materije.
Najčešći problemi sa sistemskim fluidom je da rastvara zaptivku ili
dovodi do neke hemijske reakcije između sastavnog elementa
sistemskog fluida i zaptivke. Takođe, često se javlja oksidacija - pojava
da kiseonik iz sistemskog fluida reaguje sa ugljenikom (ugljo-
vodonikom) iz zaptivke (najopasnija je pojava izdvajanja ugljenika iz
vlakana koja daju čvrstoću zaptivci, što dovodi do kidanja tih vlakana, a
zatim i do kidanja zaptivke).
Jedna od bitnih karakteristika sistemskog fluida, a koja utiče na
sposobnost zaptivki da vrše svoju funkciju, je kiselost (poznato je da
kost i ljuska jajeta u kiselini gube kalcijum i postaju elastični, a da
guma u kiselini postaje tvrda i krta). Kiselost se meri pH vrednošću
(raspon od 0 do 14) i radi sticanja osećaja za ove vrednosti, data je slika
10.

Slika 10. Vrednosti pH faktora za pojedine poznate materijale

Prilikom izbora zaptivke za određeni sistemski fluid, često se
zaboravlja proveriti otpornost zaptivke na materije koje se koriste za
pranje i ispiranje prostora koji, tokom rada, zauzima sistemski fluid.
Naime, moguće je slučaj da se, nakon ispuštanja sistemskog fluida, u
sistem ubaci fluid za pranje i pusti sistem neko vreme da radi. Na ovaj
18 Zaptivanje i zaptivni materijali
način zaptivka dolazi u dodir sa fluidom, koji je po pravilu agresivan, i
na koji zativka, možda, nije otporna.

5.4 Pritisak
Prilikom izbora zaptivke, potrebno je razmotriti i radni pritisak, koji
zaptivka mora da podnese. Proizvođači po pravilu daju maksimalni
pritisak za svaku svoju zaptivku. Međutim, kao što je ranije i rečeno,
prilikom analizi je potrebno uzeti u obzir i proizvod pritiska i
temperature. Stoga je preporuka da se pritisak i temperatura
analiziraju simultano, odnosno da se za svaku zaptivku, koja se
razmatra, provere sve tri vrednosti i samo zaptivka koja zadovoljava
sva tri kriterijuma moze da se smatra odgovarajućom (ako zadovoljava
i ostale kriterijume).

6. Rukovanje zaptivkama

6.1 Montaža i demontaža zaptivki

Nakon otkaza zaptivke, potrebno je izvršiti njenu zamenu. Ukoliko se
rastavljanje spoja kućište - zaptivka vrši iz nekog drugog razloga
(zaptivka nije propuštala), ne preporučuje se vraćanje demontirane
zaptivke, već njena zamena (jednom opterećena, a zatim rasterećena
zaptivka, ne poseduje više iste karakteristike, kao nova zaptivka i za
očekivati je da, ukoliko se demontirana zaptivka ponovo montira, da će
doći do pojave curenja, odnosno da takva zaptivka neće više moći da
vrši svoju funkciju).
Prilikom zamene zaptivke, prvo je neophodno ukloniti tragove stare
zaptivke i očistiti površine koje će nalegati na novu zaptivku. Čišćenje
je potrebno uraditi predmetom koje neće ostaviti tragove grebanja na
površinama, a ukloniće tragove stare zaptivke. Nakon što je površina
temeljno očišćena, potrebno je postaviti novu zaptivku (preporuka je
da zaptivka bude što je moguće tanja - 0,8 mm). Savremene zaptivke
 Zaptivanje i zaptivni materijali 19
ne zahtevaju upotrebu sredstava protiv lepljenja / zapicanja zaptivke za
kućište, ali ukoliko to izgleda neophodno, preporuka je da se postavi
neko suvo - praškasto sredstvo (najčešće se koristi talk - puder, a
moguće je upoterbiti i grafit), a ne tečno. Takođe se ne preporučuju
sredstva koja sadrže metalne čestice, pošto se te čestice lepe za osnovni
materijal, popunjavajući neravnine, što nakon određenog vremena
dovodi do toga da osnovna površina postane ravna kao polirana što
otežava zaptivanje. Nakon toga sledi postavljanje zaptivke (koja takođe
mora biti čista - bez trunja i stranih čestica), pri čemu treba voditi
računa da se, prilikom postavljanja na trnove za centriranje -
pozicioniranje ili na vijke, zaptivka ne ošteti / pokida. Sledeći korak je
pričvršćivanje koje treba obaviti tačno određenim momentom
pritezanja (iz ovoga sledi da je obavezno koristiti moment - ključ ili
neki uređaj kojim je moguće odrediti moment pritezanja) i
redosledom. Slika 11 prikazuje redosled pritezanja zavrtnjeva u
zavisnosti od oblika u kojem su zavrtnji raspoređeni i broja zavrtnjeva.

Slika 11. Redosled pritezanja zavrtnjeva

Preporuka je da se pritezanje prvo izvrši sa 1/3 potrebnog moment,
naznačenim redosledom, a zatim postupak sprovesti sa 2/3 i konačno
sa punim opterećenjem, odnosno punim momentom pritezanja. Nakon
12 do 24 časa od sprovođenja montaže, potrebno je izvršiti proveru
momenta pritezanja svakog zavrtnja, pošto je moguće da je tokom tog
vremena došlo do promene u naleganju zavrtnjeva i poklopca i do
popuštanja spoja, što može rezultovati i propuštanju zaptivke.
Pošto su zaptivke, u principu, osetljive na oštećenja prilikom montaže,
postoji preporuka za posebnom opreznošću, koje bi se trebalo
pridržavati. Da bi se izbeglo oštećenje zaptivke, često se izrađuju
elementi koji olakšavaju montažu, a ujedno i sprečavaju oštećenje
20 Zaptivanje i zaptivni materijali
zaptivke. Na slikama 12 i 13 su prikazani primeri oštećenja zaptivke
koje je nastalo prilikom montaže zaptivke preko narezanog navoja, kao
i primer jednog elementa namenjenog olakšanoj montaži i zaštiti
zaptivke od takvog oštećenja. Naime radi se o "naprstku", odnosno
čauri koja olakšava postavljanje prstenaste zaptivke ("semeringa") na
element koji poseduje oštre ivice (navoj, žljeb), koje mogu zaseći
zaptivku i prouzrokovati loše zaptivanje.
Ukoliko se ne raspolaže sličnom čaurom (i ukoliko se smatra da nije
ekonomski opravdano izraditi takvo pomagalo), moguće je upotrebiti
običnu samolepljivu traku ili teflon traku, kojom se prekriju oštre ivice
i time se omogući montaža zaptivke bez oštećenja.

Slika 12. Primer oštećenja zaptivke usled montaže (prevlačenja)

preko navoja
 Zaptivanje i zaptivni materijali 21

Slika 13. Primer čaure za montažu zaptivke preko navoja

Slično oštećenje se javlja i ako čelo osovine, na koju je potrebno
postaviti zaptivku, nije pripremljeno za takav postupak, odnosno, ako
čeona ivica nije oborena. Tada se prilikom pokušaja postavljanja
zaptivke na osovinu javljaju karakteristična oštećenja koja su prikazana
na slikama 14 i 15.

Slika 14. Primer oštećenja zaptivke usled montaže preko oštre čeone
ivice osovine
22 Zaptivanje i zaptivni materijali

Slika 15. Prime oštećenja (kidanja) zaptivke usled pokušaja montaže

na osovinu kojoj nije oborena čeona ivica
Kako je prilikom postavljanja zaptivke često potrebno primeniti silu, u
praksi se dešava da se čekićem, uz pomoć nekog dodatnog predmeta,
udara po zaptivci ili kružno ili naizmenično na dva mesta. Ovim se
zaptivka deformiše bilo zbog direktnog oštećenja udarcima, bilo zbog
naizmeničnog ekscentričnog navlačenja na osovinu. Dodatni problem
je pokušaj "nabijanja" zaptivke i kada je ona stigla do kraja udubljenja
u koje je treba postaviti, što dodatno deformiše zaptivku. Svi ovi
problemi se mogu izbeći izradom alata prikazanog na slici 16.
 Zaptivanje i zaptivni materijali 23

Slika 16. Primer alata koji sprečava deformisanje zaptivke prilikom

montaže
Prikazani alat obezbeđuje i ravnomeran pritisak na zaptivku, i
ravnomerno kretanje zaptivke, sprečava direktno udaranje po zaptivci,
a zahvaljujući površini koja naleže na kućište kada se zaptivka postavi u
pravilan položaj, izbegava se dodatno gnječenje zaptivke.

6.2 Održavanje zaptivki i zaptivnih mesta

Zaptivke i zaptivna mesta ne zahtevaju nikakve posebne postupke
održavanja. Potrebno je samo povremeno proveriti da li zaptivka
propušta, odnosno da li ima curenja sistemskog fluida (najčešće je
dovoljna vizuelna provera) i preporučljivo je u redovnim vremenskim
intervalima vršiti proveru momenta pritezanja zavrtnjeva, pošto je
moguća pojava samoodvrtanja ili istezanja vijaka usled sile pritezanja,
što rezultuje u smanjenju pritiska na zaptivku i u krajnjem slučaju i
curenje sistemskog fluida.
24 Zaptivanje i zaptivni materijali
Pored navedenog, neophodno je voditi računa, kod zaptivanja
pokretnih delova, o podmazivanju zaptivke, odnosno, neophodno je
obezbediti stalno prisustvo propisanog mazivog sredstva u zoni
zaptivanja. Ukoliko zaptivka ostane bez maziva, dolazi do povećanog
trenja, a samim tim i do povećanog zagrevanja zaptivke što može
dovesti do ostvarivanje temperatura koje zaptivka ne može da podnese
bez oštećenja. Karakterističan izgled takve zaptivke je prikazan na slici
17.

Slika 17. Primer oštećenja zaptivke usled izlaganja previsokoj

temperaturi ili nedostatka maziva

6.3 Skladištenje zaptivki

Savremene zaptivke, napravljene od veštačkih materijala, uglavnom ne
zahtevaju posebne uslove skladištenja i otporne su na starenje, tako da
im je životni vek na policama skladišta praktično neograničen.
Situacija je malo drugačija sa zaptivkama koje sadrže biljna vlakna,
koja su sklona upijanju vlage iz vazduha, što dovodi do raspadanja
vlakana i neupotrebljivosti zaptivke.
 Zaptivanje i zaptivni materijali 25
7. Otkazi zaptivki

Najčešći uzroci otkaza zaptivki su ljudska greška, starenje i trenje -

habanje (kod zaptivki koje zaptivaju pokretne elemente). Usled
starenja materijala od kojeg je napravljena zaptivka, dolazi do
gubljenja elastičnih svojstava zaptivke i samim tim i gubljenja pritiska
između zaptivke i kućišta, što na kraju dovodi do curenja ili je moguće
da je došlo do pojave trajnog deformisanja zavrtnjeva koji obezbeđuju
pritisak kućišta na zaptivku, sa identičnim posledicama. Kada se radi o
otkazima koji su rezultat ljudskih greški, to se mogu nabrojati sledeći
uzroci otkaza:
 otkazala zaptivka zamenjena neadekvatnom zaptivkom
(zaptivkom koja ne podnosi radno okruženje, temperaturu ili
pritisak),
 čestice nečistoće (prljavština ili ostaci stare zaptivke koji nisu
potpuno uklonjeni) se nalaze između zaptivke i kućišta (greška
pri montaži),
 nedovoljan pritisak kućišta na zaptivku (nedovoljn sila pritezanja
- greška pri montaži ili je tokom vremena došlo do slabljenja
pritiska),
 prevelik pritisak kućišta na zaptivku (prevelika sila pritezanja -
dolazi do "drobljenja" osnovnog materijala zaptivke ili do
istiskivanja punioca iz pletenice, što uzrokuje gubljenje
sposobnosti zaptivanja),
 nejednak pritisak pritezanja (kombinacija prethodna dva slučaja
- neki zavrtnji nedovoljno pritegnuti, a neki previše),
 zaptivka došla u kontakt sa fluidom koji joj menja mehaničke
osobine (greška u upravljanju procesom ili ljudska greška pri
čišćenju sistema),
 parametri procesa prevazišli predviđene veličine (greška u
upravljanju procesom).
26 Zaptivanje i zaptivni materijali

8. LITERATURA

[1] Bloch P. Heinz, Geitner K. Fred: Practical Machinery

Management for Proces Plants, Vol 3: Machinery Component
Maintenance and Repair, Gulf Publishing Company, Huston,
Texas, USA, 1990.
[1] ***: LOCTITE Worldwide Design Handbook, 1997.
[2] ***: CHESTERTON reklamni materijal
[3] ***: GARLOCK reklamni materijal
[4] ChicagoRawhide Internet site: www.chicago-rawhide.com
[5] Mercer Rubber Internet site: www.mercerrubber.com
[6] Lamons Gasket Company Internet site: www.lamonsb2b.com
[7] Gasket Specialties Inc. Internet site: www.gasketspecialties.com
[8] Klinger Internet site: www.klinger.com.au
[9] Ameraflex Internet site: www.ameraflex.com
[10] Moreau Internet site: www.rmoreau.com