Kontrolisanje

kvaliteta (QC)
 KONTROLISANJE KVALITETA

• Predstavlja deo Upravljanja kvalitetom koji je usmeren na

ispunjavanje zahteva kvaliteta

• Sadrži operacije određivanja ispravnosti skupa zahtevanih

karakteristika kvaliteta na nekom rezultatu procesa
(poluproizvod, proizvod, softwer ili usluga)
POJMOVI ISPRAVNOSTI REZ.PROCESA

• Neispravnost
• Nedostatak
• Dorada
• Preklasiranje
• Preventivne akcije
• Korektivne akcije
• Dozvola za isporuku
• Odbacivanje isporuke
• Prihvatanje (Prijem) isporuke-skupa
 POJMOVI PREISPITIVANJA Q

• Određivanje kvaliteta -odnosi se na postupak:

• Merenja
• Ispitivanja i
• Kontrolisanja
• Loš kvalitet - ima rez.procesa kod koga je kontrolisanjem utvrđeno
da ima bar jednu karakteristiku kvaliteta koja nije zadovoljila
postavljene zahteve
• Dobar kvalitet- ima rez.procesa kod koga je u kontrolisanju
utvrđeno da ima sve karkt.kvaliteta koje zadovoljavaju postavljene
zahteve
• Izvrstan kvalitet- sve kontrolisane karak.kvaliteta su zadovoljile
postavljene zahteve, a izvestan broj je premašio te zahteve
 ULAZA
IZBOR VRSTE KONTROLISANJA
fazi
poslovanja
PROCESA
IZLAZA
STALNO
periodu
PERIODIČNO
kontrolisanja
POVREMENO
CELOG SKUPA
predmetu DELA SKUPA (UZORKA)
kontrolisanja NEKOLIKO PRIMERAKA
DOKUMENTACIJE
TESTIRANJEM
posmatranim kontrolisanje parametara OCENJIVANJEM
veličinama
Vrste kontrolisanje argumenataKONTROLISANIH VELIČINA
PO AQL MERENIH VELIČINA
kontrolisanja
sistemu PO LQL
prema
kontrolisanja PO LQ
PO IQL
nivou UZ OPŠTI NIVO
kontrolisanja UZ SPECIJALNI NIVO
pristupu SA NORMALNIM PRISTUPOM
kontrolisanja SA BLAGIM PRISTUPOM
SA STROGIM PRISTUPOM
tipu plana JEDNOSTRUKO
kontrolisanja DVOSTRUKO
VIŠESTRUKO
planu SA VELIČINOM UZORAKA
kontrolisanja SA KRITER. PRIHV. PRIMERAKA
SA KRITER. PRIJEMA SKUPA
standardizaciji KLASIČNO
STANDARDIZOVANO
ULAZNA-PRIJEMNA KONTROLA KVALITETA

• Potreba za Prijemnom-Ulaznom kontrolom Q proistekla je

početkom 20. veka usled naglog povećanja razmene dobara u
unutrašnjem i spoljno-trgovinskom prometu roba

• Dobro sprovedena Prijemna Prijemna kontrola kvaliteta

predstavlja preduslov za kvalitet finalnog rezultata procesa

• Svi problemi Prijema robe industrijskog proizvoda mogu se

posmatrati sa aspekta:
Pravno-komercijalnog (poseban deo u Zakonu o obligacionim
odnosima reguliše promet dobara)-seminarski rad
Statističko-matematičkog i
Organizaciono-tehničkog
 SISTEMATIZACIJA ULAZNOG MATERIJALA U INDUSTRIJI

• Sirovine
• Standardna gotova roba
• Odlivci i otkovci
• Obrađeni delovi
• Veći finalni delovi i proizvodi
• Manji finalni delovi i proizvodi
• Gotovi proizvodi i sklopovi za ugradnju
• Specijalne stavke
PRDUSLOVI ZA KONTROLISANJE ULAZNOG MATERIJALA

• Tehničkom dokumentacijom-propisima i crtežima

definisani su svojstva i karakteristike, oblik i
tolerancije mera

• Pri sporazumevanju proizvođača (prodavca) i

potrošača (kupca), utvrđuju se KK koje će biti
ispitivane i kontrolisane

• Karakteristike kvaliteta se klasifikuju kako bi se

posebna pažnja obratila na bitne i uticajne KK
PRAKTIČNA PRIMENA KVALITATIVNOG PRIJEMA

• Prijem robe bez ikakvog kontrolisanja

• Prijem robe uz stalnu 100% kontrolu Q

• Prijem robe uz povremenu 100%kon.Q

• Prijem robe na osnovu nestručno uzetog uzorka (štih

probe)

• Prijem robe na osnovu slučaj no

izabranog reprezentativnog uzorka
 RAZLOZI ZA PRIMENU KONT. Q UZORKOVANJEM
• Kada su troškovi kont. Kvaliteta pojedinih primeraka visoki, a
gubici zbog prijema neispravnih proizvoda NISKI

• Kada se kontrola kvaliteta vrši razaranjem

• Kada je 100% kont.kvaliteta zamorna tako da se ne može

računati sa njenom sigurnošću

• Kada se dozvoljava izvestan % neispravnih proizvoda u

isporuci
 PREDNOSTI UZORKOVANJA
• Slabosti skoro da nema, ali se ne može primeniti za veoma
male skupove UM

• Brža i efikasnija od drugih

• Broj proizvoda koji se kontroliše je manji nego kod 100%

kon.Q, zahteva manje ljudi i sredstava za merenje i
kontrolisanje

• Greške su unapred predviđene i planirane i upoređivanje

dobijenih rezultata se vrši objektivnim merilima
 UZORKOVANJE-PLANOVI PRIJEMA
• Planovi prijema robe daju postupke koji ako se primene na neki Skup-
Skupinu proizvoda (N) obezbeđuju određen stepen sigurnosti kvaliteta

• Postoji kontrolni rizik donošenja pogrešnih odluka o prijemu nekog

Skupa čije stvarno stanje kvaliteta neodgovara zahtevanom, ali je on
očekivan i obe strane u Ugovoru ga prihvataju

• Planovi prijema (jednostruki, dvostruki i višestruki) predstavljaju

sistemske kombinacije uzoraka na osnovu kojih se donose odluke o
prijemu čitavog Skupa, tj. neke robe

• Postoje razlike u Planovima prijema za kontrolisanje Ulaznog materijala

u vezi sa tim da li se kvalitet proizvoda izražava:
o Atributivnim (opisnim) ili
o Kvantitativnim (numeričkim)
karakteristika kvaliteta
DONOŠENJE ODLUKE NA OSNOVU UZORKOVANJA

• Odluka o Prijem u Skupa teme lji se na verovatnoći

“Koliko loših jedinica proizvoda može da sadrži ukupna
količina (Skup), ako je uzorak pokazao određen broj
neispravnih proizvoda”

• Maksimalan broj neispravnih jedinica pr. koji se dozvoljava u

uzorku a da se još uvek dozvoljava preuzimanje Skupa (N)
označava se C-dozvoljen broj loših u uzorku

• Odluka o Prijemu Skupa može da se donosi na osnovu

uzetog:
Jednog uzorka-Plan jednostrukog uzorkovanja
Dva ili više uzeta uzorka- Plan dvostrukog ili višestrukog
uzorkovanja
 ULOGA UZORKA

• U praksi je najčešće u primeni Jednostruko i Dvostruko uzorkovanje to znači

da se iz svakog Skupa bira uzorak (uzorci) pa se na osnovu rezultata
kontrolisanja odlučuje da li će isporuka biti PRIMLJENA ILI ODBAČENA

• Uzorak mora biti IZABRAN na slučajan način, što znači da svaka jedinica
skupine mora imati istu verovatnoću izbora u uzorku i tako izabran uzorak se
zove SLUČAJAN UZORAK

• Za Planove postoje proračunate Tablice uzorkovanja iz kojih se na osnovu:

 Veličine skupa (N) - ukupan broj proizvedenih jed UM o kojem se donosi
odluka o Prijemu i
Utvrđenog Nivoa kvaliteta
određuje:
Veličina uzorka (n) - broj jedinica koji se uzima uzorkom i kontroliše
(pregleda ispravnost) i
Očitava c -maksimalno dozvoljen broj loših jedinica pr. u uzorku a da
se još dozvoljava prijem Skupa (N)
 KONTROLISANJE ULAZNOG MATERIJALA PREKO KONTROLISANIH
VELIČINA
• Kontrolisanje ulaznog materijala preko kontrolisanih velič ina koristi
atributivne ili kvalitativne karakteristike rezultata procesa (npr. ispravan,
neispravan), za kontrolisanje ispravnosti tuđih rezultata procesa (od
isporučilaca), na ulazu u realizovanje tehnologije (proizvodnje ili
usluživanja) rezultata procesa.

Kvalitet Potrebni Potrebni

Naziv vrste Oznaka vrste
Veličina rezultata podaci podaci Standard
kontrolisanja kontrolisanja
procesa uzoraka skupa
N, P,
verovatno Potpuno
loš
(PPKK = ?)  Tr1, TrD, 
kontrolisanje
TrO
Kontrolisanje N, ISO 2859-
(P LQL) c
kontinualnih skupova LQL 1: 1985
Kontrolisanje N, ISO 2859-
kontro- (P LQ) c
promenljiv pojedinačnih skupova LQ 2: 1985
lisana
Uzastopno N, PR, CR,
ISO
kontrolisanje preko (Ai < Di < Ri) Di PRQ,CRQ,
8422:1991
kontrolisane veličine AQL
N, P,
verovatno Kontrolisanje
(PPD = ?)  Tr1, TrD, 
dobar dokumentacije
TrO
 PREPORUČENE VRSTE KONTROLISANJA ULAZA PREKO KONTROLISANIH
VELIČINA

• Potpuno kontrolisanje (PPKK = ?) kontrolisanih veličina se danas retko

primenjuje za kontrolisanje ulaznih materijala verovatno loših skupova (tuđih
rezultata procesa) jer je dugotrajno, skupo i neopravdano.
• Kontrolisanje kontinualnih skupova (P LQL) se primenjuje za kontrolisanje
ulaznih materijala, samo u slučajevima kontinualnog priliva rezultata procesa
sa promenljivim kvalitetom.
• Kontrolisanje pojedinač n ih Skupova (P  LQ) vrši se u slučajevima kada
ulazni materijal ima promenljivi kvalitet i kada povremeno pristi že ili
kada se
pojedinačno isporučuje.
• Uzastopno kontrolisanje Ai<Di<Ri) kontrolisane veličine vrši se u slučajevima
kada ulazni materijal ima promenljivi kvalitet i kada stalno p risti že od
istog
isporučioca ali je primenljiv i u slučajevima pojedinačnih isporuka.
• Kontrolisanje dokumentacije (PPD = ?) je svakako najbolje rešenje za
kontrolisanje ulaznih materijala verovatno dobrih skupova, ukoliko postoje
takve mogućnosti.
 OPERATIVNA KRIVA- OC KRIVA
• Zbog donošenja odluke o prijemu Skupa nekog proizvoda, samo na
osnovu rezultata kontrolisanja jedinica iz uzorka moraju se preuzeti
izvesni rizici u vezi sa tačnošću te odluke

• Ovi rizici su funkcija postojećeg kvaliteta Skupa i obično su dati

dijagramom, koji se naziva KARAKTERISTIČNA KRIVA (OC KRIVA)

• Karakteristična kriva grafički prikazuje efekat kontrole prijema skupa

pomoću uzorka, pri čemu se iz te krive vidi Verovatnoća prijema Pa, ako
Skupovi sadrže različite procente neispravnih jedinica proizvoda

• Ako se radi o kontroli prijema skupa proizvoda, gde se kvalitet izražava

atributivnim karakteristikama, onda se kvalitet meri PROPORCIJOM ili
PROCENTOM NEISPRAVNIH jedinica u Skupu (p”)
•
 IDEALNA KARAKTERISTIČNA KRIVA
Pa
1-PR 1,0 PRP

0,8

0,6
+
0,4

0,2 CRP
CR
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 P
AQL LQL
 KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI PRIJEMA NA OSNOVU
OPERATIVNE KRIVE

• Svi skupovi mogu biti:

• primljeni (uz odbacivanje neispravnih iz uzorka) ako imaju
vrednost proporcije P AQL, ulevo od granice prijema
skupa AQL, uz rizik proizvođača PR,

• primljeni ili odbijeni sa izvesnom verovatnoćom ako imaju

vrednost proporcije AQL<P<LQL, između granice prijema
skupa AQL uz rizik proizvođača PR i granice LQL uz rizik
korisnika CR i

• odbijeni ako im je vrednost proporcije P LQL, udesno od

granice odbijanja skupa LQL, uz rizik korisnika CR.
 POSTUPAK KONTROLISANJA KONTINUALNIH SKUPOVA

Kontrolisanje kvaliteta tečn ih ulaznih materijala, primenom

jednostrukog tipa uzorka, u realizovanju tehnologije upakovanih
tečnih rezultata procesa, obuhvata primenu sledećih koraka:

• utvrđuje se ukupna količina (šarža) primeraka upakovanog tečnog

ulaznog materijala (N),
• utvrđuje se vrednost granice odbijanja skupa LQL uz rizik korisnika
CR
ili granica prijema skupa AQL uz rizik proizvođača PR,
• utvrđuje se izvesni nivo kontrolisanja (obično normalni nivo),
• određuje se Slovna oznaka uzorka (A, B, C,..) iz tabele na slici 9.8,
na osnovu utvrđene količine ili šarže (N) primeraka tečnog ulaznog
materijala,
Tabela sa slovnim oznakama

Jednostruko Dvostruko
Veličina skupa
kontrolisanje kontrolisanje
2 8 A A
9 15 B A
16 25 C B
26 50 D B
51 90 E C
91 150 F C
151 280 G D
281 500 H D
501 1200 J E
1201 3200 K E
3201 10000 L F
10001 35000 M F
35001 150000 N G
150001 500000 P G
500001 i više Q H
TABELA ZA JEDNOSTRUKO KONTROLISANJE
Slovna Veličina AQL=2,5 %
oznaka uzorka Ac Re
A 2  
B 3  
C 5 0 1
D 8  
E 13  
F 20 1 2
G 32 2 3
H 50 3 4
J 80 5 6
K 125 7 8
L 200 10 11
M 315 14 15
N 500 21 22
P 800  
Q 1250  