Professional Documents
Culture Documents
Фредерик Шопен
Фредерик Шопен
Фредерик Шопен
Пољска
Француска
Фредерик Франсоа Шопен (франц. Frédéric François Chopin, пољ. Fryderyk Franciszek
Szopen[3]; Желазова Вола,[2] 1. март1810[4] — Париз, 17. октобар 1849) је био
пољски композитор и пијаниста романтизма.
Најистакнутији представник пољске музичке културе и један од најзначајнијих пијаниста и
композитора свих времена.[5] У својој двадесетој години Фредерик Шопен се сели у Париз
са циљем да се усаврши. До тада је већ компоновао своја два клавирска концерта. Био је
први западни композитор који је у класичну музику унео елементе словенске музике.
Његове мазурке и полонезе још данас представљају темељ пољске народне класичне
музике.
Шопен је често имао проблема са здрављем и умро је са 39 година после дужег боловања
од туберкулозе.
Садржај
[сакриј]
1Биографија
2Дела
o 2.1Клавирски концерти
2.1.1Први концерт, опус 11, е-мол
2.1.2Други концерт, опус 21, ф-мол
o 2.2Изабрана дела
o 2.3Детињство и рана младост
o 2.4Париз
o 2.5Шопен и Жорж Санд
o 2.6Смрт
3Занимљивости
4Референце
5Литература
6Спољашње везе
Биографија[уреди]
Фредерик Шопен родио се у близини Варшаве[2] као син натурализованог Француза под
именом Николас Шопен, који се доселио у Пољску 1787. године[6] и мајке Пољакиње под
именом Текла Јустина Кшижановска.[7][8] Родио се 1. марта и увек је тога дана славио свој
рођендан, иако његова крштеница наводи да је датум рођења 22. фебруар. Крштеница је
вероватно погрешно испуњена тек 23. априла, скоро осам недеља након Шопеновог
рођења.[2]
Дела[уреди]
Осим мањег броја оркестралних и камерних дела, седамнаест пољских песама за глас и
клавир, Шопен је компоновао искључиво клавирску музику коју је обогатио новим
изражајним средствима. Био је јединствен као пијаниста, извођач сопствених дела и
сасвим особен као аутор. Увео је нове техничке сложености у интерпретацији – слободан
дух и променљивост темпа који само наговештава, а не и прецизно метрономски одређује,
али ништа у његовој музици није срачунато на спољашњи ефекат. Зато извођење
његових композиција захтева велику техничку и интерпретаторску спремност. Шопен је био
без узора у пређашњим раздобљима класичне музике и готово без наследника. Оставио
је опус од 74 штампана дела која по својој формалној структури и поетским обележјима
немају премца у европској музици. Својом је уметношћу утицао на клавирску музику и
интерпретативни стил, утицај који допире и у XXI век.
Једну групу Шопенових дела сачињавају збирке игара-полонеза, мазурки, валцера, дубоке
садржајности. Уобичајене салонске комаде уздиже до ранга истинских уметничких дела.
Шопен је дао допринос и стварању нових типова великих форми-балада, фантазија,
скреца. Етида која је до Шопена била инструктивна композиција, кориштена у настави
клавира да би се савладао одређени технички проблем, код њега постаје концертни комад.
Клавирски концерти[уреди]
Поред бројних клавирских комада које је написао и удахнуо им класичан, антологијски
концертни карактер и форму и у мањој мери камерне музике, два клавирска концерта и
једна балетска свита Silfide, једина су дела где је користио оркестар. Посебно су значајна
његова два клавирска концерта, компонована у класичној троставачној форми зрелог
концерта 19. века. Са правом је Берлиоз за њих написао да је оркестар у њима „само
пратња, такорећи хладна и некорисна”. Клавир је у првом плану. Шопенови
клавирски концерти, стандардни су део светског концертног репертоара и свуда се радо
изводе. Млади пијанисти их радо узимају за своја међународна такмичења.
Први концерт, опус 11, е-мол[уреди]
Фредерик Шопен у парку Мањеж, Београд
Овај концерт је довршен 1830. а објављен и премијерно изведен 1833. године. Обилује
вируозитетин у клавиру и посвећен је пијанисти Фридриху Калкбренеру. Три његова става
образују целину трајања 37 минута. Први став је Allegro maestoso, сав у сонатном облику и
траје половину укупног времена концерта. Обе његове теме су веома изражајне и
елегантне, са призвуком сете, без снажнијих контраста. Само, друга тема модулира у Е-
Дур, а оркестар се кроз цео став третира као стереотипнапратња веома вируозном
клавиру. Други став је Romansa – Larghetto у E-Дуру и по свом карактеру је један ноктурно.
Инспирисан је Шопеновом љубави према Констанци Глатковској, а о вируозности клавира
сведочи податак да се овај став може изводити и као самосталан комад, писан само за
клавир. Овде је оркестар још хладнија пратња једној дражесној мелодици клавира. Трећи и
финални став је Rondo – Allegro, опет у E-Дуру, на крају се враћа у основни тоналитет, а
главна тема му је заснована на ритмовима краковјака, пољске народне игре. Клавир је
овде још виртуознији, кроз све своје регистре, а у другој теми, Шопен без
икаквих украса даје маха левој руци да наступа за октаву испод десне. Овај став, кроз увод,
разраду и финалну каденцу и коду, даје маха солисти да искаже све бравуре клавира као
инструмента.
Други концерт, опус 21, ф-мол[уреди]
Овај је концерт довршен исте 1830. године, само нешто пре првог концерта, али је
публикован и премијерно изведен тек 1835. године. Инспирисан је Шопеновом љубави
према Констанци Глатковској, али је касније кад је објављен, посвећен другој Шопеновој
љубави, Делфини Поточкој. Мада је и овај концерт доста виртуозан, бриљантност је нешто
потиснута у корист поетског израза. Три његова става образују целину трајања 35 минута.
Први став је опсежни сонатни Maestoso. Карактеришу га ритмички изразита прва и лирска
друга тема. У развојном делу и репризи наступају карактеристични Шопенови осећаји за
обиље маштовитих фигурација, орнамената и блиставе пасаже и терцне низове. Други
став је Romansa – Larghetto и по свом карактеру је опет ноктурно, као и у првом концерту.
Само, у његовом средњем делу се јавља један снажан пролом у оркестру из кога солиста у
завршном делу, уз благо фигурирање, враћа првобитно расположење става. Финални
трећи став је Rondo – Allegro, писан у стилу сонате, где прва тема опет доноси, само сада
лирскију, пољску народну игру кујавјак. Епизоде става се смењују у форми мазурке у
оркестру и лирских соло партија у клавиру, да би након бурних ритмова пољског оберека, у
каденци и коди, солиста поново добио прилику да искаже све вируозне могућности соло
клавира.
Изабрана дела[уреди]
Прелудијум бр.20 у це-
молу, оп.28
МЕНИ
0:00
Имате потешкоће при репродукцији овог
записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
МЕНИ
0:00
МЕНИ
0:00
Баладе – Бр. 1 Оп. 23, Бр. 2 Оп. 38, Бр. 3 Оп. 47, Бр. 4 Оп. 52.
Етиде – Оп. 10 & 25
Мазурке
Ноктурни
Два концерта за клавир – Оп. 11 & 21
Полонезе-Фантазија – Оп. 61
Соната – Оп. 35
Песма – Оп. 74
Детињство и рана младост[уреди]
Занимљивости[уреди]
Сваке пете године се одржава међународни конкурс пијаниста Фредерик Шопен у
Варшави.
Међународни аеродром у Варшави добило је име по Шопену.
Снимљена су два филма о љубавној вези Шопена и Жорж Санд. Први
филм Impromptu снимљен је 1991, други Chopin: Desire for Love 2002. Такође постоји
филм A Song to Remember о Шопеновом животу, снимљен 1945. године.
Постоји видеоигра за Xbox 360 са Шопеном под именом Eternal
Sonata (објављена 2006. године)
Астероид 3784 Шопен добио је име по Шопену, као и један кратер на Меркуру.
Шопенова музика се појављује у многим филмовима, на пример Пијаниста и Грађанин
Кејн.
Шопен је једно време носио браду само на једној страни лица, што је лаконски
објашњавао: „Нема везе, ионако публика види само мој десни профил“.