Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju

Tema rada:

Asortiman, kvalitet i kontrola kvaliteta metalne ambalaže

Seminarski rad iz predmeta: Ambalaža

Mentor: Student:

Dr Dragana Stanisavljević Lazar Lazarević

PT 743/16

Prokuplje, 2018.god
 Sadržaj

1. Uvod................................................................................................................................ 3

2. Tema ............................................................................................................................... 4

2.1. Kvalitet ambalaze..................................................................................................... 4

2.2. Zdravstvena ispravnost ambalaze ............................................................................ 5

2.3. Metalna ambalaža .................................................................................................... 8

2.4. Kalajni beli lim ........................................................................................................ 8

2.5. Beskalajni čelik ........................................................................................................ 9

2.6. Aluminijum ............................................................................................................ 10

2.7. Aluminijumska folija ............................................................................................. 11

2.8. Laminati i metalizirani filmovi .............................................................................. 12

2.9. Kvalitet metalne ambalaze ..................................................................................... 12

2.10. Kontrola kvaliteta metalne ambalaze ................................................................... 13

3. Zaključak....................................................................................................................... 15

2
1. Uvod

Pakovanjem se hrana mora zaštiti od delovanja spoljašnjih uticaja u vremenu do konačne

upotrebe. Hrana se proizvodi na odgovarajući način i do konačne upotrebe se čuva u
određenim uslovima. Da bi održalo kvalitet hrane u deklarisanom roku održivosti
ambalaža mora biti definisaniih karakteristika kvaliteta i moraju se primeniti
odgovarajući postupci pakovanja. Pored toga, ambalaža mora biti zdravstveno ispravna, a
ekološki status ambalaže se danas procenjuje važnijim od ekonomskog.

3
2. Tema

2.1. Kvalitet ambalaze

Kvalitet odabrane ambalaže je dominantan uslov za obezbeđenje održivosti hrane do

konačne upotrebe. Pod tim pojmom se podrazumevaju, pre svega, fizičke karakteristike.

Ambalaža odgovarajućih fizičkih karakteristika primerenih zahtevima upakovanog

sadržaja, štiti upakovanu hranu od delovanja spoljnih uticaja u periodu od momenta

završetka proizvodnje i pakovanja do konačne upotrebe. Za razne proizvode može se

upotrebiti ambalaža različitog kvaliteta, ali uvek dovoljnog za zaštitu upakovane hrane

(Vujković, 1997).

S ekonomske tačke gledišta optimalno je upotrebiti najjeftiniju ambalažu, ali onu koja će

u potpunosti zaštiti proizvod u deklarisanom roku održivosti. Nije ekonomski opravdano

koristiti kvalitetniju i skuplju ambalažu. Najveće ekonomske štete mogu nastati ako se

koristi jeftina ambalaža neodgovarajućeg kvaliteta, jer tada može doći do neželjenih

promena kvaliteta (kvara) upakovane hrane u periodu do konačne upotrebe (Vujković,

1997).

U uslovima proizvodnje hrane koriste se različiti postupci pakovanja. Oni su uslovljeni:

vrstom prehrambenog proizvoda, odabranom ambalažom i naknadnim postupcima sa

upakovanim sadržajima. Neki proizvodi se moraju zaštiti samo od rasipanja, odnosno,

gubitka mase, drugi se moraju zaštiti od delovanja spoljašnjih uticaja, a znatan broj

prehrambenih proizvoda se mora konzervisati radi obezbeđenja željenog roka održivosti.

4
Saglasno navedenim zahtevima ambalaža može biti različitog kvaliteta, što opet ima

uticaja na udeo cene ambalaže u ukupnoj ceni proizvoda (Vujković, 1997).

U cilju postizanja željene održivosti veliki broj prehrambenih proizvoda se mora

konzervisati. Za konzervisanje zdravstveno bezbedne hrane ne smeju se primeniti

hemijski postupci (konzervansi). Odgovarajuća i istovremeno najkvalitetnija ambalaža se

mora koristiti za pakovanje proizvoda koji se upakovani konzervišu toplotom. Danas se

za pakovanje tako konzervisanih prehrambenih proizvoda koristi metalna, staklena,

višeslojna polimerna i kombinovana ambalaža ( Popov-Raljić i sar., 1995).

Kvalitet ambalaže, kao i postupak pakovanja i konzervisanja mora se utvrditi za svaki

konkretan ili grupu sličnih proizvoda.

2.2. Zdravstvena ispravnost ambalaze

Ambalaža mora biti zdravstveno ispravna kako ne bi nepovoljno uticala na sastav i

senzorne karakteristike upakovanog prehrambenog proizvoda. U direktnom kontaktu

ambalaže sa upakovanim sadržajem može doći do migracije komponenata ambalaže u

upakovanu namirnicu. Migrirane komponente mogu da izazovu fizičke, hemijske i

senzorne promene upakovanih namirnica. Kako nije moguće proizvesti ambalažu bez

mogućih migranata male molekulske, mase, propisima je utvrđen ili najveći dozvoljeni

sadržaj pojedinih migranata u ambalaži ili maksimalno dozvoljenu migraciju u

upakovane proizvode (Lazić i sar., 1997).

Prednost prvog pristupa je u jednostavnom analitičkom određivanju sadržaja mogućih

migranata, ali je nedostatak činjenica da migracija nije ista u sve sadržaje.

5
U propisima mnogih država napušten je prvi i primenjen je drugi pristup, odnosno,

utvrđena je maksimalno dozvoljena migracija. Prednost ovog pristupa je u činjenici da

mnogo realnije odražava moguću kontaminaciju sadržaja u stvarnim uslovima

proizvodnje i prometa, ali je nedostatak u težem analitičkom utvrđivanju.

Kod mogućeg prelaska komponenata ambalaže u upakovanu hranu moraju se razgraničiti

globalna i specifična migracija. Pod pojmom globalne migracije podrazumeva se ukupna

vrednost svih komponenata koje iz ambalaže prelaze u namirnicu (model-sadržaj). Pod

pojmom specifične migracije podrazumeva se prelazak svake pojedinačne komponente iz

ambalaže u namirnicu (model-sadržaj) .

Domaći propisi u ovoj oblasti su starijeg datuma. U Pravilniku o uslovima u pogledu

zdravstvene ispravnosti predmete opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet , a kojim

je propisana i zdravstvena ispravnost ambalaže za životne namirnice, primenjen je

mešoviti pristup. Naime, za najveći broj slučajeva određena je maksimalno dozvoljena

globalna i specifična migracija. Za pojedine komponente ambalaže utvrđen je

maksimalno dozvoljeni sadržaj određenih komponenata ili je zabranjeno korišćenje

pojedinih komponenata. Kod pojedinih vrsta ambalaže propisana je čistoća, sastav i

poreklo sirovina za izradu. U citiranom Pravilniku se kao model rastvori navode:

pljuvačka i znoj, a pored toga, njime nisu obuhvaćeni ambalažni materijali koji se danas i

u svetu, a i kod nas koriste u velikoj meri za pakovanje prehrambenih proizvoda .

Zbog toga je 4. savetovanje iz oblasti ambalaže i pakovanja organizaciji Akreditovane

laboratorije za ambalažu i pakovanje, održano 1997. godine bilo posvećeno problematici

uticaja ambalaže na zdravstvenu ispravnost hrane i pića. Na savetovanju je zaključeno da

citirani Pravilnik treba dopuniti i izmeniti ili doneti nov usaglašen sa međunarodnim

propisima, no do danas to nije urađeno, mada je za to tačno utvrđen rok i Zakonom o

zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (1991).

6
Zemlje članice Evropske zajednice su dužne da svoje propise iz ove oblasti usaglase sa

direktivama EEC u tačno utvrđenom roku. Direktivama EEC utvrđene su dozvoljene

granice globalne i specifične migracije za sve vrste ambalažnih materijala i ambalaže. Pri

tome, propisani su model-rastvori, uslovi kontakta i kvalitativne i kvantitativne metode

utvrđivanja migranata. Pored toga, postoje liste: dozvoljenih; dozvoljenih, ali količinski

ograničenih i nedozvoljenih materija za izradu ambalaže (Sidwell, 1997; Gvozdenović i

sar,, 1997; Commission Directive 90/128/EEC, 1990). Najveći broj Direktiva donet je za

polimerne ambalažne materijale, no to ne treba da navede na pogrešan zaključak. Naime,

za proizvodnju polimerne ambalaže se koristi ukupno najveći osnovnih i pomoćnih

sirovina, pa je to razlog broju i obimu propisa za ovu vrstu ambalaže.

Kada se uporede domaći propisi o zdravstvenoj ispravnosti ambalaže sa Direktivama

EEC, posebno onim za polimerne materijale, može se konstatovati da su dozvoljene

vrednosti globalne i specifičnih migracija iste. Ovo je posebno značajno za organske i

neorganske materije koje se koriste za izradu polimerne ambalaže. Naime, ne treba

izgubiti iz vida da su kod metalne i staklene ambalaže (zatvarači), a ne retko i one od

kartona i drveta u direktnom kontaktu sa upakovanim sadržajem upravo organski

(popimerni) materijali (Vujković, 1997b; Vujković, 1998; Vujković, 1999c). Najveći

domaćih propisa iz ove oblasti je što nisu utvrđeni pravi modelrastvori, odišu definisane

metode ispitivanja i utvrđivanja globalne i specifične migracije. To kao posledicu može

imati različite rezulatate od laboratorije do laboratorije.

Zaštita zdravlja potrošača mora biti na prvom mestu i zbog toga gore navedeni zuju na

potrebu što skorijeg donošenja novog pravilnika u oblasti zdravstvene ispravnosti

ambalaže za pakovanje zdravstveno bezbedne i ostale hrane.

7
2.3. Metalna ambalaža

Metal pruža dobre kombinacije, odličnu fizičku zaštitu i barijerne osobine, sposobnost
oblikovanja i dekorativni potencijal, sposobnost reciklaže i prihvatljivost od strane
potrošača. Dva najdominantnija metala koji se koriste za pakovanje su aluminijum i čelik.

Slika 1. Metalna ambalaža

2.4. Kalajni beli lim

Kalajni beli lim se proizvodi od nisko karbonskog čelika (crni lim). Beli lim je rezultat
presvlačenja obje strane crnog lima sa tankim slojevima kalaja. Prevlačenje se postiže
potapanjem listova čelika u otopljeni kalaj (vruće potopljeni beli lim) ili elektro
depozicijom kalaja na listu od čelika (elektrostatički beli lim). Iako kalaj obezbeđuje
čeliku određenu otpornost na koroziju posude od belog lima su često lakirane da bi se
obezbedila inertna barijera između metala i namirnice. Pored njegovih odličnih barijernih
svojstava prema gasovima, vodenoj pari, svetlosti i mirisima, beli lim podnosi visoke
termičke tretmane i može se hermetički zatvarati što ga čini pogodnim za sterilne

8
namirnice. Beli lim se može koristiti za proizvodnju posuda različitih oblika. Na ovaj
način beli lim ima široku upotrebu u formiranju limenki za pića, tretiranih namirnica i
aerosola, posuda za praškaste namirnice, šećer ili slatkiše na bazi brašna. Beli lim je
odličan supstrat za prevlačenje metala jer omogućava odličnu grafičku dekoraciju.
Njegova relativno mala težina i velika mehanička snaga ga čini jednostavnim za transport
i skladištenje. Beli lim se lako reciklira, i to više puta bez gubitka kvaliteta i značajno je
jeftiniji od aluminijuma.

Kalaj je veoma skup metal i njegova proizvodnja je ograničena, zbog toga se danas
praktično sva proizvodnja belog lima temelji na proizvodnji elektrolitičkih belih limova.
Debljina elektrolitičkih belih limova je u granicama od 0,15 do 0,49 mm. Savremeni
trend je u smanjenju debljine i korišćenju tzv. tankih limova (debljina manja od 0,2 mm).

Slika 2. Ambalaža od kalajnog belog lima

2.5. Beskalajni čelik

Bezkalajni čelik je takođe poznat kao elektrolitički hrom ili hromovim oksidom prevučen
čelik. Beskalajni čelik podrazumeva prevlačenje organskog materijala što obezbeđuje
kompletnu otpornost na koroziju. Iako hrom – hrom oksid čini ovaj bezkalajni čelik

9
nemogućim za zavarivanje, ova osobina čini ga odličnim za atheziju prevlaka kao što su
boje, lakovi i mastila. Kao i beli lim, beskalajni čelik ima dobru sposobnost oblikovanja i
čvrstinu, i jeftiniji je od belog lima. Limenke za hranu, rubovi limenke, poslužavnici,
čepovi za flaše i posude mogu biti napravljeni od beskalajnog čelika. Takođe se može
koristiti za izradu velikih kontejnera za veleprodaju i skladištenje osnovnih sastojaka ili
već gotovih namirnica (Marsh & Bugusu, 2007).

Proizvodnja hromiranog lima je u principu ista kao i proizvodnja belog elektrolitičkog

lima, samo što se umesto kalaja na čeličnu osnovu nanosi sloj hroma. Od ukupne
proizvodnje čeličnih limova namenjenih proizvodnji komercijalne ambalaže, hromirani
lim učestvuje sa 10% i ima tendenciju daljeg porasta udela.

2.6. Aluminijum

Obično se koristi za izradu limenki, folija i višeslojne ambalaže. Aluminijum je lagan

srebrnasto beli metal dobijen iz boksitne rude. U boksitnoj rudi aluminijum je prisutan u
kombinaciji sa kiseonikom kao aluminijum-III-oksid (Al2O3). Magnezijum i mangan se
često dodaju aluminijumu da poboljšaju njegovu čvrstinu. Nasuprot mnogim metalima
aluminijum je visoko otporan na sve oblike korozije. Njegova prirodna prekrivenost
aluminijum oksidom obezbeđuje veoma efikasnu barijeru na dejstvo vazduha,
temperature, vlage i hemijskih agenasa (Marsh & Bugusu, 2007).

Pored obezbeđivanja odlične barijere za vlagu, vazduh, neprijatne mirise, svetlo i

mikroorganizme, aluminijum poseduje dobru savitljivosti i elastičnost površine, odličnu
rastegljivosti i sposobnost oblikovanja. Aluminijum je takođe i odličan materijal za
reciklažu, jer je jednostavna ponovna obrada u novi proizvod.

Čist aluminijum se koristi za lagana pakovanja uglavnom hladnih bezalkoholnih pića,

hrane za kućne ljubimce, morske hrane. Glavni nedostaci aluminijuma su: njegova visoka

10
cena u poređenju sa drugim materijalima i njegova nemogućnost varenja, što ga čini
korisnim samo za formiranje bešavnih kutija (Marsh & Bugusu, 2007).

2.7. Aluminijumska folija

Aluminijumska folija se pravi od čistog aluminijuma valjanjem u veoma tanke listove, uz

prekaljivanje u cilju postizanja potpornih osobina što omogućava da bude tesno savijena.
Osim toga aluminijumska folija je dostupna u širokom opsegu debljina, pri čemu se tanje
folije koriste za umotavanje hrane, a deblje kao podmetači.

Kao i sva aluminijska pakovanja folija obezbeđuje odličnu barijeru za vladu, vazduh,
neprijatne mirise, svetlost i mikroorganizme. Otporna je prema kiselim namernicama i ne
zahteva lak, kao ni drugu zaštitu. Iako se aluminijum lako reciklira folije ne mogu biti
napravljene od recikliranog aluminijuma, jer se obrazuju rupice u tankim listovima
(Marsh & Bugusu, 2007).

Slika 3. Aluminijumska folija

11
2.8. Laminati i metalizirani filmovi

Lameliranje pakovanja uključuje stapanje aluminijske folije sa papirnim ili plastičnim

filmom u cilju poboljšanja barijernih svojstava. Iako lameliranje plastike omogućava
termozavarivanje var nije potpuno nepropustan za vlagu i vazduh. Pošto je lamelirni
aluminijum veoma skup, obično se koristi za pakovanje visoko vrednih namirnica, kao
što su dehidrirane supe, biljke i začini. Jeftinija varijanta lamelirnog pakovanja je
metalizirani film. Metalizirani filmovi su plastike koje sadrže tanak sloj aluminijum
metala. Ovi filmovi imaju poboljšana barijerna svojstva prema vlagi, vazduhu i mirisima,
a visoko reflektivna aluminijska površina je privlačna potrošačima. Savitljiviji od
lameliranih, metalizirani filmovi se uglavnom koriste za pakovanje grickalica. Iako je
pojedinačne komponente lamelirnih i metaliziranih filmova tehnički moguće reciklirati,
teškoće pri sortiranju i odvajanju materijala isključuju mogućnost ekonomično
izvodljivog recikliranja (Marsh & Bugusu, 2007).

2.9. Kvalitet metalne ambalaze

Hrana se u metalnu ambalažu pakuje više od 200 godina te je i dalje jedan od najvažnijih
i najsigurnijih oblika pakovanja. Novija otkrića u dizajnu i kvalitetu limenki otvorila su
nova poglavlja u industriji metalne ambalaže. Prednosti upotrebe metalne ambalaže su
višestruke:
Lako se oblikuje, ima dobra mehanička svojstva, zahteva upotrebu manje aditiva u
proizvodnji hrane, može se hermetički zatvoriti, dobro podnosi promene temperature,
nepropusna je za vlagu, masnoću, ali i za UV zrake .
S druge strane, pravilnom upotrebom zaštitnih boja i lakova, čiji se kvalitet uveliko
poboljšalo u odnosu na nekada, sprečava se pojava korozije koja se smatra najvećim

12
nedostatkom pakovanja u metalnu ambalažu. Sve je češća i proizvodnja aluminijske
metalne ambalaže koja ne podleže koroziji, lagana je te se lako oblikuje.

Metalna ambalaža i tehnologija pakovanja razvijaju se vrlo intenzivno, a za uspešno

vođenje procesa i razvoj novih vrsta, oblika i veličina limenki potrebna je opredeljenost
proizvođača ambalaže za razvoj i unapređenje, kao i usvajanje novih tehnika i
tehnoloških postupaka izrade optimalne ambalaže. Kako bi se osigurala konkurentnost na
tržištu i dostupnost limenki, nužna su ulaganja u nove tehnologije proizvodnje, što
podrazumeva automatizovanu, efikasnu, energetski učinkovitu i ekološki prihvatljivu
proizvodnu opremu i rezultuje višestrukim povećanjem kapaciteta, smanjenjem troškova
proizvodnje, ljudski rad i uticaj na kvalitet i zdravstvenu ispravnost limenki sveden je na
minimum.

2.10. Kontrola kvaliteta metalne ambalaze

Za pakovanje sterilisanih namirnica upotrebljavaju se limenke manjih zapremina od

belog i aluminijumskog lima i kante od belog lima.

Kontrola kvaliteta metalne ambalaže obuhvata sledeća istraživanja:

1. Vizuelna kontrola prispele ambalaže. Opis opšteg stanja ambalaže.

2. Određivanje debljine materijala mernim vijcima ili komparatorima, ili merenjem mase
uzoraka poznate površine (JUS C.B 4.026).

3. Određivanje količine kalaja gravimetrijskom ili volumetrijskom metodom.

4. Određivanje kontinuiteta kalajne prevlake (poroznosti) metodom reakcije (K^Fe/CN/n

• 3H2O) s gvožđem.

13
5.Određivanje količine laka metodom rastvaranja, razdvajanja laka od osnove lima uz
primenu koncentrovane sumporne kiseline ili natrijum hidroksida (JUS Z.M 5.119).

6. Određivanje kontinuiteta (poroznosti) prevlaka laka, metodom reakcije osnovnog

materijala s reagensima: bakarsulfatom, antimonotrihloridom ili živinim hloridom (JUS
Z.M 5.119 i JUS. C.T 7.237).

7. Određivanje adhezivnosti laka, ravnih (punih) i mrežastih površina, primenom selotejp

trake (JUS.H.C 8.059).

8. Provera termohemijske otpornosti laka primenom test rastvora tipa A i C na bazi 121
C/60' (JUS.Z.M 5.119).

9. Određivanje hermetičnosti (zaptivenosti) limenki metodom povećanja pritiska u

limenci koja je potopljena u vodu (JUS.M.Z 2.032),

10. Određivanje elemenata formiranih spojeva na omotaču i merenjem odnosa položaja

prirubnice poklopca i omotača (prekriče, stisnuće, naboranost) primenom pomičnog
merila ili profilprojektora fJUS. M.Z 2.032).

11. Praćenje ponašanja limenki na liniji pakovanja odnosno konzervi u celom ciklusu
pakovanja.Jedna od osnovnih kontrola formirane limene ambalaže je istraživanje
zaptivnosti (hermentičnosti). Ukoliko se tom metodom ustanovi nehermetičnost, limenke
se odstranjuju iz procesa pakovanja. Uspešnost formiranja duplog spoja poklopca i dna
kontrolira se pomoću profilprojektora .

Pravilno formiran dupli spoj treba da ima procenat prekrića najmanje 55%, procenat
stisnuća 80%, a stepen naboranosti manji od 2% prema JUS.M.Z 2.032.

U praksi se često dešava da dolazi do znatne korozije kanti s upakovanim sirom, zbog
delovanja vrlo agresivne salamure. Stoga treba obratiti najveću pažnju količinama nanosa
laka i kvalitetu primenjenih lakova.

Kvaliteta limenki namenjenih za pakovanje sterilisanih namirnica, mora ispunjavati

uslove propisane Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti.

14
3. Zaključak

Treba istaći značaj vizuelne kontrole. Izvežbanom kontroloru ne mogu nezapaženo proći
mnoge mane na materijalu koje bi naknadno stvarale probleme pri pakovanju. Stalna
dimenzionalna kontrola ambalažnih matei-ijala i gotove ambalaže obezbeđuje dobru
prohodnost na mašinama u celom ciklusu pakovanja. Istraživanjem mehaničkih
karakteristika sila kidanja i procenta istezanja dolazi se do podataka kako će se formirana
i napunjena ambalaža ponašati tokom skladištenja, manipulacije i transporta. Posebno se
ukazuje na značaj senzornih istraživanja ambalažnih materijala i ambalaže. U praksi se
često javljaju problemi zbog prisustva nesvojstvenog okusa i mirisa. Metoda za senzorna
istraživanja je brza i jednostavna.

Proizvodnja metalne ambalaže za potrebe prehrambene industrije danas se odvija u

skladu s dobrom higijenskom i proizvođačkom praksom, zahtevima HACCP-a, a neretko
se proizvođači ambalaže odlučuju i za sertifikovanje međunarodno priznatih ISO ili
drugih standarda vezanih uz kvalitet, zaštitu okoline, sigurnost proizvoda, zaštitu zdravlja
zaposlenih kao i sigurnosti na radu. Neobvezujuće međunarodne norme sve se češće
implementiraju u proizvodnju metalne ambalaže kako bi se procesi proizvodnje
standardizovali, stavili pod nadzor I kontinuirano unapređivali. Dobrovoljno prihvatanje
zahteva ovih normi proizvođačima omogućava potpuno praćenje proizvodnje.

15
 Literatura

1.Coles R., Dowell D., Kirwan M. J.: Food Packaging Technology, Blackwell Publishing,
London (2003)

2. Marsh K., Bugusu B.: Food Packaging-Roles, Materials, and Environmental Issues,
Journal of food science, (2007)

3. Rooney M. L.: Active Food Packaging, Blackie Academic & Professional, Glasgow,
(1995)

4. Vujković I., Galić K., Vereš M.: Ambalaža za pakiranje namirnica, Tectus, Zagreb
(2007)

5. Ćuraković, M.: Ambalaža i pakovanje, Savremeno pakovanje 25, 1984.

6. Ćuraković, M., Vujković, I., Gvozdenović, J.: Praktikum, Kontrola ambalažnih

materijala i ambalaže. Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1984.

7. Kaličanin, V.: Standardizacija ambalaže, broj standarda i program dalje standardizacije

ambalaže, Simpozijum iz Privredne logistike, Kumrovec. 1987.

8. Lazić, V., Ćuraković, M.: Osnovne karakteristike ambalažnih materijala i ambalaže za

pakovanje mleka. Mljekarstvo, 1984.

Slika 1: www.mirandre.com

Slika 2: www.link-elearning.com

Slika 3: www.motopak.com

16