VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

Nastavni predmet: TEHNIČKI MATERIJALI

Studijski program: ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARI

BAKAR I LEGURE
- seminarski rad -

Predmetni nastavnik: Student, Br. indeksa:

mr Ljubica Lazić Vulićević Anton Bicok
Saradnik u nastavi: ER 25/16
mr Spasoje Erić

Zrenjanin, jun 2017.

0
Sadržaj

1.Uvod.........................................................................................................................................2
2. Karakteristike bakra................................................................................................................2
3.Dobijanje bakra........................................................................................................................4
3.1 Flotaciono obogaćivanje ruda...............................................................................................4
3.2. Dobijanje bakarnog kamena................................................................................................5
3.3 Dobijanje sirovog bakra........................................................................................................6
3.4 Rafinacija bakra....................................................................................................................7
4. Jedinjenja bakra......................................................................................................................9
5. Prednosti i nedostaci bakra...................................................................................................12
6. Primena bakra.......................................................................................................................14
7. Zaključak...............................................................................................................................15
8. Literatura...............................................................................................................................16

1
 1.Uvod
Bakar je jedan od najčešće korišćenih metala u industriji, zbog svojih hemijsko fizičkih
svojstava i zbog toga što je izuzetno podesan za obrađivanje osnovnim procesima obrade:
presovanje, ekstruzija, kovanje, valjanje, oblikovanje na visokim temperaturama.

Karakteristika bakra je visoka toplotna i električna provodljivost, dobra otpornost na koroziju,

obradivost, rastezljivost.

Poluproizvodi od bakra mogu se podvrgnuti i galvanskim postupcima, kao što je kositrenje.

U raznim oblicima poluproizvoda koristi se u hidro-termo-sanitarnim instalacijama, opremi za

nautiku, elektrotehnici i elektronici, limarstvu i arhitekturi, transportu, građevinarstvu i u
mnogim drugim sektorima.

Bakar se obično isporučuje kao DHP za opštu upotrebu i ETP za primene gde se traži visoka
provodljivost.

Bakar se isporučuje u obliku: limova, traka, šipki, cevi, spojeva, itd.

Bakar (Cu) je metal čiji počeci upotrebe datiraju 8.000 godina pre nove ere. Bakar je bio
poznat još u praistorijsko doba, pa se i to doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim dobom.
Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je izveden simbol za elemenat. Zastupljen je u
zemljinoj kori u vidu minerala: Halkopirita, halkozina i drugih.

Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja.

2. Karakteristike bakra
Bakar (Cu) je hemijski element I grupe periodnog sistema Mendeljejeva (atomski broj 29,
atomska masa 63,546) - poseduje 18 izotopa čije se atomske mase nalaze između 58-73.

Postojana su samo dva izotopa: 63 i 65 (tj. bakar u prirodi sastoji se iz smese pomenuta dva).

Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i sa srebrom i zlatom što u znatnoj meri poboljšava
njihove mehaničke osobine.

Čisti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo velike toplotne i električne
provodljivosti. Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se
prevlači zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili
hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika količina sumpordioksida umesto zelene
patine stvara se crni sloj bakar sulfida.

Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se prevlači zelenom
patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u
vazduhu nalazi velika količina sumpordioksida umesto zelene patine stvara se crni sloj bakar
sulfida.

2
Temperatura topljenja bakra je 1084,62°C, tačka ključanja je 2562°C, kritična temperatura
iznosi 5148°C.

Specifična težina dezoksidiranog visokofosfornog bakra, onog koji se koristi u proizvodnji

bakarnih cevi, (oznaka: Cu-DHP) je 8,94 kg/dm?.

Koeficijent linearnog širenja Cu-DHP na 25 - 100°C je 16,8 x 10?6 m/m.

Koeficijent provođenja toplote Cu-DHP kod 20°C je 340 W/m°K.

Električna provodljivost Cu-DHP (orijentaciono) je 42 - 54 S.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od oko 55 ppm (eng. parts per million) u vidu
minerala: halkopirita, halkozina i drugih. Zastupljen je u moru u količini od oko 0,003 ppm.

Mehanička svojstva bakra u zavisnosti od stanja prerade.

Hemijska svojstva:
- oksidira na čistom, vlažnom ili slanom vazduhu. Uz CO2 nastaje patina, koja se širi do
propadanja,
- nagriza ga morska i obična voda, ali ne destilovana,
- razara ga amonijak i sumpor, pa se ne sme direktno na njega postavljati gumena
izolacija,
- rastvara se u azotnoj i sumpornoj kiselini

Osnovni sastojak bronze- Crveni metal čija je gustina 8,94 kg/dm - posle plemenitih metala
(zlata, srebra i platine), najbolji je provodnik toplote i elektriciteta. Dužim stajanjem potamni
od oksida, a pod uticajem vazduha, s vremenom, prevlači se zelenom patinom.

Ne topi se u razređenim kiselinama. U prirodi je redak u elementarnom stanju, može se naći u

stenama u obliku sitnih zrna, pločica, grančica ili mahovinasto isprepletenih niti (najčešće kao
hemijski čist ili sa malo primese srebra i bizmuta). Poznato je oko 240 ruda bakra.

Najviše ga ima u sulfidnim rudama (halkopirit, kovelit, halkozin i bornit), zatim u oksidnim
(kuprit) i u karbonatnim rudama (malahit i azurit). Sulfidne i oksidne rude se u prirodi nalaze
najviše sa sulfidom gvožđa, a ređe sa sulfidima drugih metala (olovo, antimon, arsen i nikl).
Sadržaj bakra u rudama relativno je nizak. Bogate rude sadrže 3 - 10% bakra. Zahvaljujući
efikasnim metodama obogaćivanja eksploatišu se i siromašnije rude, te se najveća količina
bakra danas dobija iz ruda koje sadrže 0,5 - 2% bakra.

3
 3.Dobijanje bakra
Uprošćena šema dobijanja bakra iz sulfidnih ruda sastoji se iz sledećih operacija:
1) obogaćivanje rude flotacijom radi dobijanja koncentrata koji sadrži 20-25% bakra
2) delimičnog prženja i topljenja u plamenim pećima pri čemu se dobija bakrenac saoko
30-40% bakra
3) produvavanja bakrenca u konvertoru radi dobijanja bakra čistoće 97-98,5%
4) rafinacije u plamenim pećima (rafinisani bakar) oksidacionih postupkom(topionički
bakar) ili elektrolizom (elektrolitički bakar).

3.1 Flotaciono obogaćivanje ruda

Iz bogatijih sulfidnih ruda ili iz siromašnih sulfidnih ruda, bakar se dobija na taj način što se
prvo obavi postupak flotacije (latinski "fluo" - plivati). Flotacija, tj. postupak odvajanja
jalovine, podrazumeva mešanje sitno samlevene rude i dosta vode u koju je dodato sredstvo
za penjenje (posebna vrsta ulja). Ruda se koncentriše u površinskom penućem sloju, jer se ne
kvasi, a jalovina tone na dno. Daljim postupkom izdvaja se ulje, koje se vraća nazad u proces
flotacije, a nastali koncentrat ide dalje u preradu.

Flotacija se retko koristi za obogaćivanje železnih ruda, a obično se primenjuju pri

obogaćivanju siromašnih ruda obojenih metala.

Suština floacije se sastoji u selektivnom lepljenju pojedinih mineralnih čestica (lebdećih u

vodenoj sredini) na površini vazdušnih mehurova koji podižu čestice na površinu. Kroz pulpu
(gustu mešavinu tečnosti i sićušnih čvrstih čestica) propuštaju se mehurići vazduha. Usled
različčite kvašljivosti, čestice jednog minerala koje voda loše kvasi (ili druga tešnost u kojoj
se vrši obogaćivanje) vezuju se za mehuriše vazduha i podižući se sa njima na površinu
stvaraju mineralizovanu penu, čime se odvajaju od čestica onih minerala koji sedobro kvase i
koji ostaju u pulpi.

Da bi se obogaćivanje uspešno ostvarilo, neophodno je:

a) rudu sitno samleti (-0,1), što omogućuje da se dobiju čestice rude koje se sastoje samo od
jednog minerala a ne iz nekoliko

b) dobiti u pulpi mnoštvo mehurića vazduha i ostvariti uslove za stvaranje stabilne pene na
površini pulpe

4
Za flotaciono obogaćivanje koristi se niz kompleksnih mašina koje dozvoljavaju brzo i
višestruko ponavljanje procesa flotacije, a isto tako i korišćenje više različitih flotacionih
reagenasa čijim se uvođenjem u pulpu pojačavaju ili slabe neke njene fizičke osobine.
Postoje sledeći flotacioni reagensi: penušavci i kolektori (sabirači). Penušavi stabilišu
mehuriće pene, a da ne prskaju i da ne srastaju. Kolektori smanjuju kvasljivostodredjene
grupe minerala sa vodom i tako olakšavanju njihovo vezivanje za mehuriće vazduha. Kao
kolektori se koriste složena organska jedinjenja. Pri flotaciji se često koriste i tzv. Depresori
koji sprečavaju dejstvo kolektora na neke minerale. Kao depresori služe neorganski elektroliti
(NaCN, Cao).
Za flotaciono obogaćivanje ruda koriste se različite mašine, kao:
- za usitnjavanje rude – drobilice i mlinovi
- za razdvajanje – klasifikatori
- uređaji za razlaganje pulpe na tečnost i čvrste čestice – zgušnjivači, filteri i flotacione
mašine.
U mašinu se kroz bočnu cev neprekidno dodaje pulpa koja se sastoji iz vode, sitnih čestica
rude i flotacionih reagenasa. Kroz cev se odozgo uvlači vazduh pomoću brzo rotirajućeg
propelera (300-600 o/min). Pulpa u mešavini sa mehurićima vazduha cirkulise u mašini, pri
čemu se stvara pena koja se skuplja u gornjem desnom delu mašine odakle se odvodi iz
mašine pomoću sporo vrteće mešalice. Preostala pulpa se preliva kroz otvor u bočnom delu
mašine u susednu flotacionu mašinu, kojih ima od 4-20u nizu. Praškasti bakarni koncentrat
dobijen flotacionim obogaćivanjem sadrži 11-35% bakra, 15-35% sumpora, 15-37% železa i
malo Si, Al203, Cao, Zn i Ni.

3.2. Dobijanje bakarnog kamena

Kamen je intermedijarni produkt pri dobijanju nekih obojenih metala iz njihovih ruda. To je
ustvari legura FeS sa sulfidom metala koji se želi dobiti. Dobijanje bakarnog kamena je
najvažnija operacija prerade bakarne rude. Bakarni kamen se stvara pri topljenju bakarne
rude, a sastoji se pretežno od sulfida bakra i železa (80-90%) a ostalo su sulfidi Zn, Pb, Ni a
takođe oksidi Fe, Si, Al koji se izdvajaju sa troškom a samo delimično se rastvaraju u kamenu.
Tečan bakarni kamen dobro rastvara zlato i srebro ukoliko su prisutni u rudi. Cilj operacije
dobijanja bakarnog kamena jeste odvajanje jedinjenja bakra i železa od primesa sadržanih u
rudi. Dobijeni kamen ne sme da sadrži ni suviše malo bakra jer onda proces u celini postaje
nerentabilan, a takođe ni veoma mnogo bakra jer onda značajna količina gubi u trošku.
Zavisno od hemijskog sastava rude i njenog fizičkog stanja, kamen se dobija ili u šahtnim
pećima (ako je ruda komadasta i sa mnogo sumpora) ili u jamastim ili elektrolučnim pećima
(ukoliko je polazna sirovina praškasti flotacioni koncentrat). Ako koncentrati sadrže više
sumpora nego sto je neophodno za dobijanje normalnog kamena, onda se prethodnim
prženjem oksidiše višak sumpora ili se koncentratu dodaje oksidna bakarna ruda.
Reakcije pri prženju:
2 CuFeS2 = Cu2S + 2 FeS + S2 FeS2 = 2 FeS + 2 S
Sumpor se prženjem oksidiše do SO2, koji se hvata i upotrebljava za proizvodnju sumporne
kiseline.Temperatura topljenja u jamastim pećima kreće se od minimalne 1250-1300°C, pri
čemu se kao gorivo koriste mazut, ugljena prašina ili prirodni gas.
Tokom topljenja dolazi do reakcije delimične redukcije viših oksida zeleza i bakra, oksidacije
sumpora i obrazovanja troske:
FeS + 3 Fe3O4 + 5 SiO2 = 5 (2FeO.SiO2) + SO2

5
Sulfidi bakra i železa topeći se daju primarni kamen, pri čemu se odigravaju reakcije putem
kojih se rastop obogaćuje sa bakrom, a osiromašuje u železu:
2 FeS + 2 Cu2O + SiO2 = 2FeO.SiO2 (troska) – 2 Cu2S (kamen)
Uporedo sa ovim odigravaju se i druge reakcije:
2 Cu2S + 3O2 = 2Cu2O + 2SO2iliCu2S + 2O2 = 2CuO + So2
Gustina bakarnog kamena iznosi oko 5 g/cm, a troske oko 3,5 g/cm3 pa se zato bakarni
kamen skuplja na dnu a troska u gornjem sloju u peći. Kamen sadrzi 23-28% sumpora, 16-
60% bakra i 50-15% železa. Sastav troske se menja u širokim granicama, ali njene glavne
komponente su SiO2 (45-30%) i FeO (25-45%). Za dobijanje bakarnog kamena upotrebljava
se jamasta peć čije su dimenzije: dužina 35-40 m, širina 7-10 m, a visina 3,5-4,5 m, dok se
kapacitet kreće u granicama do oko 1500 tona za 24 časa. Obloga peći se podešava u
zavisnosti od toga da li umešavini za topljenje preovlađuju kiseli ili bazni oksidi. Tako je ozid
za svod i zidove izrađen od silika ili magnezitnih opeka, a pod se prekriva kvarcnim peskom
koji se pre prve upotrebe peći stapa u gustu masu.

3.3 Dobijanje sirovog bakra

Bakar se dobija u specijalnom konvertoru, putem produvavanja vazduha kroz stopljeni

bakarni kamen. Najčešće su u upotrebi cilindrični ili bubnjasti konvertori spoljnjeg prečnika
2,3-4 m i dužine 4,5-10 m. Najveći konvertori imaju kapacitet do 100 tona bakra po jednom
ciklusu. Oblažu se magnezitnim i hrom magnezitnim opekama.Vazduh se uduvava kroz niz
otvora raspoređenih duž cilindričnog plašta konvertora. Cilindar se oslanja sa dva svoja
bandaža na četiri para valjaka, koji mu omogućuju postavljanje pod uglom koji je neophodan
za ulivanje bakarnog kamena i za izlivanje produkata topljenja. Proces prerade bakarnog
kamena u konvertoru odvija se u dve faze.
U konvertor se prvo dozira komadasti kvarc, na koji se uliva rastopljeni bakarni kamen, pa se
zatim produvava sa vazduhom, koji energično mešajući bakarni kamen oksidiše sulfide bakra
i železa:
2FeS + 3O2 = 2FeO + 2SO2 + 940.000 J2Cu2S + 3O2 = 2Cu2O + 2SO2 + 775.000 J
Pri tome kupro oksid (Cu2O) reaguje se FeS i ponovo prelazi u sulfid:
Cu2O + FeS = Cu2S + FeO
Tako se u prvoj fazi praktično odigrava jedino oksidacija železa i prelazak fero-oksida
utrosku:
2FeO + SiO2 = 2FeO . SiO2
Stvorena troska se periodično ispušta iz konvertora, a dodaju se sveže količinebakarnog
kamena i komadastog kvarca. Temperatura bakarnog kamena pri ulivanju ukonvertor iznosi
oko 1200°C, a tokom duvanja vazduha, usled velikog izdvajanja toplotepri oksidaciji sulfida,
temperatura se povećava do 1350°C. Trajanje prve faze zavisi od količine bakra u bakarnom
kamenu i iznosi 6-20 časova. Prva faza se završava kada je u bakarnom kamenu oksidisan
celokupan FeS. Posle toga se pažljivo odvaja troska i produžava se duvanje bez dodavanja
bakarnog kamena ili kvarca. Ovim započinje druga faza, u kojoj se odvija oksidacija belog
bakarnog kamena (Cu2S) do kupro oksida (Cu2O) koji reagovanjem sa Cu2S omogućuje
pojavu metalnog bakra:
Cu2S + 2Cu2O = 6Cu + SO2

6
Druga faza se završava kada se sav beli bakarni kamen u konvertoru pretvori u bakar, što se
obično odigrava u toku 2-3 časa. U drugoj fazi rada konvertora obrazuje se mala količina
troske bogate sa bakrom, koja ostaje u njemu posle izlivanja sirovog bakra, a prerađuje se u
sledećem ciklusu. Konvertorska troska iz prve faze ide na preradu u jamastu peć.
Konvertorski gasovi sadrže 12-17% SO2. Oni se pažljivo sakupljaju i posle odvajanja prašine,
koriste se za dobijanje sumporne kiseline. Po završetku konvertorskog procesa, sirovi bakar se
naginjanjem konvertora izliva u lonac, odakle se lije u metalne kalupe. Bakar dobijen u
konvertoru zove se sirovi ili crni bakar, jer još uvek sadrži 1-2% primesa i to: Fe, Zn, Ni, As,
Sb, O i S i druge primese, a takođe rastvorene plemenite metale (do 3%).
Druga faza se završava kada se sav beli bakarni kamen u konvertoru pretvori ubakar, što se
obično odigrava u toku 2-3 časa. U drugoj fazi rada konvertora obrazuje semala količina
troske bogate sa bakrom, koja ostaje u njemu posle izlivanja sirovogbakra, a prerađuje se u
sledećem ciklusu. Konvertorska troska iz prve faze de napreradu u jamastu peć. Konvertorski
gasovi sadrže 12-17% SO2. Oni se pažljivosakupljaju i posle odvajanja prašine, koriste se za
dobijanje sumporne kiseline.Po završetku konvertorskog procesa, sirovi bakar se naginjanjem
konvertoraizliva u lonac, odakle se lije u metalne kalupe. Bakar dobijen u konvertoru zove se
siroviili crni bakar, jer još uvek sadrži 1-2% primesa i to: Fe, Zn, Ni, As, Sb, O i S i
drugeprimese, a takođe rastvorene plemenite metale (do 3%).

3.4 Rafinacija bakra

Sirovi bakar se uvek podvrgava rafinaciji radi izdvajanja primesa, koje mu pogoršavaju
osobine, a takođe radi izdvajanja plemenitih metala, kao što su zlato i srebro. U savremenoj
praksi rafinacija se izvodi naizmenično pomoću dva u principu različita postupka:
pirometalurškog i elektrolitičkog.
a) Plamena ili pirometalurška rafinacija
Plamena ili pirometalurška rafinacija bakra izvodi se u jamastim pećima. Za razliku od
jamastih peći za dobijanje bakarnog kamena, ove peći su manjih dimenzija (širina 5 m, dužina
12-15 m i dubina 9 m.) U ove peći može da stane oko 400 tonabakra. Kada peći se oblaže sa
silika ili magnezitnim opekama, a svod sa silika opekama. Peć se zagreva sa mazutom, gasom
ili ugljenom prašinom. Čitav ciklus plamene rafinacije sastoji se od sledećih operacija:
punjenja,topljenja, oksidacije primesa, udaljavanja rastvorenih gasova, dezoksidacije bakra
ilivenja, za što je potrebno 12-16 h. Ako se rafinacija vrši u istoj fabrici gde se proizvodi i
sirovi bakar, onda se peć za rafinaciju puni sa tečnim metalom, čime se trajanje rafinacije
znatno smanjuje. Oksidacija primesa u sirovom bakru vrši se vazduhom, kojise uduvava kroz
čeličnu cev prečnika 20-40 mm. Ova cev je obložena sa vatrostalnim materijalom i uronjena u
vatrostalni bakar. Oksidacija se odvija na površini vazdušnih mehurića. Pošto je brzina
oksidacije proporcionalna koncentraciji metala u kadi, najbržeće se oksidisati bakar:
4Cu + O2 = 2Cu2O
Kupro-oksid se rastvara u rastopljenom bakru do 10% i zahvaljujući mešanju sa vazduhom
brzo se rasprostire po čitavoj zapremini kade, pa se oksidacija primesa uglavnom dešava
posredstvom kupro-oksida po opštoj reakciji: Me + Cu2O = MeO + 2Cu gde se sa Me
označavaju sve metalne primese.
Oksidi primesa isplivavaju na površinu metala i stvaraju trosku, čije brzo odvajanje doprinosi
dubljoj rafinaciji. Na taj način se odstranjuje glavni deo takvih primesa, kao: Al, Si, Mr, Zn,
Sn, Fe, Ni, Pb, S i delimično Sb, As i Bi. U bakru ostaju neoksidisani zlato i srebro, a takođe i
selen i telur.

7
Da bi se iz bakra odstranili rastvoreni gasovi, u kadu sa metalom se potapaju drvene oblice, iz
kojih se pri tome izdvajaju gasoviti ugljovodonici. Oni burno mešaju bakar i odstranjuju iz
njega sumpor i druge gasove. Neke fabrike koriste umesto drveta prirodni gas, smešu pare i
mazuta ili druga gasovita sredstva za redukciju, koja su odpadak unekoj drugoj proizvodnji.
Posle udaljavanja gasova, za dobijanje plastičnog bakra vrši se dezoksidacija, pošto sadrži
Cu2O u metalu posle oksidacije dostiže 12%. Kao dezoksidansi služe gasoviti ugljovodonici
koji se uduvavaju u metal kroz posebnu metalnu cev.
Proces se odvija po reakciji: 4Cu2O + CH4 = CO2 + 2H2O + 8Cu.
Troske dobijene pri rafinaciji sadrže 5-40% SiO2, 5-10% Fe, 35-45% Cu, uglavnom u obliku
oksida. Osim njih u troski mogu biti ZnO, NiO i druge primese.
Posle plamene rafinacije bakar se lije u kvadratne ploče sa ušicima, debljine 40-50 mm i
pometar dužine i širine ( masa 250-320 kg). Ove ploče se koriste kao anode za elektrolitičku
rafinaciju bakra, jer njihova čistoća od 99,8% Cu, nije dovoljna za potrebe elektrotehnike.
Bakar ove čistoće može se prerađivati u limove, cevi, čaure, livenepredmete i drugo
b) Elektrolitička rafinacija bakra
Elektrolitička rafinacija bakra vrši se u kadama napunjenim rastvorom bakar sulfata, koji je
zakišenjen sa sumpornom kiselinom. U kadama dužine 3-5 m, širine 1,0-1,1 m i dubine 1,0-
1,3 m, postavljeno je 45 katoda i 44 anode. Kade se prave od betona ili drveta, a zidovi su
obloženi plastikom, olovom ili drugim kiselootpornim materijalom. Anode se poveziju sa
pozitivnim polom izvora jednosmerne struje. Paralelno svakoj anodi postavlja se osnova
katode, koju čine tanki listovi (0,2-0,3 mm) elektrolitičkog bakra. Katode su obično šire i
duže od anode.
Pri elektrolizi bakar iz anode prelazi u rastvor; Cu = Cu2 + 2e. Na katodi se joni bakra
redukuju po reakciji; Cu2 + 2e = Cu, gradeći pri tome guste kristale na katodnoj osnovi.
Primese koje imaju negativniji potencijal od bakra Yn, Fe, Bi, Ni, Sn, Sb, As, i druge, prelaze
u rastvor ali se ne izdvajaju na katodi sve dok je u rastvoru prisutna značajna količina jona
bakra.
Zlato i srebro ne prelaze u rastvor vec se talože na dnu kade zajedno sa teško rastvorljivim
jedinjenjima Sb. As, S, Se i Te obrazujući anodni mulj. Napon između anode i katode iznosi
0,3 V, pri gustini struje 150-250 A/m2 aelektrolit sadrži 30-40g/lit bakra i oko 200 g/lit
H2SO4. Temperatura elektrolita seodržava u granicama 50-55°C.
Potrošnja električne energije je 230-240 kwh/t. Elektrolit u kadama neprekidno cirkuliše
prelivajući se iz jedne kade u drugu i periodično se prečišćava od nakupljenih primesa.
Rastvaranje anode traje 25-30 dana, zavisno od njihove mase i uslova elektrolize. Ostaci
anoda koji čine 15% od njihove prvobitne težine, izvlače se i zamenjuju novim anodama.
Katode se vade posle 5-12 dana da bi se izbegao kratak spoj katodnog taloga sa anodom.
Mulj se periodično vadi pri čišćenju kade i dalje prerađuje radi izdvajanja korisnih
komponenata. U mulju često ima 35% Ag, 14-16% Cu, 5-6% Sb, 6% Se, 3% Te i do 1% Au.
Posle vađenja iz kade, katode se ispiraju sa vodom, a zatim se šalju u proizvodnju legura ili se
pretapaju u električnim pećima posle čega se liju u poluproizvode za valjanje, idu na
kontinuirano livenje ili se liju u kokile. Elektrolitički bakar je čistoće 99,98%.

8
 4. Jedinjenja bakra
Kao konstrukcioni materijal čist bakar nema zadovoljavajuće osobine (max Rm, posle
ojačavanja hladnim deformisanjem, do 440 MPa), za razliku od njegovih legura.
Najvažniji legirajući elementi u legurama bakra su Zn, Sn, Al, Be, Ni, Mn, Si, Ag i Au.

Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna, ipak dosta lako se menja oksidacion broj bakra u
takvim jedinjenjima i zato se ona često koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra
imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra intenzivnu plavu boju. Bakar sa kalajem, cinkom,
molibdenom i drugim prelaznim metalima čini grupu rastopa koji se uopšteno nazivaju
bronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podseća na zlato i koji ima veoma dobre
mehaničke osobine i otpornost na koroziju.

Zbog visoke tačke topljenja, bakar se vrlo dobro legira sa drugim metalima. Najčešće se legira
sa: cinkom, kalajem, niklom, aluminijumom, manganom, silicijumom, berilijumom, srebrom i
zlatom (čime se značajno poboljšavaju njihove mehaničke osobine).

Prema prirodi legiranih elemenata postoje:

a. legure bez cinka (bronze) i

b. legure sa cinkom (mesing, crveni liv).

Bronza

Prema elementima legiranja, dele se na dve velike podgrupe

- Kalajne (kao osnovnim legirnim elementom)

-Specijalne (gde su osnovni legirni elementi aluminijum, olovo, silicijum, nikl, mangan,
berilijum, hrom... te se prema tome i zovu: aluminijumske bronze, olovne bronze... ).

Kalaj povećava čvrstoću i tvrdoću legure, smanjuje izduženje i specifičnu žilavost na udar.
Mehaničke osobine kalajnih bronzi zavise prevashodno od procenta kalaja u leguri (obično ne
više od 20% Sn). Upotreba bronzi je višestruka: za izradu delova izloženih velikom pritisku i
trenju, pužastih zupčanika, za rotore i kućišta turbina i pumpi...

Specijalne bronze po nekim osobinama prevazilaze kalajne bronze, uz nižu cenu koštanja.

9
Mesinzi

Mesinzi su legure bakra sa cinkom (ne više od 44% Zn) i legure bakra sa cinkom i olovom
(do 4% Pb). Ove legure imaju odlične konstrukcione osobine, visoke tehnološke i mehaničke
karakteristike.

Jednofazne oblasti na dijagramu stanja odgovaraju područjima stabilnosti različitih čvrstih

radtvora (α, β, γ, ε, η). Između jednofaznih postoje i dvofazne oblasti koje se dobijaju
različitim kombinacijama u čvrstom stanju i reakcijama iz tečnog stanja. Svaka od ovih
strukturnih oblasti se odlikuje čitavim nizom osobina koje se međusobno značajno razlikuju.
Sa porastom sadržaja Zn do ∼50% čvrstoća raste, a zatim naglo opada što je karakteristika i
svojstava plastičnosti čiji se pad javlja već posle sadržaja Zn od ∼30%, dok tvrdoća pokazuje
stalnu tendenciju porasta, kako pokazuje drugi dijagram. Ovakva promena osobina, ali i
odgovarajuća tehnološka svojstva, uslovila su i primenu – koriste se legure sa najviše do 50%
Zn. U sledećoj tabeli dat je pregled sastava i primene najvažnijih vrsta mesinga. Sa porastom
sadržaja Zn u legurama javlja se i povećana sklonost ka koroziji, posebno selektivnoj i
naponskoj koroziji.

Pošto osobine mesinga veoma zavise od strukturne oblasti, mesinzi sa sadržajem Zn koji
odgovara području stabilnosti α čvrstog rastvora su označeni i kao α–mesinzi, a po istom
pravilu, postoje i (α+β)–mesinzi i β–mesinzi. α–mesinzi se dobro plastično prerađuju u
hladnom stanju, a slabije na višim temperaturama. Za razliku od njih, β–mesinzi se dobro
prerađuju u toplom stanju dok su na nižim temperaturama relativno krti.

10
Sastav i primena najvažnijih vrsta mesinga

Specijalni mesinzi su legure Cu sa Zn kod kojih su, radi poboljšanja određenih osobina
(čvrstoća, otpornost prema koroziji, otpornost prema habanju), dodate i manje količine drugih
metala (Ni, Mn, Fe, Pb). Količina dodatnih legirajućih elemenata je takva da oni utiču na
poboljšanje osobina, ali ne utiču na promenu strukturnog stanja mesinga.

Legure Cu sa Sn – kalajne bronze. Kalajne bronze su legure koje nalaze primenu u

mašinogradnji zbog izuzetne otpornosti prema koroziji, visoke tvrdoće i čvrstoće, kao i velike
otpornosti prema habanju (zavrtnjevi, zupčanici, fina sita, propeleri). Kao i kod mesinga,
osobine kalajnih bronzi zavise od njihove strukture, odnosno sadržaja Sn.

Bakar sa kalajem obrazuje dijagram stanja legura sa delimičnom rastvorljivošću u čvrstom

stanju. Prema dijagramu stanja postoji čitav niz jednofaznih i dvofaznih oblasti, ali su od
interesa samo legure sa najviše do 22%Sn. Promena mehaničkih osobina sa porastom sadržaja
Sn je prikazana na sledećoj slici.

Specijalne bronze i druge legure Cu. Legure u kojima se pored Cu, čiji je minimalni sadržaj
određen na 78%, nalaze i Al, Pb, Ni, Mn, Si i Be u kombinaciji sa Sn ili bez njega su
označene kao specijalne bronze. U zavisnosti od toga koji je legirajući element glavni,
najuticajniji, razlikuju se Al, Pb i Be bronze. Sve specijalne bronze se odlikuju visokom
otpornošću prema koroziji, dobrim kliznim osobinama, velikom električnom provodljivošću i
srednjim nivoom čvrstoće i tvrdoće.

11
Crveni liv

Crveni liv je lugura bakra sa kalajem i cinkom (sadrže 2-10% Sn, 2-10% Zn i 0-6% Pb),
obično je pri povećanom sadržaju kalaja - niži sadržaj cinka i obrnuto. Upotrebljavaju se za
izradu: armature za vodovodne i parovodne instalacije koje su pri radu izložene povišenim
temperaturama, do 325°C, pužastih točkova, cevnih prirubnica.

Novo srebro je legura Cu, Ni i Zn, koja ima dobra svojstva plastičnog deformisanja
valjanjem, kovanjem i presovanjem u toplom stanju, kada je sadržaj Cu manji. Pri većim
sadržajima Cu, može da se plastično deformiše u hladnom stanju kovanjem i presovanjem.
Koristi se za izradu raznih dekorativnih predmeta, delova u preciznoj mehanici i optici, za
izradu ključeva, opruga i limova namenjenih za duboko izvlačenje.

5. Prednosti i nedostaci bakra

Kao najrasprostranjeniji i najjeftiniji metal u prirodi, u odnosu na plemenite metale, bakar ima
nezamenljivu ulogu u prenosu električne energije. Zbog svojih odličnih osobina toplotne
provodljivosti koristi se za izradu proizvoda čija je osnovna namena zagrevanje ili
rashlađivanje. Bakar je postojan i dugovečan metal što dokazuju predmeti koji su izrađeni pre
više hiljada godina, a koji i danas mogu biti u izvornoj funkciji. Bakar kao materijal pokazuje
visoku osobinu plastičnosti i pogodan je za oblikovanje i obradu različitih namena. Proizvodi
napravljeni od bakra su postojani na raznovrsne spoljne uticaje. Bakar ima odlično
antibakteriološko svojstvo i preporučljiv je za prenos pijaće vode.

PREDNOSTI:

 Elektroprovodljivost

Najveću elektroprovodljivost poseduju: platina, zlato, srebro i bakar. Obzirom da je od svih

pomenutih metala – bakar je:

1. najjeftiniji i
2. količinski najrasprostranjeniji

Njegova upotreba u postupku prenošenja električne energije je najisplativija i praktično,

ovoga trenutka, nezamenljiva.

12
  Odlična toplotna provodljivost;

Bakar se koristi u izradi najrazličitijih proizvoda (za koje se prevashodno koriste bakarne cevi
raznovsnih oblika i dimenzija) čija je primarna namena zagrevanje ili rashlađivanje.

 Dugovečnost;

Postojanost proizvoda od bakra je činjenica koju posebno apostrofiramo. Samo postojanje

mnogih sistema za snabdevanje vodom izrađenih od bakarnih cevi (više milenijuma pre
Hristovog rođenja, na prostoru starog Egipta) i njihova ni u čemu nepromenjena upotrebna
vrednost je sasvim dovoljan dokaz dugovečnosti.

 Visoka plastičnost;

Bakar je materijal neverovatno pogodan za raznovrsnu obradu i izradu najrazličitijih formi.

 Otpornost;

Proizvodi napravljeni od bakra otporni su na razne spoljne uticaje (bakarne cevi trpe visoke
pritiske fluida koji se kroz njih propuštaju i imaju odličnu otpornost na agresivne spoljne
faktore).

 Baktericidno svojstvo;

Bakar poseduje anti bakterijsko dejstvo (sprečava razvoj bakterija). Imajući u vidu dato
svojstvo, bakarne cevi se preporučuju za transport vode za piće.

 Sigurnost u upotrebi;

Proizvodi od bakra, ukoliko se koriste na propisan način, mogu poslužiti i generacijama koje
dolaze (kao primer navodimo da vodovodni sistemi izradjeni od bakarnih cevi podnose više
ciklusa potpunog zamrzavanja-odmrzavanja, bez promene njihovih svojstava - bez ikakvog
oštećenja).

 Mogućnost recikliranja;

Mogućnost recikliranja i ponovna upotrebe bakra bez ikakve promene njegovih svojstva (sa
minimalnim gubicima prilikom postupka recikliranja cca. 0,01%) je jedno od njegovih
glavnih karakteristika. Na osnovu podataka Evropskog Instituta za bakar, prema trenutno
dostupnim podacima, od 15.000.000 tona bakra koliko se godišnje utroši u svetu - čitavih
40% (ili 6.000.000 tona) dolazi iz recikliranja otpadnog bakra (bakra iz različitih
formi/oblika). Postupak recikliranja je, ujedno, i vid uštede (tj. recikliranje daje mogućnost da
se zaliha bakra iz zemljine kore eksploatišu umerenije). Sa stanovišta potrošnje energije i
angažovanja materijalnih resursa, recikliranje(u odnosu na kompletan postupak proizvodnje
od rude do metala) predstavlja najjeftiniji način dolaska do bakra. Oko 80% bakra, ikada
proizvedenog, još uvek je u upotrebi.

13
  Korozivna postojanost;

Bakar je ekološki - prirodni materijal, otporan je na ultraljubičasto zračenje, ne apsorbuje

organske substance, otporan je na inkrustaciju;

Na unutrašnjoj površini bakarnih cevi ne dolazi do nagomilavanja krečnjaka iz vode - što je

inače redovna pojava kod vodovodnih instalacija izrađenih od drugih materijala. Od njega je
moguće izraditi široku paletu legura, nije zapaljiv, veoma je dekorativan.

Specifična crvena boja predmeta od bakra je veoma topla, prijatna i nenametljiva, ujedno, ona
vremenom (pod uticajem atmosferskih prilika) prelazi u plemenitu patinu. Bakar je metal koji
se u formi svojih legura najčešće koristi prilikom izrade raznovrsnih umetnina (prevashodno u
izradi nakita i u vajarstvu).

Popularnost bakra, kroz milenijume, bazirana je na kombinaciji svojstava koji ga čine

jedinstvenim.

NEDOSTACI Cu i Cu-legura:

 Visoka cena
 Visoke temperature livanja

 Neotporan prema oksidirajućim kiselinama –vino, voćni sokovi i sl. (nastaje otrovni
bakrov acetat)

 Ne sme se koristiti u dodiru sa hranom ili u preradi prehrambenih namirnica

 Opasnost od vodikove krhkosti

6. Primena bakra
Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju:

 električnih provodnika - žice (i uopšte u elektronici);

 cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja,
rashladnim postrojenjima i uredjajima, kolektorima za korišćenje sunčeve energije,
izmenjivačima toplote, izradi raznovrsnih grejača, protivpožarnim sistemima...);

 fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi);

 kablova;

 limova (za pokrivanje krovova...);

 bronze (primena u mašinogradnji, za izradu opruga, zavrtnja...);

 mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu šipki, žice, ukrasnih predmeta...).

Ne postoji niti jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (no,
najzastupljeniji je u industriji rashladne i bele tehnike, mašinskoj industriji, brodogradnji,
14
hemijskoj industriji, industriji motornih vozila, prehrambenoj industriji, gradjevinarstvu,
računarskoj industriji, industriji telekomunikacionih uredjaja, medicini, hemijskoj
industriji...).

Zbog ograničenih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja.

Odlivci od čistog bakra (visoke elektro i toplotne provodljivosti) upotrebljavaju se za izradu

delova mašina u elektrotehnici, za elektropeći, koriste se u izradi agregata za zavarivanje, u
visokim pećima i hemijskim agregatima.

7. Zaključak
Današnji način života je praktično nezamisliv bez upotrebe bakra. Posle plemenitih metala
najbolji je provodnik toplote i elektriciteta. Koristi se za gotove sve grane industrije. Zbog
svojih hemijskih i mehaničkih svojstava, i odlične elektroprovodljivosti, bakar se koristi u
oblastima elektronike, telekomunikacija, auto industrije, energetskih postojenja...
Široku primenu i najbolja svojstva bakar ima u instalacijama grejanja, hlađenja i
klimatizacije, kao i u elektro instalacijama. Zbog svojih hemijskih i bakterioloških svojstava
bakar se implementira u sisteme vodosnabdevanja. Često se upotrebljava za pokrivanje
krovova i fasada zbog otpornosti na koroziju i, svakako, zbog svog atraktivnog izgleda.
Zapravo se za „ozbiljnu“ primenu više značaja daje pouzdanosti sistema nego njegovoj ceni.

Najvažnije njegove osobine koje mu obezbeđuju široku primenu jesu dobra električna i
toplotna provodljivost, visoka plastičnost i mogućnost dobijanja legura sa dobrim mehaničkim
osobinama. Odlično se lemi, dobro se legira sa mnogim metalima, ima veliku provodljivost.
Bakar spada u grupu savremenih metalnih materijala upravo iz razloga što je našao veliku
primenu u elektrotehnici.

15
 8. Literatura

.
1. R. Lučić, Mašinski materijali, Nauka i inžinjerstvo, Beograd, 1994.
2. R. Lučić, Mašinski materijali, 2001.
3. V. Đorđević, Mašinski materijali, Mašinski fakultet, Beograd, 1991.
4. V. Stanković, Mašinski materijali sa tremičkom obradom, Viša tehnička škola
uNovom Sadu, Novi Sad, 1966.
5. Sedmak, V. Šijački, A. Milosavljević, Mašinski materijali, Beograd, 2003
6. http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~rzoran/Obojeni%20metali%20i%20legure.pdf
7. https://www.fsb.unizg.hr/usb_frontend/files/1331628801-0-nezeljlegure.pdf
8. http://www.neotehnika.rs/blog/item/7-bakar-bronza-mesing-legure

16