ЕТШ "Млике"

Природно-Математчки смер

Матурски Рад
Предмет:Физика
Тема: Јохан Кеплер

Професор Кандидат:
Проф. Абдула Сахтијари Назлам Ш. Лиманче

Млике, јун 2018. године

Назлам Лиманче

САДРЖАЈ:
Keplerov Život .................................................................................................................. 3
Keplerovo Detinjstvo......................................................................................................... 3
Profesor Kepler .................................................................................................................. 4
Školovanje kod Brahea ...................................................................................................... 5
Stvaralaštvo Johana Keplera .......................................................................................... 6
Keplerova istraživanja ....................................................................................................... 6
Keplerova Saznanja ........................................................................................................... 7
Keplerovi Zakoni ............................................................................................................... 8
Prvi Keplerov Zakon: .................................................................................................... 8
Drugi Keplerov zakon: .................................................................................................. 9
Treći Keplerov zakon: ................................................................................................... 9
Ostali Keplerovi radovi ................................................................................................... 11
Kepler i astrologija .......................................................................................................... 12
Keplerovo tumačenje sopstvenog horoskopa .................................................................. 12
Istorija Keplerovih rukopisa ............................................................................................ 13
Технологије коришћене за реализацију задатка ..............Error! Bookmark not defined.
Решење задатка ...................................................................Error! Bookmark not defined.
Унапређени сегмент сајта ..................................................Error! Bookmark not defined.
Листинг ................................................................................Error! Bookmark not defined.

2
Назлам Лиманче

Keplerov Život

Jedan od onih velikana koji je zadužio čovečanstvo, čiji je um bio gladan znanja, čija
istraživačka upornost i istrajnost zavređuju beskrajno divljenje a dela večno pamćenje – jeste
upravo Johan Kepler, nemački matematičar, astronom i astrolog.
Pored Njutna i Galileja, on je bio najznačajniji naučnik sa početka renesanse. Bio
je matematikus (astrolog) u službi Rudolfa II, cara svetog rimskog carstva, a u naučnom svetu
najpoznatiji je po svojim (Keplerovim) "zakonima planetarnog kretanja".

Slika1.- Johan Kepler

Keplerovo Detinjstvo
Prvi zakonodavac nove astronomije,Johan Kepler(Johhannes Kepler),rođen je 27.decembra
1571,u selu Magstat blizu Štutgarta,u pokrajini Virtemberg. Nakon što je njegov otac otpušten iz
vojske, oni se sele u Levenberg,gde Johan pohađa osnovnu školu. No ubrzo ide nova
selidba,ovog puta u Emeldingen.Iako je on bio dete slabog zdravlja, mora roditeljima da pomaže
u radovima na polju i gostionici koju su tek otvorili. Keplerov otac bio je plaćeni vojnik, koji je
napustio porodicu kada je Kepleru bilo 17 godina, a majka domaćica, koja je pokušavala da

3
Назлам Лиманче

pomaže obolelima lekovitim biljem. Osnovno obrazovanje stekao je u protestanskoj seminarskoj

školi u provincijskom gradu Maulbronu. Njegova porodica je bila protestantske veroispovesti,
čemu je Kepler ostao dosledan, iako mu je to više puta u životu stvorilo velike probleme i
prinudne selidbe. Njegova porodica je bila siromašna, ali je zahvaljujući svom brilijantnom umu
sebi pribavio stipendiju, tako da se 1589. godine preselio u Tübingen gde je nastavio obrazovanje
za sveštenički poziv. Godine 1594. g. biva pozvan u Grac, u Austriju, da u srednjoj školi predaje
matematiku i astronomiju, a nešto kasnije počeo je i da priprema astronomske i metereološke
almanahe, odnosno horoskope. Već 1596. godine objaviće svoje delo Mysterium
cosmographicum u kome brani Kopernikansko viđenje sveta.

Profesor Kepler
Predavanje matematike u Gracu ispalo je veliko razočaranje za njega. Prve godine je imao malo
studenata, a druge godine ni jednog. Tome je doprinela njegova neprilagođenost pedagogiji. On
je imao vrlo bujnu maštu, jako spregnutu sa osećanjima, tako da je njena krivudanja jedva on
sam pratio. Često se uzbuđivao zbog malih stvari, nerazumljivih prosečnom đaku. Ti isti
prosečni đaci ga često nisu razumevali i bio im je smešan.
Neuspeh ga je terao u očaj i Kepler je molio svog profesora Mestlina da ga vrati. Uprava škole je
međutim bila zadovoljna njime. Govorili su da to nije njegova krivica, i dodelili su mu dodatna
predavanja — retoriku i čitanje Virgilija. Drugi deo njegovog posla svodio se uglavnom na
„primenjenu astronomiju“, tj. astrologiju. Morao je da sprema godišnje horoskope i kalendare.
Kepleru je to bilo zanimljivo, uostalom dobijao je i 20 forinti po horoskopu, što je tada bila
pristojna suma.
Sa prvim kalendarom/horoskopom je imao sreće; predvideo je dva događaja (koja su objektivno
bila prilično izvesna): Hoće li zima biti jaka i da će Turci napasti Austriju?
Ova dva događaja su se dogodila, pa se njegovo proročanstvo ispunilo. U Alpima su ljudi umirali
od hladnoće, a oko Beča su Turci palili i pljačkali. Tako mu je „pokćerka astronomije“, kako je
zvao astrologiju, neočekivano donela popularnost i donekle finansijsku sigurnost.
Pored predavanja i spremanja kalendara, Kepleru je ostalo dosta vremena i za kreativnu
aktivnost. On nije prošao kroz neku školu istraživanja, i nije imao prilike da prati rad nekog
istraživača. Da je imao, moguće je da ne bi otkrio svoje zakone, već bi išao stopama svojih
prethodnika.
Važno je napomenuti da Kepler nije bio nepogrešiv istraživač. Štaviše, često se kaže da je on za
svaki dobar korak napravio tri pogrešna. Samo što bi onaj jedan bio toliko dobar da mu se
opraštaju sva tri pogrešna.
Kepler je bio vrlo sistematičan. Godinama je izrađivao stotine stranica proračuna i nikada se nije
zadovoljavao sa osrednjim slaganjem teorije i posmatranja. Ako se teorija ne bi tačno prilagodila
području posmatranja, trebalo je potražiti druge mogućnosti. Koliko god su prvobitna računanja
tražila mnogo vremena i napora, ona su morala biti tačna. Upravo kako su Keplerovi uspesi
nadvladali njegove greške, tako je karakteristično da se uvek pokoravao posmatranjima, koja su
prevagnula neobične plodove njegove svojevrsne (ne)stvarnosti.

4
Назлам Лиманче

I tako je Kepler počeo od praćenja proporcija brojeva i njihovih kvadrata tražeći podudarnosti
oblika i njihovih kombinacija. Ta metoda je poznata kao „Pitagoriziranje“. Danas je
„pitagoriziranje“ gubljenje vremena, ali Kepler je pre oko četiri stotine godina, polazeći upravo
od Pitagore i Platona, uspeo.
Za to vreme Kepler je uveravao Fridriha, kneza od Virtemberga, da se napravi pehar po
njegovom kosmičkom modelu. Trebalo je da različiti majstori izrade različite delove da tajna
pehara ne bi bila otkrivena, a da znaci planeta budu izrađeni od dragog
kamenja: Saturn od dijamanata, Mesec od bisera, itd. Svaka sfera bi sadržavala drugo piće, koje
bi skrivenim cevima stizalo do slavina. Sunce bi sadržavalo akva-vitu, Merkur brendi, Mesec
vodu itd.
Knez mu je naložio da napravi model od bakra, a ukoliko bi mu se svideo, daće mu sredstva da
ga napravi od srebra. Kepler nije imao novca za bakar pa ga je napravio od papiraraznih boja, ali
znatno većeg nego što je trebalo da bude. Knezu se svidelo, ali majstori tako nešto nisu mogli da
izrade, čak ni izmenjen model, bez pića, koji je Kepler opet napravio od papira. Umesto dva,
Kepler je ostao šest meseci, i vratio se neobavljenog posla. Posao se vukao još godinama; Kepler
je nakon nekog vremena napisao izveštaj i napustio rad na peharu. Šest meseci kasnije ponudio
je model Sunčevog sistema i počeo da se njime intenzivno bavi.

Školovanje kod Brahea

Tiho Brahe (dan. Tycho Brahe; Knudstrup, 14. decembar 1546 — Prag, 24. oktobar 1601)
je bio danski astronom. Studirao u Kopenhagenu, Lajpcigu, Rostoku i Augsburgu. Nakon
dvadeset četiri godine astronomskih posmatranja u Danskoj, nastavio je rad u Benatki pored
Praga.

Slika2.- Tycho Brahe

Proučavajući dalje svoje ideje o telima i kuglama zapazio je da je Kopernik drugačije tretirao
slučaj Zemlje od drugih planeta. To je podstaklo Keplera, jer ako je Kopernik ovde pogrešio i
ako bi se Zemlja tretirala na isti način kao i sve druge planete, njegova neobična teorija bi se
mogla bolje uskladiti sa posmatranjima. Zato se Kepler dao na određivanje tačne putanje Zemlje.
Za ovo su mu bila potrebna najtačnija posmatranja, pa je odlučio da zamoli Tiha Brahea da mu
ustupi svoje knjige sa merenjima.
Velika udaljenost od Graca, gde je Kepler živeo, do Danske možda bi ga sprečila da otputuje kod
Tiha, ali Tiho se posvađao sa mnogim ljudima u Danskoj i bojeći se da mu ne uzmu njegove

5
Назлам Лиманче

instrumente napustio je Dansku 1597. godine i naselio se u Češkoj pred kraj XVI veka. Kepler je
u međuvremenu pobegao iz Graca zbog verskih progona i došao u Prag 4. februara 1600. godine.
Tako je Kepler mogao da kontaktira Tiha, ali Tiho Braheu nije padalo na pamet da Kepleru samo
ustupi merenja, već je zahtevao da mu se Kepler pridruži kao asistent i sa njim sprovodi merenja.
Pošto je Braheov stariji asistent Longomontanus imao problema sa Marsom, njega je dobio
ambiciozni Kepler. On je izjavio da će odrediti parametre putanje za osam dana (čak se i
opkladio). Posao je trajao šest godina. Srećna okolnost je što je Kepler počeo sa Marsom, jer je
on, ukupno gledano najpogodniji za otkrivanje eliptičnosti.
Kepler je tada pod Braheovom, ne baš nežnom rukom, prošao svoju prvu školu merenja. Deset
meseci koliko su proveli zajedno (od ukupno 18) bilo je dovoljno da Kepler završi školovanje.
To je moglo trajati i kraće da Kepler nije išao dva puta u Grac, kako bi doveo ženu. U
međuvremenu, Brahe je predložio caru Rudolfu II da uzme Keplera u službu.
Dva dana nakon Braheove smrti, 6. novembra 1601, Kepler je imenovan za Carskog
matematičara. Imao je 30 godina. Na samrtnoj postelji Tiho Brahe je zaklinjao Keplera da ne
zaboravi sistem koji je on zastupao, da se Sunce okreće oko Zemlje, a da se sve ostale planete
okreću oko Sunca. Kepler je obećao da to neće zaboraviti, premda je bio svestan da se ovaj
sistem samo neznatno razlikuje od Kopernikovog sistema. U svojim kasnijim radovima on se
savesno držao obećanja.
Važno je napomenuti da je Brahe imao vrlo neugodnu narav i svako ko je radio sa njim je svaki
dan bio obasipan bujicom uvreda. Time Keplerovo pridržavanje obećanja još više dobija na
težini i odlično je svedočanstvo Keplerovog karaktera (i neizmernog poštovanja Tiha Brahea),
kao i činjenica da je 25 godina posle svoje velike planetarne tablice Rudolfove tablice posvetio
uspomeni na Tiha Brahea.

Stvaralaštvo Johana Keplera

Keplerova istraživanja
Kepler je svoj istraživački rad otpočeo pola veka nakon što je Nikola Kopernik objavio
svoju Hipotezu o prividnom kretanju planeta (1543. god.) koja se kosila sa Ptolemejevim
geocentričnim meodelom koji je bio na snazi preko 2000 godina. Najodvažnije svojstvo njegove
hipoteze bilo je izmeštanje Zemlje iz centra vasione i stavljanje Sunca u taj centar, pri čemu je
Zemlja bila samo jedna među planetama, koja se kreće savršenom kružnom orbitom. Iako je
Nikola Kopernik ovom reformom znatno pojednostavio mehanizam kretanja nebeskih tela, nije
se potpuno mogao osloboditi nekih osnovnih osobina geocentričnog mehanizma, posebno
uniformnih i kružnih kretanja. Još od doba Pitagore (6 vek p.n.e.) krug je smatran savršenim, pri
čemu su se planete kretale po kružnim orbitama i to nepromenjivim brzinama. Pomisao da bi one
mogle ubrzavati ili usporavati na pojedinim delovima svoje putanje činila se krajnje nedoličnom
i nepriličnom. Ovu ideju su prihvatili nadalje hrišćani, ali je ona bila potpuno prihvaćena i od

6
Назлам Лиманче

strane Keplerovih savremenika – Tiha Brahea i Galileja – i kao takva je bila sastavni deo
Keplerovog obrazovanja. Koliko je ova teorija bila van svake sumnje govori i podatak da čak i
Nikola Kopernik koji je mogao da izmesti Zemlju iz središta Vasione, nije mogao poverovati da
bi se planete mogle kretati bilo kojom drugom putanjom osim savršenim krugom. Kopernik je
čak izjavio da "mozak staje pri pomisli na alternativnu mogućnost , budući da bi bilo nedostojno
pretpostaviti tako nešto kada je u pitanju postanje ostvareno na najbolji mogući način".
(«Kosmos» od Karl Sagana)
Sve ovo je bitno naglasiti da bi se shvatila revolucionarnost Keplerovog otkrića čije je
obrazovanje počivalo na ovoj teoriji, i koje su i njega samog nadahnule da preduzme traganje za
skladom planetarnog kretanja. Upravo je zamisao da geometrijski red ukazuje na prisustvo
inteligencije zauzimala središnje mesto u njegovom životu. Jednom je zapisao – Geometrija je
postojala pre postanja.
Međutim, postojala je osnovna i ključna razlika između pitagorejaca i Keplera. Pitagora je,
za razliku od današnje nauke koja se služi eksperimentom i posmatranjem, podučavao da se
zakoni prirode mogu izvesti čistim razmišljanjem. Kepler se, međutim, iako teoretičar, uzdao u
rezultate osmatranja, a najtačnije rezultate posmatranja prividnog kretanja planeta imao je čovek
po imenu Tiho Brahe. Pre ovog čuvenog astronoma postojale su tablice o položajima i
kretanjima planeta (geocentrički posmatrano). No, podaci iz tih tablica pokazivali su znatna
odstupanja od stvarnosti. Tiho Brahe je usavršio i astronomske instrumente, a i sama osmatranja.
Bio je nenadmašan opservator, a na svojim instrumentima dostigao je tačnost od jedne lučne
minute, što je 10 puta veća tačnost od do tada postojeće.

Keplerova Saznanja
Nekoliko godina kasnije pod pritiskom progona Luteranaca, odlazi u Prag (1600. godina) i
postaje asistent čuvenog danskog astronoma Tiha Brahea, koji je tada bio
carski matematikus (astrolog) na dvoru kralja Rudolfa II. Ovu poziciju nasleđuje Kepler nakon
Braheove smrti.
Kepler je iskoristio rezultate Braheovih posmatranja planeta, posebno Marsa. Iako još uvek
bez teleskopa, Brahe je bio nenadmašan u osmatranju i merenju koja je obavljao punih dvadeset
godina. Kepler je svoje zakone o kretanju planeta dobio na osnovu matematičke interpretacije
preciznih posmatranja koje je izvršio Tiho Brahe.
Veliku ulogu je odigralo i to što je Brahe preporučio Kepleru da se pozabavi upravo
Marsom, zato što je njegovo prirodno kretanje izgledalo najnepravilnije, u smislu da je najviše
odstupalo od kružne orbite.
Čim je došao u posed podataka osmatranja kretanja Marsa, Kepler se latio posla da
matematički objasni podatke pod pretpostavkom da se Zemlja i Mars kreću po kružnim orbitama
oko Sunca. Iako je uporno pokušavao da dokaže da se planete kreću kružno, nakon tri godine
došao je do zaključka da je njegova očaranost krugom bila puka samoobmana, te konačno
zaključuje da je vasiona uređena u skladim razmerama, ali da taj «sklad» mora da bude u
skladu sa samim iskustvom. Tek nakon dugogodišnjeg rada Kepler je ustanovio da se Mars
kreće oko Sunca ne kružnom vec eliptičnom putanjom.
Razlika izmedu kružne i stvarne orbite zahtevala je od Keplera da odbaci teoriju staru 2000
godina. Kopernik je trideset godina odlagao objavljivanje svog dela, plašići se posledica po
ljudski razum usled izmeštanja Zemlje iz središta sveta i dajući joj status samo jedne od planeta.

7
Назлам Лиманче

Kepler je pak još korenitije preoblikovao postojeću stvarnost pokazavši da je koncept nebeskog
kretanja, koji se održavao još od Pitagore, duboko pogrešan. Sam Kepler piše prijatelju: «Ova
ovalna figura, spreman sam da priznam, prestrašila me je. Išla je protiv one dogme o kružnom
kretanju, koje su se astronomi pridržavali još od prvih početaka naše nauke. Ko sam bio ja, pa
da razmišljam o preinačavanju sveta?” (u pismu Dejvidu Fabricijusu,1605. godine).
Iako je korenito preoblikovao našu stvarnost i kako kaže Karl Segan «zapalio fitilj naučne
revolucije», sam Kepler je zapisao:
Ovo su divna i čudna vremena u kojima živimo, jer su takve transformacije učinjene u
našem viđenju prirode stvari. Ipak se čvrsto moramo držati onoga, da se samo naš vidokrug
širi i menja, a ne sama stvar. (u pismu profesoru Đ. A. Madiniju u Bolonji, Prag, septembar,
1610.godine).

Keplerovi Zakoni
Svi znamo da su Najbitnija stvar Keplerovog stvaralaštva njegovi "Keplerovi" zakoni.
Postoje 3 Keplerova zakona.

Prvi Keplerov Zakon:

Planete oko Sunca opisuju elipticne putanje, pri cemu se Sunce nalazi u zajednickoj zizi.
Tacka u kojoj je planeta najudaljenija
od Sunca naziva se afel, a najbliza perihel.

Slika3. Prvi Keplerov Zakon

Prvi Keplerov zakon se moze predstaviti i jednacinom elipse u polarnim koordinatama:

8
Назлам Лиманче

- radijus-vektor
- polarni ugao racunat od perihela
- ekscentricnost orbite

Slika4. Prvi Keplerov Zakon

Drugi Keplerov zakon:

Radijus-vektor Sunce-planeta prebrisuje jednake povrsine u jednakim vremenskim

intervalima.

Iz ovoga sledi da je brzina tela najveca kada ono prolazi kroz perihel, a najmanja kada
prolazi kroz afel.

Planeta u jednakom vremenskom

periodu prelzi iste povrsine. Planeta jednako
dugo putuje od B do A kao i od F do E, i od
D do C. Povrsine BSA, FSE i DSC su
jednake.

Slika5. Drugi Keplerov zakon

Treći Keplerov zakon:

Kvadrati siderickih perioda (T) obilaska planeta oko Sunca srazmerni su kubovima
velikih poluosa (a) njihovih putanja.

sto je ekvivalentno T = kR3/2

T je izrazeno u godinama, a u astronomskim jedinicama [AJ].

Ovaj zakon vazi kako za planete tako i za sisteme satelita, pri cemu je vrednost konstante

9
Назлам Лиманче

za svaki sistem razlicita.

On povezuje kretanje planeta u Suncevom sistemu i omogucuje da se na osnovu perioda

obilaska planeta oko Sunca jednostavno odrede prava rastojanja i razmere u njemu.

Treci zakon pokazuje

vezu izmedju velicine planetne
staze i vremena jednog obilaska
planete oko Sunca.

Slika6.Treći Keplerov Zakon

Ovaj zakon vazi kako za planete tako i za sisteme satelita, pri cemu je vrednost konstante
za svaki sistem razlicita.

On povezuje kretanje planeta u Suncevom sistemu i omogucuje da se na osnovu perioda

obilaska planeta oko Sunca jednostavno odrede prava rastojanja i razmere u njemu.

Primeri za III Keplerov zakon

Planeta T (god) a (AU) T2 a3

Merkur 0.24 0.39 0.06 0.06
Venera 0.62 0.72 0.39 0.37
Zemlja 1.00 1.00 1.00 1.00
Mars 1.88 1.52 3.53 3.51
Jupiter 11.9 5.20 142 141
Saturn 29.5 9.54 870 868

Treba napomenuti da je upravo čuveni naučnik Isak Njutn primenivši treći Keplerov
zakon, matematickim putem odgonetnuo prirodu gravitacione sile. Iako u svom remek
delu Principia nije ukazao na ovaj dug Kepleru, u pismu Edmundu Haleju 1686. godine piše
sledeće: "Priznajem da sam to izveo iz Keplerove teoreme pre dvadesetak godina." (Kosmos).
Godine 1619. on objavljuje Harmonices Mundi, u kome opisuje svoj treći zakon.
Uprkos teškoćama koje su ga pratile ceo život, a posebno poslednje decenije – godine 1621
objavljuje Epitome Astronomiae, svoj najuticajniji rad i diskusiju o heliocentričnoj astronomiji.
Svoje planetarne tablice, koje je još davno započeo Tiho Brahe, dovršio je posle
dvadesetogodišnjeg rada. Ove planetarne tablice su objavljene kao Rudolfove tablice u Ulmu
1627. godine.
Kepler je umro u Regensburgu 1630. Tačno osam dana nakon otkrića svog 3. zakona,

10
 Назлам Лиманче

incidentom u Pragu je započeo tridesetogodišnji rat. U pustošenjima ovog tridesetogodišnjeg rata

nestao je i Keplerov grob. Iako je originalni epitaf nestao, Karl Segan kaže – "Kada bi mu se sad
podigao spomenik, na njemu bi moglo da stoji ispisano, u spomen na Keplerovu naučnu
hrabrost: Više je voleo i najmrskiju istinu od najdražeg privida." (Kosmos)

Koliku ulogu je astrologija imala na Keplerov naučni rad, jasno govori i tekst našeg
matematičara Stanimira Fempla:

"Čisti matematičar je rukovođen osećanjem za simetriju, jednostavnost i uopštenost.

Posmatrajući te zakone, on bi sebi odmah postavio nekoliko pitanja. Zašto Sunce nije u centru
simetrije elipse već u njenoj žiži? Da li je Kepler prvo tražio samo odnose vremena obilaženja sa
velikim osama, ili je uzimao i kvadrate velikih osa, ili kubove i jednih i drugih, ili neke druge
stepene? Mogućnosti ima beskrajno, a bilo je obilje brojeva pa nije čudo što je Kepler utrošio za
rešavanje toliko godina napornog rada. S druge strane, Kepler je svoje zakone izveo služeći se
vrlo elementarnom matematičkom aparaturom; nije koristio čak ni logaritme. Čoveku se nameće
pitanje: pa šta je onda stimulisalo Keplera da ovako uporno traga za pomenutim zakonima?
Odgovor na ovo pitanje, makako čudno to nama izgledalo, je sledeći: Kepler je verovao u
astrologiju.!"
(Keplerove ideje vodilje, Stanimir Fempl, Dijalektika, Beograd, 1971.)
Odgovor na ovo pitanje, makako čudno to nama izgledalo, je sledeći: Kepler je verovao u
astrologiju.!"
(Keplerove ideje vodilje, Stanimir Fempl, Dijalektika, Beograd, 1971.)

Ostali Keplerovi radovi

Objavljenje Knjige:
 Mysterium cosmographicum (The Cosmic Mystery) (1596)
 The more certain foundations of astrology (Izvesnije osnove astrologije)(1602)
 Astronomiae Pars Optica (The Optical Part of Astronomy) (1604)
 De Stella nova in pede Serpentarii (On the New Star in Ophiuchus's Foot) (1604) Astronomia
nova (New Astronomy) (1609)
 Dioptrice (Dioptre) (1611)
 Epitome astronomiae Copernicanae (published in three parts from 1618-1621)
 Harmonicse Mundi (Harmony of the Worlds) (1619)
 Tabulae Rudolphinae (1627)
 Somnium (The Dream) (1634) – smatra se prvom pretečom naučne fantastike, koja je objavljena
tek nakon njegove smrti. U ovoj priči junak putuje u snu na Mesec. Kepler je ovde prilično tačno
opisao površinu Meseca, kao i prašinu i stene.
Pored ovih svojih najpoznatijih radova, Kepler je objavio i veći broj manjih radova o različitim
temama.

11
Назлам Лиманче

Kepler i astrologija
Kepler je bio metafizički nastrojen astrolog koji je još bio matematički genije i bavio se
konkretnom naukom. Kepler je u astrologiju uveo nove stvari i reformisao postojeće. Gotovo
nema astrološke teme koju nije obradio i dao svoje mišljenje, a može se slobodno reći da su
njegova shvatanja i novine koje je uneo revolucionisale astrologiju. Njegove ideje izgledaju
radikalne i za standarde glavnih astroloških struja danas. Uranska astrologija dvadesetog veka
izgradila je čitav sistem zasnovan na mnogim od njegovih ideja. Bio je bez sumnje jedan od
velikana astrologije.
Kepler se kao astrolog proslavio još na samom početku svojim prekognitivnim radovima
objavljenim u “Prekognostikumu” (1595. godina). Deo njegovih dužnosti kao oblasnog
matematičara za Grac bila je i sastavljanje prognoza. U Prekognostikumu za 1595. godinu je
predskazao da će zima u 1595. godini biti veoma oštra, kao i da će Turci napasti, a to se i desilo
– što ga je proslavilo kao astrologa još od samog početka. Tokom života imao je veliki broj
tačnih prognoza. Napravio je prognoze za period od 1595. do 1606. godine i od 1617. do 1624.
godine. Kao dvorski matematikus (astrolog), dao je caru Rudolfu II tumačenje horoskopa
imeratora Augustusa i Muhameda.
Kepler je napisao oko 80 drugih eseja i studija o astrologiji i astronomiji, a sačuvano je
najmanje 800 horoskopa koje je izradio za ugledne ličnosti, bogate naručioce, kao i za svoje
najbliže.

Keplerovo tumačenje sopstvenog horoskopa

(Odlomak iz Keplerovog autobiografskog eseja napisanog na latinskom jeziku 1597.
godine, kada je imao dvadest i pet godina, a koji nije imao nameru objaviti.)
"...Merkur u sedmoj kući znači brzinu i lenjost, jer je brz. Sunce u sekstilu sa Saturnom
otkriva minucioznost i izdržljivost. Sledeće dve karakteristike su suprotstavljene u ljudskom
biću: stalno kajanje zbog izgubljenog vremena i stalno gubljenje vremena, zbog čega osoba samo
sebe može da krivi. Merkur uzrokuje odanost šali i igri, koje rezultiraju radovanju plitkim
stvarima. Jer, kao dečak, strastveno sam se odavao igri. Kao mladića, um su mi radovale druge
stvari, pa sam se posvetio drugim stvarima; stoga je pitanje šta to ljudskom biću donosi
zadovoljstvo. Međutim, pošto me je škrtost uplašila igre, često sam se igrao sam. Ovde treba
napomenuti da škrtost nije za cilj imala sticanje bogatstva, već je pre bila zasnovana na strahu od
siromaštva – mada, možda, sva posesivnost potiče od pogrešno primenjene anksioznosti...
Čežnja za novcem zarobljava mnoge. Ja sam uzimao u obzir korisnost i časnost. Možda je
mnogo toga ukorenjeno u sramoti siromaštva. Iznad svega, nisam arogantan i prezriv prema
javnom mišljenju, mada moj govor, naravno, naginje rigoroznosti.
Kada, na primer, Saturn aspektuje Merkura, on (Merkur) postaje hladan, pa je um otupljen;
kada Jupiter aspektuje Merkura, on ga čini vlažnim i toplim. U prvom slučaju, sve je usmereno
na čežnju za dobitima, u drugom slučaju, na želju za slavom i čašću. Kada Mars dode u moj
opseg gledanja, on plaši. On uzrokuje kolaps uma i uvlači ga u bes, igru, nestalnost, pričanje
priča, ratove, preterivanja, ludu hrabrost, prezaposlenost – sve ono što je svojstveno smrtnom
čoveku. On (Mars) navodi na sukobe, borbe, neodobravanje bilo kakvog reda, kritikovanje
običaja. Sve čega se latim u svojim studijama biva upadljivo. Uzbudenost u razgovorima,
razmirice, prezir, izazivanje svih nemoralnih navika nekih ljudi...”

12
Назлам Лиманче

Slika7.-Keplerov horoskop

Istorija Keplerovih rukopisa

Keplerovo naučno nasleđe predstavlja jedno od najboljih kolekcija te vrste danas u svetu. Ono je
sakupljeno u 23 toma u kojima je sadržan njegov naučni rad, prepiske sa naučnicima svog
vremena, nekoliko papira od Tiho Brahea, astronomski proračuni i, što je verovatno
najinteresantnije za astrologe – oko 1.000 horoskopa koje je Kepler ručno izradio!
Ova kolekcija Keplerovih rukopisa kupljena je od strane Ruske Akademije Nauka 1773. godine.
Naime, 1772. godine objavljena je prodaja Keplerovih rukopisa u Hettingen časopisu. Vlasnik
ovih rukopisa bio je trgovac koji je odlučio da ih proda i ponudio ih je raznim Univerzitetima,
Akademijama i naučnim udruženjima Evrope. Niko od njih nije izrazio dovoljno interesovanje
da kupi ove rukopise.
Ruska carica Katarina Velika saznala je za njih i tražila je od Ruske Akademije Nauka da
pripremi pregled ovih rukopisa. Odgovor je došao od Leonarda Eulera, poznatog naučnika i
Ruskog akademika, koji je napisao da će rukopisi “biti vredan ornament bilo koje javne
biblioteke, ali da je njihova cena nerazumno visoka, te je teško očekivati da će se troškovi moći
pokriti od prihoda i objavljivanja rukopisa.”
Ipak, carica Katarina je donela odluku i naredila da se ova kolekcija kupi, pa je 15.10.1773,
direktor Ruske Akademije, grof Orlov, obavestio skup akademika da je kolekcija kupljena i
preneta u Akademiju.
Keplerova arhiva je tako čuvana u biblioteci astronomske opservatorije “Pulkovo” u Sankt

13
Назлам Лиманче

Petersburgu. To je tada bila jedna od vodećih naučnih i astronomskih organizacija u svetu.

Rukopisi su sakupljeni u 23 toma i pažljivo opisani od strane Ruskog astronoma i bibliotekara
ove opservatorije – Petra Jašnova (1874. – 1940.). Godine 1937, mnogi astronomi opservatorije
“Pulkovo”, a među njima i Petar Jašnov, bili su žrtva represija Staljinovog režima. Sovjetski
akademici odlučili su da premeste najvrednije kolekcije iz biblioteke “Pulkovo” u Lenjingradsku
granu arhiva Sovjetske Akademije Nauka, pa je i Keplerova arviva, među ostalima, držana tamo
sve do naših dana.

Horoskopi koje je Kepler lično izradio su sakupljeni u dva toma i to jednom sa od 50 strana, i
drugom koji sadrži oko 20 strana. Možemo videti horoskope Evropskih kraljeva, naučnika,
filozofa, izuzetnih i običnih ljudi, Keplerove porodice, pa čak i ličnosti iz hrišćanske ere – kao
što je horoskop Marije Magdalene. Kepler je bio veoma zainteresovan za hronologiju Evropske
istorije i da bi odredio tačan datum rođenja Isusa Hrista, istraživao je horoskop Marije
Magdalene upravo sa tom svrhom.
Kepler Institut je od Ruske Akademije Nauka preko Karine Dilenjan - predsednice Ruske Unije
Profesionalnih Astrologa - kupio originalnu fotografiju Keplerovog proračuna horoskopa Marije
Magdalene i ta fotografija nalazi se danas na Kepler Institutu.

Zaključak

14
Назлам Лиманче

Literatura

1. Fred Hojl, Astronomija, Mladost, Zagreb, 1971.

2. Milorad Mlađenović, Koraci otkrića prirode, Biblioteka Đordano Bruno, Gradina 1991
3. Wikipedia
4. KeplerUnited
5. Vojislav V. Mitchkovitch,Johanes Keppler 1571-1630,Beograd 1972
6. Profesionalna Astrologija

15