SEMINARSKI RAD

Predmet: UVOD U FINANSIJE

TEMA: DEPOZITNI ILI BANKARSKI NOVAC

Mentor: Student:
 Sadržaj

SADRŽAJ ...................................................................................................................................... 2
UVOD ............................................................................................................................................. 3
1. ISTORIJA NOVCA .............................................................................................................. 4
2. MONETARNA EKONOMIJA I SAVREMENI NOVAC ................................................ 4
2.1. FUNKCIJE SAVREMENOG NOVCA ...................................................................................... 5
2.2. VRSTE NOVCA .................................................................................................................. 6
3. GRANICE STVARANJA DEPOZITNOG NOVCA ......................................................... 7
ZAKLJUČAK ............................................................................................................................... 9
LITERATURA ............................................................................................................................ 10

2
 Uvod

Pre nastanka samog novca u danas nam poznatom obliku i svrsi, njegovu osnovnu funkciju
u ona pradavna vremena imala je na primjer stoka krupnog i sitnog zuba, skoljke, krzno, zito,
kakao i tome slicno. U svetu numizmatike odavno su vec poznate legende o mnogim ostrvskim
narodima Pacifika i Atlanskog okeana, a koji su u tu svrhu koristili morske školjke. Što su bile
egzoticnije i ređe, imale su i veću vrednost. Takođe, postoje zanimljive priče iz ne tako dalekih
davnina o ogromnim komadima granita te monolitnih kamencica, koje su neki dalekoistocni narodi
koristili kao osnovno platežno sredstvo svoje kulture.
Sa sve većim razvojem trgovine, prekomorskih istraživanja te širenja svetskog tržišta,
snažno jača i potreba za iznalaženjem nekakvog praktičnijeg i univerzalnijeg oblika određivanja
vrednosti. Tako nastaje prvi novac, koji u svom prapočetku imao oblik grumena ,sipke ili predmeta
od plemenitih kovina, zlata i srebra.

3
 1. ISTORIJA NOVCA

Prvobitni oblik novca ponovo nije bio bas praktican, jer bi se morao uvek iznova vagati ,da
bi se dobila realna vrednost. S vremenom bivaju utvrđena osnovna pravila o tezini i kvaliteti novca,
ukljucujuci ono najvaznije, da njegova nominalna vrednost mora biti ista s vrednošću stvarnog
sadržaja takvog novca. Ali kasnije se od tih pravila odustalo,jer se nije pokazalo dobrim u praksi.
Prvi novac,slican danasnjem , nastaje u 7.veku pre Hrista ,dakle pre 2700 godina. To se
desilo u maloj državi koja se zvala Lidija u Maloj Aziji. Taj se pranovac izrađivao od elektruma
,pripodne lugure zlata i srebra. Kroz buduće vekove osim elektruma se u izradi novca koristilo
zlato, srebro, bakar, bronza, a poslednjih tek stotinak godina jos i nikal.
Prvi su novci izrađivani potpuno ručno i ta se osnovna tehnika proizvodnje ustvari vrli
malo kroz vreme menjalo sve do 16.veka kada su nastale prve masine za njegovo kovanje. U
1.veku nase ere postojao je zanimljiv poslovni običaj dodatnog jos obeležavanja novca simbolima,
monogramima ili imenima.
U anticka vremena stare Grcke i večnog grada Rima te vreme Britanskog carstva, novac
su uglavnom izdavale drzave i njihovi vladari. Na primer, Aleksandar Veliki Basilicus (356-323
pne) veliki Makedonski kralj slijedi primer svoga oca Filipa ll te na svom novcu prikazuje
mnogobrojna starogrcka božanstva i njihove junake. Među njima se posebno isticala srebrna
tetradrahma s likom Herakla. Nakon Aleksandrove smrti, nastavilo se sa izradom takvog novca iz
sasvim jednog jednostavnog razloga, bio je vrlo ugledno i cenjeno platezno sredstvo u čitavom
tadašnjem svetu. Tako je na kraju ustvari vrlo značajnim bio onaj prvi korak zamene lika
Aleksandra Velikog s novca od strane njegovog naslednika. A to je učinio Ptolomej l Soter, kralj
Egipta, prvenstveno motivisan sve većim ekonomskim, vojnim i kulturnim rastom svoje velike
drzave pored reke Nila.1

2. MONETARNA EKONOMIJA I SAVREMENI NOVAC

Nastanak i razvoj novca počinje onog trenutka kada su nastali i društveni odnosi. Razvojem
društva i robne proizvodnje dolazi do viška roba i proizvoda, čime dolazi do potrebe da ta roba
dobija odredjenu vrednost. Jednom robom se plaćala druga roba a takva roba kojom se mogao
platiti bilo koja druga roba je novac. To se naziva pojedinačni ili jednostavni oblik vrednosti.
Novac je,dakle, društveno-ekonomska kategorija čija je funkcija da pokazuje koliko je
razvijeno jedno društvo. Novac je svojevrsna roba za koju se može kupiti svaka druga roba.

1
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Novac viđeno:31.03.2018.

4
Uobičajena definicija novca kaže da je novac sredstvo razmene, obračunska jedinica i spremnik
vrednosti.
Razvojem privrede, polako dolazi do tzv. proširenog oblika vrednosti, jer dolazi do toga da
neki proizvodi se više traži od drugih proizvoda. Tek kada se jedan proizvod počeo izdvajati iz
robnog sveta i počeo da izražava vrednost drugih roba,tada se razvija novi oblik prometne
vrednosti. Znači, simbolički novac prelazi u metalni novac. Metalni novac je imao svoje prednosti
jer je mogao da se lakše prenosi. Zlato i srebro su bili dugo u opticaju.
Posle metalnog novca dolazi papirni novac. Radi bržeg i lakšeg prenošenja uspostavilo se
da je praktičniji za plaćanje pa zbog toga ima dugu istoriju. Tada se razvija i nastaje novčani oblik
vrednosti. Roba tada dobija karakteristike novca i preko nje su izražene vrednosti svih ostalih roba.
Tada nastaje novac. Takva roba dobija društvenu funkciju,igra ulogu opšteg ekvivalenta, postaje
„sveta roba“.
Teorija novca se prepliće sa drugim oblastima, posebno sa teorijom određivanja dohotka i
zaposlenosti, teorijom industrijskog cilusa, teorijom međunarodnih valutnih odnosa, fiskalnom
politikom i teorijom raspodele.2
Novac je društveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu
najuže vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada – dakle za razvoj
društva u celini. On je osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve ono što služi kao
opšte prihvaćeno sredstvo razmene – odnosno sredstvo plaćanja.
Novac je imovina koja se uobičajeno koristi prilikom nabavke roba i usluga. U prvoj fazi
naturalne privrede i razmene dobara prometna vrednost se odvijala na principu razmene roba za
robu. To je bila primitivna robna razmena – trampa.
Novac je najvaznija roba trzisne privrede i cini osnovu monetarnog sistema svake zemlje,
te se zato i prestavlja pitanja prirode savremenog novca, njegovog stvaranja, kontrolisanje,
funkcija i delovanje u privredi. Ulogu novca i njegove efekte na privrednu aktivnost u ovom delu
posmatracemo sa dugorocnog aspekta.

2.1. Funkcije savremenog novca

Osnovne funkcije novca:

• Novac kao mera vrednosti
• Novac kao prometno sredstvo
• Novac kao blago
• Novac kao platežno sredstvo
• Svetski novac.

2
“Riddings in Monetary Teory“; London; 1952; str. 457

5
 2.2. Vrste novca

Razlikujemo dve osnovne vrsta novca to su:

- efektivni i
- depozitni
Efektivni (gotov) novac, stvoren od strane centralne banke, ostaje i dalje baza depozitnog
novca, na njemu se razvija i preko njega se poništava.3
Depozitni novac (engl. bank deposits, money on deposit, njem. Bankeinlagen), slobodni i
na zahtev (a vista, po viđenju) raspoloživi depoziti na računima kod banaka i ostalih financijskih
ustanova. To su potpuno likvidna potraživanja na žiro, tekućim i sličnim transakcijskim računima
(checkable, current account) kojima se njihovi vlasnici mogu bez ikakvih ograničenja koristiti za
direktna plaćanja robe i usluga ili ih mogu bez zapreka zamijeniti za gotov novac.4

Razlikujemo i sledeću podelu novca:

• Tradicionalni (primitivni) oblici novca
• Kovani novac
• Papirni novac
• Depozitni novac
• Elektronski novac

Tradicionalni ( primitivni ) oblici novca su:

a) Naturalni novac (prirodnine)

b) Simbolički novac
c) Penzatorski novac
d) Numeratorski novac

a) Naturalni novac

3
Živković, Komazec;”Monetarna ekonomija”; Beograd; 1999; str. 45.
4
Izvor: http://www.poslovni.hr/leksikon/ viđeno: 31.03.2018.

6
 U naturalni novac spadaju prirodnine a to su:
• plodovi iz prirode (žitarice, kakao, čaj, duhan)
• životinje
• koža, krzno
• školjke
• kemijski spojevi (sol, minerali, ...)
• kamen

b) Simbolički novac
Simbolickim novcem dolazi do višeg stepena u razvoju novčarstva dolazi do zamene
tradicionalnog (primitivnog) novca njegovim simbolom (koža, krzno, platno, papir, ...). Takodje
razdvajaju se realne i nominalne vrednosti.

c) Penzatorski novac

d) Numeratorski novac
Numeratorski novac predstavlja:
- višak vrednosti
- privatno vlasništvo
- podela rada i specijalizacija

3. GRANICE STVARANJA DEPOZITNOG NOVCA

Novac je specifična roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmjene izdvojio iz ostalog
robnog sveta da monopolski vrši ulogu opšteg ekvivalenta.5
Postavlja se sada i pitanje: gde su granice kreiranja kreditnog novca, posebno zbog toga
što se kreditnom ekspanzijom i stvaranjem depozitnog novca na toj osnovi ne stvara realni kapital.
Banke, dakle, stvaranjem sekundarnih depozita ne stvaraju realni kapital, stvarne depozite, koji
jedino potiču iz proizvodnje i raspodele. Stvaranjem bankarskih depozita i kredita određeno je,
stoga, objektivnim franicama materijalne proizvodnje i raspodele. Na toj osnovi se zasniva i svesno
vođenje kreditno-monetarne politike, najčešće usmerene u svom osnovnom pravu – optimalno

5
Mishkin, Frederic S.; “The Economics of Money, Banking, and Financial Markets (Alternate Edition)”; 2007;
Boston: Addison Wesley; str. 8

7
pibližavanje i prilagođavanje volumena kredita u privredi njenim stvarnim potrebama,. Emisija
novca i kredita ograničena je, dakle, objektivnim potrebama proizvodnje i prometa i te se granice
ne smeju prekoračiti, ukoliko se ne želi izazvati nestabilnost u privredi. 6

6
Živković, Komazec;”Monetarna ekonomija”; Beograd; 1999; str. 46.

8
 Zaključak

Novac je jedno od najvećih ljudskih otkrića, olakšava i ubrzava razmenu i doprinosi

društvenoj podeli rada. Nauka i naučna shvatanja novca, prativši ga kroz različite faze razvoja
društva i ljudskih aktivnosti, stvaraju pravu sliku važnosti novca njegovu funkciju i ulogu u
celokupnom društvenom sistemu.
Novac po svojoj prirodi predstavlja retko dobro, dakle specifičnu robu. U svakodnevnom
životu novac koristimo da bismo platili robu i da bismo izmirili nađe obaveze po osnovu korišćenih
usluga. S obzirom na njegovu retkost i funkciju koju vrši, on je za nas vredna roba. Istina je da
novac u praktičnoj upotrebi poprima bezvredne fizičke oblike, odnosno javlja se u formi papira i
kovanica od jeftinog materijala, puke evidencije na bankarskom računu ili kao kompjuterska
informacija koja se prenosi putem optičkih kablova. Koristeći ga svakodnevno svesni smo same
činjenice da novac ima vrednost. Zašto je to tako i zbog čega mu se vrednost ponekad menja je
pitanje koje nas navodi na zaključak da novac ima jedan širi smisao i ulogu u ekonomiji.

9
 Literatura

1. Izvor: http://www.moj-bankar.hr/Kazalo/D/Depozit; viđeno:31.03.2018

2. Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Novac; viđeno:31.03.2018.
3. Izvor: http://www.poslovni.hr/leksikon/; viđeno: 31.03.2018.
4. Živković, Komazec;”Monetarna ekonomija”; Beograd; 1999;
5. Mishkin, Frederic S.; “The Economics of Money, Banking, and Financial Markets
(Alternate Edition)”; 2007; Boston: Addison Wesley.
6. “Riddings in Monetary Teory“; London; 1952;
7. Veselinović P.; „Ekonomija“; US; 2009; Beograd;

10