Energetska Elektronika Zbirka Zadataka 20160602

Visoka tehnička škola strukovnih studija – S u b o t i c a
ENERGETSKA
ELEKTRONIKA
Zbirka zadataka
Milan Adžić
Subotica maj 2016. god.

ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE PREDGOVOR
PREDGOVOR
Ove zbirka zadataka je namenjena studentima Visoke tehničke škole strukovnih studija u
Subotici i namena joj je da olakša pripremu i praćenje računskih vežbi iz predmeta Energetska
elektronika. Zadaci u zbirci izlagani su na računskim vežbama u periodu od školske 2000/2001
godine pa sve do danas. Zadaci su podeljeni u dvadeset i sedam poglavlja, po tematskim celinama.
U prvih četiri uvodnih poglavlja (Uvod - tranzijentni procesi, Snaga, gubici, Srednja i
efektivna vrednost, Hlađenje i zagrevanje) obrađeni su i primenjeni specifični matematički alati
koji se intenzivno koriste kod analize zadataka specifičnih za oblast energetske elektronike. U
sledećih šest poglavlja (Akumulatori, Otpornici, Kondenzatori, Prigušnice, Transformatori i Strujni
transformatori), obrađeni su komponente čija je primena šira i nije ograničena samo na oblast
energetske elektronike. Zadaci iz te oblasti mogu se tretirati kao zaostavština predmeta iz ranijeg
nastavnog plana, pod nazivom Proizvodnja elektronskih uređaja.
U sledećih petnaest poglavlja izloženi su zadaci specifični za oblast same energetske

elektronike sa detaljnim rešenjima. Obuhvaćeni su zadaci iz oblasti ispravljača, stabilizatora
napona, jednosmernih pretvarača, invertora i rezonantnih pretvarača, u skladu sa predviđenim
programom i predavanjima. U posebnom, dvadeset šestom poglavlju pod nazivom Razno, obrađena
je grupa zadataka čije teme nisu obuhvaćene u prethodnim poglavljima ali spadaju u oblast
energetske elektronike.
Na kraju u dvadeset sedmom poglavlju, dati su zadaci za vežbanje sa skraćenim postupkom

rešavanja, bez tekstualnih uputstava, koji mogu poslužiti studentima za samostalno vežbanje i za
kontrolu naučenog.
Zahvaljujem se profesoru dr Burány Nándor-u koji mi je nesebično stavio na raspolaganje

postavke zadataka unesene u zbirku i proverio njihova rešenja.
U Subotici, april 2016. godine Milan Adžić
I
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE KORIŠĆENE OZNAKE
KORIŠĆENE OZNAKE
 Ugao paljenja. [oel]

 Ugao. [oel]
 Konstanta.
 Površina. [m2]
B Konstanta.
B Magnetna indukcija. [T]
C Kondenzator, kapacitivnost. [F]
 Međuprostor. [m]
d Prečnik. [m]
 Razlika, priraštaj.
D Električni pomeraj, električna indukcija. [C/m2]
D Faktor ispune. []
 Dielektrična konstanta. [F/m]
E Električno polje. [V/m]
f Frekvencija. [Hz]
 Ugao provođenja. [oel]
 Magnetni fluks. [Wb]
F Faktor. []
 Stepen korisnog dejstva. []
h Visina. [m]
H Magnetno polje. [A/m]
 Permeabilnost. [H/m]
i, I Jačina električne struje. [A]
 Fazna razlika. [oel]
j Jedinica imaginarnog broja.
J Gustina električne struje. [A/m2]
 Stepen iskorišćenja prekidača. []
k Konstanta.
 Konstanta, koren karakteristične jednačine.
l Dužina. [m]
L Prigušnica, induktivnost. [H]
m Masa. [kg]
n Brzina obrtanja. [min-1]
N Broj navojaka. []
p, P Snaga. [W]
 Temperatura. [K]
q Naelektrisanje, količina naelektrisanja. [C]
Q Faktor dobrote.
Q Reaktivna snaga. [VAr]
Q Energetski prekidač.
 Specifična otpornost. [m]
r Unutrašnja otpornost. []
R Otpornik, otpornost. []
s Put. [m]
S Prividna snaga. [VA]
 Suma.
 Vremenska konstanta. [s]
II
t Vreme, vremenski interval, trajanje. [s]

T Trajanje perioda. [s]
u,U Napon, razlika potencijala. [V]
v Brzina. [m/s]
 Kružna frekvencija, ugaona brzina. [rad/s]
W Rad, energija. [J]
 Faktor prigušenja.
X Reaktansa. []
Y Admitansa. [S]
Z Impedansa. []
SKRAĆENICE
EMS Elektro motorna sila.

ESR Ekvivalentna redna otpornost.
IGBT Bipolarni tranzistor sa izolovanim gejtom (Insulated Gate Bipolar Transistors).
MOSFET Metalno oksidni tranzistor sa efektom polja (Metal Oxide Semiconductor Field
Effect Transistor).
SEPIC SEPIC pretvarač (Single Ended Primary Inductor Converter).
OZNAKE U INDEKSIMA
0 Nula, vakum, prazan hod.

1, ‘ Jedan, primar, početak.
2, “ Dva, sekundar, kraj.
amb Spoljni, ambijenti.
AC Naizmenično.
Ah Amper časovi.
AK Akumulatora.
bat Baterije.
C Kondenzatora.
CE Kolektor – emiter.
Cu Bakar, bakarno.
din Dinamično.
D Diode.
DC Jednosmerno.
DS Drain – Source.
eff Efektivna vrednost.
el Električno.
f Fazno.
F Ustaljeni režim.
Fe Gvožđe, gvozdeno.
gub Gubici, gubitaka.
 Toplotno.
Q Prekidača.
ideal Idealno.
isklj, off Isključeno.
imp Impulsno.
izl Izlazno.
III
izv Izvora.
kin Kinetičko.
kr Kratak spoj.
l Linijski.
L Prigušnice.
m Vršna vrednost.
max Maksimalno.
min Minimalno.
n Naznačeno, nazivno.
nom Nominalno.
N Prelazni režim.
pot Potrošača.
pp Od vrha do vrha.
pra Pražnjenje.
proc Procesor.
punj Punjenje.
rad Radno.
real Realno.
R Otpornika.
REF Referentno.
seg Segment.
sr Srednje.
st Stalno.
sta Statično.
T Tiristor.
Tr Transformator.
uklj, on Uključeno.
ul Ulazno, uloženo.
VAR Reaktivno.
vr Vraćeno.
IV
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE SADRŽAJ
SADRŽAJ
Glava Strana
Predgovor .......................................................................................................... I
Korišćene oznake .............................................................................................. II
Skraćenice ......................................................................................................... III
Oznake u indeksima .......................................................................................... III
Sadržaj .............................................................................................................. V
1. Uvod, tranzijentni procesi ................................................................................. 1

2. Snaga, gubici .................................................................................................... 32
3. Srednja i efektivna vrednost ........................................................................... 48
4. Hlađenje i zagrevanje ....................................................................................... 54
5. Akumulatori ...................................................................................................... 69
6. Otpornici ..................................................................................................... 75
7. Kondenzatori ..................................................................................................... 85
8. Prigušnice ......................................................................................................... 92
9. Transformatori .................................................................................................. 98
10. Strujni transformatori ........................................................................................ 101
11. Neregulisani ispravljači .................................................................................... 103
12. Regulisani ispravljači ........................................................................................ 113
13. Linearni stabilizatori napona ............................................................................ 118
14. Buck pretvarač .................................................................................................. 121
15. Boost pretvarač ................................................................................................. 130
16. Buck-boost pretvarač ........................................................................................ 142
17. Ćuk-ov pretvarač ............................................................................................... 155
18. SEPIC pretvarač .............................................................................................. 168
19. Flyback pretvarač .............................................................................................. 180
20. Forward pretvarač ............................................................................................. 190
21. Mostni DC-DC pretvarač .................................................................................. 196
22. Push-pull invertor ............................................................................................. 201
23. Mostni invertor ................................................................................................. 204
24. Polumostni invertor ........................................................................................... 208
25. Rezonantni pretvarači ...................................................................................... 211
26. Razno ................................................................................................................ 218
27. Zadaci za vežbanje ............................................................................................ 235
Literatura ........................................................................................................... VI
V
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 1. UVOD - TRANZIJENTNI PROCESI
1. UVOD - TRANZIJENTNI PROCESI
1.1. zadatak.
Otpornik otpornosti R = 2,2 [k ], se priključuje na izvor jednosmernog napona Uizv = 5 [V],
periodično preko prekidača Q, pri čemu je prekidač uključen tokom vremenskog intervala trajanja
tuklj = 2 [ms] a isključen je tokom vremenskog intervala tisklj = 1 [ms]. Analizirati naponske i strujne
pojave u kolu i odrediti veličine periode ponavljanja T, frekvencije prekidanja fs i faktora ispune D!
Rešenje:
Za omski otpor važi:
uR
iR 
R
Pošto je tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q uključen, napon na otporniku

jednak sa naponom izvora uR = Uizv, sledi da je u tom intervalu struja otpornika:
1
uR U izv 5
iR     2,272 10 3  A  2,272mA
R R 2,2 103
Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q isključen, napon na otporniku je jednak

nuli uR = 0, pa je tada i struja otpornika jednaka nuli:
uR 0
iR    0 A
R R
Perioda ponavljanja T iznosi:
T  tuklj  tisklj  2  103  1  103  3  103 s   3ms 
Frekvencija prekidanja fs iznosi:
1 1
fs    333,333Hz 
T 3  103
Faktor ispune D definiše se kao odnos vremena uključenja i periode ponavljanja, odnosno:
tuklj 2 103
D   0,666 
T 3 10 3
Primećuje se da je faktor ispune D relativna veličina (nema jedinicu mere) i da za

minimalno vreme uključenja jednako nuli iznosi D = 0, a da za maksimalno vreme uključenja
jednako periodi ponavljanja iznosi D = 1.
0 T
Dmin   0 Dmax  1
tuklj  0 T tuklj  T T
1.2. zadatak.
U kolu sa slike, serijski povezani otpornik otpornosti R = 2 [k ] i u potpunosti ispražnjen
kondenzator kapacitivnosti C = 1000 [F], se priključuje na izvor jednosmernog napona Uizv = 5 [V]
preko prekidača Q1, tokom vremenskog intervala trajanja tuklj = 2 [ms]. Nakon tog vremenskog
intervala prekidač Q1 se trajno isključuje a njemu komplementarni prekidač Q2 se uključuje.
Analizirati naponske i strujne pojave u kolu!
.
2
Rešenje:
Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q1 uključen a prekidač Q2 isključen, važi

integralna jednačina:
t
qt  1
U izv  u R t   u C t   R  i R t    R  i R t     i R t   dt
C C 0
koja se diferenciranjem svodi na homogenu diferencijalnu jednačinu prvog reda:
diR t  1
  iR t   0
dt R C
Homogena diferencijalna jednačina prvog reda zadovoljena je rešenjem oblika:
iR t   A  e t
Unošenjem rešenja u homogenu diferencijalnu jednačinu, dobija se rešenje za konstantu :
1  1 
A    e t  A  e t      t
 Ae 0 
R C  R C 
1 1
  
R C 
gde je:
  R  C  2 103 1 106  2 10 3 s   2ms  - vremenska konstanta RC kola.
Konstanta A se nalazi iz početnih uslova. U trenutku uključenja prekidača Q1 kondenzator C

je u potpunosti ispražnjen, pa sledi:
1
 0
iR 0  A  e A R C
q0  0  uC 0  0  U izv  uR 0   R  iR 0  

U 5
iR 0   A  izv   2,5 10 3  A  2,5mA
R 2 103
3
Prema tome struja, napon na otporniku i napon na kondenzatoru tokom intervala vođenja
prekidača Q1 se mogu predstaviti sledećim relacijama:
1 t
U  t 
iR t   izv  e RC  2,5 10 3  e 210
3
R
1 t
 t 
uR t   R  iR t   U izv  e R C
 5 e 2 10 3
1 1 t
 t   t    
uC t   U izv  u R t   U izv  U izv  e R C 
 U izv  1  e R C 
  5   1  e 210 3 
 
   
Na kraju vremenskog intervala vođenja prekidača Q1 trajanja tuklj = 2 [ms] struja, napon na
otporniku i napon na kondenzatoru, imaju sledeće vrednosti:
1 210 3
U  t uklj 
iR tuklj   izv  e RC  2,5  10 3  e 210  2,5  10 3  e 1  2,5  10 3  0,3578  0,919mA
3
R
1 210 3
 t uklj 
uR tuklj   U izv  e R C
 5e 210 3
 5  e 1  1,839V 
3
 
1
t uklj   
2 10 
uC tuklj   U izv  1  e
 R C  
  5  1  e
210 3 


 5  1  e 1  5  0,6321  3,161V  
   
Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q1 isključen a prekidač Q2 uključen važi

integralna jednačina:
qt 
t
1
0  u R t   uC t   R  iR t    R  iR t     iR t   dt 
C C 0
koja se diferenciranjem svodi na homogenu diferencijalnu jednačinu prvog reda:
diR t  1
  iR t   0
dt R C
I ova homogena diferencijalna jednačina prvog reda zadovoljena je rešenjem sličnog oblika
kao i prethodna:
4
i R t   B  e  t
Konstanta , odnosno vremenska konstanta  je ista kao i u prethodnom slučaju:
1  1 
B    e  t 
 B  e t      t
 B e 0 
R C  R C 
1 1
  
R C 
Konstanta B se nalazi iz početnih uslova. U trenutku isključenja prekidača Q1 a uključenja

prekidača Q2, kondenzator je u napunjen, odnosno na njemu vlada napon do kog se napunio do
kraja intervala vođenja Q1 uC tuklj  . Taj napon se ne može naglo promeniti, jer se vrednost
elektrostatičke energije kondenzatora ne može naglo promeniti (konačnom strujom), pa sledi:
1
 0
iR 0  B  e R C  B
uC 0  uC tisklj   u R 0   R  iR 0  uC 0  u C tisklj  
 uC tisklj  3,161
iR 0  B    3
 1,580 10 3  A  1,580mA
R 2 10
Shodno tome struja, napon na otporniku i napon na kondenzatoru tokom intervala

isključenja prekidača Q1 a uključenja prekidača Q2, se mogu predstaviti sledećim relacijama:
 uC tisklj  
1
t 
t
iR t   e R C
 1,58 10  e 3 210 3
R
1 t
 t 
u R t   R  iR t   uC tisklj  e R C
 3,161  e 210 3
1 t
 t 
uC t   u R t   uC tisklj   e R C
 3,161  e 210 3
5
1.3. zadatak.
U kolu sa slike, serijski povezani otpornik otpornosti R = 2 [] i prigušnica induktivnosti L
= 4 [mH], se priključuje na izvor jednosmernog napona Uizv = 5 [V] preko prekidača Q, tokom
vremenskog intervala trajanja tuklj = 2 [ms]. Pretpostavka je da u trenutku uključenja prekidača Q u
prigušnici nema nagomilane magnetne energije. Nakon tog vremenskog intervala prekidač Q se
trajno isključuje. Analizirati naponske i strujne pojave u kolu! U analizi zanemariti pad napona na
provodnoj diodi!
.
Rešenje:
Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q uključen važi diferencijalna jednačina:
diR t 
U izv  u R t   uL t   R  iR t   L  
dt
koja se može napisati u obliku:
diR t  R U
  iR t   izv
dt L L
Rešenje se nalazi uvođenjem dve komponente struje za ustaljeni režim iRF t  i za prelazni
režim iRN t  :
iR t   iRF t   iRN t 
6
Uvrštavanjem podeljene struje na dve komponente u prethodnu diferencijalnu jednačinu,

dobijaju se dve jednačine, jedna za ustaljeni režim i druga homogena diferencijalna jednačina za
prelazni režim:
diRN t  R R U
  iRF t    iRN t   izv 
dt L L L
R U izv
 iRF t  
L L
diRN t  R
  iRN t   0
dt L
Prva jednačina daje jednostavno rešenje za ustaljeni režim:
U izv
iRF t  
R
Druga homogena diferencijalna jednačina prvog reda, kao i u prethodnom zadatku,

zadovoljena je rešenjem oblika:
iRN t   A  e t
Unošenjem rešenja u homogenu diferencijalnu jednačinu dobija se rešenje za konstantu :
R  R
A    e t 
 A  e t       A  e t 0 
L  L
R 1
  
L 
gde je:
L 4 103
   2 103 s   2ms  - vremenska konstanta RL kola.
R 2
Konstanta A se nalazi iz početnih uslova. U trenutku uključenja prekidača Q u prigušnici

nema nagomilane magnetne energije, pa sledi:
R
U izv  t
iR t   iRF t   iRN t   Ae L
R
R
U  0 U
iR 0  0  izv  A  e L  izv  A 
R R
U izv
A
R
Prema tome struja, napon na otporniku i napon na prigušnici tokom intervala vođenja
prekidača Q se mogu predstaviti sledećim relacijama:
R t t
U   t  5   t    t 
iR t   izv   
3 3
 1  e    1  e
L 2 10
 2,5  1  e 2 10
R 2    
     
7
R t
  t    t 
uR t   R  iR t   U izv  1  e   5  1  e
 
3
L 2 10
 
   
R R t
  t   t 
uL t   U izv  uR t   U izv  U izv  1  e   U izv  e
 L  L
 5e 210 3
 
Na kraju vremenskog intervala vođenja prekidača Q trajanja tuklj = 2 [ms] struja, napon na
otporniku i napon na prigušnici, imaju sledeće vrednosti:
3
5 
R 210 
U   t uklj  
i R t uklj   izv
R

 1  e L 
  2  1  e
210  3 

 
 2,5  1  e 1  2,5  0,6321  1,580A
   
3
 R
 t uklj   
2 10 

3


uR tuklj   U izv  1  e L   5  1  e 210   5  1  e 1  5  0,6321  3,161V  
   
R t 2 10 3
 t uklj  
uL tuklj   U izv  e L
 5e 210 3
 5e 210 3
 5  e1  5  0,3578  1,839V 
Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q isključen, sve dok u prigušnici postoji
nagomilana magnetna energija, kroz prigušnicu teče struja koja se zatvara kroz diodu. Tada važi
diferencijalna jednačina po drugom Kirchhoff-ovom zakonu:
iR t 
0  u R t   uL t   R  iR t   L  
dt
koja se svodi na homogenu diferencijalnu jednačinu:
diR t  R
  iR t   0
dt L
I ova homogena diferencijalna jednačina prvog reda zadovoljena je rešenjem sličnog oblika
kao i prethodna homogena jednačina za prelazni režim:
i R t   B  e  t
Konstanta , odnosno vremenska konstanta  je ista kao i u prethodnom slučaju:
8
R  R
B    e  t 
 B  e t       B  e t 0 
L  L
R 1
  
L 
Konstanta B se nalazi iz početnih uslova. Pošto se struja kroz prigušnicu ne može naglo
promeniti, jer se vrednost njene magnetne energije ne može naglo promeniti ako je primenjeni
napon konačan, sledi da je struja prigušnice pre trenutka isključenja prekidača Q i posle tog trenutka
ista. Pa sledi:
R
 0
iR 0  B  e L  B
iR 0  iR tisklj  
B  iR tisklj   1,580 A
Prema tome struja, napon na otporniku i napon na prigušnici tokom vremenskog intervala u
kojem je prekidač Q isključen, se mogu predstaviti sledećim relacijama:
R t
 t 
iR t   iR tisklj   e L
 1,580  e 210 3
R t t
 t  
u R t   R  iR t   R  iR tisklj   e L
 2 1,580  e 210 3
 3,161  e 210 3
1 t
 t 
uL t   u R t   R  iR tisklj  e R C
 3,161  e 2 10 3
1.4. zadatak.
U kolu na slici vrši se prebacivanje energije iz izvora E1 = 5 [V] u izvor E2 = 10 [V],
uključenjem prekidača Q u trenutku t0 = 0, te isključenjem u trenutku t1 = 2 [ms]. Ako u trenutku
uključenja u prigušnici L = 1 [mH] nije bilo akumulisane energije, odrediti količinu energije koja će
se prebaciti iz izvora E1 u izvor E2! Odrediti trajanje intervala vremena koje se utroši za
prebacivanje energije! U analizi zanemariti pad napona na provodnoj diodi!
9
Rešenje:
U vremenskom intervalu uključenja prekidača Q tranzijentni procesi u kolu mogu se opisati

diferencijalnom jednačinom prvog reda:
diL t 
E1  u L t   E1  L  0
dt
diL t  E1

dt L
Rešenje jednačine u slučaju da u trenutku uključenja u prigušnici nije bilo akumulisane

energije, odnosno da je struja prigušnice u trenutku uključenja jednaka nuli, iL(0) = 0, dobija se
integraljenjem prethodne jednačine:
t
E1 E
iL t     dt  1  t
0
L L
Što znači da struja prigušnice tokom uključenja linearno raste sa vremenom, sve do trenutka
isključenja kada dostiže maksimalnu vrednost u iznosu od:
E1 5
I L max  iL t1    t1  3
 2 10 3  10 A
L 1  10
Vrednost akumulisane energije u prigušnici tokom uključenja određena je sa:
10
t1 t1 t1 2 t 2 2
E1 E1 1 1 E1 2 t1 1 E1 2
  pL t   dt   E1  iL t   dt   E1   t  dt 
L 0
Waku  t  dt   t    t1 
0 0 0
L 2 L 0 2 L
2 2
1 E1 2 1 E  1 1
 t1   L   1  t1    L  iL t1   1  10 3  102  50  10 3 J   50mJ 
2
 
2 L 2 L  2 2
U vremenskom intervalu posle isključenja prekidača Q u tranzijentnom procesu, u

ekvivalentnom kolu predstavljenom na sledećoj slici, prigušnica se prazni u procesu opisanom
diferencijalnom jednačinom prvog reda:
diL t 
E2  u L t   E2  L  0
dt
diL t  E
 2
dt L
Integraljenjem prethodne jednačine uz uslov da je u trenutku isključenja prekidača Q kroz

prigušnicu tekla maksimalna vrednost struje ILmax, dobija se rešenje prethodne jednačine:
11
t
 E  E
iL t      2   dt   2  t  I L max
0
L L
Vreme prebacivanja je vreme dok struja prigušnice ne padne na nulu:
E2
iL t2     t2  I L max  0 
L
L 1  103
t2  I L max   10   1  103 s   1ms
E2 10
Vrednost prebačene energije iz prigušnice u izvor E2 tokom vremena prebacivanja određena

je sa:
t2 t2 t2
 E 
Wpre   pL t   dt   E2  iL t   dt   E2    2  t  I L max   dt 
0 0 0  L 
2 t t
E2 2 2
L 0
  t  dt  E2  I L max   dt 
0
2 2
1 E t t 1 E 
   2  t 2 2  E2  I L max  t 2    L   2  t2   E2  I L max  t2 
2 L 0 0 2  L 
1 2
   L  I L max  E2  I L max  t2
2
Pošto važi da je:
E2
I L max   t2
L
prethodni izraz za vrednost prebačene energije se može napisati u obliku u kom se uočava da je ta
vrednost jednaka vrednosti akumulisane energije:
1 1
Wpre    L  I L max  L  I L max   L  I L max  Waku  50mJ 
2 2 2
2 2
Može se zaključiti, da pošto u kolu nema termogenih otpornosti, da se sva energija koja se
akumuliše u prigušnici iz izvora E1, tokom intervala vođenja prekidača Q prebacuje u izvor E2 bez
gubitaka.
Traženo ukupno vreme prebacivanja iz izvora u izvor je:
T  t1  t2  2  103  1  103  3  103 s   3ms 
1.5. zadatak.
U kolu na slici vrši se prebacivanje energije iz strujnog izvora I1 = 25 [mA] u strujni izvor I2
= 5 [mA], isključenjem prekidača Q u trenutku t0 = 0, te uključenjem u trenutku t1 = 2 [ms]. Ako u
trenutku isključenja u kondenzatoru kapacitivnosti C = 1 [F] nije bilo akumulisane energije,
odrediti količinu energije koja će se prebaciti iz strujnog izvora I1 u strujni izvor I2! Odrediti trajanje
intervala vremena koje se utroši za prebacivanje energije! U analizi zanemariti pad napona na
provodnim diodama!
12
Rešenje:
U vremenskom intervalu u kom je isključen prekidač Q, struja punjenja kondenzatora

jednaka je razlici struja strujnih generatora:
iC t   I 1  I 2  const.
Napon kondenzatora, pod uslovom da je bio u potpunosti ispražnjen pre isključenja,

odnosno da je napon kondenzatora u trenutku isključenja jednak nuli uC(0) = 0, određen je izrazom:
qt  1 25  5 103  t  20 103  t

t t
1 I I
uC t      iC t   dt    I1  I 2   dt  1 2  t 
C C 0 C 0 C 1  10 6
Što znači da napon na kondenzatoru tokom isključenja prekidača Q, linearno raste sa

vremenom, sve do trenutka ponovnog uključenja prekidača Q, kada dostiže maksimalnu vrednost u
iznosu od:
U C max  uC t1  
I1  I 2
 t1 
25  5 103  2 103  40V 
C 1 10 6
Vrednost energije koja se tokom vremenskog intervala isključenja prekidača Q uložila iz

strujnog izvora I1 i predala delom u akumulisanu energiju u kondenzatoru C i delom direktno
prenela u strujni izvor I2, određena je izrazom:
t1 t1 t1 t1
I1  I 2 I I 1 I I t1
WI 1   pI 1 t   dt   uC t   I1  dt    t  I1  dt  1 2  I1   t  dt   1 2  I1  t 2 
0 0 0
C C 0
2 C 0
13
1 I1  I 2 1 1
 I1  t1   U C max  I1  t1   40  25  10 3  2  103  1  10 3 J   1mJ 
2
 
2 C 2 2
U vremenskom intervalu posle ponovnog uključenja prekidača Q dioda D1 izoluje prvi

strujni izvor I1 od ostalog dela kola, te se kondenzator prazni sa strujom jednakoj struji drugog
strujnog generatora I2.
iC t    I 2  const.
Pražnjenje se odigrava sve do trenutka kada napon kondenzatora ne postane jednak nuli
uC(t2) = 0. Dalje punjenje naelektrisanjem suprotnog polariteta, odnosno porast napona na
kondenzatoru suprotnog znaka sprečeno je provođenjem diode D2.
Napon kondenzatora, pod uslovom da je napon kondenzatora u trenutku ponovnog

uključenja prekidača Q bio jednak maksimalnoj dostignutoj vrednosti uC(t1) = UCmax, određen je
izrazom:
qt 
t t
1 1 I
uC t    U C max    iC t   dt  U C max     I 2   dt  U C max  2  t 
C C 0 C 0 C
14
5 103
 40  6
 t  40  5 10 3  t
1 10
Pražnjenje kondenzatora se završava u trenutku kada napon na njemu postane jednak nuli,
odnosno:
I2
uC t2   U C max  t2  0 
C
C 1  106
t2  U C max   40  3
 8  103 s   8ms 
I2 5 10
Traženo ukupno vreme prebacivanja energije iz strujnog izvora I1 u strujni izvor I2 je prema
tome:
T  t1  t2  2  103  8 10 3  10  103 s   10ms
Vrednost prebačene energije u strujni izvor I2 tokom vremena prebacivanja određena je sa:
t1  t 2 t1  t 2 t1 t1  t 2
WI 2   p t   dt   u t   I
0
I2
0
C 2  dt   uC t   I 2  dt 
0
 u t   I
t1
C 2  dt 
1 1 1 1
  U C max  I 2  t1  U C max  I 2  t2   U C max  I 2  t1  t2    U C max  I 2  T 
2 2 2 2
1
  40  5  103 10  10 3  1  103 J   1mJ   WI 1
2
Vrednost prebačene energije u drugi strujni izvor I2 jednaka je uloženoj vrednosti energije iz
prvog strujnog izvora I1, pošto u kolu nema termogenih otpornosti, odnosno zanemareni su
eventualni gubici.
1.6. zadatak.
Redna veza prigušnice induktivnosti L = 10 [mH], kondenzatora kapacitivnosti C = 1 [F] i
otpornika otpornosti R = 80 [], kao na slici, prekidačem Q koji se uključuje u trenutku t0 = 0, spaja
se na jednosmerni izvor napona Uizv = 100 [V]. Kondenzator C je inicijalno napunjen na napon
uC(0) = 25 [V]. Odrediti vremenski odziv struje u kolu i početnu brzinu njenog porasta u trenutku
uključenja prekidača Q!
15
Rešenje:
Postupak analize tranzijentnih pojava u RLC kolu po uključenju prekidača Q, obavlja se na
sličan način kao i u prethodnim zadacima, odnosno započinje pisanjem jednačine po drugom
Kirchhoff-ovom zakonu:
diR t  qt 
U izv  u L t   uC t   u R t   L    R  iR t  
dt C
di t  1
t
 L  R    iR t   dt  uC 0   R  iR t 
dt C 0
Diferenciranjem prethodna jednačina se svodi na homogenu linearnu diferencijalnu

jednačinu drugog reda:
d 2iR t  R diR t  1
2
    iR t   0
dt L dt LC
Rešenje se dalje nalazi uvođenjem dve komponente struje za ustaljeni režim iRF t  i za
prelazni režim iRN t  :
iR t   iRF t   iRN t 
Očigledno je da zbog kondenzatora u rednoj vezi komponente struje za ustaljeni režim

iRF t  je jednaka nuli:
iRF t   0
Homogena diferencijalna jednačina drugog reda zadovoljena je rešenjem za prelazni režim

iRN t  oblika:
iR t   iRN t   A1  e1 t  A2  e 2 t
gde su:
1 i 2 - koreni karakteristične jednačine:
R 1
2    0
L L C
A1 i A2 - konstante koje se mogu odrediti iz početnih uslova.
Ako se u karakterističnu jednačinu uvedu smene:
1
0  - rezonantna kružna učestanost i
L C
R
 - faktor prigušenja, ona se može napisati u obliku:
2  0  L
2  2    0    02  0
16
Koreni karakteristične jednačine su prema tome:
2 2
 2    0  4   2  0  4  0
1 / 2     0  0   2  1
2
Koreni karakteristične jednačine su realni ako je  2  1 , pa rešenje diferencijalne jednačine

predstavlja zbir dve eksponencijalne komponente, odnosno:
    2 1 t    0   2 1 t
 
iR t   e   0 t   A1  e
0
  
 A2  e 
 
Ako je  2  1 koren je realan i dvostruk, a rešenje diferencijalne jednačine je oblika:
iR t   A  e  0 t
Ako je  2  1 koreni su konjugovano kompleksni, a rešenje diferencijalne jednačine je

oblika:
iR t   e   0 t  B1  cosr  t   B2  sin r  t 
gde je:
r  0  1   2 - frekvencija oscilovanja.
Jasno je da u slučaju ako su koreni konjugovano kompleksni, u struji nastaju prigušene

oscilacije, kojih u suprotnom nema. Takođe konstante B1 i B2 se mogu odrediti iz početnih uslova.
Iz podataka datih u postavci zadatka, dalje sledi da rezonantna učestanost i faktor prigušenja
iznose:
1 1
0   3
 104 rad / s
L C 10  10 1 10  6
R 80
   0,4 
2  0  L 2 10 10 10 3
4
Kako je  2  1 odziv struje je prigušeno oscilatoran sa frekvencijom oscilovanja i periodom:
r  0  1   2  104  1  0,42  104  1  0,16  9170rad / s 

2  2 
T   0,694 103 s   0,694ms
r 9170
4
iR t   e   0 t  B1  cosr  t   B2  sin r  t   e 0, 410 t  B1  cos9170  t   B2  sin 9170  t 
Pošto kolo sadrži redno vezanu prigučnicu L, struja u kolu se ne može naglo promeniti u
samom trenutku uključenja prekidača Q, što obezbeđuje prvi početni uslov da je struja u trenutku t0
= 0 jednaka nuli:
17
4
iR 0  0  e 0, 410 0
 B1  cos9170  0  B2  sin 9170  0  1  B1  1  B2  0  B1
iz koga sledi da konstanta B1 mora imati nultu vrednost, odnosno da odziv struje mora imati oblik:
iR t   e 4000 t  B2  sin 9170  t 
Drugi početni uslov se dobija iz podatka da je kondenzator C je u trenutku t0 = 0 napunjen

na napon uC(0) = 25 [V]. Iz naponske jednačine za taj trenutak u kom je pad napona na otpornosti
jednak nuli, pošto je struja jednaka nuli:
uR 0  R  iR 0   0
diR t 
U izv  u L 0  uC 0   u R 0  L   uC 0 
dt
sledi da je početna vrednost napona na prigušnici:
diR t 
uL 0  L   U izv  uC 0  100  25  75V 
dt
Iz toga dalje sledi izraz za izračunavanje tražene početne brzine porasta struje u trenutku
uključenja prekidača Q:
diR u 0  U izv  uC 0 75

 L   100  25   7500A / s 
dt t  0 L L 10 10 3
Kako je brzina porasta struje jednaka prvom izvodu struje:
diR t  d  4000 t
dt

dt
e   B2  sin 9170  t   
 4000  e 4000t  B2  sin 9170  t   9170  e 4000t  B2  cos9170  t 
nalaženjem njene vrednosti za trenutak t0 = 0 i izjednačavanjem sa izračunatom vrednošću, dobija

se izraz za izračunavanje vrednosti konstante B2:
diR
 4000  e 4000 0  B2  sin 9170  0   9170  e  4000 0  B2  cos9170  0  
dt t  0
 4000 1  B2  0  9170 1  B2 1  9170  B2  7500 
7500
B2   0,818 A
9170
Što konačno, znači da je traženo rešenje za tranzijentnu struju:
iR t   0,818  e 4000 t  sin 9170  t 
Iz toga dalje slede relacije koje opisuju napon na otporniku, napon na prigušnici i napon na
kondenzatoru:
18
uR t   R  iR t   80  0,818  e 4000t  sin 9170  t   65,44  e 4000t  sin 9170  t 

diR t 
uL t   L  
dt
 
 10  103   4000  0,818  e4000 t  sin 9170  t   9170  0,818  e 4000 t  cos9170  t 
 32 ,72  e 4000  t
 sin 9170  t   75,011  e 4000  t
 cos 9170  t 
uC t   U izv  uL t   uR t   100  32,72  e 4000 t
 sin 9170  t  
 75,011 e 4000t  cos9170  t   65,44  e 4000t  sin 9170  t  
 100  32,72  e 4000t  sin 9170  t   75,011  e 4000 t  cos9170  t 
Ponašanje odziva struje, kao i napona na otporniku, na prigušnici i na kondenzatoru

ilustrovani su dijagramima na sledećim slikama:
19
1.7. zadatak.
U kolu na slici, predstavljena je redna veza prigušnice induktivnosti L = 100 [mH],
kondenzatora kapacitivnosti C = 500 [F] i dva otpornika jednake otpornosti R1 = R2 = 20 [],
prekidač Q1 se uključuje u trenutku t1 = 1,5 [ms] i spaja kolo na naizmenični izvor napona uizv =
230  2  sin 2    50  t  [V]. Prekidač Q2 se uključuje u trenutku t2 = 15 [ms]. Odrediti vremenski
odziv struje u kolu, ako je kondenzator C u trenutku uključenja prekidača Q1 u potpunosti
ispražnjen uC(0) = 0!
Rešenje:
Za naizmenični izvor i RLC kolo analiza se obavlja na sličan način kao i u prethodnim
zadacima. Analiza kola sa slike se može pojednostaviti, tako što se prvo izvrši analiza odziva u
uopštenom RLC kolu posle uključenja prekidača u nultom trenutku tekućeg vremena, pa se zatim
dobijeni rezultati primene na konfiguraciju kola ( R  R1  R2 ) koja važi od trenutka t1 uključenja
prekidača Q1 do trenutka t2 uključenja prekidača Q2, posle kog se isti rezultati primenjuju na
promenjenu konfiguraciju kola ( R  R1 ). Za uopšteno kolo važi:
uizv  U izv  2  sin   t  

diR t  qt 
uizv  U izv  2  sin   t   uL t   uC t   u R t   L    R  iR t  
dt C
diR t  1
t
 L    iR t   dt  uC 0  R  iR t  
dt C 0
d 2iR t  R diR t  1 U   2
2
    iR t   izv  cos  t 
dt L dt LC L
20
Rešenje za prelazni režim iRN t  ne zavisi od izvora i kao u prethodnom zadatku se dobija
kao rešenje homogene jednačine:
d 2iRN t  R diRN t  1
2
    iRN t   0
dt L dt L C
iRN t   A1  e1 t  A2  e2 t
i predstavlja eksponencijalnu ili oscilatornu komponentu struje.

Komponenta struje za ustaljeni režim je prosto periodična, a određuje se pomoću analize
zasnovanoj na fazorskoj predstavi, karakterističnoj za naizmenična kola:
U izv U izv U izv

I RF   
Z 2
R X 2
 2 1 
2
R    L  
  C 
U izv
iRF t   I RF  2  sin   t      2  sin   t   
2
 1 
R2    L  
  C 
gde je:
 1 
X  L  
  arg tan   arg tan  C 
R
   R 
 
 
Prema tome, za naizmenični izvor struja za RLC opterećenje zadovoljava sledeću relaciju:
U izv  2
iR t   iRF t   iRN t    sin   t     A1  e 1 t  A2  e2 t 
2
 1 
R 2    L  
  C 
 poč. uslovi
na osnovu koje se jednostavno vrši dalja analiza.

Pre dalje analize zgodno je izračunati sledeće vrednosti, karakteristične za ustaljene režime
pri isključenom i uključenom prekidaču Q2:
1 1 1
X L  2   f  L   2    50 100 10 3  
 C 2   f C 2    50  500 10 6
 25,049
Z1  R1  R2 2  X 2  20  202  25,0492  47,196

X   25,049 
1  arg tan   arg tan   arg tan0,626225  0,5594rad 
 R1  R2   20  20 
U 230
I RF1  izv   4,873 A
Z1 47,196
Z 2  R1  X 2  202  25,0492  32,053
2
21
X  25,049 
2  arg tan   arg tan   arg tan1, 25245  0,897rad 
 R1   20 
U 230
I RF 2  izv   9,182 A
Z 2 25,049
Za vremenski interval 0 < t < t1 = 1,5 [ms], važi:
iR t   0
Za t1 = 1,5 [ms], važi:
uizv t1   230  2  sin 2    50  t1   230  2  sin 1 
gde je:
1  2    50  t1  2    50 1,5 103  0,4712rad 
U vremenskom intervalu t1 = 1,5 [ms] < t < t2 = 15 [ms], zgodno je uvesti smenu:
t '  t  t1  t  1,5  103
uz koju važi:
uizv t '  230  2  sin 2    50  t ' 1   230  2  sin 2    50  t '0,4712 
Komponenta struje za ustaljeni režim u tom intervalu, a na osnovu prethodno izračunatih

veličina iznosi:
iRF t '  I RF1  2  sin 2    50  t ' 1  1  

 4,873  2  sin 2    50  t '0,4712  0,5594  6,891  sin 2    50  t '0,0874 
Koreni karakteristične jednačine 1 i 2 slede iz:
R1  R2 1 20  20 1
2     2  3
  
L L C 100  10 100  10  500 10  6
3
 2  400    20 103  0 
 400  4002  4  20 103
1 / 2   341,421  58,578
2
Komponenta struje za prelazni režim prema tome, zadovoljava relaciju:
iRN t '  A1  e 341, 421t '  A2  e 58,587 t '
te sledi:
iR t '  iRF t '  iRN t '  6,891  sin 2    50  t '0,0874   A1  e 341, 421t '  A2  e58, 587 t '
22
Pošto je za t '  0 iR t '  0 , sledi da je:
A1  A2  6,891  sin  0,0874  0,6015 A
Sem toga za t '  0 , pošto je kondenzator u potpunosti ispražnjen važi da je uC t '  0 . Napon
na otpornicima je takođe nula u R t '  0 . Iz toga sledi da je napon na prigušnici jednak ulaznom
naponu, odnosno da važi:
diR t '
uL t '  L  uizv  230  2  sin 0, 4712 
t'  0 dt ' t '  0 t'  0
diR t ' u 230  2
 izv   sin 0,4712   1476,578 A / s 
dt ' t '  0 L t '  0 100  10 3
Sa druge strane diferenciranjem izraza za struju u kolu dobija se:
diR t ' d
dt '

dt '
 
6,891  sin 2    50  t '0,0874   A1  e 341, 421t '  A2  e 58,587 t ' 
 6,891  2    50  cos2    50  t '0,0874   341,421  A1  e 341, 421t '  58,587  A2  e 58,587 t '
te za t '  0 , važi:
1476,578  6,891  2    50  cos 0,0874  341,421  A1  58,587  A2 

341,421  A1  58,587  A2  680,030
Pošto je:
A2  0,6015  A1
slede rešenja za konstante A1 i A2:
680,030  58,587  0,6015

A1   2,279 A
341,421  58,587
A2  0,6015  2,279  1,678 A
odnosno za struju u kolu za definisani vremenski interval 0 < t' < 13,5 [ms]:
iR t '  6,891  sin 2    50  t '0,0874   2,279  e 341, 421t '  1,678  e 58,587 t '
ili za vremenski interval t1 = 1,5 [ms] < t < t2 = 15 [ms], odnosno promenljivu t:
iR t   6,891  sin 2    50  t  0,5594   2,279  e341, 421t1  e 341, 421t  1,678  e58,587 t1  e 58,587 t 
 6,891  sin 2    50  t  0,5594  3,803  e 341, 421t  1,832  e 58,587 t
Odziv struje i u trećem vremenskom intervalu t > t2 = 15 [ms], nalazi se na sličan način, kao
u prethodnom vremenskom intervalu.
Za t2 = 15 [ms], važi:
23
uizv t2   230  2  sin 2    50  t2   230  2  sin  2 
gde je:
 2  2    50  t2  2    50 15 103  4,712rad 
Pogodno je i u ovom vremenskom intervalu uvesti smenu:
t ' '  t  t2  t  15 103
za koju važi:
uizv t ' '  230  2  sin 2    50  t ' '  2   230  2  sin 2    50  t ' '4,712
Komponenta struje za ustaljeni režim u tom intervalu, a na osnovu prethodno izračunatih

veličina iznosi:
iRF t ' '  I RF 2  2  sin 2    50  t ' '  2   2  

 9,182  2  sin 2    50  t ' '4,712  0,897   6,891  sin 2    50  t '3,815
Koreni karakteristične jednačine 1 i 2 slede iz:
R1 1 20 1
2     2  3
   2  200    20  103  0 
L L C 100  10 100 10  500  10 6
3
 200  2002  4  20 103

1 / 2   100  j  100  100  j 100
2
Prema tome komponenta struje za prelazni režim je oblika:
 
iRN t ' '  A3  e  100  j 100 t ''  A4  e 100  j 100 t ''  e 100t ''  A3  e j 100 t ''  A4  e  j 100t '' 
 e 100t ''  B3  cos100  t ' '  B4  sin 100  t ' '
Ukupna struja jednaka je zbiru komponenata struje za ustaljeni i prelazni režim, odnosno:
iR t ' '  iRF t ' '  iRN t ' ' 

 9,182  sin 2    50  t ' '3,815  e100 t ''  B3  cos100  t ' '  B4  sin 100  t ' '
Početni uslovi za određivanje konstanti B3 i B4 slede iz činjenica da se pri uključenju

prekidača Q2 ne mogu naglo promeniti struja prigušnice i napon kondenzatora. Pošto je za t ' '  0 :
iR t ' '  iR t 2   6,891  sin 2    50  t2  0,5594   3,803  e 341, 421t 2  1,832  e 58,587t 2 
 
 6,891  sin 2    50  15  103  0,5594  3,803  e341, 4211510  1,832  e58, 5871510 
3 3
 5,840  0,0226  0,760  6,557 A
sledi da je:
 6,557  9,182  sin 3,815  1  B3 

24
B3  6,557  9,182  sin 3,815  0,830 A
Drugi početni uslov za određivanje konstante B4 dobija se određivanjem napona na

prigušnici uL za t ' '  0 :
uL t ' '  uizv t ' '  u R t ' '  uC t ' '
uizv t ' '  230  2  sin 4,712   325,269V 

t' '  0
uR t ' '  R1  iR t ' '  R1  iR t2   20   6,557   131,14V 

t' '  0
t2 t 2  t1
1 1
uC t ' '  uC t2     iR t   dt    iR t '  dt ' 
t' '  0 C 0
C 0
t 2  t1
1
 6,891  sin 2    50  t '0,0874  2,279  e 
 341, 421t '
   1,678  e 58,587 t '  dt ' 
C 0
1  6,891 2,279  341, 421t ' 1,678 58,587 t '  t 2  t1

    cos2    50  t '0,0874  e  e  0 
C  2    50 341,421 58,587 
1

500  10 6
  
 21,934  10 3  cos 0,0874  cos 2    50  13,5 10 3  0,0874  
 3
 3
 6,675  103  1  e 341, 42113, 510  28,641  103  1  e 58, 587 13, 510   
 49,025V 
uL t ' '  325,269  131,14  49,025  243,154V 

t''  0
Prvi izvod struje za t ' '  0 je prema tome:
diR t ' ' u  243,154

 L   2431,54 A / s 
dt ' ' t ' '  0 L t ' '  0 100  10 3
Pošto je prvi izvod struje:
diR t ' ' d

 9,182  sin 2    50  t ' '3,815 
dt ' ' dt ' '
 e 100 t ''   0,830  cos100  t ' '  B4  sin 100  t ' '  
 9,182  2    50  cos2    50  t ' '3,815 
 100  e 100t ''   0,830  cos100  t ' '  B4  sin 100  t ' ' 
 e 100t ''   0,830 100  sin 100  t ' '  B4  100  cos100  t ' '
sledi da je:
 2431,54  9,182  2    50  cos3,815  100  0,830  B4 100 

B4  24,3154  9,182    cos3,815  0,83  17,966 A
U trećem vremenskom intervalu struja se prema tome, može predstaviti relacijom:
iR t ' '  9,182  sin 2    50  t ' '3,815  e100 t ''  0,830  cos100  t ' '  17,966  sin 100  t ' '
25
ili ako se izvrši zamena promenljive t ' ' nazad na t sa:
iR t   9,182  sin 2    50  t  0,897  

3
    
 e1001510  e 100t  0,830  cos 100  t  100 15 10 3  17,966  sin 100  t  100 15 10 3 
 9,182  sin 2    50  t  0,897  
 e 100t  3,719  cos100  t  1,5  80,652  sin 100  t  1,5 
 9,182  sin 2    50  t  0,897   80,737  e100 t  sin 100  t  1,546 
Ponašanje odziva struje, kao i napona na otpornicima, na prigušnici i na kondenzatoru

ilustrovani su dijagramima na sledećim slikama:
26
1.8. zadatak.
U kolu na slici, predstavljena je veza transformatora zanemarljive rasipne induktivnosti i
unutrašnje otpornosti, prenosnog odnosa N1 / N2 = 20 / 60 i induktivnosti magnećenja Lm = 200
[H]. Napon izvora je E = 200 [V]. Prekidač Q je otvoren neko vreme, pa se zatvori i ponovo otvori
nakon vremenskog intervala T = 200 [s]. Odrediti trajanje vremenskog intervala vođenja diode i
vrednost vršnog napona na njoj! Dokazati da se sva energija nagomilana iz izvora u transformator
vraća u izvor posle otvaranja prekidača!
Rešenje:
Prvi korak u analizi kola sa slike izvodi se razdvajanjem induktivnosti magnećenja i
idealnog transformatora, prema sledećoj slici:
Drugi korak u analizi izvodi se redukcijom sekundarnih veličina na primar transformatora,

množenjen napona i deljenjem struja sa prenosnim odnosom, kao što je prikazano:
gde je:
N1 20 1 i2
n    0,333   u1  u '2  n  u2 E '  n  E u 'D  n  u D i'2 
N 2 60 3 n
U intervalu vremena 0  t  T odmah nakon uključenja prekidača Q napon na diodi je

negativan:
27
u1  E  u 'D  E '  n  u D  E  
 
 1   1 
uD   E  1    200  1    200  4  800V   0 0  t  T
 n  1
 
 3
28
što znači da ona ne vodi, pošto je inverzno polarisana. Zbog toga je i sekundarna struja jednaka nuli,
a primarna struja je jednaka struji magnećenja:
i '2  0  i1  im 
te važi:
di1 t 
u1 t   E  Lm  
dt
što uz početni uslov:
t  0  i1 0  0 
određuje rešenje odziva primarne struje oblika vremenski linearno rastuće funkcije:
E 200
i1 t   t  6
 t  106  t 0  t  T
Lm 200 10
Primarna struja postiže svoj maksimum na kraju perioda uključenja:
E
I1max  i1 T    T  106  T  106  200 10 6  200 A
Lm
Za vremena t  T neposredno nakon ponovnog isključenja prekidača Q, zbog postojanja

nagomilane magnetne energije u jezgru transformatora, struja magnećenja nastavlja da teče kroz
diodu koja se pozitivno polariše, te dalje važi:
i2
i '2   im  u 'D  n  u D  0 
n
Zgodno je uvesti smenu:
t'  t  T 
uz koju važi zbog provodeće diode:
di1 t ' L di t '

u1 t '   E '   n  E  Lm   m 2 
dt ' n dt '
di2 t ' E
 n2  
dt ' Lm
što uz početni uslov:
1
t '  0  im t '  i1 t ' 
 I1max    i2 t ' 
t'  0 t'  0 n t '  0
1
i2 t ' 
  n  I1max    200  66,666 A
t'  0 3
29
određuje rešenje odziva sekundarne struje oblika:
E
i2 t '  A1  n 2   t'
Lm
Za t '  0 važi:
E
A1  n  I1max  n  T
Lm
odnosno:
E E E  T
i2 t '   n   T  n2   t '  n2    t ' 
Lm Lm Lm  n 
Sekundarna struja postaje nula u trenutku:
T
i2 t ' t '   t2  T 
n
1
1
T 1 n 3  T  4  T  4  200  10  6  800 10 6 s  800s 
t2   T  T 
n n 1
3
U trenutku dostizanja nulte vrednosti sekundarne struje t  t2 , dioda prestaje da vodi,

primarni napon dostiže nultu vrednost u1 t2   0 , pa nakon toga važi:
uD t    E  200V  t  t2
Prema tome vrednost vršnog napona diode je napon koji na njoj vlada tokom perioda
vođenja prekidača Q, odnosno:
uD max  800V 
Trajanje vremenskog intervala vođenja diode je:
T 200  106
t2  T    600  10 6 s   600s 
n 1
3
Bilans nagomilane i vraćene energije je prema tome:
T T T T
E E2 E2 t2 t  T 1 E2 2
Wul   pE t   dt   E  i1 t   dt   E   t  dt    t  dt     T 
0 0 0
Lm Lm 0 Lm 2 t  0 2 Lm
1 200 2
 
2 200 10 6
 2

 200 10 6  4J 
30
T T T T
n n n 2 2 n
E  T n E  T
Wvr   pE t '  dt '   E  i2 t '  dt '   E  n 2    t '   dt '     t '   dt ' 
0 0 0
Lm  n  Lm 0
n
n2  E 2  t '2 T  t '  T n 2  E 2  T2 T2  1 E2 2
     t '  n   2
 2  t '      T  4J 
Lm  2 n  t'  0 Lm  2n n  2 Lm
W  Wul  Wvr  4  4  0J 
Što je dokaz da se sva energija nagomilana iz izvora u transformator vraća iz transformatora

u izvor posle otvaranja prekidača.
31
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 2. SNAGA, GUBICI
2. SNAGA, GUBICI
2.1. zadatak.
Sijalica sa užarenim vlaknom nominalnog napona Unom = 12 [V], nominalne snage Pnom = 21
[W] se priključuje na izvor jednosmernog napona Uizv = 15 [V], preko tranzistorskog prekidača, koji
radi na ultrazvučnoj frekvenciji sa faktorom ispune D. Odrediti faktor ispune D, tako da srednja
snaga sijalice bude i dalje Psr = 21 [W]!
Rešenje:
Srednja vrednost snage razvijene na sijalici, po definiciji iznosi:
2 2 2
1 T 1 T 1 DT U 1 U DT
1 U D T
Psr  p    p  dt    u t   it   dt    izv  dt   izv   dt   izv  t 
T 0 T 0 T 0 R T R 0 T R 0
2 2 2 2
1 U D  T 1 U izv 1 U U
  izv  t    D  T  0   izv  D  T  D  izv
T R 0 T R T R R
Iz uslova zadatka Psr = Pnom, dalje sledi:
2 2 2
U nom U nom U
Pnom   Pnom  Psr   D  izv
R R R
Odnosno tražena vrednost faktora ispune D iznosi:
2 2 2 2
U nom  U   12   4 
D 2
  nom         0,82  0,64 
U izv  U izv   15   5 
32
2.2. zadatak.
Za određeni IGBT u pretvaraču su snimljeni vremenski dijagrami napona i struje kao na
slici. Proračunati srednju snagu gubitaka na IGBT-u, ako pretvarač radi na frekvenciji fs = 30 [kHz]!
Statički gubici se mogu zanemariti.
Rešenje:
Gubici snage postoje samo u intervalu vremena od 0 do 1 [s], jer u ostalim intervalima
vremena ili je struja iC ili napon uCE IGBT-a jednak nuli. Gubici u intervalu vremena od 0 do 0,5
[s] imaju energiju:
0,5 0, 5 0, 5
500V   20A 
W1   p t   dt   uCE t   iC t   dt    t s   20 A   t s   dt 
0 0 0 0,5s   1s  
0 ,5
 0,5 0 ,5
  t 2 t 3  0,5
  1000  20  1  t   t  dt  20000    t  dt   t 2  dt    20000     
0 0 0  2 3 0
 1 1   1 2
  2500  1     2500  1666,66 Ws 

 20000   
 2  4 38   3 3
Gubici u intervalu vremena od 0,5 do 1 [s] imaju energiju:
1 1 0 ,5
 10 A 
W2   pt   dt   uCE t   iC t   dt   500V  10 A   t s   dt 
0 ,5 0, 5 0  0,5s  
0 ,5
 0 ,5 0 ,5
  t 2  0,5
  5000  1  2  t   dt 5000    dt  2   t  dt    5000   t  2   
0 0 0   2 0

 5000  t  t 2 00,5  5000   12  14   14  5000  12  2500  1250Ws 
 
Ukupna energija gubitaka tokom intervala vođenja IGBT-a tokom jedne periode, prema
tome iznosi:
2 1 43 7
W  W1  W2   2500   2500   2500   2500Ws   2916Ws 
3 2 3 2 6
33
Pošto pretvarač radi na frekvenciji fs = 30 [kHz], tražena srednja snagu gubitaka na IGBT-u,
se nalazi iz izraza:
7
Psr  f s  W  30 103 H z   2500 10 6 Ws   5  7  2,5  87,5W 
6
2.3. zadatak.
Na MOSFET-u u nekom pretvaraču su izmereni vremenski dijagrami napona i struje kao na
slici. Proračunati i nacrtati vremenski dijagram snage gubitaka i maksimalnu i minimalnu trenutnu
vrednost i srednju vrednost snage gubitaka na MOSFET-u!
Rešenje:
Gubitke snage tokom periode T = 15 [s] zgodno je odrediti posebno u pojedinačnim
intervalima vremena tokom kojih se menja zakon promene struje i napona MOSFET-a na isti način.
Tako se dolazi do podele periode na pet intervala vremena, označenih na slici od 0 do 1 [s], od 1
do 2 [s], od 2 do 6 [s], od 6 do 7 [s] i od 7 do 15 [s].
Gubici snage i energija gubitaka u prvom intervalu vremena od 0 do 1 [s] određeni su
izrazima:
I max 10A
p1 t   u DS t   iD t   U max   t s   200V    t s  2000W   t 0  t  1s 
1s 1s
1 1 1
t2 1  12 
W1   p1 t   dt   u DS t   iD t   dt   2000W  t  dt s   2000   2000    0  
0 0 0 2 0 2 
1
 2000   1000Ws 
2
Funkcija gubitaka snage u prvom intervalu ima svoj maksimum na kraju intervala:
p1max t   2000W 1  2000W 
Na sličan način se određuju gubici snage i energija gubitaka u ostalim intervalima. Za drugi
interval vremena od 1 do 2 [s] važi:
34
 U  U min 
p2 t   u DS t   iD t   U max  max  ts   I max 
 1s  

 200V  
200  2 V   t s 10A  2000  1980  t W  1  t  1  2s
1s  
 
2 2 1
 t2  1
W2   p2 t   dt   u DS t   iD t   dt   2000  1980  t W  dt s    2000  t  1980   
1 1 0  2 0
 12  1
 2000  1  0   1980    0   2000 1  1980   2000  990  1010Ws
2  2
Funkcija gubitaka snage u drugom intervalu ima svoj maksimum na početku intervala:
p2 max t   2000  1980  0 W   2000W 
Za treći interval vremena od 2 do 6 [s] važi:
p3 t   u DS t   iD t   U min  I max  2V 10 A  20W  2  t  6s 

6 6 6 6
W3   p3 t   dt   u DS t   iD t   dt   20W  dt s   20  t  20  6  2  20  4  80Ws 
2 2 2 2
Funkcija gubitaka snage u trećem intervalu je konstantna i nezavisna od vremena. Za četvrti

interval vremena od 6 do 7 [s] važi:
 U  U min   1 
p4 t   u DS t   iD t   U min  max  t s   I max  1   t s  
 1s    1s  

 2V  
200  2V   t s 10A 1  1  t s   2  198  t 10  1  t W  
1s    1s  
   
   
 20  1980  t  20  t  1980  t 2 W   20  1960  t  1980  t 2 W  6  t  6  7s 
7 7 1
W4   p4 t   dt   u DS t   i t   dt   20  1960  t  1980  t W  dt s  
D
2
6 6 0
2 3
 t t 1  12   13 
  20  t  1960   1980    20  1  0   1960    0   1980    0  
   
 2 2 0 2  3 
1 1
 20 1  1960   1980   20  980  660  340Ws 
2 3
Funkcija gubitaka snage u četvrtom intervalu ima svoj maksimum u trenutku vremena:
dp4 t  d
dt

dt
 
20  1960  t  1980  t 2  1960  2  1980  t  0 
1960
tmax   0,4949  0,5 
2  1980
p4 max  p4 t max   2  198  tmax  10  1  t max   2  198  0,5 10  1  0,5  2  99  5 
 505W 
Tokom petog intervala vremena od 7 do 15 [s] struja MOSFET-a je jednaka nuli pa su i

snaga gubitaka i energija gubitaka na njemu takođe jednaki nuli:
35
iD t   0  p5 t   0  W5  0
Ukupna energija gubitaka tokom periode MOSFET-a jednaka je zbiru energija gubitaka u
pojedinačnim intervalima:
W  W1  W2  W3  W4  W5  1000  1010  80  340  0  2430Ws 
Iz prethodnog proizilazi da su tražene maksimalna i minimalna trenutna vrednost i srednja

vrednost snage gubitaka na MOSFET-u:
pmax t   p1 max t   2000W  1  2000W 

pmin t   p5 t   0
36
1 2430Ws 
Psr  W   162W 
T 15s
2.4. zadatak.
Na snažnom MOSFET-u pri provođenju struje sa slike a) javljalju se gubici od PAgub = 10
[W]. Koliki će biti gubici PBgub pri struji sa slike b)? Prekidačke gubitke zanemariti.
Rešenje:
Srednja vrednost snage gubitaka za slučaj a) i b), po definiciji iznosi:
2
1 T 1 T R DT
I 
 p Agub    p Agub  dt    RDSon  i A t   dt  DSon    A max  t   dt 
2
PAguv
T 0 T 0 T 0  D T 
2 3 2
R I  t DT RDSon  I A max  1 1
 DSon   A max  
T  D T  3 0
 
T  D T  3   3

  D  T   03   D  RDSon  I A max
3
2
1 T 1 T R DT
  pBgub  dt    RDSon  iB t   dt  DSon   I B max  dt 
2 2
PBguv  pBgub 
T 0 T 0 T 0
R DT R
 DSon  I B max  D  T   0  D  RDSon  I B max
2 2 2
 DSon  I B max  t
T 0 T
Iz toga sledi relacija za određivanje tražene vrednosti gubitaka za slučaj b):
37
2 2
PBguv D  RDSon  I B max I 
  3   B max  
PAguv 1 2
 I A max 
 D  RDSon  I A max
3
2 2
I   10 A  3  10
PBguv  3  PAguv   B max   3  10W      W   7,5W 
 I A max   20 A  4
2.5. zadatak.
Dva MOSFET-a sa jednakim otpornostima kanala od po rDSon = 30 [m ] su paralelno
spojena pomoću provodnih traka na štampanoj ploči otpornosti rT = 10 [m]. Prikazana
konfiguracija provodi pravougaonu impulsnu struju iP(t) amplitude IPm = 50 [A] i faktora ispune D =
0,3 [ ]. Proračunati srednju snagu gubitaka Pgub na pojedinim MOSFET-ovima!
Rešenje:
T T DT DT
1 1 1 1
P  pt     pdt    r  it   dt   r   I Pm  dt   r  I Pm   dt 
2 2 2
T 0 T 0 T 0
T 0
1 2 DT 1 2 2
  r  I Pm  t   r  I Pm  D  T  0   D  r  I Pm
T 0 T
r  r  2  rT  rDSon  rDSon  2  rT  30m  30m   2 10m 
rekv  DSon DSon   
rDSon  rDSon  2  rT  2  rDSon  rT  2  30m   10m 
30  50
 m  18,75m
2  40
r  r  2  rT 
uPm  rekv  iPm  DSon DSon  iPm 
2  rDSon  rT 
rDSon  rDSon  2  rT 
 iPm
u Pm 2  rDSon  rT  r  2  rT 30m  2 10m
iQ1m    DSon  iPm   50 A 
rDSon rDSon 2  rDSon  rT  2  30m  10m
5
  50 A  31,25 A
8
rDSon  rDSon  2  rT 
 iP
up 2  rDSon  rT  rDSon
iQ 2     iP 
rDSon  2  rT rDSon  2  rT 2  rDSon  rT 
30m 3
  50 A   50 A  18,75 A
2  30m  10m 8
38
2
5  625
PQ1  D  rDSon  iQ1m
2 3
 
 0,3   30 10     50  A2  0,9  W   8,789W 
8  64
2
3  225
PQ 2  D  rDSon  iQ 2 m
2 3
 
 0,3   30  10      50  A2  0,9  W   3,164W 
8  64
Provera:
2
3  225
PrT  D  2  rT  iQ 2 m  0,3  2  10 10     50  A2  0,6 
2 3
   2,109W 
8  64
625 225 225
Puk  PQ1  PQ 2  PrT  0,9   0,9   0,6   14,0625W 
64 64 64
2 2
 
Puk  D  rek  iPm  0,3  18,75  103   50 A2  14,0625W 
2.6. zadatak.
U prikazanom kolu ugao paljenja  trijaka se menja u punom opsegu. Pad napona na trijaku
je konstantnih UQ = 1,2 [V] nezavisno od struje. Proračunati i nacrtati zavisnost srednje snage
gubitaka PQ na trijaku od ugla paljenja!
Rešenje:
39
Vremenska promena struje u kolu omske prirode opterećenja prati sinusoidalan oblik
napona mreže posle trenutka paljenja trijaka sve do sledećeg prolaska napona mreže kroz nulu kao
na slici, na prethodnoj strani.
Pošto je pad napona na trijaku konstantan i nezavisan od vrednosti struje, on je jednak 1,2
[V] tokom intervala vođenja trijaka u pozitivnoj poluperiodi mrežnog napona, odnosno -1,2 [V],
tokom intervala vođenja trijaka u negativnoj poluperiodi mrežnog napona:
Trenutna vrednost snage gubitaka se jednostavno nalazi, po definiciji pomoću izraza:
pQ  uQ t   it 
Iz vremenskog dijagrama promene trenutne vrednosti snage gubitaka uočava se da je

perioda ponavljanja trenutne vrednosti snage jednaka polovini periode mrežnog napona, pa se
tražena vrednost srednje snage gubitaka nalazi na sledeći način:
40
1 T 1 T /2 1 T/2
PQ  pQ    pQ  dt    uQ t   i t   dt    U Q  I max  sin t   dt 
T 0 T t T t
2 2

1
T / 2
 U  I  sin t   d t   

1 UQ  2 U  
  sin t   d t  
  T Q max t  Rpot 

2
1 U  2 U
  Q
   cost 
t  

2 U Q U
   cos   cos  
 R pot t    R pot
2 U Q U 2 1,2  230
   1  cos     1  cos   6,2121  1  cos 
 R pot  20
Tražena zavisnost srednje snage gubitaka PQ na trijaku od ugla paljenja , izraženog u [o]
za ceo mogući opseg njegove promene od 0 do 180 [o], prikazana je na sledećoj slici:
2.7. zadatak.
Kod regulatora svetla sa trijakom ugao provođenja iz konstrukcionih razloga ne može se
povećati iznad  = 5   / 6 [rad]. Posmatra se sijalica koja bez regulacije na naponu Unom = 230 [V],
troši snagu od Pnom = 100 [W]. Proračunati kolika treba da bude nazivna snaga sijalice, da bi pri
regulaciji i maksimalnom uglu provođenja od  = 5   / 6 [rad] imala istu potrošnju od Pnom = 100
[W]!
41
Rešenje:
Snaga sijalice pri maksimalnom uglu provođenja od  = 5   / 6 [rad], odnosno uglu
paljenja od  =  / 6 [rad], nalazi se po definiciji iz izraza:
1 T / 2 u t 
2 2
1 T 1 T /2U
P  Pnom  p    p  dt     dt    m  sin 2 t   dt 
T 0 T t R T t R
2 2
2 T / 2 2 
1 Um 1 U
    sin 2 t   d t    m   sin 2 t   d t  
  T R t  R 
2
1 U m  1  cos2  t  sin 2  t   t  
2 2
1 Um 1 
    d t      t    t   
 R  2  R 2  2
sin 2     sin 2     U m 1   sin 2    
2 2
1 U 1 
  m          R  2  1    2   
 R 2  2
Pošto je U m  2  U nom prethodni izraz se može napisati u obliku:
P  Pnom 
 2
  1     1 
2
2  U nom 1   sin 2     U nom   sin 2    

R 2   2    R   2   
  sin 2    
 Px  1   
  2   
pa sledi da je tražena nazivna snaga sijalice:
Pnom 100 100 100

Px      109,539W 
 sin 2     sin 2   / 6  1 0,5 0,9129
1  1  1 
 2  6  2  6 2 
42
2.8. zadatak.
Ukupna snaga grejača sastavljenog od otpornika R1 i R2 reguliše se pomoću tiristora.
Proračunati R1 i R2 tako da se snaga menja od Pmin = 1 [kW] do Pmax = 2 [kW] pri promeni ugla
paljenja od  = 0 [o] do  = 180 [o], zatim odrediti snagu pri uglu paljenja od  = 90 [o]!
Rešenje:
Za  = 180 [o] tiristor se ne uključuje, te se na rednoj vezi otpornika razvija snaga Pmin = 1
[kW] prema sledećoj slici, pa važi:
U2
Pmin  
R1  R2
R1  R2  
 
U 2 230 2 V 2
 52,9 
Pmin 1000W 
Za  = 0 [o] na otpornicima se razvija snaga Pmax = 2 [kW] sa tim da otpornici vode

nesimetrično u pozitivnoj i negativnoj poluperiodi, pošto tiristor provodi samo u jednoj poluperiodi,
kao što je prikazano na sledećoj slici.
43
Doprinos ukupnoj snazi otpornika R2 u pozitivnoj poluperiodi, pošto tokom nje tiristor vodi
čitavo vreme, iznosi:
1 U2
P max  
2 R2
Doprinos ukupnoj snazi redne veze otpornika R1 i R2 u negativnoj poluperiodi, iznosi:
1 U2
Pmax  
2 R1  R2
Ukupna snaga za celu periodu je jednaka zbiru snaga za pozitivnu i negativnu poluperiodu:
1 2 1 1  1 U2 1
Pmax  P max  Pmax   U        Pmin 
2  R2 R1  R2  2 R2 2
Iz izraza za snagu slede relacije za izračunavanje otpornosti R1 i R2:
1 U2 1
  Pmax   Pmin 
2 R2 2
1 U2 1 230 2 V  1 230 2 V 
R2        17,6333  
 Pmin 2 2000W   1000W  2 1500W 
2 P 1 1
max 
2 2
R1  R1  R2   R2  52,9  17,6333  35,2666  
Za  = 90 [o] pošto tiristor provodi samo posle trenutka pojave impulsa za paljenja do kraja
poluperiode, vremenska promena struje je kao na slici na sledećoj strani.
Za prvu četvrtinu periode tada važi:
1 U2 1 1
P1 / 4     Pmin  1000  250W 
4 R1  R2 4 4
44
Za drugu četvrtinu periode važi:
1 U2 1  1  1  1 
P2 / 4      Pmax   Pmin     2000  1000   750W 
4 R2 2  2  2  2 
Za negativnu poluperiodu važi:
1 U2 1 1
P     Pmin  1000  500W 
2 R1  R2 2 2
Ukupno razvijena snaga za ugao paljenja  = 90 [o] nalazi se kao zbir:
P  90 o  P1 / 4  P2 / 4  P  250  750  500  1500W 
2.9. zadatak.
Na ulazu kola sa slike, je mrežni napon U = 230 [V], frekvencije f = 50 [Hz]. Proračunati
srednju snagu na potrošaču Ropt ako je RL = 1,5 [ ], a tiristori se pale odmah nakon prolaska
45
mrežnog napona kroz nulu. Za koliko treba korigovati ugao paljenja tiristora  u slučaju RL = 0 []
tako da srednja snaga potrošača ostane nepromenjena?
Rešenje:
Za  = 0 [o] i RL = 1,5 [], snaga na potrošaču nalazi se iz vrednosti struje u kolu:
U
I 0  
2  RL  R pot
2 2
 U   230 
  20 10 2  2000W 
2
P 0  R pot  I 0  R pot     20  
 2 R  R   2 1,5  20 
 L pot 
Snaga na potrošaču pri uglu paljenja  i RL = 0 [] nalazi se po definiciji iz izraza:
1 T 1 T / 2 u t 
P  p    p  dt   
2
1 T/2
 dt   
 2 U   sin t  dt 
2
2
T 0 T t R pot T t R pot
2 2

1

 2
2 U T / 2 2 1
  sin t   d t   
 2
2 U  2
  sin t   d t  
 T R pot t  Rpot 
2

1

 
2
2  U  1  cos2  t  1 2 U 2 1 
 d t      t  
sin 2  t   t  
 R pot  2  R pot 2  2  t   
1 U2  sin 2     sin 2     U 2   sin 2    

          R  1    2   
 R pot  2 pot
Iz uslova zadatka da snaga na potrošaču ostaje nepromenjena, sledi jednačina za određivanje

traženog ugla paljenja  :
U2   sin 2    
P  P 0   1   
R pot   2   
46
P 0  R pot  sin 2   
2
 1  
U  2 
 P R   2000  20 
sin 2     2      0 2 pot  1  2    2     2
 1  2   
 U   230 
 2    0,7561436  1  2    1,53219  2  
Jednačina za određivanje traženog ugla paljenja , ne može se eksplicitno rešiti, pa ju je

zgodno rešiti grafički, nalaženjem preseka funkcije sin 2    i funkcije  1,53219  2   , što je
ilustrovano slikom na prethodnoj strani.
Rešenje   1,1434 pronađeno grafičkom metodom daje grešku u rešenju od:
sin 2      1,53219  2     0,2359  10 6
što je sasvim zadovoljavajuće.

Na kraju sledi da je tražena vrednost ugla paljenja  , izražena u [o], jednaka:
1,1434


180  65,512 
o
47
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 3. SREDNJA I EFEKTIVNA VREDNOST
3. SREDNJA I EFEKTIVNA VREDNOST
3.1. zadatak.
Jednosmerni redni motor za električnu bušilicu se priključuje na mrežni napon 230 [V] / 50
[Hz], preko jednog tiristora, kao na slici. Za koji jednosmerni napon treba namotati dati motor, ako
se ugao paljenja tiristora  menja u punom opsegu od 0 [o] do 180 [o]?
Rešenje:
Jednosmerni motor se napaja ispravljenim naponom, čija je srednja vrednost u funkciji ugla
paljenja tiristora , jednaka:
1 T 1 T /2 1  T / 2
U SR  ud    ud  dt    U m  sin t   dt   U m  sin t   d t  
T 0 T t   T t
48

Um U t   U m
   sin t  d t   m   cost     cos    cos  
2   2  t   2  
Um 2  U eff
  1  cos    1  cos  
2  2 
Motor treba namotati za maksimalnu vrednost napona, koja nastaje za ugao paljenja tiristora
 = 0 [o]:
2 U eff 2  U eff 2  U eff 2  230

U M  U SR 0    1  cos0    1  1    103,536V 
2  2   
Ako se ugao paljenja tiristora  menja u punom opsegu od 0 [o] do 180 [o] napon na motoru
UM se menja u opsegu od 0 [V] do 103,536 [V].
3.2. zadatak.
Regulacija snage sijalice je rešena vezivanjem trijaka ispred mrežnog transformatora, prema
slici. Zbog greške u detekciji prolaska kroz nulu, nisu jednaki uglovi paljenja za vreme pozitivne i
negativne poluperiode i nastaje jednosmerna komponenta struje u primarnom kolu. Proračunati
maksimalnu vrednost jednosmerne struje Idmax, ako je otpornost primara R' = 5 [] i maksimalna
razlika u uglovima paljenja od  = 5 [o].
49
Rešenje:
Za jednosmerni ustaljeni režim važi ekvivalentna šema iz koje se jasno uočava da se
vrednost jednosmerne struje u primarnom kolu transformatora Id, nalazi kao odnos srednje vrednosti
napona USR i vrednosti primarne otpornosti R':
U SR
Id 
R'
Srednja vrednosti napona na primaru transformatoraUSR dobija se po definiciji iz izraza:
1  
T T /2 T
1
U SR  u    u  dt     U m  sin t   dt   U m  sin t   dt  
T 0 T  t 1 t 2


1  2  
   U m  sin t   dt   U m  sin t   dt  

2   
 1   2 
U  t   t  2   
 max   cost    cost  
2    t  1 t     2 
U U
 m  1  cos1   1  cos   2   m  cos1   cos 2 
2  2 
50
Maksimum srednje vrednosti napona USRmax nastaje za uglove 1 i 2 oko 90 [o], tačnije za:
 
1  90    2  90 
2 2
te sledi da je tražena maksimalna vrednost jednosmerne struje Idmax:
U SR max 2  U eff         2  U eff   

I d max    cos 90    cos 90     2  cos 90  
R' 2    R'   2   2  2    R '  2 
2  U eff    2  230  5
  cos 90    cos 90    0,903A
  R'  2   5  2
3.3. zadatak.
Umesto sinusnog napona, potrošač se napaja pravougaonim kao na slici. Proračunati u kom
opsegu treba da varira faktor ispune D pri varijaciji vršne vrednosti napona Um od Umin = 270 [Vmax]
do Umax = 350 [Vmax], tako da efektivna vrednost napona bude konstantno Ueff = 230 [V]!
Rešenje:
Efektivna vrednost napona iznosi:
1 T 1 DT
1 DT
1 DT
  u t   dt 
2 2 2 2
U eff   2   U m  dt   2  U m   dt   2 U m  t 
T 0 T 0 T 0 T 0
1 2 1 2 2
  2  U m  D  T  0    2 U m  D  T  2  D U m  U m  2  D 
T T
2
1 U 
D    eff 
2  Um 
Za minimalnu vršnu vrednost napona Umin = 270 [Vmax] važi:
51
2 2
1 U  1  230V   1
   0,851  0,362 
2
Dmax    eff    
2  U min  2  270V   2
Za maksimalnu vrednost napona Umax = 350 [Vmax] važi:
2 2
1 U  1  230V   1
   0,657   0,215 
2
Dmin    eff    
2  U max  2  350V   2
Prema tome traženi opseg promene faktora ispune iznosi:
D  0,215.......0,362 
3.4. zadatak.
Ulazna struja ispravljača sa kapacitivnim filtrom se može aproksimirati dijagramom na slici.
Za koju struju treba dimenzionisati ulazni osigurač?
Rešenje:
Efektivna vrednost struje iznosi:
2 2
timp
1 T 1  I  1 2
 10 
  i t   dt 
2
I eff   2    I m  m  t   dt   2   10   t   dt 
T 0 T 0 
 timp  20 0 2 
2
1 timp  t 
 10    1    dt 
10 0  2 
t 1
u  1   du    dt
2 2
1  0 2  2 u3 1 2
I eff  10   2     u  dt   10    10   2,5819 A
10  1  10 3 0 10  3
Potrebno je odabrati osigurač sa nazivnom strujom većom ili jednakom od Ieff.
3.5.zadatak.
U kolu na slici trijak radi sa fiksnim uglom paljenja od  = 90 [o]. Pri kojoj otpornosti
potrošača Rpot će doći do pregorevanja ulaznog osigurača?
52
Rešenje:
Efektivna vrednost struje iznosi:
T / 2
1 T /2 2 1 T/2 2 1
 it   dt   I  sin 2 t   dt   I m   sin 2 t   d t  
2
I eff 
T T / 4 T T / 4 m  T T / 4
2 2 2

1 1  cos2t  1 1  sin 2t   t  
 Im    d  t   I    t   
 / 2  2  2  t   / 2
m
2
1 1    sin 2   sin    1 1  00
 Im           Im     
 2  2 2   2 2 2 
1 Im 2 U eff
 Im    
4 2 2  R pot
Prema tome pregorevanja ulaznog osigurača nastaće pri otpornosti potrošača Rpot manjoj od:
2  U eff U eff 230V 

R pot     16,263
2  I eff 2  I eff 2 10 A
53
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 4. HLAĐENJE I ZAGREVANJE
4. HLAĐENJE I ZAGREVANJE
4.1. zadatak.
Antiparalelna veza tiristora služi kao elektronski prekidač u kolu kao na slici. Otpornost
potrošača je Rpot = 50 [ ] a mrežno napajanje Ueff = 230 [V] / 50 [Hz]. Tiristori se mogu modelovati
kao redna veza idealnog naponskog generatora UT0 = 1 [V] i dinamičke otpornosti rT = 0,1 [].
Proračunati maksimalnu toplotnu otpornost rashladnog tela R ako je dozvoljena nadtemperatura
kućišta tiristora C = 40 [K]. Proračunati koeficijent korisnog dejstva kola !
Rešenje:
Ako se tiristor tokom perioda vođenja modeluje rednom vezom idealnog naponskog
generatora UT0 i dinamičke otpornosti rT , a pod pretpostavkom da je napon napajanja mnogo veći
od napona na tiristoru, struja potrošača tokom intervala vođenja tiristora se može predstaviti
relacijom:
u t  2 U eff
iR t     sin t 
R pot R pot
Struja potrošača na tiristoru koji vodi izaziva pad napona:
uT t   U T 0  rT  iR t  
54
Tok struje potrošača i napona na tiristorima tokom cele periode ilustrovani su na sledećim
slikama.
Trenutna vrednost snage gubitaka razvijene na tiristoru, izračunata izrazom:
pT t   uT t   iR t   U T 0  iR t   rT  iR t  
2
ilustrovana je na slici na sledećoj strani.

Po definiciji srednje vrednosti snage, na osnovu trenutne vrednosti snage gubitaka, ona se
nalazi na sledeći način:
1 T /2 1  1 
PT  pT t  
T 0  0  0
 
  pT  dt    pT  d t     U T 0  iR t   rT  iR t   d t  
2
2
55
2
  2  U eff  2 U eff  
1 
   U T 0   sin t   rT    sin t    d t  
 0 R pot 
 R pot  

2
1  2  U eff 1  2  U eff 
  UT 0  sin t   d t     rT   sin t   d t  
 0 R pot  0  R pot 
2
1 2  U eff 
1  2  U eff  
 U T 0    sin t   d t    rT      sin t 2  d t  
 R pot   
0
 R pot  0
2
2 U T 0 U eff  2  rT  U eff  1  cos2t 
   sin t   d t   2
  d t  
  Rpot 0   R pot 0 2
2 U T 0 U eff t   rT U eff 2  sin 2t   t  
   cost    t  
2 

  Rpot t  0   R pot  2  t  0
2
2 U T 0 U eff rT U eff  sin 2   sin 0  
   cos    cos0 2
   0    
  R pot   R pot  2
2
2 U T 0 U eff rT  U eff  0  0
    1   1     0  
  R pot   R pot
2
 2 
2 2
2  U eff 
2  U eff 2 2  230V   230V  
 U T 0   rT     1V   0,1    
 R pot R   50  50 
 pot 
 4,141W   2,116W   6,257W 
Maksimalna toplotna otpornost rashladnog tela R pri dozvoljenoj nadtemperaturi kućišta

tiristora C je:
 C 40K 
R    6,392K / W 
PT 6,257W 
Koeficijent korisnog dejstva kola  je:

56
2
U eff230 2
PR   1058W 

R pot 50
PR 1058W 
   0,994 
PR  PT 1058W   6,257W 
4.2. zadatak.
Sistem za hlađenje određenog uređaja se može modelovati paralelnom vezom toplotnog
otpora R i toplotnog kapaciteta C. U uređaju deluje izvor konstantne toplotne snage P = 1 [kW].
Pre uključenja izvora toplote uređaj je bio na temperaturi okoline. Nakon pola sata je izmerena
nadtemperatura 1 = 14 [K] a nakon sat vremena nadtemperatura 2 = 24 [K]. Proračunati krajnju
vrednost nadtemperature    koja se postiže u ustaljenom stanju i potrebno vreme da se
dostigne krajnja temperatura sa greškom od  = 2 [K]!
Rešenje:
Promena nadtemperature u funkciji vremena može se predstaviti sličnom funkcijom kao što
je promena napona na sličnom RC kolu napajanom iz strujnog izvora, odnosno:
t
  

 t       1  e  
 
 
57
Iz uslova zadatka proizlaze sledeće relacije za priraštaje temperature nakon pola i jednog
sata:
t
  1 

1   t1       1  e  
 
 
t2
  
 2   t2       1  e   
 
 
Pošto je ispunjen uslov t2 = 2t1, deljenjem prethodne dve relacije i pogodnom

manipulacijom, dobija se vrednost vremenske konstante objekta:
t t t
  2    1    1 

    1  e   2 t1 1 e   
 1 e  
 2   1  e       t1
        1  e  
t t1 t
1   1  

 1

  
   1  e   1 e 
1 e 
 
 
t1

 2
   1 24  14 10
e 1  2
   
1 1 14 14
t1 t1 0,5h 
      1,486h 
  2  ln 1 ln
14
ln  1
 1   2  1 24 - 14
Dalje iz prethodnih relacija može se odrediti krajnja vrednost priraštaja temperature    :
1 1 1 14

       
  t1
  2  2   2 2  24
1  e    1    1
  
 1  1 14
 
14 142
   49K 
28  24 4
14
Δθ   49  mK 
Δθ    R  P  R    49 
P 1000 W 
 1,486  3600s 
   R  C  C     109,176 103 J / K 
R 49  10 K / W 
3
Potrebno vreme da se dostigne krajnji priraštaj temperature sa greškom od  = 2 [K],

nalazi se iz relacije:
t t
          

          1  e  
 e   1  



    
          49
t     ln1       ln  1,486h  ln  4,75h
      2
58
4.3. zadatak.
Pri temperaturi od amb = 40 [o C] i konstantnim gubicima u tranzistoru Pgub = 10 [W]
postignuta je radna temperatura od    = 90 [o C] u ustaljenom stanju. U trenutku t = 0 [min]
isključi se napajanje tranzistora i nakon t10min = 10 [min] se izmeri temperatura rashladnog tela od
10min = 80 [o C]. Proračunati toplotnu otpornost R i toplotni kapacitet C rashladnog tela!
Rešenje:
Nadtemperatura u ustaljenom stanju i toplotna vremenska konstanta rashladnog tela,
određene su izrazima:
Δθ    R  P ; P  Pgub ;    R  C ;
Tokom hlađenja promena nadtemperature u funkciji vremena može se predstaviti funkcijom:
t

 t       e 
Iz vrednosti nadtemperature u ustaljenom stanju, izračunava se tražena vrednost toplotne

otpornosti rashladnog tela:
59
Δθ         amb  90  40  50K 
R 
Δθ   50 o K

 
 5K / W 
P 10
Iz vrednosti nadtemperature nakon t10min = 10 [min] izračunava se vrednost toplotne

vremenske konstante:
Δθ t10 min    t10 min    amb  80  40  40K 

t10 min
  t10 min 
t10 min
 t10 min       e 
  ln 
   
t10 min t10 min 10min 
      44,814min 
 t10 min     50
ln ln ln
    t10 min  40
Iz vrednosti toplotne vremenske konstante, na kraju se dobija i tražena vrednost toplotne

kapacitivnosti:
   R  C 
  44,814  60s 
C    537,72J / K 
R 5K / W 
4.4. zadatak.
Hladnjak na slici ima toplotnu otpornost R = 10 [K/W] i toplotni kapacitet C = 0,1 [J/ K].
Temperatura ambijenta je amb = 40 [o C]. Proračunati srednju vrednost temperature hladnjaka SR i
odrediti vršne vrednosti temperature max i u vremenu min, ako na hladnjak dolazi toplotna snaga
prikazana na slici! Odrediti temperaturu hladnjaka na početku i kraju petog impulsa toplotne snage!
Rešenje:
Toplotna vremenska konstanta hladnjaka iznosi:
   R  C  10  0,1  1s
Kada bi impuls toplotne snage kontinualno trajao, hladjak bi u ustaljenom stanju dostigao
nadtemperaturu određenu toplotnom otpornošću:
60
    R  P  10  10  100K 
Vremenska zavisnost promene nadtemperature hladnjaka u intermitentnom radu, dobija se

analizom dijagrama zagrevanja:
Na osnovu dijagrama može se napisati relacija za granične nadtemperature pri grejanju:
D T D T
   
 k 1max   k 1min  e 
     1  e   
 
 
Za hlađenje važi sledeća relacija za granične nadtemperature:

1 D T

 k 1min   kmax  e
Smenom zadnje relacije u prethodnu dobija se relacija između nadtemperatura na kraju dva
isključenja:
1 D T D T D T T D T
        
 k 1max   kmax  e e  
     1  e  
  kmax  e     1  e    
 
   
   
D T
  
 a   kmax      1  e   
 
 
gde je:
T


ae 1
Prethodna relacija između nadtemperatura na kraju dva isključenja predstavlja geometrijski

niz, što znači da se nadtemperatura na kraju k – tog isključenja, može dobiti sumiranjem:
61
D T
D T T 
1 a k    1  e   k  
 kmax  
     1  e  
      1  e 

1 a   
T
 
  1 e  

Odnosno za kvaziustaljeno stanje važe sledeće relacije za maksimalnu i minimalnu

nadtemperaturu:
D T D T
 T 
1 e   k

 1  e 
 smax  lim  vmax  lim    T
 1  e       T

k  k   
   
1 e 1 e
0 ,1

1 e 1
1  e  0,1
 100  0,2
 100   52,499K 

1
1  e 0 , 2
1 e

1 D T 0 ,1

 smin  smax  e 
 52,4997  e 1
 47,503K 
Srednja vrednost nadtemperature iznosi:
 smin  smax 47,503  52,499

SR    50K 
2 2
Do istog rezultata se moglo doći primenom srednje vrednosti toplotne snage:
 SR  R  PSR  R  D  P  10  0,5  10  50K 
Tražene vrednosti maksimalne, minimalne i srednje temperature, dobijaju iz relacija:
 smax   amb  smax  40  52,499  92,499o C 

 smin   amb   smin  40  47,503  87,503o C 
SR   amb  SR  40  50  90o C 
Radi određivanja temperature na početku i kraju petog impulsa toplotne snage, treba prvo
odrediti nadtemperaturu na kraju četvrtog impulsa:
D T
 T T
1 e   v

   v

   4
0, 2

 4 max      T
 1  e    smax  1  e   52,499  1  e 1  

      
1 e

 52,499  1  e 0,8  28,910K  
Prema tome nadtemperatura na početku petog impulsa iznosi:

1 D T 0,1

 5min   4 max  e 
 28,91  e 1
 28,91  e  0,1  16,158K 
a nadtemperatura na kraju petog impulsa iznosi:
62
T
 v    5
0, 2

 5max   smax  1  e 
 
  52, 499  1  e 1   52,499  1  e  33,186K 
1
   
Tražene vrednosti temperature na početku i kraju petog impulsa, se na kraju dobijaju iz

relacija:
 smax   amb  smax  40  52,499  92,499o C 

5 max   amb   5max  40  33,186  77,186o C 
4.5. zadatak.
IGBT u jednom pretvaraču montiran je na hladnjak toplotne otpornosti R = 0,5 [K/W]. Pri
radu pretvarača ustaljena temperatura hladnjaka je za    = 30 [K] veća od temperature okoline.
IGBT provodi struju od IC = 15 [A] uz pad napona UCEsat = 3 [V], sa faktorom ispune D = 0,5. Radna
frekvencija prekidača je fs = 20 [kHz]. Koliki su dinamički gubici tranzistora u toku jedne periode?
Rešenje:
Snaga statičkih gubitaka IGBT-a se nalazi usrednjavanjem trenutne vrednosti statičkih
gubitaka tokom čitave periode:
1 T 1 DT 1 DT
1
Psta  psta t     psta  dt    I C U CEsat  dt   I C U CEsat   dt   I C U CEsat  D  T 
T 0 T 0 T 0 T
 D  I C U CEsat  0,5 15  3  22,5W 
Iz vrednosti nadtemperature u ustaljenom stanju i vrednosti toplotne otpornosti hladnjaka

nalazi se vrednost ukupne snage toplotnih gubitaka IGBT-a:
63
    R  P 
   30
P    60W 
R 0,5
Dinamička snaga gubitaka IGBT-a je jednaka razlici između ukupne i statičke snage
gubitaka:
Pdin  P  Psta  60  22,5  37,5W 

Pdin  f s  W1cikdin 
Na kraju, dinamički gubici IGBT-a u toku jedne periode, odnosno energija dinamičkih
gubitaka tokom periode dobija se kao odnos dinamičke snage gubitaka i radne frekvencije:
Pdin 37,5
W1cikdin    1,875 10 3 J   1,875mJ 
fs 20 103
4.6. zadatak.
MOSFET sa otpornošču kanala od RDSon = 4 [m ] montiran je na hladnjak toplotne
otpornosti R = 10 [K/W]. MOSFET radi u prekidačkom režimu sa faktorom ispune D = 0,5. Kolika
sme da bude amplituda pravougaonih strujnih impulsa kroz MOSFET, ako je maksimalno
dozvoljeno zagrevanje hladnjaka  = 40 [K] iznad temperature ambijenta? Prekidački gubici se
mogu zanemariti.
Rešenje:
Iz vrednosti nadtemperature u ustaljenom stanju i vrednosti toplotne otpornosti hladnjaka,

sledi da maksimalno dozvoljena snaga gubitaka MOSFET-a iznosi:
  R  P max 
 40
P max    4W 
R 10
64
Snaga statičkih gubitaka MOSFET-a, uz zanemarenje dinamičkih gubitaka, mora biti manja
od maksimalne dozvoljene snaga gubitaka, te iz tog uslova sledi relacija za određivanje tražene
maksimalne amplitude pravougaonih strujnih impulsa:
D T D T
1 2 1 2 2
P  Psta  Pdin  Psta 
T
  RDSon  I m  dt 
0
T
 RDSon  I m   dt  D  R
0
DSon  I m  P max
2 2 P
D  RDSon  I m  P max  I m   max
D  RDSon
P max 4
Im   3
 2  103  10  20  44,721 A
D  RDSon 0,5  4  10
4.7. zadatak.
MOSFET sa otpornošču kanala od RDSon1 = 80 [m] provodi pravougaone impulse struje
amplitude Im = 15 [A] i faktora ispune D = 0,4. Pri tome se hladnjak zagreje na  = 40 [K] iznad
ambijenta. Radi smanjenja gubitaka vezuju se dva MOSFET-a paralelno. Jedan MOSFET ima
otpornost kanala od RDSon2 = 70 [m], a drugi od RDSon3 = 90 [m ]. Paralelna veza provodi istu
struju, a i ostaje isti faktor ispune. Kolika će biti nova nadtemperatura hladnjaka?
Rešenje:
Ako se zanemare dinamički gubici, snaga statičkih gubitaka MOSFET-a se nalazi iz relacije:
T D T D T
1 1 1
P  p t  
T 0
 
  RDSon  iQ t   dt  
2
T
2
 RDSon  I m  dt  T
2
 RDSon  I m   dt 
0 0
1 2 2
  RDSon  I m  D  T  D  RDSon  I m
T
U prvom slučaju, gubici i nadtemperatura se dobijaju iz izraza:
2
P 1  D  RDSon1  I m 
2
1  R  P 1  R  D  RDSon1  I m
U drugom slučaju, gubici i nadtemperatura se dobijaju iz izraza:
2 RDSon2  RDSon3 2
P 2  D  Rek  I m  D   Im 
RDSon 2  RDSon3
R R 2
 2  R  P 2  R  D  DSon2 DSon3  I m
RDSon 2  RDSon3
Deljenjem izraza za nadtemperature u oba slučaja, dobija se izraz za određivanje tražene

nadtemperature hladnjaka:
RDSon 2  RDSon3 2
R  D   Im
 2 R  P 2 RDSon2  RDSon3 1 R R
  2
  DSon2 DSon3 
1 R  P 1 R  D  RDSon1  I m RDSon1 RDSon2  RDSon3
1 R R 1 70  90 63 63
 2  1   DSon2 DSon3  40      21K 
RDSon1 RDSon 2  RDSon3 80 70  90 2 15 30
65
4.8. zadatak.
U jednom uređaju koristi se MOSFET sa hladnjakom. Pri snazi gubitaka od Pg = 10 [W] i
temperaturi okoline od a = 40 [oC] izmerena je temperatura hladnjaka od h = 100 [oC] i
temperatura poluprovodničke pločice od j = 125 [oC]. Proračunati novu temperaturu hladnjaka i
poluprovodničke pločice ako se koriste dva istovetna MOSFET-a u paralelnoj vezi (za istu ukupnu
struju) na istom hladnjaku kao ranije! Smatrati da su statički gubici dominantni i da otpornost
kanala MOSFET-a ne zavisi od temperature.
Rešenje:
Vrednosti toplotnih otpornosti hladnjak okolina Rha i poluprovodnička pločica hladnjak Rjh
nalazi se na osnovu zadatih vrednosti za snagu gubitaka Pg i temperature poluprovodničke pločice
j, hladnjaka h i okoline a:
Rha 
h  a

   
100 oC  40 oC
 6K / W 
Pg 10W 
Rjh 
 j  h

   
125 oC  100 oC
 2,5K / W 
Pg 10W 
Pošto se koriste dva istovetna MOSFET-a u paralelnoj vezi (za istu ukupnu struju) na istom
hladnjaku snaga gubitaka se smanjuje na:
RDSon 2 1 P 10W 
Pgb   I   RDSon  I 2  g   5W 
2 2 2 2W 
Zbog paralelne veze MOSFET-ova se takođe i njihova ukupna toplotna otpornost smanjuje
dva puta:
Rjh 2,5K / W 
Rjhb    1,25K / W 
2 2
te nove temperature hladnjaka h i poluprovodničke pločice j se nalaze jednostavno dalje iz izraza:
Rjab  Rjhb  Rha  1, 25K / W   6K / W   7,25K / W 

 hb   a  Rhab  Pgb  40K   7,25K / W  5W   70K 
 jb   hb  Rjhb  Pgb  70K   1,25K / W  5W   76,25K 
4.9. zadatak.
Hlađenje jednog procesora ostvareno je kombinacijom običnog rebrastog hladnjaka i
Peltier-ovog elementa, slika a). Peltier-ov element je poluprovodnička naprava koja prenosi toplotu
sa svoje hladne strane na toplu stranu pri odgovarajućem napajanju jednosmernom strujom. Radna
karakteristika konkretnog Peltier-ovog elementa je data na slici b), gde je Ph snaga koja se uzima sa
hladne površine pri datoj razlici temperature između tople i hladne površine . Proračunati
maksimalnu toplotnu otpornost rebrastog hladnjaka R = ?, ako su gubici u procesoru Pgub = 10 [W],
maksimalna temperatura procesora je proc = 40 [o C], a temperatura okoline je amb = 50 [o C]!
Potrebna snaga napajanja Peltier-ovog elementa je Pel = Ph.
66
Rešenje:
Iz proporcije napisane na osnovu sličnosti trouglova na slici b) dobija se relacija za
izračunavanje razlike temperature između tople i hladne površine  Peltier-ovog elementa:
20W   10W   o C

 
  o C 
20W   10W 
     
 60 o C  40 o C
20W   5W  60 Co
  20W   5W 
Temperatura tople strane Peltier-ovog elementa je prema tome jednaka:
 h   proc    40o C   40o C   80o C 
67
Prema tome nadtemperatura rebrastog hladnjaka je:
     
     h   amb  80 o C  50 o C  30 o C
pri čemu rebrasti hladnjak mora da sa svoje tople na hladnu stranu prenese ukupnu toplotnu snagu
koju odaje procesor i snagu koja se ulaže u Peltier-ov element:
P  Pproc  Pel  Pproc  Ph  Pproc  Pproc  2  Pproc
što znači da maksimalna toplotna otpornost rebrastog hladnjaka R može da iznosi:
      30K 
R     1,5K / W 
P 2  Pproc 2  10W 
68
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 5. AKUMULATORI
5. AKUMULATORI
5.1. zadatak.
Suva ćelija sa kapacitetom od QAh = 2 [Ah] napaja potrošač koji ima stalnu komponentu
potrošnje od Ista = 30 [A] i pored toga troši struju od Iimp = 200 [mA] u impulsima trajanja timp = 20
[ms] svakih tpon = 3 [min]. Koliki će biti radni vek trad suve ćelije?
Rešenje:
Srednja vrednost struje potrošača je određena izrazom:
1 1
I sr  I sta   I imp  timp  30 106   200 103  20  10 3 
t pon 3  60
 52,222  106  A  52,222 A
Iz toga proizilazi da suva ćelija ima radni vek od:
QAh 2 Ah 38,297  103

trad    38, 297  10 3
h   god   4,371god 
I sr 52,222 10 6  A 365  24
5.2. zadatak.
Za napajanje računarske opreme se koristi invertor, a energija se uzima iz akumulatorske
baterije nazivnog napona Ubat = 60 [V]. U opremi se nalazi laserski štampač kod kojeg se
intermitentno uključuje grejač veće snage. Odnos vremena uključenosti i isključenosti je ton / toff =
1 / 3. Usled uključenja grejača dodatna potrošnja skače sa Pmin = 600 [W] na Pmax = 1450 [W]. Ostali
deo opreme troši konstantnu snagu. Stepen iskorišćenja invertora je  = 80 [%]. Proračunati
potreban kapacitet akumulatora QAh tako da se postiže vreme rada od t = 8 [h]!
Rešenje:
Pon  Pmax ; Poff  Pmin ;
1 1
Psr  p   Pon  ton  Poff  toff    Pon  ton  Poff  3  ton  
ton  toff ton  3  ton
1 1 1
  Pon  3  Poff    Pmax  3  Pmin    1450  3  600 W  
4 4 4
69
3250
 W   812,5W 
4
Psr 812,5W 
I sr    16,927 A
 U bat 0,8  60V 
QAh  I sr  t  16,927 A 8h  135,416 Ah
5.3. zadatak.
Računar se napaja preko besprekidnog izvora prema slici. Nakon dužeg ispada akumulator
nazivnog napona Uak = 48 [V], kapaciteta QAh = 50 [Ah] se potpuno ispraznio. Invertor radi sa
snagom od Pinv = 200 [W]. Dimenzionisati ispravljač po struji i snazi, tako da se akumulator napuni
za 5 sati nakon uspostavljanja mrežnog napona!
Rešenje:
Da bi se akumulator napunio za 5 časova, ispravljač mora da obezbedi, struju i snagu
određenu relacijama:
QAh 50 Ah

I punj    10 A
t punj 5h
Ppunj  U ak  I punj  48  10  480W 
Pošto ispravljač mora da obezbedi i napajanje invertora, njegov izbor treba izvršiti tako da
pokriva ukupnu snagu punjenja i potrošnju:
70
Pispr  Ppunj  Pinv  480  200  680W 

Pispr 680
I ispr    14,166  A
U ak 48
5.4. zadatak.
Akumulator nazivnog napona Uak = 12 [V], kapaciteta QAh = 45 [Ah] se testira u režimu
startovanja vozila. Starter se drži uključeno sve dok napon akumulatora ne padne ispod Ugr = 8 [V].
U posmatranom intervalu može se smatrati da napon pada linearno sa vremenom od Uak = 12 [V] do
Ugr = 8 [V], pri čemu struja startera od Ista = 210 [A] je konstantna. Proračunati koji deo svoje
energije Eod / Eak uspeva da oda akumulator pri startovanju ako ono traje tsta = 5 [min]!
Rešenje:
Energija akumulatora:
Eak  U ak  Q Ah  12V  45 Ah  540VAh  540Wh 
Odata energija:
tsta tsta tsta

 U ak  U gr 
Eod   pt   dt   u t   I sta  dt    U ak   t   I sta  dt 
0 0 0  tsta 
71
tsta tsta tsta t sta

U ak  U gr U ak  U gr
  U ak  I sta  dt    I sta  t  dt  U ak  I sta   dt   I sta   t  dt 
0 0 tsta 0 t sta 0
2 2
t sta U ak  U gr t t sta U ak  U gr t sta  0 2
 U ak  I sta  t   I sta   U ak  I sta  t sta  0    I sta  
0 tsta 2 0 t sta 2
1  1 
 U ak  I sta  t sta   U ak  U gr  I sta  tsta  U ak   U ak  U gr   I sta  t sta 
2  2 
1 U  U gr 12V   8V  5
  2  U ak  U ak  U gr  I sta  t sta  ak  I sta  t sta   210 A h 
2 2 2 60
 175VAh  175Wh 
Odnos odate i akumulisane energije:
Eod 175Wh
  0,3240 
Eak 540Wh 
5.5. zadatak.
Konstruiše se biciklo na elektromotorni pogon uz napajanje iz akumulatora. Nazivni napon
akumulatora je Uak = 24 [V], a nazivna potrošnja struje Inom = 7 [A] uz nazivnu brzinu od vnom = 20
[km/h]. Treba računati na to da će 20 [%] od ukupnog puta bicikla ići uzbrdo uz upola manju brzinu
i dvostruko veću potrošnju, a drugih 20 [%] od ukupnog puta bicikla će ići nizbrdo uz upola manju
potrošnju i brzinu od vniz = 30 [km/h]. Proračunati potreban kapacitet akumulatora QAh da bi radijus
kretanja bio S = 10 [km]!
Rešenje:
Na osnovu podataka iz postavke zadatka crta se dijagram zavisnosti promene potrošnje i
brzine kretanja u funkciji pređenog puta:
Vremena potrebna za prelazak ravne deonice, uzbrdice i nizbrdice izračunavaju se iz odnosa

dužina pojedinih deonica i brzina kretanja:
72
S1 0,6  S 0,6 10

t1     0,3h 
vnom vnom 20
S 0,2  S 0,2 10
t2  2    0,2h
vuzb vuzb 10
S 0,2  S 0,2 10
t3  3    0,0666 h
vniz vniz 30
Potreban kapacitet akumulatora QAh da bi se prešao put od S = 10 [km], prema tome je:
QAh   I i  ti  I nom  t1  I uzb  t2  I niz  t3  7  0,3  14  0,2  3,5  0,0666  5,361 Ah
i
Potreban kapacitet akumulatora QAh da bi se ostvario radijus kretanja od S = 10 [km],

svakako je dva puta veći:
2  QAh  2  5,361  10,722 Ah
5.6. zadatak.
Akumulator se puni iz solarnog panela preko regulatora punjenja koji obezbeđuje radnu
tačku sa maksimalnom snagom (MPP). Kapacitet akumulatora pri pražnjenju je deklarisan na Q =
130 [Ah], broj [Ah] koje treba uneti pri punjenju je za 20 [%] veći zbog gubitaka u hemijskim
procesima. Smatrati da je napon akumulatora u toku punjenja Uak = 14 [V]. Stepen korisnog dejstva
regulatora punjenja je η = 89[%]. Električna snaga panela pri sunčanom danu se menja po sinusnom
zakonu kao što je prikazano na dijagramu. Kada će se završiti proces punjenja ako isti počinje u
ponedeljak u 6 [h]? Dato je Pm = 180 [W].
Rešenje:
Ukupna energija potrebna za punjenje akumulatora je:
Wak  1,2  U ak  Q  1,2 14  130  2,184kWh 
73
Ukupna energija koju treba uzeti iz panela je:
Wak 2,184
Wp    2,454kWh 
 0,89
Energija dobijena iz panela za prvi dan je:
18 h  12 h 
 t  2
Wp1   pt   dt    P m  sin  2      dt   Pm 12  1,375kWh
6h 0h  24  
Na drugom danu treba da se uzme ostatak energije od:
Wp 2  Wp  Wp1  2,454  1,375  1,079kWh
U koliko sati će se to desiti, određuje se na bazi formule za energiju u zavisnosti od

vremena:
t t0
 t  12     t
Wp t    pt   dt    P m  sin  2      dt   Pm   cos  t  
6h 0h  24     12  0
12    
  Pm  1  cos  t 
   12 
Odavde sledi:
12   
W p 2  W p t 2    Pm  1  cos  t2  
   12  
Odavde se izvodi formula za potreban broj sati:
12  W    12  1079   
t2 

 arccos 1  p 2    arccos 1 
12  P  12  180   8,3h
 m   
Vreme kada se završi punjenje je:
t '2  t2  6h   8,3  6  14,3h  14h 18min 
74
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 6. OTPORNICI
6. OTPORNICI
6.1. zadatak.
Otpornik dužine l = 50 [mm], prečnika D = 12 [mm] treba da ima otpornost od R = 18,5
[k ]. Otporna žica za namotavanje od konstantana, specifične otpornosti  = 0,5 [ mm2/m],
namotava se na keramičko telo, zavojak do zavojka (oksidni sloj žice je dovoljna izolacija).
Izračunati prečnik žice dzice, ukupnu dužinu žice lzice, snagu koju može otpornik da rasipa pri
nadtemperaturi R = 80 [K], ako je sačinilac prenošenja toplote za žičane otpornike  = 10
[W/m2K] i induktivnost otpornika!
Rešenje:
Spoljna površina otpornika je:
As    D  l
Spoljna površina je u potpunosti popunjena žicom:
As  lzice  d zice
pa važi:
As  lzice  d zice    D  l
Otpornost žice određena je izrazom:
lzice l
R    zice 2
Azice   d zice
4
Prostim deljenjem dve prethodne relacije, dolazi se do relacije za izračunavanje tražene

debljine žice:
R l 1
   zice 2  
  D l   d zice l zice  d zice
4
d zice

 4  D  l   4  12mm  50mm
3 3
 
0,5  10 3 mm 2 / mm
 0,04mm
R 18,5  103  
75
Tražena dužina žice se dalje nalazi iz relacije za određivanje spoljne površine:
  D l  12mm 50mm
lzice    47200mm  47,2m
d zice 0,04mm
Prenošenje toplote na okolinu odigrava se uglavnom preko spoljne površine. Površina

otpornika mora biti dovoljno velika, da se on ne bi pregrejavao i otporni materijal ili izolator
oštetio. Snaga rasipanja otpornika je srazmerna sa veličinom njegove spolje površine As i veličine
dozvoljenog pregrevanja R. Pa važi:
PR    A s    R
gde je  sačinilac prenošenja toplote, koji zavisi od oblika i prirode spoljne površine.
Prema tome tražena snaga rasipanja može maksimalno da iznosi:
 
PR      D  l   R  10 W / m2  K    12  103 m 50  103 m  80K   1,507  1,5W 
Broj zavojaka žice potreban za izračunavanje tražene induktivnosti otpornika, određen je sa:
l 50mm
N   1250zavojaka 
d zice 0,04mm
Tražena induktivnost nalazi se primenom empirijske formule za kratke kalemove

objašnjenoj detaljnije u zadatku 8.3:
(  N  D) 2 ( 1250  12 103 ) 2
L 7
10  3 3
 10 7  4,008 10 3 H   4mH 
l  0,45  D 50 10  0, 45  12 10
Induktivnost ovog otpornika je vrlo velika, tako da se on ne može primeniti na visokim

učestanostima. Takođe i njegova sopstvena kapacitivnost je velika zbog gusto namotane žice.
6.2. zadatak.
Za izradu ugljenih slojnih otpornika na raspolaganju su keramička tela oblika cilindričnih
štapova prečnika D = 10 [mm]. Na koliku dužinu l treba seći keramičke štapove, da bi se dobili
otornici snage PR = 5 [W] pri nadtemperaturi R = 90 [K], ako je sačinilac prenošenja toplote za
ugljeno slojne otpornike  = 20 [W/m2K]! Kolika struja IR sme da se propusti kroz otpornik ako se
traži da njegova otpornost iznosi R = 5 [k ]! Do koje će se temperature ugrejati otpornik ako kroz
njega protiče struja od IR = 50 [mA], a temperatura okoline je amb = 40 [oC]!
Rešenje:
Kao i u prethodnom zadatku važi da je snaga rasipanja otpornika srazmerna sa veličinom
njegove spolje površine As i veličine dozvoljenog pregrevanja R:
PR    As   R 
As    D  l 
PR      D  l   R 
pa sledi da tražena dužina keramičkih štapova iznosi:
76
PR 5W 
l   0,0884m  89mm
 
    D   R 20 W / m  K   10 10 3 m 90K 
2
Vrednost struje IR sme da se propusti kroz otpornik, ako se traži da njegova otpornost iznosi
R = 5 [k], dobija se iz izraza za snagu, odnosno:
2
PR  R  I R 
PR 5W 
IR    10 3  10 2  10  31,622  103  A  31,622mA
R 5000 
Ako kroz otpornik protiče struja od IR = 50 [mA], na njemu se razvija snaga od:
 
2
PR  R  I R  5000  50 10 3  A  12,5W 
2
Iz toga sledi da će se otpornik ugrejati do nadtemperature:
PR 12,5
 R    223,532K   224K 
 
    D  l 20 W / m  K   10 10 3 m 89 103 m
2
odnosno do temperature:
 R   amb   R  40  224  264C 
Može se zaključiti da je temperatura vrlo velika, odnosno da će se otpornik pri struji od IR =

50 [mA] pregrejati.
6.3. zadatak.
Žičani otpornik cilindričnog oblika sa kliznim kontaktom ima dužinu l = 80 [mm] i prečnik
D = 10 [mm]. Ukupna otpornost mu je R = 800 []. Ovaj otpornik spojen je na red sa otpornikom
fiksne otpornosti R1 = 5 [k], a njihova kombinacija je spojena na mrežu napona U = 230 [V], kao
na slici. Otpornik R ima za zadatak da reguliše pad napona na otporniku R1. Klizač K može se
pomerati po celoj dužini otpornika od A do B. Na kojoj će se maksimalnoj temperaturi nalaziti deo
otpornika AK? Kolika je temperatura otpornika kad se klizač nalazi u tački B?
77
Pretpostaviti da je temperatura okoline je amb = 40 [oC] i da su otpornosti oba otpornika

nezavisne od temperature!
Rešenje:
Ako se razdaljina AK označi sa x, a odgovarajuća otpornost sa Rx, snaga rasipanja u tom
delu otpornika Px, biće:
U2
Px  Rx  I 2  Rx 
Rx  R1 2
Kako je:
x
Rx  R 
l
i:
Asx    D  x
nadtemperatura aktivnog dela otpornika R može se odrediti iz izraza:
Px Rx  U 2 R  x U 2 R U 2
 x    
  Asx   Asx  Rx  R1 2  x 
2
 x 
2
    D  x  l   R   R1      D  l   R   R1 
 l   l 
Iz izraza se uočava da je pregrevanje maksimalno, onda kada je imenilac izraza minimalan,

odnosno kada je x = 0, odnosno kada je klizač blizu tačke A:
R U 2 800  230 2
 x max    67,354K 
    D  l  R12 10   10 10  3  80 10 3  5000 2
Maksimalna temperatura je prema tome:
 R max   amb   x max  40  67,354  107,354C 
Kada se klizač nalazi u tački B, tada je x = l, tražena nadtemperatura se dobija uvrštavanjem

te vrednosti za x u izraz za nadtemperaturu, odnosno:
R U 2
 xB   x min  2

xl  l 
    D  l   R   R1 
 l 
2
800  230
 2
 50,055K 
10    10  10  80  10 3  800  5000
3
Na kraju tražena temperatura kada se klizač nalazi u tački B je:
 RB   amb   xB  40  50,055  90,055C 
78
6.4. zadatak.
Žičani potenciometar namotan je žicom od konstantana, specifične otpornosti  = 0,5
[ mm2/m], zavojak do zavojka, na telu od tvrde hartije, debljine d = 1 [mm]. U razvijenom vidu
telo ima oblik trougla, dužine stranice l = 100 [mm] i visine h = 20 [mm]. Ukupna otpornost
potenciometra iznosi R = 10 [k ]. Izraziti i nacrtati zavisnost otpornosti Rx između kraja A i klizača
K u funkciji njihovog rastojanja x! Izračunati prečnik žice dzice, ukupnu dužinu žice lzice i snagu koju
može potenciometar da rasipa pri nadtemperaturi R = 50 [K], ako je sačinilac prenošenja toplote
za žičane otpornike  = 10 [W/m2K]!
Rešenje:
Za dati položaj klizača K na odstojanju x ot tačke A, otpornost Rx je srazmerna proizvodu
x  y , koji predstavlja ukupnu dužinu otporne žice do te tačke, jer je x srazmerno sa brojem
zavojaka, a y je srazmerno dužini srednjeg zavojka. Sem toga iz trougla važi da je:
h
y  x
l
te sledi:
h
Rx  k  x  y  k   x 2
l
gde je: k konstanta. Za x = l, otpornost je Rx = R, odnosno važi:
h
R  Rx  k  l2  k  h l
xl l
Dalje se deljenjem prethodna dva izraza dobija tražena zavisnost otpornosti Rx u funkciji
rastojanja x:
79
h
k   x2 2
Rx x2  x 
 l  2   
R k hl l l
2
 x
Rx  R   
l
Ova kriva predstavlja parabolu. Ako se za x uzme nekoliko vrednosti od 0 do 100 [mm],
dobijaju se za Rx odgovarajuće vrednosti, na osnovu kojih se crta tražena zavisnost:
x [mm] 0 20 40 60 80 100
Rx [k ] 0 0,4 1,6 3,6 6,4 10
Spoljna površina otpornika je u potpunosti popunjena žicom:
1 
 
As  lzice  d zice  2    l  h  l  d   l  h  2  d   100  10 3  20  2  1  10 3  2200  10 6 m 2
2 
Sama otpornost određena je izrazom:
lzice l
R    zice 2
Azice   d zice
4
Prostim deljenjem dve prethodne relacije, dolazi se do relacija za izračunavanje tražene

debljine žice:
R l 1
   zice 2  
As   d zice lzice  d zice
4
80
d zice  3
4  As  
3
  
4  2200 mm2  0,5 10 3 mm 2 / mm 
 0,052mm
 R  10 103  
i tražene dužine žice:
lzice 
As


2200 mm 2 
 42307mm  42,3m
d zice 0,052mm
Tražena snaga rasipanja može maksimalno da iznosi:
   
PR    As   R  10 W / m 2  K  2200  106 m 2  50K   1,1W 
6.5. zadatak.
Jednosmerni motor nazivne brzine obrtanja nn = 1500 [min-1] pokreće zamajac sa ukupnim
momentom inercije svedenim na osovinu motora J = 10 [kgm2]. Uslučaju nestanka napona za
napajanje motor se koči kratkim spajanjem njegovih priključaka preko žičanog otpornika. Kočenje
se vrši iz nezagrejanog stanja i traje kratko, tako da se praktično zagreva samo žičani otpornik od
konstantana, mase motp = 2 [kg]. Specifični toplotni kapacitet konstantana iznosi cKo = 0,39
[kJ/kgK]. Kolika se maksimalna temperatura otpornika može očekivati po završetku kočenja, ako je
temperatura okoline amb = 40 [oC]!
Rešenje:
Toplotni kapacitet otpornika iznosi:
C  motp  cKo  2kg   0,39kJ / kgK   0,78kJ / K 
Akumulisana kinetička energija u zamajcu, koja se tokom kočenja mora se potrošiti u

otporniku, iznosi:
2 2
1 1   10   
Wkin   J   n   J      nn     15002  123370,06J   123,37kJ 
2 2
2 2  30  2  30 
Pošto kočenje traje kratko toplotna energija gubitaka ne uspeva iz otpornika, da se odvede
zračenjem i konvenkcijom, pa se akumulira u njegovom toplotnom kapacitetu. Prema tome,
vrednost nadtemperature otpornika na kraju kočenja, može se odrediti iz sledeće relacije:
81
t koc
1 1
 R   p R  dt  WR 
C 0 C
Wkin  WR  C   R 
W 123,37kJ 
 R  kin   158,17K 
C 0,78kJ / K 
Tražena maksimalna temperatura otpornika na kraju procesa kočenja, prema tome iznosi:
 R   amb   R  40  158,17  198,17C 
6.6. zadatak.
Dva žičana otpornika, prvi R1 od konstantana (specifične otpornosti 1 = 0,5 [ mm2/m] i
temperaturnim koeficijentom promene specifične otpornosti 1 =  0,05  103 [1/K]), a drugi R2 od
manganina (specifične otpornosti 2 = 0,42 [mm2/m] i temperaturnim koeficijentom promene
specifične otpornosti  2 = 0,01  103 [1/K]) vezani na red kao na slici, čine deo mernog uređaja.
Otpornici se motaju na na keramičkim telima prečnika D = 20 [mm], jednoslojno zavojak do

zavojka. Žica od konstantana je prečnika dzice1 = 0,2 [mm].
Dimenzionisati otpornike R1 i R2 (dzice2, l1, l2, lzice1, lzice2) ako se traži da ukupna otpornost
otpornika ne zavisi od temperaturnih promena i da iznosi R = R1 + R2 = 600 []! Sem toga struja
koja prolazi kroz otpornike, treba da izazove isti porast temperature  R na oba otpornika!
Rešenje:
Za rednu vezu otpornika važi:
R  R1  R2
pa se uslov temperaturne nezavisnosti može napisati u obliku:
dR dR1 dR2 dR1 dR2

    R1   R2  1  R1   2  R2  0
d d d R1  d R2  d
gde su:
dR1 d1
1   i
R1  d 1  d
dR2 d2
2  
R2  d 2  d
Iz uslova temperaturne nezavisnosti sledi:

82
1  R1
R2   
2
 R   1
R  R1  1 1  R1  2 
2 2
2 0,01  103 1
R1  R   600   600   100  
 2  1 0,01  10   0,05  10
3 3
6
R2  R  R1  600  100  500
Poprečni presek žice od konstantana prečnika dzice1 = 0,2 [mm] iznosi:
  d zice 2   0,22
Azice1 
4

4

 0,0314 mm2 
Potrebna dužina žice od konstantana se nalazi iz izraza za otpornost, odnosno:
lzice1
R1  1  
Azice1
R1 100 
lzice1 
1
 Azice1 
 2
0,5 mm / m   
 0,0314 mm 2  6,283m 
Spoljna površina otpornika od konstantana nalazi se iz uslova da je u potpunosti popunjena

žicom:
As1  l zice1  d zice1  6,283  0,2 10 3  1,256  10 3 m 2  

Iz vrednosti površine se dalje jednostavno nalazi tražena dužina keramičkog tela otpornika
od konstantana:
As1    D  l1 
As1 1,256 103
l1    0,02m   20mm
  D   0,2 103
Iz uslova da struja koja prolazi kroz otpornike, treba da izazove isti porast temperature  R
na oba otpornika, sledi relacija za izračunavanje vrednosti spoljne površine i dužine keramičkog tela
otpornika od manganina:
P1 R1  I 2 P2 R2  I 2
 R1     R 2   
  As1   As1   As 2   As 2
R R 500
As 2  As1  2  As1  2  1,256 103 
R1 R1 100
 6,28 10 3 m 2  
A A R R 500
l2  s 2  s1  2  l1  2  0,02   0,1m  100mm
  D   D R1 R1 100
Tražena debljina i dužina žice od manganina se dalje određuju na identičan način kao i u
prethodnim zadacima, deljenjem izraza za spoljna površinu otpornika:
83
As 2  lzice 2  d zice 2
u potpunosti popunjenu žicom i izraza za otpornost R2 :
lzice 2 l
R2   2    2  zice 2 2
Azice 2   d zice 2
4
R2 l 1
  2  zice 2 2  
As 2   d zice 2 l zice 2  d zice 2
4
d zice 2  3
4  As 2   2
3
   
4  6,28 10 3 mm 2  0,42 10  3 mm 2 / mm
 0,188mm
  R2   500
lzice 2 
As 2

 
6,28 103 mm2
 33404mm  33,4m
d zice 2 0,188mm
84
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 7. KONDENZATORI
7. KONDENZATORI
7.1. zadatak.
Za filtraciju napona napajanja se koristi kondenzator kapacitivnosti od C = 220 [μF] i
radnog napona Uw = 100 [V]. Faktor gubitaka ima vrednost od tanδ = 0,08 na frekvenciji od f =
120 [Hz]. Proračunati snagu gubitaka PC u tom kondenzatoru ako se zna da je naizmenična struja
kroz kondenzator trougaonog oblika, amplitude od ICm = 3 [A]!
Rešenje:
Kondenzator se predstavlja rednom vezom idealnog kondenzatora (uzima se u obzir samo
kapacitivnost C) i ekvivalentne redne otpornosti (ESR) kao na slici. Prikazan je i vremenski
dijagram struje.
ESR se izračunava na osnovu kapacitivnosti i faktora gubitaka:
1 1
ESR  X C  tan    tan    tan  
 C 2   f  C
1
  0,08  0,482 
2   120  220 10 6
Trenutna snaga gubitaka u kondenzatoru je:
2
pESR t   ESR  it 
Srednja snaga gubitaka je:
T T
T 4 4 2
1 2 4 2 4  4  Im 
PESR  pESR t     ESR  it   dt    ESR  i t   dt    ESR    t   dt
T 0 T 0 T 0  T 
Daljim izračunavanjem sledi:
85
T
3 T 2
64 4
64 2 t ESR  I m 0, 482  32
 1,447W 
2 2
PESR  3  ESR  I m   t  dt  3  ESR  I m  4  
T 0
T 3 0 3 3
7.2. zadatak.
Pločasti kondenzator se konstruiše sa rastojanjem između ploča d = 5 [mm] i dielektrikom sa
relativnom dielektričnom konstantom  r = 4 [ ] i dielektričnom čvrstoćom Eproboja = 200 [kV/cm].
Koliki je probojni napon kondenzatora u slučaju da dielektrik sasvim čvrsto naleže uz obloge
kondenzatora i u slučaju da između dielektrika i kondenzatora postoji zazor od d0 = 0,2 [mm]?
Dielektrička čvrstoća vazduha iznosi E0proboja = 30 [kV/cm]. Za koliko puta se smanjila vrednost
probojnog napona u slučaju postojanja vazdušnog zazora?
Rešenje:
Probojni napon kondenzatora u slučaju da dielektrik sasvim čvrsto naleže uz obloge
kondenzatora iznosi:
U proboja  E proboja  d  200  0,5  100kV 
Iz graničnog uslova jednakosti normalnih komponenti vektora električnog pomeraja i

činjenice da je električno polje između ploča kondenzatora homogeno i normalno na površinu
ploča, sledi da je:
D1n  D2 n  D1  D2  D    E   0  E0
Pošto je:
U  E  d  E0  d 0
sledi da je probojni napon kondenzatora sa vazdušnim zazorom ili:
   
U ' probojno  E proboja  d   E proboja  d0  E proboja   d   d0   E proboja  d   r  d 0 
0  0 
ili:
0   1 
U ' ' probojno   E0 proboja  d  E0 proboja  d 0  E0 proboja   0  d  d 0   E0 proboja    d  d 0 
    r 
86
 
Pošto je E proboja  E0 proboja i d   r  d 0   5  4  0,2  5,8   1  d  d0   5  0,2  1,45 ,
 r  4
mora se odabrati manja vrednost probojnog napona, odnosno:
1  1 
U probojno1  U ' ' probojno  E0 proboja    d  d 0   30    0,5  0,02   4,35kV 
 r  4 
Vrednost probojnog napona u slučaju postojanja vazdušnog zazora se prema tome smanjila:
U probojno 100
  23 
U probojno1 4,35
23 puta.
7.3. zadatak.
Na slici su prikazani namotaji asinhronog generatora N1 i N2 i kondenzatori za kompenzaciju
reaktivne energije C1, C2 i C3. Kondenzator C1 je stalno priključen a C2 i C3 se priključuju po
potrebi, pomoću trijaka. Nazivni napon na kondenzatorskoj grani je Ukon = 150 [V] / 50 [Hz].
Odabrati kapacitivnost kondenzatora C1, C2 i C3 tako da se reaktivna snaga može podešavati od Qmin
= 500 [VAr] do Qmax = 2000 [VAr] u jednakim koracima. Dimenzionisati trijake po struji i naponu!
Rešenje:
Minimalnu vrednost reaktivne snage od Qmin = 500 [VAr] obezbeđuje C1 pa važi:
Qmin 500VAr 
C1    70,735 106 F   70,735F 
 U kon 2
2    50   
150 2
V 2
Maksimalna vrednost reaktivne snage od Qmax = 2000 [VAr] obezbeđuje paralelna veza svih
kondenzatora pa C1, C2 i C3 pa važi:
Qmax
C1  C2  C3  
 U kon 2
Qmax Q  Qmin 1500VAr 
C2  C3   C1  max   3  C1
  U kon 2
 U kon 2
2    50 1502 V 2  
Da bi koraci bili jednaki mora odnos C2 / C3 biti 1 / 2, odnosno:
87
C2  C3  C2  2  C2  3  C1  C2  C1  C3  2  C1 
C2  C1  70,735F 
C3  2  70,735F   141,47F 
Što obezbeđuje: 500 [VAr] / C1 ; 1000 [VAr] / C1 i C2; 1500 [VAr] / C1 i C3 i 2000 [VAr] /
C1, C2 i C3.
Trijaci se odabiraju po struji i naponu prema njihovim maksimalnim vrednostima koje se
očekuju:
QC 2 2  500VAr 
I Q1  I C 2 max  2  I C 2eff  2    4,714 A
U kon 150V 
QC 3 2  1000VAr 
I Q 2  I C 3 max  2  I C 3eff  2    9, 428A
U kon 150V 
U Q1  U Q 2  2  U kon  2  150V   212,13V 
7.4. zadatak.
Kompenzator reaktivne snage realizuje se prema prikazanoj šemi. Proračunati reaktivnu
snagu kondenzatora C u režimu kada tiristor stalno dobija komandu za uključenje, zatim odrediti
vrednost otpornosti R tako da, u režimu kada se tiristor nikad ne uključuje, srednja snaga gubitaka
na otporniku R bude 1% od gore izračunate reaktivne snage!
Rešenje:
Reaktivna snaga kondenzatora pri provodnom tiristoru nalazi se iz relacije:
U2 U2
QC      C  U 2  2    f  C  U 2  2    50  0,1  10 3  2302  1661,90VAr 
ZC 1
 C
U režimu kada se tiristor nikad ne uključuje, na kondenzatoru vlada jednosmerni napon

jednak ispravljenoj vrednosti negativne amplitude mrežnog napona, te iz uslova zadatka sledi:
2
UR 2 U 2
U R  U max  2  U  P    0,01  QC  0,01  2    f  C  U 2 
R R
2 100 100 2 104
R     6,336 103  6,336k
0,01  2    f  C   f  C   50  0,110 3 
88
7.5. zadatak.
Oblik struje punjenja kondenzatora u flyback pretvaraču dat je na slici. Odrediti maksimalnu
rednu otpornost kondenzatora ESR tako da gubici kondenzatora ne budu veći od PESR = 1 [W]!
Rešenje:
U ustaljenom režimu srednja vrednost struje kondenzatora je jednaka nuli, te sledi zaključak,
da je jednosmerna struja potrošača jednaka srednjoj vrednosti struje punjenja kondenzatora,
odnosno struje diode:
iC  iD  I pot  iC  0  I pot  const  iD  I SR 

1 T 1 5
I sr  iD    iD  dt    5  t   dt  u  5  t  du   dt 
T 0 10 0
1 0
1 5 1 u2 5 1 1 2 25
I sr     u  dt    u  dt      5  02    1,25 A
10 5 10 0 10 2 0 10 2 20
Srednja snaga gubitaka PESR na kondenzatoru odnosno rednoj otpornosti kondenzatora ESR,
po definiciji je jednaka:
1 T 1 T 2 1 T 2 2
PESR  pESR    pESR  dt    ESR  iC  dt  ESR    iC  dt  ESR  I eff
T 0 T 0 T 0
Iz efektivne vrednosti struje kondenzatora i zadate vrednosti snage gubitaka, se na kraju

dobija tražena maksimalna redna otpornost kondenzatora ESR:
2 1 T 2 1 T 2 1 5 2
10
2 
I eff    iC  dt    iD  I sr   dt     5  t  1,25  dt    1,25  dt  
T 0 T 0 10  0 5 
1 5 2
10

    3,75  t   dt   1,252  dt   u  3,75  t  du   dt 
10  0 5 
2 1  1, 25 2 10
 1  3,75 10

I eff      u  du   1,252  dt      u 2  du  1,252   dt  
10  3, 75 5  10  1, 25 5 
1  u 3 3,75 10 1  1 
 
10  3  1, 25 5  10  3
 
 1,252  t      3,753  1,253  1,252  10  5  2,604 A2  

PESR 1
ESR  2
  0,3839  383,9m 
I eff 2,604
89
7.6. zadatak.
Koliku kapacitivnost treba da ima svaki od dva kondenzatora, ako im dielektrici imaju
temperaturni koeficijent promene dielektrične konstante 1  d1 /  1   d = 1 10 4 [1/K] i
 2  d 2 /  2  d =  4 104 [1/K] u slučaju njihove paralelne i redne veze, ako se u oba slučaja
traži ukupna kapacitivnost od C = 250 [pF], koja neće zavisiti od temperaturnih promena?
Rešenje:
Za paralelnu vezu kondenzatora važi:
C  C1  C2
dC dC1 dC2 dC1 dC2

    C1   C2  1  C1   2  C2  0
d d d C1  d C2  d
gde su:
dC1 d 1
1   i
C1  d 1  d
dC2 d 2
2  
C 2  d  2  d
1  C1
C2   
2
 C   1
C  C1  1 1  C1  2 
2 2
2  4  1012 4
C1  C   250 10 12  12 12
 250 10 12   200 pF  
 2  1  4  10  1 10 5
C2  C  C1  250  200  50 pF 
Za rednu vezu kondenzatora važi:
C1  C2
C
C1  C2
90
2 2
dC dC dC1 dC dC2 C2 dC C1 dC
     2
 1 2
 2
d dC1 d dC2 d C1  C2  d C1  C2  d
2 2
C2 C1
  1    0 
C1  C2 2
C1  C2 2 2
C2  1  C1   2
gde su:
2 2
dC d  C1  C2  C2 C1  C2  1 C1  C2  C2  C1  C2 C2
      i
dC1 dC1  C1  C2  C1  C2 C1  C2 2 C1  C2 2 C1  C2 2
2 2
dC d  C1  C2  C1 C  C  1 C  C1  C 2  C1  C 2 C1
     1 2 2  1 
dC2 dC2  C1  C2  C1  C2 C1  C2  C1  C2 2 C1  C2 2
 2  C1
C2   
1
1 1 1 1 1 1 1   1
       2 
C C1 C2 C1 C1  2 C1 2
 2  1  4 10 12  1 1012 5
C1  C   250 10 12  12
 250  10 12   312,5 pF  
2  4  10 4
1 1 1 C1  C
   
C2 C C1 C  C1
C  C1 250  312,5
C2    1250 pF 
C1  C 312,5  250
91
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 8. PRIGUŠNICE
8. PRIGUŠNICE
8.1. zadatak.
Izračunati induktivnost vazdušnog solenoida sa N = 80 [zavojaka], prečnika d = 20 [mm] i
dužine b = 40 [mm]. Pri proračunu pretpostaviti da je solenoid beskonačno dugačak, te
komentarisati da li je stvarna induktivnost solenoida manja ili veća od izračunate!
Rešenje:
Solenoid se može shvatiti kao deo torusa sa vrlo velikim prečnikom, tako da se može
predpostaviti da je magnetsko polje skoncentrisano u njegovoj unutrašnjosti, a da je van njega
jednako nuli. U tom slučaju ako se Amperov zakon primeni na pravougaonik ABCD postavljen kao
na slici, sledi:
 B  d l   B  d l   B  d l   B  d l   B  d l  0   I 
ABCD AB BC CD DA ABCD
pošto je:

 B, d l 
BC


2
  B  dl  cosB, d l   0
BC
BCD  0   B  dl  0
CD


 B, d l 
DA

2
  B  dl  cosB, d l   0
DA
sledi:
N 0  N  I
 B  dl  B  l   0  b  l  I  B  b
AB
Pošto intezitet vektora magnetske indukcije B ne zavisi od položaja putanje AB zaključuje

se da je magnetsko polje u unutrašnjosti vrlo dugačkog solenoida homogeno, odnosno da fluks u
unutrašnjosti solenoida površine A iznosi:
92
0  N  I  S
Φ  B A 
b
Prema tome fluksni obuhvat i induktivnost dugačkog solenoida iznose:
0  N  I  A 0  N 2  I  A
  N Φ  N  
b b
 Φ N2  A
L   N   0 
I I b
Za date podatke tražena induktivnost dugačkog solenoida je:
L  0 
N2  A
 0 
N 2  d 2 
 4   10 7 H / m 

802  20  10 3 m2    
2

b 4b 4  40 10 3 m
 63,165 10 6 H   63,165H 
Stvarna induktivnost realnog kratkog solenoida je manja od proračunate, pošto je kod njega
fluks zbog rasipanja manji od fluksa idealnog beskonačno dugog solenoida.
8.2. zadatak.
Ako se dimenzije kalema, uz nepromenjeni broj zavojaka, povećaju k puta, koliko će se puta
povećati induktivnost?
Koliko će se puta povećati induktivnost, ako se poveća k puta i broj zavojaka?
Rešenje:
a) Iz obrasca za induktivnost kalema:
2 2
N2  A N 2  d 2  N 2  k  d 0    k 2  N 2  d0   
L  0   0   0     0    k  L0

b 4b 4  k  b0 k  4  b0 
sledi da će se u prvom slučaju i induktivnost povećati k puta.
b) Ako se i broj zavojaka poveća k puta:
L  0 
k  N 2  k  d0 2   
 k 3   0 
2
N 2  d0   
  k 3  L0
4  k  b0 4  b0 
 
induktivnost će se povećati k3 puta.
8.3. zadatak.
Potrebno je projektovati prigušnicu cilindričnog oblika (solenoid) sa vazdušnim jezgrom
prema slici. Data je empirijska formula za izračunavanje induktivnosti:
(  N  D) 2
L 10 7
l  0,45  D
Tražena induktivnost je L = 1 [mH], radna struja je I = 5 [A], dozvoljena gustina struje je

JCu = 3 [A/mm2]. Uzeti da je dužina jednaka srednjem promeru l = D i da je visina namotaja h =
0,2D, za faktor motanja uzeti FW = 0,5! Izračunati odgovarajuće dimenzije i broj zavojaka!
93
Rešenje:
U prostor dužine l i visine h može se namotati sledeći broj zavojaka pri datoj gustini struje:
FW  AW FW  l  h 0,5  D  0,2  D D 2  J
N   
ACu ACu I 10  I
J
Formulu za induktivnost treba svesti na jednu promenljivu:
2
(  N  D ) 2 7 2D 2 7  2  D  D2  J 
L  10   N 10     10  7
l  0,45  D 1,45 1,45  10  I 
Odavde treba izraziti promenljivu D:
L
D 2 2
3  J 
   10 7
145  I 
Uvrštavanjem zadate vrednosti L, J i I sledi:
1  103
D 2
 52,7mm
3  2  3 106 
  10 7
145  5 
Dalje se izračunavaju tražene vrednosti za l, h, N, ACu i dCu:
l=D=52,7[mm]; h=0,2∙D=10,5[mm]; N=167 [zavojaka]; ACu=5/3[mm2];

4  ACu 45
dCu    1,46mm
  3
8.4. zadatak.
Pomoću feritnog jezgra tipa ETD29 potrebno je realizovati prigušnicu maksimalne
induktivnosti. Prigušnica se koristi za struju prostoperiodičnog oblika efektivne vrednosti Ieff = 1
[A]. Podaci za jezgro su: poprečni presek jezgra Ae = 76 [mm2], površina prozora AW = 97 [mm2],
faktor ispune prozora FW = 0,5 [ ], magnetna indukcija zasićenja BSAT = 0,3 [T], dozvoljena gustina
94
struje Jeff = 5 [A/mm2]. Proračunati potreban vazdušni procep l0, presek provodnika SCu i
induktivnost Lmax koja se može dobiti!
Dimenzije jedne polovine jezgra ETD29.
Rešenje:
Iz Amperovog zakona, pod pretpostavkom da je praktično čitav magnetni pad napona
otpada na međugvožđe odnosno vazdušni procep, sledi izraz za izračunavanje njegove širine:
BSAT
N  I m  l0  H  l0  
0
0  N  I m
l0 
BSAT
Efektivna površina prozora jednaka je ukupnoj vrednosti površine bakra, te za dati faktor
ispune prozora FW i dozvoljenu gustina struje Jeff važi:
N  I m  AW  FW  J m  2  AW  FW  J eff 
Smenom N  I m u izraz za određivanje širine vazdušnog međuprostora, dobija se:
l0 
0  2  AW  FW  J eff

   
4   10 7 H / m  2  97 10 6 m 2  0,5  5  106 A / m 2

BSAT 0,3T 
 1,4322 10 3 m   1,4322mm
Sam presek pojedinačnog bakarnog provodnika iznosi:
I eff 1 A
S Cu 
J eff


5 A / mm 2
 
 0, 2 mm 2 
Broj zavojaka koji se maksimalno može namotati sa provodnikom tog preseka, dalje se
dobija iz ukupne vrednosti površine bakra u prozoru:
95
N max 
AW  FW 97 mm 2  0,5

 
 242,5zav
SCu 0, 2 mm 2  
Usvaja se prvi ceo manji broj od dobijenog, odnosno: N  242zav  N  N max
Na kraju tražena maksimalna induktivnost se određuje iz izraza:
Ae
L   0   N  4   10 H / m
2 7 76  106 m 2    
 242 2 zav 2  3,905 103 H   3,905mH 
l0 1,4322 10 m
3
8.5. zadatak.
Realizuje se prigušnica na toroidnom jezgru od čeličnog praška sa AL = 100 [nH/zav2].
Ostali podaci za jezgro su: unutrašnji prečnik jezgra Du = 20 [mm], spoljašnji prečnik jezgra Ds = 35
[mm] i visina jezgra H = 10 [mm]. Koliki broj zavojaka se može staviti na dato jezgro u dva sloja,
ako prigušnica treba da izdrži prostoperiodičnu struju efektivne vrednosti Ieff = 2,5 [A], uz gustinu
struje od Jeff = 5 [A/mm2]? Proračunati induktivnost L dobijene prigušnice i maksimalnu indukciju
Bmax u jezgru!
Rešenje:
Primenom slične metodologije kao u prethodnom zadatku dobija se:
I eff 2,5 A
S Cu 
J eff


5 A / mm 2
 0,5 mm 2
  
4  SCu 4  0,5 2
dCu     0,7978  0,8mm
  
Ou  Du    20    62,83mm
N Ou 20  
   78,53  78zav  
2 dCu 0,8
N
N  2   2  78  156zav 
2
   
L  AL  N 2  100 109 H / zav 2 156 2 zav 2  2433600 10 9 H   2,430mH 
I max  2  I eff  2  3,5  3,525 A
Bmax Ae
N  Im  l  H  l   AL    
 l
96
Ds  Du 35  20
Ae 
2
H 
2
10  75 mm 2   
 A 100  109
Bmax   N  I m  L  N  Im  6
 156  2  3,5  733,2 10 3  0,7332T 
l Ae 75  10
8.6. zadatak.
Prigušnica za sinusnu struju se realizuje na jezgru sa Ae = 280 [mm2], lo = 1,5 [mm], Bmax =
0,15 [T]. Koristi se namotaj od Cu žice dCu = 0,7 [mm], N = 300 [zav], lCu = 10 [cm]. Proračunati
vršnu i efektivnu vrednost struje, induktivnost prigušnice i otpornost za jednosmernu struju!
Odrediti vrednost Q faktora na 20 [kHz] smatrajući da je redna otpornost udvostručena u odnosu na
jednosmerni slučaj zbog dodatnih gubitaka! Specifična otpornost bakra je 1,72·10-8 [Ωm].
Rešenje:
Otpornost za jednosmernu struju iznosi:
LCu N  lCu 4  300 10 10 2 m

RDC   Cu    Cu   1, 72  10 8
m    1,241 
SCu   d Cu 2  2
 
  0,7 10 3 m 2
4
Otpornost pri zadatoj frekvenciji zbog skin efekta se udvostručuje, pa sledi:
R fs  2  RDC  2 1,241   2,682
Induktivnost prigušnice se određuje iz poznatog izraza pod pretpostavkom da je magnetni

otpor (reluktansa) skoncentrisan u vazdušnom međuprostoru:
Ae
L  0   N  4    10 H / m
2 7 280  106 m 2    
 300 2 zav 2  0,02110 3 H   21mH 
l0 1,5 10 m
3
Maksimalna vrednost struje dobija se iz Amperovog zakona:
Bmax  l0 0,15T   1,5  103 m 

I max    0,597A
0  N 4    10 7 H / m   300zav
Efektivna vrednost struje u slučaju da je ona prostoperiodična, iznosi:
I max 0,597A
I eff    0,422 A
2 2
Q faktor na određenoj frekvenciji za prigušnice se definiše kao odnos induktivne reaktanse i

omske otpornosti:
s  L 2    f s  L 2    20  103 Hz  0,021 103 H 

Q    989,317 
R fs R fs 2,682
97
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 9. TRANSFORMATORI
9. TRANSFORMATORI
9.1. zadatak.
Veza autotransformatora T1 i običnog transformatora T2 služi za korekciju izlaznog napona
na nazivnu vrednost. Ulazni napon se menja od Umin = 160 [Veff] do Umax = 250 [Veff], a na izlazu je
potrebno obezbediti stabilnih Ustab = 230 [Veff]. Proračunati prenosni odnos NS/ NP za T2 i odnos
broja zavojaka N1/ N2 za T1! Levi izvod autotransformatora je na fiksnoj poziciji, a desni izvod
(klizač) se može pomerati od donjeg kraja do gornjeg kraja.
Rešenje:
N1 N N1 N U
Za Umin važi:  S U min  U min  U stab  1   S  stab
N1  N 2 N P N1  N 2 N P U min
N2 N N2 N U
Za Umax važi: U max   S U max  U stab  1   S  stab
N1  N 2 N P N1  N 2 N P U max
N1 N U
 S  stab  1
N1  N 2 N P U min
N2 NS U stab
:
  1
N1  N 2 N P U max
U stab U stab  U min 230  160 70
1
N1 U min U min 160 7  25 175
    160    5, 46875 
U
N 2 1  stab U max  U stab 250  230 20 16  2 32
U max U max 250 250
98
 
 
NS  U  N  N 2 U stab  U min  1   230  160  1  32  
  stab  1  1   1
N P  U min  N1 U min  N 1  160  175 
 N 
 2 
70 175  32 1 207
     0,5175 
160 175 16 25
Provera:
N1 N 175 1 207
 S U min    160  70V   160  70  230V 
N1  N 2 N P 175  32 16 25
N2 N 32 1 207
 S  U max     250  20V   250  20  230V 
N1  N 2 N P 175  32 16 25
9.2. zadatak.
Audio-transformator treba da prenese prostoperiodične signale od fmin = 20 [Hz] do fmax = 20
[kHz]. Transformator se realizuje sa čeličnim jezgrom sa poprečnim presekom jednakim površini
prozora Ae = AW = 2 [cm2] i magnetnom indukcijom saturacije BSAT = 1 [T]. Proračunati maksimalnu
vrednost srednje snage P1 koja se predaje zvučniku ako je maksimalno dozvoljena gustina struje u
namotajima Jmax = 5 [A/mm2]!
Rešenje:
T /2
N1   J   u1dt 
0
N1   J  N1  2  BSAT  Al 
T / 2
T /2 T /2
1 U1 max 
 u1  dt   U1 max  sin t   dt  
  U1 max  sin t   d t     sin t   d t  
2   f 0
0 0 0
U1 max t   U1 max
   cost     cos    cos0  
2   f t  0 2    f
U1max U U 2  U1eff
    1   1  1max  2  1max  
2   f 2   f f f
2  U1eff
N1  2  BSAT  Ae 
f
Analizom zaključujemo da se zasićenje postiže za:
 2  U1eff 
B  Bmax  BSAT     f min 
 f 
  max
N1  2  BSAT  Al    f min
U1eff  
2
AW I 2  I1eff
N1  SCu1   FW  S Cu1  1 max  
2 J max J max
A F J
I1eff  W W max 
2  2  N1
99
N1  2  BSAT  Ae    f min AW  FW  J max BSAT  Ae  AW  FW    J max  f min

P1  U1eff  I1eff    
2 2  2  N1 2

     
1T  2 10 4 m 2  2 10 4 m 2  0,5    5 106 A / m 2  20Hz 
 100   102    3,14W 
2
9.3. zadatak.
Dat je transformator sa feritnim jezgrom efektivnog preseka Ae = 100 [mm2]. Na primarne
namotaje dolazi napon kao na slici. Odrediti potreban broj navojaka primara tako da maksimalna
idukcija u jezgru bude Bmax = ± 0,25 [T]. Bez procepa se struja magnećenja može zanemariti. Koliki
procep l0 treba dodati da bi amplituda struje magnećenja bila Imax = 1 [A]?
Rešenje:
T /2
N     udt 
0
N    N  2  Bmax  Ae 
T /2 T /2
T /2 T 1
 u  dt  U max   dt  U max  t
0 0
0
U max 
2
 U max 
2 f

T
N  2  Bmax  Ae  U max  
2
U max  T 100V  20 10 6 s  20
N    20zav
4  Bmax  Ae 4  0,25T 100 10 m6 2
 
4
1
4
B
N  I max  l0  max 
0
N  I max  0 20zav 4   10 7 H / m 
l0  
Bmax 0,25T 
 1005 10 7 m   0,1005mm
100
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 10. STRUJNI TRANSFORMATORI
10. STRUJNI TRANSFORMATORI
10.1. zadatak.
Struja motora se detektuje pomoću dva feritna E jezgra na razmaku od  = 2 [mm]. U zazor
sa jedne strane je stavljen Hall-ov senzor. Na srednjem stubu je namotaj od jednog navojka kroz
koji prolazi struja motora. Proračunati, pri kojoj struji Im će se dobiti indukcija od Bm = 0,1 [T] kroz
Hall-ov senzor!
Rešenje:
Bm Bm
N  I m  l0  H  l0   2   
0 0
2    Bm 2  2 10 3 m 0,1T  103
Im     318,471 A
N  0 1zav  4   10 7 H / m 
10.2. zadatak.
Struja naizmeničnog motora se meri preko strujnog transformatora. Nazivna struja motora je
Imot = 12 [Aeff]. Transformator treba verno da prenese signal do desetostruke nazivne vrednosti, pri
čemu amplituda napona na mernom otporniku R treba da bude URmax = 5 [V]. Odabrati otpornost R
i proračunati efektivni poprečni presek jezgra Ae ako je indukcija zasićenja BSAT = 1 [T]!
101
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 10. STRUJNI TRANSFORMATORI
Rešenje:
   
I mot  12 Aeff  zbog preopterećenja  I max  10  12 Aeff  120 Aeff  
IS  
 
I max 120 Aeff
 
 0,12 Aeff  U R max  5V   2  I S  R 
1000 1000
U R max  5V   2  I S  R
U 5V 
R  R max   29,46
2  IS 2  0,12 A
T /2
N   J   u R dt 
0
2  U Re ff
U R max
N  2  BSAT  Ae   
f f
U R max 5V  1
Ae    10 4 
N  BSAT  2    f 1000zav 1T  2    50Hz  2  
  
 0,159  104 m 2  15,9 mm 2 
102
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 11. NEREGULISANI ISPRAVLJAČI
11. NEREGULISANI ISPRAVLJAČI
11.1. zadatak.
Kod ispravljača sa induktivnim filtrom poznato je u  2 U  sin   t ; U  230V  ;
f  50Hz  ; a otpornost potrošača iznosi R  500  . Diode se mogu smatrati idealnim a
induktivnost prigušnice je vrlo velika. Koliko iznosi snaga potrošača?
Rešenje:
Dioda D1 propušta pozitivnu poluperiodu. Talasnost struje potrošača je zanemarljiva zbog
vrlo velike induktivnosti prigušnice. Za vreme negativne poluperiode provodi dioda D2 te
obezbeđuje neprekidno vođenje struje potrošača.
Jednosmerni naponi sa leve i desne strane prigušnice su jednaki, pošto je jednosmerni pad
napona na njoj zanemarljiv. Sa leve strane imamo polutalasno ispravljenu sinusoidu. Njena
jednosmerna komponenta je prema tome jednaka jednosmernom naponu potrošača:
103
T /2 T /2 T / 2
1 1 1
U R  uR  uisp    u  dt    U m  sin t   dt   U m  sin t   d t  
T 0 T 0  T 0

   sin t  d t   m   cost     cos    cos0 
2  0 2  t  0 2  
Um 2 U m U m 2  U eff 2  230
    1   1     
2  2    
 0,45  230  103,536V 
Struja i snaga razvijena na potrošaču su prema tome:
U R 103,536
IR    0,207A
R 500
PR  U R  I R  103,536  0,207  21,432W 
11.2. zadatak.
Diodni ispravljač napaja otporni potrošač, kome je paralelno vezan kondenzator radi
filtriranja izlaznog napona. Izračunati vrednost kapacitivnosti C filtarskog kondenzatora tako da
talasnost napona potrošača bude manja od 10%! Za dobijenu vrednost C, odreiti vreme provođenja
diode, odrediti amplitudu struje koja prolazi kroz diodu i srednju snagu potrošača!
Poznato je: u  2  U  sin   t ; U  230V  ; f  50Hz  ; R  500  .
Rešenje:
Napon kondenzatora se menja između maksimalne i minimalne vrednosti, kao na sledećoj
slici. Kada je ulazni napon veći od napona kondenzatora dioda D vodi, kondenzator se puni i pri
tome na njemu je napon jednak ulaznom. U suprotnom dioda ne vodi i kondenzator se prazni kroz
otpornost opterećenja R.
Dok dioda D vodi napon na potrošaču je jednak ulaznom:
u R  u  2  U  sin   t 
a struja diode iD je jednaka zbiru struje kroz otpornost iR i kondenzator iC, pa važi:
u du 2 U
iD  iR  iC  C   sin   t   2    C  U  cos  t 
R dt R
Prethodna relacija se može napisati u obliku:
104
iD  I Dm  sin   t   
gde su:
1 2
I Dm  2  U  2
   C 
R
  arctan  C  R 
Trenutak t prestanka vođenja (kome odgovara ugao prestanka vođenja diode tokom prve
ispravljene poluperiode određen je trenutkom pada vrednosti struje diode na nultu vrednost
( iD  0 ):
  t          t      
Po prestanku intervala vođenja nastaje interval pražnjenja u kom napon na potrošaču opada i
koji traje sve do trenutka nastanka ponovnog procesa vođenja t2  kada je ulazni napon veći od
napona na kondenzatoru. Interval punjenja traje:
 punjenja    
a interval pražnjenja traje preostali deo periode:
 praznjenja  2       2    
U intervalu pražnjenja važi:
1
u R  uC  0 R  iR   iR  dt  0     t  2  
C 
105

t

U R max 
iR  e 
U R max  2  U  sin     R C
Rd
 t  

uR  R  iR  2  U  sin    e  
Kondenzator se prazni do minimalnog napona potrošača određenog sa:
U R min  2  U  sin 2     2  U  sin  
Sam trenutak t početka ponovnog vođenja (odnosno odgovaralući ugao 2   ) dobija se

iz uslova:
uR  U R min 
2    
 1
e  
  sin  
sin  
Relacija pretstavlja transcedentnu jednačinu čije rešavanje u zatvorenoj formi nije moguće.
Zato se pribegava približnom proračunu u kom se pretpostavlja da je opravdano za velike vrednosti
kapacitivnosti filtarskog kondenzatora, eksponencijalnu krivu opadanja napona tokom pražnjenja,
aproksimirati pravom. Aproksimacija je ilustrovana na sledećoj slici. Sem toga ugao  pri kom
započinje proces pražnjenja, za velike vrednosti kapacitivnosti teži ka:

lim    lim   arctan  C  R  
C  C  2
što znači da proces pražnjenja kondenzatora započinje oko vrha sinusoide ispravljenog napona.
Aproksimacija krive opadanja napona tokom pražnjenja sa pravom dovodi do

pojednostavljenja relacije za izračunavanje srednje vrednosti napona potrošača:
106
U U % U RSR
U RSR  2  U   2 U   
2 2 100
2 U 2  230 2  230
U RSR     309,780V 
U % 10 1,05
1 1
2  100 2  100
Talasnost ispravljenog napona od vrha do vrha, prema tome iznosi:
U RSR 309,780
U  U %   10   30,978V 
100 100
Minimalna vrednost napona potrošača je:
U R min  2  U  U  2  230  30,978  294,291V 
Ugao početka ponovnog vođenja  određen je relacijom:
 U R min   294, 491   0,95 

  arcsin    arcsin    arcsin    64,791  0,8616rad 
 2 U   2  230   1,05 
Vreme provođenja diode, odnosno vreme punjenja kondenzatora je prema tome:
 
  T  0,8616
ton  2 T  2    5  103   1,400  10 3 s   1,400ms
 2  4 2   f 2   f
Vreme pražnjenja kondenzatora je jednako preostalom delu periode, odnosno:
toff  T  ton  20  1, 4  18,6ms 
Srednja vrednost struje potrošača ima vrednost:
U RSR 309,780
I RSR    0,619 A
R 500
Što znači da će se kondenzator na kraju intervala pražnjenja isprazniti sa količinom

naelektrisanja:
Q  I RSR  toff  0,619  18,6  103  11,513 10 3 Q   11,513mQ 
Iz prethodnih relacija sledi da je vrednost potrebne kapacitivnosti kondenzatora

jednostavno:
Q 11,513 103
C   371,663 10 6 F   371,663F 
U 30,978
107
Pošto je vreme punjenja relativno malo sinusna funkcija struje punjenja kondenzatora, može
se takođe aproksimirati pravom, odnosno trougaonim impulsom, za koji se vršna vrednost struje
kondenzatora određuje iz relacije:
Q 11,513 103
I Cm  2   2  16, 446 A
ton 1, 4  10 3
Prema tome amplituda struje diode iznosi:
I Dm  I RSR  ICm  0,619  16,446  17,065 A
Na kraju tražena srednja snaga potrošača dobija se iz :
PRSR  U RSR  I RSR  309,780  0,619  191,753W 
11.3. zadatak.
Na ulazu AC-DC pretvarača stoji mostni usmerač i filtarski kondenzator. Proračunati
kapacitivnost kondenzatora C tako da pri potrošnji od Ppot = 100 [W] talasnost ispravljenog napona
bude U = 20 [Vpp]! Proračun vršiti za vrednost ulaznog napona od Umin = 180 [Veff] do Umax = 230
[Veff]. Frekvencija mrežnog napona je f = 50 [Hz]. Pri proračunu smatrati da je vreme dopunjavanja
kondenzatora malo u odnosu na periodu mrežnog napona!
Rešenje:
Ako je vreme dopunjavanja kondenzatora zanemarljivo u odnosu na periodu mrežnog

napona, naponske prilike u kolu ispravljača mogu se ilustrovati prethodnom slikom. Pri maloj
talasnosti, može se pretpostaviti da je struja potrošača približno konstantna, te se kondenzator
tokom poluperiode prazni sa količinom naelektrisanja Q, odnosno važe sledeće relacije:
Q  C  U 
Q I pot T I T
U     C  pot
C C 2 2  U
108
Srednja vrednost struje potrošača se može odrediti iz relacije:
Ppot Ppot Ppot

I pot    
U sr 1 1
U m   U 2  U eff   U
2 2
pa kapacitivnost kondenzatora mora da zadovolji sledeću relaciju u najgorem slučaju:
Ppot  T Ppot
C 
 1   1 
 2  U eff   U   2  U  2  U eff   U   2  U  f
 2   2 
Ppot
Za Ueffmax = 230 [V] važi: C1 
 1 
 2 U eff max   U   2  U  f
 2 
Ppot
Za Ueffmin = 180 [V] važi: C2 
 1 
 2  U eff min   U   2  U  f
 2 
Pošto je U eff max  U eff min mora biti C2  C1 odnosno, bira se kondenzator veće
kapacitivnosti:
Ppot 100W 
C2   
 1   1 
 2  U eff min   U   2  U  f  2 180   20 V  2  20V   50Hz 
 2   2 
 2,0445 10  204, 45  10 F   204,45F 
4 6
11.4. zadatak.
Na slici je prikazana veza ispravljača udvostručivača napona. Proračunati kapacitivnost
kondenzatora C1 i C2, tako da talasnost izlaznog napona Upp pri konstantnoj struji potrošača Ipot =
1 [A] bude 5 [V]. Smatrati da se punjenje kondenzatora odigrava u vrlo kratkom vremenu oko vrha
mrežne sinusoide.
109
Rešenje:
Prikazani ispravljač može se predstaviti kao redna veza dva polutalasna ispravljača. Redna
veza na svom izlazu udvostručuje vrednost jednosmernog napona pojedinačnih ispravljača. Pošto
jedan polutalasni ispravljač ispravlja naizmenični napon u jednoj poluperiodi a drugi u drugoj
poluperiodi, njihovi pojedinačni i zbirni izlazni ispravljeni naponi se mogu ilustrovatiti sledećom
slikom:
Iz slike slede sledeće relacije za minimalni i maksimalni napon kompletnog ispravljača:
U max  U min
U pot1   U max
2
U pot 2
U  U min   U
 max min
2
Iz relacija sledi da je talasnost kompletnog ispravljača jednaka talasnosti pojedinačnih

ispravljača, odnosno:
U pp  U pot 2  U pot1  U max  U min
Iz toga dalje slede relacije za određivanje potrebne vrednosti kapacitivnosti kondenzatora

C1 i C2:
I T I T I T
U max  U min  C  
C U max  U min U pp
1  20 103
C  4 10 3 F   4mF 
5
11.5. zadatak.
Kondenzator prikazan na slici, puni se strujom oblika ispravljene sinusoide, amplitude Im =
20 [A], a sa druge strane daje konstantnu struju potrošaču Ipot = const. Proračunati srednju snagu
gubitaka na kondenzatoru PESR u ustaljenom režimu ako je ESR kondenzatora jednaka ESR = 20
[m ]!
110
Rešenje:
Pošto je u ustaljenom režimu srednja vrednost struje kondenzatora jednaka nuli izlazna
konstantna struja potrošača je jednaka srednjoj vrednosti ulazne struje, te važi:
1 T /2 1 T /2
PESR  pESR    pESR  dt    ESR  iC2  dt
T 0 T 0
2 2
iC  i1  I 2  I 2  const  i1 
T /2 T /2 T / 2
1 1 1
I 2  i1    i1  dt    I1m  sin t   dt   I  sin t   d t  
T 0 T 0 T 0 1m

2 2 2

I I t   I1m
 1m   sin t  d t   1m   cost     cos    cos0 
 0  t  0 
I1m 2  I1m
    1   1 
 
Tražena srednja snaga gubitaka na kondenzatoru je prema tome:
T /2 T /2 2
ESR ESR  2  I1m 
 i  i 
2
PESR   1 1  dt     I1m  sin t     dt 
T 0
T 0   
2 2
2  T / 2 2 2  2
ESR  I1m  2 ESR  I1m  2
    sin t     d t      sin t     d t  
T    0

 0
2
111
2 
ESR  I1m
2
 2 2

2 
    sin t   d t  2    sin t   d t       d t  
  0  0   0 
2 
ESR  I1m
2
 1  cos2t  22

2 
    d t     sin t   d t       d t  
  0 2  0   0 
2 2
ESR  I1m  1  sin 2t   22 2  t  
    t       cost      t  
  2  2      t  0
2 2
ESR  I1m  1  0  0  22 2 
      0       1   1       0  
  2  2     
2
ESR  I1m   23 22  2
 1  2 2 
       ESR  I1m       2  1 
 2     2    
 1  2 2   1  2 2 
 ESR  I1m        20 10    20        0,757W 
2 3 2
 2      2    
112
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 12. REGULISANI ISPRAVLJAČI
12. REGULISANI ISPRAVLJAČI
12.1. zadatak.
Pomoću konfiguracije na slici pune se olovni akumulatori. Proračunati najveći mogući broj
redno vezanih ćelija N koji se može puniti ako je potrebno dostići krajnji napon punjenja od Ucel =
2,4 [V] po ćeliji!
Rešenje:
Iz uslova da je srednja vrednost napona na prigušnici u ustaljenom režimu jednaka nuli:
T
1
U LSR  u L    u L t   dt  0 
T 0
i jednačine naponske ravnoteže:
uisp  u L  U AK 
sledi da je srednja vrednost napona na izlazu ispravljača jednaka naponu baterije:
U SR  uisp  uL  U AK  uL  U AK  0  U AK  U AK
Što znači da filtarska prigušnica prihvata na sebe celokupan naizmenični pad napona na
izlazu ispravljača:
uL  uisp  uisp
Prema tome srednja ispravljena vrednost napona na izlazu regulisanog ispravljača mora biti
veća i od najvećeg napona akumulatorske baterije, odnosno mora da važi:
U SR  U AK  N  U cel
113
Iz tog uslova i iz relacije za izračunavanje srednje vrednosti izlaznog napona regulisanog

ispravljača:
1 T /2 1 T /2 1 T / 2
U SR  uisp    uisp  dt    U m  sin t   dt   U  sin t   d t  
T 0 T 0 T 0 m

2 2 2

U U t   U m
 m   sin t  d t   m   cost     cos    cos0  
 0  t  0 
Um 2 U m 2  2  U eff
    1   1   
  
se dalje određuje traženi broj ćelija:
2  2  U eff 2  2  U eff
 N  U cel  N 
   U cel
Za minimalni mrežni napon:
 15 
U eff min  1    230V   195,5V 
 100 
traženi broj ćelija je:
2  2  U eff min 2  2  195,5V 

N   73,338  73 
  U cel   2,4V 
12.2. zadatak.
Jednosmerni motor sa nezavisnom konstantnom pobudom, prvo se napaja iz akumulatora
napona UAK = 110 [V]. Pri tome se bez opterećenja dobije brzina obrtanja n1 = 2000 [ob/min], a sa
nazivnim opterećenjem n2 = 1600 [ob/min]. Proračunati odgovarajuće uglove paljenja tiristora u
datom ispravljaču, da se u oba navedena slučaja dobije ista brzina obrtanja n1 = 2000 [ob/min]!
114
Rešenje:
Iz ekvivalentne šeme jednosmernog motora sa nezavisnom pobudom, predstavljenoj na

prethodnoj slici, sledi da je jednosmerni napon na rotorskim priključcima jednak zbiru indukovane
elektromotorne sile i pada napuna na ukupnoj rotorskoj otpornosti:
U a  EMS  Ra  I a
Vrednost indukovane elektromotorne sile je proporcionalna vrednostima fluksa i brzine

obrtanja:
EMS  kn    n
pa se prethodna naponska jednačina može napisati u obliku:
U a  k n    n  Ra  I a
Faktor proporcionalnosti između vrednosti indukovane elektromotorne sile i vrednosti

brzine obrtanja, određuje se iz naponske jednačine i uslova zadatka da u praznom hodu bez
opterećenja je rotorska struja jednaka nuli:
Ua
U a  k n    n1  Ra  0  kn   
n1
Dalje se vrednost pada napona na rotorskoj otpornosti pri nazivnom opterećenju, koje
uzrokuje pad brzine obrtanja sa brzine obrtanja u praznom hodu na manju brzinu obrtanja se nalazi
iz sledeće relacije:
U a  kn    n2  Ra  I an 
Ua  n 
Ra  I an  U a  kn    n2  U a   n2  U a  1  2 
n1  n1 
115
Pošto filtarska prigušnica (vidi prethodni zadatak) prihvata na sebe celokupan naizmenični
napon, sledi da na priključcima motora vlada čisti jednosmerni napon jednak po veličini
usrednjenom jednosmernom naponu na izlazu regulisanog ispravljača.
Zavisnost srednje vrednosti napona na izlazu ispravljača od ugla paljenja  određuje se po

definiciji:
1 T /2 1 T /2 1  T / 2
U SR  uisp    uisp  dt    U m  sin t   dt   U  sin t   d t  
T 0 T t T t m
  
2 2 2

   sin t  d t   m   cost     cos    cos  
   t   
Um 2  U eff
  1  cos    1  cos  
 
116
U prvom slučaja bez opterećenja, da bi se dobila brzina obrtanja n1 = 2000 [ob/min] motor
se mora priključiti na napon jednak po vrednosti naponu akumulatorske baterije UAK = 110 [V]. U
tom slučaju gao paljenja 1 određuje se na osnovu relacija:
2  U eff
U SR1  U a1  U AK   1  cos1  

U AK   110  
cos1   1   1  0,062428  
2  U eff 2  230
1  arccos0,062428  86,240o 
U drugom slučaju da bi se održala ista brzina obrtanja, mora se motor priključiti na napon
veći po vrednosti od napona akumulatorske baterije za pad napona koji je prouzrokovao pad brzine
obrtanja pri nazivnom opterećenju na n2 = 1600 [ob/min]. Tada je ugao paljenja 2 određen sa:
 n   n 
U SR 2  U a 2  U AK  Ra  I n  U a1  Ra  I n  U a1  U a1  1  2   U AK   2  2  
 n1   n1 
2 U eff
  1  cos 2  

U AK   n  110    1600 
cos 2     2  2   1  2    1  0,2749 
2  U eff
 n1  2  230  2000 
 2  arccos0,2749   74,043 o 
117
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 13. LINEARNI STABILIZATORI NAPONA
13. LINEARNI STABILIZATORI NAPONA
13.1. zadatak.
Linearni stabilizator ulaznog napona Uiz = 24 [V] na izlazni stabilan napon Uiz = 15 [V]
izveden je prema slici, pomoću kola A7805 u nedostatku stabilizatora sa odgovarajućim nazivnim
naponom. Proračunati i uporediti stepen korisnog dejstva linearnog stabilizatora izvedenog sa
odgovarajućim stabilizatorom i stabilizatora sa slike!
Rešenje:
Raspoložive izlazne snage oba stabilizatora su jednake i iznose:
Piz  U iz  I iz  15  0,1  1,5W 
Gubici na samom integrisanom kolu stabilizatora takođe su kod obe izvedbe jednaki i
iznose:
PgIC  U ul  U iz   I iz  24  15  0,1  0,9W 
U stabilizatoru sa slike, kroz granu sa otpornikom i Zener-diodom protiče struja iste

vrednosti, ako se zanemari struja kroz zajednički priključak integrisanog kola prema masi:
U ul  U Z 24  10
I R  IZ    16,47  10 3  A  16, 47mA 
R 820
Zbog toga se u stabilizatoru sa slike pojavljuju i dodatni gubici na otpornosti i Zener-diodi u

pojedinačnim iznosima:
PgR  U ul  U Z   I R  24  10  16,47  103  0,230W 

PgZ  U Z  I Z  10  16, 47  103  0,164W 
Prema tome traženi koeficijenti korisnog dejstva izvedbe stabilizatora sa odgovarajućim

kolom A7815 i stabilizatora sa kolom A7805 iznose:
Piz Piz 1,5

1     0,625 
Pul1 Piz  PgIC 1,5  0,9
118
Piz Piz 1,5

2     0,536 
Pul 2 Piz  PgIC  PgR  PgZ 1,5  0,9  0,23  0,164
13.2. zadatak.
Izvor stabilisanog napona od Ustab = 5 [V] realizuje se direktnim ispravljanjem mrežnog
napona i stabilizacijom pomoću kola A7805. Smanjivanje mrežnog napona na odgovarajući nivo
je postignuto rednim kondenzatorom C, a ograničenje vršne struje dioda pri startovanju vrši
otpornik R. Proračunati kapacitivnost kondenzatora C tako da kolo radi ispravno pri promeni
mrežnog napona od Umin = 170 [Veff] do Umax = 250 [Veff] uz promenu potrošnje od Imin = 0 [A] do
Imax = 0,2 [A]. Proračunati snagu gubitaka na referentnoj diodi PZmax u najgorem slučaju i odrediti
otpornost R i srednju snagu otpornika PRmax tako da vršna struja dioda bude do IDmax = 10 [A].
Rešenje:
Uz aproksimacije U R  U C i 10V   U C važi:
iC  ICm  sin t 
gde je:
Um
I Cm     C Um 
1
 C
Srednja vrednost ispravljene struje pri minimalnoj vrednosti napona od Umin = 170 [Veff]
mora biti iC  I max  0,2 A , odnosno:
1 T /2 1 T /2   C  U m min T / 2
I DC  iC    iC  dt    I Cm  sin t   dt    sin t   d t  
T 0 T 0 T
 0
2 2 2
  C U m min    C  U m min t  
   sin t  d t     cost  
 0
 t  0
119
  C U m min   C  U m min
   cos    cos0     1   1 
 
2    C  U m min
  I max  0,2A

  I max   0,2A 0,1
C    4,16  10 6 F   4,16F 
2    U m min 2  2    50Hz   2 170V  100 170  2
Prema tome, struja kroz kondenzator iznosi:
I DC   0,2 A  I 0,314

I C max    0,314 A  I Ceff  C max   0,222 A
2 2 2 2
U najgorem slučaju teku struje veće od prethodno izračunatih za odnos napona Umax / Umin =
250 / 170 = 1,4705. Prema tome, kroz zaštitnu Zener-ovu diodu teče maksimalna vrednost struje, za
isti odnos veća:
U max 250V 
I Z max  I DC   0,2 A   0,294 A
U min 170V 
Kada nema potrošača, sva struja ide kroz Zener-ovu diodu Iz toga proizilazi da snaga
gubitaka na zaštitnoj diodi u najgorem slučaju, iznosi:
U max 250V 
PZ max  U Z  I Z max  U Z  I DC   10V  0,2A  2,94W 
U min 170V 
Minimalna vrednost otpornosti nalazi se iz relacije:
U m max 2  250V 
Rmin    35,35
I D max 10 A
Maksimalna efektivna trajna vrednost struje otpornika iznosi:
U max 250V 
I R max  ICeff   0,222 A   0,3265 A
U min 170V 
pa je maksimalna srednja snaga na otporniku:
 
I R max  Rmin  I R max  35,35  0,32652 A2  3,767W 
2
120
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 14. BUCK PRETVARAČ
14. BUCK PRETVARAČ
14.1. zadatak.
Buck pretvarač radi sa Uul = 20 [V], Uiz = 5 [V], Iiz = 10 [A] i IL  0 . Proračunati stepen
korisnog dejstva pretvarača  ako je poznato: UCEsat = 2 [V], UD = 1 [V]! Prekidački gubici i gubici
u pasivnim komponentama se mogu zanemariti.
Rešenje:
Iz ekvivalentne šeme pretvarača za interval vođenja tranzistora nalazi se vrednost napona na
prigušnici primenom drugog Kirchhoff-ovog zakona:
U ul  U CEsat  u L  U iz  0  u L  U ul  U CEsat  U iz 0  t  D T
Iz ekvivalentne šeme pretvarača za interval zakočenja tranzistora, odnosno vođenja diode

nalazi se vrednost napona na prigušnici primenom drugog Kirchhoff-ovog zakona:
u L  U iz  U D  0  u L  U iz  U D D T  t  T
121
Na osnovu prethodnih relacija, crta se dijagram promene vrednosti na prigušnici uL i

odgovarajućih struja tokom periode T:
Iz uslova da je srednja vrednost napona na prigušnici u ustaljenom režimu jednaka nuli

izračunava se vrednost faktora ispune:
 u L t   dt  0 
0
122
Uul  U CEsat  Uiz   D  T  U iz  U D   1  D   T  0 : T 

Uul  U CEsat  Uiz   D  Uiz  U D   Uiz  U D   D 
Uul  U CEsat  Uiz  Uiz  U D   D  U iz  U D  
U iz  U D 5 1 6
D    0,315 
U ul  U CEsat  U D 20  2  1 19
Iz uslova da je talasnost struje prigušnice jednaka nuli i da je srednja vrednost struje

kondenzatora u ustaljenom režimu jednaka nuli, sledi jednakost vrednosti struje prigušnice i izlazne
struje:
I L  0 
T
 i t   dt  0 
0
C
I L  T  I iz  T  0  I iz  I L 
Vrednost ulazne struje je tokom intervala vođenja jednaka struji prigušnice, te je njena
srednja vrednost:
1T 1 DT
I ulsr   iL t   dt    I iz  dt D  I iz 
T0 T 0
Iz relacija za izlaznu i ulaznu snagu dalje se nalazi izraz za stepen korisnog dejstva
pretvarača:
Piz  U iz  I iz  Pul  U ul  Iulsr  U ul  D  Iiz

P U iz  I iz U iz U  U ul  U CEsat  U D 
  iz    iz 
Pul U ul  D  I iz U  U iz  U D U ul  U iz  U D 
ul
U ul  U CEsat  U D
5 19 19
    0,791 
20 6 24
14.2. zadatak.
Kod buck pretvarača izmereno je Uul = 12 [V], Uiz = 5 [V], Iul = 5 [A] i Iiz = 10 [A].
Korišćena je Schottky-jeva dioda sa UD = 0,6 [V]. Kolika je otpornost kanala MOSFET prekidača
RDSon? Talasnost struje prigušnice i gubici na filtarskim komponentama kao i prekidački gubici se
mogu zanemariti.
123
Rešenje:
Iz uslova da je srednja vrednost napona na prigušnici u ustaljenom režimu jednaka nuli
sledi:
T
 u t   dt  0 
0
L
U ul  I L  RDSon  u L  U iz  0  u L  U ul  I L  RDSon  U iz 0  t  D T
u L  U iz  U D  0  u L  U iz  U D D T  t  T
U ul  I L  RDSon  U iz   D  T  U iz  U D   1  D   T  0 
124
U ul  I L  RDSon  U iz 
U iz  U D  1  D  
D
I L  RDSon  U ul  U iz 
U iz  U D  1  D  
D
1  U  U D   1  D  
RDSon   U ul  U iz  iz
IL  D 

Iul 5
I L  0  I L  Iiz  I ul  Iulsr  D  I iz  D    0,5 
Iiz 10
RDSon 
1  U  U D   1  D   1  12  5  5  0,6  1  0,5 
 U ul  U iz  iz
I iz  D  10  0,5 
 
1 1, 4
  12  5  5  0,6   0,14 
10 10
14.3. zadatak.
Realizuje se buck pretvarač za sledeći slučaj: Uul = 40 [V], Uiz = 24 [V], Iiz = 10 [A] i fs = 50
[kHz]. Odrediti induktivnost prigušnice L tako da varijacija struje kroz nju bude IL = 5 [A], zatim
izračunati potrebna kapacitivnost izlaznog kondenzatora C tako da granična učestanost LC filtra
bude fg = 2 [kHz]!
Rešenje:
T
 u t   dt  0 
0
L
U ul  U iz  D  T  U iz  1  D  T  0  U ul  U iz  D  U iz  D U iz  U iz  D U ul 
U iz 24 6
D    0,6  
U ul 40 10
1 1
tuklj  D  T  D   0,6   12  10 6  12s  
fs 50  103
di I
u L  U ul  U iz  L  L  L  L 
dt tuklj
U ul  U iz 40  24
L  tuklj  12 10 6  38,4 10 6  38,4H 
I L 5
1
fg  
2   L  C
125
2 2 2
1  1  1  1  1  1 
  164,9  10  164,9F 
6
C   
6  3 
 
 
L  2   fg  38,4  10  2    2 10  38,4  4   
14.4. zadatak.
Buck pretvarač radi na frekvenciji od fs = 100 [kHz], uz ulazni napon od Uul = 12 [V] i daje
na izlazu napon od Uiz = 3,3 [V]. Proračunati elemente izlaznog filtra L i C tako da granica
kontinualnog režima bude Iizgr = 2 [A] i da talasnost izlaznog napona (od vrha do vrha) bude Uiz =
1 % od srednje vrednosti izlaza! Ekvivalentnu rednu otpornost izlaznog kondenzatora pri tome
zanemariti!
Rešenje:
T
 u t   dt  0 
0
L
U ul  U iz  D  T  U iz  1  D  T  0  U ul  U iz  D  U iz  D U iz  U iz  D U ul 
U iz 3,3
D   0,275  
U ul 12
126
I L  2  I izgr 
U ul  U iz U  U iz U  U iz 1 12  3,3 3,3 1
L  tuklj  ul  D  T  ul D    
I L 2  I izgr 2  I izgr fs 2  2 12 100  103
127
 5,981  106 H   5,981H 

iC  iL  I iz min 
Q 1 1 I L T I L
U iz       T 
C C 2 2 2 8C
U iz U iz % U iz
U iz %  100  U iz  
U iz 100
I L  T Iiz min 100 2  100
C    151,5 10 6 F   151,5F 
U iz %  U iz 4  f  U iz % U iz 4 100 103 1  3,3
8
100
14.5. zadatak.
Realizuje se buck pretvarač sa: Uul = 48 [V], Uiz = 12 [V] i fs = 100 [kHz]. Za motanje
prigušnice na raspolaganju je jezgro tipa ETD29 sa sledećim podacima Ae = 76 [mm2], AW = 97
[mm2], BSAT = 0,3 [T]. Proračunati prigušnicu (odrediti N, IL, SCu, l0) tako da talasnost struje
prigušnice bude IL = 20 % od maksimalne vrednosti srednje struje. Uzeti Jeff = 5 [A/mm2] i FW =
0,5!
Rešenje:
U iz 12 1
U iz  D U ul  D     0,25 
U ul 48 4
t uklj
N  BSAT  Al   u L dt  U L  tuklj  U L  D  T 
0
U L  D  T U ul  U iz   D 48  12  0,25  36  0,25  3,9473  4zav

N  
BSAT  Ae BSAT  Ae  f s 0,3  76 10 6 100 103 0,3  7,6
SCU  

AW  FW 96 mm2  0,5  
 11,25 mm2 
N 4
   
I eff  SCU  J eff  11,25 mm2  5 A / mm 2  56, 25 A
Efektivna vrednost testeraste ili trougaone struje nalazi se po definiciji, prema sledećoj
skici:
128
I I 
i t   I min   max min   t 
 T 
2
1 t 1 t I I  
  i t   dt 
2
I eff     I min   max min   t   dt 
T 0 T 0  T  
I I  I I
u  I min   max min   t  du  max min  dt 
 T  T
2
t
  I max  I min   I max
T 2 T u 3 I max
I 
  min  
 t  dt    u  du   
0  T   I min I max  I min I max  I min 3 I min
T 1 3 I max T I I
 
3
  I max  I min
I max  I min 3
  2
  max min  I max  I max  I min  I min 
I min 3 I max  I min
 2
T

3
 2 2

 I max  I max  I min  I min 
2 2
1 T I max  I max  I min  I min
I eff   2 2

  I max  I max  I min  I min 
T 3 3

1,12  1,1  0,9  0,92 1,21  0,99  0,81 3,01

 I sr   I sr   I sr  
3 3 3
 I sr  1,0033  I sr  1,00166  I sr 
I eff 56,25
I sr    56,156 A  I Lsr 
1,00166 1,00166
20
I L   I sr  0,2  56,156  11,2312 A 
100
U U  U iz 1 48  12 1 1
L  L  tuklj  ul D     8,013 10 6  8,013H  
I L I L f s 11,2312 4 100 103
A
L  0  l  N 2 
l0
0  Al  N 2 4   107  76 106  42
l0   6
 1906 10  7 m  0,190mm
L 8,013 10
129
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 15. BOOST PRETVARAČ
15. BOOST PRETVARAČ
15.1. zadatak.
Projektuje se boost pretvarač za sledeće uslove: Uul = 200 ... 300 [V], Uiz = 400 [V], Iiz = 2
[A] i IL = 1 [A]. Proračunati stepen iskorišćenja prekidača  !
Rešenje:
U ul  u L  0  u L  U ul 0  t  D T

U ul  u L  U iz  0  u L  U ul  U iz D T  t  T
130
Na osnovu prethodnih relacija, crta se dijagram promene vrednosti napona uL i struje iL

prigušnice tokom periode T:
Iz uslova da je srednja vrednost napona na prigušnici u ustaljenom režimu jednaka nuli,

 u t   dt  0 
0
L
U ul  D  T  U ul  U iz   1  D   T  0 : T 
U U  U ul
U ul  U iz  1  D   U iz  ul  D  iz
1 D U iz
U I
Pul  Piz  U ul  I ulsr  U iz  I iz  I ulsr  iz iz 
U ul
U I 400  2
I ulsr max  iz iz   4 A 
U ul min 200
I 1
I L max  I ulsr max  L  4   4,5 A 
2 2
Sledi:
131
U Q  U iz  400V  I Q  I L max  4,5 A
pa je stepen iskorišćenja prekidača:
Piz U iz  I iz 400  2 2
     0, 444  
PQ U Q  I Q 400  4,5 4,5
15.2. zadatak.
Kao prekidač u boost pretvaraču koristi se MOSFET sa RDSon = 200 [m ]. Gubici u ostalim
elementima se mogu zanemariti. Izvesti izraz za odnos vrednosti izlaznog i ulaznog napona u
funkciji vrednosti faktora ispune Uiz / Uul = f(D), uzimajući u obzir gubitke u MOSFET-u. Pri kojoj
vrednosti faktora ispune D se dobija maksimalna vrednost izlaznog napona?
Rešenje:
iL  const  I L 
132
U ul  u L  RDSon  I L  0  u L  U ul  RDSon  I L 0  t  D T
U ul  uL  U iz  0  u L  U ul  U iz D T  t  T
 u t   dt  0 
0
L
Uul  RDSon  I L   D  T  Uul  U iz   1  D   T  0 :T 

U iz
I iz  
R pot
133
 i t   dt  0 
0
C
I iz U 1
I L  1  D   T  I iz  T  0  I L   iz  
1  D R pot 1  D
 
U ul  RDSon  U iz  1   D  U ul  U iz   1  D   0 
 R pot 1  D 

 R D 
 U iz  1  D  DSon   U ul  0 
 R 1  D 
 pot 
 R D 
U ul  U iz  1  D  DSon  
 R 1  D 
 pot 
U iz 1 1
 
U ul 1  D  RDSon  D  RDSon 1 
1  D  1   
R pot 1  D  R 1  D 
 pot 
Ekstrem se dobija za:
 
 RDSon 1 
U  d 1  D    
d  ul   Rpot 1  1   1 
   2 
 U iz    D   1  RDSon   D 
dD dD R pot  2 
  1  1 
 D 
   
R 1
 1  DSon  0
R pot 1  D 2
134
1  D 2  RDSon  1 D 
RDSon

Rpot R pot
RDSon 0,2
Dmax  1  1  1  0,02  1  0,141421  0,85857 
Rpot 10
U ul U ul
U iz max   
RDSon Dmax RDSon
1  Dmax   1
R pot 1  Dmax RDSon RDSon R pot
1 1   
R pot R pot RDSon
11
R pot
U ul 24
   91,309V 
RDSon  RDSon  0,2  0,2 
2     2  
R pot  R pot  10  10 
 
15.3. zadatak.
Boost pretvarač na slici služi za stabilizaciju napona 90 [V] < Uul < 120 [V] na vrednost Uiz =
150 [V]. Proračunati induktivnost prigušnice L tako da pretvarač radi na granici kontinualnog
režima pri Iiz = 1 [A] i kritičnoj vrednosti ulaznog napona! Poznato je fs = 100 [kHz].
Rešenje:
T
 u t   dt  0 
0
L
U ul  D  T  U ul  U iz   1  D   T  0 : T 
U ul  D  U ul  1  D   U iz  1  D   0 
U
U ul  U iz  1  D   D  1  ul
U iz
Granice:
U ul min 90 3 2
Dmax  1   1  1    0,4 
U iz 150 5 5
U 120 4 1
Dmin  1  ul max  1   1    0,2 
U iz 150 5 5
U  D T I  1  D 
I L max  ul  I izsr  L max 
L 2
135
2  I izsr  D  T U ul  D  T U iz  1  D   D  T U  D  1  D   T
2
I L max     I izsr  iz 
1  D  T L L 2L
U  D  1  D   T U iz  D  1  D 
2 2
L  iz 
2  I izsr 2  I izsr  f s
Za Dmin važi:
U iz  Dmin  1  Dmin  150  0,2  1  0,2 

2 2
Lkr1    96 106  96H 
2  I izsr  f s 2  1 100 103
136
Za Dmax važi:
U  D  1  Dmax  150  0,4  1  0,4 

2 2
Lkr 2  iz max  3
 108 10  6  108H 
2  I izsr  f s 2  1  100  10
Pa sledi:
L  Lkr 2  108H   Lkr1  96H 
15.4. zadatak.
Boost pretvarač radi na frekvenciji fs = 50 [kHz], uz faktor ispune D = 1/3 [ ], ulazni napon
Uul = 12 [V] i varijaciju struje prigušnice IL = 1 [A]. Proračunati induktivnost prigušnice L i
otpornost potrošača R tako da vršna vrednost struje prigušnice bude ILmax = 2,5 [A]! Odrediti
vrednost izlaznog napona Uiz za ovaj slučaj! Ako se u datoj šemi primeni strujno ograničenje
komparatorskog tipa koje isključuje MOSFET pri postizanju struje od IL = 2 [A] i drži ga
isključenim sve do početka sledeće periode, proračunati novu vrednost faktora ispune D = ? i
izlaznog napona Uiz! Gubici se zanemaruju.
Rešenje:
 u t   dt  0  U
0
L ul  D  T  U ul  U iz   1  D   T  0 : T 
U ul  D  U ul  1  D   U iz  1  D   0  U ul  U iz  1  D  
U 12 12 12  3
U iz  ul      18V  
1  D 1 1/ 3 2 / 3 2
I 1
I ulsr  I L max  L  2,5   2 A 
2 2
Pul  Piz  U ul  I ulsr  U iz  I iz 
U I 12  2 2  2 4
I iz  ul ulsr     1,33  A 
U iz 18 3 3
137
U iz 18 18  3 9  3
R     13,5 
I iz 4/3 4 2
U  D T
I L  ul 
L
1
12 
U  D  T U ul  D 3  80 10 6  80H 
L  ul  
I L I L  f s 1 50 103
Za definisano strujno ograničenje, komparatorskog tipa koje isključuje MOSFET pri

postizanju struje od IL = 2 [A], važi:
diL i I I KL I I D
U ul  L   L L  L L  L  L  KL  I KL  I L  K 
dt t D T DK  T D DK D
U U ul 1 U ul 1
I Kiz  Kiz    I Kulsr  1  DK   T  I Kiz  T   T 
R 1  DK R 1  DK R
2 U  I  2 U
I Kulsr  1  DK   ul   I Kul max  KL   1  DK   ul 
R  2  R
 I D  2 U
 I Kul max  L  K   1  DK   ul
 2 D  R
Jednačina koja daje rešenje za novu vrednost faktora ispune DK je trećeg stepena, koja se
rešava zamenom parametara sa njihovim vrednostima i približnim nalaženjem nule funkcije:
 I D  2 U
 I Kul max  L  K   1  DK   ul  0 
 2 D  R
 
 1 DK  12
f  DK    2     1  DK 2  0
 2 1  13,5
 
 3 
 3  2 12
f  DK    2   DK   1  DK   0
 2  13,5
Nula funkcije se nalazi crtanjem grafika funkcije i izračunavanjem vrednosti funkcije u

oblasti u kojoj ona menja znak.
138
DK f DK 
0,25 0,025
0,255 8,864  10 3
0,256 5,625  103
0,257 2,394  10 3
0,2575 7,816 104
0,2577 1,371  10 4
0,2578  1,851  104
0,258  8,292 10 4
0,26  7,253  10 3
Zaključuje se da je nova vrednost faktora ispune DK = 0,2577, odnosno izlaznog napona:
U ul 12
U Kiz    16,166V 
1  DK 1  0,2577
15.5. zadatak.
Boost pretvarač na slici služi za uobličavanje ulazne struje u sinusni oblik i stabilizaciju
izlaznog napona.
139
Proračunati u kojim granicama se menja faktor ispune impulsa za pobudu MOSFET-a u toku
jedne periode, zatim proračunati njegove vrednosti za tačke na vremenskoj skali na razmacima od 1
[ms] i nacrtati uporedni vremenski dijagram promene ulaznog napona u(t) i faktora ispune D(t)!
Rešenje:
T
 u t   dt  0 
0
L
uul t   D  T  uul t   U iz   1  D   T  0 : T 
uul t   D  uul t   1  D   U iz  1  D   0 
uul t   U iz  1  D  
u t 
D  1  ul
U iz
Granice:
U ul min 0
Dmax  1   1  1 
U iz 400
U 300 3 1
Dmin  1  ul max  1   1    0,25 
U iz 400 4 4
Promene ulaznog napona u(t) i faktora ispune D(t):
 2     
uul t   U ul max  sin t   300  sin   t ms   300  sin   t ms
 20ms    10ms 
  
300  sin   t ms 
u t 
D t   1  ul  1   10ms    1  3  sin    t ms
 
U iz 400 4  10ms  
Izračunavaju se vtrednosti D(t) za vremena na razmaku od 1 [ms], smeštaju u tabelu, pa se

na osnovu tabelarnih vrednosti crtaju uporedni vremenski dijagrami:
  
t ms  sin   t ms  uul t  D t 
 10ms  
0 0 0 1
1 0,309 92,705 0,768
2 0,588 176,336 0,559
3 0,809 242,705 0,393
4 0,951 258,317 0,287
5 1 300 0,25
6 0,951 258,317 0,287
7 0,809 242,705 0,393
8 0,588 176,336 0,559
9 0,309 92,705 0,768
10 0 0 1
140
Uporedni vremenski dijagrami promene ulaznog napona u(t) i faktora ispune D(t).
141
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 16. BUCK-BOOST PRETVARAČ
16. BUCK-BOOST PRETVARAČ
16.1. zadatak.
Buck-boost pretvarač na slici a) služi za uobličavanje struje i stabilizaciju izlaznog napona
prema dijagramima na slici b). Proračunati u kojim granicama se menja faktor ispune D impulsa za
pobudu MOSFET-a u toku jedne periode od T = 10 [ms], zatim proračunati faktor ispune na
razmacima od po 1 [ms] i nacrtati uporedni vremenski dijagram promene uul(t) i D(t)!
Rešenje:
uul  u L  0  uL  uul 0  t  D T

u L  U iz  0  u L  U iz D T  t  T
142
Na osnovu prethodnih relacija, crta se dijagram promene vrednosti napona uL tokom periode
T:
Iz uslova da je srednja vrednost napona na prigušnici u ustaljenom režimu jednaka nuli,

 u t dt  0 
0
L
uul t   D  T  U iz  1  D   T  0 : T 
uul t   D  U iz  U iz  D  0 
U iz 1
D  uul  U iz   U iz  D  
uul  U iz 1  uul
U iz
Granice:
1 1 1 1 1 1
Dmax    1  Dmin      0,5 
U ul min 0 U 300 1  1 2
1 1 1  ul max 1 
U iz 300 U iz 300
Promene ulaznog napona u(t) i faktora ispune D(t):
 2     
uul t   U ul max  sin t   300  sin   t ms   300  sin   t ms
 20ms    10ms 
1 1 1
D t    
uul t       
1 300  sin   t ms  1  sin   t ms 
U iz  10ms    10ms  
1
300
143
Izračunavaju se vrednosti D(t) za vremena na razmaku od 1 [ms], smeštaju u tabelu, pa se

na osnovu tabelarnih vrednosti crta uporedni vremenski dijagram:
  
t ms  sin   t ms  uul t  D t 
 10ms  
0 0 0 1
1 0,309 92,705 0,764
2 0,588 176,336 0,630
3 0,809 242,705 0,553
4 0,951 258,317 0,513
5 1 300 0,500
6 0,951 258,317 0,513
7 0,809 242,705 0,553
8 0,588 176,336 0,630
9 0,309 92,705 0,764
10 0 0 1
Uporedni vremenski dijagrami promene ulaznog napona uul (t) i faktora ispune D(t).
144
16.2. zadatak.
Ulazni jednosmerni napon u kolu na slici varira od Uulmin = 20 [V] do Uulmaks = 32 [V].
Stabilizacija izlaznog napona na vrednost Uiz = 24 [V] izvedena je buck-boost pretvaračem, sa dva
prekidačka elementa. Prekidači rade sinhrono sa istim faktorom ispune D. Odrediti opseg promene
faktora ispune D za dati opseg promene ulaznog napona Uul. Nacrtati vremenske dijagrame struja
prekidača pretpostavljajući da je izlazna struja Iiz = const = 10 [A] uzimajući krajnje vrednosti
ulaznog napona! Pretpostaviti da su varijacije struje prigušnice IL u toku intervala prekidanja
zanemarljive.
Rešenje:
Iz ekvivalentnih šema pretvarača za intervale vođenja i zakočenja tranzistora, sledi dijagram

promene vrednosti napona uL tokom periode T, odnosno relacije:
145
 u t dt  0 
0
L
U ul  D  T  U iz  1  D   T  0 : T 
U ul  D  U iz  U iz  D  0 
U iz 1
D  
U iz  U ul 1  U ul
U iz
1 1 1 3
Dmin      0,4285 
U 32 4 7
1  ul max 1  1
U iz 24 3
1 1 1 6
Dmax      0,545 
U 20 5 11
1  ul min 1  1
U iz 24 6
Dalje važi:
 i t   dt  0 
0
C
I iz
I L  1  D   T  I iz  T  0  I L  
1 D
I iz 10 10  7 70 35
I L min       17,5 A
1  Dmin 3 7 3 4 2
1
7
I iz 10 10 11 10 11
I L max      2 11  22 A
1  Dmax 6 11  6 5
1
11
146
Vremenski dijagrami struja prekidača za krajnje vrednosti ulaznog napona, su prikazane na

sledećoj slici:
16.3. zadatak.
Buck-boost pretvarač na slici napaja se ulaznim naponom od Uul = 48 [V]. Pri nazivnoj
vrednosti faktora ispune od D = 0,5 pretvarač predaje snagu od Piz = 100 [W] odgovarajućem
otpornom potrošaču. Proračunati otpornost potrošača Rpot, vrednost izlaznog napona Uiz i izlazne
struje Iiz, ako je otpornost kanala MOSFET-a RDSon = 50 [m ], a pad napona na diodi u propusnom
smeru UD = 1 [V]! Ostali gubici se zanemaruju. Talasnost struje prigušnice IL je mala.
Rešenje:
147
iL  0  iL  I L  const.
U ul  RDSon  I L  uL  0  u L  U ul  RDSon  I L 0  t  D T
u L  U D  U iz  0  u L  U D  U iz D T  t  T
T
 u t dt  0 
0
L
U ul  RDSon  I L  D  T  U D  U iz  1  D   T  0 : T 
U ul  D  RDSon  I L  D  U D  1  D   U iz  1  D   0 
 i t   dt  0 
0
C
I iz
I L  1  D   T  I iz  T  0  I L  
1 D
Piz Piz
I iz   IL  
U iz 1  D   U iz
148
Piz
U ul  D  RDSon   D  U D  1  D   U iz  1  D   0 
1  D U iz
R P D
U iz  1  D   U ul  D  U D  1  D   DSon iz  0  1  D  U iz 
1  D  U iz
U iz  1  D   U ul  D  U D  1  D  1  D   U iz  RDSon  Piz  D  0 
2 2
2 U  D  U D  1  D  R P D
U iz  ul U iz  DSon iz 2  0 
1  D  1  D 
2 48  0,5  1 1  0,5 0,050 100  0,5
U iz   U iz  0
1  0,5 1  0,52
2
U iz  47  U iz  10  0 
47  47 2  4 10
U iz   46,786V   0,2137V  
2
Manje rešenje je praktično rešenje u slučaju velikog faktora ispune i potrošača male
otpornosti. Kao regularno se usvaja veće rešenje.
Piz 100
I iz    2,13 A 
U iz 46,786
U 46,786
R pot  iz   21,888
I iz 2,13
16.4. zadatak.
Buck-boost pretvarač radi na granici prekidnog i neprekidnog režima uz faktor ispune D =
0,6, ulazni napon od Uul = 300 [V] i izlaznu snagu od Piz = 200 [W]. Nacrtati vremenski dijagram
napona i struje prekidača i izračunati stepen iskorišćenja prekidača  !
Rešenje:
149
 u t dt  0 
0
L
U ul  D  T  U iz  1  D   T  0 : T 
U ul  D  U iz  1  D   0 
D  U ul 0,6  300 0,6  300
U iz     450[V ]
1 D 1  0,6 0,4
P 200 4
I iz  iz    0,444[ A]
U iz 450 9
Na granici prekidnog i neprekidnog režima važi:
I L max
I ulsr  D  
2
I L max
Pul  Piz  Piz  U ul  I ulsr  U ul  D  
2
2  Piz 2  200 2
I L max     2,222[ A]
U ul  D 300  0,6 0,9
pa iz izračunatih vrednosti slede vremenski dijagrami promene vrednosti struje i napona

prekidača tokom periode T:
I Q  I L max  2,222 [ A]
U Q  U ul  U iz  300  450  750[V ]
Stepen iskorišćenja prekidača je prema tome:
150
Piz Piz U ul  D U ul  D D  1  D 
     
 U ul  U iz  2  U ul  U iz  2   U ul 
IQ  U Q 2  Piz D U ul  2

U ul  D  1 D 
0,6  1  0,6
  0,12 
2
16.5. zadatak.
U buck-boost pretvaraču svi elementi sem otpornika su bez gubitaka. MOSFET prekidač
radi na frekvenciji fs = 100 [kHz], uz ulazni napon od Uul = 5 [V], otpornost opterećenja Ropt = 10
[k ] i faktor ispune D = 0,5. Odrediti potrebnu induktivnost prigušnice L tako da u ustaljenom
režimu pretvarač na izlazu generiše napon od Uiz = 200 [V]! Kolika je vršna vrednost struje
prekidača IQmaks pri tome?
Rešenje:
Obzirom da ne važi jednakost:
U ul  D  U iz  1  D   5  0,5  200  1  0,5  95  0
sledi da pretvarač radi u prekidnom režimu, odnosno da vremenski dijagrami promene napona i
struje prigušnice odgovaraju prikazanim dijagramima. Iz uslova da su srednja vrednost napona na
prigušnici i srednja vrednost struje kondenzatora u ustaljenom režimu jednake nuli i da se vreme
vođenja diode predstavlja sa:
tvod    T
izračunava se traženo:
 u t   dt  0 
0
L
U ul  D  T  U iz    T  0 : T 
U ul  D  U iz    0 
U 5
  D  ul  0,5   0,0125   1  D  1  0,5  0,5 
U iz 200
T
 i t   dt  0 
0
C
I L max    T
 Iiz  T  0 
2
151
2
2  Iiz 2  U iz 2 U iz 2  U iz 2  2002 8 10 16
I L max      3
   3,2 A
   Rpot D  U ul  R D U ul  Rpot 0,5  5 10 10 5 5 5
pot
U iz
Primetimo da se isti rezultat može dobiti iz činjenice da važi uslov:
2 2
I U 2  U iz
Pul  Piz  D  U ul  L max  iz  I L max 
2 R pot D  U ul  R pot
Na kraju tražene vrednosti induktivnosti prigušnice i vršne vrednosti struje prekidača, nalaze
se iz relacija:
diL I I f
uL  L   L  L max  L  L max s  U ul 
dt D T D
U ul  D 5  0,5
L   7,8125 10 6  7,8125H 
I L max  f s 3,2 10 103
I Q max  I L max  3,2A
152
16.6. zadatak.
Buck-boost pretvarač radi u diskontinualnom režimu. Ulazni napon je Uul = 10 [V], a izlazni
napon Uiz = 10 [V] se održava konstantnim promenom učestanosti prekidanja fs za promenu
opterećenja Iiz od 20 [mA] do 100 [mA]. Pretvaračem se upravlja tako što je prekidač uključen dok
struja kalema L= 20 [H] ne dostigne ILmax = 1 [A], nakon čega se prekidač isključuje i ostaje
isključen sve do narednog uključenja koje inicira regulator izlaznog napona. Odrediti opseg
promene učestanosti za koju pretvarač radi u diskontinualnom režimu!
Rešenje:
Vreme uključenja u diskontinualnom režimu je jednako vremenu uspona struje kalema od
nulte do maksimalne vrednosti, te je:
I L max  L 1  20  106
ton    2  10 6 s   2s 
U ul 10
Granica diskontinualnog režima se postiže sa vremenom isključenja jednakim vremenu pada

struje kalema od maksimalne do nulte vrednosti, te važi:
I L max  L 1  20 106
toff min  t     2  10 6 s   2s 
 U iz  10
Minimalno vreme trajanja periode je prema tome:
Ts min  ton  toff min  ton  t  2  2  4s 
Maksimalna učestanost rada na granici prekidnog i neprekidnog režima je:
1 1
f s max prek    250 103 Hz   250kHz 
Ts min 4 10 6
Maksimalna moguća vrednost izlazne jednosmerne struje pri minimalnom vremenu trajanja
isključenja na granici prekidnog i neprekidnog režima iznosi:
1 t 1 2 1
I iz max prek   I L max    1    A
2 Ts min 2 4 4
Maksimalna moguća vrednost izlazne struje je veća od graničnih vrednosti struja

opterećenja:
153
1
I iz max prek  A  1 A  1 A
4 10 50
što znači da se traženi opseg promene učestanosti za koju pretvarač radi u diskontinualnom režimu
pri zadatoj promeni opterećenja, može odrediti na osnovu uslova da u ustaljenom stanju važi:
 i t   dt  0 
0
C
I L max  t
 I iz  Ts  0 
2
1 I t
Ts   L max 
fs 2  Iiz
Odnosno:
1
2
1 2  I iz max 10  100  103 Hz   100kHz 
f s max   
Ts min I L max  t 1  2  10 6
1
2
1 2  Iiz min 50  20  103 Hz   20kHz 
f s min   
Ts max I L max  t 1  2 10 6
154
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 17. ĆUKOV PRETVARAČ
17. ĆUKOV PRETVARAČ
17.1. zadatak.
Ćuk-ov pretvarač priključen je na akumulator čiji napon varira u opsegu od Uulmin = 20 [V]
do Uulmaks = 30 [V]. Na izlazu treba da se dobije stabilni napon od Uiz = const = 24 [V]. Proračunati
u kom opsegu se menja stepen iskoriščenja prekidača , ako se talasnost struja prigušnica zanemari
IL1 = IL2 = 0 [A]!
Rešenje:
Iz ekvivalentne šeme pretvarača za interval vođenja prekidača nalaze se vrednosti napona na
obe prigušnice primenom drugog Kirchhoff-ovog zakona:
U ul  u L1  0  u L1  U ul U C1  u L 2  U iz  0  u L 2  U C1  U iz 0  t  D T
Iz ekvivalentne šeme pretvarača za interval zakočenja prekidača, odnosno vođenja diode

nalaze se vrednosti napona na prigušnicama primenom drugog Kirchhoff-ovog zakona:
U ul  u L1  U C1  0  u L1  U ul  U C1 u L 2  U iz  0  u L 2  U iz D T  t  T
Na osnovu prethodnih relacija i šema, crta se dijagram promene vrednosti napona i struja
obe prigušnice uL1, iL1, uL2 i iL2 i prekidača uQ i iQ tokom perioda T:
155
156
Iz uslova da je srednja vrednost napona na obe prigušnice u ustaljenom režimu jednaka nuli,
 u t   dt  0 
0
L1
U ul  D  T  U ul  U C1   1  D   T  0 : T 
U ul  D  U ul  U C1   1  D   0 
U
U C1  ul 
1 D
T
 u L 2 t dt  0 
0
U C1  U iz  D  T  U iz  1  D  T  0 :T 
U C1  U iz  D  U iz  1  D   0 
U iz U U
U C1   ul  iz  D  U ul  D  U iz  U iz 
D 1 D D
U iz 1
D 
U ul  U iz 1  U ul
U iz
Faktor ispune se menja, pošto vrednost ulaznog napona varira u opsegu od Uulmin = 20 [V] do
Uulmaks = 30 [V] u granicama od:
1 1 4 4
Dmin      0,444  
U 30 4  5 9
1  ul max 1 
U iz 24
do:
1 1 6 6
Dmax      0,5454  
U 20 6  5 11
1  ul min 1 
U iz 24
Iz pretpostavke da u kolu nema gubitaka, sledi jednakost ulazne i izlazne snage, odnosno
relacija za izračunavanje vrednosti ulazne struje Iul:
U iz D
Pul  Piz  U ul  I ul  U iz  I iz  I ul  I iz   Iiz 
U ul 1 D
Kroz prekidač tokom faze vođenja protiču struje obe prigušnice, a tokom faze zakočenja
njegovi priključci se nalaze na naponu kondenzatora C1, te se stepen iskorišćenja prekidača može
naći na osnovu sledećih relacija:
D  D 1 D  I
iQ  iL1  iL 2  I ul  Iiz  Iiz   Iiz  Iiz     iz 
1 D  1 D  1 D
157
I iz I 11 11
I Q max   iz   I iz   I iz 
1  Dmax 1  6 11  6 5
11
U ul max 30 9 9
U Q max  U C1 max     30   30  54V  
1  Dmin 1  4 9  4 5
9
U 20 11 11
54V   U 'C1 max  ul min    20   20  44V  
1  Dmax 1  6 11  6 5
11
U iz  I iz U iz  I iz U iz  5 24  5 4  5
      0,2020  
U Q max  I Q max U 11
Q max   Iiz U Q max 11 54 11 9 11
5
Pri izračunavanju virtuelne snage prekidača uzet je maksimalni napon dobijen za

maksimalni ulazni napon i maksimalna struja koja je dobijena za minimalni ulazni napon pošto su
to kritične vrednosti.
17.2. zadatak.
Proračunati srednju snagu gubitaka na MOSFET-u PQ i diodi PD u Ćuk-ovom pretvaraču
priključenom na napon Uul = 12 [V], ako se MOSFET uključuje sa faktorom ispune D = 0,5! Izlaz
pretvarača je opterećen potrošačem otpornosti Rpot = 1 [ ], prigušnice su velike induktivnosti, a
kondenzatori velike kapacitivnosti. Pad napona na diodi je UD = 1 [V], a otpornost kanala
MOSFET-a je RDSon = 50 [m ].
Rešenje:
Iz ekvivalentnih šema pretvarača za intervale vođenja i zakočenja MOSFET-a, slede
dijagrami promene vrednosti napona uL1 i uL2 tokom perioda T, odnosno relacije:
158
U ul  uL1  U Q  0  uL1  U ul  U Q U C1  u L 2  U iz  U Q  0  uL 2  U C1  U iz  U Q
0  t  D T
U ul  u L1  U C1  U D  0  u L1  U ul  U C1  U D u L 2  U iz  U D  0  u L 2  U iz  U D
D T  t  T
 u t   dt  0 
0
L1
U  U  D  T  U  U  U  1  D   T  0
ul Q ul C1 D :T 
U  U  D  U  U  U   1  D   0
ul Q ul C1 D
 U  1  D   U  U  U  U  D  0
C1 ul D D Q
U ul  U D  U D  U Q  D
U C1 
1 D
159
 u t   dt  0 
0
L2
U  U  U  D  T  U  U   1  D  T  0
C1 iz Q iz D :T 
U  U  U  D  U  U   1  D   0
C1 iz Q iz D
U  D  U  U  U  U  D  0
C1 iz D D Q
U iz  U D  U D  U Q  D U iz  U D  U D  U Q  D U ul  U D  U D  U Q  D
U C1    
D D 1 D
U iz  U D   1  D   U D  U Q  D  1  D   U ul  U D   D  U D  U Q  D 2 
U iz  U D   1  D   U D  U Q  D  U D  U Q  D 2  U ul  U D  D  U D  U Q  D 2 
U iz  1  D   U D  U D  D  U D  D  U Q  D  U ul  D  U D  D 
U iz  1  D   U D  1  D   U Q  D  U ul  D 
U ul  U Q
U iz   D UD
1 D
Iz uslova da su induktivnosti prigušnica velike, sledi da su talasnosti struja prigušnica male,

odnosno da su struje prigušnica IL1 i IL2 konstantne. Sem toga iz uslova da su srednje vrednosti
struja kondenzatora u ustaljenom režimu jednake nuli, sledi relacija između srednjih vrednosi
ulazne Iul i izlazne struje Iiz:
 iC 2 t dt  0  I L 2  T  I iz  T  0  I L 2  I iz 
0
T
I D
 iC1 t dt  0  I L1  1  D   T  I L 2  D  T  0  I L1  1L2 D  I ul 
0
I iz  D
I ul 
1 D
Dalje, uvođenjem odgovarajućih smena za vrednosti pada napona na MOSFET-u i izlazne

struje dobijaju se relacije za izračunavanje vrednosti izlaznog napona Uiz, ulazne Iul i izlazne struje
Iiz, kao i vršnih vrednosti struja tranzistora IQ i diode ID:
U iz  D  I U iz
I iz   I Q  I L1  I L 2  I ul  I iz  I iz  1    iz  
R pot  1  D  1  D Rpot  1  D 
RDSon U iz
U Q  RDSon  I Q  
R pot  1  D 
RDSon  U iz
U iz  1  D   U D  1  D    D  U ul  D 
R pot  1  D 
U ul  D  U D  1  D  12  0,5  1 1  0,5 12  1 11
U iz      10V  
RDSon D 0,05 0,5 1  0 ,1 1,1
1 D   1  0,5  
R pot 1  D 1 1  0,5
U iz 10
I iz    10 A 
R pot 1
D 0,5
I ul  I iz   10   10 A 
1 D 1  0,5
I Q  I ul  I iz  10  10  20A 
160
I D  I ul  I iz  10  10  20 A
Proračun srednjih snaga gubitaka na MOSFET-u PQ i diodi PD izvodi se na osnovu vršnih

vrednosti njihovih struja, svakako vodeći računa o intervalu njihovog vođenja, odnosno:
PQ  D  RDSon  I Q  0,5  0,05  20 2  10W 

2
PD  1  D  U D  I D  1  0,5 1  20  10W 
17.3. zadatak.
Uloga Ćuk-ovog pretvarača je da od ulaznog napona Uul = +5 [V] proizvede izlazni napon
Uiz = -5 [V] pri struji potrošača od Iiz = 5 [A]. Odrediti induktivnosti prigušnica L1 i L2 tako da pri
frekvenciji prekidanja od fs = 20 [kHz] pretvarač radi na granici prekidnog i neprekidnog režima!
Nacrtati dijagrame struja i napona prigušnica u tom slučaju. Pad napona na diodi pri provođenju je
UD = 1 [V], a gubici na tranzistoru se zanemaruju.
Rešenje:
Iz ekvivalentnih šema za interval vođenja i zakočenja prekidača i uslova da su srednje

vrednosti napona prigušnica i struja kondenzatora u ustaljenom režimu jednake nuli, slede relacije
za određivanje faktora ispune i vršnih struja prigušnica za granicu između prekidnog i neprekidnog
režima:
161
U ul  u L1  0  u L1  U ul U C 2  u L 2  U iz  0  u L 2  U C 2  U iz 0  t  D T
U ul  u L1  U C 2  U D  0  u L1  U ul  U C 2  U D 
 D T  t  T
u L 2  U iz  U D  0  u L 2  U iz  U D 
162
 u L1 t dt  0 
0
U ul  D  T  U ul  U C 2  U D   1  D   T  0 : T 
U ul  D  U ul  U C 2  U D   1  D   0
 U C 2  1  D   U ul  U D  1  D   0
U  U D  1  D 
U C 2  ul
1 D
T
 u L 2 t dt  0 
0
U C 2  U iz   D  T  U iz  U D  1  D   T  0 : T 
U C 2  U iz   D  U iz  U D   1  D   0
U C 2  D  U iz  U D  1  D   0
U  U D  1  D  U iz  U D  1  D  U ul  U D  1  D 
U  iz
C2   
D D 1 D
2
U iz  1  D   U D  1  D   U ul  D  U D  D  1  D  
U iz  U iz  D  U D  2  U D  D  U D  D 2  U ul  D  U D  D  U D  D 2 
U iz  U D  U iz  D  2 U D  D  U ul  D  U D  D 
U iz  U D  D  U ul  U iz  U D  
U iz  U D 5 1 6
D    0,5454   
U ul  U iz  U D 5  5  1 11
T
1
 iC 3 t dt  0  2  I L 2 max  T  I iz  T  0 
0
I L 2 max  2  I iz  2  5  10A 
T
1 1
 iC 2 t dt  0  2  I L1  1  D   T  2  I L 2  D  T  0 
0
6
10 
I D 11  10  6  12 A 
I L1 max  L 2 max 
1 D 6 5
1
11
Na kraju tražene vrednosti induktivnosti prigušnica L1 i L2 nalaze se iz izraza:
diL1 I
u L1  U ul  L1   L1  L1 max 
dt D T
6
5
U ul  D  T U ul  D 11  11,3636  10 6  11,3636  H 
L1   
I L1max I L1 max  f s 12  20  103
di  I L 2 max
u L 2  U iz  U D  L2  L 2  L2  
dt 1  D   T
5  1  1  6 
L2  iz
U  U D   1  D  T  U iz  U D   1  D    11   13,6363 10 6 
I L 2 max I L 2 max  f s 10  20 103
 13,6363 H 
163
17.4. zadatak.
Ćuk-ov pretvarač se koristi radi inverzije ulaznog napona od Uul = +15 [V] na izlazni napon
od Uiz = -15 [V]. Radna struja potrošača je Iiz = 2 [A]. Proračunati kapacitivnosti kondenzatora C1
tako da talasnost napona na njemu bude UC1 =  [mVpp] pri radnoj učestanosti od fs = 100
[kHz]! Talasnosti struja prigušnica se mogu zanemariti IL1 = IL2 = 0 [A].
Rešenje:
Ako se zanemare gubici u prekidačkim elementima, faktor ispune D (vidi zadatak 17.1),
određuje se na osnovu relacije:
D U iz 15 1
U iz  U ul  D    0,5 
1 D U ul  U iz 15  15 2
Dok je tranzistor uključen, kondenzator C1 se prazni sa strujom prigušnice IL2 koja je po

vrednosti jednaka izlaznoj struji Iiz, te se promena napona na kondenzatoru C1 može odrediti iz
izraza:
164
1 DT I  D  T I iz  D
uC 1    I iz  dt  iz  
C1 0 C1 C1  f s
I D 2  0,5
C1  iz  3 3
 50 10 6  50F 
uC1  f s 200 10 100 10
17.5. zadatak.
Ćuk-ov pretvarač sa Uul = 48 [V] i Uiz = 24 [V] pri potrošnji od Piz = 100 [W] i frekvenciji
prekidanja od fs = 100 [kHz], radi na granici između kontinualnog i diskontinualnog režima.
Proračunati kapacitivnost kondenzatora C1 i C2 tako da pod istim uslovima talasnost napona na C1
(mereno od vrha do vrha) bude 3% od srednje vrednosti, a C2 tako da talasnost napona na izlazu
bude 0,5%! Sve gubitke zanemariti!
Rešenje:
Proračun vrednosti kapacitivnosti vrši se na osnovu vremenskih dijagrama struja i napona
kondenzatora, prikazanih na dijagramima na sledećoj stranici. Ako se prema uslovu zadatka,
zanemare gubici u prekidačkim elementima, faktor ispune D i srednje vrednosti ulazne Iul, izlazne
struje Iiz i napona UC1 na kondenzatoru C1, određuju se na osnovu relacija:
D U iz 24 1 1
U iz  U ul  D     0,333  
1 D U ul  U iz 48  24 2  1 3
P P 100
I ul  ul  iz   2,0833  A
U ul U ul 48
P 100
I iz  iz   4,1666  A
U iz 24
U 48 48
U C 1  ul    24  3  72V 
1 D 1 1 2
3 3
Za granicu između kontinualnog i diskontinualnog režima, maksimalne vrednosti struja

prigušnica, određuju se iz relacija:
I L1 max  2  I ul  2  2,0833  4,1666  A

I L 2 max  2  I iz  2  4,1666  8,3333  A
Promena napona na kondenzatoru C1 se može odrediti iz izraza:
1
 I L1 max  1  D   T
QC1 2 I  1  D 
uC1    L1 max 
C1 C1 2  C1  f s
165
166
Iz uslova da talasnost napona na C1 (mereno od vrha do vrha) treba da bude 3% od srednje

vrednosti napona na njemu, sledi da kapacitivnost kondenzatora C1 mora da bude veća od:
I L1 max  1  D  I L1max  1  D  100  4,1666  1  0,5

C1    3
 4,822 10 6  4,822F 
2  uC1  f s 3 2  3  72 100 10
2  U C1  f s
100
Promena napona na kondenzatoru C2 i njegova kapacitivnost se nalaze na sličan način:
1 1 T
 I 
QC 2 2 2 L 2 max 2 I
uC 2    L 2 max 
C2 C2 8  C2  f s
I L 2 max I iz 100  4,1666
C2     86,8042  10 6  86,8042F 
8  uC 2  f s 4  0 ,5 3
 U iz  f s 4  0,5  24  100  10
100
167
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 18. SEPIC PRETVARAČ
18. SEPIC PRETVARAČ
18.1. zadatak.
SEPIC pretvarač sa slike priključen je na izvor čiji napon varira u opsegu od Uulmin = 2,8 [V]
do Uulmax = 4,5 [V]. Na izlazu treba da se dobije stabilni napon od Uiz = 3,3 [V] = const. Proračunati
u kom opsegu se menja faktor ispune D, pod pretpostavkom da se gubici na prekidačkim
elementima i talasnost struja prigušnica i napona kondenzatora mogu zanemariti IL1 = IL2 = 0
[A] i UC1 = UC2 = 0 [V]!
Rešenje:
Iz ekvivalentne šeme pretvarača za interval vođenja prekidača nalaze se vrednosti napona na
obe prigušnice primenom drugog Kirchhoff-ovog zakona:
U ul  u L1  0  uL1  U ul U C1  u L 2  0  u L 2  U C1 0  t  D  T
Iz ekvivalentne šeme pretvarača za interval zakočenja prekidača, odnosno vođenja diode

nalaze se vrednosti napona na prigušnicama primenom drugog Kirchhoff-ovog zakona:
U ul  u L1  U C1  U iz  0  u L1  U ul  U C1  U iz u L 2  U iz  0  uL 2  U iz D T  t  T
168
Na osnovu prethodnih relacija i šema, crta se dijagram promene vrednosti napona i struja
obe prigušnice uL1, iL1, uL2 i iL2 i prekidača uQ i iQ tokom perioda T.
169
Iz uslova da je srednja vrednost napona na obe prigušnice u ustaljenom režimu jednaka nuli,
 u L 2 t dt  0 
0
U C1  D  T  U iz  1  D   T  0 : T 
D
U iz  U C1  
1 D
T
 u t   dt  0 
0
L1
U ul  D  T  U ul  U C1  U iz   1  D   T  0 : T 
U ul  U C1  U iz   1  D  
 D  1 D  D 
U ul  U C1  1    1  D   U C1     1  D   U C1 
 1 D   1 D 
D
U iz  U ul  
1 D
U iz  U iz  D  U ul  D 
U iz
D
U iz  U ul
Faktor ispune se menja, pošto vrednost ulaznog napona varira u opsegu od Uulmin = 2,8 [V]
do Uulmaks = 4,5 [V] u granicama od:
U iz 3,3
Dmax    0,540 
U ul min  2,8V  U iz  U ul min 3,3  2,8
do:
U iz 3,3
Dmin    0,423 
U ul max  4,5V  U iz  U ul max 3,3  4,5
18.2. zadatak.
Radna struja potrošača SEPIC pretvarača iz prethodnog zadatka iznosi Iiz = 1 [A]. Odrediti
induktivnosti prigušnica L1 i L2 i kapacitivnosti kondenzatora C1 i C2 tako da pri frekvenciji
prekidanja od fs = 250 [kHz] talasnost struja prigušnica bude bolja od IL1  20% IL1 i IL2  20%
IL2 i talasnost napona na kondenzatorima bude bolja od UC1  20% UC1 i Uiz =  2% Uiz!
Rešenje:
Za interval vođenja prekidača 0  t  D  T važi:
U ul
iL1  I L1 min  t
L1
U U
iL 2  I L 2 min  C1  t  I L 2 min  ul  t
L2 L2
iC1  iL 2
iQ  iL1  iL 2
iC 2   I iz
170
Za interval zakočenja prekidača D  T  t  T važi:
U iz
iL1  I L1max   t  D  T 
L1
U
iL 2  I L 2 max  iz  t  D  T 
L2
iC1  iL1
iD  iL1  iL 2
iC 2  iL1  iL 2  I iz
Pošto u ustaljenom režimu važi da su srednje vrednosti struja punjenja oba kondenzatora
jednake nuli:
T T
 iC1 t dt  0 
0
 i t dt  0
0
C2
slede izrazi za određivanje srednjih vrednosti struja prigušnica:
D
I L 2  D  T  I L1  1  D   T  I L1  I L 2 
1 D
 D 
I iz  T  I L1  I L 2   1  D   T  I iz   I L 2   I L 2   1  D   I L 2
 1 D 
Može se primetiti da pošto u kolu nema gubitaka, odnosno da važi relacija jednakosti ulazne
i izlazne snage, do sličnih relacija se može doći i izračunavanjem vrednosti ulazne struje Iul:
U iz D
Pul  Piz  U ul  I ul  U iz  I iz  I ul  I L1  I iz   I iz 
U ul 1 D
Tražene vrednosti induktivnosti prigušnica L1 i L2 nalaze se iz izraza:
U ul U
I L1   D  T  iz  1  D   T 
L1 L1
2
I L1 U  1  D   T U  1  D 
I L1%   100  iz 100  iz 100 
I L1 D D  I  L  f
I iz   L1 iz 1 s
1 D
2 2
U iz  1  Dmin  4,5  1  0,423
L1 min  100  3
 100  70,835  10 6 H   70,835H 
Dmin  I iz  I L1%  f s 0,423 1  20  250  10
U U
I L 2  ul  D  T  iz  1  D   T 
L2 L2
I U  1  D   T U  1  D 
I L 2%  L 2 100  iz 100  iz 100 
IL2 I iz  L1 I iz  L1  f s
U  1  Dmin  4,5  1  0,423
L2 min  iz  100  100  51,93 10 6 H   51,93H 
I iz  I L 2%  f s 1  20  250 103
171
Na osnovu dijagrama koji predstavlja vremensku promenu struje punjenja kondenzatora C1

dolazi se do izraza za izračunavanje njegove kapacitivnosti, na osnovu vrednosti dozvoljene
talasnosti:
QC1 1 I L1 max  I L1min 1 I  D T

U C1     1  D   T   I L1  1  D   T  iz 
C1 C1 2 C1 C1
U C1 I  D T I iz  D
U C1%  100  iz  100  100 
U C1 U ul  C1 U ul  C1  f s
I iz  Dmax 1  0,540
C1 min  100  3
100  3,857 10  6 F   3,857F 
U ul min  U C1%  f s 2,8  20  250 10
Na kraju na sličan način se nalazi i tražena vrednost kapacitivnosti kondenzatora C2:

172
QC 2 1
U C 2    I iz  D  T 
C2 C2
U C 2 I  D T I iz  D
U C 2%  100  iz 100  100 
UC 2 U iz  C2 U iz  C2  f s
I iz  Dmax 1  0,540
C2 min   100  3
100  32,727 10 6 F   32,727F 
U iz  U C1%  f s 3,3  2  250 10
18.3. zadatak.
Uloga SEPIC pretvarača je da od ulaznog napona Uul = 5 [V] proizvede izlazni napon Uiz =
3,3 [V] pri struji potrošača od Iiz = 0,5 [A]. Odrediti induktivnosti prigušnica L1 i L2 tako da pri
frekvenciji prekidanja od fs = 250 [kHz] pretvarač radi na granici prekidnog i neprekidnog režima!
Nacrtati dijagrame struja i napona prigušnica u tom slučaju. Pretpostaviti da su upotrebljeni
prekidač i dioda idealni i da su talasnosti napona na kondenzatorima zanemarljive.
Rešenje:
173
Iz ekvivalentnih šema za interval vođenja i zakočenja prekidača i uslova da su srednje

vrednosti napona prigušnica i struja kondenzatora u ustaljenom režimu jednake nuli, slede relacije
za određivanje faktora ispune i vršnih struja prigušnica za granicu između prekidnog i neprekidnog
režima:
U ul  u L1  0  uL1  U ul U C1  u L 2  0  u L 2  U C1 0  t  D  T
U ul  u L1  U C1  U iz  0  u L1  U ul  U C1  U iz u L 2  U iz  0  uL 2  U iz D T  t  T
T
 u L 2 t dt  0 
0
D
U C1  D  T  U iz  1  D   T  0 : T  U iz  U C1  
1 D
T
 u t   dt  0 
0
L1
U ul  D  T  U ul  U C1  U iz   1  D   T  0 : T  U ul  U C1  U iz   1  D  
174
 D  1 D  D 
U ul  U C1  1    1  D   U C1     1  D   U C1 
 1 D   1 D 
U iz  U iz  D  U ul  D 
U iz 3,3
D   0,397 
U iz  U ul 3,3  5
Pul  Piz  U ul  I ul  U iz  I iz 
U D 0,397
I ul  iL1  I iz  iz  I iz   0,5   0,329 A 
U ul 1 D 1  0,397
I L1max  2  iL1  2  I ul  2  0,329  0,658A
I iz  iL 2  0,5 A 
I L 2 max  2  iL 2  2  I iz  2  0,5  1A
Na kraju tražene vrednosti induktivnosti prigušnica L1 i L2 nalaze se iz izraza:
diL1 I
u L1  U ul  L1   L1  L1 max 
dt D T
U  D T U D 5  0,397
L1  ul  ul   12,066 10 6 H   12,066H 
I L1 max I L1max  f s 0,658  250  103
di I
u L 2  U C1  U ul  L2  L 2  L2  L 2 max 
dt D T
U ul  D  T U ul  D 5  0,397
L2     7,94 10 6 H   7,94H 
I L 2 max I L 2 max  f s 1  250  103
18.4. zadatak.
Odrediti gubitke na prekidaču i diodi i stepen korisnog dejstva SEPIC pretvarača na slici,
koji se napaja iz izvora napona Uul = 6 [V], a na potrošaču Rpot = 0,5 [Ω] ostvaruje konstantan napon
Uiz = 5 [V]. Pretpostaviti da su vrednosti rDSon = 25 [mΩ] i UD = 0,6 [V]! Drugi gubici i uticaj
talasnosti struja prigušnica i napona kondenzatora se zanemaruju.
Rešenje:
Iz ekvivalentnih šema za interval vođenja i zakočenja prekidača sledi:
0  t  D T
u L1  U ul  rDSon  iQ 
u L 2  U C1  rDSon  iQ 
iQ  I L1  I L 2 
iD  0 
175
iC1   I L 2 
iC 2   I iz 
D T  t  T
u L1  U ul  U C1  U iz  U D 
u L 2  U iz  U D 
iQ  0 
iD  I L1  I L 2 
iC1  I L1
iC 2  iD  I iz 
Iz uslova da su srednje vrednosti napona obe prigušnice u ustaljenom režimu jednake nuli
sledi:
 u t   dt  0 
0
L1
U ul  rDSon  I L1  I L 2  D  T  U ul  U C1  U iz  U D   1  D   T  0 :T 
U ul  rDSon  I L1  I L 2  D  U ul  U C1  U iz  U D   1  D   0
T
 u L 2 t dt  0 
0
U C1  rDSon  I L1  I L 2  D  T  U iz  U D   1  D   T  0 :T 
U C1  rDSon  I L1  I L 2  D  U iz  U D   1  D   0
Kombinovanjem prethodnih relacija, pokazuje se da je kao i u prethodnim zadacima napon
na kondenzatoru C1 jednak po vrednosti, ulaznom naponu:
176
177
U ul  rDSon  I L1  I L 2  D  U ul  U C1  U iz  U D   1  D   0 
 
U C1  rDSon  I L1  I L 2  D  U iz  U D   1  D   0 /  1
U ul  U C1   D  U ul  U C1   1  D   0  U ul  U C1  0 
U C1  U ul 
Dalje, iz uslova da su srednje vrednosti struja kondenzatora u ustaljenom režimu jednake

nuli, slede relacije za određivanje odnosa između ulazne struje, izlazne struje i struja prigušnica:
 i t   dt  0 
0
C1
 I L 2  D  T  I L1  1  D   T  0 / : T 
D
I L1  I L 2  
1 D
T
 i t   dt  0 
0
C2
 I iz  D  T  I L1  I L 2  I iz   1  D   T  0 / : T 
I
I L1  I L 2  iz 
1 D
I iz  I L1  1  D   I L 2  1  D   I L 2  D  I L 2  1  D   I L 2 
D
I L1  I iz  
1 D
Vrednost faktora ispune proizilazi iz dobijenih relacija iz uslova da su srednje vrednosti

napona za bilo koju prigušnicu u ustaljenom režimu jednake nuli:
U C1  rDSon  I L1  I L 2  D  U iz  U D   1  D   0 
D
U ul  D  RDSon  I iz   U iz  U D   1  D   0 / 1  D  
1 D
D 2  U ul  U iz  U D   D  rDSon  I iz  2  U iz  U D   U ul   U iz  U D   0 
r  I  2  U iz  U D   U ul U iz  U D
D 2  D  DSon iz  0
U ul  U iz  U D U ul  U iz  U D
U 5
I iz  iz   10 A
R pot 0,5
a  1  
r  I  2  U iz  U D   U ul 0,025 10  2  5  0,6   6 16,95
b  DSon iz    1,461  
U ul  U iz  U D 6  5  0,6 11,6
U iz  U D 5  0,6 5,6
c    0,482  
U ul  U iz  U D 6  5  0,6 11,6
 b  b 2  4  a  c 1,461  1,4612  4  0,482 1,461  0,454
D1 / 2     0,957   0,503 
2a 2 2
Gubici na prekidaču, po definiciji iznose:
178
T D T
1 1 2 2 D 2
PQ  pQ t     pQ t   dt    rDSon  I Q  dt  D  rDSon  I L1  I L 2    rDSon  I iz 
T 0 T 0 1  D 2
0,503
 2
 0,025 10 2  5,090W 
1  0,503
Gubici na diodi iznose:
T T
1 1
PD  pD t     pD t   dt    U D  I D  dt  1  D   U D  I D  1  D   U D  I L1  I L 2  
T 0 T DT
I
 1  D   U D  iz  U D  I iz  0,6  10  6W 
1 D
Na kraju, traženi stepen korisnog dejstva pretvarača određuje se iz relacije odnosa izlazne i
ulazne snage:
Piz U iz  I iz U iz  I iz U 1  D 5 1  0,503
    iz     0,823 
Pul U ul  I ul U  I  D U ul D 6 0,503
ul iz
1 D
179
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 19. FLYBACK PRETVARAČ
19. FLYBACK PRETVARAČ
19.1. zadatak
Flyback pretvarač radi na frekvenciji fs = 80 [kHz] uz ulazni jednosmerni napon Uul = 200
[V] i izlazni jednosmerni napon Uiz = 12 [V]. Primenjeni transformator ima sledeće parametre: Ae =
76 [mm2], N1 = 40 [zav], N2 = 8 [zav] i l0 = 0,6 [mm]. Proračunati pri kojoj struji opterećenja Iiz i pri
kom faktoru ispune D pretvarač radi na granici prekidnog i neprekidnog režima!
Rešenje:
u1  U ul 0  t  D T
N1
u1   n  U iz    U iz D T  t  T
N2
180
U toku intervala vođenja prekidača, napon primara je pozitivan i jednak ulaznom naponu
u1  U ul , sekundarni napon zbog suprotnih smerova namotavanja primarnog i sekundarnog
namotaja je negativan, pa zakočuje diodu, te struja teče samo kroz primarni namotaj. U toku
intervala zakočenja prekidača, akumulisana energija na primaru se prenosi na sekundar, preko struje
koja obezbeđuje vođenje diode, pa je napon sekundara negativan i jednak izlaznom. Napon na
primaru je stoga u1   n  U iz .
Srednja vrednost napona na primaru u1 jednaka je nuli. Drugim rečima, površina ograničena
dijagramom napona u1 i vremenskom osom su jednake, odnosno važi:
 u t   dt  0 
0
1
181
N1
U ul  D  T  n U iz  1  D   T  U ul  D  U iz  1  D  
N2
N2 D
U iz  U ul  
N1 1  D
Faktor ispune D iznosi prema tome:
N1 N
U ul  D   U iz  D  1  U iz 
N2 N2
N1
 U iz
N2 1 1 1 3
D      0,230 
N1 N 2 U ul 8 200 10 13
U ul   U iz 1   1  1
N2 N1 U iz 40 12 3
Induktivnost primarnog namotaja određuje se iz izraza:
Ae 76 10 6
 40 2  254,69 10 6  254,69H 
2
L1   0   N1  4   107 
l0 0,6 10 3
Za granicu prekidnog i neprekidnog režima nalazi se vrednost maksimalne primarne struje

I1max iz:
di1 I
u1  L1   L1  1 max  U ul 
dt D T
3
200 
U ul  D  T U ul  D 13
I1 max     2,257 A
L1 L1  f s 254,69  10  6  80  103
Vrednost maksimalne sekundarne struje I2max nalazi se na osnovu jednakosti:
N1 I1 max  N 2 I 2 max 
N 40
I 2 max  1  I1max   2,257  11,285 A
N2 8
Tražena jednosmerna komponenta izlazne struje Iiz jednaka je srednjoj vrednosti sekundarne
struje i2, odnosno:
 iC t dt  0 
0
1
 I 2 max  1  D   T  I iz  T  0
2
 3
11,285  1  
1  13   4,344A
I iz   I 2 max  1  D  
2 2
19.2. zadatak
Flyback pretvarač na slici radi u neprekidnom režimu. Ulazni napon se menja u opsegu od
od Uulmin = 20 [V] do Uulmax = 30 [V]. Proračunati prenosni odnos transformatora N1 / N2 sa kojim se
182
moűe ostvariti vrednost izlaznog napona od Uiz = 5 [V]! Pri proračunu uzeti u obzir da je pad
napona na diodi u propusnom smeru UD = 1 [V]. Proračunati u kom opsegu se menja stepen
iskorišćenja prekidača  ! Usvojiti Dmax = 0,5!
Rešenje:
u1  U ul 0  t  D T
N1
u1   n  u2   n  U iz  U D     U iz  U D 
N2
N1
 D T  t  T
uQ  U ul  u1  U ul   U iz  U D 
N2
Iz ekvivalentnih šema pretvarača za intervale vođenja i zakočenja tranzistora, sledi dijagram

promene vrednosti napona u1 tokom periode T:
183
184
Srednja vrednost napona u1 u stacionarnom stanju je jednaka nuli, te slede relacije:
 u t   dt  0 
0
1
N1 U ul  D
U ul  D  T  n  U iz  U D   1  D   T   
N 2 U iz  U D   1  D 
Maksimalna vrednost faktora ispune Dmax nastaje pri minimalnoj vrednosti ulaznog napona
Uulmin te se traženi prenosni odnos transformatora N1 / N2 nalazi iz relacije:
N1 U ul min  Dmax 20  0,5 10

    3,333  
N 2 U iz  U D   1  Dmax  5  1  1  0,5 3
Pri maksimalnoj vrednosti ulaznog napona Uulmax nastaje minimalna vrednost faktora ispune
Dmin :
N1
 U iz  U D 
N2 1
D  
N1 N2 U ul
U ul   U iz  U D  1  
N2 N1 U iz  U D 
1 1
Dmin   
1
N 2 U ul max
 1
U iz  U D   1  Dmax  U ul max

N1 U iz  U D  U ul min  Dmax U iz  U D 
1 2 2
    0,4 
1
1  0,5  30 2  3 5
0,5 20
Probojni napon tranzistora UQmax mora biti veći od maksimalnog napona na njemu koji
nastaje u fazi njegovog zakočenja:
N1 10
U Q max  U ul max   U iz  U D   30   5  1  50V 
N2 3
Maksimalna vrednost struje tranzistora IQmax nalazi se iz sledećih relacija:
Pul  Piz  PD  D  U ul  I ul max  U iz  I iz  1  D   U D  I D 

T
 iC t dt  0  I D  1  D   T  I iz  T  0  I iz  I D  1  D  
0
D  U ul  I ul max  U iz  I D   I iz 
U  I   I
I ul max  iz D iz
D  U ul
Struja Iulmax za faktor ispune Dmax iznosi:
I ul max 
U iz  I D   I iz 
5 1 6
 I iz   I iz  0,6  I iz
Dmax  U ul min 0,5  20 10
a za faktor ispune Dmin iznosi:

185
I ul max 
U iz  I D   I iz 
5 1 6
 I iz   I iz  0,5  I iz
Dmin  U ul max 0,4  30 12
te sledi da maksimalna vrednost struje tranzistora IQmax mora da zadovolji uslov:
I Q max  0,6  I iz
Traženi stepen iskorišćenja prekidača  je prema tome:
Piz U iz  I iz 5  I iz 1
     0,1666  
PQ U Q max  I Q max 50  0,6  I iz 6
Primetimo da stepen iskorišćenja ne zavisi od varijacije vrednosti ulaznog napona, obzirom

da se tranzistor mora odabrati tako da zadovolji i najgori mogući slučaj, odnosno najveće moguće
naponsko i strujno opterećenje.
19.3. zadatak
Flyback pretvarač radi na granici prekidnog i neprekidnog režima pri ulaznom naponu od
Uul = 250 [V] uz faktor ispune D = 0,3 i pri tome iz izvora preuzima snagu od Pul = 100 [W].
Proračunati srednju snagu statičkih gubitaka na prekidačkom MOSFET-u PQ, ako je otpornost
kanala RDSon = 3 []!
Rešenje:
Maksimalna vrednost ulazne struje Iulmax za granicu prekidnog i neprekidnog režima

određuje se iz izraza za preuzetu snagu iz izvora za napajanje:
186
1 T 1 DT U DT I
Pul  pul    pul  dt    U ul  iul t   dt  ul   ul max  t  dt 
T 0 T 0 T 0 D T
U I t 2 DT U ul I ul max 1 1
 ul  ul max 
T D T 2 0
 
T D T 2
 2

  D  T   02   D  U ul  I ul max 
2
2  Pul 2 100
I ul max    2,666  A
D  U ul 0,3  250
Srednja snaga statičkih gubitaka na prekidačkom MOSFET-u PQ nalazi se dalje iz izraza:
2
1 T 1 T R DT
I 
  pQ  dt    RDSon  iul t   dt  DSon    ul max  t   dt 
2
PQ  pQ 
T 0 T 0 T 0  D T 
2 3 2
R I  t DT RDSon  I ul max  1 1
 DSon   ul max  
T  D T  3 0
 
T  D T  3   3

  D  T   03   D  RDSon  I ul max 
3
2
1
  0,3  3  2,666 2  2,133 W 
3
19.4. zadatak
Flyback pretvarač se napaja ulaznim naponom od Uul = 300 [V] i daje na izlazu napon od Uiz
= 15 [V]. Proračunati prenosni odnos transformatora N1 / N2 tako da vršna vrednost napona na
tranzistoru ne prelazi vrednost od UQmax = 400 [V]. U razmatranoj radnoj tački vršna struja primara
transformatora je I1max = 1 [A], pri faktoru ispune od D = 0,2 a režim rada je prekidni. Proračunati
srednju struju koja teče kroz potrošač Iiz!
Rešenje:
Vršna vrednost napona na tranzistoru nastaje tokom intervala zakočenja, a jednaka je zbiru
ulaznog napona i napona na primaru transformatora:
N1
U Q max  U ul   U iz 
N2
Iz toga proizilazi relacija za određivanje traženog prenosnog odnosa transformatora N1 / N2 :
N1 U Q max  U ul 400  300 100

    6,666  
N2 U iz 15 15
Iz uslova da je srednja vrednost napona na primaru u1 jednaka nuli, može se odrediti

relativno trajanje toka sekundarne struje  u prekidnom režimu:
N1 N
U ul  D  T   U iz    T  U ul  D  1 U iz   
N2 N2
U  D 300  0,3
  ul   0,6 
N1 100
 U iz 15
N2 3
187
188
Na kraju tražena srednja vrednost izlazne struje Iiz nalazi se kao srednja vrednost sekundarne
struje i2, odnosno:
N1 I1 max  N 2 I 2 max 
N1
I 2 max   I1 max  6,666 1  6,666 A
N2
T
1
 iC t dt  0  2  I max    T  I iz  T  0
0
1 6,666  0,6
I iz   I 2 max     1,999 A
2 2
19.5. zadatak
Potrebno je realizovati što jeftiniji ali regulisani punjač akumulatora. Razmatra se rešenje na
bazi primene flyback pretvarača u prekidnom režimu. Koristi se jezgro tipa ETD29 sa sledećim
podacima Ae =76 [mm2], AW = 97 [mm2], BSAT = 0,3 [T]. Maksimalna dozvoljena trenutna vrednost
gustine struje u namotajima pri tome ne može biti veća od Jmax = 10 [A/mm2]. Proračunati koja se
maksimalna srednja snaga Psr može preneti datim jezgrom na frekvenciji od fs = 80 [kHz]! Smatrati
da polovinu prozora jezgra zauzima namotaj primara, a polovinu namotaj sekundara uz faktor
motanja FW = 0,5!
Rešenje:
Iz Ampére-ovog zakona sledi:
 0  N p  I max
H 0  l0  N p  I max  l0 
BSAT
Sa druge strane važi, zbog zadate maksimalne dozvoljene trenutne vrednosti gustine struje:
AW  FW 97 106  0,5
N p  I max  N p  SCU  J max   J max  10 106  242,5 Azav
2 2
što daje potrebnu vrednost vazdušnog procepa:
 0  N p  I max 4   10 7  242,5

l0    1,016 103  1,016mm
BSAT 0,3
Smatrajući da je celokupna magnetna energija skoncentrisana u vazdušnom procepu, može

se njena vršna vrednost odrediti iz izraza:
2
1 BSAT 1 0,32
Wmax  w0  V0    Ae  l0    76 10 6 1,016 103  2,76 10 3  2,76mJ 
2 0 2 4   107
Maksimalna srednja snaga Psr koja se može preneti datim jezgrom na frekvenciji od fs = 80
[kHz] je prema tome:
Psr  f s  Wmax  80 103  2,76 10 3  221W 
189
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 20. FORWARD PRETVARAČ
20. FORWARD PRETVARAČ
20.1. zadatak.
Konstruiše se forward pretvarač za ulazni napon od Uulmin = 20 [V] do Uulmax = 30 [V],
izlazni napon od Uiz = 24 [V], izlaznu struju od Iiz = 10 [A], radnu frekvenciju fs = 50 [kHz],
maksimalni faktor ispune Dmax = 0,45 i zanemarljivu talasnost struje IL = 0 [A]. Proračunati
prenosni odnos transformatora, odnosno potrebne brojeve navojaka primara N1, sekundara N2 i
pomoćnog namotaja N3! Poznati su podaci za jezgro transformatora: Ae = 211 [mm2], BSAT = 0,3 [T].
Rešenje:
u1 N N2
u1  U ul u2   U ul  2 u2  u L  U iz u L  U ul   U iz 0  t  D T
n N1 N1
N1
u3  U ul u1    u3  N3  N1  u1  U ul u L  U iz D T  t  T
N3
190
Forward pretvarač je pretvarač sa galvanskom izolacijom između ulaza i izlaza, kod koga se
tokom intervala vođenja prekidača, energija iz primarnog kola prenosi u sekundarno kolo.
Istovremeno, preko direktno vezane diode D1, ta energija se akumuliše u prigušnici L i
kondenzatoru C, te predaje potrošaču. Za vreme intervala zakočenja prekidača, akumulisana
energija u prigušnici L, preko zamajne diode D2 i dalje se predaje kondenzatoru C i potrošaču,
slično kao kod buck pretvarača. Za vreme intervala zakočenja prekidača, jezgro transformatora
razmagnetiše se preko tercijalnog namotaja koji se spaja preko diode D3, direktno na izvor
napajanja. Na taj način energija razmagnetisavanja se vraća u izvor za napajanje.
Obično tercijalni namotaj ima isti broj navojaka kao i primarni namotaj:
191
N 3  N1
te napon na zakočenom prekidaču dostiže uQ  2  U ul .

Na osnovu ekvivalentnih šema pretvarača za interval vođenja i zakočenja tranzistora, pod
pretpostavkom da su sve komponente idealne, crtaju se vremenski dijagrami napona i struja
prikazani na prethodnoj slici, a na osnovu kojih se vrši proračun traženih parametara
transformatora.
 u L t   dt  0 
0
 N2 
  U ul  U iz   D  T  U iz  1  D   T  0 : T 
 N1 
N2
 U ul  D  U iz  D  U iz  1  D   0 
N1
N
U iz  2  U ul  D 
N1
D T
N1   J   u1dt 
0
DT
N1   J  N1  BSAT  Al   u1dt  U ul  D  T 
0
D  Dmax  B  Bmax 
U  D T U ul  D U D 20  0,45
N1  ul   ul min max   2,843  3zav  
BSAT  Al BSAT  Al  f s BSAT  Al  f s 0,3  211  10 6  50  103
N 3  N1  3zav  
U N U iz  N1 24  3 63
N 2  iz 1     8zav 
U ul  D U ul min  Dmax 20  0,45 5  0,45
20.2. zadatak.
Realizuje se forward pretvarač za snagu Piz = 1 [kW], izlaznog napona Uiz = 24 [V] prema
šemi na slici. Faktor ispune pri ulaznom naponu od Uul = 270 [V] je D = 0,35. Kolika treba da bude
otpornost kanala pojedinih MOSFET-a RDSon, da statički gubici na njima iznose ukupno PQu = 20
[W]? Struju magnećenja i talasnost struje prigušnice pri tome zanemariti IL = 0 [A].
192
Rešenje:
Tranzistori se u ovom spoju upravljaju tako da istovremeno oba vode ili su oba zakočena.
Kada su zakočeni, provode diode D1 i D2, sve do završetka procesa razmagnetisavanja. Pri tome
naponi na zakočenim prekidačima dostižu samo uQ  U ul , za razliku od jednotranzistorskog
forward pretvarača.
Ako se zanemari struja magnećenja i talasnost struje prigušnice, tražena vrednost otpornosti
kanala, jednostavno se pronalazi iz sledećih relacija:
Pul  Piz  PQu  1000  20  1020W  

Pul
I ul  iul   D  I Q max 
U ul
Pul 1020
I Q max    10,793 A 
D  U ul 0,35  270
P 2
PQ  Qu  D  RDSon  I Q max 
2
PQu 20
RDSon  2
  0,245
2  D  I Q max 2  0,35 10,7932
20.3. zadatak.
Forward pretvarač se konstruiše sa dva tranzistora i sa transformatorom prenosnog odnosa
N1 / N2 = 7 / 2. Faktor ispune je D = 0,45. Pad napona na prekidačkom tranzistoru je UCEsat = 2 [V] a
na sekundarnim diodama je UD = 1 [V]. Na ulazu je napon Uul = 300 [V]. Odrediti otpornost
potrošača na izlazu Rpot tako da se na njemu razvija snaga od Ppot = 2 [kW]!
193
Rešenje:
Forward pretvarač se može svesti na buck pretvarač sa ulaznim napon jednakim

sekundarnom naponu, kod koga za vreme vođenja tranzistora, vodi dioda D3, a za vreme zakočenja
tranzistora vodi dioda D4. Uvažavajući tu činjenicu dolazi se do relacija za proračun:
u1 N
u1  U ul  2  U CEsat u2   U ul  2  U CEsat   2 
n N1  0  t  D T
u2  u L  U iz  U D u L  u2  U iz  U D 
u L  U iz  U D  0 u L  U iz  U D D  T  t  T
u1  U ul  2  U CEsat  300  2  2  296V  
N 2
u2  u1  2  296   84,571V  
N1 7
T
 u L t   dt  0  u2  U iz  U D   D  T  U iz  U D   1  D   T  0 : T 
0
u2  U iz  U D   D  U iz  U D   1  D   0 
u2  D  U iz  D  U D  D  U iz  U D  U iz  D  U D  D  0 
U iz  u2  D  U D  84,571  0,45  1  37,057V  
2 2
U U 37,057 2
Ppot  iz  R pot  iz   0,686
R pot Ppot 2000
20.4. zadatak.
Izvor za galvanizaciju 10 [V] / 100 [A] realizuje se sa forward pretvaračem prikazanim na
slici. U ispravljaču se koriste Schottky-jeve diode sa UD = 0,5 [V]. Proračunati srednje vrednosti
gubitaka PD3 i PD4 ponaosob na diodama D3 i D4!
194
Rešenje:
N2
u2  u1  
N1
T
 u L t   dt  0  u2  U iz  U D   D  T  U iz  U D   1  D   T  0 : T 
0
u2  U iz  U D   D  U iz  U D   1  D   0 
u2  D  U iz  U D  0 
U  U D U iz  U D N1 10  0,5 7
D  iz      0,245  
u2 u1 N2 300 1
I L  0  I L  I iz  100 A 
PD 3  D  U D  I L  0,245  0,5  100  12,25W  
PD 4  1  D  U D  I L  1  0,245  0,5 100  37,75W  
PDu  PD 4  PD 4  D U D  I L  1  D   U D  I L  U D  I L  0,5 100  50W 
20.5. zadatak.
Punjač akumulatora realizuje se kao forward pretvarač u kontinualnom režimu. Ulazni
naizmenični napon pretvarača varira u opsegu od Uacmin = 170 [V] do Uacmax = 250 [V], talasnost
napona na kapacitivnom filtru je UC = 0 [Vpp], a faktor ispune se može menjati u granicama od
Dmin = 0 do Dmax = 0,42. Potrebna vrednost izlaznog napona je od Uizmin = 10 [V] do Uizmax = 14 [V].
Koliki je potreban prenosni odnos transformatora N1 / N2 u forward pretvaraču koji obezbeđuje
njegov ispravan rad?
Rešenje:
Ispravljeni jednosmerni napon uračunavajući i talasnost napona na kapacitivnom filtru
varira u granicama od do:
U dc  U ac min ...U ac max   2  U C
Potreban prenosni odnos transformatora N1 / N2 nalazi se za kritičan slučaj minimalnog

ulaznog napona Udcmin, maksimalnog izlaznog napona Uizmax i maksimalnog faktora ispune Dmax,
pošto se u svim ostalim slučajevima izlazni napon dobija sa manjim faktorom ispune od
maksimalnog:
N2
U iz max   U dc min  Dmax 
N1
N1 U dc min  Dmax

U 
 ac min
 2  U C  Dmax

 
170  2  50  0,45
 5,71
 
N2 U iz max U iz max 14
195
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 21. MOSTNI DC-DC PRETVARAČ
21. MOSTNI DC-DC PRETVARAČ
21.1. zadatak.
U datoj radnoj tački mostni DC-DC pretvarač radi sa faktorom ispune je D1 = 1 - D2 = 0,7
uz ulazni napon od Uul = 400 [V]. Proračunati potrebnu induktivnost prigušnice L u izlaznom filtru
tako da talasnost struje kroz nju bude IL = 1 [A] na frekvenciji fs = 20 [kHz]!
Rešenje:
Iz ekvivalentne šeme pretvarača, posebno za interval vođenja prekidača Q1 i Q4 sa faktorom
ispune D1 i interval vođenja prekidača Q2 i Q3 sa faktorom ispune D2, nalazimo vrednosti napona na
prigušnici:
u L  U ul  U iz 0  t  D1  T
u L  U ul  U iz D1  T  t  T
196
na osnovu kojeg se crta dijagram promene vrednosti napona uL i struje prigušnice iL tokom perioda
T:
Iz uslova da je srednja vrednost napona na prigušnici u ustaljenom režimu jednaka nuli, vrši
se dalji proračun:
 u L t dt  0 
0
U ul  U iz   D1  T  U ul  U iz   D2  T  0 
U ul  D1  D2   U iz  D1  D2   U iz 
U iz  U ul  D1  D2   400  0,7  0,3  400  0,4  160V  
diL I L
u L  U ul  U iz  L   L 
dt D1  T
U  U iz
L  ul
U  U iz   D1  400  160  0,7  8,4  10 3  8,4mH 
 D1  T  ul
I L I L  f s 1  20  103
21.2. zadatak.
Mostni DC-DC pretvarač dimenzionisan je za snagu od Piz = 1 [kW]. Ulazni napon je Uul =
250 [V], otpornost kanala MOSFET-ova je RDSon = 0,3 [], faktor ispune za tranzistore Q1 i Q4 je D1
= 0,35. Proračunati vršnu PQm i srednju snagu PQ statičkih gubitaka na pojedinim tranzistorima!
Talasnost struje je mala. Pri izračunavanju struja tranzistora zanematiti gubitke!
Rešenje:
Istom metodom primenjenom u prethodnom zadatku nalaze se vrednosti izlaznog napona Uiz
i izlazne struje Iiz:
D1  D  D2  1  D 
197
U iz  U ul  D1  D2   U ul  D1  1  D1   U ul  2  D1  1  250  2  0,35  1 

 250   0,3  75V  
V  300
200
100
U iz D  0
 75V 
100
200
0 ,35
300
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
D 
Piz 1000 40
I iz     13,333  A
U iz  75 3
Pošto važi da je D1 < D2 i struja Iiz i napon Uiz su suprotnog smera od naznačenih na šemi.
Vršni i srednji gubici na pojedinim tranzistorima pri uslovu da je talasnost struje prigušnice
I L  0 mala, nalaze na osnovu sledećih dijagrama napona i stuja u pretvaraču:
198
2
 40  160
 53,333 W  
2
PQm  PQ1m  PQ 2 m  PQ 3m  PQ 4 m  RDSon  I iz  0,3    
 3  3
T D1 T
1 1 P t  D1  T
PQ1  PQ 4    pQ1  dt    PQm  dt  Qm  t  D1  PQm 
T 0 T 0 T t0
160
 D  PQm  0,35   18,665W 
3
199
T D2 T
1 1 PQm t  D2  T
PQ 2  PQ 3    pQ 2  dt   P Qm  dt  t  D2  PQm 
T 0 T 0 T t0
160
 1  D   PQm  1  0,35   34,6645W 
3
Puk  2  ( PQ1  PQ 2 )
200
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 22. PUSH-PULL INVERTOR
22. PUSH-PULL INVERTOR
22.1. zadatak.
Pravougaoni push-pull invertor radi sa faktorom ispune po jednom prekidaču od po D = 0,3.
Proračunati prenosni odnos transformatora N2 / N1 tako da srednja apsolutna vrednost izlaznog
napona bude ista kao kod sinusoide efektivne vrednosti Ueff = 230 [V].
Rešenje:
Srednja vrednost apsolutne vrednosti sinusoidalnog signala Ueff = 230 [V] iznosi:
T T /2 T /2
1 1 1
U1sr  u1    u1 t   dt   u1 t   dt    U1m  sin t   dt 
T 0 T /2 0 T 0

1 U1m t   U
   U1m  sin t   d t     cost    1m  cos   cos0 
 0  t  0 
U1m 2  U1m 2  2  U1eff
   1  1  
  
Srednja vrednost apsolutne vrednosti pravougaonog signala iznosi:
T D T D T
1 1 2 2 U 2m t  D  T
U 2 sr  u2    u2 t   dt  2    U 2 m  dt   U 2 m  dt  t 
T 0 T 0 T 0 T t  0
201
2 U 2m
  D  T  0  2  D  U 2 m
T
Za transformator važi:
U bat U 2 m N
  U 2 m  2  U bat
N1 N2 N1
pa iz uslova zadatka sledi da traženi prenosni odnos N1 / N2 iznosi:
N2 2  2  U1eff
U 2 sr  2  D  U 2 m  2  D   U bat  U1sr  
N1 
N2 2  2  U1eff 2  U1eff 2  220
    28,760  
N1 2  D   U bat D   U bat 0,3   12
22.2. zadatak.
Pravougaoni push-pull invertor na slici predaje snagu od Piz = 200 [W] potrošaču Rpot, pri
čemu uzima struju od IAK = 20 [A] iz akumulatora napona UAK = 12 [V]. Pojedini tranzistori vode sa
faktorom ispune od D = 0,35 i imaju otpornost kanala od RDSon = 40 [m]. Proračunati stepen
korisnog dejstva transformatora TR i celog invertora !
Rešenje:
202
Relacija za određivanje srednje vrednosti struje akumulatora po definiciji je:
T D T D T
1 1 2
I AK  I AKsr  iAK    iAK t   dt  2   0 I AKm  dt  T  I AKm 0 dt 
T 0 T
2  I AKm t  D  T 2  I AKm
 t   D  T  0  2  D  I AKm 
T t 0 T
Iz relacije za srednju vrednost nalazi se maksimalna vrednost struje akumulatora, odnosno

struje kroz tranzistore:
I AK 20 20
I AKm     28,571 
2  D 2  0,35 0,7
Ulazna snaga, odnosno snaga koju vuče invertor iz akumulatora određena je relacijom:
Pul  PAK  U AK  I AK  12  20  240W 
Gubici na oba tranzistora jednaki su gubicima na otpornostima kanala, odnosno:
T T DT
1 1 2 R 2
Pgub  2  pgub  2    pgub  dt  2    RDSon  I AKm  dt  2  DSon  I AKm   dt 
T 0 T 0 T 0
RDSon D T R
 2  DSon  I AKm  D  T   0  2  D  RDSon  I AKm 
2 2 2
 2  I AKm  t
T 0 T
 2  0,35  40 103  28,5714 2  22,857W 
Primarna snaga transformatora je jednaka razlici ulazne snage i snage gubitaka na

tranzistorima:
P1  PAK  Pgub  240  22,857  217,142W 
dok je sekundarna snaga transformatora jednaka izlaznoj snazi:
P2  Piz  200W 
Stepen korisnog dejstva transformatora TR je je:
P2 200
TR    0,921 
P1 217,142
Stepen korisnog dejstva celog invertora  je prema tome:
Piz 200
   0,833  
Pul 240
203
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 23. MOSTNI INVERTOR
23. MOSTNI INVERTOR
23.1. zadatak.
PWM invertor u mostnoj izvedbi sintetizuje sinusni napon. Konstrukcioni razlozi
ograničavaju promenu faktora ispune za pojedine tranzistore na opseg od Dmin = 0,1 [ ] do Dmax =
0,9 [ ]. Napon na potrošaču Rpot frekvencije f = 50 [Hz] treba da bude Uizeff = 230 [V], dok njegova
snaga treba da bude Piz = 1 [kW]. Napon akumulatora varira u granicama od UAKmin = 42 [V] do
UAKmax = 56 [V]. Odrediti potreban prenosni odnos transformatora N2 / N1 i vršnu vrednost struja
pojedinih tranzistora IQmax! Filtar sačinjen od L1, L2 i C ne pravi značajan pad napona na osnovnom
harmoniku.
Rešenje:
Srednja vrednost napona na izlazu prekidačkog mosta, odnosno na primaru transformatora u

toku periode PWM signala iznosi:
1 Ts 1
u1  u1    u1  dt   D  Ts  U AK  1  D   Ts U AK   2  D  1 U AK
Ts 0 Ts
204
S obzirom na ograničenje vrednosti faktora ispune, maksimum primarnog napona iznosi:
U1m  2  Dmax  1  U AK min  2  0,9  1  42  33,6V 
Efektivna vrednost osnovnog harmonika primarnog napona je prema tome:
U1m 33,6
U1eff    23,758V 
2 2
Na osnovu efektivne vrednosti primarnog napona i zadatih vrednosti se dalje lako određuju
tražene vrednosti prenosnog odnosa transformatora N2 / N1 i vršne vrednosti struja pojedinih
tranzistora IQmax:
N 2 U 2eff U izeff 230

    9,680  
N1 U1eff U1eff 23,758
P 1000
I 2 m  2  I 2 eff  2  iz  2   6,148A 
U 2 eff 230
N
I Q max  I1m  2  I 2 m  9,680  6,148  59,519A
N1
23.2. zadatak.
Tranzistorski most daje na svom izlazu napon pravougaonog oblika i struju sinusnog oblika
kao na slici. Proračunati srednju snagu Piz koja se predaje RLC – potrošaču! Kolika je omska
komponenta opterećenja Ropt?
Rešenje:
Napon i struja na izlazu mosta mogu se predstaviti sledećim relacijama:
 U 0  t T /2
uiz   iz max 
 U iz max T / 2  t  T
iiz  I izm  sin t   
gde je ugau  u stepenima:
205
15

50
 180  3  18  54 
o
Izlazna aktivna snaga prema definiciji određena je integralom, koji se rešava pogodnim
izmenama:
1 T 1 T 1 T /2
Piz  piz    piz  dt    uiz  iiz  dt  2    U izm  I iz max  sin t     dt 
T 0 T 0 T 0
T /2
U izm  I izm
 2   sin t       d t  
T  0
   t 
180
U I
Piz  2  iz max iz max   sin      d 
2  0
      d  d 
180 
U izm  I izm U izm  I izm   180  
Piz 



sin   d   
 cos 
  

U izm  I izm U izm  I izm

  cos    cos180     2   cos   
 
300  10 300  10
 2  cos 54   2   0,5877  1122,587W 
 
Izlazna aktivna snaga jednaka je snazi razvijenoj na omskoj otpornosti opterećenja:
2
2 I izm
Piz  Ppot  R pot  I izeff  R pot 
2
te iz te činjenice sledi izraz za određivanje tražene vrednosti otpornosti opterećenja:
2  Piz 2 1122,587
R pot  2
  22,451
I izm 102
23.3. zadatak.
Pravougaoni invertor mostne izvedbe radi na 50 [Hz]. Proračunati prenosni odnos
transformatora N1 / N2 i vremena provođenja dijagonalno postavljenih tranzistora tako da amplituda
izlaznog napona bude 300 [V], a efektivna vrednost 230 [V]!
206
Rešenje:
T
2
1 2 2 Um T
U eff    U m  dt   D   Um  D 
T 0 T 2
2 2
2 2
 U eff   230 
  0,5877   

D     
 U m   300 
T
ton  D   0,5877  10 10 3  5,877ms 
2
N1 U m 300
   12,5 
N 2 U DC 24
ili:
N2 1 1
   0,08 
N1 N1 12,5
N2
207
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 24. POLUMOSTNI INVERTOR
24. POLUMOSTNI INVERTOR
24.1. zadatak.
Na slici je prikazan deo šeme polumostnog invertora. Usled greške u kontrolnom kolu
MOSFET-i ne provode sa jednakim faktorima ispune od po D = 0,4 već sa DQ1 = 0,38 i DQ2 = 0,42.
Proračunati vrednost napona u čvoru između kondenzatora, U1 i snagu gubitaka PR1 i PR2
pojedinačno na otpornicima R1 i R2!
Rešenje:
Srednja vrednost napona na bilo kojoj prigušnici, u ovom slučaju na primaru transformatora,
u stacionarnom stanju jednaka je nuli, što rezultuje jednakošću srednjih vrednosti potencijala na
njegovim krajevima, što se može izraziti relacijama:
U Lsr  u L  0  U1  U Asr  u A
Problem određivanja vrednosti napona U1 se svodi na određivanje srednje vrednosti napona

u tački A, koji ima vrednost nula za vreme vođenja tranzistora Q2 i njegove zamajne diode D2 i ima
vrednost jednaku vrednosti ulaznog napona za vreme vođenja tranzistora Q1 i njegove zamajne
208
diode D1. Analiza vođenja tranzistora i dioda za induktivno opterećenje rezultuje dijagramom
napona u tački A prikazanim na prethodnoj slici.
Na osnovu dijagrama se dalje određuje sama vrednost tog napona, te i vrednosti snage
gubitaka pojedinačnih otpornika:
D T
1  Q1 T  U
U Asr  u A     U ul  dt 
T  0
  
U ul  dt   ul  DQ1  T  T  0,5  DQ 2  T  
0,5 DQ 2 T  T
 U ul  DQ1  0,5  DQ 2   300  0,38  0,5  0,42   300  0,46  138V  
U1  U Asr  138V 
2
U R1 1622
U R1  U ul  U1  300  138  162V   PR1    1,193W 
R1 22 103
2
U R2 1382
U R 2  U1  138V   PR 2    0,866W 
R2 22 103
24.2. zadatak.
Polumostni sinusni invertor prema slici napaja R-L potrošač strujom efektivne vrednosti 5
[A], frekvencije 50 [Hz]. Odredi kapacitivnost kondenzatora C0 tako da efektivna vrednost
naizmenične komponente napona u tački A bude 10 [V]!
Rešenje:
Iz ekvivalentne šeme za naizmeničnu struju, za koju jednosmerni izvor napajanja predstavlja

kratak spoj, sledi da efektivna vrednost naizmenične komponente napona u tački A iznosi:
1
U A  Z A  I0   I0 
2    C0
Prema tome tražena kapacitivnost kondenzatora C0 iznosi:

209
I0 I0 5
C0     7,958 10  4 F   798,5F 
2    U A 2  2  f  U A 4  50 10
24.3. zadatak.
Polumostni sinusni invertor napaja se iz izvora jednosmerne struje napona Uul = 48 [V].
Posmatra se trenutak kada je uiz = 0 [V], a faktori ispune D1 = 1 – D2 = 0,5. Proračunati potrebnu
induktivnost prigušnice u izlaznom filtru, tako da bi na radnoj frekvenciji od fs = 20 [kHz] talasnost
struje bila IL = 2 [A]!
Rešenje:
Iz dijagrama napona i struje prigušnice uz uslov da je uiz = 0 [V] i D1  D2  0,5  sledi

relacija za određivanje tražene vrednosti induktivnosti:
di
uL  L  
dt
U ul I L I
 L  L  L  fs 
2 D1  T D1
D U 0,5  48 3
L  1 ul  3
 103 H   0,333 mH 
2  f  I L 2  20 10  2 10
210
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 25. REZONANTNI PRETVARAČI
25. REZONANTNI PRETVARAČI
25.1. zadatak.
Tiristorski polumost u rezonantnom pretvaraču se taktuje tačno sa frekvencijom jednakoj
rezonantnoj:
1
f s  f0 
2    L0  C0
tako da se može smatrati da je struja prigušnice približno sinusnog oblika. Proračunati pri kojoj
amplitudi struje Imax će pretvarač uzimati srednju snagu od Pul = 1 [kW] iz izvora napona od Uul =
500 [V]!
Rešenje:
Smatra se da se naizmenična struja izlaza zatvara kroz ulazni jednosmerni izvor napajanja, a
da kroz izvor teče jedino pozitivna poluperioda struje, odnosno struja prekidača Q1, što je i
ilustrovano na dijagramima prikazanim na prethodnoj slici.
Iz dijagrama sledi:
211
T T /2 
1 U U I
Pul  pul    U ul  iul t   dt  ul  0 I1m  sin t   dt  2ul  1m  0 sin t   d t  
T 0 T
U ul  I1m t   U I U I
  cost    ul 1m  cos   cos0    ul 1m   1  1 
2  t  0 2  2 
U I
 ul 1m 

Tražena amplituda struje pri kojoj pretvarač uzima navedenu srednju snagu je prema tome:
Pul   1000  
I m  I1m    2    6,283 A
U ul 500
25.2. zadatak.
Proračunati ukupnu srednju snagu gubitaka na prekidačima PQu iz prethodnog zadatka kada
se kao prekidači koriste:
a) tiristori sa padom napona UAK = 1 [V] u uključenom stanju;
b) MOSFET-om sa otpornošću kanala RDSon = 0,3 [].
Koji prekidači su efikasniji?
Rešenje:
a) Ako se kao prekidači koriste tiristori sa padom napona UAK = 1 [V] u uključenom stanju,
traženi ukupni gubici na oba prekidača, koji vode po poluperiodu struje prigušnice približno
sinusnog oblika, nalaze se određivanjem srednje vrednosti trenutnih gubitaka jednakim
U AK  iQ t  :
T /2 T /2
1 U
PQtir  PQ1  PQ 2  2    U AK  iQ t   dt  AK  I m  sin t   dt 
T 0 T /2 0

U AK  I m U AK  I m t  
   sin t   d t     cost  
 0  t  0
U AK  I m U AK  I m 2  U AK  I m
  cos   cos0     1  1  
  
2 1  2  
  4W 

b) Ako se kao prekidači koriste MOSFET-ovi sa otpornošću kanala RDSon = 0,3 [], traženi
ukupni gubici na oba prekidača, nalaze se određivanjem srednje vrednosti trenutnih gubitaka
jednakim RDSon  iQ t  :
2
 
T /2 T /2
1 RDSon
PQMOS  PQ1  PQ 2  2 
T
   2
 RDSon  iQ t   dt  T /2
  I  sin t   dt 
m
2 2
0 0
 
1  cos2t 
2 2
RDSon  I m RDSon  I m
  sin t   d t  
2
   d t  
 0  0 2
2 2
RDSon  I m  sin 2t   t   RDSon  I m  0  0
  t       0   
2   2  t  0 2   2 
212
1 1
 RDSon  I m   0,3  2     0,6   2  5,921W 
2 2

2 2
U ovom slučaju tiristori imaju manje gubitke od MOSFET-ova, pošto je:
PQtir  PQMOS
25.3. zadatak.
Generator pseudoperiodičnog napona se realizuje prema slici. Pri otvorenom prekidaču puni
se kondenzator C0 na napon od UC0 = 300 [V], zatim se zatvara prekidač, nakon čega u kolu L0-C0-
Q nastaju pseudoperiodične oscilacije. Ako je C0 = 1 [F], odrediti L0 tako da frekvencija
oscilovanja bude f0 = 50 [kHz]! Zatim odrediti amplitudu struje Im koja prolazi kroz kolo!
Prigušenje se zanemaruje.
Rešenje:
Iz ekvivalentne šeme generatora pseudoperiodičnog napona za zatvoreni prekidač i uz uslov
da su vrednosti termogenih otpornosti u kolu zanemarljive:
sledi diferencijalna jednačina:
u L  uC  0 
di 1 1 d 2i
L0     i  dt  0  i  2  0 
dt C0 L0  C0 dt
koja uz smenu:
1 2 d 2i
0   0  i  2  0 
L0  C0 dt
213
i početne uslove za struju i napon na kondenzatoru:
i t   B1  cos0  t   B2  sin 0  t   i 0  0  B1  0 

i t   B2  sin 0  t  
di d
u L t   L0   L0  B2  sin 0  t   L0  0  B2  cos0  t   uC 
dt dt
U UC 0 C0
uC 0   U C 0  L0  0  B2  U C 0  B2   C 0    U C 0  
L0  0 1 L0
L0 
L0  C0
daje rešenja za tražene vrednosti induktivnosti i maksimuma struje:
i t   B2  sin 0  t   B2   I m  i t    I m  sin 0  t  
1 1 1 1
L0    
2 2
 3 2
0  C0 2    f 0   C0 2    50 10 1 10 6
 2
2     25 108 106
10 2 4  10 4 104
 2
   0,10132  10  4  10,132H 
25  2    2   2  2
C0 1  10 6
I m  B2  U C 0   300  4
 300   2 10  2  30    94,247 A
L0 10
2
Primetimo da se do rešenja moglo doći i na jednostavniji način, korišćenjem činjenice da u

kolu, zbog zanemarivanja termogenih otpornosti, nema gubitaka energije, već samo preraspodele
elektrostatičke energije u elektromagnetnu energiju i obrnuto:
1 2 1 2 C0
WC 0  WL 0   C0  U C 0   L0  I m  I m  U C 0 
2 2 L0
214
25.4. zadatak.
Prekidač u prikazanom rezonantnom pretvaraču rešen je sa tiristorom. Predviđen je rad u
prekidnom režimu. Dimenzionisati tiristor po struji i naponu za slučaj kada potrošač nije uključen!
Rešenje:
Rešenje se dobija iz diferencijalne jednačine:
di 1 1 d 2i
u L  uC  U ul  L0     i  dt  U ul  i  2  0 
dt C0 L0  C0 dt
smenom:
1 2 d 2i
0   0  i  2  0 
L0  C0 dt
uz početne uslove za struju i napon na kondenzatoru:
i t   B1  cos0  t   B2  sin 0  t   i 0  0  B1  0 

di d
i t   B2  sin 0  t   u L t   L0   L0  B2  sin 0  t   L0  0  B2  cos0  t  
dt dt
215
uC 0   0 
u L 0   U ul  uC 0  U ul 
U ul U ul C0 5 10 6 150
B2    U ul   150  3
  33,541 A
L0  0 L  1 L0 100 10 20
0
L0  C0
Tiristor treba tako odabrati da može da podnese najveći strujni i naponski udar:
I Q  I m  B2  33,541A
U Q  U ul  150V 
25.5. zadatak.
Na ulazu kola na slici je mrežni napon uul  230  2  sin   t  . Tiristor se pali u svakoj
pozitivnoj poluperiodi oko vrha mrežnog napona. Kolika sme da bude parazitna kapacitivnost Cp =
? na sekundaru da vršna vrednost visokonaponskog impulsa ne padne ispod UVN = 8 [kV].
216
Rešenje:
Maksimalna snaga koja se u kolu može preneti na izlaz postiže se pri prilagođenoj
impredansi, što rezultuje podelom napona napajanja između kapacitivnosti C i preslikane parazitne
kapacitivnosti Cp' na primarnu stranu transformatora. Iz činjenice da ova dva kondenzatora među
sobom dele napon napajanja, sledi da su oba nabijena istom elektrostatičkom energijom, odnosno
sledi izraz za određivanje tražene veličine parazitne kapacitivnosti Cp:
2
1 U  1 2
C  C p '  WC  WCp '  WCp   C   m    C p  UVN 
2  2  2
2 2
1 U  1  230  2  52900  2 12 2645 12
C p   C   m    0,1  10 6   
 8 103   10  4  64 10  64  10 
4  UVN  4  
 41,328  10  41,328 pF 
12
217
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 26. RAZNO
26. RAZNO
26.1. zadatak.
Na slici je data šema rezonantnog pretvarača. Detaljno je prikazano kolo povratne sprege za
regulaciju efektivne struje u rezonantnom kolu. Uzorak struje se uzima preko strujnog
transformatora sa prenosnim odnosom N2 / N1 = 100, zatim se ispravlja, usrednjava i upoređuje sa
referentnom vrednošću napona UREF. U kom opsegu se može regulisati efektivna struja Ir ako se
referentna vrednost napona menja od UREFmin = 0 [V] do UREFmax = 5 [V]. Struja rezonantnog
pretvarača je prostoperiodična.
Rešenje:
Rešenje proizlazi iz činjenice da je struja kroz merni otpor jednaka srednjoj vrednosti
ispravljene struje kroz namotaj N1 strujnog transformatora. Sa druge strane pad napona na mernom
otporniku jednak je referentnoj vrednosti napona UREF. Traženi opseg u kom se može regulisati
efektivna struja Ir izračunava se dalje iz sledećih relacija:
T /2 T /2 T / 2
U 1 1 1
I R  REF  i1    i1  dt  
R T 0 T 0 I1m  sint   dt  T  I 1m  sin t   d t  
 0
2 2 2
218

I1m I1m t   I1m
   sin t  d t     cost     cos    cos0 
 0
 t  0 
I1m 2  I1m
    1   1  
 
U REF  
I1m  
2 R
I r  2 U REF  
I r  I 2  I 2  N 2  I1  N1  I1m   
N 2 / N1 2R
U REF   N 2 
Ir    0...5  100  0...5,553 A
2  2  R N1 2  2 100
26.2. zadatak.
Posmatra se proces isključivanja MOSFET-a u vezi na slici. U razmatranom kratkom
intervalu može se smatrati da je struja kroz prigušnicu iL t   I L  10 [A] = const. Do trenutka t = 0
[s] struja prigušnice iL prolazi kroz uključeni MOSFET. U intervalu t  0...50ns  struja MOSFET-a
iQ opada linearno do nule. Proračunati koliko vremena treba da napon na MOSFET-u uDS stigne do
Uiz = 400 [V]! Kolika se energija WQ izgubi na MOSFET-u pri jednom isključenju?
Rešenje:
Pošto važi I L  iC  iQ sledi da se kondenzator C tokom vremena opadanja struje MOSFET-a

puni sa linearno rastućom strujom, odnosno da se napon na kondenzatoru menja po zakonu:
219
t t
1 1 IL 1 IL t2
uC t     iC  dt     t  dt    
C 0 C 0 tQ C tQ 2
Ako bi se kondenzator čitavo vreme punio sa linearno rastućom strujom, tokom sledećeg
vremena bi dostigao vrednost izlaznog napona:
2  U C max  C  tQ 2  400  2,2  109  50  109

t   109  8800  93,808 10 9 
IL 10
 93,808ns   50ns   tQ
Pošto je to vreme veće od vremena tQ u kom MOSFET prestaje da vodi, kondenzator se puni
linearno rastućom strujom svega do vrednosti napona:
2
I L  tQ I L  tQ 10  50  10 9
uC tQ     9
 113,6363 V  
2  C  tQ 2C 2  2,2  10
a dalje se puni konstantnom strujom pošto preuzima u potpunosti vođenje struje prigušnice:
iC t   I L t  tQ
po zakonu:
t' t'
1 1 I
uC t '  uC t Q     iC  dt  uC t Q     I L  dt  uC t Q   L  t '
C 0 C 0 C
sve do trenutka kada dostiže vrednost napona na izlazu, nakon čega struju prigušnice preuzima
dioda:
U C max  uC tQ  400  113,6363

t'  C   2,2  10 9  63 109  63ns 
IL 10
220
Traženo vreme potrebno da napon na MOSFET-u stigne do vrednosti izlaznog napona

dobija se kao zbir vremena punjenja kondenzatora sa linearno rastućom i konstantnom strujom:
tC  t 400V   tQ  t '  50  63 10 9  113ns 
Vrednost energije koja se izgubi na MOSFET-u pri jednom isključenju, nalazi se na osnovu
činjenice da njegova struja za vreme isključenja opada linearno:
IL
iQ  I L  t 
tQ
a da se za to vreme napon menja na isti način kao i napon na kondenzatoru, pošto su oni
međusobno paralelno vezani:
tQ tQ tQ tQ
IL 2 
 I L 
WQ   pQ  dt   uQ  iQ  dt   uc  iQ  dt  0 2  C  tQ  L tQ  t   dt 
 t  I 
0 0 0  
t t t
IL
2 Q
 t  IL
2 Q 1
Q

   t 2  1    dt     t 2  dt    t 3  dt  
2  C  tQ 0  tQ  2  C  tQ  0 tQ 0 

IL
2
 t 3 1 t 4  t  tQ I
2  tQ tQ  I L  tQ 2  1 1 
3 3 2
      L
      
2  C  tQ  3 tQ 4  t  0 2  C  tQ  3 4  2C  3 4 

2 2
I L  tQ 1 102  50 109
 
 
2

52 105
 4,734  10 6  4,734Ws 
9
2  C 12 12  2  2,2  10 24  2,2
26.3. zadatak.
Smatra se da MOSFET na slici radi kao idealni prekidač na frekvenciji fs = 100 [kHz] uz
faktor ispune D = 0,4. Proračunati vrednost otpornosti R u prenaponskoj zaštiti tako da se ostvari
uslov, da se za vreme provođenja MOSFET-a kondenzator C isprazni minimalno do napona UCmin =
20 [V]. Kolika je srednja snaga gubitaka PR na otporniku?
221
Rešenje:
Ako MOSFET radi kao idealni prekidač, tokom intervala njegovog zakočenja kondenzator
C se puni direktno preko diode D2 na vrednost izlaznog napona, dok se tokom intervala provođenja
prazni preko otpornika R, te se napon na njemu, odnosno otporniku može odrediti relacijom:
t

R C
u R  uC  U C max  e
Za vreme provođenja MOSFET-a kondenzator će se prema tome isprazniti minimalno do

napona:
D T

R C
U C min  U C max  e
ako otpornik R ima otpornost:
D T
 U C min D T U  D T U 
e R C
   ln C min    ln C max  
U C max RC  U C max  RC  U C min 
D T D 0,4
R    671,398
 U C max   U C max  9 3  300 
C  ln  C  f s  ln  2,2 10  100 10  ln 
 U C min   U C min   20 
Vrednost energije koja se izgubi na otporniku R u jednoj periodi, nalazi se na osnovu

činjenice da je tokom intervala uključenja MOSFET-a njegov napon jednak naponu kondenzatora,
dok je tokom intervala isključenja jednak nuli, te važi:
t 2
  
U C max  e RC 
2 DT   2 2t
T DT
uC   U C max tQ  RC
WR   pR  dt    dt    dt   e  dt 
0 0 R 0 R R 0
2t 2 R C
u  du    dt  dt    du
R C R C 2
222
2DT

2
U C max R  C RC u 1 u0
2
WR      e  du   C U C max  eu 2  D T 
R 2 0 2 u
R C
2
2DT    DT  
1 2    1 2
  C  U C max  1  e RC    C  U C max  1   e RC   
2   2    

2
1  U   1
2
 2
  C  U C max  1   C min     C  U C max  U C min
2

2   U C max   2
Uočimo da je vrednost energije koja se izgubi na otporniku u suštini jednaka razlici energije
akumulirane u kondenzatoru na početku i kraju intervala vođenja MOSFET-a. Srednja snaga
gubitaka PR na otporniku je prema tome:
1 1
PR  f s  WR 
2
 2 2
  
 C  U C max  U C min  f s   2,2 10 9  300 2  20 2 100 103 
2
 9856000 10  9,856W 
6
26.4. zadatak.
Transformator u forward pretvaraču na slici modeluje se kao idealni transformator, ali se
mora uzeti u obzir rasipna induktivnost primara L1S = 1 [H]. U momentu isključenja tranzistora
struja primara je I1max = 10 [A]. Proračunati na koju srednju PDsr i vršnu snagu PDmax je potrebno
dimenzionisati zaštitnu diodu DZ, ako je probojni napon te diode UZ = 800 [V]! Pretvarač radi na
frekvenciji od fs = 20 [kHz], a tranzistor se isključuje momentalno.
Rešenje:
U intervalu posle trenutka isključenja tranzistora, napon na zaštitnoj diodi trenutno
raste do napona proboja, te se primenom drugog Kirchhoff-ovog zakona, dobija:
U Z  u L1S  u1  U ul  0 
N
U Z  u L1S  u2  1  U ul  0 
N3
223
Pod pretpostavkom da primarni i tercijalni namotaji imaju isti broj zavojaka, sledi:
N1
u L1S  U Z  U ul   U ul  0  N1  N 3 
N3
di1
u L1S  L1S   U Z  2  U ul  
dt
relacija za određivanje nagiba promene primarne struje:
di1 U  2  U ul 800  2  300

 Z  6
 200  106 A / s   const 
dt L1S 1  10
di
i1 t   I1 max  1  t 
dt
i relacija za određivanje vremena trajanja vođenja odnosno vremena zaustavljanja primarne

struje:
di1 I 10
i1 t D   0  I1 max   t D  t D   1max    50  10 9  50ns 
dt di1  200 10 6
dt
Na kraju, tražene vrednosti vršne i srednje snage nalaze se iz sledećih relacija:
PD max  U Z  I1 max  800 10  8000W   8kW 

tD
1 1
PDsr  f  WD  f   pD  dt  f   U Z  I1 max  tD  20 103   800 10  50 109  4W 
0 2 2
26.5. zadatak.
Memorijski blok se napaja na način kako je predstavljeno na slici. Minimalni napon pri kom
memorija još uvek ispravno radi je Umin = 3,3 [V], a napon na diodi za vreme provođenja je UD =
0,6 [V]. Linija za napajanje ujedno se koristi i za prenos digitalnih podataka, tako što se prekidač
SW uključuje i isključuje u određenom ritmu. Koliko je maksimalno vreme uključenja prekidača
tSWuklj tokom koga memorija neće izgubiti sadržaj? Nakon tog vremena, koliko vremena tSWisklj je
potrebno da se napon napajanja memorije digne na UM = 4 [V]?
224
Rešenje:
U stacionarnom stanju, pri isključenom prekidaču SW kroz kondenzator ne teče struja, te na

njemu napon ima vrednost:
U C  U ul  U R  U D  U ul  R  I M  U D  5  3,3 103 10 10 6  0,6  4,367V 
Pri uključenom prekidaču SW memorija se i dalje napaja energijom akumulisanom u

kondenzatoru C. Kondenzator se prazni sa konstantnom strujom, te maksimalno vreme uključenja
prekidača tSWuklj tokom koga memorija neće izgubiti sadržaj, izračunava se iz uslova da napon na
memoriji sme da opadne u najgorem slučaju do vrednosti minimalnog napona Umin pri kom
memorija još uvek ispravno radi:
QC  I M  t SWuklj  uC  C  U C  U min   C 
t SWuklj 
U C  U min   C 4,367  3,3  100  10 6
  10,67s 
IM 3,3  103
225
Vreme tSWisklj potrebno da se napon napajanja memorije digne na UM posle pada napona na
minimalnu vrednost, dobija se rešavanjem diferencijalne jednačine koja opisuje strujno naponske
odnose u ekvivalentnoj šemi:
u R U ul  U D  uC
iR  I M  iC   
R R
du U  U D  uC
iC  C  C  iR  I M  ul  IM 
dt R
duC u I  R  U ul  U D
 C  M 0
dt R C R C
uC  A  e  t  B 
d A  e  t  B I M  R  U ul  U D
dt

A  e t  B  
R C

R C
0
1 B I  R  U ul  U D
   A  e t   A  e t   M 0
R C R C R C
 1  B I  R  U ul  U D
A  e t        M 0
 R C  R C R C
1
B  U ul  I M  R  U D  4,367V     
R C
uC 0   U min  A  e  0  B  A  U min  B  3,3  4,367  1,067V 
t

uC  U min  B   e RC
B
t SWisklj

uC t SWisklj   U M  U min  B   e RC
B
tSWisklj

RC
UM  B
e  
U min  B
t SWisklj  U B 
  ln M  
R C U
 min  B 
U  B   3,3  4,367 
t SWisklj  R  C  ln min   3,3  103  100  10 6  ln 
 UM  B   4  4,367 
 1,067 
 330 10 3  ln   0,35219  352,19ms 
 0,367 
26.6. zadatak.
Na ulaz jednofaznog mostnog diodnog usmerača, koji napaja potrošač snage Ppot = 2 [kW],
ugrađen je redni otpornik otpornosti od RR = 22 [] radi ograničenja struje pri uključenju. U
radnom režimu taj redni otpornik se prespaja sa trijakom Q. Proračunati srednju snagu gubitaka na
trijaku PQ ako je, nezavisno od vrednosti struje pad napona na njemu UQ = 1,2 [V]! Pri proračunu
smatrati da kondenzator u kapacitivnom filtru poseduje veliku kapacitivnost, odnosno da je vreme
njegovog dopunjavanja kratko.
Rešenje:
Ako kondenzator u kapacitivnom filtru poseduje veliku kapacitivnost, ispravljeni
jednosmerni napon i struja potrošača imaju zanemarljivu talasnost, te važi:
226
P pot P pot P pot 2000

Id      6,148A
Ud U max 2  U eff 2  230
Potrošač u stacionarnom stanju tokom intervala T/2, prazni kondenzator sa istom količinom
naelektrisanja sa kojom se on i puni u iznosu:
T
Q1 pra  I d  
2
Vrednost gubitaka energije koja se u toku poluperiode naizmeničnog napona pretvara u

toplotu na trijaku može se po definiciji odrediti iz relacije:
T /2 T/2 T /2
W1Q   pQ  dt   U Q  iQ  dt  U Q   iQ  dt  U Q  Q1 punj  U Q  Q1 pra 
0 0 0
Pošto je pad napona na trijaku UQ nezavisan od vrednosti struje, ta energija je jednaka

proizvodu pada napona na njemu i količine naelektrisanja koja protiče kroz njega tokom
227
poluperiode. Ta količina naelektrisanja u stacionarnom stanju je jednaka količini naelektrisanja sa

kojom potrošač prazni kondenzator tokom istog vremena.
Srednja snaga gubitaka na trijaku se dalje jednostavno nalazi iz relacije:
T
PQ  2  f  W1Q  2  f  U Q  Q1 pra  2  f  U Q  I d   U Q  I d  1,2  6,148  7,378W 
2
26.7. zadatak.
Uređaj konstruisan prema slici služi za merenje kapaciteta akumulatora. Pri tome pražnjenje
akumulatora se vrši regulisanom strujom. Odrediti vrednost induktivnosti prigušnice L tako da pri
faktoru ispune D = 0,5 talasnost struje (mereno od vrha do vrha) IL bude jednaka srednjoj
vrednosti struje prigušnice ILsr! Uređaj radi na frekvenciji fs = 20 [kHz] i ulaznom naponu od Uul =
200 [V]. Pad napona na diodi i tranzistoru se zanemaruje.
Rešenje:
Iz ekvivalentnih šema pretvarača za intervale vođenja i zakočenja MOSFET-a i

diferencijalnih jednačina za struju prigušnice slede relacije odnosa između maksimalne ILmax i
minimalne ILmin struje prigušnice:
t t
diL U    
U ul  u L  u R  L   R  iL  iL  ul  1  e    I L min  e 
 0  t  D T
dt R  
t
di 
0  u L  u R  L  L  R  iL  iL  I L max  e  D T  t  T
dt
DT DT
U ul    
t  D  T  iL D  T   I L max   1 e    I L min  e 
R  

228

1 D T
t  T  iL T   I L min  I L max  e 
DT 1 D T DT

U     
I L max  ul 
 1  e    I L max  e   e  
R 
 
1 D T DT DT
    U ul   

I L max  1  e  e  
   1  e  
 R  
   
D T

U 1 e 
I L max  ul  T
R 
1 e 
Posebno za vrednost faktora ispune D = 0,5 važi:
1T 1T
   
2 2
1 U 1 e U 1 e U ul 1
D  I L max  ul  T
 ul  1 T 1T
  1T

2 R  R         R  
1 e  1  e 2     1  e 2   1 e 2
   
   
1T
 
2
U ul e
I L min   1T

R  
2
1 e
Iz uslova da je talasnost struje IL jednaka srednjoj vrednosti struje prigušnice ILsr sledi
relacija za izračunavanje tražene vrednosti induktivnosti L prigušnice:
1T
 
I  I L max 1 U ul 1  e 2  U
I Lsr  L min    1T
 ul  I L 
2 2 R   2 R
1 e 2 
U 1 I U U 3 U
I L max  ul  1 T
 I Lsr  L  ul  ul   ul 
R   2 2 R 4 R 4 R
1 e 2 
229
1 T 1 T
  4   4 1 1 T 1 1 T L T
1 e 2 
  e 2    1      ln     ln 3     
3 3 3 2   3 2  R 2  ln 3
R T R 2 104
L     45,511 10 6  45,511H 
2  ln 3 2  f s  ln 3 2  20  10  ln 3 2  ln 3
3
26.8. zadatak.
Uređaj konstruisan prema slici služi za pražnjenje akumulatora regulisanom strujom, radi
merenje kapaciteta. Odrediti vrednost induktivnosti prigušnice L tako da pri faktoru ispune D = 0,5
talasnost sruje (mereno od vrha do vrha) IL bude jednaka srednjoj vrednosti struje prigušnice ILsr!
Uređaj radi na frekvenciji fs = 20 [kHz] i ulaznom naponu od Uul = 200 [V]. Pad napona na diodi i
tranzistoru se zanemaruje, a kondenzator C je velike kapacitivnosti.
Rešenje:
Pretvarač primenjen u pražnjaču, razlikuje se od pretvarača iz prethodnog zadatka jedino u

tome da ima dodat kondenzator C velike kapacitivnosti, paralelno otporniku R. Pošto se
kondenzator praktično ponaša kao izvor konstantnog jednosmernog napona, relacije za određivanje
traženih vrednosti, se znatno pojednostavljuju:
U ul  u L  U C  uL  U ul  U C 0  t  D  T
0  u L  U C  u L  U C D  T  t  T
Pošto je srednja vrednost napona na prigušnici u ustaljenom režimu jednaka nuli sledi:
 u L t   dt  0 
0
U ul  U C   D  T  U C  1  D   T  0 :T 
230
U ul  U C   D  U C  1  D   0 
U C  D  U ul  0,5  200  100V 
Pošto je srednja vrednost struje kondenzatora C u ustaljenom režimu jednaka nuli, sledi da
je srednja vrednost struje prigušnice L jednaka struji otpornika R:
U C 100
I R  I Lsr    50A
R 2
Iz uslova zadatka, da je talasnost sruje IL jednaka srednjoj vrednosti struje prigušnice ILsr,
sledi dalji proračun:
I L  I Lsr  50 A 
231
diL I
u L  U ul  U C  L  L L 
dt D T
U UC
L  ul
U  U C   D  200  100  0,5  50 10 6  50H 
 D  T  ul
I L I L  f s 50  20 103
26.9. zadatak.
Pri generatorskom kočenju iz asinhronog motora se vraća snaga od PGK = 2 [kW] u
jednosmerno međukolo. Koliki otpornik R treba povezati u međukolo za vreme kočenja da napon
kondenzatora ne pređe UCmax = 700 [V] ? Koliku snagu može da vraća motor ako otpornik može biti
uključen samo u polovini vremena, a napon treba da osciluje između UCmin = 600 [V] i UCmax = 700
[V] ?
Rešenje:
Pošto otpornik treba da primi celokupnu snagu pri generatorskom kočenju, a da pri tome
napon na kondenzatoru ne premašuje traženi iznos, otpornik može da poseduje maksimalnu
otpornost od:
2 2
U C max U 700 2 49 104
PGK  PR   R  C max    245
R PGK 2000 2 103
Tražena snaga koju može da vraća motor, ako otpornik može biti uključen samo u polovini
vremena, a napon treba da osciluje između zadatih granica, nalazi se izračunavanjem srednje
vrednosti snage na otporniku, za promenu napona na kondenzatoru, kao na sledećem dijagramu:
232
2 2
1 T 1 DT u 1 DT  U  U C min 
PGK '  PR '    pR  dt    C  dt    U C max  C max  t   dt 
T 0 T 0 R R T 0  D T 
2
1  2
DT
U  U C min D T
U  U C min  DT 2 
  U C max   dt  2  U C max  C max   t  dt   C max    t  dt  
R  T  0 D T 0  D T  0 
U C max  U C min D  T 
2
1  2
  U C max  D  T  2  U C max   
R T  D T 2
2
 U C max  U C min  D  T   D 1
3
. 
D T
 
2  R 3
 2
    U C min  U C min  U C max  U C max  2
 
2
PGK  D PGK  D  U C min  U C min  
 2
 2
 U C min  U C min  U C max  U C max  
2
 1      
3  U C max 3  U C max  U C max  
2
2000  0,5  600  600  
  1      863,95W 
3  700  700  
26.10. zadatak.
Ulaz jednog uređaja štiti se varistorom koji ima probojni napon od 400 [V]. Na ulaz dolazi
sinusoida 230 V / 50 Hz i na vrhu sinusoide se pojavljuje dodatni trougaoni impuls amplitude 1 [kV]
širine 2 [s]. Proračunati vršnu snagu i ukupnu energiju izgubljenu na varistoru u toku
prenaponskog impulsa!
Rešenje:
Maksimalna vrednost napona na vrhu sinusoide iznosi:
U mrez max  230  2  325,269V 
Vreme provođenja varistora je vreme tokom kojeg je napon na ulazu veći od vrednosti
njegovog probojnog napona, te je određeno izrazom:
1000  400  325,269 

t p  2s   1,850s 
1000
233
Maksimalna trenutna vrednost snage razvijene na varistoru, nastaje u trenutku vrha udarnog
napona i iznosi:
U imp max  UVAR max  U mrez max  1000  400  325,269 

Pmax  UVAR max   400   370107,6W 
R 1
Količina naelektrisanja koja prolazi kroz varistor tokom njegovog proboja, u obliku
trougaonog strujnog impulsa, iznosi:
t p U imp max  UVAR max  U mrez max  1,850  106 1000  400  325,269 
q     855,873 As 
2 R 2 1
Ukupna energiju izgubljena na varistoru tokom vođenja pri kome na njemu vlada konstantna
vrednost napona proboja, je prema tome:
tp U imp max  UVAR max  U mrez max  tp

Wuk  UVAR max  q   UVAR max    Pmax 
2 R 2
 1,850  10  370107,6  0,342J 
6
234
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE 27. ZADACI ZA VEŽBANJE
27. ZADACI ZA VEŽBANJE
27.1. zadatak.
U prikazanom buck pretvaraču koristi se MOSFET umesto diode, MOSFET-ovi provode
naizmenično sa faktorima ispune D i (1 - D). Otpornost kanala MOSFET-ova je rDSon = 0,1 [Ω], a
otpornost potrošača R = 1 [Ω]. Izračunati srednju snagu gubitaka za pojedine MOSFET-ove za
slučaj Uul = 12 [V], Uiz = 5 [V], Iiz = 5 [A]! Drugi gubici i uticaj talasnosti struje prigušnice se
zanemaruju.
Rešenje:
Uul  rDSon  Iiz  U iz   D  T  U iz  rDSon  I iz   1  D   T  Uiz  Uul  D  rDSon  I iz 
U r I 5  0,1  5
D  iz DSon iz   0,458[ ] 
U ul 12
PQ1  D  rDSon  I iz  0,458  0,1  52  1,145[W ] 
2
PQ1  1  D   rDSon  I iz  1  0,458  0,1  52  1,354[W ]

2
27.2. zadatak.
Sijalica sa lučnim pražnjenjem u klasičnom spoju prema slici ima radni napon od 110 [V] i
struju od 3,5 [A] (pretpostavlja se sinusni oblik napona i struje). Navedena prigušnica se realizuje na
određenom jezgru sa N = 450 [zav] i Bm =1,5 [T]. Proračunati vazdušni procep i presek gvozdenog
jezgra prigušnice tako da ona ne dođe u zasićenje ni u ustaljenom režimu ni u momentu nakon
paljenja (kada je napon sijalice zanemarljiv)!
UL
230 [V ] / 50 [Hz ] UR
235
Rešenje:
U L  U 2  U R  2302  110 2  205,4[V ] 
2
U 205,4
XL  L   58,69[ ] 
IR 3,5
U 230
I indul    3,92[ A] 
X L 58,69
I m max  2  I indul  2  3,92  5,54[ A] 
m0  N  I m max 4  p 10 7  450  5,54
l0    2,09 103 [m]  2,09[mm] 
Bm 1,5
X 58,69
L L   186,8  103 [H ]  186,8[mH ] 
 2  p  50
L  l0 186,8  10 3  2,09 10 3
Ae 
m0  N 2
 7
4  p  10  450 2
[ ]
 15,34  10 4 m 2  15,34 cm 2 [ ]
27.3. zadatak.
Aparat za zavarivanje jednosmernom strujom se realizuje puno-upravljivim tiristorskim
mostom prema šemi na slici. U opsegu struje zavarivanja od 10 [A] do 400 [A] pad napona na
pojedinim tiristorima je približno 2 [V], a jednosmerna komponenta napona na prigušnici varira u
opsegu od 0,1 [V] do 4 [V]. Napon luka se menja od 20 [V] do 35 [V]. Proračunati potreban
sekundarni napon transformatora ako na ulazu može da se javi pad napona do 10 [%]!
L→∞
 Q1 p+ Q3
400 [V ] / 50 [Hz ]
p+ Q2  Q4
Rešenje:
U DC min  U Luka  U DCL  2  U Q  4  35  2  2  43[V ] 
2 2 p p
U DC min   U ' 'min  U ' 'min   U DC min   43  47,777[V ] 
p 2 2 2 2
N ' U 'min 400  10%  400 360
    7,534[ ]
N ' ' U ' 'min 47,777 47,777
27.4. zadatak.
Forward pretvarač sa dva prekidača na slici radi na fs =70 [kHz]. Zbog konstrukcionih
razloga ne može da se smanji vreme provođenja MOSFET-ova ispod 0,5 [μs] i ne može da se
poveća iznad 6 [μs]. U kom opsegu će varirati izlazni napon, struja i snaga pretvarača ako je
povezan potrošač fiksne otpornosti RL = 1 [Ω]!
236
Rešenje:
N '' 2
U ' '  U dc   300   85,714[V ] 
N' 7
1 1
T   14,285 10 6 [s ]  14,285[ms ] 
f s 70 103
U izl  U ' 'D 
t 0,5
Dmin  min   0,035 
T 14,285
U izl min  U ' 'Dmin  85,714  0,035  3,000[V ] 
U 3
I izl min  izl min   3[ A] 
RL 1
Pizl min  U izl min  Iizl min  3  3  9[W ]
t 6
Dmax  max   0,420 
T 14,285
U izl max  U ' ' Dmax  85,714  0,420  36,001[V ] 
U 36,001
I izl max  izl max   36,001[ A] 
RL 1
Pizl max  U izl max  I izl max  36,001  36,001  1296,127[W ]
27.5. zadatak.
Za realizaciju transformatora u forward pretvaraču se koristi jezgro ETD 49 sa sledećim
parametrima: Ae = 209 [mm2], AL = 3700 [nH], radna frekvencija je fs = 50 [kHz], broj navojaka
primara je NP = 30 [zav], ulazni napon je 300 [V], maksimalni faktor ispune je D = 50%. Nacrtati
vremenski dijagram struje magnećenja i odrediti njenu vršnu vrednost!
Rešenje:
LP  AL  N P  3700 10 9  302  3,33  103  3,33[mH ] 
2
U U
i  ul  t  I max  ul  D  T 
LP LP
U D 300  0,5
I max  ul max  3 3
 0,9090  [ A] 
LP  f s 3,33 10  50 10
237
1 1
T   20 10 6  20[ms ]
f s 50 103
27.6. zadatak.
Jednosmerni motor se napaja primenom mostnog DC-DC pretvarača kao na slici. Zbog
zakočenosti motora pretvarač ulazi u strujno ograničenje. U režimu strujnog ograničenja uključe se
MOSFET-ovi u jednoj dijagonali, a nakon 3 [μs] isključi se gornji MOSFET i uključi donji u istom
polumostu i provodi narednih 97 [μs]. Takvi ciklusi se periodično ponavljaju. U datom režimu
motor se može zameniti induktivnošću od 1 [mH], a za MOSFET-ove treba smatrati da u
provodnom režimu predstavljaju otpornost od 0,1 [Ω]. Proračunati između kojih vrednosti osciluje
struja motora!
Rešenje:
2  R DSon 2  R DSon 2  R DSon
U ul   t on   t on  t off
I max  
 1  e L   I  e L
 I  I  e L

2  RDSon   min min max

2 R DSon 2 0,1
 t on  310 6
L 10 3
U ul 1 e 300 1  e
I max   2  R DSon
  2 0 ,1
 45,437[ A]
2  RDSon  t on  t off  2  0,1  3 100 10 6
L
1 e 1 e 10
2 R DSon 20 ,1
 t off  97 10 6
I min  I max  e L
 45,437  e 10 3
 44,564[ A]
27.7. zadatak.
DC-DC pretvarač se napaja iz mreže 230 [V] / 50 [Hz] preko ispravljača sa kapacitivnim
filtrom kao na slici. Ulazna snaga pretvarača je 2,2 [kW], talasnost napona kondenzatora je male
vrednosti. Proračunati srednju snagu gubitaka na diodnom mostu ako je pad napona na pojedinim
238
diodama u provodnom režimu 1 [V]. Koliki hladnjak (RTSA = ?) treba obezbediti za diodni most tako
da temperatura poluprovodničke pločice ne pređe TJ = 100 [oC]? Poznato je TA = 40 [oC], RTJC =
0,5 [K/W], RTCS = 0,3 [K/W].
Rešenje:
Pizl  Pul  U DC  2  U ul 
P Pul 2200
I DC  ul    6,764[ A] 
U DC 2  U ul 2  230
Q periode  I DC  T 
T
1 U mosta T U
Pgmosta    umosta  iDC  dt    iDC  dt  mosta  Q periode  U mosta  I DC  2  U D  I DC
T 0 T 0
T
Pgmosta  2  1  6,764  13,528[W ] 
   J   A  R  Pgmosta   RJC  RCS  RH   Pgmosta 
J   A 100  40 K 
RH   RJC  RCS    0,5  0,3  3,635 
Pgmosta 13,528 W 
27.8. zadatak.
U prikazanom kolu ugao paljenja trijaka je 90o i 270o. Odrediti srednju snagu gubitaka na
trijaku ako je pad napona na trijaku UQ = ±1 [V], nezavisno od struje! Napon otvaranja dioda se
može zanemariti.
Rešenje:
239
U ' 10  U ' '

Rek    100  R1  100 1  100[] 
I ' I ' ' / 10
U' 230
I max  2  2  2,3  2 [ A] 
Rek 100
p
1 U Q  I max UQ  2  U ' 1  2  230
Pg   2   U Q  I max  sin   t   d   t      1,035[W ]
2 p p p p  Rek p 10
2
27.9. zadatak.
Izlaz buck pretvarača na slici je kratko spojen sa otpornikom male otpornosti od 100 [mΩ].
Prekidač se uključuje periodično sa frekvencijom fs = 100 [kHz]. Struja prekidača se posmatra
jednim komparatorom koji inicira isključenje kada struja postigne vrednost od 100 [A]. Zbog
kašnjenja u pobudnom kolu, do isključenja prekidača dolazi sa kašnjenjem od 0,5 [μs] u odnosu na
trenutak detekcije struje od 100 [A]. Kolika će biti vršna struja prekidača u ustaljenom režimu? Pad
napona na diodi u provodnom režimu je 1 V.
Rešenje:
U ul 100
I    1000[ A] 
R 100  103
t t
 k   k  L
I max  I gr  e T  I   1  e T   T  
  R
tk

L 0 ,510 6
 0 ,1
I max  I   I   I gr   e R
 1000  1000  100   e 10 10 6
 104, 489[ A]
27.10. zadatak.
Struja varenja u aparatu za zavarivanje reguliše se uglom paljenja tiristora prema šemi.
Opterećenje se može ekvivalentirati omskim potrošačem od 0,5 [Ω]. Proračunati efektivu vrednost
struje primara ako se odgovarajući tiristori pale pri uglovima od 90o i 270o u odnosu na prolaske
ulaznog napona kroz nulu.
240
Rešenje:
U " I "m
I "effbezreg   
Rs 2
p
1 I "m I "effbezreg U"
  I "m  [sin   t ]  d   t  
2 2
I "eff    
p p 2 2 2  Rs
2
I "eff U" U' 380

I 'eff    2
 2  14,929[ A]
N' N'  N ' 
 2  Rs    2  R 6   2  0,5
N " N"  N" 
s
27.11. zadatak.
Flyback pretvarač na slici pri faktoru ispune D = 0,3 se nalazi na granici između prekidnog i
neprekidnog režima. Dimenzionisati prekidački tranzistor po struji i naponu (odrediti vršne
vrednosti)! Pored namotaja transformatora navedeni su odgovarajući brojevi zavojaka.
Rešenje:
I1 ' 'max 1  D   T
 I1izl  T 
2
2  I1izl 2 1
I1 ' 'max    2,857[ A]
1  D  1  0,3
I 2 ' 'max 1  D   T
 I 2izl  T 
2
2  I 2izl 2 1,5
I 2 ' 'max    4,285[ A]
1  D  1  0,3
N 'I 'max  N1 ' 'I1 ' 'max  N 2 ' 'I 2 ' 'max 
N ' 'I ' '  N 2 ' 'I 2 ' 'max 8  2,857  6  4, 285
I Q  I 'max  1 1 max   1,011[ A]
N' 48
241
U ul  D N1 ' ' 300  0,3 8

U1izl      21,42[V ] 
1  D  N ' 1  0,3 48
U  D N 2 ' ' 300  0,3 6
U 2izl  ul     16,07[V ] 
1  D  N ' 1  0,3 48
N' N' U  D U ul  D  2 D 
U Q  U ul   U1izl   U 2izl  U ul  ul   U ul 1  
N1 ' ' N2 ' ' 1  D  1  D   1 D 
 2  0,3 
U Q  3001    557,142[V ]
 1  0,3 
27.12. zadatak.
Jednofazni mostni sinusni invertor napaja potrošač od 2 [kW]. Zbog nelinearnosti potrošača
odnos vršne vrednosti struje potrošača prema efektivnoj vrednosti na linearnom potrošaču (crest
factor) je 3. Dimenzionisati tranzistorske prekidače u mostu po vršnoj struji! Pri kom minimalnom
ulaznom naponu može još pravilno funkcionisati dati invertor ako se zanemare padovi napona na
tranzistorima?
Rešenje:
P '  U 'I '  P ' '  U ' 'I ' ' 
P ' 2000
I'   100[ A] 
U' 20
I Q  3  I '  3 100  300[ A]
U ul  U 'max  2  U '  2  20  28, 284[V ]
27.13. zadatak.
242
Prekidači na slici rade sa faktorima ispune D i (1-D), gde je D = 0,02, a radna frekvencija je
fs = 10 [kHz]. MOSFET-ovi provodnom stanju imaju otpornost kanala rDSon = 1 [Ω]. Odrediti,
između kojih vrednosti će oscilovati struja kalema induktivnosti L = 1 [mH], ako dođe do kratkog
spoja na potrošaču (R = 0)!
Rešenje:
L 10 3 1 1
   10  3 [s ]  T    10 4 [s ] 
rDSon 1 f s 10  103
T T
  101 
 
D T

U 1 e  300 1  e  0, 020,1
I max   T
   0 ,1
 6,298[A] 
rDSon  1 1  e
1 e 
1 D T

I min  I max  e 
 6,298  e  1 0, 02 0 ,02  5,700[ A]
27.14. zadatak.
U prikazanom boost pretvaraču prekidač Q se može smatrati idealnim. Prekidač radi na
frekvenciji fs = 20 [kHz], uz faktor ispune D = 0,5. Radi lakšeg isključivanja tranzistora stavljen je
RCD snubber. Odrediti kapacitivnost kondenzatora C tako da srednja snaga gubitaka na otporniku R
ne prelazi 2 [W]! Smatra se da se kondenzator C potpuno isprazni nakon svakog uključenja
prekidača.
Rešenje:
U ul 300
U iz    600[V ] 
1  D 1  0,5
1 2
WC   C  U iz  WR 
2
1 2
PR  f s  WR  f s   C  U iz 
2
2  PR 22 10
C 2
 3 2
 10 9  1,111 109 [F ]  1,11[nF ]
f s  U iz 10 10  600 9
27.15. zadatak.
Nazivna snaga sinusnog invertora je 100 [W]. Odrediti otpornost otponika Rs tako da pad
napona pri dvostrukoj vršnoj vrednosti struje bude 0,5 [V]! Gubici se mogu zanemariti.
243
Rešenje:
U 'max I 'max
P'  U ' I '   U 'max  24[V ] 
2
2  I 'max Rs  U gr  0,5[V ] 
U gr U gr  U 'max 0,5  24
Rs     0,03[]  30[m]
2  I 'max 4  P' 4  100
27.16. zadatak.
U Hamilton-ovom pretvaraču prikazanom na slici tranzistor Q1 se uključuje sa faktorom
ispune 0<D<1, a tranzistori Q2, Q3, Q4 i Q5 se uključuju dijagonalno sa faktorima ispune od 50 %.
Pretvarač se napaja direktnim ispravljanjem mrežnog napona 230 [V] ± 10 %, uz talasnost
ispravljenog napona do 40 [Vpp]. Odrediti potreban prenosni odnos transformatora N'/N'' ako
pretvarač teba da radi kao punjač akumulator sa krajnjim naponom punjenja od 28 [V].
Rešenje:
T
u
0
L dt  0 
244
D  U ul  U '  U '1  D  
U '  U ul  D 
U ul min  230  23  2  40  266,884[V ] 
U 'max  U ul min  Dmax  266,884  1  266,884[V ] 
N ' U 'max 266,884
   9,531[ ]
N " U ak max 28
27.17. zadatak.
Napajanje upravljačkog sklopa u polumostnom pretvaraču rešava se vezivanjem
kondenzatora C2 i odgovarajućih ispravljačkih i filtartskih elemenata (D1, D2, C3) na izlaz
polumosta. Tranzistori se uključuju naizmenično, frekvencijom od 50 [kHz]. Proračunati potrebnu
kapacitivnost kondenzatora C2 tako da se može dobiti pomoćno napajanje od 12 [V] / 100 [mA]!
Rešenje:
DT DT
1
C2 0 2
U DC   iC  dt  U nap   iC 2  dt  I nap  T 
0
1
U DC   I nap  T  U nap 
C2
I nap  T I nap 100  103
C2     69,94 10 9  69,94[nF ]
U DC  U nap f  U DC  U nap  50 10  300  12 
3
27.18. zadatak.
Prigušnica za struje do Im = 100 [A] se realizuje na jezgru sa Ae = 200 [mm2], uz N = 7
[zavojaka]. Proračunati veličinu procepa tako da bude ispunjen uslov Bm ≤ 0,15 [T]! Za proračunati
procep odrediti dobijenu induktivnost i energiju sadržanu u procepu pri maksimalnoj struji!
Rešenje:
m0  N  I max 4  p  107  7  100
l0    5,8643  103  5,8643[mm] 
Bmax 0,15
m0  Ae  N 2 4  p  107  200  106  7 2
L  3
 2,1 10  6  2,1[mH ] 
l0 5,8643 10
245
1 1
 L  I max   2,1  10 6  1002  10,5 10 3  10,5[mJ ]
2
Wmax 
2 2
27.19. zadatak.
Flyback pretvarač na slici pri faktoru ispune D = 0,3 se nalazi na granici između prekidnog i
neprekidnog režima. Dimenzionisati prekidački tranzistor po struji i naponu (odrediti vršne
vrednosti)! Pored namotaja transformatora navedeni su odgovarajući brojevi zavojaka.
Rešenje:
U ul D N ' ' 300 0,3 6
U iz        16,071[V ] 
2 1 D N ' 2 1  0,3 24
U 16,071
I iz  iz   1,607[ A] 
Rp 10
I 1,607
I ' '  iz   0,803[A] 
2 2
2  I '' I iz 1,6071
I ' 'max     2,295[A] 
1  D  1  D  1  0,3
N'' 6
I 'max   I 'max   2,295  0,573[A]  I Q max
N' 24
N' 24
U Q  U ul  2   U iz  300  2   16,071  428,571[V ]  U Q max
N'' 6
27.20. zadatak.
Spregnuta prigušnica u flyback pratvaraču iz prethodnog zadatka se konstruiše primenom
feritnog jezgra sa odgovarajućim vazdušnim zazorom. Pretvarač radi na frekvenciji od fs = 100
[kHz], a maksimalna indukcija u jezgru je Bm = 0,15 [T]. Odrediti potrebnu zapreminu vazdušnog
zazora!
Rešenje:
m0  N 'I 'max 4  p 107  24  0,573
   0,115[mm]
Bmax 0,15
246
U ' D UI  D 300  0,3

Al   
f s  N 'Bmax 2  f s  N 'Bmax 2 100 10 3  24  0,15
 125 mm2  [ ]
Al    125  0,115  14, 426 mm3 [ ]
27.21. zadatak.
Grejač na slici se napaja iz trofazne mreže 3x380 [V] / 50 [Hz]. Nazivna snaga grejača je 5
[kW]. Kolika je maksimalna srednja snaga gubitaka po jednom trijaku ako je pad napona na trijaku
UQ = 1,2 [V], nezavisno od struje?
Rešenje:
P
I Q1  
3  U L  cos 
P
I Q1 max  2 
3  U L  cos 
p p p
1 1 1 2
Pg    U Q  iQ  d   U Q   iQ  d   U Q   I max  sin   d   U Q IQ1max 
p 0
p 0
p 0
p
2 P 2 5000
Pg   U Q  2    1,2  2   8,207[W ]
p 3  U L  cos  p 3  380  1
27.22. zadatak.
247
Polumostna veza za visokofrekventno napajanje fluorescentne cevi na slici napaja

rezonantno kolo Lr, Cr sa sinusnom strujom amplitude 2 [A] i frekvencije 40 [kHz]. Proračunati
elemente rezonantnog kola tako da rezonantna frekvencija bude tražena vrednost, a amplituda
napona na cevi pre nastanka struje cevi bude 600 [V].
Rešenje:
1 2 1 2 1
 L  I L max   C U C max    2  p  f  
2 2 L C
U C max 600
L  3
 1,193 10 3  1,193[mH ] 
2  p  f  I L max 2  p  40 10  2
2 2
I  2 
C  L   L max   1,193 10 3     13,26  10 [nF ]
9
 U C max   600 
27.23. zadatak.
Boost pretvarač sa Uul = 12 [V], Uiz = 24 [V], Iiz = 5 [A] radi uz malu talasnost struje
prigušnice. Otpornost kanala MOSFET-a je RDSon = 100 [m ], pad napona na diodi u provodnom
stanju je UD = 1 [V]. Proračunati potreban faktor ispune i srednje snage gubitaka na MOSFET-u i na
diodi! Ostale gubitke treba zanemariti.
Rešenje:
Uul  U DS   D  T  U ul  U iz  U D   1  D   T  0  U DS  RDS  I L  I L  1  D  T  Iiz  T 
 I 
U ul  RDS  iz   D  U ul  U iz  U D   1  D   0 
 1 D 
I
 RDS  iz  D  U ul  U iz  U D   U iz  U D   D  0 
1 D
5
 0,1   D  12  24  1  24  1  D  0  D 2  1,5  D  0,52  0 
1 D
1,5  1,52  4  0,52
D1 / 2   0,95615[ ]  0,54384[ ]
2
2 2
 I iz   5 
  6,5339[W ]
2
PgQ  D  RDS  I L  D  RDS     0,54384  0,1  
1  D   1  0,54384 
 I 
PgD  1  D   U D  I L  1  D   U D   iz   U D  Iiz  1  5  5[W ]
1 D 
27.24. zadatak.
Jednofazni sinusni invertor je namešten tako da se pri UB = UBmax =56 [V] i pri nultoj
potrošnji na sekundaru transformatora na namotaju transformatora od 230 [V] dobija tačno 230 [V].
248
Proračunati koliko dodatnih segmenata namotaja sekundara od po 3 [V] treba domotati da bi se

pokrile varijacije izlaznog napona usled pada UB na UBmin = 40 [V] i usled pada napona zbog
opterećenja. Pad napona pri maksimalnoj potrošnji je 5%.
Rešenje:
U  5%  U 230 max  0,05  230  11,5[V ] 
U 40
U 230 min  B min U 230 max  U   230  11,5  152,785[V ] 
U B max 56
N ' 'max 230 230 N ' 'max
   1,505  U iz max   230  1,505  230  346,236[V ] 
N ' '220 U 230 min 152,785 N ' '220
346,236  230
N seg   38,745  39[segmenata ]
3
27.25. zadatak.
Buck pretvarač na slici se napaja sa Uul = 48 [V]. Pri nazivnoj vrednosti faktora ispune od
0,5 pretvarač predaje snagu od 100 [W] odgovarajućem otpornom potrošaču. Proračunati otpornost
potrošača i vrednost izlaznog napona i izlazne struje ako je otpornost kanala MOSFET-a rDSon = 50
[m ], a pad napona na diodi u propusnom smeru je UD = 1 [V]! Ostali gubici se zanemaruju.
Proračunati na koju vrednost će da padne snaga istog potrošača ako se faktor ispune iz
konstrukcijskih razloga ograniči na 0,45! Proračunati srednje snage gubitaka, posebno za MOSFET
i posebno za diodu, za obe vrednosti faktora ispune!
Rešenje:
2
a) Uul  rDSon  Iiz  U iz   D  T  U iz  U D   1  D   T  I iz  U iz  R  U iz 
R P
249
U iz  U iz  [U ul  D  U D  1  D ]  rDSon  P  D  0 
2
U iz  U iz  [48  0,5  1  1  0,5]  50  103 100  0,5  0 

2
2
U iz  U iz  23,5  2,5  0 
23,5  23,52  4  2,5
U iz1 / 2   23,393[V ]  0,1068[V ]
2
P 100 U 23,393
I iz    4,275[A]  R  iz   5,472[]
U iz 23,393 I iz 4,275
U  D  U D  1  D  48  0, 45  1  1  0,45
b) U izb  ul  3
 20,964[V ]
rDSon 50  10
1 D 1  0,45
R 5, 472
2
U izb 20,964 2 U 20,964
Pb    80,309[W ]  I izb  izb   3,831[ A]
R 5,472 R 5,472
Pg  PQ  PD  D  rDSon  I iz  1  D   U D I iz
2
a) D  0,5  Pg  0,5  50  10 3  4,2752  1  0,5  1  4, 275  0,457  2,137  2,594[W ]

b) D  0,45  Pg  0,45  50  10 3  3,8312  1  0, 45  1  3,831  0,330  2,107  2,437[W ]
27.26. zadatak.
Jednosmerni motor sa pobudom i vidu stalnog magneta se napaja iz jednosmernog izvora
prema šemi na slici. Otpornost rotora je 0,1 [Ω] i pri datom opterećenju je izmerena srednja struja
motor od 50 [A]. Prekidački tranzistor radi na fiksnoj frekvenciji od 10 [kHz], sa faktorom ispune od
0,6. Kolika je induktivnost rotora ako je izmerena talasnost struje 2 % od srednje vrednosti, mereno
od vrha do vrha?
Rešenje:
I  0.02  50  1[A]
I
I max  I sr   50  0,5  50,5[A]
2
I
I min  I sr   50  0,5  49,5[ A]
2
U m  D  U  0,6  24  14,4[V ]
EMS  U m  R  I sr  14,4  0,1  50  9,4[V ]
250
U  EMS 24  9,4
I    146[ A]
R 0,1
DR 0,6  0,1
L   0,576  10 3 [H ]
 I I  3  146  49,5 
f  ln   min  10  10  ln  
I  I
  max   146  50,5 
27.27. zadatak.
Na ulazu diodnog mostnog ispravljača se koristi NTC otpornik za ograničenje početne struje
punjenja kondenzatora u kapacitivnom filtru. Otpornost otpornika na 30 [oC] je 5 [Ω] i
prepolovljava se pri svakom porastu temperature za 30 [oC]. Efektivna vrednost struje NTC
otpornika je 3 [A], izmerena radna temperatura je 100 [oC]. Odrediti toplotnu otpornost NTC
otpornika i električnu otpornost na radnoj temperaturi!
Rešenje:
 100  30
 
RNTC  R0  2 30
 52 30
 5  2 2, 33  0,9922[]
PT  RNTC  I eff  0,9922  32  8,9291[]
2
 100  30
RT    7,8395[ ]
PT 8,9291
27.28. zadatak.
Potrošač R na izlazu diodnog ispravljača sa kapacitivnim filtrom troši srednju snagu od 250
[W]. Proračunati vreme provođenja pojedinih dioda smatrajući da se radi o malom vremenu i
odrediti amplitudu struje koja prolazi kroz diode!
251
Rešenje:
U m  2  U eff  2  230  325,269[V ] 
2
Um 325,2682
Rp    432,2[ ] 
P 250
P 250
I DC    768,594 103 [A] 
U max 325,269
T 20 103
Q  I DC   768,594 103   7,686 10 3 [C ] 
2 2
Q 7,686 103
U    76,859[V ] 
C 100 10 6
 U  U   325,269  76,859 
  t  arg sin  m   arg sin    869,033  10  3 [rad ] 
 Um   325,269 
  t1 869,033 103
t    2,766  10 3 [s ] 
2 p  f 2  p  50
T 20 103
t   t   2,766 10 3  2,234 103 [s ]  2,234[ms ]
4 4
Q 7,686  103
iC max  2    6,882[ A] 
t 2,234  10 3
iD  iC  I DC  6,882  0,768  7,650[ A]
27.29. zadatak.
Pravougaoni invertor se ostvaruje pomoću polumostnog spoja prema slici. Ako je prenosni
odnos transformatora N1/N2 = 0,5 [ ], odrediti potreban faktore ispune D1 = D2 po tranzistoru tako
da se dobije efektivna vrednost izlaznog napona od Uiz = 230 [V]!
C1 Q1 D
G
S
T
Uul= 300 [V]
Q2 D
C2
G
S Uiz
N1:N2
Rešenje:
T
1 2 1 2 U N
U izeff   uiz  dt   U izm  D1  D2   T  U izm  2  D  ul  2  2  D 
T0 T 2 N1
2 2
U N   230 1 
D  2   izeff  1   2      0,2938[ ]
 U ul N 2   300 2 
252
27.30. zadatak.
Flyback pretvarač na slici radi na fs = 100 [kHz]. Induktivnosti namotaja su navedeni na slici,
koeficijent sprege je jedinični. Vreme provođenja tranzistora se ne može smanjiti ispod tONmin = 0,2
[µs]. Koliki će biti izlazni napon pri datom minimalnom vremenu provođenja ako se na izlaz
priključi potrošač od R = 100 [Ω]?
Rešenje:
N1 L1 300
   5[ ] 
N2 L2 12
U 300
I1 max  ul  tON min   0,2 10 6  0,2[ A] 
L1 300 10 6
N
I 2 max  1  I1 max  5  0,2  1[ A] 
N2
1 L U 1 1 2 L U 1
 I 2 max  t DON  I iz  T  t DON  I 2 max  2  I iz  iz  T    I 2 max  2  iz  
2 U iz Rp fs 2 U iz Rp f s
R p  L2  f s 100  12  106 100 103
U iz  I 2 max   1  7,746[V ]
2 2
27.31. zadatak.
Kod boost pretvarača na slici može se smatrati da je talasnost struja prugušnice mala.
Proračunati i nacrtati vremenski dijagram struje kondenzatora C smatrajući da nema gubitaka u
kolu. Proračunati potrebnu kapacitivnost kondenzatora C tako da talasnost napona na kondenzatoru
bude UC = 200 [mV] od vrha do vrha! Frekvencija prekidanja je fs = 100 [kHz], ESR kondenzatora
se zanemaruje.
253
Rešenje:
U iz  I iz 20  10
I ul    16,666 [A] 
U ul 12
1 1
T   10 10 6 [s ]  10[ms ] 
f s 100 103
U 12 8
D  1  ul  1    0,4[ ] 
U iz 20 20
Q  I iz  D  T  10  0, 4  1  105  4  105 [C ] 
Q 4  105
C   200  10 6  200[mF ]
uC 200  103
 Iiz  10[ A] 0  t  D T
iC t  
I ul  I iz  6,666[ A] D  T  t  T
27.32. zadatak.
Odredi gubitke na tiristorima i diodama (UT = 0,6 [V], UD = 1 [V]), kao i koeficijent
korisnog dejstva poluupravljivog tiristorsko-diodnog mosta na slici za slučaj kada je ugao paljenja
tiristora 60o! Poznato je da je otpornost R1 = 10 [] i da je induktivnost prigušnice L1 je vrlo velika.
254
Rešenje:
1  cos60 
U sr  230  2   155,304[V ]
p
U sr
I sr   15,5304[ A]
R1
p  180  60
I Dsr  I sr   15,5304   10,353[ A]
2 p 2  180
PDsr  I Dsr  U D  10,353  1  10,353[W ]
p  180  60
ITsr  I sr   15,5304   5,176[A]
2 p 2  180
PTsr  ITsr  U T  5,176  0,6  3,1056[W ]
Psr  I sr  U sr  15,5304 155,304  2411,9332[W ]
Pgub  2  PDsr  2  PTsr  2  10,353  2  3,1056  26,9172[W ]
Pul  Psr  Pgub  2411,9332  26,9172  2438,8504[W ]
Psr 2411,9332
   0,9889[ ]
Pul 2438,8504
27.33. zadatak.
U kolu na slici napaja se jednosmerni motor sa stalnim magnetom. Tranzistor radi na fiksnoj
frekvenciji uz odgovarajući faktor ispune. Talasnost struje motora je mala. Koliki sme da bude
maksimalni faktor ispune na prekidačkom tranzistoru tako da struja motora u zakočenom stanju ne
pređe 100 [A], ako je otpornost rotora 0,2 [Ω]?
Rešenje:
n  0  EMS  0 
U sr  Rr  I sr  0, 2 100  20[V ] 
U 20 1
D  sr    0,25[ ]
U ul 80 4
27.34. zadatak.
Namotaj relea na slici se može modelovati rednom vezom otpornika otpornosti 300 [Ω] i
kalema induktivnosti 10 [mH]. U trenutku t = 0 otvori se prekidač S. Proračunati vreme opadanja
struje u namotaju relea (od 90 % do 10 %) za slučajeve sa Zenerovom diodom i bez nje! Uzeti UD
= 0,6 [V] i UZ = 10 [V].
255
Rešenje:
t
di di R U  UD L 
L  R  i  U Z  U D   0    i  Z  0     it   A  e   B 
dt dt L L R
t t
 1  R   R U UD
  Ae    Ae     B  Z 0
  L 
  L L
UD  UZ L 10 103
B     33,333 10 6 [s]  33,333 [ms ]
R R 300
U ul U  UZ 1
i0    A  e0  B  A  D  A   U ul  U D  U Z  
R R R
t
U ul 1  90% U UZ
i90%   0,9  i 0   0,9    U ul  U D  U Z   e   D 
R R R
t
 90% 0,9  U ul  U D  U Z  U ul  U D  U Z 
e    t90%    ln   
U ul  U D  U Z  0,9  U ul  U D  U Z 
t
U 1  10% U  UZ
i 10%  0,1  i0   0,1  ul   U ul  U D  U Z   e   D 
R R R
t10%
 0,1  U ul  U D  U Z  U ul  U D  U Z 
e    t10%    ln   
U ul  U D  U Z  0,1  U ul  U D  U Z 
 0,9  U ul  U D  U Z 
Top  t10%  t90%    ln  
 0,1  U ul  U D  U Z 
256
 0,9  U ul  U D  U Z   0,9  12  0,6  10 

a) Top1    ln    33,333  10 6  ln    19,843  10 6 [s ] 
 0,1  U ul  U D  U Z   0,1  12  0,6  10 
 19,843[ms ]
 0,9  U ul  U D   0,9  12  0,6 
b) Top 2    ln    33,333 10  6  ln    61,528  10 6 [s ] 
 0,1  U ul  U D   0,1  12  0,6 
 61,528[ms ]
27.35. zadatak.
Ulazni napon Ćuk-ovog pretvarača se menja u opsegu od Uul = 20 [V] do Uul = 28 [V]. Na
izlazu stalno treba obezbediti Uizl = 24 [V] / Iizl = 10 [A]. Odrediti vršnu struju prekidačkog
tranzistora u najgorem slučaju ako pri tome obe prigušnice rade na granici između prekidnog i
neprekidnog režima!
Rešenje:
I L 2 max  2  I iz  2  10  20[ A] 
Piz  U iz  Iiz  24 10  240[W ] 
P P 240
I ul max  ul  iz   12[ A] 
U ul min U ul min 20
I L1 max  2  Iul  2  12  24[ A] 
I Q max  I L1 max  I L 2 max  24  20  44[ A]
27.36. zadatak.
Trofazni sinusni invertor u mostnom spoju treba da napaja sinhroni motor nazivnog
međufaznog napona od UL = 280 [V] i nazivne snage od P =5 [kW] uz faktor snage cosφ = 0,85. Pri
preopterećenju može da potekne trostruka nazivna vrednost struje. Dimenzionisati tranzistore u
invertoru po struji!
Rešenje:
P  3  U L  I L  cos  
P
IL  
3 U L  cos 
P
I Lm  2  I L  2  
3  U L  cos 
P 5000
I Q  3  I Lm  3 2   3 2   51,46[ A]
3  U L  cos  3  280  0,85
257
27.37. zadatak.
U nazivnoj radnoj tački UV lampa u datom spoju radi sa sinusnim naponom od 400 [V] / 50
[Hz] i sinusnom strujom od 10 [A] bez faznog pomeraja. Napajanje se izvodi preko
autotransformatora i prigušnice. Odrediti potrebnu induktivnost prigušnice! Kolika aktivna i
reaktivna snaga se troši iz izvora, ako su transformator i prigušnica bez gubitaka?
Rešenje:
UUV 400
RUV    40[Ω ] 
IUV 10
U L  U ' '2 UUV  6002  4002  100  62  42  100  20  447, 214[V ] 
2
U L 447,214
ZL    44,7214[Ω ] 
IUV 10
Z ZL 44,7214
L L    142,35 10 3 [H ]  142,35[mH ]
 2  p  f 2  p  50
PA  PUV  UUV  IUV  400  10  4000[W ]  4[kW ]
QR  QL  U L  IUV  447, 214 10  4472,14[VAr ]  4,472[kVAr ]
27.38. zadatak.
Realizuje se prigušnica na toroidnom jezgru od čeličnog praška sa AL = 100 [nH/zav2].
Ostali podaci za jezgro su: unutrašnji prečnik jezgra Du = 20 [mm], spoljnji prečnik jezgra Ds = 35
[mm], visina jezgra H = 10 [mm]. Koliki broj zavojaka se može staviti na dato jezgro u dva sloja
ako prigušnica treba da izdrži prostoperiodičnu struju efektivne vrednosti od Ieff = 2,5 [A], uz
gustinu struje od J = 5 [A/mm2]? Proračunati induktivnost dobijene prigušnice i maksimalnu
indukciju u jezgru!
Rešenje:
I eff 2,5 1
SCu 
J 5

2
[
  0,5 mm2  ]
4  SCu 4  0,5
dCu    0,7978[mm]  0,8[mm] 
p p
Du  p 20  p
N / posloju    78,53[zav ]  78[zav ] 
d Cu 0,8
258
N  N slojeva  N / posloju  2  78  156[zav] 

L  AL  N 2  100 109  1562  2,4336 103 [H ]  2,4336[mH ]
Ds  Du 35  20
Ae 
2
H 
2
[
10  75 mm2  ]
A le A N2
L  m0  mr  e  N 2   e 
le m0  mr L
le A  N2
N  I max  le  H   Bmax  e  Bmax 
m0  m r L
L  I max L  2  I eff 2,4336  103  2  2,5
Bmax     0,735[T ]
N  Ae N  Ae 156  75  10 6
27.39. zadatak.
Na ulaz podešivača izvedenog sa dva trijaka na slici, dovodi se trofazni napon 3x400 [V] /
50 [Hz]. Trijaci se uključuju kod ugla paljenja  koji kasni u odnosu na trenutke prirodne
komutacije u svakoj poluperiodi. Nacrtati uporedne vremenske dijagrame međufaznih mrežnih
napona uRS, uST, uTR i napona na omskim potrošačima u1, u2, u3 za različite uglove paljenja  od 30
[o] do 150 [o]!
Rešenje:
259
260
261
262
263
264
265
27.40. zadatak.
Kod regulatora jednosmernog motora na slici strujno ograničenje prekidačkog MOSFET-a
se ostvaruje praćenjem pada napona UDS za vreme provođenja MOSFET-a. U izabranoj radnoj tački
motor troši snagu od P = 1 [kW], pri faktoru ispune D = 0,6. Otpornost kanala MOSFET-a u
provodnom stanju je rDSon = 0,3 [Ω], pad napona na diodama za vreme provođenja je UD = 1 [V].
Odrediti vrednost referentnog napona UREF tako da ograničenje struje nastupi pri opterećenju iznad
date radne tačke! Talasnost struje motora se može zanemariti.
Rešenje:
U sr  D  U ul  0,6  300  180[V ] 
P 1000
I sr    5,555 [ A] 
U sr 180
I  0  Iul max  I Q max  I sr  5,555 [ A] 
1000 300 5 8
U REF  rDSon  I Q max  U D 2  0,3  1   1   1   2,666 [V ]
180 180 3 3
27.41. zadatak.
Lampa sa lučnim pražnjenjem ima radni napon od 240 [V], i radnu struju od 4 [A].
Proračunati induktivnosti L1 i L2 tako da se pri uključenom prekidaču dobije navedena radna struja a
pri isključenom prekidaču polovina te struje!
266
Rešenje:
U L 2  U ul  U n  4002  2492  320[V ] 
2 2
U L2 U L2 320
L2     0,255[H ]  255[mH ]
  I n 2  p  f  I n 2  p  50  4
2 2
U L12  U ul  U n  U L 2 
U L2 U L2 320
L1   L2   L2  2   0,255  0, 255[H ]  255[mH ]
In In 2  p  50  4
 2 p  f 
2 2
27.42. zadatak.
Dat je transformator sa feritnim jezgrom efektivnog preseka Ae = 60 [mm2]. Na primarni
namotaj dolazi napon kao na slici preko kondenzatora velike kapacitivnosti. Odrediti potreban broj
navojaka primara tako da maksimalna idukcija u jezgru bude Bmax = ± 0,3 [T]. Bez procepa se struja
magnećenja može zanemariti. Koliki procep l0 treba dodati da bi amplituda struje magnećenja bila
Imax = 0,3 [A]?
Rešenje:
uL t  uL t 
U L max
+240 [V]
B t 
0 [V]
0 15 25 40 50 t [ms]
-360 [V] t1 T
U L min U L max  t1  U L min  T  t1 
T
1 1 300 300
U sr    u  dt   300  15  300  10    15  10   60[V ] 
T 0 25 25 5
uL t   u t   U sr 
267
t1
N     u L  dt 
0
t1 t1
t1
0 L
u  dt  U L max  dt  U L max  t
 U L max  t1  240  15  10 6  3,6  103 [Vs ] 
0
0
N    N  2  Bmax  Ae  U L max  t 
U L max  t1 3,6  103 [Vs ]
N   100[zav]
2  Bmax  Ae 2  0,3[T ]  60  10 6 m  2 [ ]
B
N  I max  l0  max 
m0
N  I max  m0 100[zav ]  0,3[ A]  4  p  107 [H / m]
l0    1256,637 10 7 [m]  0,125[mm]
Bmax 0,3[T ]
27.43. zadatak.
Na primar transformatora kod tiristorskog ispravljača na slici dolazi napon Uul = 170...250
[Veff]. Proračunati nazivnu vrednost napona sekundara transformatora (pri Uul = 230 Veff) tako da
ispravljač radi ispravno i pri minimalnom ulaznom naponu. Napon baterije je do 14,5 [V], pad
napona na tiristorima je 1 [V]. Kolikim maksimalnim inverznim naponom su opterećeni tiristori?
Rešenje:
p 
1 2 U m sin   2
U SR   U m  sin   t   d   t    cos   U m  sin     
p  p cos  p
2
  arctan   32,481[o ] 
p 
U SR  U BAT  UTIR  14,5  1  15,5[V ] 
U SR 15,5
U 2m    28,862[V ] 
U ul  170Veff sin   sin 32,481
U 28,862
U 2 min eff  2 m   20,408[V ] 
2 2
N1 U min ' 170
   8,329[ ] 
N 2 U min eff ' ' 20,408
268
U1max 250
U 2 max eff    30,011[V ] 
N1 / N 2 8,329
U RRM  2  2  U 2 max eff  2  2  30,011  84,626[V ]
27.44. zadatak.
Buck pretvarač radi u diskontinualnom režimu. Ulazni napon je Uul = 15 [V], a izlazni
napon Uiz = 5 [V] se održava konstantnim sa promenom učestanosti prekidanja fs za promenu
struja kalema L= 20 [mH] ne dostigne ILmax = 1 [A], nakon čega se prekidač isključuje i ostaje
Rešenje:
I L max  L 1  20  106
ton    2  10 6 [s ]  2[ms ] 
U ul  U iz 15  5
I L max  L 1  20 106
toff min  t     4  10 6 [s ]  4[ms] 
 U iz 5
Ts min  ton  t  2  4  6[ms ] 
1 1 1 1
I iz max   I L max  [ A]  [ A]  [ A] 
2 2 10 50
T
 i t   dt  0 
0
C
I L max  ton  t  1 2  I iz 2  Iiz

 Iiz  Ts  0  f s    
2 Ts I L max  ton  t  I L max  Ts min
1
2
2  I iz max 10  33,3 103 [Hz ]  33,3[kHz ]
f s max  
I L max  Ts min 1  6  10 6
1
2
2  I iz min 50  6,66 103 [Hz ]  6,66[kHz ]
f s min  
I L max  Ts min 1  6  10 6
27.45. zadatak.
Boost pretvarač radi u diskontinualnom režimu. Ulazni napon je Uul = 5 [V], a izlazni napon
Uiz = 15 [V] se održava konstantnim na promenom učestanosti prekidanja fs za promenu
struja kalema L = 20 [mH] ne dostigne ILmax = 1 [A], nakon čega se prekidač isključuje i ostaje
269
Rešenje:
I L max  L 1  20  106
ton    4  10 6 [s ]  4[ms ] 
U ul 5
I L max  L 1  20  106
toff min  t     2  10 6 [s]  2[ms ] 
U ul  U iz 5  15
Ts min  ton  t  4  2  6[ms ] 
1 t 1 2 1 1 1
I iz max   I L max     1   [ A]  [ A]  [ A] 
2 Ts min 2 6 6 10 50
T
 i t   dt  0 
0
C
I L max  t 1 2  I iz
 I iz  Ts  0  f s   
2 Ts I L max  t
1
2
2  I iz max 10  100  103 [Hz ]  100[kHz ]
f s max  
I L max  t 1  2  10 6
1
2
2  Iiz min 50  20 103 [Hz ]  20[kHz ]
f s min  
I L max  t 1  2  10 6
27.46. zadatak.
U buck pretvaraču sa Uul = 48 [V] i Uiz = 12 [V] proračunati induktivnost kalema L tako da
pri potrošnji od 50 [W] pretvarač radi na granici između kontinualnog i diskontinualnog režima (fs =
50 [kHz])! Proračunati kapacitivnost kondenzatora C tako da pod istim uslovima talasnost izlaznog
napona (mereno od vrha do vrha) bude 0,2% od srednje vrednosti napona!
270
Rešenje:
U iz 12
D   0,25[ ] 
U ul 48
P 50
I iz  iz   4,157[A] 
U iz 12
P 50
I iz  iz   4,157[A] 
U iz 12
I L  2  I iz  2  4,157  8,333[ A] 
U  U iz U  U iz D 48  12 0,25
L  ul  ton  ul    3
 2,16 10 5 [H ]  21,6[mH ]
I L I L fs 8,333 50 10
I iz I iz 8,333
C T    8,681  10  4 [F ]  868,1[mF ]
4  U %  U iz 4  U %  U iz  f s 4  0,002 12  50  103
27.47. zadatak.
Na izlazu trofaznog polutalasnog ispravljača je kapacitivni filtar i potrošač koji troši
vremenski konstantnu struju od 5 [A]. Proračunati kapacitivnost kondenzatora tako da talasnost
napona na kondenzatoru (mereno od vrha do vrha) bude 5 [V]! Ulazni naponi su fazni naponi UR =
US = UT = 230 [V] / 50 [Hz].
Rešenje:
T 20 103
I iz 
5
C 3  3  6,666 10 3 [F ]  6,666[mF ]
U 5
27.48. zadatak.
Sinusni invertor prikazan na slici se napaja iz akumulatora sa naponom UAK = 48 [V],
potrošnja na izlazu je Piz = 500 [W]. Najveći faktor ispune primenjen na pojedine tranzistore je Dmax
= 0,8, osnovna frekvencija izlaznog napona je 50 [Hz]. Potrošač je otpornog karaktera. Radi
sprečavanja zasićenja transformatora, na red sa primarnim namotajem je dodat kondenzator.
Odrediti kapacitivnost kondenzatora tako da amplituda napona na kondenzatoru bude 5 [V]! Pri
ovom proračunu može se smatrati da je faktor snage na strani invertora jediničan.
271
Rešenje:
U max  2  D  1  U AK  2  0,8  1  48  28,8[V ] 
2  Piz 2  500
I max    34,772[ A] 
U max 28,8
I I max 34,772
C  max    22,104 103 [F ]  22,104[mF ]
  U max 2  p  f U C max 2  p  50  5
27.49. zadatak.
Jednofazni push-pull invertor, radne frekvencije 50 [Hz], prema šemi na slici, napaja se iz
akumulatora od 24 [V] i prenosi srednju snagu od 600 [W]. Tranzistori provode naizmenično sa
faktorom ispune od po 30%. Odrediti maksimalnu dozvoljenu otpornost kanala MOSFET-ova tako
da srednja snaga gubitaka po jednom tranzistoru ne bude veća od 10 [W]! U invertoru se koristi
transformator sa čeličnim jezgrom sa podacima Ae = 25 [cm2], Bmax = 1,5 [T]. Proračunati minimalan
broj zavojaka primara N1 tako da jezgro ne uđe u zasićenje!
Rešenje:
PAK 600
a) I AKsr    25[ A] 
U AK 24
I 25
I max  AKsr   41,666 [ A] 
2  D 2  0,3
P 10
Pg max  g   33,333 [W ] 
D 0,3
272
Pg max 33,333
RDSon  2
 2
 19,2  103 []  19,2[m]
I max 25
U AK 24
b) N1    32[zav ]
4  Bmax  Ae  f s 4 1,5  25 10 4  50
27.50. zadatak.
Push-pull invertor se napaja iz akumulatora 10[V ]  U AK  16[V ] i obezbeđuje napajanje
potrošača otpornosti R = 200 [ ] u odsustvu mreže. Ako su pobudni impulsi sa faktorom ispune D
= 0,5, odrediti minimalnu vrednost prenosnog odnosa transformatora tako da se potrošaču ne
predaje manja korisna snaga nego u slučaju mrežnog napona efektivne vrednosti Ueff = 230 [V]!
Rešenje:
2
 N2 
2   U AK 
U eff N   N 2  U eff  230  23[
 1 ]
R R N1 U AK min 10
27.51. zadatak.
Proračunati i uporediti stepene korisnog dejstva linearnog regulatora na slici a) i buck
pretvarača na slici b)! Pretpostaviti da su vrednosti rDSon = 0,1 [Ω] i UD = 1 [V]! Drugi gubici i uticaj
talasnosti struje prigušnice se zanemaruju.
Rešenje:
a) Piz  1  D   U iz  Iiz  5 1  5[W ] 
Pula  U ul  Iul  U ul  Iiz  8  1  8[W ] 
P 5
 a  iz   0,625[ ]
Pula 8
b) Uul  rDSon  I iz  U iz   D  T  U iz  U D   1  D   T 
U iz  U D 5 1 6
D    0,705[ ] 
U ul  rDSon  I iz  U D 8  0,5 1  1 8,5
PQ  D  rDSon  Iiz  0,705  0,5 12  0,352[W ] 
2
PD  1  D   U D  Iiz  1  0,705 1  1  0,295[W ] 

Pgb  PQ  PD  0,352  0,295  0,647[W ] 
Pulb  Pul  Pgb  5  0,647  5,647[W ] 
273
Piz 5
b    0,885[ ]   a  0,625[ ]
Pulb 5,647
27.52. zadatak.
Pravougaoni invertor na slici napaja čisto induktivni potrošač. Tranzistori provode u
dijagonalnim parovima u trajanju od po 0,5T. Struja u kalemu osciluje između +5 [A] i -5 [A].
Odrediti srednju snagu statičkih gubitaka po jednom MOSFET-u ako je otpornost kanala MOSFET-
a rDSon = 0,2 [Ω] a pad napona na inverznoj diodi MOSFET-a je UD = 1 [V]!
Rešenje:
274
2
T T    T  
T 4 4      
1 1 1 t 1  T 4 
PD    pD  dt    U D  iD  dt    U D  I max  1    dt   U D  I max   
T 0 T 0 T 0  T  T 4 T 
2 
  
 4   4 
U D  I max 1  5
   0,625[W ]
8 8
2 2 3
T T     T 
T 4 4  t  I   
1 1 1 1 4
  
2
PQ    pQ  dt    rDSon  iQ  dt    rDSon  I max     dt   rDSon   max 
T 0 T 0 T 0 T  T  T  3
   
4   4 
2
rDSon  I max 0 , 2  52 1  5
    0, 4166 [W ]
12 12 12
PQuk  PD  PQ  0,625  0,4166  1,0416[W ]
27.53. zadatak.
Oscilatorno kolo u jednom uređaju radi na svojoj sopstvenoj frekvenciji oscilovanja fs = 15
[MHz] i utvrđeno je da se pri zagrevanju uređaja njegova učestanost smanjuje za fs = 30 [kHz], pri
promeni temperature sa 20 [oC] na 40 [oC]. Induktivnost kalema oscilatornog kola je L = 2 [mH].
Dielektrik kondenzatora u oscilatornom kolu poseduje temperaturni koeficijent promene
dielektrične konstante 1  d1 /  1   d = 0,5 10 4 [1/K]. Koliko treba da iznose kapacitivnosti
kondenzatora u oscilatornom kolu, od dielektrika sa temperaturnim koeficijentima promene
dielektrične konstante 1 i  2  d 2 /  2   d =  5 10 4 [1/K], paralelno vezana, u cilju da
frekvencija oscilovanja ne zavisi od temperaturnih promena?
Rešenje:
1
 
L C
1 1 1 1 1 1
d d  1  d   2  2  d   2  2  dL d   2  2  dC
   L C    L C    L C 

d d  L  C  d   dL   d dC   d 
    
1 3 1 3
  1   dL   1   dC 1 1  1 dL 1 dC 
 C 2     L 2    L 2     C 2         
 2  d  2  d  2 L  C  L d C d  
1  1 dL 1 dC 
       
2  L d C d 
1 d 1 df 1 f 1  1 dL 1 dC  1
     f   s   s            L   C 
 d f s d f s  2  L d C d  2
Za  C  1 i fs = 30 [kHz], pri   20[C ]  40[C ] i fs = 15 [MHz] 
275
2 f s
L      C  2   f  1 
f s 
dC1 d 1
1  
C1  d 1  d
[ ]
 0,5 10 4 K 1
1 f s 1  30  103
f    6

f s  15 10 40  20
 1  10 4 K 1[ ]
 L  2   f  1   [2   1 104  0,5 10 ][K ]  1,5 10 [K ]
4 1 4 1
1 1 1
C    56, 289  10 12  56,289[ pF ]
2 10  2  p  15  10 
2 6 2
L 2
L  2  p  f s   6
1
 f  0     L   C    C   L
2
C  C1  C2 
dC dC1 dC2 dC1 dC2
    C1   C2  1  C1   2  C2 
d d d C1  d C 2  d
1 dC 1  C1   2  C2
C      L 
C d C
1  C1   2  C  C1   C1  1   2    2  C   L  C 
C1  1   2   C   L   2  
L  2 1,5 104  5 10 4
C1  C   C1  56, 289  1012   35,820 10 12  35,820[ pF ]
1   2 0,5 10 4   5 10 4 
C1  C  C2  56,289  35,820  20,469[ pF ]
27.54. zadatak.
Kompenzacija reaktivne snage jednofaznog asinhronog motora se ostvaruje uključivanjem /
isključivanjem kondenzatora između linija napajanja motora preko tiristora, prema slici. Koliki
kapacitivnost treba da poseduje kondenzator, da bi se pomoću četiri istovetna kondenzatora, uz
napon napajanja 230 [V] / 50 [Hz], proizveli reaktivnu snagu potrebnu za kompenzaciju reaktivne
snage motora čija električna snaga je 2 [kW] i faktor snage cosφ = 0,7?
Rešenje:
P  S  cos  
Q  S  sin   
1  [cos ]
2
Q sin   1
   1 
P cos  cos  [cos ]2
276
1
Q  P 1 
[cos ]2
Q P 1 U2
QC     1   U 2  C 
4 4 [cos ]2
Z C
P 1 P 1
C  1   1 
4 U 2   [cos ]2
8  p  f U 2 [cos ]2
2000 1
 2
 2
 1  30,693  10 6 [F ]  30[mF ]
8  p  50  230 0,7
27.55. zadatak.
Pravougaoni invertor na slici napaja rezonantni potrošač (RLC). MOSFET-ovi provode
alternativno u dijagonalnim parovima u trajanju od po 0,5T. Struja potrošača je sinusnog oblika
amplitude 5 [A] i kasni u odnosu na napon za četvrtinu periode. Odrediti srednju snagu statičkih
gubitaka po jednom MOSFET-u ako je otpornost kanala MOSFET-a rDSon = 0,2 [Ω] a pad napona na
inverznoj diodi MOSFET-a je UD = 1 [V]!
Rešenje:
T T
T 4 4
1 1 1
PD    pD  dt    U D  iD  dt    U D  I m  cos  t   dt 
T 0 T 0 T 0
p
1 2 U I
p
   U D  I m  cos  t   d   t   D m  sin   t 
t   U D  I m  1  0 
2
2 p 0 2 p t  0 2 p
U D  I m 1 5
   0,795[W ]
2 p 2 p
T T
T 4 4
1 1 1
  pQ  dt    rDSon  iQ  dt    rDSon  I m  sin 2   t   dt 
2 2
PQ 
T 0 T 0 T 0
p p
2 2
rDSon  I m 2
rDSon  I m 2 1  cos2t 
   sin   t   d   t  
2
  d   t  
2 p 0
2 p 0
2
rDSon  I m 
2
sin 2t   t 
p
rDSon  I m
2
0, 2  5 2 5
  t   2     0,625[W ]
4 p  2  t  0 8 8 8
PQuk  PD  PQ  0,795  0,625  1,420[W ]
277
27.56. zadatak.
Na ulazu buck pretvarača je napon od 12 [V], otpornost potrošača je 1 [Ω], faktor ispune 0,5,
induktivnost prigušnice je tolika da pretvarač radi na granici između kontinualnog i diskontinualnog
režima, kapacitet kondenzatora je veliki. Proračunati novu vrednost izlaznog napona ako se
induktivnost prigušnice smanji na polovinu od prethodne vrednosti, ostali uslovi se ne menjaju!
Nacrtati vremenski dijagram struje prigušnice za oba slučaja!
Rešenje:
T
 u L t   dt  0 
0
Uul  U iz   D  T  U iz  1  D   T  0 
278
U iz  D  U ul  0,5 12  6[V ] 

U 6
I iz  iz   6[ A] 
R 1
 i t   dt  0 
0
C
1
 I L max  T  Iiz  T 
2
I L max  2  I iz  2  6  12[A] 
U
I L  I L max  iz  1  D   T 
L
U U U iz R
L  iz  1  D   T  iz  1  D   T   1  D   T   1  D   T 
I L max 2  I iz U 2
2  iz
R
279
 i' t   dt  0 
0
C
1
 I 'L max  D     T  I 'iz T 
2
2
I 'L max   I 'iz 
D 
L U 'iz U 'iz R
L'    T     T   D       T 
2 I 'L max 2 2
 I 'iz
D 
1 R R
  1  D   T   D       T 
2 2 2
1 D
 D    2 
2
1 D
 2  D   0
2
1 D 1 1  1
 D  D2  4    2  2  1  
2   D  D  2  1  D   2
2
2  2
1/ 2  
2 2 2
1 1 1 5
  1  
1 5
 2 4  2 2   0,309  0,809
2 2 4
D 0,5
U 'iz   U ul  12  7,416[V ] 
D  0,5  0,309
U' 7,416
I 'iz  iz   7,416[ A]
R 1
2 2
I 'L max   I 'iz   7,416  17,666[ A]
D  0,5  0,309
27.57. zadatak.
Potrošač R na izlazu diodnog ispravljača sa kapacitivnim filtrom troši srednju snagu od 1
[kW]. Proračunati kapacitivnost kondenzatora tako da ugao provođenja pojedinih dioda bude 30o!
Rešenje:
U m  2  U eff  2  230  325,269[V ] 
U min  U m  sin 90   prov   325,269  sin 90  30   325,269  sin 75  281,691[V ] 
280
U min  U m 281,691  325,269

U sr    303,480[V ] 
2 2
P 1000
I DC    3,295[ A] 
U sr 303,480
U  U m  U min  325,269  281,691  43,578[V ] 
180   prov T 180  30 20 103
t prov      8,333 10 3 [s ]  8,333 [ms ] 
180 2 180 2
Q  I DC  t prov 
Q I DC  t prov 3, 295  8,333 10 3
C    630,071 10 6 [F ]  630[mF ]
U U 43,578
27.58. zadatak.
Forward pretvarač se konstruiše sa sa transformatorom prenosnog odnosa N1 / N2 = 1 / 2.
Faktor ispune je D = 0,4. Radna frekvencija je fs = 100 [kHz]. Na ulazu je napon Uul = 48 [V]. Pad
napona na prekidačkom tranzistoru je UCEsat = 2 [V] a na sekundarnim diodama je UD = 1 [V].
Odrediti otpornost potrošača na izlazu Rpot i potrebnu induktivnost prigušnice L tako da pri snazi od
Ppot = 500 [W] pretvarač radi između kontinualnog i diskontinualnog režima! Kapacitet filtarskog
kondenzatora C je veliki.
Rešenje:
u1  U ul  U CEsat  48  2  46[V ] 
N 2
u2  u1  2  46   92[V ] 
N1 1
T
 u L t   dt  0 
0
u2  U iz  U D   D  T  Uiz  U D   1  D   T  0 :T 
u2  U iz  U D   D  U iz  U D  1  D   0 
U iz  u2  D  U D  92  0, 4  1  35,8[V ] 
2
U iz
Ppot  
R pot
2
U iz 35,82
R pot    2,563[]
Ppot 500
281
Ppot 500
I iz    13,966[A] 
U iz 35,8
I L max  2  Iiz  2 13,966  27,932[ A] 

I
uL  L  
t
u  t  U iz  U D  U  U D   1  D   35,8  1  1  0,4 
L L   1  D   T  iz
I  I L max 2  I iz  f 2 13,966 100 103

35,8  1  1  0,4  7,904 106 [H ]  7,9[mH ]
2 13,966 100 103
27.59. zadatak.
Boost pretvarač podiže napon sa Uul = 5 [V] na Uiz = 12 [V] pri struji potrošača od Iiz = 2
[A]. Pad napona na diodi je UD = 1 [V], ostali gubici se u prvoj aproksimaciji zanemaruju.
Proračunati faktor ispune za ovaj slučaj! Koliko treba korigovati faktor ispune ako se uzme u obzir i
otpornost kanala prekidačkog MOSFET-a od rDSon = 0,1 [Ω]? Talasnost struje kalema ima malu
vrednost.
Rešenje:
T
 i t   dt  0 
0
C
282
I ul  1  D   T  I iz  T 
I
I ul  iz
1 D
T
a)  u L t   dt  0 
0
U ul  D  T  U ul  U iz  U D   1  D   T  0 
U ul  D  U ul  U iz  U D  U ul  D  U iz  U D   D  0 
U  U D  U ul 12  1  5 8
D  iz    0,615[ ]
U iz  U D 12  1 13
T
b)  u L t   dt  0 
0
Iiz
Uul  U DS   D  T  U ul  U iz  U D   1  D   T  0  U DS  rDSon  I ul  rDSon 
1 D
 I 
U ul  rDSon  iz   D  U ul  U iz  U D   1  D   0 
 1 D 
I
 rDSon  iz  D  U iz  U D   D  U ul  U iz  U D   0 
1 D
2 0,2  D D 1
 0,1   D  12  1  D  5  12  1   13  D  8  0  
1 D D 1 13
8 8 0,2  8 0,2  8
D2  D   D    D  D 2  1    D   0 
13 13 13  13 13  13
 13  8  0,2  8
D2   2
  D   D  1,6  D  0,615  0 
 13  13
1,6  1,62  4  0,615
D1 / 2   0,956[ ]  0,643[ ]
2
Da  0,615[ ]  Db  0,643[ ]
27.60. zadatak.
Za buck-boost pretvarač je poznato: Uul = 12 [V], D = 0,6, Rpot = 5 [], fs = 20 [kHz]. Gubici
se mogu zanemariti. Smatrati da je kapacitivnost kondenzatora velika. Proračunati induktivnost
kalema tako da pretvarač radi na granici između kontinualnog i diskontinualnog režima!
Rešenje:
T
 u t dt  0 
0
L
U ul  D  T  U iz  1  D   T  0 : T 
283
U ul  D  U iz  1  D   0 
D 0,6 0,6
U iz  U ul   12   12   18[V ] 
1 D 1  0,6 0,4
U 18
I iz  iz   3,6[]
R pot 5
T
 i t   dt  0 
0
C
1
 I L max  1  D   T  I iz  T  0 
2
2  I iz 2  3,6 2  3,6
I L max     18[ A] 
1  D 1  0,6 0,4
di I
U ul  uL  L  L  L  L max 
dt D T
D  T  U ul D  U ul 0,6 12
L   3
 20 10 6 [H ]  20[mH ]
I L max f s  I L max 20 10 18
27.61. zadatak.
Na ulazu kola je mrežni napon 230 [V] / 50 [Hz]. Proračunati ugao paljenja tiristora tako da
pri R1 = 0 potrošač R2 = 15 [Ω] dobije srednju snagu od 1 [kW]. Za koliko treba promeniti ugao
paljenja pri R1 = 1 [Ω] da bi srednja snaga potrošača ostala nepromenjena! Ugao paljenja se računa
od prolaska mrežnog napona kroz nulu pri rastućem naponu. Gubici na tiristoru se zanemaruju.
Rešenje:
T p p
1 1 1
PT  pT t     pT  d   t    R2  [iR t ]  d   t  
2
  pT  dt 
T 0 2 p 0 2  p 
2 2
1 p  2  U eff  2  U eff  R2 p
   R2    sin   t   d   t    sin 2   t   d   t  
2 
2 p   R1  R2  2  p  R1  R2  
2 p
U eff  R2 1  cos2    t 
 2
  d   t  
p  R1  R2   2
2
U eff  R2 p p

  d   t    cos2    t   d   t  
2 
2  p  R1  R2    
284
2
U eff  R2  p 1 p
 2
   t    sin 2    t   
2  p  R1  R2    2 
2
U eff  R2  1 1 
 2
 p     sin 2  p    sin 2    
2  p  R1  R2   2 2 
2
U eff  R2  1 
 2
 p     sin 2    
2  p  R1  R2   2 
 2  P  R1  R2 2 
sin 2     2  p   2
 1  2    f  
 U eff  R2 
a) R1  0 
 2  P  R2   2  1000 15 
sin 2     2  p   2
 1  2    2  p   2
 1  2   
U
 eff   230 
 2,7199422  2    f a  
 a  1,465[rad ] 
sin 2   a   sin 2 1,465  0,21007 
f a    2,7199422  2   a  2,7199422  2  1,465  0,21006 
180
 a  1,465   89,938[]
p
b) R1  1[]  R1  R2  1  15  16[] 
 2  P  R1  R2 2   2  1000  162 
sin 2     2  p  2  p   2
 1  2    2  p   2
 1  2   
 U eff  R2   230  15 
 2,2290065  2    f b  
b  1,337[rad ] 
sin 2   a   sin 2 1,337   0,45073 
fb    2,2290065  2   a  2,2290065  2  1,337  0,44499 
285
180
 a  1,337   76,604[]
p
 a  89,938[]  b  76,604[]
27.62. zadatak.
U prikazanom kolu ugao paljenja tiristora se menja od 0 [o] do 180 [o]. Pad napona na
tiristoru je konstantnih 1,2 [V], nezavisno od struje. Proračunati i nacrtati zavisnost srednje snage
gubitaka na tiristoru od ugla paljenja!
Rešenje:
T p p
1 1 1
Pg    pg t     pg  dt    pg  d   t    U T  iR t   d   t  
T 0 2 p 0 2  p 
p
1 2 U eff 2  U T  U eff p
  UT   sin   t   d   t     sin   t   d   t  
2  p  R 2 p  R 
2 U T  U eff  t  p 2  U T  U eff
  [ cos  t ]   [1  cos ] 
2 p  R  t   2 p  R
2 1,2  230 6,212
  [1  cos ]  3,106  [1  cos ]   [1  cos ]
2  p  20 2
286
27.63. zadatak.
Kod mrežnog filtra na slici, odrediti vrednosti L i C tako da pri ulaznom naponu od 230 [V],
pri potrošnji od 10 [A] i otpornom potrošaču napon potrošača bude 220 [V], a reaktivna snaga
kondenzatora bude 200 [VAr]!
Rešenje:
2
UR
Q 
ZC
2
UR 220 2 49400
ZC     242[] 
Q 200 200
1 1 1
C    13,153  10 6 [F ]  13,153[mF ]
  Z C 2  p  f  Z C 2  p  50  242
U 220
IC  R   0,901[ A] 
ZC 242
I ul  I L  I R  I C  102  0,9012  10, 412[ A] 
2 2
L'  2  L 
Z 'L    L' 
287
U ul  U R  Z 'L  I C    Z 'L  I R   U R  2  U R  I C  Z 'L  I C  Z 'L  I R  Z 'L 

2 2 2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
2 U R  IC U UR 2 U I U U
Z 'L  2  2 2
 Z 'L  ul2 2
 Z L  2  R 2 C  Z 'L  ul 2 R  0 
I R  IC I R  IC I ul I ul
2 220  0,901 2302  2202 2
Z 'L  2  2
 Z ' L  2
 Z L  3,932  Z 'L  44,637  0 
10,041 10,041
3,932  3,932  4  44.637
Z 'L 1 / 2   8,930[ ]  4,998[ ] 
2
Z' Z 'L 8,939
L L    14,213  10 3 [H ]  14,213[mH ]
2   2  2  p  f 2  2  p  50
27.64. zadatak.
Korektor mrežnog napona je realizovan prema šemi na slici. Pri nazivnoj vrednosti mrežnog
napona Un = 230 [V], RE1 je u gornjem položaju a RE2 u donjem položaju i propušta se ulazni
napon bez korekcije. Kada izlazni napon, usled smanjenja ulaznog napona, padne na vrednost od
90% od nazivne vrednosti, RE1 se prebaci u donji položaj i nastupa prvi stepen korekcije pri čemu
se izlazni napon podigne na nazivnu vrednost. Daljim smanjivanjem ulaznog napon dalje opada
izlazni napon. Kada izlazni napon ponovo padne na vrednost od 90% od nazivne vrednosti, prebaci
se RE2 u gornji položaj, nastupa drugi stepen korekcije i izlazni napon se ponovo vraća na nazivnu
vrednost. Proračunati namotaje transformatora po struji i naponu ako je na izlazu potrošač prividne
snage od S = 3 [kVA]!
Rešenje:
a) U ul  0,9  U n  0,9  230  207[V ]  RE1   RE2  U iz  U ul
U 2 a   0
b) U ul b   U iz b    0,9  U n  207[V ]  RE1   RE2  U iz b   U ul (b)  U 2 b   U n

U 2 b    U iz b   U ul b   230  207  23[V ] 
U 2 b  N2 U b   U ul b  U n  0,9  U n 0,1 1
  iz     0,111[ ] 
U ul b  N11  N12 U ul b  0,9  U n 0,9 9
U b 
U 2 b   ul 
9
288
U ul b  10
U iz b   U ul b   U 2 b   U ul b     U ul b 
9 9
c) U iz c    0,9  U n  207[V ]  RE1   RE2 

9 9 81
U ul c    U iz (c )   0,9  U n   U n  0,81  230  186,3[V ] 
10 10 100
U 2 c   U iz c   U ul c   230  186,3  43,7[V ] 
U 2 c  N 2 U iz c   U ul c  U n  0,81  U n 0,19
     0,234[ ]
U ul c  N11 U ul c  0,81  U n 0,81
S 3000
d) U iz  U n  230[V ]  S  3[kVA]  I iz    13,043[A]
U iz 230
N 2  U 2 max  U 2 c   43,7[V ]  I 2 max  Iiz  13,043[ A]
S 2 max  U 2 max  I 2 max  43,7  13,043  569,979[VA]  570[VA]
Iiz N
N11  U11 max  U ul c   186,3[V ]  I11 max   Iiz  2  13,043  0,234  3,052[ A]
N11 N11
N2
N11  N12 N N N N  9 10
N12   9  11  12  9  12  9  11  9  1    9   4,736[ ]
N2 N2 N 2 N2 N2  19  19
N
U12 max  U 2 b   12  23  4,376  100,648[V ]
N2
N2 1
I12 max  I iz   13,043   1,449[ A]
N11  N12 9
27.65. zadatak.
Tiristorski punjač akumulatora realizovan je sa jednim tiristorom prema slici. Tiristor se pali
u svakoj pozitivnoj poluperiodi pri uglu paljenja od  = 70 [o]. Proračunati ugao provođenja
tiristora i vršnu vrednost strujnog impulsa koji nastupa za vreme provođenja tiristora! Poznato je da
je efektivna vrednost priključnog napona na punjač Uul = 80 [Veff], napon akumulatorske baterije
UAK = 56 [V] i induktivnost prigušnice L = 10 [mH].
289
Rešenje:
1  70[] 
 U AK  56 
 2  arcsin    arcsin    arcsin 0,4949  29,668[]  150,3319[] 

 U ul  2   80  2 
T t3 t2 t3
 u t   dt   u t   dt   u t   dt   u t   dt 0 
0
L
t1
L
t1
L
t2
L
t2 t2 t2
[
 uL t   dt   uul t   U AK   dt   U ul  2  sin   t   U AK  dt  ]
t1 t1 t1
t2 t2
1


[ ]
  U ul  2  sin   t   d   t    U AK  dt 
t1 t1
U ul  2  t  2 t
  cos  t   U AK  2 
   t  1 t1
U ul  2
  [cos1   cos 2 ]  U AK  t 2  t1  

U ul  2  2  1 T
  [cos1   cos 2 ]  U AK   
 180 2
290
80  2 150,3319  70 20 10 3
  [cos70   cos150,3319 ]  56   
2  p  50 180 2
 0,1861[Vs ]
t3 t3 t3
 u t   dt   u t   U   dt   [U
t2
L
t2
ul AK
t2
ul ]
 2  sin   t   U AK  dt 
t3 t3
1


[ ]
  U ul  2  sin   t   d   t    U AK  dt 
t2 t2
U ul  2 3   2 T
  [cos 2   cos 3 ]  U AK 
 
 180 2
80  2 150,3319   3 20 103
  [cos150,3319   cos 3 ]  56   
2  p  50 180 2
t2
   u L t   dt  0,1861 
t1
0, 4949
cos 3     p   3  0,9466  f  3  
180
3  210[] 
   3  1  210  70  140[] 
t
1 2 0,1861
I max  iiz t2     u L  dt   18,616[ A]
L t1 10 10 3
27.66. zadatak.
Nacrtati vremenski dijagram izlaznog napona uiz(t) punoupravljivog tiristorskog mosta na
slici za slučaj kada se odgovarajući tirstori pale sa kašnjenjem od 45 [o] u odnosu na prolaske
mrežnog napona kroz nulu! Proračunati srednju vrednost izlaznog napona za taj slučaj! Struja RL
potrošača je kontinualna.
291
Rešenje:
  45[]
R  23[ ]
L  100[mH ]
T p 
1 1
U SR  uiz t     uiz t   dt    2  U ul  sin   t   d   t  
T 0 p 
2  U ul  t  p  2  U ul
  cos  t    [cosp     cos ] 
p  t   p
2  2  U ul 2  2  230
  cos    cos45  146,371[V ]
p p
27.67. zadatak.
Izlaz tiristorskog ispravljača je opterećen prigušnicom velike induktivnosti L, a potrošač R
je vezan u ulaznu granu. Tiristori se pale dijagonalno pri prolasku ulaznog napona uul(t) kroz nulu.
Nacrtati uporedne vremenske dijagrame napona uul(t), uL(t), uR(t) i struje iR(t)!
292
Rešenje:
Dijagrami su dobijeni za L  100[mH ] .
27.68. zadatak.
293
Korekcija ulaznog mrežnog napona se ostvaruje algebarskim sabiranjem ulaznog napona sa

naponom sekundara prikazanog transformatora. Transformator se napaja iz jednofaznog mostnog
invertora sa sinusnim izlazom, a napajanje iz mreže je preko diodnog mosta. Talasnost napona na
kondenzatoru u međukolu je do 20 [V]. Proračunati potreban prenosni odnos transformatora ako je
potrebno vršiti korekciju pri varijacijama ulaznog mrežnog napona 230 [V]  20 %!
Rešenje:
 20 
U isp  1    2 U ul  U  1  0,2   2  230  20[V ]
 100 
U 20
U1  isp  1  0,2   230  [V ]
2 2
20 20
U2    U ul    230  46[V ]
100 100
20
N1 U1
 1  0,2  230 
  2
N2 U 2 46
N1
1  0,2   230  20
 2  5,694[ ]
U
N 2 ul  max 46
20
N1
1  0,2  230 
 2  3,694[ ]
N 2 U ul  min 46
27.69. zadatak.
Posmatra se buck-boost pretvarač sa konačnom otpornošću prigušnice RL = 0,1 [ ]. Drugi
gubici se zanemaruju. Smatrati da su induktivnost prigušnice i kapacitivnost kondenzatora velike.
Nacrtati dijagram zavisnosti odnosa vrednosti izlaznog i ulaznog napona u funkciji vrednosti
faktora ispune Uiz / Uul i stepena korisnog dejstva  od faktora ispune D!
Rešenje:
T
 i t   dt  0 
0
C
I L  1  D   T  Iiz  T  0 
I U iz
I L  iz  
1  D R p  1  D 
294
 u t dt  0 
0
L
U ul  RL  I L   D  T  U iz RL  I L   1  D   T  0 : T 
U ul  D  RL  I L  D  U iz  1  D   RL  I L  RL  I L  D  0 
U iz  1  D   RL  I L  U ul  D 
U iz
U iz  1  D   RL   U ul  D 
Rp  1  D 
U iz D D D
  
U ul 1  D   RL 1  D   0,1 1  D   0,01
R p  1  D  10  1  D  1  D 
295
Piz Piz 1 1 1 1
    2
 2
 
Pul Piz  Pg Pg RL  I L RL  I iz RL
1 1 1 1
Rp  1  D 
2
R p  I iz  1  D 
2 2 2
Piz Rp  I iz
1 1
 
0,1 0,01
1 2 1
10  1  D  1  D 2
27.70. zadatak.
Transformator na slici služi za diferenciranje navedenih ulaznih impulsa. Transformator je
realizovan na jezgru AL = 1000 [nH], N1 = N2 = 5 [zavojaka], koeficijent sprege je jedinični i ne
dolazi do zasićenja. Proračunati i nacrtati vremenski dijagram izlaznih impulsa!
Rešenje:
L  AL  N1  103  109  52  25  106 [H ]  25[mH ] 
2
L 25 106
   0,25 10 6 [s ]  0,25[ms ] 
R 100
t
  
it    I   I   I max   1  e  
  
 
T T T
      
I    I   I   I max   1  e    I   I   I   e
2  2 
 I max  1  e 
2 

   
T

2
1 e
I   I max  T


2
1 e
296
T 20 10 6
 
20 , 25 10 6
e 2 
e  e  40  4,248  1018  0 
U 10
I   I max  max   0,1[ A] 
R 100
t
   
d   I   I   I max   1  e  
dit 
t
   1 
uiz t   uL t   L   L   L  2  I max   e  
dt dt 
t t t
1   
 L  2  I max   e   2  I max  R  e   2 U max  e  
L
R
0

uiz 0    uiz t   2  U max  e 
 2 U max  2 10  20[V ]
t 0
t
T  
uiz     uiz t  T  2  U max  e 2  2  10  e  40  0
2  t 
2
27.71. zadatak.
297
Transformator za zavarivanje ima izlaznu karakteristiku kao na slici. Padovi napona

uglavnom potiču od redne induktivnosti na modelu transformatora. Proračunati pri kojoj struji luka
(luk se modeluje sa linearnim otpornikom) se dobija maksimalna snaga luka!
Rešenje:
U iz 0 80
X Tr    0,266 [] 
Iizkr 300
2
2 U iz 0
Piz  Rluka  I iz  Rluka  2 2

Rluka  X Tr
d
max Piz   Piz   0 
dRluka
2 2
d  U iz 0  U iz 0
 Rluka 


2 
 [ 2

2
]
 1  Rluka  X Tr  Rluka  2  Rluka  0 
dRluka  2
2
Rluka  X Tr  Rluka  X Tr 2 2

2 2
X Tr  Rluka  0 
Rluka  X Tr  0,266 [ ] 
Z  Rluka  X Tr  X Tr  2  0,266  2  0,377[ ] 
2 2
U iz 0 U iz 0 I 300
I iz    izkr   212,132[ A]
Z U iz 0 2 2
 2
Iizkr
27.72. zadatak.
Na slici je prikazana šema buck-boost pretvarača koji služi za punjenje kondenzatora
kapaciteta od C = 1 [mF]. Koliko vremena je potrebno da se dati kondenzator napuni od UC = 300
[V] do UC = 600 [V]. Radna frekvencija tranzistora je fs = 20 [kHz], faktor ispune je D = 0,5 = konst,
sve gubitke zanemariti.
Rešenje:
298
0  t  D T
di u
u L  L  L  I L  L  t 
dt L
uL U 1 300 1
iL D  T   I L   D  T  ul  D   3
 0,5   1,5[ A]
L L f s 5 10 20 103
D T  t  T
diL 1 1 d 2iL 2 d 2 iL
u L  uC  0  L     iL  dt  0   iL  2  0  0  iL  2  0 
dt C LC dt dt
5
1 1 10  rad 
0     0,141421 105  
L C 3
5 10  1 10 6
50  s 
0 0,141421105
f0    2,25 103 [Hz ] 
2 p 2 p
1 1 1 1
T0   3
 444 10  6  444[ms ]  T   3
 50  10  6  50[ms ] 
f 0 2,25  10 f s 20 10
iL t   B1  cos0  t   B2  sin 0  t   iL 0  iL  I max 
di
u L  L  L  L  0  [ B1  sin 0  t   B2  cos0  t ]  uC  uC 0  0  B2  0 
dt
iL t   B1  cos0  t   B1  I max  iL t   I max  cos0  t 
 T   20 
iL 1  D   T   I max  cos 2  p  1  D     I max  cos 2  p  1  0,5  
 T0   444 
 I max  0,9999  I max  konst
t
1
uC t     iD  dt 
C 0
299
1 T 1 1
uC T     iL  dt   iL  1  D   T  1,5  1  0,5  50 10 6  37,5[V ]
C 1 D T C 1 10 6
1 T 1
uC 2  T   uC T     2  iL  dt  uC T    2  iL  1  D   T 
C 1D T C
1
 37,5  6
 2  1,5  1  0,5  50 10  6  37,5  2  37,5  3  37,5  112,5[V ]
1 10
1 T 1
uC 3  T   uC 2  T     3  iL  dt  uC 2  T    3  iL  1  D   T 
C 1 D T C
1
 3  37,5  6
 3  1,5  1  0,5  50 10 6  3  37,5  3  37,5  6  37,5  225[V ]
1 10
1 T 1
C 1D T C
1
 6  37,5  6
 4 1,5  1  0,5  50 10 6  6  37,5  4  37,5  10  37,5  375[V ]
1 10
1 T 1
C 1 D T C
300
1
 10  37,5   5 1,5  1  0,5  50 10 6  10  37,5  5  37,5  15  37,5  562,5[V ]
1 10 6
1 T 1
C 1D T C
1
 15  37,5  6
 6 1,5  1  0,5  50 10 6  15  37,5  6  37,5  21  37,5  787,5[V ]
1 10
uC1  uC 3  T  
1 1
 4  iL  t x  uC 3  T    4  iL  t x 
1  D   T 
C C 1  D   T
uC  uC 3  T  300  225
t x1   1  D   T   0,5  50 10 6  12,5 106  12,5[ms]
1 4  37 ,5
 4  iL  t x  1  D   T
C
1 1
uC 2  uC 5  T    6  iL  t x 2  uC 5  T    6  iL  t x 2 
1  D  T 
C C 1  D  T
uC 2  uC 5  T  600  562,5
t x2   1  D   T   0,5  50  106 
1 6  37 ,5
 6  iL  t x 2  1  D   T
C
 4,166  106  4,166 [ms ]
t x  1  D   T  t x1  T  D  T  t x 2 
 1  0,5  50 106  12,5  106  50  106  0,5  50  106  4,166  106 
 91,666 10 6  91,666[ms ]
27.73. zadatak.
Visokonaponski impuls se generiše pražnjenjem kondenzatora C = 0,22 [mF], koji je
prethodno napunjen na napon uC(0) = 300 [V] preko prigušnice L uz pomoć tiristora Q.
Transformator priključen paralelno sa prigušnicom se može smatrati idealnim. U toku pražnjenja
smatra se da sekundar transformatora nije opterećen. Proračunati potrebnu vrednost induktivnosti
prigušnice L tako da amplituda struje tiristora ne bude veća od IQmax = 20 [A]! Nacrtati uporedne
vremenske dijagrame napona na kondenzatoru uC i struje prigušnice iL!
301
Rešenje:
u L  uC  0 
di 1 1 d 2i
L    i  dt  uC 0   0  i  2  0 
dt C L C dt
2
1 2 d i
0   0  i  2  0 
L C dt
i t   B1  cos0  t   B2  sin 0  t   i 0   0  B1  0 
di d
i t   B2  sin 0  t   uL t   L0   L0  [B2  sin 0  t ]  L0  0  B2  cos0  t  
dt dt
uC 0  300[V ] 
uL 0  uC 0   300[V ] 
uL 0  uC 0  C
B2    uC 0   
L  0 L  1 L
L C
C
I Q max  B2  uC 0   
L
302
2 2
 uC 0    6  300 
    49,5 10 [H ]  49,5[mH ]
6
L  IQ max C  0,22 10  
I   20 
 Q max 
1 1
0    303 103 [Hz ]  303[kHz ]
6 6
L C 49,5 10  0,22  10
0 303 103
f    48,223 103 [Hz ]  48,223[kHz ]
2 p 2 p
1 1
T   20,73 10 6 [s]  20,73[ms]
f 48,223 103
27.74. zadatak.
U datom kolu sa kojim maksimalnim faktorom ispune se može pobuđivati MOSFET tako da
struja prigušnice ne teži ka beskonačnosti? Proračunati vršnu vrednost struje MOSFET-a pri tom
maksimalnom faktoru ispune, ako je radna frekvencija fs = 10 [kHz]! Za padove napona na
MOSFET-u i na diodi u provodnom stanju uzeti vrednosti od 1 [V]!
Rešenje:
0  t  D T 
di I
U  U Q  uL  L   L  Luklj 
dt D T
U UQ
I Luklj   D T
L
D T  t  T 
di I Lisklj
 U D  uL  L   L 
dt 1  D   T
303
UD
I Lisklj    1  D   T
L
I max NOT
   I Luklj  I Lisklj 
U  UQ UD
 D T  1  D   T 
L L
U  U Q  U D  D  U D 
UD 1 1
D    0,0416 [ ]
U  U Q  U D 24  1  1 24
U  UQ U  UQ UD 1
I max  I Luklj   Dmax  T    
D  Dmax L L U  U Q  U D fs
24  1 1 1 23
 6
  3
  0,958[A]
100  10 24 10  10 s 24
27.75. zadatak.
Prikazani forward pretvarač se realizuje bez reset namotaja prema slici. Proračunati mini-
malnu vrednost induktivnosti magnećenja transformatora tako da srednja snaga gubitaka na
zaštitnoj diodi DZ ne bude veća od 2 [W]! Pretvarač radi na učestanosti od fs = 20 [kHz] uz
maksimalni faktor ispune od 50 [%].
Rešenje:
0  t  D T 
304
diL I
U ul  L1m   U ul  L1m  L max 
dt D T
U  D T
I L max  ul
L1m
D T  t  T 
di I
U ul  L1m  L  U Z  U ul  U Z   L1m  L max 
dt  T
I L max
  T  L1m 
U Z  U ul
 T
1 1 UZ 2
WZ   U Z  iL  dt   U Z  I L max    T   L1m   I L max 
0
2 2 U Z  U ul

1

UZ U  D  T  
 ul
2
2 U Z  U ul L1m
PZsr  f s  WZ 
1
 fs 
UZ U  D  T   1  U Z  U ul  D  
 ul
2 2
2 U Z  U ul L1m 2 U Z  U ul f s  L1m
1
L1m  
UZ U  D   1  27  12  0,5  810 10 6 [H ]  810[mH ]
 ul
2 2
2 U Z  U ul f s  PZsr 2 27  12 20  103  2
27.76. zadatak.
Realizuje se prigušnica na toroidnom jezgru od plastičnog materijala. Dimenzije jezgra su:
unutrašnji prečnik Du = 80 [mm], spoljašnji prečnik Ds = 160 [mm], visina H = 40 [mm]. Koliki broj
zavojaka se može staviti na dato jezgro u dva sloja, ako prigušnica treba da izdrži prostoperiodičnu
struju efektivne vrednosti od Ieff = 2,5 [A], uz gustinu struje od J = 5 [A/mm2]? Proračunati
induktivnost dobijene prigušnice i potreban kapacitet kondenzatora koji sa prigušnicom treba da
formira redno rezonantno kolo na frekvenciji od f0 = 100 [kHz]!
Rešenje:
I eff p  dCu 2 I eff 2,5
ACu    dCu  2   2  0,7978[mm]  0,8[mm] 
J 4 J p 5 p
D p 80  p
N  2 u  2  200  p  20628,318[zav ]  628[zav ] 
dCu 0,8
D  Du 160  80
Ae  s
2
H 
2
 40  40  40  1600 mm 2  [ ]
D  Du 160  80
l s p   p  120  p  376,992[mm] 
2 2
A 1600 106
L  m0  N 2  e  4  p 10 7  6282   8,413 10 3 [H ]  8,413[mH ]
l 120  p 10 3
1 1 1
C 2    301,06  1012 [F ] 
2 2 2

0  L 4  p  f0  L 4  p  100 103 2  8,413 103 
 301,06 10 12
[ pF ]
27.77. zadatak.
Potrošač priključen na tiristorski ispravljač radi sa konstantnom jednosmernom strujom,
zahvaljujući prigušnici velike induktivnosti, koja je redno vezana sa potrošačem. Ugao paljenja
tiristora je  = 30 [o] u odnosu na prolaske ulaznog napona kroz nulu. Dimenzionisati ulazni
osigurač po struji, ako se zna da se iz izvora uzima aktivna snaga od Pul = 2 [kW]!
305
Rešenje:
T T 
 t    t 
T 2 2 
1 1 2
Pul  pul    pul  dt    I DC  U m  sin t   dt    I DC  U m  sin t   d t  
T 0 T t   T  t

2
I DC U m p  2  I DC  U eff t  p  
   sin t  d t    [ cost ] 
p  p t  
2  I DC  U eff
  2  cos  
p
p  Pul p  2000 p  2000
I osigeff  I DC     11,153[ A]
2  2  U eff  cos  p 
2  2  230  cos  3
2  2  230 
6 2
27.78. zadatak.
Odrediti srednju i efektivnu vrednost struja dioda, tiristora i potrošača za kolo sa slike! Ugao
paljenja tiristora je  = 30 [o], efektivna vrednost mrežnog napona Uul = 230 [V] i otpornost
potrošača Rpot = 10 [ ].
306
Rešenje:
T T /2  T / 2
1 1 1
I DSR  iD    iD  dt  
T 0 T t I m  sin t   dt    T  I
 t
m  sin t   d t  

p
Im I  t  p
   sin   t  d   t   m  [ cos  t ] 
2 p  2 p  t 
Im I 2  U ul
   cosp   [ cos ]  m  [1  cos ]   [1  cos ] 
2 p 2 p 2  p  R pot
2  230   p 
  1  cos   9,660[ A]
2  p 10   6 
I QSR  iQ  2  I DSR  2  9,660[ A]  9,320[ A]
I R _ SR  iR  0
T T /2  T / 2
1 1 1
  [iD t ]  dt 
2 2 2
I Deff   I m  sin t   dt 
2
 Im   sin t   d t  
2
T 0 T t
 T  t 
1 p 1  cos2    t  I 1  sin 2    t     t  p
 Im    d   t   m   t    t  
2 p  2 2 p  2 
Im 1  sin 2  p   sin 2     I m  sin 2   
   p        1  
2 p  2  2 p 2 p
 p
sin  2  
2  U ul  sin 2    2  230 p 6
  1    1    16,027[A]
2  R pot p 2 p 2  10 6 p 2 p
I Qeff  2  I Deff  2 16,027[ A]  22,665[ A]
I R _ eff  I Qeff  22,665[ A]
27.79. zadatak.
Dat je transformator sa feritnim jezgrom efektivnog preseka Ae = 100 [mm2]. Na primarne
namotaje dolazi napon kao na slici preko kondenzatora velike kapacitivnosti. Odrediti potreban broj
navojaka primara tako da maksimalna idukcija u jezgru bude Bmax = ± 0,25 [T]. Bez procepa se
struja magnećenja može zanemariti. Koliki procep l0 treba dodati da struja magnećenja mereno od
vrha do vrha bude Ipp = 1 [A]?
307
Rešenje:
T
1 1
U sr    u  dt   300  10  0  10   150[V ] 
T 0 20
uL t   u t   U sr 
T /2
N1    u
0
L  dt 
T U max T
N1    N  2  Bmax  Ae  U L max    
2 2 2
U max  T 300  20  103
N1    30[zav]
8  Bmax  Ae 8  0,25  100 10 6
I pp  2  I max 
I pp Bmax
N1  I max  N1   l0  
2 m0
N1  I pp  m0 30  1  4  p  107
l0    75,398 10 6 [m]  0,075[mm]
2  Bmax 2  0,25
27.80. zadatak.
Ulazni napon kod polumostnog pretvarača se menja u opsegu 280 [V] < Uul < 350 [V].
Maksimalni faktor ispune po jednom tranzistoru je Dmax = 0,45. Izračunati potreban broj primarnih
zavojaka energetskog transformatora koji se realizuje na jezgru sa efektivnim presekom Ae = 370
[mm2], tako da maksimalna idukcija u jezgru bude Bmax = ± 0,25 [T] pri frekvenciji od fs = 20 [kHz]!
Rešenje:
T /2
N1    u
0
L  dt 
U max
N1    N1  2  Bmax  Ae   D T 
2
308
U max  D  T U max  D 350  0,45

N    21,283[zav ]  22[zav ]
4  Bmax  Ae 4  Bmax  Ae  f s 4  0,25  370  20 103
27.81. zadatak.
Kod buck-boost pretvarača na slici može se smatrati da je talasnost struje prugušnice mala.
Proračunati i nacrtati vremenski dijagram struje kondenzatora C smatrajući da nema gubitaka u
kolu. Proračunati potreban kapacitet kondenzatora C tako da talasnost napona na kondenzatoru
bude UC = 200 [mV] od vrha do vrha! Frekvencija prekidanja je fs = 100 [kHz], ESR kondenzatora
se zanemaruje.
Rešenje:
diL
0  t  D  T  uL T   L   U ul 
dt
309
di L
D  T  t  T  u L T   L   U iz 
dt
U ul  D  T  U izl  1  D   T 
U iz 20 20 5
D     0,625[ ] 
U ul  U iz 12  20 32 8
I iz  T  I ul  1  D   T 
I 10 8
I ul  I L  iz   10  26,666 [A] 
1 D 1 5 3
8
1 1
T  3
 10 10 6 [s ]  10[ms ] 
f sl 100 10
Q  I iz  D  T  10  0,625  1  105  6,25  105 [C ] 
Q 6,25 105
C  3
 312,5 10  6 [F ]  312,5[mF ]
uC 200 10
 I iz  10[ A] 0  t  D T
iC t  
 Iiz  Iul  16,666[ A] D  T  t  T
27.82. zadatak.
U kolu na slici napaja se jednosmerni motor sa pobudom u vidu stalnih magneta. Prekidački
tranzistor radi na frekvenciji od fs = 3 [kHz] uz faktor ispune od D = 50 [%]. Srednja struja motora
je I = 50 [A], a talasnost struje merena od vrha do vrha je Ipp = 10 [A]. Kolika će biti talasnost pri
faktoru ispune od D = 25 [%]? Otpornost rotora se zanemaruje.
Rešenje:
EMS  D  U ul 
di I
uL  U ul  EMS  U ul  D  U ul  1  D   U ul  L   L  pp 
dt D T
L
1  D   D U ul  T  1  D   D  Uul  1  0,5  0,5  80  2 103 [H ] 
I pp I pp  f s 10  3 103 3
EMS '  D 'U ul 
di I ' pp
u 'L  U ul  EMS '  U ul  D'U ul  1  D'  U ul  L   L 
dt D'T
310
L
1  D'  D'U ul  1  D   D  U ul 
I ' pp  f s I pp  f s
I ' pp 
1  D'  D'  I  1  0,25  0,25 10  0,75  0,25 10  3 10  7,5[A]
1  D   D pp 1  0,5  0,5 0,5  0,5 4
27.83. zadatak.
U faznom regulatoru sa trijakom na slici odrediti induktivnost prigušnice L tako da se dobije
opseg regulacije snage na otpornom potrošaču R u opsegu od 0 do 1 [kW]!
Rešenje:
  0  180[]  P  0  1[kW ] 
Z  R2  X 2 
2
U  R U 2
P  R  I 2  R    2 
Z  R  X2
R U 2
X2   R2 
P
R U 2
X  R2 
P
1 R U 2 1 R U 2 1 20  2302
L   R2    R2    202 
 P 2 p  f P 2  p  50 1000
 81,651 103 [H ]  81,651[mH ]
27.84. zadatak.
Na izlaz PWM invertora je priključen LC filtar prema slici. Na izlazu se formira sinusni
napon od U = 230 [V], frekvencije f = 50 [Hz]. Nazivna snaga je Pn = 2 [kW]. Proračunati
kapacitivnost kondenzatora C tako da njegova reaktivna snaga bude 5% od nazivne aktivne snage
invertora i induktivnost prigušnice L tako da rezonantna frekvencija filtra bude fr = 2 [kHz]! Koliki
je osnovni harmonik pada napona na kalemu pri nazivnoj snazi?
311
Rešenje:
QC  5%  Pn    C  U 2 
5 P 5 Pn 5 2000
C  n 2  2
   6,017 10 6 [F ]  6,017[mF ]
100   U 100 2  p  f  U 100 2  p  50  230 2
1 1 1
L 2    1,052 10 3 [H ]  1,052[mH ]
2 2
 3 2
r  C 4  p  f r  C 2  p  2 10  6,017 10  6
Pn 2000
IR    8,695[ A] 
U 230
Q 5%  Pn 5 Pn 5 2000
IC  C       0,434[ A] 
U U 100 U 100 230
2 2 2 2 2
2 2  P  Q   P   5%  Pn  P 2  5 
I L  I R  IC   n   C    n     n  1   
U   U  U   U  U  100 
2
2000  5 
  12     8,706[ A] 
230  100 
U L    L  I L  2  p  f  L  I L  2  p  50  1,05  103  8,706  2,878[V ]
27.85. zadatak.
U nazivnoj radnoj tački srednji napon jednosmernog motora je UMSR = 200 [V], a radna
struja je IM = 1,5 [A]. Tranzistori provode naizmenično: gornji tranzistor sa faktorom ispune D, a
donji sa faktorom ispune (1-D). Proračunati pojedine faktore ispune, srednje struje pojedinih
tranzistora i srednju snagu statičkih gubitaka na pojedinim tranzistorima ako je rDSon = 0,3 [ ]!
Talasnost struje motora se može zanemariti.
Rešenje:
T
1
U MSR  uM    uM t   dt  D  U ul 
T 0
U 200 2
D  MSR    0,666 [ ]
U ul 300 3
2 1
1  D  1    0,333 [ ]
3 3
312
T D T
1 1 2
I Q1SR  iQ1    iQ1 t   dt    iM t   dt  D  I M   1,5  1[ A]
T 0 T 0 3
T T
1 1 1 1
I Q 2 SR  iQ 2    iQ 2 t   dt    iM t   dt  1  D   I M  1,5   0,5[ A]
T 0 T DT 3 2
T T D T
1 1 1
  pQ1 t   dt    rDSon  iQ1 t   dt    rDSon  iM t   dt 
2 2
PQ1  pQ1 
T 0 T 0 T 0
2
 D  rDSon  I M   0,3  1,52  0,45[W ]
2
3
T T T
1 1 1
PQ 2  pQ 2    pQ 2 t   dt    rDSon  iQ 2 t   dt    rDSon  iM t   dt 
2 2
T 0 T 0 T DT
1
 1  D   rDSon  I M   0,3  1,52  0, 225[W ]
2
27.86. zadatak.
313
Grejač nazivne snage Pn = 1 [kW] se reguliše pomoću trijaka u kolu prema slici a).
Uprošćena strujno - naponska karakteristika trijaka u uključenom stanju data je na slici b).
Proračunati najveću vršnu i srednju snagu gubitaka trijaka u datoj vezi!
Rešenje:
U T 0  1[V ] 
U T 1
rT    0,1[] 
IT 10
i t 
uT t   T  U T 0  rT  iT t  
iT t 
pT t   uT t   iT t   U T 0  iT t   rT  [iT t ] 
2
  0  180[]  P  0  1[kW ] 
u t  2 U
iT t   iR t     sin   t   I Rm  sin   t  
R R
P 1000
IR    4,347[ A] 
U 230
I Rm  2  I R  2  4,347  6,148[ A] 
pTgm  uTm t   iTm t   U T 0  I Rm t   rT  I Rm  1  6,148  0,1  6,1482  9,927[W ]
2
1 T /2 1 p 1 p
PTg  pTg t  
T 0 p 0 p 0

  pTg  dt    pTg  d   t     U T 0  iR t   rT  [iR t ]  d   t  
2

2
p
1

p
 2

  UT 0  I Rm  sin   t   rT  [I Rm  sin   t ]  d   t  
0
p p
1 1
  U T 0  I Rm  sin   t   d   t     rT  [I Rm  sin   t ]  d   t  
2

p 0
p 0
p p
1 1
 U T 0  I Rm   sin   t   d   t    rT  I Rm   [sin   t ]  d   t  
2 2

p 0
p 0
p p
1  cos2    t 
2
UT 0  I Rm rT  I Rm
   sin t   d t     d   t  
p 0
p 0
2
U T 0  I Rm   t  p rT  I Rm 2  sin 2    t     t  p
  [ cos  t ]     t      t  0 
p  t  0 2 p  2
314
2
U T 0  I Rm r I  sin 2p   sin 0  
   cosp   [ cos0]  T Rm  p  0   
p 2 p  2 
2
UT 0  I Rm r I  0  0
  [  1   1]  T Rm  p  0  
p 2 p  2 
2
2 I  2 2 2
  U T 0  I Rm  rT   Rm    U T 0  I Rm  rT  I R   1  6,148  0,1  4,347 2 
p  2 p p
 3,913  1,889  5,802[W ]
27.87. zadatak.
U zavisnosti od faktora ispune pobudnih impulsa prekidačkih tranzistora (D i 1 – D), sklop
prikazan na slici puni akumulator B iz akumulatora A ili obrnuto. Pri pražnjenju napon akumulatora
A je UApra = 12 [V] a pri punjenju je UApunj = 14 [V]. Ekvivalentni nivoi napona kod akumulatora B
su pri pražnjenju UBpra = 6 [V] a pri punjenju UBpunj = 7 [V]. Pad napona na prekidačkim
tranzistorima je UQ = 1 [V] u zavisnosti od smera proticanja struje, ali je nezavisan od apsolutne
vrednosti struje. Proračunati potrebne vrednosti faktora ispune za oba slučaja!
Rešenje:
a) A B
 u t   dt  0 
0
L
U  U  U
Apraz Q1 Bpunj  D  T  U  U  1  D   T  0 
Q2 Bpunj
U  U  U
Apraz Q1 Bpunj  D  U  U  D  U  U 
Q2 Bpunj Q2 Bpunj
315
U Bpunj  U Q 2 7 1 8 2
D     0,666 [ ]
U Apraz  U Q1  U Q 2 12  1  1 12 3
b) B  A
 u t   dt  0 
0
L
U  U  U  D  T  U
Bpraz Q1 Apunj Bpraz  U Q 2  1  D   T 
U  U  U
Bpraz Q2 U U
Bpraz Q2 Bpraz  U Q1  U Apunj  D 
U Bpraz  U Q 2 6 1 5
D    0,357[ ]
U Apraz  U Q1  U Q 2 14  1  1 14
27.88. zadatak.
Redno RLC rezonantno kolo napaja se iz naponskog izvora sa pravougaonim naponom,
tačno u fazi sa približno sinusnom strujom koja se formira u rezonantnom kolu. Amplituda struje je
Im = 2 [A], a snaga koja se troši u kolu je P = 1000 [W]. Proračunati radnu učestanost kola fr,
otpornost otpornika R i potrebnu amplitudu ulaznog napona Um!
Rešenje:
316
1  1 
Z  R  j   L   R  j    L  
j   C   C 
1
r  
L C
1 1
fr    41,093 10 3 [Hz ]  41,093[kHz ]
2  p  L  C 2  p  300 10 6  50 10 9
2
I
P  PR  R  I 2  R  m 
2
2  PR 2  1000 1000
R 2
   500[ ]
Im 22 2
T /2 p p
1 1 1
P  p t     p  dt    U m  it   d   t     U m  I m  sin   t   d   t  
T 0
p 0
p 0
2
p
1 1  t  p 2
  U m  I m   sin   t   d   t    U m  I m  [ cos  t ]  U  I 
p 0
p  t  0 p m m
p P p 1000
Um    250  p  795,398[V ]
2  Im 22
27.89. zadatak.
Paralelno RLC rezonantno kolo napaja se iz strujnog izvora koji daje struju pravougaonog
oblika tačno u fazi sa približno sinusnim naponom koji se formira na rezonantnom kolu. Amplituda
napona na rezonantnom kolu je Um = 800 [V], a snaga koja se troši u rezonantnom kolu je P = 1000
[W]. Proračunati radnu učestanost kola fr, otpornost otpornika R i amplitudu ulazne struje Im!
Rešenje:
1 1 1  1 
Y   j   C   j    C  
R j   L R  L
317
1
r  
L C
1 1
fr    41,093 10 3 [Hz ]  41,093[kHz ]
6 9
2  p  L  C 2  p  300 10  50 10
2
U 2 Um
P  PR   
R 2R
2
Um 8002 82  104
R    4  8 10  320[]
2  PR 2  1000 2  103
1 T /2 1 p 1 p
P  pt     p  dt    I m  u t   d   t     I m U m  sin   t   d   t  
T 0 p 0 p 0
2
p
1 1  t  p 2
  I m  U m   sin   t   d   t    I m  U m  [ cos  t ]   Im U m 
p 0
p   t  0 p
p P p 1000 5 p
Im     1,963[ A]
2 U m 2  800 8
27.90. zadatak.
Deset paralelno vezanih sijalica od 230 [V] / 100 [W] se fazno regulišu trijakom. Otpornost
vlakna jedne sijalice u hladnom stanju je 35 []. Proračunati efektivnu i vršnu vrednost struje
trijaka u ustaljenom stanju kao i vrednost di / dt koju mora da podnese trijak!
Rešenje:
P  10  P  10 100  1000[W ]
P 1000
ITeff     4,347[ A]
U 230
Um 10  2  U 10  2  230
IT max     92,934[ A]
Rhladno Rhladno 35
10
 diT  U 2 U 2  230
   m   6
 16,263 106 [ A / s ]  16, 263[ A / ms ]
 dt max L L 20  10
27.91. zadatak.
Na slici je prikazano kolo ispravljača sa visokim faktorom snage, priključeno na mrežni
napon Uul = 230 [V], f = 50 [Hz], koje služi za punjenje akumulatorske baterije napona UAK = 400
[V]. Induktivnost prigušnice je L = 100 [mH], a frekvencija prekidanja je fs = 100 [kHz]. Smatrati da
je promena mrežnog napona tokom jedne periode prekidanja mala. Odrediti maksimalnu vrednost
318
faktora ispune D tako da tokom cele periode mrežnog napona pretvarač radi u diskontinualnom
režimu! Za faktor ispune D = 0,4 nacrtati vremenski dijagram srednje vrednosti struje koju
pretvarač vuče iz mreže tokom jedne periode prekidanja iul i jednosmerne struje punjenja
akumulatora iAK ! Odrediti pri tom faktoru ispune snagu pretvarača P!
Rešenje:
a) uDC max  Dmax  T  U AK  1  Dmax   T  uDC max  U AK   Dmax  U AK 
U AK U AK U AK 400
Dmax      0,551[ ]
uDC max  U AK U ulm  U AK 2  U ul  U AK 2  230  400
diL i D T
b) uDC  L   L  L max  iL max   uDC 
dt D T L
1 D T D2 T D2 D2
iDC   iL max    uul   uul   2 U ul  sin 2  p  f m  t   iul 
2 T 2 L 2  fs  L 2  fs  L
D2
iul  iDC  sgn uul   iDC   2  U ul  sin 2  p  f m  t  
2  fs  L
319
0,4 2
  2  230  sin 2  p  50  t   2 1,84  sin 100  p  t  
2 100 103 100 10 6
 2,602  sin100  p  t 
diL i L D T D  uul
U AK   L    L  L max    uul   
dt  T  T L U AK
22
1  T   D T D2 uul D 2 U ul
iAK   iL max    uul      sin 2 2  p  f m  t  
2 T 2 L 2  f s  L U AK f s  L U AK
0,42  2302
 3 6
 sin 2 2  p  50  t   2,116  sin 2 100  p  t  
100 10 100 10  400
1  cos200  p  t 
 2,116 
2
c)  
P  U ul  iul eff  230  1,84  423,2[W ]
T T
1 1 1
i 
AK SR    iAK t   dt    iAK
T 0 T 0
 m   [1  cos2  p  f  t ]  dt 
2

i 
AK m

1 T T

   dt   cos2  p  f  t   dt  
2 T 0 0 

i 
AK m
1 T
    dt 
1
T 2p  f

  cos2  p  f  t   d 2  p  f  t  
2  T 0 T  2 p  f 0 

i 
1 t T
AK m
 
1
 sin 2  p  f  t 
2 p  f t  T 

2 T t  0 2  p 2 p  f  t  0
i  
 AK m  
 T  0 sin 2  p   sin 0   iAK m 
 
 
 1  0 
0  0  iAK

  m

2,116

2  T 2 p  2  2  p  2 2

2,116
 
P  U AK  iAK SR  400 
2
 423,2[W ]
320
27.92. zadatak.
U DC / DC pretvaračima sa slike se može smatrati da su prekidači i diode idealni i da se
talasnost napona na kondenzatorima i strujama prigušnica mogu zanemariti. Za pretvarače odrediti i
nacrtati prenosnu karakteristiku Uiz / Uul u funkciji faktora ispune D!
a)
b)
c)
321
Rešenje:
a) 0  t  D  T  Q  on  D1  off  D2  on  D3  off 
uL1 t   U ul  u L 2 t   U C1
D  T  t  T  Q  off  D1  on  D2  off  D3  on 
u L1 t   U C 1  u L 2 t   U iz
T
 u t dt  0 
0
L1
U ul  D  T  U C1  1  D   T  0 : T 
U ul  D  U C1  1  D   0 
D
U C1   U ul 
1 D
T
 u t dt  0 
0
L2
U C1  D  T  U iz  1  D   T  0 : T 
U C1  D  U iz  1  D   0 
322
2
D  D 
U iz   U C1     U ul 
1 D 1 D 
2
U iz  D 
 f D    
U ul 1 D 
b) 0  t  D  T  Q  on  D1  off  D2  on  D3  off 
u L1 t   U ul  u L 2 t   U iz  U C1
uL1 t   U C1  uL 2 t   U iz
T
 u t dt  0 
0
L1
U ul  D  T  U C1  1  D   T  0 : T 
U ul  D  U C1  1  D   0 
323
D
U C1   U ul 
1 D
 u t dt  0 
0
L2
UC1  U iz   D  T  U iz  1  D   T  0 :T 
U C1  D  U iz  D  U iz  U iz  D  0 
D2
U iz  D  U C1  U ul 
1 D
U iz D2
 f D  
U ul 1 D
c) 0  t  D  T  Q  on  D1  off  D2  on  D3  off 
uL1 t   U ul  u L 2 t   U C1
324
uL1 t   U ul  U C1  u L 2 t   U C1  U iz
 u t dt  0 
0
L1
U ul  D  T  U ul  U C1   1  D   T  0 : T 
U ul  D  U ul  U ul  D  U C1  1  D   0 
U
U C1  ul 
1 D
T
 u t dt  0 
0
L2
U C1  D  T  U C1  U iz   1  D   T  0 : T 
U C1  D  U C1  U C1  D  U iz  1  D   0 
U U ul
U iz  C1  
1  D 1  D 2
U iz 1
 f D  
U ul 1  D 2
325
27.93. zadatak.
Realizuje se DC / DC pretvarač za snagu Piz = 25 [W], izlaznog napona Uiz = 5 [V] za ulazni
napon od Uul = 20 [V] prema šemi na slici. Induktivnosti prigušnica su L1 = 50 [mH] i L2 = 25 [mH],
kapacitivnosti kondenzatora C1 = 50 [mF] i C2 = 100 [mF], a frekvencija prekidanja je fs = 100 [kHz].
Odrediti i nacrtati vremenske dijagrame struja prekidačkih elemenata, prigušnica i kondenzatora!
Odrediti talasnost struja prigušnica i talasnost napona na kondenzatorima! Koliko iznosi minimalna
struja potrošača pri kojoj su obe struje prigušnica kontinualne!
Rešenje:
Piz 25
a) I iz    5[ A]
U iz 5
0  t  D  T  Q  on  D1  off  D2  on  D3  off 
u L1 t   U ul  U C1  u L 2 t   U C 1  U ul
uL1 t   U C1  uL 2 t   U iz
326
 u t dt  0 
0
L1
Uul  U C1   D  T   U C1   1  D   T  0 :T 
U ul  D  U C1  D  U C1  U C1  D  0 
U C1  D  U ul 
T
 u t dt  0 
0
L2
UC1  U iz   D  T   U iz   1  D   T  0 :T 
U C1  D  U iz  D  U iz  U iz  D  0 
U iz  D  U C 1  D 2  U ul 
U iz 5 1 1
D     0,5[ ]
U ul 20 4 2
U C1  D  U ul  0,5  20  10[V ]
I iz  iC 2  iL 2  iC 2  Iiz  iL 2  0 
327
I L 2 min  I L 2 max
I iz  iL 2   I L 2 min  I L 2 max  2  I iz 
2
diL 2 I L 2
uL1  U iz  L2   L2  
dt 1  D   T
U
I L 2  I L 2 min  I L 2 max   iz  1  D   T 
L2
U  1  D 
I L 2 max  I L 2 min  iz 
L2  f s
328
U iz  1  D  5  1  0,5
I L 2 max  I iz  5  5  0,5  5,5[A]
2  L2  f s 2  25 10 6 100 103
I L 2 min  2  I iz  I L 2 max  2  5  5,5  4,5[ A]
I L 2  I L 2 max  I L 2 min  5,5  4,5  1[ A]
iL1  iC1  iQ  iC1  iL1  iQ  0 
I L1 min  I L1max I  I L 2 max
iL1   iQ  D  L 2 min  D  D  I iz 
2 2
I L1 min  I L1 max  2  D  Iiz 
di I L1
uL1  U C1  L1  L1  L1  
dt 1  D   T
U
I L1  I L 2 min  I L 2 max   C1  1  D   T 
L1
U  1  D 
I L1 max  I L1min  C1 
L1  f s
U  1  D  10  1  0,5
I L1 max  D  Iiz  C1  0,5  5   2,5  0,5  3[ A]
2  L1  f s 2  50 10 6 100 103
I L1 min  2  D  Iiz  I L1max  2  0,5  5  3  2[ A]
I L1  I L1 max  I L1 min  3  2  1[ A]
I L1 min  I L1 max
I ul  iul  D   D 2  Iiz  0,52  5  1,25[ A]
2
I L1 min  I L1max D  1  D   Iiz
QC1   1  D   T  D  Iiz  1  D   T  
2 fs
QC1 D  1  D   Iiz 0,5  1  0,5 1
uC1     50 10 3  50[mV ]
C1 C1  f s 50 10 6 100 103
1 I T I L 2 I L 2
QC 2   L 2   T  
2 2 2 8 8  fs
QC 2 I L2 1
U iz  uC 2     12,5  103 [V ]  12,5[mV ]
C2 8  C2  f s 8  100  10 100 103
6
b) I L 2 min  0 
I
I L 2 min  Iiz min 1  L 2  0 
2
I L 2
I iz min 1   0,5[ A] 
2
I L1min  0 
I
I L1 min  D  I iz min 2  L1  0 
2
I L1 1
I iz min 2    1[ A]
2  D 2  0,5
I  I 
iD 2  iL 2  iL1  0  I L 2 min  I L1 min  Iiz min 3  L 2   D  I iz min 3  L1   0 
2  2 
1  D   Iiz min 3  I L 2  I L1  I iz min 3  1   I L 2  I L1   1   1  1   0[A]

2 2 1 D  2 2  1  0,5  2 2 
I iz min  max  Iiz min 1; Iiz min 2 ; I iz min 3   max 0,5;1;0   1[ A]
329
27.94. zadatak.
Proračunati i uporediti stepene korisnog dejstva buck pretvarača na slici a) i buck-boost
pretvarača na slici b), koji se napajaju iz izvora istog napona Uul = 6 [V] na potrošaču Rpot = 0,5 [Ω]
ostvaruju konstantan napon Uiz = 3,3 [V]. Pretpostaviti da su vrednosti rDSon = 25 [mΩ] i UD = 1 [V]!
Drugi gubici i uticaj talasnosti struje prigušnice se zanemaruju.
Rešenje:
U iz 3,3
I iz    6,6[ A]
R pot 0,5
Piz  U iz  I iz  3,3  6,6  21,78[W ]
a) Uul  rDSon  Iiz  U iz   Da  T  U iz  U D   1  Da   T 
U iz  U D 3,3  1 4,3
Da     0,629[ ] 
U ul  rDSon  I iz  U D 6  0,025  6,6  1 6,835
PQa  Da  rDSon  I iz  0,629  0,025  6,62  0,684[W ] 
2
PDa  1  Da   U D  I iz  1  0,629  1  6,6  2, 448[W ] 

Pga  PQa  PDa  0,684  2,448  3,132[W ] 
Pula  Piz  Pga  21,78  3,132  24,912[W ] 
Piz 21,78
a    0,874[ ]
Pula 24,912
Iiz
b) I iz  T  I L  1  Db   T  I L  
1  Db
Uul  rDSon  I L   Db  T  Uiz  U D   1  Db   T 
330
2 2
U ul  Db  U ul  Db  rDSon  I iz  Db  U iz  U D   2  U iz  U D   Db  U iz  U D   Db  0 
U iz  U D  U ul   Db 2  [rDSon  I iz  2  U iz  U D   U ul ] Db  U iz  U D   0 
2 r  I  2  U iz  U D   U ul U iz  U D
D  DSon iz
b D  b 0
U iz  U D  U ul U iz  U D  U ul
a  1[ ] 
r  I  2  U iz  U D   U ul 0,025  6,6  2  3,3  1  6 14,435
b  DSon iz    1,401[ ] 
U iz  U D  U ul 3,3  1  6 10,3
U iz  U D 3,3  1 4,3
c    0,417[ ] 
U iz  U D  U ul 3,3  1  6 10,3
 b  b 2  4  a  c 1,401  1,4012  4  0,417 1,401  0,542
Db1 / 2     0,971[ ]  0,429[ ]
2a 2 2
I 6,6
I L  iz   11,558[ A] 
1  Db 1  0,429
PQb  Db  rDSon  I L  0,429  0,025 11,5582  1,432[W ] 
2
PDb  1  Db   U D  I L  1  0,429  1  11,558  6,599[W ] 

Pgb  PQb  PDb  1, 432  6,559  8,031[W ] 
Pula  Piz  Pga  21,78  8,031  29,811[W ] 
Piz 21,78
b    0,730[ ]   a  0,874[ ]
Pulb 29,811
2 2 2
PQa Da  rDSon  I iz Da  rDSon  I iz Da  1  Db  0,629  1  0,429 
2
 2
 2
   0,478[ ]
PQb Db  rDSon  I L  I  Db 0,429
Db  rDSon   Iz 
 1  Db 
PDa 1  Da   U D  I iz 1  Da   U D  I iz  1  D   1  0,629   0,371[
  a ]
PDb 1  Db   U D  I L 1  D   U  I iz
b D
1  Db
27.95. zadatak.
Proračunati i uporediti stepene korisnog dejstva boost pretvarača na slici a) i buck-boost
pretvarača na slici b), koji se napajaju iz izvora istog napona Uul = 2 [V] na potrošaču Rpot = 2,5 [Ω]
ostvaruju konstantan napon Uiz = 5 [V]. Pretpostaviti da su vrednosti rDSon = 25 [mΩ] i UD = 1 [V]!
Drugi gubici i uticaj talasnosti struje prigušnice se zanemaruju.
331
Rešenje:
U iz 5
I iz    2[ A]
R pot 2,5
Piz  U iz  I iz  5  2  10[W ]
Iiz
a) I iz  T  I La  1  Da   T  I La  
1  Da
Uul  rDSon  I La   Da  T  U ul  Uiz  U D   1  Da   T  0 
2
U ul  Da  U ul  Da  rDSon  Iiz  Da  U ul  U iz  U D   2  U ul  U iz  U D   Da 
2
 U ul  U iz  U D   Da  0 
U iz  U D   Da 2  [rDSon  I iz  U ul  2  U iz  U D ] Da  U ul  U iz  U D   0 
2  r  I  U ul   U ul 
Da   DSon iz  2  Da  1    0 
 U iz  U D   U iz  U D 
a  1[ ] 
r  I  U ul 0,025  2  2 2,05
b  DSon iz 2 2  2  1,658[ ] 
U iz  U D 5 1 6
U ul 2 4
c  1  1    0,666[ ] 
U iz  U D 6 6
 b  b 2  4  a  c 1,658  1,6582  4  0,666 1,658  0,291
Da1 / 2     0,974[ ]  0,683[ ]
2a 2 2
I 2
I La  iz   6,309[ A] 
1  Da 1  0,683
PQa  Da  rDSon  I La  0,683  0,025  6,3092  0,679[W ] 
2
PDa  1  Da   U D  I La  1  0,683  1  6,309  2[W ] 

Pga  PQa  PDa  0,679  2  2,679[W ] 
Pula  Piz  Pga  10  2,679  12,679[W ] 
Piz 10
a    0,788[ ]
Pula 12,679
I iz
b) I iz  T  I Lb  1  Db   T  I Lb  
1  Db
U ul  rDSon  I Lb   Db  T  U iz  U D   1  Db   T 
2 2
U ul  Db  U ul  Db  rDSon  I iz  Db  U iz  U D   2  U iz  U D   Db  U iz  U D   Db  0 
332
U iz  U D  U ul   Db 2  [rDSon  I iz  2  U iz  U D   U ul ] Db  U iz  U D   0 
2 r  I  2  U iz  U D   U ul U iz  U D
D  DSon iz
b D  b 0
U iz  U D  U ul U iz  U D  U ul
a  1[ ] 
r  I  2  U iz  U D   U ul 0,025  2  2  5  1  2 13,95
b  DSon iz    1,743[ ] 
U iz  U D  U ul 5 1 2 8
U iz  U D 5 1 6
c    0,75[ ] 
U iz  U D  U ul 5  1  2 8
 b  b 2  4  a  c 1,743  1,7432  4  0,75 1,743  0,195
Db1 / 2     0,969[ ]  0,774[ ]
2a 2 2
I 2
I L b  iz   8,849[ A] 
1  Db 1  0,774
PQb  Db  rDSon  I Lb  0,774  0,025  8,8492  1,515[W ] 
2
PDb  1  Db   U D  I Lb  1  0,774  1  8,849  2[W ] 

Pgb  PQb  PDb  1,515  2  3,515[W ] 
Pula  Piz  Pga  10  3,515  13,515[W ] 
Piz 10
b    0,739[ ]   a  0,788[ ]
Pulb 13,515
2
 I 
2
Da  rDSon   iz  2 2
PQa

Da  rDSon  I La
  1  Da   Da  1  Db   0,683  1  0,774  0,448[ ]
Db  1  Da  0,774  1  0,683
2 2 2 2
PQb Db  rDSon  I Lb  I Iz 
Db  rDSon   
 1  Db 
Iiz
1  Da   U D 
PDa 1  Da  U D  I La 1  Da
   1[ ]
PDb 1  Db   U D  I Lb 1  Db   U D  I iz
1  Db
27.96. zadatak.
Realizuje se buck pretvarač za snagu Piz = 120 [W], izlaznog napona Uiz = 24 [V] za ulazni
napon od Uul = 48 [V] prema šemi na slici, pri frekvenciji prekidanja je fs = 100 [kHz]. Ako
pretvarač treba da radi u neprekidnom režimu i pri strujnom opterećenju deset puta manjem od
nazivnog, proračunati minimalne vrednosti induktivnosti prigušnica L1 i L2 tako da talasnost ulazne
struje bude manja od Iul = 50 [mA] i kapacitivnosti kondenzatora C1 i C2 tako da talasnost napona
333
na kondenzatoru C1 bude manja od UC1 = 2,5 [V] a talasnost izlaznog napona bude manja od Uiz
= 250 [mV]! Gubici na prekidačkim elementima se zanemaruju.
Rešenje:
Piz 120
I iz    5[ A]
U iz 24
0  t  D  T  Q  on  D  off 
uL1 t   U ul  U C1  uL 2 t   U C1  U iz
iC1 t   iL1  iL 2  I L1  I L 2  iC 2 t   iL 2  iiz  I L 2  I iz
D  T  t  T  Q  off  D  on 
uL1 t   U ul  U C1  u L 2 t   U iz
iC1 t   iL1  I L1  iC 2 t   iL 2  iiz  I L 2  Iiz
T
 u t dt  0 
0
L1
Uul  U C1   D  T  U ul  U C1   1  D   T  0:T 
U ul  D  U C1  D  U ul  U C1  U ul  D  U C1  D  0 
U C1  U ul  48[V ] 
T
 u t dt  0 
0
L2
UC1  U iz   D  T   U iz   1  D   T  0 :T 
U C1  D  U iz  D  U iz  U iz  D  0 
U iz  D  U C 1  D  U ul 
U 24 1
D  iz    0,5[ ] 
U ul 48 2
334
 i t dt  0 
0
C1
I L1  I L 2   D  T  I L1  1  D   T  0 :T 
I L1  D  I L 2  D  I L1  I L1  D  0 
I L1  D  I L 2 
T
 i t dt  0 
0
C2
I L 2  I iz   D  T  I L 2  I iz   1  D   T  0:T 
I L 2  D  Iiz  D  I L 2  Iiz  U iz  I L 2  D  Iiz  D  0 
I L 2  I iz  5[ A] 
I L1  D  I L 2  D  I iz  0,5  5  2,5[ A] 
I  1  D   T
T T
QC1 1 1 I T
uC1     iC1  dt    I L1  dt  L1 t  L1 
C1 C1 DT C1 DT C1 D  T C1
I  1  D   T I L1  1  D  2,5  1  0,5
C1  L1   3
 5 10 6 [F ]  5[mF ]
uC1 uC1  f s 2,5 100 10
uL1  U ul  uC 1  U ul  U ul  duC1   duC1 
335
T
1 1 1 1 u T uC1
iL1    uL1  dt   AuC1    C1   
L1 DT L1 L1 2 2 2 8  L1  f s
uC1 uC1 2,5
L1    3 3
 62,5 10 6 [H ]  62,5[mH ]
8  iL1  f s 8  iul  f s 8  50 10 100 10
U
iL 2  I L 2 max  I L 2 min  iz  1  D   T 
L2
i U
I L 2 min  I L 2  L 2  Iiz  iz  1  D   T  0 
2 2  L2
U iz U  1  D  24  1  0,5
L2   1  D   T  iz   120 10 6 [H ]  120[mH ]
2  Iiz min I 5
2  iz  f s 2   100 103
10 10
QC 2 1 1 iL 2 T iL 2  T U iz  1  D   T 2
uC 2        
C2 C2 2 2 2 8  C2 8  L2  C2
U iz  1  D   T 2 U iz  1  D  24  1  0,5
C2    
8  uC 2  L2 8  uiz  L2  f s
2
8  250  10  120  10 6  100 103
 3
 2
 50 106 [F ]  50[mF ]
27.97. zadatak.
Proračunati stepen korisnog dejstva  buck pretvarača iz prethodnog zadatka, ako su
otpornosti prigušnica rL1 = 10 [m ] i rL2 = 20 [m], otpornost prekidača rDSon = 20 [m], napon
uključenja diode UD = 0,8 [V] i otpornost diode rD = 10 [m ]! Zanemariti uticaj talasnosti struja
prigušnica i napona na kondenzatorima.
Rešenje:
0  t  D  T  Q  on  D  off 
uL1 t   U ul  rL1  I L1  U C1  uL 2 t   U C1  rDSon  rL 2   I L 2  U iz
336
iC1 t   I L1  I L 2  iC 2 t   I L 2  Iiz
D  T  t  T  Q  off  D  on 
uL1 t   U ul  rL1  I L1  U C1  uL 2 t   U D  rD  rL 2   I L 2  U iz
iC 1 t   I L1  iC 2 t   I L 2  I iz
T
 u t dt  0 
0
L1
Uul  rL1  I L1  U C1   D  T  Uul  rL1  I L1  U C1   1  D   T  0 :T 

U ul  rL1  I L1  U C1  0 
U C1  U ul  rL1  I L1 
T
 i t dt  0 
0
C1
I L1  I L 2   D  T  I L1  1  D   T  0 :T 
I L1  D  I L 2  D  I L1  I L1  D  0 
I L1  D  I L 2 
U C1  U ul  rL1  I L1  U ul  D  rL1  I L 2 
T
 i t dt  0 
0
C2
I L 2  I iz   D  T  I L 2  I iz   1  D   T  0:T 
I L 2  D  I iz  D  I L 2  I iz  I L 2  D  I iz  D  0 
U P 120
I L 2  I iz  iz  iz   5[ A] 
Ropt U iz 24
T
 u t dt  0 
0
L2
[U C1  rDSon  rL 2   I L 2  U iz ] D  T  [ U D  rD  rL2   I L 2  Uiz ] 1  D   T  0 : T 

[U ul  D  rL1  I L 2  rDSon  rL 2   I L2  U iz ] D  [ U D  rD  rL2   I L 2  U iz ] 1  D   0 
D 2  rL1  I L 2  U ul  U D  rDSon  I L 2  rD  I L 2   D  U iz  U D  rD  I L 2  rL 2  I L 2   0 
U ul  U D  rDSon  I iz  rD  I iz U  U D  rD  I iz  rL 2  Iiz
D2   D  iz 0
rL1  I iz rL1  I iz
a  1[ ] 
U ul  U D  rDSon  Iiz  rD  I iz 48  0,8  20  103  5  10  103  5
b  
rL1  I iz 10 103  5
48,75
  975[ ] 
0,05
U iz  U D  rD  Iiz  rL 2  I iz 24  0,8  10  10 3  5  20  10 3  5 24,95
c    499[ ] 
rL1  I iz 10  10 3  5 0,05
 b  b 2  4  a  c 975  9752  4  499 975  973,975
D1 / 2    
2a 2 2
 974,487[ ]  0,512[ ] 
Pul  U ul  I ul  U ul  I L1  U ul  D  I L 2  U ul  D  Iiz 
P U iz  I iz U iz 24
  iz     0,976[ ]
Pul D  U ul  I iz D  U ul 0,512  48
337
27.98. zadatak.
Pravougaoni invertor na slici napaja rednu vezu otpornika otpornosti R = 20 [Ω] i prigušnice
induktivnosti L = 50 [mH]. Invertor se napaja iz izvora jednosmernog napona Uul = 300 [V].
Tranzistori provode u dijagonalnim parovima u trajanju od po 0,5T, pri čemu trajanje periode iznosi
T = 20 [ms]. Nacrtati vremenske oblike jednosmerne struje na ulazu invertora i napona i struje redne
veze u toku jedne periode! Odrediti vrednost aktivne snage koja se predaje rednoj vezi!
Rešenje:
T
0t  
2
L 50 103
   2,5 10 3 [s]  2,5[ms] 
R 20
U 300
iiz    ul   15[A] 
R 20
iiz 0   I min 
t t
   
iiz t   iiz    1  e   I min  e 
   
 
T 
iiz    I max   I min 
2
T T
   
I max  iiz    1  e 2   I max  e 2 
 
338
T

1 e 2
1  e 4
I max   I min  iiz    T
 15   14,460[ A]

2
1  e 4
1 e
T
t T 
2
U ul 300
iiz       15[ A] 
R 20
T 
iiz    I max 
2
T T
 t  t
  2   2
iiz t   iiz    1  e    I max  e  
 
 
iiz T   I min   I max 
T T
 T  T
  2   2
I min  iiz    1  e    I min  e  
 
 
T

1 e 2 
1  e 4
I min   I max  iiz    T
 15   14,460[ A]

2
1  e4
1 e
339
iul  iQ1  iQ 3   iD1  iD 3   iiz t 

T T T
t t
1 2
2 2
2  2
    
Piz  piz    piz t   dt    U ul  iiz t   dt    U ul  iiz    1  e    I min  e   dt 


T 0 T 0 T 0    
2
T
t
2 2   
   U ul  iiz    [iiz    I max ] e    dt 
T 0  
 t
 t 
T
2
  U ul  iiz    t    [iiz    I max ]  e   2
T   t 0
2  T   T   t  T
  U ul  iiz      0     [iiz    I max ]   e 2  e  0   2
T  2   
 t  0
T
2    
 U ul  iiz     U ul  [iiz    I max ]  1  e 2


T  
20
2  2,5   
 300 15   300  [15  14,460]  1  e 22,5   4500  2169,031  2330,968[W ]
20  
 
27.99. zadatak.
Jednostavan punjač akumulatora realizovan je sa diodom i serijski dodatim otpornikom za
ograničenje struje punjenja, prema slici. Proračunati vreme punjenja potrebno da se u potpunosti
ispražnjen akumulator kapaciteta QAh = 2 [Ah] ponovo napuni! Poznato je da je efektivna vrednost
priključnog napona na punjač Uul = 8 [Veff], napon akumulatorske baterije UAK = 6 [V] i otpornost
otpornika R = 5 [].
Rešenje:
   t     
uul t   U AK U ul  2  sin   t   U AK
iiz t     0
R R
 U AK  6 
  arcsin    arcsin    arcsin 0,530   0,558[rad ]  32,027[] 

 U ul  2  8 2 
  p  2  
340
p  p 
1 1 U ul  2  sin   t   U AK
I iz  iiz t     iiz t   d   t   2  p    d   t  
2 p  R
p  p 
1  
  U ul  2   sin   t   d   t   U AK   d   t  
2p  R    
1  t  p 

2 p  R
[
  U ul  2  cos  t   U AK    t 
 t  
] 
1

2 p  R

  U ul  2  [cosp     cos ]  U AK  [p      ]  
1

2 p  R
[
 U ul  2  2  cos   U AK  p  2     ]
1 1

2 p  5
[
 8  2  2  cos0,558  6  p  2  0,558 
2 p  5
]
 19,195  12,153  0,224[ A]
Q 2
t punj  Ah   8,928[h]
Iiz 0,224
27.100. zadatak.
Serijska veza od pet akumulatorskih baterija napona UAK = 12 [V] puni se pomoću
polutalasnog ispravljača koji ispravlja sekundarni napon transformatora efektivne vrednosti UAC=
341
100 [Veff]. Šema ispravljača je prema slici a induktivnost prigušnice je L = 30 [mH]. Odrediti
srednju vrednost struje punjenja i vrednost snage koja se predaje akumulatorskim baterijama!
Rešenje:
   t     
U DC  5  U AK  5 12  60[V ] 
 U DC  60 
  arcsin    arcsin    arcsin 0, 424  0, 437[rad ]  25,104[] 

 U AC  2   100  2 
iiz t   iAC t   iDC t   0 
di t  di   t 
u AC t   U AC  2  sin   t   L  AC    L  AC 
dt d   t 
 t
U AC  2 U  2
iAC   t     sin   t   d   t   AC  [cos   cos  t ] 
L  L
di t  di   t 
 U DC  L  DC    L  DC 
dt d   t 
 t
U DC U
iDC   t      d   t    DC    t    
L  L
U AC  2 U
 [cos   cos  t ]  DC    t    
iiz   t   iAC   t   iDC   t  
L L
U  2  U DC 
 AC  cos   cos  t      t    
L  U AC  2 
U AC  2  U DC 
iiz 0  cos   cos       
 t    L  U AC  2 
U AC  2
  [cos   cos     sin     ] 
L
342
U AC  2 100  2
I ACm    15,005[ A]
L 2  p  50  30  103
U DC 60
sin    m    0,424[ ] 
U AC  2 100  2
1  m 2  cos     m    0 
1  m 2  m    cos       3,605
 
1
I iz  iiz t     i t   d   t  
iz
2 p
 

1
2 p
  [ ]
I ACm  1  m 2  cos  t   m    t     d   t  

     
I ACm  

2  p  
2
 
   cos  t   d   t   1  m  m     d   t   m     t   d   t  
  
I ACm    t 2    t    

2 p 

  sin   t   1  m  m      t   m 
2
 
2   t 

I ACm     2   2 

2 p 

 sin    sin      1  m  m           m 
2
 2


2

I ACm 

 m  sin      1  m 2    m   
2 p  2

2

I ACm 

 m  sin    cos   cos   sin    1  m 2    m   
2 p  2

I ACm   2 

2 p   2

 m  1  cos     1  m2  [  sin  ]  

343
15,005  3,6052  


 0,424  1  cos3,605 
2 p  2 
2
 
  1  0,424  [3,605  sin 3,605] 
 
15,005
   1,951  3,669   4,102[ A]
2 p
   
1 1
PDC  pDC t     pDC t   d   t     U DC  iiz t   d   t  
2 p  2 p 
 U DC  I iz  60  4,102  246,167[W ]
27.101. zadatak.
Na slici je prikazan buck pretvarač sa kolom za regulaciju napona na potrošaču. Ulazni
napon i potrošnja se menjaju u opsegu 10 [V]  Uul  25 [V] i 2 [A]  Iiz  5 [A]. Prekidački
tranzistor se može smatrati idealnim, dok je UD = 1 [V], L = 50 [mH] i C = 100 [mF]. Vrednost
referentnog napona komparatora je UREF = 5 [V], a širina histerezne petlje komparatora je UH = 50
[mV]. Odrediti opseg promene prekidačke učestanosti pretvarača!
Rešenje:
T
 u t   dt  0 
0
L
Uul  U iz   D  T  U iz  U D   1  D   T  0 
U ul  D  U iz  D  U iz  U D   D  U iz  D  U D 
U iz  U D
D 
U ul  U D
U iz  U REF  5[V ] 
Q 1 1 I L T I L
U iz  U H       T 
C C 2 2 2 8C
U UD
I L  iz  1  D   T 
L
U  UD U  U D  U iz  U D  2 U iz  U D U ul  U iz
U H  iz  1  D   T 2  iz  1    T  2
 
8 L C 8  L  C  U ul  U D  8  L  C  f s U ul  U D
344
U iz  U D U ul  U iz
fs   
8  L  C  U H U ul  U D
5 1 10  5
fs    36,927  103 [Hz ]  36,927[kHz ]
U ul  10[V ] 6 6 3
8  50  10  100  10  50  10 10  1
5 1 25  5
fs    48,038 103 [Hz ]  48,038[kHz ]
U ul  25[V ] 6 6 3
8  50  10  100  10  50  10 25  1
345
ZBIRKA ZADATAKA IZ ENERGETSKE ELEKTRONIKE LITERATURA
LITERATURA
1. Burány Nándor, “ENERGETSKA ELEKTRONIKA – neautorizovane beleške sa predavanja”,
Visoka tehnička škola strukovnih studija, Subotica, 2000 - 2016.
2. Branko L. Dokić, “ENERGETSKA ELEKTRONIKA – pretvarači i regulatori”, Elektrotehnički
fakultet, Banjaluka Company, Banja Luka, 2000.
3. Radojle Radetić, "TRANZISTORSKI PRETVARAČI", Grafomed, Bor, 2006.
4. Radojle Radetić, "PREKIDAČKA NAPAJANJA", Nauka, Beograd, 2005.
5. Radojle Radetić, "TIRISTORSKI PRETVARAČI", Agencija EHO, Beograd, 2011.
6. Radojle Radetić, " Zbirka električnih šema tranzistorskih DC-DC pretvarača", Agencija EHO,
Beograd, 2013.
7. Radovan Marković, “ELEMENTI TELEKOMUNIKACIONIH I ELEKTRONSKIH
UREĐAJA”, Naučna knjiga, Beograd, II izdanje 1963.
8. Radivoje Đurić, “ENERGETSKA ELEKTRONIKA – vežbe”, Elektrotehnički fakultet,
Beograd, 2008, tnt.etf.bg.ac.rs/~oe3ee.
9. S. W. Dewan, A. Straughen, “POWER SEMICONDUCTOR CIRCUITS”, John Wiley & Sons,
New York, 1975.
10. Robert W. Ericson, Dragan Maksimović, “FUNDAMENTALS OF POWER ELECTRONICS”,
Springer Sciense Business Media, Inc., New York, 2001.
11. Fraidoon Mazda, “POWER ELECTRONICS HANDBOOK”, Newnes, Oxford, Third edition
1997.
12. Muhammad H. Rashid, “POWER ELECTRONICS HANDBOOK”, Academic Press, San
Diego, 2001.
13. Marty Brown, “POWER SUPPLY COOKBOOK”, Newnes, Oxford, 2001.
14. Marty Brown, “PRACTICAL SWITCIHING POWER SUPPLY”, Motorola, Academic Press,
San Diego, 1990.
15. Timothy l. Skvarenina, “THE POWER ELECTRONICS HANDBOOK”, CRC Press, Boca
Raton, 2002.
16. Keng C. Wu, “SWITCH-MODE POWER CONVERTERS - Design and Analysis”, Elsevier
Academic Press, Burlington, 2006.
17. Joachim Specovius, “GRUNDKURS LEISTUNGSELEKTRONIK - Bauelemente, Schaltungen
und Systeme”, Springer Vieweg, Wiesbaden, 2013.
18. Dierk Schroder, “LEISTUNGSELEKTRONISCHE SCHALTUNGEN, FUNKTION,
AUSLEGUNG UND ANWENDUNG”, Springer Vieweg, Wiesbaden, 2012.
19. Ned Mohan, “POWER ELECTRONICS - A First Course”, John Wiley & Sons, New York,
2012.
20. Seddik Bacha, Iulian Munteanu, Antoneta Iuliana Bratcu, “POWER ELECTRONIC
CONVERTERS MODELING AND CONTROL - with Case Studies, Springer Verlag, London,
2014.
VI

Energetska Elektronika Zbirka Zadataka 20160602

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Energetska Elektronika Zbirka Zadataka 20160602

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka tehnička škola strukovnih studija – S u b o t i c a

Subotica maj 2016. god.

U sledećih petnaest poglavlja izloženi su zadaci specifični za oblast same energetske

Na kraju u dvadeset sedmom poglavlju, dati su zadaci za vežbanje sa skraćenim postupkom

Zahvaljujem se profesoru dr Burány Nándor-u koji mi je nesebično stavio na raspolaganje

U Subotici, april 2016. godine Milan Adžić

 Ugao paljenja. [oel]

t Vreme, vremenski interval, trajanje. [s]

EMS Elektro motorna sila.

0 Nula, vakum, prazan hod.

1. Uvod, tranzijentni procesi ................................................................................. 1

1. UVOD - TRANZIJENTNI PROCESI

Pošto je tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q uključen, napon na otporniku

Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q isključen, napon na otporniku je jednak

Perioda ponavljanja T iznosi:

T  tuklj  tisklj  2  103  1  103  3  103 s   3ms 

Frekvencija prekidanja fs iznosi:

Primećuje se da je faktor ispune D relativna veličina (nema jedinicu mere) i da za

Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q1 uključen a prekidač Q2 isključen, važi

koja se diferenciranjem svodi na homogenu diferencijalnu jednačinu prvog reda:

Homogena diferencijalna jednačina prvog reda zadovoljena je rešenjem oblika:

Unošenjem rešenja u homogenu diferencijalnu jednačinu, dobija se rešenje za konstantu :

Konstanta A se nalazi iz početnih uslova. U trenutku uključenja prekidača Q1 kondenzator C

q0  0  uC 0  0  U izv  uR 0   R  iR 0  

Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q1 isključen a prekidač Q2 uključen važi

koja se diferenciranjem svodi na homogenu diferencijalnu jednačinu prvog reda:

Konstanta , odnosno vremenska konstanta  je ista kao i u prethodnom slučaju:

Konstanta B se nalazi iz početnih uslova. U trenutku isključenja prekidača Q1 a uključenja

Shodno tome struja, napon na otporniku i napon na kondenzatoru tokom intervala

Tokom vremenskog intervala u kom je prekidač Q uključen važi diferencijalna jednačina:

koja se može napisati u obliku:

Uvrštavanjem podeljene struje na dve komponente u prethodnu diferencijalnu jednačinu,

Prva jednačina daje jednostavno rešenje za ustaljeni režim:

Druga homogena diferencijalna jednačina prvog reda, kao i u prethodnom zadatku,

Unošenjem rešenja u homogenu diferencijalnu jednačinu dobija se rešenje za konstantu :

Konstanta A se nalazi iz početnih uslova. U trenutku uključenja prekidača Q u prigušnici

koja se svodi na homogenu diferencijalnu jednačinu:

Konstanta , odnosno vremenska konstanta  je ista kao i u prethodnom slučaju:

U vremenskom intervalu uključenja prekidača Q tranzijentni procesi u kolu mogu se opisati

Rešenje jednačine u slučaju da u trenutku uključenja u prigušnici nije bilo akumulisane

Vrednost akumulisane energije u prigušnici tokom uključenja određena je sa:

U vremenskom intervalu posle isključenja prekidača Q u tranzijentnom procesu, u

Integraljenjem prethodne jednačine uz uslov da je u trenutku isključenja prekidača Q kroz

Vreme prebacivanja je vreme dok struja prigušnice ne padne na nulu:

Vrednost prebačene energije iz prigušnice u izvor E2 tokom vremena prebacivanja određena

Pošto važi da je:

T  t1  t2  2  103  1  103  3  103 s   3ms 

U vremenskom intervalu u kom je isključen prekidač Q, struja punjenja kondenzatora

Napon kondenzatora, pod uslovom da je bio u potpunosti ispražnjen pre isključenja,

qt  1 25  5 103  t  20 103  t

Što znači da napon na kondenzatoru tokom isključenja prekidača Q, linearno raste sa

Vrednost energije koja se tokom vremenskog intervala isključenja prekidača Q uložila iz

U vremenskom intervalu posle ponovnog uključenja prekidača Q dioda D1 izoluje prvi

Napon kondenzatora, pod uslovom da je napon kondenzatora u trenutku ponovnog

T  t1  t2  2  103  8 10 3  10  103 s   10ms

Diferenciranjem prethodna jednačina se svodi na homogenu linearnu diferencijalnu

Očigledno je da zbog kondenzatora u rednoj vezi komponente struje za ustaljeni režim

Homogena diferencijalna jednačina drugog reda zadovoljena je rešenjem za prelazni režim

1 i 2 - koreni karakteristične jednačine:

A1 i A2 - konstante koje se mogu odrediti iz početnih uslova.

Ako se u karakterističnu jednačinu uvedu smene:

Koreni karakteristične jednačine su prema tome:

Koreni karakteristične jednačine su realni ako je  2  1 , pa rešenje diferencijalne jednačine