VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

Nastavni predmet: ELEKTROTEHNIKA

Studijski program: ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARI

RAČUNARSKO NAPAJANJE
-seminarski rad-

Predmetni nastavnik: Student, Br. indeksa:

dr Lazo Manojlović Anton Bicok
ER 25/16

Zrenjanin, januar 2018.

SADRŽAJ
1. UVOD..........................................................................................................................................2
2. RAČUNARSKO NAPAJANJE.................................................................................................2
3. ELEKTRONSKI DELOVI NAPAJANJA...............................................................................3
3.1. Ulazni (transient) linijski EMI filter..................................................................................4
3.2. Usmeračko kolo.................................................................................................................4
3.3. PWM i PFC kontrolno kolo...............................................................................................4
3.4. Prekidački tranzistori.........................................................................................................5
3.5. Elektronska ploča...............................................................................................................5
3.6. Ploče naponske regulacije (VRM).....................................................................................6
4. TIPOVI KONEKTORA (PRIKLJUČKA) RAČUNARSKIH NAPAJANJA.......................6
4.1. Disketna napajanja.............................................................................................................7
4.2. AT sistemski priključci.......................................................................................................7
4.3. Standardni periferni strujni priključak...............................................................................8
4.4. ATX, ATX12V i EPS12V priključci...................................................................................8
4.5. SATA priključci................................................................................................................10
5. STEPEN ZA KONVERZIJU NAPONA................................................................................10
6. OZNAKE ZA SNAGE, NAPONE I STRUJE NAPAJANJA..............................................13
7. ZAKLJUČAK...........................................................................................................................15
8. LITERATURA..........................................................................................................................16

1. UVOD
Napajanje je ključni deo PC-ja, jer snabdeva strujom sve delove sistema koji to zahtevaju.
Takođe, napajanje je i jedan od delova najsklonijih kvarovima u svakom računarskom sistemu.
1
Neispravno napajanje moglo bi da ošteti ostale delove računara tako što bi im isporučilo
neodgovarajući ili nestabilan napon. Zbog značaja napajanja za ispravan i pouzdan rad sistema,
trebalo bi razumeti ulogu i ograničenja napajanja, koje probleme ono može da prouzrokuje i kako
da se ti problemi otklanjaju.
Napajanje u računaru pretvara električnu struju iz gradske mreže u onu potrebnu za rad delova u
računaru. Napajanje je vrlo važna komponenta računara pa se prilikom kupovine ne treba štediti
na ovom delu hardvera.
Na tržištu postoje jeftina napajanja koja su uglavnom lošijeg kvaliteta i njih bi trebalo svakako
izbegavati, posebno pri kupovini računara koje će služiti za zahtevniji rad ili igranje.
Osim što može izazvati oštećenja ostalih komponenti, loše napajanje troši više električne energije
od onih skupljih, a kod jačih konfiguracija može biti uzrok nestabilnosti sistema.

2. RAČUNARSKO NAPAJANJE
Napajanje (PSU – Power Supply Unit) je pretvarač koji od naizmenične struje pravi
jednosmernu, slično punjaču za mobilne uređaje. Međutim, ono što ga razlikuje od ostalih
„adaptera” jesu izlazina kojima se nalazi više od jednog napona. Bez obzira na to što se na
krajevima „pramena žica”četvrtaste kutije nalazi nekoliko vrsta konektora, svaki od njih može da
ima nekoliko napona: ±5,±12 ili +3,3 V. pretvara naizmeničnu struju od 110 V ili 220 V u
jednosmernu i to onog napona koji je računaru potreban za rad. To su naponi od +3.3 V, +5 V, –5
V (masa), +12 , –12 V (masa), i +5 V u stanju mirovanja (+5 V Standby). Naponi od 3.3 V i +5 V
u stanju mirovanja (3.3V, +5V Standby) su prvi put korišćeni sa ATX matičnim pločama.

Slika 1. Napajanje
Napajanje je hardverski deo računara koji obezbeđuje napon i struju računarskim komponentama.
Napajanje treba da obezbeđuje da svaki deo računara dobije određenu količinu energije koja mu
je potrebna.
Napajanje računara je zaseban modul koji je najčešće deo samog kućišta računara. Pošto je velika
razlika između ulaznog i izlaznog napona, napajanja oslobađaju relativno veliku količinu toplote.
2
Zbog toga se u njima nalaze hladnjaci i ventilator. Ovaj ventilator izbacuje topao vazduh iz
napajanja hladeći elektronske komponente u njemu, a ujedno reguliše strujanje vazduha u celom
kućištu (izbacuje topao vazduh iz kućišta u ambijent).
Osnovni delovi savremenog računarskog napajanja su:
1. Kućište napajanja (PSU form-factor) – dimenzije i oblik kućišta su definisani
standardom
2. Elektronska ploča sa stepenom za konverziju napona
3. Ventilator
4. Kablovi sa konektorima na krajevima
5. Naponska utičnica, prekidač ON/OFF i prekidač za izbor napona (opciono)

3. ELEKTRONSKI DELOVI NAPAJANJA

Na Slici 2. prikazan je fizički izgled elektronskog konverzionog dela ATX napajanja, sa
označenim delovima i komponentama.

Slika 2: Delovi elektronskog konvertorskog

dela napajanja:

A – Usmeračko kolo (Grecov most) (bridge

rectifier)
B – Kondenzatori ulaznog tranzientnog
linijskog filterskog kola
između B i C – rebrasti hladnjak za
visokonaponske tranzistore
C – Transformator (trafo)
između C i D – rebrasti hladnjak za
niskonaponske, visokostrujne usmerače
D – Namotaji izlaznog filterskog kola
E – Kondenzatori izlaznog filterskog kola
( Upravljačka kola se ne vide !!)

3.1. Ulazni (transient) linijski EMI filter

Rad računarskog napajanja zavisi od stabilnosti AC napona koji dolazi na njegov ulaz.
Tranzientni EMI filter se nalazi između ulaza napajanja i ostatka elektronskog kola. U njemu se
nalazi kombinacija metal-oxide varistora (za zaštitu od prenapona), kondenzatora i zavojnica,
radi smanjenja linijskih šumova i interferencije ulaznog AC napona. Takođe štiti PSU od
sopstvenih interferencija koje ono unosi pri svom radu.

3
 Slika 3. Deo napajanja sa ulaznim linijskim EMI filterom

3.2. Usmeračko kolo

Nalazi se odmah iza ulaznog EMI filtera i vrši AC/DC konverziju. Obično je to diodni most koji
se sastoji od četiri snažne usmeračke diode (kod jeftinijih napajanja), mada kod naprednijih
napajanja ovih dioda ima više. Najveći broj napajanja koja nemaju aktivno PFC imaju prekidač
120/240V prekidač sa zadnje strane kućišta, i ovaj prekidač je deo usmeračkog kola.

Slika 4. Usmerački most sa hladnjakom

3.3. PWM i PFC kontrolno kolo

Ovo je elektronsko kolo koje kontroliše frekvenciju prekidanja tranzistora koji formiraju izlazne
DC napone. Obično je to jedno integrisano kolo koje se sa primarnim prekidačkim tranzistorima
povezuje transformatorom ili optokaplerima (radi izolacije kontrolerske elektronike od samih
tranzistora). PWM kontrolerska elektronika se kod naprednijih napajanja nalazi na posebnoj ploči
(doughterboard) koja je direktno “zalemljena” za glavnu elektronsku pločuu napajanja.Na istoj
ploči se kod nekih napajanja nalazi i PFC elektronika za korekciju faktora snage.

4
 Slika 5. PSU sa pasivnim PFC (levo) i aktivnim PFC (desno)

3.4. Prekidački tranzistori

Slika 6.Snažni prekidački MOSFET tranzistori (za regulaciju naponskog +12V izlaza –levo)

3.5. Elektronska ploča

Slika 7. Prikaz donje strane elektronske ploče napajanja (bitan je kvalitet lemova)

3.6. Ploče naponske regulacije (VRM)

5
Slika 8. Prikaz prednje strane naponskog regulatora za +12V liniju (levo) i ploče sa modularnim
konektorima (desno)

4. TIPOVI KONEKTORA (PRIKLJUČKA) RAČUNARSKIH NAPAJANJA

Savremeni računarski sistemi koriste nekoliko tipova konektora koji se nalaze na napajanjima.
Uglavnom se današnji izgledkonektora zasniva na novijim ATX 2.x Standardima U Tabeli je dat
pregled konektora.
Konektori Broj pinova Upotreba

Glavni konektor koji se

povezuje sa matičnom

ATX glavni konektor za 20+4 pločom i razdvojen je na

maticnu plocu dva dela kako bi se

mogao povezati sa starijim

pločama

Ventilatori kućišta, IDE

Naponski konektor za 4 hard-drajvovi i optički

periferijske uredjaje drajvovi

Floppy-drajvovi (retko u

Mini(BERG) ili Floppy 4 upotrebi), neke kartice

SATA Hard-drajvovi i SATA

SATA 15 optički drajvovi

Dodatno napajanje za

+12V konektori za 4 ili 8 procesor; slotovi za ove

procesor konektore su na matičnoj

ploči

Dodatno napajanje za

6
 +12V konektori za grafičke karte; ovi konektori

graficke karte 6 ili 8 se direktno povezuju sa

podnožjima na grafičkim

kartama

4.1. Disketna napajanja

Disketna napajanja se najčešće koriste za snabdevanje flopi disk drajvova i drugih uređaja malog
formata strujom. Ovaj tip priključaka je manji i pljosnatiji od svih ostalih priključaka za
napajanje. Ovi priključci se još nazivaju i Berg priključcima. Obratite pažnju na četiri žice koje
ulaze u priključak. Ove žice prenose dve voltaže koje koriste motori i logička strujna kola: +5 V
jednosmerne struje (kroz crvenu žicu) i +12 V jednosmerne struje (kroz žutu). Dve crne žice su
za masu.

Slika 9. Disketno napajanje

4.2. AT sistemski priključci

Sledeći tip priključaka za napajanje naziva se AT sistemski priključak. Postoje dva šestožična
priključka, označena P8 i P9. Oni se povezuju na matičnu ploču AT formata i isporučuju struju
koja hrani elektronske komponente na njoj. Ovi priključci imaju male jezičke na sebi koji se
uklapaju sa jezičcima na ploči. Ako postoje dva priključka, morate ih postaviti na pravilan način.
Da biste ovo uradili (kod većine sistema), postavite priključke jedan do drugog tako da im crne
žice budu okrenute jedna ka drugoj i zatim gurnite priključke u za to predviđen prostor na
matičnoj ploči. Važno je napomenuti da samo kompjuteri sa AT i matičnim pločama Baby AT
koriste ovaj tip strujnog priključka.

7
 Slika 10. AT priključak za napajanje na sistemskoj ploči

4.3. Standardni periferni strujni priključak

Standardni periferni strujni priključak se uglavnom koristi za napajanje različitih tipova

unutrašnjih disk drajvova. Ovaj tip priključka se još naziva Moleks priključak. Ovaj priključak
iako veći od disketnog priključka, koristi istu šemu obeležavanja žica određenom bojom kao i
disketni priključak.

Slika 11. Moleks konektori

4.4. ATX, ATX12V i EPS12V priključci

Zajedno s ATX matičnim pločama pojavio se novi, pojedinačni priključak od napajanja. Potrebe
koje PCI ekspres ima za strujom čak ni ovaj novi priključak ne može da zadovolji. Dodatni 4- i 8-
pinski priključci napajaju komponente na ploči, kao što su mrežni interfejsi, posebne serverske
komponente i sam procesor, koji zahteva napon od još +12 V kao dodatak na postojećih +12 V
jednosmerne struje koji obezbeđuje standardni ATX priključak. Ovi dodatni priključci se drže
ATX12V i EPS12V standarda. ATX priključak je u kasnijim specifikacijama dalje proširen sa još
4 pina.
ATX sistemski priključak (poznat i kao strujni priključak za ATX matične ploče) napaja ATX
matične ploče. On obezbeđuje neophodnih šest voltaža i to ih sve sprovodi kroz jedan priključak:
jedan 20-pinski priključak. S ovim priključkom je znatno lakše raditi nego s dvostrukim
priključcima AT napajanja. Slika 5.3 jeste primer jednog ATX sistemskog priključka.

8
Kada se Pentium 4 procesor pojavio na tržištu, proizvođači ploča i napajanja su bili primorani da
obezbede više snage sistemu. Rešenje je bio standard ATXV12 koji je dopunjen sa dva dodatna
priključka. Jedan je bio 6-pinski pomoćni, sličan P8/P9 AT priključcima koji je obezbeđivao
dodatnu struju od +3.3 V i +5 V dovoda i njihova uzemljenja. Drugi je bio 4-pinska mini verzija
ATX priključaka kvadratnog oblika, nazivana P4 priključak, koji je napajao koristeći dva dovoda
od +12 V i njihova uzemljenja. EPS12V koristi 8-pinsku verziju, nazvanu procesorski strujni
priključak, koji duplira funkciju P4 priključaka koristeći četiri dovoda od +12 V i četiri
uzemljenja. Slika 5.4 prikazuje P4 priključak. Procesorski strujni priključak od 8 pina je sličan,
ali ima dva reda od po četiri pina.
Za servere i naprednije ATX ploče koje uključuju PCIe slotove, 20-pinski sistemski priključak se
pokazao neodgovarajućim. To je dovelo do ATX12V2.0 standarda i još profesionalnijeg EPS12V
standarda za servere. Ove specifikacije zahtevaju 34-pinski priključak koji dodaje još „+“ dovoda
direktno do sistemskog priključka. Priključak od 24 pina izgleda kao veća verzija 20-pinskog
priključka. Dostupni su razni priključci, ukoliko vam se desi da se ploča i napajanje ne
poklapaju. Pomoćni 6-pinski priključak ne postoji kod ATX12V2.0 specifikacija i nikada nije bio
deo EPS12V standarda.

Slika 12. ATX strujni priključak (20 pins)

Slika 13. ATX12V P4 strujni priključak

9
4.5. SATA priključci

SATA drajvovi su stupili na tržište sa sopstvenim potrebama za električnom energijom, uz njihov

novi interfejs za prenos podataka. Ovaj priključak je sastavljen od tri dovoda od +3.3 V, +5 V i
+12 V, kao i četiri dovoda za uzemljenje.

Slika 14. SATA strujni priključak

5. STEPEN ZA KONVERZIJU NAPONA

Osnovni deo računarskog napajanja je elektronski sklop koji ima ulogu stepena za konverziju
napona. Postoje dva osnovna tipa stepena za konverziju napona:
1. linearni (kontinualni) i
2. prekidački ili impulsni (switched)
Napajanja prvih PC računara su bila realizovana kao linearni stepen. Ovo električno kolo je
jednostavno za implementaciju i sastoji se od transformatora (trafo), Grecovog stepena (usmerač)
i naponskog stabilizatora. Ova starija AT napajanja snage 63.5W, davala su napone od +5V i
+12V, a bili su dostupni i naponi od -5V i -12V, ali sa manjom snagom. Nedostatak ovih
napajanja je što su se jako grejala. Kako su se vremenom javljale komponente veće potrošnje
(CPU, grafičke karte) i dodavane komponente koje ranije nisu bile predviđene (npr.
optički drajvovi, SSD drajvovi itd.), ova napajanja su zamenjena novim, zasnovanim na
prekidačkom stepenu.
Prekidački izvori su efikasniji, ali i složeniji u odnosu na linearne tipove izvora napajanja.
Tipičan koeficijent korisnog dejstva je oko 80%. Upotrebom pouzdanih prekidačkih tranzistora i
dobrih filtera, moguće je obezbediti tačnost regulacije napona do 0,01% i nivo talasnosti od 1
mV.

Slika 15. Blok šema linearnog napajanja (levo) i prekidačkog napajanja (desno)

10
Kod oba stepena za napajanje na početku se nalazi mrežni transformator (trafo) MT, koji snižava
mrežni napon na nisku vrednost naizmeničnog napona koji se dalje konvertuje. Napon na
sekundaru trafoa se zatim ispravlja u Grec- usmeračkom kolu GR, tako da se iza Greca dobija
jednosmerni napon koji se filtrira kondenzatorom Cf. Dobijeni jednosmerni napon je nestabilisan
i njegova vrednost se menja sa promenama mrežnog napona i sa promenama struje potrošača koji
je priključen na izlaz napajanja. Za dobijanje stabilisanog DC napona, koriste se naponski
stabilizatori (Slika 15.).

Kod linearnog stepena za napajanje stabilizator napona se sastoji od tranzistora TR i upravljačkog

kola UK. Prekidačka napajanja su kompleksinija jer prekidački stepen, pored tranzistora TR i
upravljačkog kola UK, sadrži i stabilizatorsko kolo koje čine dioda D0, prigušnica L0 i
kondenzator C0. Samo UK kolo je mnogo kompleksinije, ali i efikasnije nego linearno UK kolo.

Na Slici 16. prikazana je principijelna blok-šema ATX napajanja, sa označenim

karakterističnim delovima i komponentama za konverziju napona i formiranja stabilisanih DC
izlaznih napona.

Slika 16. Blok-šema ATX računarskog napajanja

U ulaznom delu je priključak mrežnog AC napona (220V, 50Hz) i filtersko kolo za potiskivanje
smetnji (EMI kolo). Kod nekih napajanja ovde se nalazi NT otpornik (menja otpor u zavisnosti
od temperature i služi za zaštitu od prevelike toplote), kao i prenaponska zaštita. Glavna
komponenta prenaponske zaštite je varistor, nelinearni otpornik koji odstranjuje naponske pikove
i ona se najčešće sastoji od kalema i kondenzatora. Nakon filterskog dela sledi usmerački most
(obično se realizuje kao Grecov most sa 4 diode), koji će AC napon ispraviti u DC napon i isti
dovesti na ulaz sklop za korekciju faktora snage (PFC preregulatorsko kolo). PFC (Phase Factor
Correction) je elektronsko kolo koje nalazimo kod svih ATX napajanja u različitim izvedbama.
Kod jeftinijih modela ATX napajanja sa pasivnim PFC sklopom, izmedu ulaznih filtera i
ispravljača smešten je sklop za udvostručavanje ulaznog napona, koji se prepoznaje po dva velika
elektrolitska kondenzatora i malom preklopniku 110/230V na spoljašnjoj strani napajanja.
Napajanja s aktivnim PFC modulom nemaju taj podsklop, već njihov naponski opseg podnosi sve
napone u opsegu od 100V do 240V. Sledeći stepen predstavlja pobudno kolo prekidačkih
(switching) tranzistora (obično su to dva snažna tranzistora sa efektom polja - MOSFET), koji
stvaraju signal pravougaonih impulsa visoke frekvencije koji prosleđuju na primar
11
transformatora. Izlazni napon sa sekundara transformatora takođe je pravougaonog oblika i
jednostavno ga je nakon ispravljanja snažnim Šotki (Schottky) diodama pretvoriti u jednosmerni
napon. Završni stepen napajanja čini filtersko kolo zaa poboljšanje kvaliteta izlaznog DC napona,
koji se onda vodi na priključna mesta za napone od +3,3V, +5V i +12.V

Unutar ATX napajanja postoji kontrolni upravljački krug koji nadzire celi izvor napajanja.
ATX napajanja evoluirala su iz AT napajanja koja su imala mrežni prekidač u primarnom
namotaju trafoa za uključenje računara, a kod savremenih napajanja se to ostvaruje PS_ON
(Power Supply On) logičkim signalom. Taj signal šalje matična ploča, tako da ona uključuje
napajanje (zelena žica na glavnom ATX konektoru). Važno je pomenuti i PG (Power Good)
generator signala, koji će nakon uspešnog starta napajanja javiti matičnoj ploči jesu li izlazni
naponi dobrog kvaliteta i potrebnog naponskog nivoa (+5V TTL signal kašnjenja 100-500ms).
Sklop upravljačke PWM logike, najčešće je električno izolovan od primarnog dela ATX
napajanja, i to se obično ostvaruje malim transformatorom ili optokaplerskim (optocoupler)
predajnikom/prijamnikom, kako bi se onemogućila direktna galvanska veza.

Standardno ATX napajanje najčešće ima tri transformatora: glavni (na ulazu), izolacijski (koji
odvaja PWM blok od primarnog i koji u slučaju optičkog razdvajanja mora postojati) i
treći transformator za napon +5V_SB (StandBy) naponski izlaz od +5V (2,5A je u funkciji i
kad je računar isključen).

Na izlazu se nalazi DC-DC konvertor u kojem su brze Šotki diode za ispravljanje potrebnih
napona (za napon od +12V i struje do 16A ili za napone od +3,3V i +5V i struje do 60A).
Najčešće postoje dva strujna kruga za ispravljanje i filtriranje napona +5V i +12V, dok se napon
+3,3V uzima sa izvoda od +5V. Kod vrlo kvalitetnih napajanja to je zaseban strujni krug samo za
napon od +3,3V, i koji može dati i do 45A jačinu struje. Iz tog razloga, napajanja često imaju
navedenu kombinovanu snagu. Na nalepnici na kućištu napajanja navedena je kombinacija snage
na izlazimaa +3,3V i +5V, ili kombinacija na naponima od +5V i +12V. Potrebno je pomenuti
strujni krug negativnih napona od -5V i -12V, koji se koriste za stare ISA kartice, a koji se vrlo
retko nalaze u novim napajanjima. Poslednjih godina potrošnja električne energije u desktop
računarima sa dosadašnjih +3,3V polako migrira u smeru +12V. Razlog tome je potrebna veća
snaga za mnoge komponente, a pri većem naponu potrebna je manja struja za isporučivanje iste
snage (provodnici napajanja moraju biti dovoljnog poprečnog preseka da bi izdržali nominalne
struje). Treba istaći da podatak o jačini struje ne zavisi samo od pomenutih poluprovodničkih
blokova, već i od drugih komponenti kao što su kalemovi, elektrolitski kondenzatori, a i bitan je i
presek vodova i širina vodova štampane ploče.

Na Slici 17. data je malo detaljnija blok-šema ATX napajanja. Računarsko napajanje sastoji se, u
principu, od dva dela: usmerača i elektronskog pretvarača jednosmerne struje u jednosmernu
struju drugih osobina (DC-DC pretvarač) zvanog invertor. Na ulazu se AC struja napona 220V iz
gradske mreže ispravlja i filtrira. Dobijena DC struja propušta se kroz elektronsko prekidačko
kolo (switch). Tranzistorima u elektronskom prekidaču precizno upravlja posebno integrisano
elektronsko kolo. Ritam prekidanja i ponovnog uspostavljanja struje tačno je određen i iznosi
nekoliko desetina hiljada prekidanja u sekundi (40-60KHz)! Ovako „iseckana” struja može se
propustiti kroz transformator, kao u klasičnom ispravljaču, ali taj transformator sada ne mora da
bude onako glomazan – čak i za najjača napajanja od preko 500W snage nije prevelikih
12
dimenzija! Transformator ima nekoliko sekundarnih namotaja koji daju različite naizmenične
napone (+5V, +3,3V, +12V, –12V). Na svaki namotaj spojena je dioda koja ispravlja struju, a
zatim i kombinacija kalema i kondenzatora koja tu struju „pegla” (filtrira). Ti elementi takođe su
mnogo manji nego što bi bili kod klasičnog ispravljača. Za komponente u računaru veoma je
važno da DC naponi napajanja budu tačni i da se ne menjaju tokom vremena (tj. da budu
stabilni). Ta regulacija se kod napajanja vrši malim promenama ritma po kojem se „secka” napon
u invertoru. Duže trajanje uključenog stanja, a kraće isključenog stanja daje nešto više napone na
izlazu, i obrnuto. Za regulaciju se stara kontrolno integrisano kolo, koja daje komandu
tranzistorima da se uključe ili isključe, već pomenutom promenom Duty Cycle vremena.

Slika 17. Principijelan blok-šema ATX računarskog napajanja

6. OZNAKE ZA SNAGE, NAPONE I STRUJE NAPAJANJA

Oznake snaga na napajanju su najčešće zbunjujuće. Pored raznih oznaka sertifikata, najvidljivija
oznaka, koja se redovno nalazi u odeljku za objašnjenje ulazne naizmenične struje (AC), jeste
upravo ona cifra koja se saopštava kao podatak o snazi napajanja (datoj u vatima –W). Međutim,
ta efektivna snaga je samo približna cifra, služi u marketinške svrhe i uopšte je nebitna u
praktičnoj primeni. Proizvođači pravu snagu daju u okviru tabele u delu za jednosmernu struju
(DC). U njoj su ispisani svi naponski nivoi, maksimalna struja na svakom nivou, a ispod toga su
podaci o snazi.
Pošto komponente u računaru uglavnom koriste kombinaciju napona, što se i vidi po naponskim
vodovima, proizvođači u tabeli daju podatke o maksimalnoj kombinovanoj snazi. (Vidi se da to
nije prost zbir snaga po priključcima!) U datom primeru ispod nalazi se podatak o kombinovanoj
snazi naponskih nivoa od +5V i +3,3V. Na kraju, svi prozvođači daju maksimalnu kombinovanu
snagu (u datom primeru na Slici 11. je to 340W) na „+” naponskim nivoima, i ova veličina
pokazuje pravu maksimalnu snagu koja se može omogućiti komponentama u računaru. Razlika
13
od 10W između maksimalne snage i maksimalne kombinovane snage otpada na stalni naponski
nivo +5 V_SB.

Slika 18. Primer pločice (nalepnice) napajanja sa vrednostima snaga, struja i napona
Pošto je i struja limitirana, može se lako doći do zaključka da napajanja od 300W imaju
maksimalno dozvoljenu struju na naponskom nivou od +5V oko 25% manju, a na liniji +12V oko
15% manju nego napajanja od 400 W. Pored grafičkih kartica, potrošnja samog procesora sa
svakom novom generacijom raste. Pošto i CPU koristi naponski nivo +12V, dizajneri su lako
mogli da „povećaju” jednosmernu struju na ovoj grani, time i snagu, kako bi zadovoljili i
procesorske potrebe. Međutim, po standardu za sigurnost EN 60950, maksimalna (tzv. prividna)
snaga na kontaktima (svi izlazni priključci napajanja) ne može da bude veća od 240VA (12V i
20A po ovoj naponskoj liniji), nije bilo moguće ovo rešenje, pa su dizajneri pribegli uvođenju
druge grane sa naponskim nivoom od +12V koji se vidi i na primeru nalepnice. Tako se došlo do
toga da napajanje proizvodi dva naponska nivoa od +12V.
Međutim, pojedina napajanja imaju po četiri ili čak šest +12V naponskih grana (uvedeno u
EPS12V specifikaciji). To su najčešće visokokvalitetna napajanja jako velikih izlaznih snaga
(većih od 1000W), koja imaju 4 ili 6 PCIe konektora i gde struja ne prelazi 20A po svakom
+12V naponskom vodu. Obično su kod tih napajanja po dva +12V voda namenjena procesoru, a
preostali periferijama.
Svako napajanje koje je u stanju isporučiti konstantnu stuju na +12V liniji veću od 20A, mora
imati odvojene +12V naponske linije (rails). Ako imamo napajanje koje na +12V ima recimo
25A, ono mora imati odvojene +12V railove kako bi ispunilo normu. Razdvajanje naponskih
linija može se izvršiti na različite načine, kao na primer:
+12V1: 20A ; +12V2: 5A
+12V2: 15A ; +12V2:10A
+12V3: 10A ; +12V2:15A …itd.

14
 7. ZAKLJUČAK
Zadatak napajanja (PSU, eng. Power Supply Unit) je da naizmeničnu struju (AC, eng. Alternating
Current) iz zidne utičnice konvertuje u jednosmernu struju (DC, eng. Direct Currect).
Preciznije rečeno, napajanje bi trebalo da izvornu naizmeničnu struju od 240V i 50Hz konvertuje
u jednosmernu struju koja odgovara računaru, a u ovom slučaju reč je o naponima od +3.3V,
+5Vi +12 V. Zvanično, PC napajanje se može opisati kao prekidački izvor napajanja sa
konstantnim naponom.
Konstantni napon u ovom slučaju znači da napajanje proizvodi i šalje isti tj. konstantan napon ka
računarskim komponentama bez obzira koliki je napon izvorne naizmenične struje ili kolika je
snaga samog napajanja. S druge strane, prekidački izvor napajanja (eng. Switching Power
Supply) označava jedan tip napajanja. Jednostavno rečeno, prekidački izvor napajanja konvertuje
izvornu struju od 50 Hz (ciklusa u sekundi) u struju još veće frekvencije (tj. više ciklusa u
sekundi).
Ovo zauzvrat omogućava smanjivanje napona od 240V u mnogo manji (+3.3V, +5Vi +12V), koji
već odgovara računaru. Prekidački izvor napajanja takođe omogućava ispravljanje i filtriranje
struje, proizvodeći konstantni napon otporan na razna variranja prisutnog kod izvorne struje. Ovo
je važno, budući da su računarske komponente osetljive na razna odstupanja.

8. LITERATURA
1) http://www.servis-racunara.org/index.php/forum/tutorijali-sa-interneta/14-osnovni-
dijelovi-racunara
15
2) https://racunarskekomponenteblog.wordpress.com/blog/
3) http://www.9maj.rs/predmeti/ETIT/Racunarski%20hardver/II%20modul/11%20-
%20Napajanje.pdf
4) https://sr.wikipedia.org/sr-el/Sistemi_za_napajanje_ra%C4%8Dunara
5) http://www.link-university.com/lekcija/Vrste-i-karakteristike-napajanja/4911
6) http://www.tehskolasabac.edu.rs/nastava_materijali/nastavni_2012/Napajanje
%20racunara-3.deo.pdf
7) 7.http://www.robertpapp.info/docs/handouts/Robert%20Pap%20%20Racunarski
%20hardver%20-%20skripta.pdf

16