Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 33

Наставна Ваљак

тема:
Наставна Ваљак
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ Усвајање знања о ваљку и његовим елементима
часа:
На почетку теме дат је тест који би требало ученике да припреми за ново геометријско
тело – ваљак.
Ученици самостално решавају тест

Уводни
део часа:
(10
минута)

.
(Задатак 5 овог теста је посебно важан јер је у вези са извођењем формуле за
површину ваљка.)
Главни Претпоставимо да се два подударна круга налазе у паралелним равнима и да је сваки
део часа: од њих ортогонална пројекција оног другог на одговарајућу раван.
(30  Површ коју образују пројектујући зраци тачака датих кружница назива се
минута) цилиндрична површ.
 Геометријско тело ограничено овим круговима и делом цилиндричне површи
између њих назива се прав ваљак. Пошто ћемо се ми искључиво бавити оваквим
ваљцима, реч „прав“ ћемо изостављати.
 Кругови су основе или базе ваљка.
 Део цилиндричне површи између равни основа назива се омотач ваљка.
 Растојање између равни основа назива се висина ваљка.
Ваљак спада у такозвана обла тела, јер ротацијом правоугаоника око једне његове
странице настаје ваљак. Прецизније, све тачке простора кроз које пролазе тачке
правоугаоника који ротира образују ваљак.
Зато се каже да ваљак представља и једно ротационо тело.
Није тешко уочити да страница око које ротира правоугаоник представља висину
добијеног ваљка. Друга страница правоугаоника је полупречник основе тог ваљка.
Права која садржи центре основа ваљка назива се оса ваљка. Пресек ваљка и равни
која садржи осу ваљка назива се осни пресек ваљка.

Пример 1. . Ваљак је пресечен са равни која садржи центре његових основа. Ако је
полупречник основе ваљка r = 1,5cm, а његова висина H = 4cm, одредимо површину
пресека ваљка и равни.
Најважније је открити која фигура је пресек равни и ваљка. То је правоугаоник чија је
једна страница једнака пречнику основе (2r = 3cm), а друга висини ваљка (H = 4cm).
Дакле, површина пресека је P = 2rH = 12cm2.
Следеће задатаке раде ученици самостално у свескама и на табли, а наставник помаже
и прати њихов рад.

Завршни Шта је ваљак?Шта је основа ваљка?Шта је омотач ваљка?Шта је висина ваљка?


део часа: Ротацијом које геометријске фигуре се добија ваљак?
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Ваљак
тема:
Наставна Површина ваљка
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ Усвајање формуле за рачунање површине ваљка
часа:
Уводни Подсетимо се:
део часа: Задатак 1. – Ученици самостално решавају,
(5 Квадрат ротира око једне своје странице. Ако је a = 3cm страница квадрата, одреди
минута) површину осног пресека ваљка добијеног ротацијом датог квадрата.
Да бисмо открили формулу за израчунавање површине ваљка, најпре је потребно да
откријемо како изгледа мрежа ваљка. Очигледно, мрежа ваљка садржи два круга
која су подударна његовим основама. Остаје још „развити“ омотач ваљка. Није
тешко закључити да омотач ваљка развијен у равни представља правоугаоник.
Дужина једне странице правоугаоника који представља омотач једнака је висини
ваљка, док је дужина друге једнака обиму основе.
Нека је r полупречник основе ваљка, а H његова висина. Ако је B површина основе
овог ваљка, а M површина омотача, онда је B = r2π и M = 2rH. Дакле, површина
ваљка је

P = 2B + M = 2 r2 + 2rH = 2r (r + H).

Површина ваљка полупречника основе r и висине H израчунава се по формули


P = 2r(r + H).
Пример 1.– Ради наставник, објашњавајући примену формуле.
Главни
део часа: Израчунајмо површину ваљка ако је полупречник основе r = 3cm, а висина H =
(35 5,5cm.
минута) На основу датих података, једноставном применом формуле за израчунавање
површине ваљка добијамо да је P = 2r (r + H) = 2 ・3 ・ (3 + 5,5)cm2 = 51pcm2.
Ако узмемо да је  ≈ 3,14, добијамо приближну вредност површине P ≈ 160,14cm2.

Задатак 3. – Раде ученици самостално, а наставник их прати.


Странице правоугаоника су a = 5cm и b = 7cm.
Одреди површину ваљка који настаје ротацијом овог правоугаоника:
1) око странице b;
2) око странице a.

Ако су основе ваљка кругови уписани у основе неке призме, онда кажемо да је
ваљак одређен овим круговима уписан у ту призму. Слично, ако су основе ваљка
кругови описани око основа неке призме, онда је одговарајући ваљак описан око те
призме.
Пример 2. – Ради наставник.
Дата је правилна четворострана призма основне ивице a = 4cm и висине H = 5√2cm.
Одредимо однос површина ваљка описаног око ове призме и ваљка уписаног у њу.
Ако са PO означимо површину описаног ваљка, онда је

Ако је PU површина уписаног ваљка, онда је

Дакле,

Поновимо:
Завршни Како се рачуна површина ваљка?
део часа: Када кажемо да је ваљак уписан у призму, а када да је описан око призме?
(5
минута) Домаћи задатак:
Наставна Ваљак
тема:
Наставна Површина ваљка
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Увежбавање рачунања површине ваљка
часа:
Уводни Како се рачуна површина ваљка?
део часа: Када кажемо да је ваљак уписан у призму, а када да је описан око призме?
(5 мин)

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико


им је потребна.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Ваљак
тема:
Наставна Запремина ваљка
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ Усвајање формуле за рачунање запремине ваљка
часа:
Уводни Подсетимо се:
део часа: Како се рачуна запремина призме?
(5 мин)
Општа формула за израчунавање запремине призме примењује се и за израчунавање
запремине ваљка. Ако је B површина једне основе ваљка, а H његова висина, онда
се запремина V тог ваљка израчунава по формули V = BH.
Запремина ваљка полупречника основе r и висине H израчунава се по формули
V = r2H.

Ради наставник објашњавајући примену формуле.

Главни
део часа:
(39
минута)

Ради наставник.
Нека је Vc запремина ваљка на који указује црвена стрелица. Полупречник основе
овог ваљка је rc = 12,56cm : 2 ≈ 2cm, а висина Hc = 9,42cm, па је Vc = rc2Hc ≈
37,68cm3.
Нека је Vz запремина ваљка на који указује зелена стрелица. Полупречник основе
овог ваљка је rz = 9,42cm : 2 ≈ 1,5cm, а висина Hz = 12,56cm, па је Vz = rz2Hz ≈
28,26pcm3.
Дакле, Vc > Vz.

Следеће задатке раде ученици самостално, у свескама и на табли, а наставник их


прати, даје има идеје за решавање и указује на грешке.
Завршни Домаћи задатак:
део часа:
(1 минут)
Наставна Ваљак
тема:
Наставна Запремина ваљка
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ часа Увежбавање рачунања запремине ваљка и утврђивање рачунања масе тела
Уводни Подсетимо се:
део часа: Како се рачуна запремина ваљка?
(5 мин) Како рачунамо масу тела?
Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли

Главни
део часа:
(35
минута)

Кубикажа мотора аутомобила представља укупну запремину цилиндара мотора.


Цилиндар је, као што му и име каже, метални део мотора у облику ваљка у коме се
креће клип. Кретање клипа у цилиндру (које изазива експлозија горива и ваздуха)
покреће точкове аутомобила.
Завршни Од кубикаже зависи снага мотора – што је кубикажа већа, то је мотор јачи.
део часа: Кубикажа се изражава у кубним центиметрима или у литрима и често је записана на
(5
задњем делу аутомобила (на пример, 1 400cm3, односно 1,4l). „Обични“ путнички
минута)
аутомобили имају од 4 до 6 цилиндара и кубикажу од 1 000 до нешто више од 2
000cm3, а они „најјачи“, као што су болиди формуле 1, имају и до 10 цилиндара и 3
000cm3.
Домаћи задатак:
Наставна Ваљак
тема:
Наставна Површина и запремина ваљка
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Увежбавање рачунања површине и запремине ваљка
часа:
Уводни Подсетимо се:
део часа: Како се рачуна површина, а како запремина ваљка?
(5
минута)
Наставник пише на табли бројеве задатака које ученици треба да самостално
решавају.

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико


им је потребна.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Ваљак
тема:
Наставна Површина и запремина ваљка
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Утврђивање рачунања површине и запремине ваљка
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа: Понављање формула за израчунавање површине и запремине ваљка.
(5 мин)
Наставник пише на табли бројеве задатака које ученици треба да самостално
решавају.

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико


им је потребна.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Ваљак
тема:
Наставна Површина и запремина ваљка
јединица
:
Тип Утврђивање
часа:
Циљ Систематизација знања о ваљку
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа: Понављање формула за израчунавање површине и запремине ваљка.
(5 мин)
Ученици самостално решавају
Тест

Главни
део часа:
(30
минута)

Наставник прати рад ученика и даје неопходна додатна објашњења и инструкције.


Анализа резултата теста и исправка задатка који већина ученика није тачно урадила.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(10
Домаћи задатак:
минута)
Наставна Купа
тема:
Наставна Kупа
јединица
Тип Обрада
часа:
Циљ Усвајање знања о купи и њеним елементима
часа:
На почетку теме дат је тест који би требало ученике да припреми за ново
геометријско тело – ваљак.

Уводни
део часа:
(10
минута)

Ученици самостално решавају тест


Решење теста: 1. в); 2. б); 3. в); 4. в).
(Задатак 3 овог теста је посебно важан јер је у вези са извођењем формуле за
површину купе.)
Главни Претпоставимо да се у равни β налази круг и да је дата тачка S која не припада овој
део часа: равни.
(35 Површ коју образују праве које садрже тачку S и пролазе кроз тачке кружнице назива
минута) се конусна површ. Тело ограничено датим кругом и делом конусне површи назива
се купа. Уколико је ортогонална пројекција тачке S на раван b центар датог круга,
онда се одговарајућа купа назива права купа. Пошто ћемо се ми искључиво бавити
оваквим купама, реч „права“ ћемо изостављати.
 Круг је основа или база купе.
 Део конусне површи назива се омотач купе.
 Тачка S је врх купе.
 Растојање тачке S од равни основе назива се висина купе.
Купа је, као и ваљак, једно обло тело. Купа је и ротационо тело, јер се може добити
ротацијом правоуглог троугла око једне катете.

Катета око које ротира правоугли троугао представља висину добијене купе. Друга
катета правоуглог троугла је полупречник основе те купе.
 Дуж која спаја врх купе и тачку на кружници основе назива се изводница купе.
Све изводнице (праве) купе међусобно једнаке.
Ако је s изводница, r полупречник основе и H висина
купе, онда помођу Питагорине теореме одмах
добијамо везу међу њима: s2 = H2 + r2.
 Права која садржи центaр основe купе и њен врх назива се оса купе. Пресек купе
и равни која садржи њену осу назива се осни пресек купе.
Пример 1. – Ради наставник.
Купу сече раван која садржи центар основе и врх купе. Ако је полупречник основе
купе r = 1,5cm, а њена изводница s = 2,5cm, одредимо површину пресека купе и
равни.
Пресек равни и купе је једнакокраки троугао чија је основица
једнака пречнику основе (2r = 3cm), а краци једнаки изводници
купе (s = 2,5cm). Да бисмо одредили површину овог троугла,
одредимо најпре висину која одговара основици троугла. Није
тешко закључити
да је ова висина једнака висини купе, па је
Дакле, површина пресека је

Пример 2.– Ради наставник.


Купу висине H = 8cm, чији је полупречник основе r = 4cm,
сече раван нормална на њену осу. Одредимо површину
пресека ако је растојање врха купе од равни 3cm.
Приметимо најпре да је пресек равни и купе круг. Да бисмо
одредили његову површину, одредимо прво полупречник.
Искористићемо сличност троуглова SOC и SO1C1 , односно
пропорцију SO : OC = SO1 : O1C1, то јест H : r = SO1 : r1.
Па добијамо 8 : 4 = 3 : r1, одакле једноставно налазимо да је r1
= 1,5cm. Дакле, површина пресека је P = r12 = 2,25cm2.
Шта чини конусну површ?
Завршни Шта је купа?Шта је основа, а шта омотач купе?
део часа: Шта је висина купе, а шта изводница?
(5
минута) Домаћи задатак:
Наставна Купа
тема:
Наставна Површина купе
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ Усвајање формуле за рачунање површине купе
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа: Поновимо:
(5 Шта чини конусну површ? Шта је купа? Шта је основа, а шта омотач купе? Шта је
минута) висина купе, а шта изводница?
Шта чини мрежу купе?
Мрежу купе чине круг који је подударан са основом те купе и кружни исечак
• чији је полупречник једнак изводници купе и
• који одређује лук такав да је његова дужина једнака обиму основе.
Површина кружног исечка једнака је половини производа његовог полупречника и
дужине лука који одређује. Дакле, ако је M површина омотача купе, s изводница
купе, а r полупречник њене основе, онда је

Површина купе чија је изводница s и полупречник основе r израчунава се по


формули P = r(r + s).
Пример 1– Наставник ради овај пример.
Правоугли троугао ABC ротира око своје катете AC. Ако је AC = 5,5cm и BC =
Главни 4,8cm, oдредимо површину купе која настаје на овај начин.
део часа: Полупречник основе купе је r = 4,8cm, а висина H = 5,5cm. Да
(35 бисмо одредили површину купе, потребна нам је и изводница.
минута)
Одређујемо је применом Питагорине теореме:
2 2
s = H + r = 7,3cm.
Сада, користећи формулу за израчунавање површине купе,
добијамо да је
P = r(r + s) = 4,8(4,8 + 7,3) = 58,08cm2.
Пример 2.– Наставник ради овај пример.
Правоугли троугао чије су катете a = 3cm и b = 4cm ротира око своје хипотенузе.
Одредимо површину тела које се добија на овај начин.
Тело добијено овом ротацијом ограничено је омотачима две
купе са заједничком основом. Полупречник заједничке основе
једнак је висини правоуглог троугла која одговара
хипотенузи. Хипотенузу одређујемо према Питагориној
теореми,
c= a 2 + b2 = 5cm, а висину која јој одговара на основу
формула за површину:
Изводнице добијених купа су једнаке катетама троугла који ротира, па је површина
тела: P = ar + br= 16,8cm2.
Следеће задатке раде ученици самостално, на табли и у својим свескама.

Завршни Поновимо:
део часа: Како се рачуна површина купе?
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Купа
тема:
Наставна Површина купе
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Увежбавање задатака у којима се рачуна површина купе
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа: Поновимо:
(5 мин) Како се рачуна површина купе?
Наставник пише на табли бројеве задатака које ученици треба да самостално
решавају.

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико


им је потребна.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Купа
тема:
Наставна Површина купе
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Увежбавање задатака у којима се рачуна површина купе
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа:
(5 мин)
Наставник пише на табли бројеве задатака које ученици треба да самостално
решавају.

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико


им је потребна.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Купа
тема:
Наставна Запремина купе
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ Усвајање формуле за рачунање запремине купе
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа: Купе су сродне пирамидама, слично као што су ваљци сродни призмама.
(5 мин)
Пожељно је помоћу модела купе и ваљка ученицима показати да је запремина купе
једнака је трећини запремине ваљка чија је основа подударна основи купе, а висина
једнака њеној висини.
Запремина купе полупречника основе r и висине H израчунава се по формули

Пример 1. – Наставник ради.


Израчунајмо запремину купе чији је полупречник основе r = 3,3cm, а изводница s =
6,5cm.
Одредимо прво висину ове купе:

На основу формуле за израчунавање запремине купе добијамо да је

Пример 2. – Наставник ради.


Правоугли троугао чије су катете a = 3cm и b = 4cm ротира
око своје хипотенузе. Одредимо запремину тела које се
Главни
добија на овај начин.
део часа:
Тело добијено овом ротацијом чине две купе са заједничком
(35
основом. Полупречник заједничке основе једнак је висини
минута)
правоуглог троугла која одговара хипотенузи је r = 2,4cm.
Ако са p и q означимо одсечке на које висина хипотенузе
дели хипотенузу, онда је запремина тела:

Како је дужина хипотенузе c = 5cm, добијамо да је V = 9,6cm3.

Наставник ради овај задатак.


Овај задатак не спада у типичне школске задатке. Решавање овог задатка може
допринети бољем разумевању формуле за запремину купе. Наиме, запремине сва
три дата тела су међусобно једнаке.

Завршни Домаћи задатак:


део часа:
(5
минута)
Наставна Купа
тема:
Наставна Запремина купе
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Увежбавање формуле за рачунање запремине купе
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа: Поновити:
(5 мин) Како рачунамо површину и запремину купе?
Ученици самостално решавају следеће задатке у свесци и на табли и траже помоћ
уколико им је потребна.

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Главни
део часа:
(35
минута)
Задатак 6
У ваљак висине H = 6,3cm и полупречника основе r = 1,6cm уписана је купа тако да
је једна основа ваљка уједно и основа купе, док је центар друге основе ваљка врх
купе. Одреди површину купе.
Задатак 7.
Осни пресек купе је једнакостраничан троугао странице a = 4cm. Одреди површину
те купе.
Задатак 8
Дата је правилна тространа пирамида чије су основне ивице a = 2cm, а бочне ивице
b = 3cm. Око пирамиде је описана купа (основа купе је круг описан око основе
пирамиде, а врх купе се поклапа са врхом пирамиде). Одреди површину купе.
Завршни Домаћи задатак:
део часа:
(5
минута)
Наставна Купа
тема:
Наставна Површина и запремина купе
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Утврђивање знања о површини и запремини купе
часа:
Анализа домаћег задатка.
Уводни
Поделити ученике у групе (на пример у групе од четири ученика). Свакој групи
део часа:
ученика дати по три унапред припремљена задатка. Групе ученика треба да имају
(5 мин)
различите задатке.
Предлог задатака за једну групу ученика:

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, и уколико нека група ученика има тешкоћа у
решавању задатака даје додатна објашњења и
инструкције.
Свака група ученика изабере свог представника и задатак који им је био
најинтересантнији (по било ком критеријуму: зато што је најлакши или најтежи,
Завршни зато што нису умели да га реше, зато што сличан задатак до сада није рађен, и тако
део часа: даље). Представник групе износи проблем у наведеном задатку и начин његовог
(5 решавања.
минута)
Домаћи задатак:
Наставна Купа
тема:
Наставна Површина и запремина купе
јединица
:
Тип Утврђивање
часа:
Циљ Систематизација знања о купи
часа:
Уводни Анализа домаћег задатка.
део часа: Шта је купа?
(5 мин) Како рачунамо површину, а како запремину купе?
Тест – Купа

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика и даје неопходна додатна објашњења и инструкције.


Завршни Анализа резултата теста.
део часа: Домаћи задатак:
(5
минута)
Наставна Купа
тема:
Наставна Површине и запремине сложенијих тела
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Утврђивање знања о површини и запремини геометријских тела и примена на
Циљ часа:
рачунање површине и запремине сложених тела
Анализа домаћег задатка.
Задатак 7. – Ради наставник објашњавајући како израчунавамо површину и
запремину сложених тела.
Израчунај запремине тела приказаних на наредним сликама.
Уводни
део часа:
(7 минута)

Следеће задатке ученици раде самостално у свескама и на табли, а наставник прати


њихов рад и даје им идеје при решавању задатака (наравно, уколико је потребно).

Задатак 8.
Израчунај површине и запремине тела приказаних на сликама.

Главни
део часа:
(33
минута)

Завршни Домаћи задатак:


део часа:
(5 минута)
Наставна Лопта
тема:
Наставна Сфера и лопта, основни делови лопте
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ часа: Усвајање знања о лопти и њеним основним елементима
Геометријско тело које представља приближни облик планете на којој живимо
Уводни назива се лопта. Иако је данас прецизним мерењима утврђено да наша планета није
део часа: у облику лопте у математичком смислу, у многим разматрањима се то
(5 минута) претпоставити.
Шта још у вашем окружењу има облик лопте?
Скуп свих тачака у равни које су једнако удаљене од неке фиксиране тачке те
равни назива се кружница. Уколико у овој дефиницији изоставимо ограничење да
тачке припадају равни, то јест посматрамо све тачке простора које задовољавају
наведену особину, добићемо површ у простору која се назива сфера.
Сфера је скуп свих тачака у простору које су једнако удаљене од неке фиксиране
тачке.
 Фиксирана тачка назива се центар сфере.
 Дуж која спаја центар са било којом тачком сфере назива се полупречник
сфере. Полупречником се често назива и дужина ове дужи.
Лопта је тело у простору ограничено сфером. Центар и полупречник сфере су
уједно и центар и полупречник лопте коју она одређује.
Лопту са центром O и полупречником r чине све тачке простора које од центра O
нису удаљене више од r.
Лопта је ротационо тело. Добија се ротацијом полукруга око пречника.

Главни Шта је пресек равни и сфере, односно лопте, зависи од растојања центра од те
део часа: равни.
(35 1) Уколико је растојање центра од неке равни веће од полупречника, онда је
минута) пресек те равни и сфере празан скуп. У овом случају, празан је и пресек
равни и лопте.
2) Уколико је растојање центра од неке равни мање од полупречника, онда је
пресек те равни и сфере кружница, док је пресек те равни и одговарајуће
лопте круг одређен овом кружницом.
3) Уколико је растојање центра од неке равни једнако полупречнику, онда је
пресек те равни и сфере једна једина тачка, која је и једина заједничка тачка
те равни и одговарајуће лопте. У овом случају, раван зовемо тангентном
равни сфере, односно лопте, а једину заједничку тачку тачком додира.
Пример 1 – Ради наставник.
Растојање центра лопте од равни је d = 12cm.
Одредимо површину пресека ове равни и
лопте ако је полупречник лопте r = 37cm.
Приметимо најпре да је пресек равни и лопте
круг, јер је d < r. Полупречник овог круга
одређујемо помоћу Питагорине теореме

Специјално, пресек лопте и равни која садржи


њен центар је круг који називамо велики круг
лопте. Полупречник великог круга лопте
једнак је полупречнику лопте.
Завршни Поновимо:
део часа: Шта је сфера, а шта лопта?
(5 минута) Шта може бити пресек равни и лопте?
Шта је велики круг лопте?
Домаћи задатак:
Наставна Лопта
тема:
Наставна Површина и запремина лопте
јединица:
Тип часа: Обрада
Циљ Усвајање формула за рачунање површине и запремине лопте
часа:
Уводни Поновимо:
део часа: Шта је сфера, а шта лопта?
(5 Шта може бити пресек равни и лопте?
минута) Шта је велики круг лопте?
Површина лопте (односно сфере) је четири пута већа од површине њеног великог
круга.
Површина лопте (сфере) полупречника r израчунава се по формули P = 4r2π.
Пример 1. – Ради наставник, објашњавајући примену формуле.
Ако је полупречник лопте r = 5,5cm, онда је површина те лопте
P = 4r2π. = 4 ・5,52 ・cm2 = 121cm2 ≈ 379,94cm2.

Подсетимо се начина на који се може доћи до формуле за израчунавање површине


круга ако знамо формулу за обим. Изделимо круг пречницима на подударне кружне
исечке.
Овом поделом је и одговарајућа кружница издељена на лукове једнаких дужина. Ако
Главни добијене лукове означимо са l1, l2, ... , ln (n је број лукова), онда је њихов збир једнак
део часа: обиму круга. l1 + l2 + ... + ln = 2r.
(35 Што је већи број лукова на које делимо овај круг, то се дужина сваког од њих мање
минута) разликује од дужине одговарајуће тетиве, па се површина сваког кружног исечка
мало разликује од површине троугла чија је једна страница тетива, а одговарајућа
висина полупречник круга. На тај начин, сабирајући површине кружних исечака,
добијамо израз који одређује површину круга.

Слично овоме, сферу можемо изделити кружницама на мале делове.


Ако су B1, B2, ... , Bn површине тих делова, онда је њихов збир једнак површини
сфере.
B1 + B2 + ... + Bn = 4r2p
Што је већи број делова на које је сфера подељена, то су ти делови „равнији“, па их
узимамо као базе пирамида са врхом у центру сфере. Збир запремина ових пирамида
даће нам запремину лопте која је ограничена овом сфером.

Запремина лопте полупречника r израчунава се по формули


Пример 1. – Ради наставник.
Ако је полупречник лопте r = 6cm, онда је запремина те лопте

Завршни Поновимо:
део часа: Како се рачуна површина, а како запремина лоптe?
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Лопта
тема:
Наставна Површина лопте
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Увежбавање формуле за рачунање површине лопте
часа:
Уводни Поновимо:
део часа: Како се рачуна површина лопте?
(5 мин)
Наставник пише на табли бројеве задатака које ученици треба да самостално
решавају.

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико


им је потребна.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Лопта
тема:
Наставна Запремина лопте
јединица:
Тип часа: Утврђивање
Циљ Увежбавање формуле за рачунање запремине лопте
часа:
Уводни Поновимо:
део часа: Како се рачуна запремина лопте?
(5 мин)
Наставник пише на табли бројеве задатака које ученици треба да самостално
решавају.

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико


им је потребна.
Завршни Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
део часа:
(5 Домаћи задатак:
минута)
Наставна Лопта
тема:
Наставна Површина и запремина лопте
јединица
:
Тип Систематизација
часа:
Циљ Увежбавање формуле за рачунање запремине лопте
часа:
Поновимо:
Уводни
Шта је сфера, а шта лопта?
део часа:
Шта може бити пресек равни и лопте?
(5
Шта је велики круг лопте?
минута)
Како се рачуна површина, а како запремина лопте?
Наставник пише на табли бројеве задатака које ученици треба да самостално
решавају.

Тест

Главни
део часа:
(35
минута)

Наставник прати рад ученика, усмерава их на правилно решавање задатака, даје


инструкције и неопходна и додатна објашњења и инсистира на поступности и
систематичности при раду, на развијању педантности и уредности и бодри ученике
да слободно питају све што им није јасно.

Ученици самостално решавају задатке у свесци и на табли и траже помоћ уколико им


је потребна.
Указивање на уочене најчешће грешке ученика при решавању претходних задатака.
Завршни
део часа:
Домаћи задатак:
(5 мин)
Наставна -
тема:
Наставна Четврти писмени задатак
јединица
:
Тип Систематизација
часа:
Циљ Вредновање степена усвојених наставних садржаја.
часа:
Уводни Наставник дели ученицима листиће са задацима и даје краћа упутства о раду.
део часа:
(5 мин)
Задаци:

1. Реши систем:
а) 5x + 6y = –7
2x - 6y = 14
x y

б) 2 3 = 0
Главни y x

део часа: 2 3=4
(35 2. Обим једнакокраког троугла је 19cm, а разлика дужине крака и основице је
минута) 2cm. Израчунај дужину крака тог троугла.

3. Осни пресек ваљка је квадрат дијагонале 6 2 cm. Израчунај запремину тог


ваљка.
4. Правоугли троугао са катетама a = 5cm и b = 12cm обрће се око дуже катете.
Израчунај површину тако насталог тела је.
5. Израчунај површину и запремину лопте која додирује све стране коцке чија је
ивица 10cm.

Завршни Најава завршетка рада.


део часа:
(5
минута)
Наставна -
тема:
Наставна Исправак четвртог писменог задатка
јединица:
Тип часа: Систематизација
Циљ Вредновање степена усвојених наставних садржаја.
часа:
Уводни Упознавање ученика са резултатима на провери знања путем писменог задатка.
део часа: Изнети бодовање задатака и скалу оцењивања.
(5
минута)

Анализа и решавање задатака.


Сваки задатак се анализира, указује се на најчешће грешке. Ученици решавају
нетачне задатак у вежбанкама.

Главни
део часа:
(35
минута)

Завршни Запажања наставника и давање сугестија како превазићи одређене проблеме.


део часа: Указивање на најчешће пропусте и грешке приликом израде задатака.
(5
минута)
Наставна тема: -
Наставна јединица: Анализа резултата теста. Закључивање оцена
Тип часа: Систематизација
Вредновање степена усвојених наставних садржаја и упознавање
ученика са оценом степена усвојености наставних садржаја у току
Циљ часа:
школске године
Закључивање оцена
Уводни део часа: Истицање циља часа.
(5 минута)
Наставник тражи од сваког ученика појединачно да самокритички
дају предлог оцене коју су својим знањем, радом и залагањем у
току целе школске године заслужили.

Наставник даје свој предлог оцене, образлажући посебно за сваког


ученика појединачно и на крају закључује оцену.

Главни део часа:


(35 минута)

Наставник даје општу оцену рада, залагања и постигнућа целог


Завршни део часа: одељења у току школске године и даје предлоге за њихово
(5 минута)
побољшање у току средњошколског образовања.

1. Нацртати две паралелне праве а и b. Конструисати растојање тих правих.


2. Нацртати праву а. Конструисати праву b паралелну правој а, која је од праве а на
растојању 2 cm.
3. Дата је права р и тачка А ван праве. Конструисати квадрат чије је једно теме тачка А, а
једна страница припада правој р.
4. Конструисати круг K(o, r) и изабрати произвољну тачку Т кружне линије.
Конструисати тангенту датог круга у тачки Т.
5. Конструисати кружницу k (O, 2 cm) и тачку А, тако да је ОА =5 cm. Конструисати
праву р, која садржи тачку А и чије је централно растојање од датог круга једнако 5
cm.
6. Нацртати праву р и тачку О, која јој не припада. Конструисати круг са центром у
тачки О, који додирује праву р.

You might also like