KATAROZ DE PETRI

SEDAM GLASOVA GOVORI

(Skriptno izdanje LRC)

 SADRŽAJ

Predgovor
I Sedmostruki dokaz bratstva i sestrinstva
II Svedočanstvo Isusovo je duh proroštva
III Glas Škole i glas duše
IV Jesus mihi omnia
V Hrestos - rođenje duše, Hristos - pobeda duše
VI Dah života
VII Trigonum Igneum
VIII Zračeće delovanje Škole mlade Gnoze
IX Sedam isceljujućih struja duše
X Živi hram
XI Tri univerzalna tela
XII Jedini izvor života
XIII Astralna atmosfera života
XIV Vera - Nada - Ljubav
XV Skriveno zajedništvo s Bogom
XVI Razotkrivena istina
XVII Glutenski faktor ličnosti
XVIII Čitanje rote
XIX Postavljanje stola
XX Deset Sefirota
XXI Svaka duša učestvuje u Hristovom uskrsnuću
XXII Prototip novog duševnog očitovanja
 PREDGOVOR

Neka čitaocu bude jasno

da će se onaj, ko se odlučio na samopredaju
i dobrovoljno daje sebe
iskonskom atomu, Ruži srca,
povezati s univerzalnom svetlošću.

Svetlost počinje sve više da govori

i da se razotkriva;
i počinje da teče poput izvora,
izvora znanja i mudrosti.

Velika je radost biti svestan nesumnjivog znanja;

ništa ne izučavati, a ipak znati;
uvek imati dopuštenje obratiti se univerzalnom izvoru,
za utehu drugima;
imati dozvolu i biti u stanju slediti stazu
koja se proteže do u večnost;
stazu koja je hodočašće
od snage do snage.

Dolepotpisana bi želela da vidi ovu knjigu kao

"hodočasnički štap u vašim rukama".
Bližim proučavanjem njenog sadržaja,
napravićete prvi korak
ka nadvladavanju dijalektičkog samosvesnog Ja,
ka oslobađanju sebe od zablude
i izgradnji "istinskog jastva" u vašem sistemu.

Čovečanstvo je stupilo
u vreme objavljivanja otkrivenja.

Septembar 1960. Kataroz de Petri

 I

SEDMOSTRUKI DOKAZ BRATSTVA I SESTRINSTVA

Želeli bismo da skrenemo vašu pažnju na uzvišeni lik Jovana na Patmosu,

na ljudsko biće koje, dok prolazi kroz transfiguraciju endurom, u datom trenutku
vidi živog duševnog čoveka pred sobom, na "svoj dan Gospodnji". U Otkrivenju
1, stih 9, možemo pročitati:

Ja, Jovan, koji sam i brat vaš, i saputnik u nevolji, i u carstvu i trpljenju
Isusa Hrista, bijah na ostrvu koje se zove Patmos, zbog riječi Božje, i zbog
svjedočanstva Isusa Hrista.

U ovim rečima nalazimo kratak opis istinskog učeništva u gnostičkoj

duhovnoj školi. Pokušajmo da analiziramo ovaj opis.
Ime Jovan je ono prvo što nas pogađa. Ovo ime ne pripada samo jednom
čoveku koji je istorijski postojao, nego predstavlja i obeležje ozbiljnog učenika.
Jer, to ime označava da se tu radi o čoveku koji je dodirnut milošću Setoga
Duha. To znači da je u tom čoveku, u tom Jovanu na Patmosu, postao
delotvoran šesti aspekt, šesti krug aurijskog bića.
Snage i struje šestog kosmičkog područja počinju da prodiru kroz lipiku
sedmog prstena, u sistem ovog čoveka. Zato je taj jovanski čovek brat svih nas,
pod uslovom da i u nama deluje posvećujući Duh kraljevstva duše. Zato takav
čovek pripada velikom Bratstvu ljudi koje nastaje u ovim "od zemlje
zemaljskim" oblastima, Bratstvu koje se okuplja iz svih uglova sveta, bez obzira
na državu, prirodu, naciju ili rasu.
Suštinsko je da članovi jednog Bratstva potpuno prepoznaju jedni druge u
datom trenutku. Jer, nekome je lako da kaže da vam je brat ili sestra, dok je
veoma često evidentno upravo suprotno. U svim tim slučajevima je takvo
predstavljanje samo sredstvo da budete odvučeni u neki određeni pravac.
Bratstvo ili Sestrinstvo, držeći se poretka Svetoga Duha, uvek se zato
očituje na jedan neličan način, na način koji nije drugačije objašnjiv. Isto tako,
to očitovanje mora da bude sedmostruke prirode i da ima sledeće karakteristike:

prvo, svaki član združen je u nevolji;

drugo, združeni su u Carstvu;
treće, združeni su u strpljivom podnošenju;
četvrto, združeni su u zajednici s Isusom Hristom;
peto, svi treba da su stanovnici ostrva Patmos;
šesto, tamo treba da su zbog reči Božje;
sedmo, tamo treba da su zbog svedočanstva Isusa Hrista.

Istražimo sada pobliže ovaj sedmostruki dokaz Bratstva i Sestrinstva.

Čovek dodirnut Svetim Duhom, time pružajući dokaz da je delotvoran
šesti svećnjak aurijskog bića, od tog trenutka pa nadalje doživljava dijalektiku,
u svim njenim aspektima, kao patnju, kao tlačenje. Takav čovek ni za sekundu
neće, iznutra, usmeravati svoj život u potpunosti na horizontalnu ravan, niti ga
na njoj temeljiti. Od tog trenutka pa nadalje, takav čovek zna da je stranac na
zemlji. On će se shodno tome i ponašati i svuda će biti prepoznat po svom
načinu življenja, budući da je "združen u nevolji".
Međutim, takav čovek svakako nije turobni pesimista; on savakako nije
ogorčena osoba, ozlojeđena razočaravajućim životom, koja bljuje svoju otrovnu
gorčinu na sve i svakoga. Ne, jovanski čovek živi "u iščekivanju Carstva". On
zna da je pozvan u životno polje duše, čija životna snaga su ljubav, mir i
harmonija. Zato će to iščekivanje Carstva, tokom svih njegovih dana u
izgnanstvu, zračiti iz njega poput sunca. Ta svetlost će uvek zračiti iz njega kao
očevidna radost, uprkos svim mogućim nedaćama i pravo kroz njih.
Jasno je da će on biti strpljiv, tolerantan, krotko hrabar zbog ljubavi koja
može da podnese sve. Na taj način je on "združen u strpljivom podnošenju".
Ima mnogi ljudi koji iščekuju novo Carstvo i zato sijaju radošću i
primenjuju strpljenje. Ipak, jedini car carstva koje nešto znači, koje ima večnu
vrednost, Carstvo je Isusa Hrista; stupanje kao duševnog čoveka u duševni svet
šestog kosmičkog područja. Zato jovanski čovek ispoveda u gnostičkom smislu
Isusa Hrista i ne smatra ga "samo istorijskom figurom i uzvišenim božanstvom",
kako ga vidi teologija; ne, on zna da Isus Hrist mora da se rodi u njemu.
Ukratko: u patmoskoj fazi, jovanski čovek živi "u zajednici sa Isusom Hristom".
Dalje, on je i "stanovnik ostrva Patmos". To znači: bez skretanja pažnje na
sebe i izvršavajući sve svoje društvene obaveze, on živi, što je moguće više, u
samoizolaciji. Ako je ikako moguće, on se nedvosmisleno povlači iz svake
saobraznosti sa svetom i oko sebe stvara prsten koji ga izoluje od sveta.
On to čini "zbog reči Božje", jer razume Univerzalno učenje, iz kojeg,
znajući stanja stvari, izvlači linije vodilje za svoj svrsishodni način življenja. Isto
tako, on neprestano uzima kao uzor "život Isusa Hrista, punog svedočanstva",
ili, drugim rečima, "bogatog dokazom". On sledi stope svih onih koji su išli
stazom, stazom Gnoze, i dali bogat dokaz za to.
Jovan sa Patmosa je bio jedan takav brat. Celim svojim bićem, svim
svojim delima, on je dao sedmostruki dokaz istinskog gnostičkog usmerenja. On
je bio istinski brat, u punom smislu reči. Neka bi nas njegov primer podupro i
osnažio da ga sledimo.
 II

SVEDOČANSTVO ISUSOVO JE DUH PROROŠTVA

Ovo poglavlje bismo želeli da započnemo citiranjem stihova 5 do 10 iz 19.

poglavlja Knjige Otkrivenja:

I glas iziđe od prijestola, govoreći: hvalite Boga našega, svi vi sluge

Njegove, i vi koji ga se bojite, i mali i veliki. I čuh kao glas velikoga mnoštva, i
kao huk mnogih voda, i kao grmljavinu jakih gromova, gdje govori: Aleluja!
Jer vlada Gospod Bog Svemogući! Budimo veseli i radujmo se, i počast mu
odajmo, jer dođe svadba Jagnjetova, i žena njegova pripremila se. I bi joj
dopušteno da se odjene u fini lan, čist i bijel; jer je fini lan pravednost svetih.
I reče mi: piši, blaženi su koji su pozvani na svadbenu večeru
Jagnjetovu. I reče mi: ovo su istinita kazivanja Božja. I padoh pred noge
njegove da mu se poklonim. I reče mi: evo, ne čini to; ja sam sluga tvoj
bližnji, i braći tvojoj koja imaju svjedočanstvo Isusuvo; Bogu se pokloni, jer je
svjedočanstvo Isusovo Duh proroštva.

Najpre bismo želeli da usmerimo vašu pažnju na poslednju rečenicu:

"Svjedočanstvo Isusovo je duh proroštva". Ovim se ustanovljava istorijski značaj
svakog svetog jezika u celini. Istorijski značaj Univerzalnog učenja je: da ga
čovek treba doživeti u "živome danas". Kao samo istorijski, sveti jezik je
uglavnom grub, u svakom slučaju nepotpun, često kontradiktoran, neusklađen s
činjenicama koje mogu da se ustanove na neki drugi način. Ali ako, u svim
vremenima, izvučemo "duh proroštva" iz informacije date na svetom jeziku,
proroštva kadrog da se potvrdi u onima koji kroz sva vremena traže Gnozu, tada
nejasnoća i nepotpunost nestaju i dobijamo blago, obilje podataka, uputstava i
linija vodilja.
Ono što se naziva istorijskim ključem za sveti jezik, zato ne bi trebalo
shvatati u smislu da je "neki događaj iskrsnuo tog i tog dana te i te godine pod
tim i tim okolnostima"; ne, taj ključ bi trebalo shvatati u smislu da je "jedno
ljudsko biće, ili jedna grupa, stekla učešće u novom životnom stanju,
ispunjavanjem gnostičkog zakona”.
Šta znamo, u dijalektičkom, istorijskom smislu, o Isusu? Ima mnogo
kontradiktornih priča, i zato je čovečanstvo veoma podeljeno što se te teme
tiče. Ipak svi otvorenih usta zure u taj dijalektički nerazumljiv događaj od pre
dve hiljade godina. Ipak se ljudi gube u svim onim mističnim svakodnevnim
sanjarenjima, obožavajući ih na kolenima, puni pobožnost.
Međutim, sveti jezik uzvikuje: "Ne činite to - svedočanstvo Isusovo je duh
proroštva". Čini danas ono što je On činio. Ispuni, kao i On što je, sveti zakon.
Mi nismo Bogovi, mi smo ljudska bića poput vas, ali mi stojimo u polju
uskrsnuća, u kome i vi možete stajati. Krenite i stupite u novo gnostičko
carstvo. Jer je venčanje Jagnjetovo i danas pristiglo, takođe i za vas. Njegova
nevesta se spremila u blistavi i čisti lan.
Možda razumete ove reči. Polje uskranuća je upotpunjeno i u našim
danima. Živo telo Škole se prostire preko celog sveta. Ono je pripremljeno da
primi sve one koji žele da koračaju stazom alhemijskog venčanja Kristijana
Rozenkrojca.
To novo polje je čisto i sija u sjaktećoj čistoti poput blistavog lana. Zato bi
trebalo da ste silno radosni što vam je pokazana takva uzvišena, takva
neizmerna dobrota, što su vam otključane takve ogromne mogućnosti.
Zasigurno ćete razumeti da kada ozbiljni učenik stupi s pozitivnošću na tu
stazu oslobođenja i počne da diše sasvim u Gnozi, znajući da je svedočanstvo
Isusovo duh proroštva, u datom trenutku će okusiti, da tako kažemo, polje
uskrsnuća, čuti ga kao vibraciju ushićenja, doživeti ga kao zvuk uistinu žive
vode.
Na taj način se možete uskladiti s neprolaznom radošću: da je polje
uskrsnuća "živa stvarnost", i služiti Gnozi kao istinske sluge.
 III

GLAS ŠKOLE I GLAS DUŠE

Kada učenik jedne gnostičke duhovne škole "poravnava" staze za svoga

Gospoda svom snagom koju ima u sebi, ubrzo dolazi trenutak kada duševno
biće u mikrokosmosu, koje je povezano s Ružom srca, počinje da se budi iz svog
usnulog stanja i može da se potvrdi do izvesnog stepena. Tačka kontakta, mesto
gde govori duša, pre svega je srce, organ koji je posebno osetljiv za gnostička
zračenja i elektromagnetne zrake koji dolaze iz šestog kosmičkog područja.
Tokom te faze, srce postaje sve osetljivije za ono što se naziva "glas duše".
Pokušaćemo razbistriti šta znači to delovanje i kako učenik može da ga razume.
Ako, u toj prvoj fazi učeništva, duša još nije u stanju da se probudi iz svog
samrtnog sna, učenik može da čuje samo glas Škole. Gnostički zraci nemaju
glas; oni se sastoje samo od zračenja i dopiru do svetišta srca, budući da je ono
osetljivo na zračenja Ruže, iskonskog atoma. Ta Ruža srca je delotvorna, jer
dotični čovek čezne i traga za novim životom. Posledica toga je da srce udiše
gnostička zračenja koja nameravaju da prodru u krvotok. Međutim, to nije
moguće bez svesne saradnje samog učenika.
Zato glas Škole mora da govori učeniku. Taj glas mora da učini učenika
svesnim njegovog stanje postojanja, njegovog traganja i objasni mu ono "zašto"
toga. Ako učenik prihvata to objašnjenje, glas Škole može da nastavi i ukaže mu
kako mora da odgovori na gnostičke zrake, naime, njegovim spontanim i
svesnim otvaranjem srca za Svetlost, i onda da ga ponovo učini delotvornim
ozbiljnim praktikovanjem učeništva.
Vama je poznat glas Škole: rasuđivanje, uporno dozivanje, saveti koje
vam Škola neprestano daje. Ako slušate taj glas i svesno prihvatate gnostičku
Svetlost, sa celokupnom inteligencijom vašeg srca, time čineći gnostičku
Svetlost delotvornom u vašoj krvi, u vašim nervnim fluidima i svim ostalim
fluidima vašeg prirodnog duševnog stanja, veoma brzo će doći trenutak kada će
istinska, viša, večna duša početi da se budi iz njenog eonima dugog
zatočeništva, i postati delotvorna. Tada će, pored glasa Škole, početi da govori i
glas duše. To je, razumećete, jedan unutrašnji glas, koji objašnjava učeniku šta
Škola namerava, šta pokazuje i čemu podučava. Glas duše pomaže u procesu
novog stvaranja.
Ali, trebalo bi da zapamtite da u tom periodu velikog procesa učenikovog
razvoja, duša još ne može da deluje u smislu: biti uistinu živ; ona još ne može
da vodi i upravlja njegovim životom. Ona može jedino da savetuje, poput tihog
šaputanja. Ona govori u slikama, tako da intuicija srca može da razume i uteši
se.
Ova faza učeništva se naziva "mistična faza". Na Svetom jeziku možemo
pročitati o tom bogatom, mističnom životu, o tom prekrasnom odnosu između
duše i srca. I izvesno je da oni, koji - u njihovoj povezanosti sa Školom i dušom
- slede glasove "to dvoje zaljubljenih", duše i srca, nikada neće omašiti ili
zalutati.
Mnogi psalmi iscrpno svedoče o tom uzvišenom, mističnom životu. Oni
pokazuju kako duša u toj fazi mora mnogo da podnese u vezi s najrazličitijim
osećanjima srca. Ovo ćete u potpunosti razumeti.
Kada ponovo razmotrite vaš emotivni život, shvatate koliko mnogo je
podređen svim vrstama napetosti i koliko održava veze koje mogu da se
smatraju štetnima za učeništvo; na primer kada vam Škola govori o potrebi da
se poravnaju staze, i da se s tim nastavi i kada vas izvesne pobude vašeg srca
dovedu do zastoja, kada ste skloni da razumete glas Škole u najboljem slučaju
kao teoretsku mogućnost, upravo u takvim trenucima glas duše počinje da
govori; to u vama prouzrokuje konflikt i vi se podvrgavate velikoj unutrašnjoj
borbi. Blažen je onaj koji je tada u stanju da sluša glas duše i istinski da izgovori
reči iz psalma 119:

Hvalio bih te s ispravnim srcem, učeći se pravednim zakonima tvojim.

Očistite svoje srce, vođeni glasom duše, da bi gnostička Svetlost mogla

neometano da prodre. Pomislite, u vezi s ovim, na poznate reči: "Blaženi su čisti
srcem, jer će Boga gledati", tj. jednoga dana, kako proces posvećenja bude
napredovao, oni će susresti, telesno, "Onog drugog".
 IV

JESUS MIHI OMNIA

Kada neko odluči da krene stazom oslobađanja i počne da upotrebljava

ključ koji mu je dat, nesumnjivo je da će biti i rezultata. Izučavalac može o
ovome da čita u drugom poglavlju Apostolskih dela. Bogatstvo sadržano u ovom
poglavlju je toliko veliko, da nikada ne možemo da budemo dovoljno zahvalni za
taj božanski poklon.

Oni koji radosno primiše Petrove riječi, bijahu tada kršteni; i tog dana ovi
im se pridodaše, oko tri hiljade duša.

Iz ovog citata je jasno, da Staza nikome ne treba da prouzrokuje

poteškoće.
"Jer je obećanje za vas i djecu vašu", kako to iznosi sveti jezik.
Sve dok učenik vidi Stazu pred sobom i želi da izvrši preokret, neće
zaostajati. Tada se on "posvećuje apostolskom učenju i zajedništvu, lomljenju
hljeba i molitvama".
To je obeležje novog rada, kojeg bi Duhovna škola silno želela da se lati s
mnogima. Kada jednom upotrebe ključ, ljudi se sasvim prirodno posvećuju
učenju Škole. S potpunom zainteresovanošću, oni žele trajno da apsorbuju sve
što Škola govori; tada su žarišta Škole sačinjena od zajednice ljudi sa
zajedničkim interesom. Tada, uvek ponovo, svaka konferencija postaje
svadbena svečanost, gde se vino, Duh obnove, obilno izliva.
To nam doziva u misli jedan drevni magijski običaj istinske zajednice
posvećenika i njihovih učenika; posvećenici i učenici primaju u svoje pehare
Duh obnavljanja. Oni među njima, koji su izvršili "preokret", drže u svojim
uzdignutim rukama gralske pehare. I kada im se pehari napune, oni međusobno
usklađuju svoje božanske poklone, obezbeđujući da sve što su primili, odzvanja
istim tonom i istom vibracijom. I tako ujedinjeni, stojeći s gralskim peharima u
svojim molećim rukama za vreme Svete večere, oni gledaju u oči jedni druge, i
govore, i mole, i objavljuju: "Mir neka je s tobom".
Tako se oni posvećuju zajednici i lomljenju hleba, i gledaju da svako
dobije svoj deo. Oni pomažu jedni drugima u lomljenju Gospodnjeg hleba i niko
ne želi da prednjači nad ostalima, znajući da stoje zajedno, za utehu i blagoslov.
Iz dubine svojih bića, oni prizivaju sveto ime: "Jesus mihi omnia". Tako mora da
bude i sa nama!
I ako stvari ovako stoje, kao što zaista mogu stajati, tada će iz tog rada
proisteći jedna snaga, snaga koja je toliko velika, da će znaci i čudesa biti
činjeni, da će Škola dobiti na poletu i tako se proširiti, da svéstî onih koji stoje
spolja, to više neće biti objašnjivo iz prirode. Da, ima li ičeg što je nemoguće
grupi učenička koji stoje pod zaštitom Bratstva i koji izvršavaju svoj rad sasvim
u snazi Hrista? Koja privilegija može da bude data jednom više nego drugom?
Milost je za sve. Slavni cilj nije namenjen za nekolicinu izuzetnih. Svi su u
stanju da sve poseduju zajednički, samo ako to žele celim svojim bićem. Oni će
posedovati previše i za izgovoriti rečima, previše nego što je moguće čak i uzeti
u obzir. Ako neko vidi i doživljava sva ta bogatstva, šta ostaje da ga veže za
dijalektiku!
Kada čovek iskusi nešto od neprolazne prane, on sistematski izgoni iz
svoga bića sve za šta je, analizirajući samoga sebe, ustanovio da je za zemlju
vezujuće. Tako počinje da gradi kuću Sancti Spiritus. I radosna je činjenica da
mnogi učenici to ostvaruju u praksi. Svi su sposobni za uspeh, jer im je dato sve
što je neophodno da bi dosegli cilj koji im je postavljen.
Zato imamo naše hramove i posvećene radionice koje su posvećene onom
jedinom, univerzalnom, sedmostrukom Duhu i služe univerzalno sedmostruko
Bratstvo. Zajednica mlade Gnoze se svakodnevno okuplja u svojim hramovima,
da bi svoj rad uskladila sa svetim glasom univerzalnog Bratstva i njegovih
sedam zraka. Ti zraci zrače s mesta službe u svim pravcima, da bi tu jedinu
Svetlost, Božja je volja, izneli i upalili je u čovekovom srcu. Tako postoji jedna
neizmerna radost u potpunoj prostodušnosti srca.
Dijalektički život je do krajnosti komplikovan. Ali oni koji stoje u novom
životnom procesu, u životu koji je čist kao kristal, potpuno jednostavnom i
blistavom poput podnevnog sunca, stupaju u istinsku suštinu prostodušnosti.
Shvatite dobro da to nije prostodušnost površnosti, nego prostodušnost onog
jedinog života koji je od Boga, prostodušnost živog duševnog stanja, koje je
veličanstveno i moćno.
Zato svi oni slave Boga i mili su i Bogu i čoveku. Kako bi i moglo da bude
drugačije s grupom učenika koji na ovaj način stoje u jednom hramu koji su
zajedno sagradili? Iz te zajednice, deca Božja se svakodnevno uzdižu ka krugu
spasenja. Upotrebite ključ onog jedinog života na koji su svi pozvani. Postavite
se na temelj preokreta, i gledaćete Božje biće i Božji život.
 V

HRESTOS - ROĐENJE DUŠE

HRISTOS - POBEDA DUŠE

Učenici Škole, koji su godinama posmatrali njen razvoj, znaju da je taj

razvojni tok bio obeležen fazama koje su pokazivale znatne međusobne razlike.
One nisu bile upečatljivo kontradiktorne, nego logično povezane. Tako je bilo i
sa izlaskom iz Egipta u obećanu zemlju, drevnog semitskog naroda. To je
istorija svakog gnostičkog Bratstva koje želi da putuje ka novoj stvarnosti.
U početnoj fazi, započinjuća grupa postaje potpuno svesna velikog pritiska
pod kojim živi, svoga zatočeništva, i počinje da "gunđa", tj. otvoreno da
protestuje. S psihološog stanovišta, to je sasvim razumljivo, budući da se u
takvoj situaciji, iz podsvesti sve jače izdiže svest o praistorijskoj domovini;
mestu na kome je bilo sasvim drugačije, bolje, da, veoma dobro. Zato se u
takvoj početnoj fazi javlja jedan nagoveštaj da bi, sve u svemu, stvari mogle da
budu bolje i prisutno je jedno jasno nastojanje da se poboljšaju, čak učine
veoma dobrim, i individualne i grupne okolnosti, kao i spoljašnji uslovi stanja
zatočeništva. Tada napred istupaju okultne, humanističke i etičke sklonosti. U
toj tački, čovek je još uvek nesvestan činjenice da ta faza mora da se okonča,
da će najneospornije morati da se susretne sa svojim granicama, svojim
ograničenjima.
Božje carstvo ne može da se ostvari "na zemlji"; jedna istinska struktura u
smislu svetske duševne zajednice, ne može da se zasnuje u dijalektičkoj prirodi,
jer nužni poredak dijalektike pokreću suprotnosti.
Okultni čovek je neko ko oplemenjuje samoga sebe, Ja-centrična osoba
par excellence, koja prepoznaje svoja ograničenja, svoje nedostatke, ali koja
pokušava da ih nadvlada kultivacijom jastva. Čoveku "prve faze" izmiče
činjenica da je to nemoguće, budući da, u stvari, svi napori prizivaju svoje
suprotnosti. Zato je bela magija oduvek bila tvorac crne magije, jer kada jastvo
jednom dostigne određeni vrhunac razvoja i u dijalektici se suoči s parovima
suprotnosti, ono mora da se održi i prihvati borbu za opstanak. Tako se ono što
je belo, pretvori u ono što je crno, sa svim posledicama. Sve ovo vam je dobro
poznato.
Ako se, nakon tog tužnog iskustva, ideja o izgubljenoj domovini održi
postojano živom u čoveku prve faze, on stupa u drugu fazu, fazu bekstva, fazu
izlaska. U toj fazi, on se potpuno i odlučno odvaja od svega što je iz prošlosti i
raskida sve stare veze. Tada prelazi na negiranje. On se povlači, s jasnom,
živom svešću da: "Moje Carstvo nije od ovoga svijeta."
Ali tada... tada sledi pustinja! Jer, kako neko može u ovom svetu da nađe
carstvo koje ne pripada ovom svetu? Kako neko, čije stanje bića u potpunosti
potiče iz ove prirode i iz nje se razvilo, može da stupi u drugačiju prirodu?
Zato je druga faza, faza pustinje. Čovek putuje kroz pustinjski pesak
prirode suprotnosti. Ali, kuda da ide? I tako on sledi zavojite staze, jer, bilo da
krene ka severu, jugu, istoku ili zapadu, sve ostaje isto. Posvuda pesak koji vam
klizi kroz prste.
 Kakva je korist što rano ustaješ i budan do kasno ostaješ, kako piše u
Starom zavetu. Čovek nastavlja da jede hleb čemerni. Nema ničeg novog pod
suncem, sve što je i što će biti, već je bilo tokom vekova koji su bili pre nas.
Propovednik je zaista bio putnik kroz pustinju, čovek druge faze.
Ipak, živa svesnost da "sve je ništa", da "ne može da bude nešto", tegobni
prolazak kroz pustinju, ima ogromno psihološko dejstvo. Nakon mnogih
grčevitih strahova i otpora, to donosi pomirenost, prelazak našeg Ja u Ja-
smanjivanje i samousmrćivanje.
U početku je mučno posmatrati to "spuštanje" našeg Ja, prouzrokovano
iskustvom u pustinji. Ali, to je samo privremeno, jer pad našeg Ja predstsavlja
nadir. Okončanje ove faze ni u kom slučaju nije istovetno pustinjskom pesku,
jer u tom stanju izranja jedna otvorenost za novu svetlost u čovekovom
sistemu. To je veliko čudo; u nadiru njegove nevolje, čovek pronalazi Gnozu, ili,
barem, Njene zračeće moći.
Onaj ko je u pustinji pronašao Svetlost, ko je ugledao Svetlost, stupa u
treću fazu. On kreće na putovanje ka Jordanu, putovanje ka živom duševnom
stanju. Svetlost je snaga koja putniku u pustinji daruje moć za jedno novo
delovanje: da zadobije Božje detinjstvo i ponovo pronađe izgubljenu domovinu.
Zato tu faza više ne obeležava okultni aspekt stvari, pokušavanjem da se
sa starim jastvom dosegne cilj, nego se ona odnosi na jedno mistično
doživljavanje zahvalnosti, izvesnosti i ljubavi. Ništa sám ne biti, ništa ne
posedovati, a ipak biti zasenjen Svetlošću, pretvara čoveka u mističnu, zahvalnu
osobu, koja slavi i veliča Svetlost.
Tokom tog svetlosnog iskustva, Škola i učenik se približavaju izvoru
Svetlosti, Božjoj reci. To približavanje može da ima samo jedan ishod: rođenje
novog duševnog stanja i ostvarenje načela Božjeg detinjstva.
Tada sledi četvrta faza, faza puta krsta s ružama. Kada grupa stupi u tu
fazu, cilj je doneti "kući" to novo životno načelo, koje je rođeno u stranoj i
veoma neprijateljskoj prirodi, obezbediti ga i zaštititi od svih opasnosti.
U stvari, Škola i učenik koji je s njom prešao reku, stoje u novoj zemlji, u
istinskoj "obećanoj zemlji ". Domahujuća, dozivajuća i nagoneća Svetlost,
uistinu je zastala nad pećinom rođenja, i u toj pećini se probudilo nešto sasvim
novo. Sada, međutim, grupa stoji pred zadatkom da omogući rast tome što je
novo, i da transfiguriše, a ne da kultiviše okruženje njihove zemlje prirodnog
rođenja. Zato obećana zemlja mora da bude uzeta od neprijatelja. I tada je to
put krsta s ružama! To znači slediti Isusa Gospoda na njegovom putu od
Vitlejema do Golgote.
Ruže su novi životni principi koji su oslobođeni ponovnim rođenjem duše i
koje treba poterati ka zrelosti. Istinsko rozenkrojcerstvo je, stoga, izrazito
hristocentrično, ono zahteva apsolutnu gnostičku transfiguraciju i ni u jedenom
smislu nije okultno.
Stariji među nama se sećaju perioda i trenutaka kada je Škola započela da
ispoveda čisto fundamentalno rozenkrojcerstvo, čime je započela da pročišćava
filozofske i praktične aspekte istinske obećane zemlje. Onaj ko je rasplamsan
Božjim Duhom, mora biti spreman da umre u Isusu i na taj način se usudi da
bude istinski rozenkrojcer.
I tada čovek stupa u petu fazu, koja se naziva "ponovno rođenje iz
Svetoga Duha". Peta faza je faza "dvaput rođenih". Prvo rođenje se proslavlja u
Hrestosu: rođenje duše; drugo rođenje je Hristosovo rođenje, pobeda duše nad
svim otporima, ponovno stvaranje obećane zemlje kroz transfiguraciju, ponovno
ujedinjenje savršenog duševnog čoveka s Duhom, s Ocem samim, s
Pimanderom, potpuno ponovno oživljavanje novog Jerusalima, s njegovim
zračećim hramom Zlatne glave.
Ko je u stanju da razume ovu petostruku stazu Škole i njenih kandidata u
gnostičkim misterijama, u isto vreme otkriva i nešto od izuzetnog značaja
nastupajućeg vremenskog perioda. Jer, petostruko živo telo mlade Gnoze1 je u
potpunosti usklađeno s petostrukom Stazom koju smo opisivali. U novom
gnostičkom carstvu biva istražen put koji vodi od Egipta do novog Jerusalima,
drugim rečima, iz dijalektičke kuće robovanja, do oslobađajućeg života živog
duševnog stanja.
Dok god bude moguće, Škola mlade Gnoze će, u našem vremenu, držati
taj dugi i tako kompleksni put otvorenim za sve koji žele da ga slede.
I sada, pošto je taj veliki i slavni rad dovršen, za nas je došlo vreme mira,
harmonije i dubokog spokojstva velike duševne zajednice. Tokom prethodećih
godina izgradnje, uvek je bilo neophodno premeštati akcente i naglašavati
mnoge različite aspekte rada i učeništva. Tu je uvek pretila opasnost da mnoge
toliko apsorbuje jedan od tih aspekata, da njihov lični napredak počne da
stagnira. Ali, sada je izgradnja dovršena; svi aspekte u Školi i u učeničkom
životu, mogu i biće dovedeni u ravnotežu kao blagoslov za svakoga. Uskoro ćete
primetiti i doživeti delovanje tog novog perioda.

Izgubljen po jastvu
u pustinjskom pesku,
bio sam izabran
u mom stanju "ne-bivanja".
Svetlost me je pronašla
na tom neutešnom mestu
i iz neplodnosti njegove
dozvala me na Božju reku.

1
Dok unutrašnji stepenovi mlade gnostičke Duhovne škole još nisu bili otvoreni, govorilo se samo o
petostrukoj Duhovnoj školi. Ali sada je Duhovna škola mlade Gnoze sedmostruka u svome očitovanju, i zato
govorimo o sedmostrukoj Duhovnoj školi.
 VI

DAH ŽIVOTA

Kao istinski učenici moderne Duhovne škole, vi težite savršenstvu i

pročišćenju. Nastojite da se uzdignete iznad crnih oblasti smrti i da vas
apsorbuje novo životno polje, žrtvujući sve što pripada prirodi smrti. Ko sledi tu
stazu posvećenja, biće oslobođen jada i strepnje i uzdići će se iznad zahvata
eona ove prirode. Takva osoba korača u Svetlu, kao što je On u Svetlu, i uzdiže
se iznad smrtnih stvari.
Kako to može da se postigne? Čuvanjem savršenog daha Gnoze. Samo
onaj ko ide Stazama ruža, povezuje se s dahom života, s božanskim astralnim
snagama Gnoze. Najpre sternum postaje, preko Ruže srca, prijemčiv za novo
disanje, i, u psihološkom trenutku, magnetski sistem u glavi takođe počinje da
diše u prirodi večnog života. Ova promena u učeniku se odvija sasvim
harmonično, korak po korak.
Verovatno znate da ljudska duša ima pet aspekata, pet stanja, pet fluida.
S tim je usklađena i petostruka univerzalna Gnoza, jer je svaki stepenik ovog
petostrukog sistema pričišćenja pripremljen da pročišćava i transformiše jedan
od duševnih fluida. Dalje, svaki korak ima dejstvo na sve ostale duševne fluide,
pripremajući ih za njihov razvoj.
Osnova je krv; promenom krvi se sve otvara. Zato staza uvida pročišćava
krv. Hormonski fluid prati u potpunosti proces transformacije krvi, i, poput
uzdaha, čežnja za spasenjem struji celim bićem. Na taj način biva pripremljena
zmijasta vatra, a posledica toga je da u krvi počinje da pulsira sklonost jastva ka
samopredaji, izvirući iz izvora sakralnog pleksusa.
I onda, a kako bi drugačije i moglo da bude, nervni fluid tera dotičnog na
novo delovanje, na novi način življenja, tera ga da sledi božanske staze, da bi
konačno, kao peto, bio promenjen sedmostruki astralne fluid svesti, čime
ponovno rođenje duše postaje činjenica.
Kome je poklonjeno da živi iz tog božanskog daha, taj zna da postoji samo
jedno rešenje: povratak poreklu, Tao-u, povratak na nebesku stazu.
Samopredaja onom jedinom Kraljevstvu, to je nebeska staza.
Ako vašu celokupnu dijalektičku prirodu sve više posvećujete tome da se
njome okupirate, samo po sebi je razumljivo da će vas ta dijalektička priroda i
pokretati. To je čovekov put. Delovati, a ipak biti sprečavan, to je za prirodu
vezani put čovečanstva. Da, zaista, nebeska staza i putevi ljudi, međusobno su
veoma udaljeni. Zato ih morate jasno razlikovati.
Braćo i sestre, pokušajte da opazite, jasno i razgovetno, svakoga dana, taj
ogromni jaz između vašeg uskomešanog postojanja i spokoja božanske rase,
koja već ide stazama transfiguracije. Ne treba da sumnjamo u ovu istinu, jer
nam je u svakom stadijumu razvoja čovečanstva bilo govoreno o toj slavnoj
pobedi. To je Tao, koji nosi i podupire sve. To je nebeska staza, koja će vas
navesti da se uzdignete iznad svakodnevnih stvari.
Čovekova staza, svakodnevni životni tok, drži vas u ropstvu; sve to
veoma dobro znate. Zato sagledajte u veoma jasnoj svetlosti tu razliku u
življenju, i onda utvrdite kako ćete se suočiti s njom i šta vas drži na odstojanju
od gnostičkog načina življenja. Ako ovo razbistrite sebi na takav način da to sa
sigurnošću znate, tada možete doneti odluku, zar ne, da snažno krenete stazom
obnavljanja, čeznući za spasenjem i unutrašnjim ubeđenjem. Jedino tada će
vam biti podareno da živite iz Božjeg daha.
Kao što znate, sve u ovoj prirodi ima oblik, zvuk i boju; ovo je priroda
mnogoobličnosti. Ovo je priroda prostora i vremena, u kojoj se ono "uvek-
menjajuće" očituje u neprestanoj "jednolikosti". Nijedno prostorno-vremensko
biće ne može da bude isto kao neko drugo prostorno-vremensko biće. Dva bića,
možda savršeno oponašajući jedno drugo, i dalje se razlikuju, i usamljena su,
autonomna, i na taj način potpuno strana jedno drugom. Ona mogu samo da se
opažaju, ona su pojave, ona su stvari.
U novom životnom polju, savršeni čovek se izdiže iznad oblika i menjanja,
iznad svih aspekata i očitovanja prostorno-vremenskog poretka. Ko stupi u
savršeni dah života, ko počne da učestvuje u njemu - a, Bogu hvala, ima mnogo
učenika koji učestvuju u njemu - stupa u proces transformacije. Ko se nalazi u
tom procesu, sve više će se oslobađati ograničenja i privida sveta formi prostora
i vremena, i na kraju više ništa neće moći da ga omete. Može da zauzme mesto
koje mu je namenjeno.
Ko diše u savršenom dahu petostruke univerzalne Gnoze i korača svojom
stazom Ruža, ponovo će dovesti svoju prirodu u iskonsku vezu s Gnozom. Zato
je nemoguće da išta uznemiri nekoga ko sledi stazu Ruža.
Izjavljujemo, bez ijedne spekulacije, da će dah života biti sa svakim
kandidatom novog života, koji otvari svoje biće svetlu, snazi i milosti Gnoze.
Njega će u tolikoj meri ovi apsorbovati, da sve nedaće, strahovi i ograničenja,
više neće moći da mu naude, i tako će ih nadvladati. Istinski učenik gnostičke
Duhovne škole, stupa u spokoj duše. Ko sledi tu stazu, biće slobodan, zauvek.
 VII

TRIGONUM IGNEUM

Želeli bismo ukratko da prodiskutujemo hramski red, kojeg učenici

Duhovne škole Zlatnog Ružinog krsta moraju da se pridržavaju. To je hramski
red koji ne važi samo za nas, nego su ga se pridržavali u svim vremenima i na
svim posvećenim mestima Bratstva, i na taj način je namenjen za svakoga.
Na praksu u vezi s hramskim redom, ne treba gledati kao na mistični
dekor ili na postupke pune poštovanja. Hram Zlatnog Ružinog krsta, koji je
posvećen univerzalnom Sedmoduhu, žarište je magnetnog tela mlade Gnoze.
Tako da se podrazumeva, da će svaki učenik koji ulazi u Hram i boravi u njemu,
biti ispunjen najvećim poštovanjem; ne zbog mističnog straha, ili pod prisilom
autoriteta, nego zbog inteligentnog razumevanja i iz iskustva. Jer to žarište,
koje je posvećeno univerzalnom Sedmoduhu, predstavlja magnetno polje, polje
snage, vibraciono polje. I od svakog učenika može da se očekuje da primeti bar
nešto od takvog polja; da se, stoga, ponaša shodno, i svoje ponašanje, stav i
misli uskladi s onim šta doživljava.
Zato se može očekivati da svako ko posećuje neko od posvećenih mesta
za rad, dokaže to svoje pravo, vladajući se na dostojan način. Kada bi u hramu
bilo učenika čije je elementarno ponašanje ispod hramskih zahteva, moglo bi da
se govori o zloupotrebi. Tada bi im samo iz tog razloga moglo da bude
uskraćeno pravo na posetu hramu.
Možda ćete upitati: zašto? Razlozi su očigledni. Neko, čije ponašanje nije u
skladu s hramskim, takođe neće biti u skladu ni s poljem zračenja, lancem
Bratstva, Univerzalnim učenjem i radom. Apsolutni je zakon, da se čovekovo
ponašanje uvek podudara s njegovim stanjem postojanja. Svaka unutrašnja
emocija, ili odsustvo emocije, odmah se razotkriva našim ponašanjem. Čak i
kada neko prisiljava sebe na neki stav, pažljivi posmatrač će ipak prepoznati
pravo stanje njegovog bića.
Poštovanje se doživljava spontano i pokazuje se na osnovu jednog
fundamentalnog stanja. To fundamentalno stanje je prisutno u žarištima
Duhovne škole. Ako neko nema poštovanja, tada on ne doživljava ni to
fundamentalno stanja i, razumećete, da zloupotreba može da bude veoma
opasna za telo.
Mi smo u našim hramovima okupljeni kao kao braća i sestre mladog
gnostičkog Bratstva. Kao takvi, stupili smo u posvećenu vezu s Duhovnom
školom, vezu koja će, bez izuzetaka, odrediti našu budućnost, za pad ili za
uskrsnuće. Ona će odrediti budućnost našeg odnos s Gnozom. Jer, naša veza s
Duhovnom školom nije uspostavljena snagama zračenja sedmog kosmičkog
područja, nego isključivo onim šeste kosmičke oblasti, životne atmosfere
duševnog čovečanstva. Ovo ima duboko magičano značenje, i jasno možemo da
razlikujemo tri faze:

1. Vaše celokupno mikrokosmičko stanje postojanja, sa svim onim što je u

njemu, mora da se okreće na jedan sedmostruk način, u velikom polju
univerzalnog Sedmoduha. Na taj način se različiti aspekti ove
 sedmostruke snage održavaju u postojanju, i dovode u korespondujuće
međudelovanje s vaših sopstvenih sedam aspekata.

2. Ovu sedmostruku pripremu prati ono isto iskustvo kakvo je proživeo

Kristijan Rozenkrojc kada je bio pozvan na uzvišeno venčanje Jagnjetovo,
na alhemijsko venčanje.

3. Pismo je neizbrisivim slovima bilo upisano u njegovo srce da bi mogao da

krene na svoje putovanje. Potom je prošao kroz dve kapije i pored dva
stražara, pre nego što mu je bilo dopušteno da svoje korake usmeri ka
hramu oslobođenja.

Ova iskustva se odnose na povezujući, sakramentalni trostruki dodir triju

gnostičkih misterija, koje u čovekovom biću izvlače vatreni trougao. Taj vatreni
trougao, kojeg su klasični rozenkrojceri nazivali Trigonum Igneum, mora da
bude izvučen i u našem biću, da bi zračenja te tri gnostičke misterije posedovala
jednu konačnu organsku osnovu, i na toj osnovi ćemo biti u stanju da stupimo u
otvorenost svete oblasti duševnog čovečanstva.
Zato je velika radost da, kao jezgrena grupa, možemo ponuditi Živom telu
mlade Gnoze novu puninu očitovanja. Zbog toga je celo Bratstvo ispunjeno
radošću i zahvalnošću
 VIII

ZRAČEĆE DELOVANJE ŠKOLE MLADE GNOZE

Dok razmatramo procese koji se odvijaju u Školi, procesе rađanja duše, i s

njima povezani procesi endure i transfiguracije, možda bi bilo vredno truda da
upozorimo na razne opasnosti na Stazi, koje su važne za vas.
Poznato vam je da kada stupite u Školu kao učenik, veoma snažno se
utiče na vašu svest i na vaš život. Škola objašnjava istinski karakter prirodno-
rođenog čoveka i dijalektičkog svetskog poretka u kome moramo da živimo. Ako
učenik razume ova učenja, ne može biti a da ona ne utiču na njega. Jer su s tim
načelima takođe povezana i radioaktivna i elektromagnetna životna strujanja
dvostruke prirode. Radioaktivna strujanja menjaju ćelije i cepaju ih, dok
elektromagnetna strujanja vuku učenika u novo životno polje.
Tako Škola utiče na vas doslovno i telesno, do u svaki atom, tako da i
svest i životno stanje bivaju neminovno podstaknuti da delovanje.
I sada pitamo: da li je ta reakcija uvek harmonična? Da li ste uvek
spremni da kažete jedno voljno "da" svemu što vam Škola predlaže? Da li
odmah razumete sve što Škola želi da razumete? Ne postoji li često otpor prema
jednom ili drugom delu procesa koji Škola želi da sprovede u vama i zbog vas?
Nije li tako da se u jednom trenutku opire vaš razum, u sledećem vaša
osećanja, a opet u sledećem vaše uobičajeno prirodno stanje?
Ovaj neprekidni nesklad, koji se tako često javlja u nadiru učeništva,
može da bude - to moramo da vam kažemo - štetan po vaše zdravlje. Ovo nije
teško razumeti.
Strujanja Škole se obraćaju, kao prvo, centrima vaše svesti i ubrzo búdê
jedno žarište svesti u blizini epifize. Kao drugo, biva snažno uticano na vaše
srce, centar vaših osećanja. Ako, dakle, odreagujete disharmonično na zračeća
delovanja Škole, tada se, u većem ili manjem stepenu, neizbežno uzdižu
napetosti u srcu i glavi, i nije isključeno da se jave i različite telesne poteškoće.
Pošto su disharmonični trenuci na granici da se pojave kod svakog učenika,
moramo da govorimo o "opasnostima na stazi".
Jednostavna činjenica da se gnostička zračenja potpuno razlikuju od onih
našeg prirodnog stanja, objašnjava mnogo aspekata u vezi s ovom stvari.
Naravno da nam uopšte nije namera da vas zabrinemo što se gnostičke staze
tiče, ali vas moramo upozoriti da pronalazite praktična rešenja i da težite za
njima.
Pre svega mora da se kaže, da Škola nije pravo mesto za skeptike,
obmanjivače ili lažne učenike, jer će naročito ti ljudi iskusiti veliki nesklad u
odnosu na puninu zračenja Škole, jer, energija zračenja Škole neće u njima
pronaći plodno tlo, neće pronaći ni volju ni želju za pozitivnom reakcijom. Zato
je Škola uvek na oprezu da takve osobe udalji iz Tela škole, za njihovo dobro.
Jer ta vrsta "sukoba zračenja" prouzrokuje veliku štetnost i bolesna remećenja, i
ko im se otvori, uvek biva odvučen u tabor protivnika.
Istorija obiluje ovakvim primerima, a i danas ih ima u našoj Školi.
Očigledno je, stoga, da svaki učenik mora da donese pozitivnu odluku: ili da u
potpunosti poveri sebe Školi i stazi, ili da se bez odlaganja povuče. I ovde je
zahtev "Sve ili ništa!" Ono "sve", brzo će prouzrokovati da nesklad nestane i
povesti vas preko mrtve tačke, dok će vas ono "ništa" povesti nazad do vašeg
normalnog, prirodnog stanja i njegovih zakona.
Možda vas iznenađuje to što su na stazi prisutne opasnosti, koje su vam
veoma blizu i koje vas se tiču. Ali, zar niste svesni i zakona Svetoga Duha? Ko
poveri sebe delovanju Svetoga Duha, a ipak nema nameru da bude istinski
posvećen, veoma je nenormalna osoba, pa priziva i nenormalne opasnosti. To
nije teško razumeti.
Sada može da se javi pitanje: ako je moja odluka ono apsolutno "sve", a
moje prirodnorođeno biće, posledicom toga, bude dovedeno u stanje intenzivnih
telesnih štetnih napetosti zbog njegovog grešnog stanja, da li za takvu situaciju
ima pomoći?
Da, zaista ima!
 IX

SEDAM ISCELJUJUĆIH STRUJA DUŠE

Učenik koji se uistinu odluči da sledi Stazu i u potpunosti se usmeri na

ispunjenje velikog cilja, ubrzo omogućava semenu duše, Ružinom pupoljku, da
se otvoriti. Tada je osetljiv i otvoren za isceljujuća strujanja koja se izlivaju iz
najvišeg aspekta petostruke Duhovne škole2.
Postoji sedam ozdravljujućih struja duše. One su tu da vam služe ukoliko
na stazi dođe do telesnih problema, nezavisno od toga da li su te poteškoće
proistekle iz napetosti nesklada, ili su prouzrokovane nekim drugim faktorima.
Osnova za delovanje isceljujućih gnostičkih struja je tačka kontakta u ličnosti
učenika - delotvorna Ruža srca.
Prva isceljujuća struja Škole misterija dostavlja životnu snagu; ona
neutrališe sve slabosti i osnažuje kandidata za njegov zadatak, pod uslovom da
dotični ne sili sebe i da nema nerazumnih zahteva za svoje telo.
Druga isceljujuća struja Škole misterija reguliše procese cirkulacije životne
snage: metabolizam digestivnog, limfnog i nervnog sistema, kao i svih procesa
vezanih za materinstvo.
Treća isceljujuća struja Škole misterija je usmerena na funkcije krvi; ona
reguliše rad jetre i od velike je važnosti u obnavljanju duševnog stanja.
Četvrta isceljujuća struja Škole misterija čini telo sve podobnijim za
povezivanje sa žarištem gnostičkog Sunca i za slamanje svakog otpora prirode.
Peta isceljujuća struja Škole misterija se usmerava na svetište glave i na
sistem zmijaste vatre. Ona pomaže kandidatu da pripremi i asimiluje na
ispravan način Merkurovu snagu u svetištu glave. Ova struja je takođe
usmerena i ka "glasu" i pomaže učeniku da govori prave reči.
Šesta isceljujuća struja Škole misterija se usmerava na Ružu srca, i kada
učenik počne da apsorbuje gnostičke fluide, ona reguliše posledice toga u krvi.
Sedma gnostička struja Škole misterija se usmerava na nove stvaralačke
sposobnosti i funkcije novog stanja svesti. Na temelju sedme struje, učenik
stupa u kuću duše.
Ovih sedam struja su kadre da se pobrinu za svaku poteškoću koja može
da iskrsne tokom učeništva. Uskoro će doći vreme kada će mladom gnostičkom
Bratstvu biti podareno da radi s ovim zracima snage na korist sve braće i
sestara kojima je ta pomoć potrebna. Kada je ustanovljena priroda neke bolesti,
dok su dotični brat ili sestra potpuno usmereni na Školu, tada se neophodni
pomažući zrak ili zraci povezuju s njima preko hrama Rozenhofa. Rezultati će
biti očigledan u roku od četiri dana.
Bilo bi vredno truda pomenuti da ova uistinu gnostička pomoć ne
isključuje, naravno, lekarski tretman. Naprotiv, u mnogim slučajevima je ta
pomoć poželjna. Ako, u težim slučajevima, lekar zna da je podržan pomažućim i
isceljujućim gnostičkim zracima, doći će do ostvarenja veoma povoljne
kombinacije. Medicinska i gnostička sfera pomoći, ni na koji način ne ometaju
jedna drugu, pod uslovom, jasno je, da sudelujući lekar shvata ciljeve i suštinu
2
Još jednom ponavljamo da je danas Duhovna škola mlade Gnoze sedmostruka u svome očitovanju. Vidi
poglavlje V (prim. prev.)
Gnoze.
X

ŽIVI HRAM

Neophodno je da znate na koji način živi hram, na koji ukazuju mitovi i

sveti jezik, mora da bude izgrađen; potrebno je da znate da je izgradnja takvog
hrama moguća, i da je to rad koji se zahteva od svakog učenika jedne gnostičke
Duhovne škole. Ako ste ubeđeni u neophodnost te izgradnje, nesumnjivo ćete
donekle uvideti i na koji način bi takav jedan hram trebalo podići.
Ko ima uvid u vezi s ovim veoma bitnim stvarima, razumeće reči
izgovorene Efežanima:

Stoga, dakle, više niste stranci i tuđinci, nego sugrađani svetih i ukućani
Božji, i nazidani na temeljima apostola i proroka, a sam Isus Hrist glavni je
kamen ugaonik, u kojem cijela građevina, prikladno sastavljena, raste za sveti
hram u Gospodu, u kojem se i vi Duhom zajedno naziđujete za stan Božji.

Ovo je jezik koji možete razumeti u potpunosti. Postoji samo jedan hram
posvećenja, samo jedan hram misterija, samo jedno svetište oslobođenja. To je
svetište koje može da se izgradi od živih građevnih kamenova. To je veliko čudo
spasenja s kojim je svako suočen, sada, nakon što je Duhovna škola sazrela.
Sasvim je isključeno da hram izgrađen od drveta ili kamena može da
zameni stvarnost koju sami morate da iskusite. Takođe je isključeno da bi
autoritet nekog vođe ili sveštenika mogao da vas usmeri u nekom trajnom
smislu. Rezultat toga je uvak samo odnos sveštenika i svetovnjaka, vlasti i
mase, majstora i učenika. Tu nema ni govora o sjedinjenju u Gnozi, o
sjedinjenju u Hristu, o jednoj Sancta Democratio.
Zato je istorija Škole, od njenog začetka do danas, utisnuta na vama. To
je istorija gradnje hrama od živih građevnih kamenova, u kojoj svako od vas
mora da pridoda svoj kamen, da bi se formirala dobro sklopljena celina.
Na početku su bila samo nekolicina koji su imali plan. Oni su, preko krvi
svoga rođenja, ščepali plan božanskog Tvorca, i tako, kao graditelji, otpočeli s
izvođenjem čuda. Ali takav plan može da bude sproveden samo ako ima
dovoljno građevnih kamenova, ako je svaki građevni kamen dovoljno jak, ako
svaki građevni kamen ima uvid u plan i saglasan je da potpomogne njegovo
sprovođenje, u potpunoj i radosnoj posvećenosti. Zato su, u svim vremenima,
graditelji morali godinama da izvršavaju pripremni rad i morali su da budu
spremni da se suoče s nedaćama.
Temelji takvog jednog izuzetnog hrama, uvek su morali da budu kopani u
neprijateljskoj zemlji. Zato, s vremena na vreme, dolaze oluje, često nailazeći
na građevne kamenove koji nemaju dovoljno čvrstine. Poznato vam je da
kamen očvrsne u vatri; što je vatra vrelija, to kamen postaje čvršći. Košta
vremena, bola i patnje da bi se prošlo kroz vatru iskustava; razočaranja neće
izostati.
Kada je pripremni rad završen i kandidat odluči da revnosno započne s
gradnjom, on vidi kako se stvari - koje u očima malodušnih, "stranaca i
namernika", izgledaju poput tvorevina mašte ili pokušaja da se čini nemoguće -
očituju istinskim sugrađanima kao čudesna radost.
Mi stojimo na početku jednog perioda u kome će biti izgrađen živi hram i
koji će se dokazati, najpre pred vašim začuđenim očima, ali vaše zaprepašćenje
će se vrlo brzo preokrenuti u razumevanje i doživljavanje. I svi ćete u jedan glas
reći: "Ne može biti drugačije". Jer, ta živa hramska građevina posebne vrste,
predstavlja ispunjenje jednog svetog prirodnog zakona. Kada se u starim
knjigama klasičnog Ružinog krsta pominje dom Sancti Spiritus, misli se na jedan
takav živi hram. Zato se učenici ujedinjuju, u grupnom jedinstvu, radosti i
predaji, u skladu s osnovama petostruke univerzalne Gnoze, tako da Živo telo
oživljava uvek intenzivnije.
Tada se u našim mračnim zemljama pali jedna svetlost, koja se izdaleka
vidi. Ona doziva tragaoce i teši usamljene; ona podiže umorne i ujedinjuje sve u
novu kariku gnostičkog lanca Bratstava.
 XI

TRI UNIVERZALNA TELA

Vi ste čuli o tri univerzalna Tela, kako se nazivaju u drevnim mudrostima:

o Telu učenja, Telu radosti i Telu transfiguracije. Telo transfiguracije može dalje
da se podeli na korespondujeće Telo i Telo transmutacije. Ova Tela
koresponduju, kao prvo, sa sveprožimajućim poljem Oca; kao drugo, sa svetlo-
objavljujućim poljem Sina; i, kao treće, sa isceljujućim, obnavljajućim poljem
Svetoga Duha. Otac nam daruje mogućnost; Sin nam daruje svetlo spoznaje;
Sveti Duh nam donosi onu jedinu i sveobuhvatajuću stazu oslobađanja, u snazi
Boga i u svetlu Sina.
Dalje, čuli smo, razumeli i iskusili, da, preko Svetoga Duha, ta staza
oslobođenja obuhvata svakog od nas, i u nama boravi. Zato svi mi sada
učestvujemo u jednom novom svetskom razvoju, u jednom novom svetskom
poretku, novoj prirodi, novom životnom polju. Svi mi smo, kroz dodir Svetoga
Duha, telesno stupili u Telo transmutacije.
Na svetom jeziku Hrišćanstva, sva ta Tela ili polja, nazivaju se "nebesa".
Ako ovo imate na umu kada čitate i proučavate sveti jezik, mnogo toga će vam
postati jasno. U stvari, sasvim je pogrešno da se reč "nebesa" koristi da označi
refleksivnu sferu.
Refleksivna sfera nema ničeg zajedničkog s nekim nebom; ona nije ništa
drugo do carstvo mrtvih. Carstvo mrtvih poseduje svoju sopstvenu oblast - svet
duhova, i govorimo o "svetu duhova", jer u carstvu mrtvih borave samo
nepotpune i rascepljene ličnosti; njihova fizička i eterska tela su stradala i one
su samo sablasti koje odživljavaju njihova tamošnja privremena postojanja, bez
obzira da li su to sablasti loših ili dobrih ljudi.
Svetlost Sina se spustila i u naše carstvo mrtvih i u naše carstvo živih.
Ona se žrtvovala u njima i za njih. Ona je umrla i bila pokopana, i onda se
povukla u svoje sopstveno područje. Ko želi da sledi tu svetlost, pronaći će
otvorena vrata "u nebo", tj. otvorena vrata za stupanje, pre svega, u Telo
transmutacije.
Vrata koja vode u carstvo mrtvih, bila su i uvek su otvorena. Vrata koja
vode u nebo, otvorena su za one koji tragaju za Svetlošću, koji se povezuju sa
Svetlošću. Zato se u Otkrivenju 4, kaže:

Potom pogledah, i, gle, otvoriše se vrata na nebesima; i prvi glas koji

čuh bješe kao od zvuka trube gdje govori sa mnom, koji reče: popni se ovamo
i pokazaću ti štа odsad mora biti.

Taj isti glas govori i vama. I vi ste pozvani u nebo, na putovanje u nebo,
sada, pošto je, više nego ikada pre, Telo transmutacije ponovo razastrto nad
celim svetom, obnavljajućim Svetim Duhom.
Doslovno su se ispunile reči iz Psalma 104: Obukao si Svjetlost kao
haljinu, razapeo si nebo kao šator.
Celokupna Knjiga Otkrivenja je zaveštenje očitovanja triju nebesa
transfiguracije, uzdizanja u njih i procesa kroz koji se to događa.
 S tim u vezi, možda bi bilo dobro da vas podsetimo na poznatu
evanđeosku priču o proslavljanju na Gori. Neki od učenika su bili svedoci
proslavljanja Isusa Gospoda, tj. da se Isus povukao za izvesno vreme u Telo
transfiguracije i učinio svoje učenike svedocima toga. Oni su, kako nam govori
Pavle, bili uzdignuti u gnostička nebesa. I pošto ih je to sasvim novo iskustvo
iznenadilo, oni su spontano reagovali na potpuno pogrešan način.
U tom mitu, s jedne i druge strane, pored Isusa stoje Mojsije i Ilija, likovi
božanske veličanstvenosti u očima Izrailjaca. Međutim, oni su bili božanski
glasnici prošlog perioda, i stoga nisu ni od kakvog značaja za živu današnjicu
učenika. Kad su učenici predložili da postave tri svetišta, uključujući i jedno za
Mojsija i jedno za Iliju, želeći, toga radi, da izvedu neki praktični, gnostički
magični rad, rečeno im je da moraju da slede učenja Isusa Gospoda i samo
Njega da služe, budući da je Isus Gospod bio, za njih, "Gospod žive sadašnjice".
Tako i mi moramo da se ograničimo na Živu današnjicu i iz nje da crpimo
jedinu stvarnost za našu nebesku stazu. Jedan hram je otvoren na nebu, u
istinskoj svetlosnoj zemlji večnosti, za sve nas. Da bi čovek bio u stanju da stupi
u to nebo, mora da bude uistinu živ, mora da poseduje život koji ne poznaje
smrt.
Njenim spuštanjem u vas, Svetlost je sklopila sa vama jedan savez.
Sklopimo savez s Njom! Sledimo potpuno novu, nebesku stazu života!
 XII

JEDINI IZVOR ŽIVOTA

Svi mi moramo spoznati Boga kao jedinog izvora Života, kao jedinog
Dobra, kao "Tao", kako je to Lao Ce tako jednostavno objasnio.
Lao Ce, velika slamajuća snaga iz prošlosti čovečanstva, u svome Tao-u
govori o oslobađajućoj snazi zračenja koje izvire iz Gnoze, upravo kao i mi što
govorimo u našoj Duhovnoj školi.
"Put", o kome govori Lao Ce, buši jedan svetlosni tunel u našem svetu
smrti, da bi se uspostavila vezu između Ruže srca - iskonskog atoma u svakom
mikrokosmosu - i gnostičkog Bratstva spasenja.

U starim vremenima su dobri filozofi koji su se posvećivali Tao-u, bili

skromni, profinjeni, nejasni i duboko prodorni. Bili su tako duboki da im se
dubina nije mogla izmeriti... Bili su pažljivi poput čoveka koji prelazi zimski
potok. Bili su oprezni poput nekog ko strahuje od svojih suseda. Bili su učtivi
kao što je učtiv gost prema svome domaćinu. Nestajali su poput leda koji se
topi. Bili su jednostavni poput neobrađenog drveta. Bili su prazni poput
doline... Ko je u stanju da pročisti u mir nečistote svoga srca? Ko je u stanju
da se rodi u Tao-u?

Kada u Tao Te Kingu čitamo o "ne-delanju", o ključu za novi život, i kada i

Duhovna škola govori o samopredaji unutrašnjem kraljevstvu, iskrsavaju mnogi
problemi. Ti problemi izranjaju zbog prócésâ transfigurističkih misterija.
Tu je, na primer, problem svesti. Govorimo o svesti stare ličnosti i o svesti
nove ličnosti. Ljudi obično misle da je stanje svesti novog čoveka šire, moćnije,
lepše i potpunije od onog koje sada posedujemo; drugim rečima, oni misle da je
to jedan viši nivo svesti. Da to stanje svesti ljudi tako vide, očito je iz činjenice
da se često pretpostvlja da Ja-svest može da se kultiviše ili proširi u novu
duševnu svest.
Zato je većini ljudi čudno kada se potreba za nestajanjem svesti
objašnjava u Evanđelju kao nužnost da bi se stekla svest novog čoveka.
Prepoznaćete neophodnost ovoga kada budete shvatili veliku razliku između
ova dva aspekta svesti. Zasigurno da tu nije u pitanju čisto i jednostavno razlika
u vibraciji. Ne, u pitanju je fundamentalna, suštinska razlika.
Kada Univerzalno Učenje govori o svesti, tada se misli na nešto što je
sasvim drugačije od onog na šta misli čovek koji to posmatra iz svog sopstvenog
stanja postojanja. Svest koju čovek poznaje i poseduje, to je prirodna,
egocentrična svest, koja ima jasno dokaziv ego-centar iz kojeg potiče. Taj
centar je smešten u pinealnom moždanom centru u temenu glave. Uglavnom se
čovek odnosi prema svojoj svesti s ponosom i radošću; on sebe smatra
najrazvijenijim entitetom u ovoj prirodi. Naziva se kraljem stvorenog, ali on je
kralj samo dijalektičke tvorevine.
Međutim, svest entiteta kojeg nazivamo novim ili iskonskim čovekom, ne
potiče iz određenog razabirljivog centra, pa zato i ne može da bude
egocentrična. Ona je fundamentalno ne-jastvena, iako koristi četvrtu moždanu
komoru, i preko tog centra upravlja dijalektičkim čovekom.
Najjednostavniji način da se opiše nova svest bio bi da je nazovemo
potpunom svešću bez ja-centra, koja kao takva i ne može da bude ja-centrična.
Egoizam, koji je svima nama toliko poznat, potpuno je nepoznat toj svesti. Kada
govorimo o bezjastvenom stanju novog čoveka, razumećete da to ne činimo pre
svega u etičkom ili moralnom smislu, to ne mora ni da se kaže, nego posebno i
pre svega u suštinskom, fundamentalnom smislu.
To je jedna posebna situacija koju je možda teško razumeti. Zato
navedimo jedan primer. Vi znate da je materijalno telo sastavljeno od ćelija,
bezbroj ćelija. Te ćelije su izgrađene od atoma, i pokazuje se, u stvari, da svaka
ćelija poseduje izvesnu svest. Iskustva i delovanja svake ćelije se prenose
centralnoj svesti posredstvom nervnog sistema, s kojim je povezana svaka
ćelija.
Kada bi, dakle, ćelijska svest bila jednaka centralnoj svesti, celo biće u
svojoj potpunosti, učestvovalo bi u toj svesti. Tada više ne bi postojalo neko
žarišta svesti, neko Ja, i ne bi bilo neophodno praktikovati ja-umanjivanje.
Grubo govoreći, ovo je način na koji bi trebalo da se približimo stanju svesti
novog čoveka. Nova svest ne poseduje neko žarište; možemo je definisati kao
svest koja se nalazi u celom mikrokosmosu, iako joj, naravno, organi stoje na
raspolaganju. Mikrokosmos ne poseduje centar svesti, ne, on jeste centar svesti,
zbog združenosti različitih atoma, koji izražavaju duh božanskog plana.
Mikrokosmos, u ovom jedinstvenom stanju, ponekad se na svetom jeziku
opisuje kao biće s hiljadu očiju spreda i otpozadi.
Ako možete da vizualizujete ovo mikrokosmičko stanje, razumećete da je
ono još uvek "delimično", jer razlikujemo mikrokosmos, kosmos i makrokosmos.
U razvoju novog čoveka, međutim, poništava se sve što je "delimično".
Mikrokosmički svesno biće stupa u kosmičku svest, a zatim stupa i u
makrokosmičku svest.
Ako ovo ovako postavljamo, i vi to primate intelektualno, važno je da
jasno shvatite šta pokušavamo da objasnimo. Kada više ne želimo da se
upravljamo po našem dijalektičkom pirodnom stanju i sasvim stupimo u
mikrokosmičku ili duševnu svest, tada je naše stanje bića jedno među
mnogima. Ali ako naša mikrokosmička svest stupa u kosmičku ili duhovnu
svest, tada ne može da bude drugačije nego da bezbrojni mikrokosmosi stupaju
u zajedničku, sveprisutnu svest. Tada može da se govori o potpunom
ujedinjenju, pošto su obustavljena sva razdvajanja. Tada više ne može da se
govori o "mnoštvu", nego samo o "jedinstvu". I još je veličanstvenije kada
kosmos stupa u makrokosmos, u božansko sveobjavljenje. Tada svo mnoštvo
oblika koji su se očitovali u prošlosti, postaje potpuno jedinstvo u Njemu, koji je
savršena univerzalna ljubav.
"Ne-delanje" znači: dijalektičko približavanje nove svesti. To je napor da
se napusti sve dijalektičko, zajedno s njegovim rezultatima, da bi se bilo u
stanju stupiti u izvanredni, božanski razvoj, čiji je jedini ishod u ujedinjenju s
Bogom.
Lao Ce preporučuje "ne-delanje" da bi se odstranile, što je moguće više,
ogromne razlike između ova dva sveta, i stvorila osnova za stvaranje snaga
nove svesti, koje su potencijalno skrivene u Ruži srca.
Zato svaki istinski učenik postaje jedan "Ja-umanjeni", i više ništa ga ne
mami. Njegov život je pokazatelj njegove samopredaje, čišćenja njegovog srca
od vatre emocija. Njegovo "Ja" pokušava da, što je moguće više, neutrališe
sebe, da bi mogao da otpočne život duše. Oni među vama, koji se s radošću
podvrgavate ovom procesu približavanja, primate struju milostivog gnostičkog
zračenja, koje će povesti celokupno biće u polje apsolutne tišine, u istinsko
svešteničko spokojstvo, u stanje mira u kome mora da se izvrši veliko sveto
delo izgradnje novog hrama.
Neka bismo uskoro mogli, zajedno s Lao Ceom, da posvedočimo:

Ja znam, jer sam svoje jastvo usmrtio,

i kroz Duh opet ustadoh.
Ruševina postade što me je kvarilo,
i u večnost stupih.
 XIII

ASTRALNA ATMOSFERA ŽIVOTA

Vi znate za dve formacije astralnih oblaka, za razdvajanje naše astralne

atmosfere na dva astralna vibracijska polja, i za posledice toga. Zato je više
nego očigledno da morate učiniti jasan izbor.
Morate se odlučiti, dok još ima vremena, kojoj od ove dve astralne
atmosfere želite da pripadate. Niko ne treba da se uvredi ako kažemo da su u
ovom trenutku naši učenici naviknuti da žive iz oba ova polja. U jednom
trenutku ste u astralnom oblaku uzdizanja, a u sledećem se prebacujete u
astralni oblak zemaljske prirode.
Dosad ste bili u stanju da to održavate, i neko bi mogao čak da opravda
takvo ponašanje. Međutim, tokom mnogo godina i skoro svaki dan, Škola vam
je naglašavala da bi vaše ponašanje trebalo da se, što je brže moguće, promeni,
budući da smo definitivno stigli na raskršće.
Niko, dakle, ne bi trebalo da je iznenađen razvojem događaja, jer je
ovakvo vreme odavno najavljivano, i svako prethodno Bratstvo je poznavalo
takvo vreme. Ni sveti jezik ne pokušava da sakrije činjenicu, da je uvek bilo i da
će uvek biti takvih vremena, tokom nižućih perioda čovečanstva. Pomislite samo
na proročki govor Isusa Gospoda, koji pronalazimo u Evanđelju po Mateju 25,
stihovi 31-46.
Razdvajanje astralne atmosfere na dva dela je prouzrokovano moćnim
astralnim pokretanjima; tu uzima učešća jedna siderička snaga visoke vibracije.
I budući da je ta siderička snaga drugi aspekt Božanstva, Mateja govori o Sinu,
koji će se pojaviti u svoj svojoj veličanstvenosti.
Kao posledica ovakvog razvoja, čovečanstvo je podeljeno u dve grupe: u
desnu i levu grupu, u ovce i koze. Desnoj grupi je rečeno: naslijedite
kraljevstvo koje je za vas pripremljeno još od utemeljenja svijeta. Nakon toga
sledi jedan divan metaforični govor, koji morate jasno razumeti, ako iz toga
treba da naučite svoju lekciju. Gospod života kaže:

Jer, bio sam gladan i vi me nahraniste, bio sam žedan i vi me

napojiste, bio sam stranac i vi me primiste, bio sam nag i vi me odjenuste, bio
sam bolestan i vi me posjetiste, bio sam zatočen i vi mi dođoste.

Činjenica, dakle, da astralna atmosfera počinje da se razdvaja, ima svoju

prethodnicu.
Božanski Sin, drugi aspekt Gnoze, uvek je prisutan u astralnoj atmosferi,
pre svega kao onaj koji je gladan, kao onaj koji traži kontakt s čovekom. Zatim,
ako čovek reaguje, njegova reakcija hrani gladnu Gnozu, koja onda teži da
uspostavi vezu. Na taj način Gnoza postaje ona koja je žedna služenja
čovečanstvu, i milost je s onim koji je poji. Dakle, kroz ljudsku reakciju, raste
nova astralna vatra. Ona stalno jača, sve dok, konačno, ne bude mogla da
rasprostre svoju veličanstvenost.
Sada se nalazimo u situaciji da je veličanstvenost novog gnostičkog
otkrivenja već zrela. Sin milosti više ne treba da raste kroz našu reakciju; On
sada razotkriva sebe i to očitovanje je prouzrokovano sumom svih napora
minulih vekova. Sada se izvlače zaključci, i svako će morati da stane ili na
desnu ili na levu stranu, u skladu sa svojom prirodom.
Veoma se nadamo, da ćete iz onog proročkog govora jasno razumeti šta
mlada Gnoza želi da vam kaže i zašto moramo da vas suočimo s neizbežnim
posledicama.
 XIV

VERA - NADA - LJUBAV

Želeli bismo da skrenemo vašu pažnju na izuzetno i veličanstveno

četrnaesto poglavlje Evanđelja po Mateju. Ovo poglavlje obeležavaju tri
značajna događaja:

prvo, obezglavljivanje Jovana Krstitelja,

drugo, hranjenje pet hiljada,
i treće, Isusovo hodanje po vodi.

Činjenica da su ova tri događanja spojena u jedno poglavlje, očito da ima

neko značenje. Najpre bismo želeli da istražimo i ocrtamo to značenje, i onda da
izanaliziramo ta tri mita.
Kada prirodnorođeno ljudsko biće počne po prvi put da traga za božanskim
stazama, čini to svojim srcem i svojom glavom. Njegovo srce je polje njegovih
emocija, dok je njegova glava polje njegove svesti. Ako je s njime sve u redu,
probudiće se stanje vere, koja poseduje dva aspekta, aspekte srca i glave. Teran
glavom i srcem, učenik ide svojom Stazom. Razvoj koji iz toga proizlazi,
prouzrokuje ponovno rođenje duše.
Kao što je svakom učeniku poznato, centar duše leži u glavi. Ovaj duševni
centar, jezgro duše, najdinamičniji je princip celokupnog ljudskog bića, princip iz
koga proizlaze sve vodeće aktivnosti u čovekovom životu. Zato se može reći da
je čovek, ako je duša ponovo rođena, dobio "novu glavu", i na taj način biva
"obezglavljen" po staroj prirodi.
Centralni duševni princip, kojim započinje taj rad, više ne može da služi
procesu. Taj princip biva zamenjen novom glavom, tj. glavom Isus-rođenog
ljudskog bića. Plodovi vere bivaju požnjeveni, i na toj osnovi vera može da
nastavi ka višim stvarima.

Čim u nekom čoveku počne da svetli nešto od novog duševng stanja, čim
ono uistinu započne da zrači, ta zračenja imaju toplotno dejstvo. Čovek s
velikom dušom u tom smislu, uvek daje utehu onima koji su iznureni, pomaže
onima koji su izgubljeni i budi nadu u onima koji su poraženi. Zato je, u životu,
takav čovek uvek onaj koji daje hranu. Iz takvog čoveka proističe ono čudesno
hranjenje i ide ka svima onima koji su u pustinji i daleko od svoga doma.
Ovo hranjenje je shvatljivo; njegovi uzroci i posledice mogu vrlo lako da
se objasne. Zato je, nakon priče u Evanđelju po Mateju 14, o učincima vere,
ispričana pripovest o nadi, nadi koja hrani pet hiljada muškaraca, ne računajući
žene i decu.
Razumećete da nije važno koliko je ljudi nahranjeno; evanđeljista
jednostavno želi da usmeri vašu pažnju na činjenicu, da se buđenje nade u
životu nekog čoveka, može na taj način vrlo razumno objasniti. Zato se pominje
broj pet, broj Merkura, broj visoke razumnosti. A upotrebljen je broj pet hiljada
zato što se ta delovanja odnose na čovekovu svest, na njegovu dušu i njegovo
telo.
 Grupi koja čezne, na raspolaganju stoji pet hljebova i dvije ribe. To je hleb
koji se poklanja s neprolaznom ljubavlju, ljubavlju za bližnjeg, koja je u svim
vremenima bila simbolično prikazivana znakom Riba.
Onima, koji su na taj način utešeni i nahranjeni nepropadljivom nadom,
rečeno je: "Kreni stazom sada! Kreni danas! Ispuni zakon oslobođenja!"
Gonjeni vatrom nade, svi koji žele da budu učenici, takoreći su prisiljeni
da stupe na brod i prejedre do druge obale, do polja uskrsnuća, kroz proces
Svetoga Grala.
Onaj ko to čini, ko odgovori pozitivno na taj zov i sledi stazu koja vodi ka
novom životu, mora - a drugačije i ne može biti - da se odbrani od svoje
sopstvene prirode. On mora da prejedri preko mora života, dok oluja njegove
sopstvene prirode deluje sve jače, kao vetar u lice, kao protivnik. Ko je dorastao
tome? Ko može da se odupre toj sili? Zar niko, zasigurno?
Ipak, svaka duša u kojoj uistinu svetluca nada, biće u stanju da pobedi,
kao u čudesnom hranjenju, samo ako se ne razvije nedostatak vere; samo ako
učenik neprestano pokazuje jednu i istu usmerenost rešenosti i čvrsto drži
kormilo. Tada mu, u presudnim trenucima, iznad razbesnelih talasa mora žívota,
u susret dolazi božanska ljubav; da pomogne, da spase, da uzdigne, dok se ne
dosegne druga obala, polje uskrsnuća.

Tako ostaju Vera, Nada i Ljubav, ali Ljubav je najveća od njih.

 XV

SKRIVENA ZAJEDNIŠTVO S BOGOM

Citiramo iz prvog poglavlja Prve poslanice Korinćanima, stihove 17-31:

Jer me Hrist ne posla da krštevam, nego da propovijedam evanđelje; ne s

mudrošću riječi, da krst Hristov ne bude bez dejstva. Jer je propovijedanje krsta
ludost za one koji propadaju, ali nama koji se spasavamo, ono je snaga Božja.
Jer, stoji zapisano: uništiću mudrost mudrih, i ništavnim učiniću razum
pametnih. Gdje je mudri? Gdje je književnik? Gdje je zavađač ovoga svijeta?
Jer, pošto svijet mudrošću ne spoznade Boga u premudrosti Božjoj, dopade se
Bogu da ludom propovijeđu spase one koji vjeruju.
Jer, Judejci zahtijevaju znak, a Grci traže mudrost, a mi propovijedamo
Hrista raspetog; Judejcima kamen spoticanja, a Grcima ludost; ali onima koji su
pozvani, i Judejcima i Grcima: Hrista, snagu Božju i mudrost Božju. Jer je ludost
Božja mudrija od ljudi, i slabost Božja jača je od ljudi. Jer, pogledajte pozvanje
vaše, braćo, kako ni mnogo mudrih, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenitih nisu
pozvani; nego Bog izabra ono ludo od svijeta da postidi mudre, i Bog izabra ono
slabo od svijeta da postidi moćne; i nisko od svijeta, i ono što je prezreno izabra
Bog, da, i ono što nije, da uništi ono što jeste, da se nijedno tijelo ne hvali pred
Njim.
Ali ste od Njega u Hristu Isusu, kojeg nam Bog učini mudrošću, i
pravednošću, i posvećenjem, i iskupljenjem, da se onaj, kao što stoji zapisano,
koji se hvali, u Gospodu hvali.

Pavle je bio pozvan da sve one koji tragaju i koji bi mu se obratili, potera
ka vrhuncu razvoja u nužnom poretku, ili, drugim rečima, ka neposrednom
doživljavanju božanske mudrosti, koja opravdava, posvećuje i oslobađa.
Veličanstvenost nužnog poretka je razvoj duševnog čovečanstva. Za to je
potreban put krsta, staza Ruže i krsta, pročišćenje pravo kroz svaki otpor, da bi
ono iskonsko moglo da se obnovi. Kroz sva vremena, sluge Gnoze su
pokušavale da pomognu ljudima koji su se okretali ka dosezanju vrhunca
razvoja u nužnom poretku.
Ova Staza, stoga, nije jedna vanredno svirepa, neprirodna staza, nego
samo završni deo puta koji mora da sledi celkupno čovečanstvo; na kome mora
da se rodi istinska sposobnost mišljenja, koja mora da preuzme vođstvo
čovekovog života. Ali čovečanstvo, koje luta u Mesečevoj fazi Zemljinog perioda,
u fazi tela žudnje, nastavlja da se zadržava i zaranja u prošlost.
Zato čvečanstvu sluge Gnoze prilaze s dva sredstva milosti, s dva magična
sredstva: s krštenjem i sa službom evanđelja.
Ovde se ne misli na Jovanovo krštenje vodom, koje je čisto simbolično,
nego na krštenje Svetim Duhom. Ovo krštenje označava povezivanje s Gnozom,
povezivanje sa ciljem Staze, sa svetom duševnog čovečanstva.
Zamislite da stojite pred kapijama poslednje faze staze u nužnom poretku.
Veoma oklevate, u velikoj ste neprilici, sasvim zarobljeni silama tela žudnje,
koje vas vodi i određuje vaše najviše stanje svesti. I sada vam prilze glasnici
Gnoze, i, na vaš zahtev i uz vaš pristanak, krste vas Svetim Duhom; to znači da
oni obrazuje vezu između vas i cilja Staze. Tada je razapeta čvrsta nit između
vas i jedinog cilja. Osećate li kako je krajnje važna ta magična veza? Jedino uz
pomoć te veze, možete nepokolebljivo da okončate vašu Stazu.
Kao učenik, podvrgli ste se krštenju Svetim Duhom. Takvo krštenje je akt
saveza sa Živim Telom. Međutim, ta veza označava i nešto drugo; ona je takođe
i jedna magnetna linija sile koja radi na vama. Tako se uspostavlja individualna
srodnost između vas i Gnoze. Na mističnom jezniku, to se naziva skriveno
opštenje s Bogom. Možete postati svesni toga pozitivnim reagovanjem na
pomoć evanđelja.
Šta to znači? To nije propoved ili govor koji može da se čuje svakoga časa.
To nije objašnjavanje tajne nauke, nego usmeravanje vaše pažnje na božansku
mudrost, na suštinsku prirodu i cilj božanskog mišljenja, na Manasa, mislioca.
Štaviše, to je niz uputstava, praktični priručnik za sleđenje niti krštenja, koja je
povezana s vama. Dakle, evanđelje milosti mora da se sledi, primeni i proživi.
Pavle kaže Korinćanima da nije u tolikoj meri poslat da ih kršteva, koliko
da donosi evanđelje. On to ne kaže zato što je protiv krštenja, nego zato što želi
da usmeri njihovu punu pažnju na drugi aspekt službe milosti. To je razlog što
skrećemo vašu pažnju na Pavlove reči, jer ste kršteni i povezani s Gnozom. Zato
sada morate živeti u skladu s tim i to obistiniti. Sada ćete morati da ispunite i
poslednji deo staze u nužnom poretku prihvatanjem svih evanđeoskih posledica,
budući da ste tako snažno dozivani i tako milostivo izabrani.
Nije više potrebno da pretresamo krštenje, nego moramo da govorimo o
novom životu i o novom načinu življenja. I mora naglašeno da se istakne, da
put evanđelja izgleda glupavo i apsurdno onima koji žive kroz svest žudnje. Pod
uticajem životnih teškoća, poslednji deo staze u nužnom poretku vi smatrate
besmislicom. Vaš ukupni razum, vođen telom žudnje, posmatra život i Stazu na
jedan drugačiji način nego što posmatra evanđelje. Ta naizgled glupost je i
pored toga Božja mudrost, sama pobeda.
Duboko se nadamo, da ćete ovo razumeti, i da ćete slediti nit krštenja,
vođeni evanđeljem oslobođenja. Nadamo se da ćete uskoro krenuti,
nepokolebljivo, pre nego što bude prekasno u ovom vremenskom periodu.
 XVI

RAZOTKRIVENA ISTINA

U trećem poglavlju Poslanice Rimljanima, Pavle citira iz raznih psalmi koje

sadrže hermetičke proglase. Pavle je želeo da dokaže isto što i mi, naime, da se
ono Dobro ne može pronaći u ovom svetu prirode smrti. On navodi:

Nema nijednogа pravednog, ne, ni jednog jedinog. Nema nikoga ko

razumije, nema nikoga ko Boga traži. Svi oni skrenuše s puta, svi zajedno
beskorisni postadoše; nema nijednoga koji dobro čini, ne, ni jednog jedinog.
Grlo njihovo grob je otvoreni; jezike svoje da obmanu iskoristiše; otrov
otrovnica pod usnama njihovim. Ústá punih kletve i gorčine, noge njihove hitre
krv da proliju, uništenje i jad su na putevima njihovim. A put mira ne spoznaše.
Nema straha od Boga pred očima njihovim.

Nema sumnje da su vam poznati ovi navodi, ali pretpostavljamo da ćete

ih sada videti u sasvim novom svetlu. Poznate su vam propovedi protiv
dijalektike; učenik moderne Duhovne škole zasiurno nije šokiran kada se u
Bibliji iznose realnosti prirode smrti. Ali kada istaknemo jasne, hermetičke linije
razdvajanja, i vi odredite vašu poziciju u odnosu na njih, sigurno je da se osećati
šokirani.
Oni koji su duševno rođeni, koji su se oslobodili u svetlosti Gnoze, izuzeti
su iz strogog Pavlovog suda. Treće poglavlje Poslanice Rimljanima, primenljivo
je na svima ostalima: koji su nepravedni, koji su nerazumni, koji Boga ne traže
ozbiljno, koji skrenuše s puta. Koji zalutaše, koji nikada ne čine dobro, grla
njihova su grobovi otvoreni, koji koriste svoje jezike da prevare, otrov otrovnica
je pod usnama njihovim, koji su puni kletvi i gorčine, nogu hitrih krv da proliju,
na stazama njihovim su ruševine i jad, put mira ne poznaju, i nema straha od
Boga pred očima njihovim.
Može biti da će neki čitaoci, koji su primorani da sve ovo pripišu sebi, to
smatrati parčetom blata koje je Pavle bacio, i zasigurno ne rečima upućenim
pristojnom skupu."Zamislite, otrov otrovnica pod mojim usnama? Kako mu to
samo pade na pamet?"
Pavle pod time podrazumeva, da se pod jezikom nalaze limfne žlezde koje
snabdevaju vaša usta pljuvačkom. Bez stalnog vlaženja usana ne bismo, na
primer, mogli da govorimo. Da li znate da je kakvoća limfe, u potpunosti
usaglašena s vašom mentalnošću, sa strašću vaše volje i s vašim emocijama?
Zato je, prečesto, pljuvačka poput smrtonosnog otrova. I kada govorite,
krcati takvim otrovom, vaše reči nanose duboke rane. Štaviše, najviše ćete
ozlediti sami sebe, jer takav zmijski otrov pod vašim usnama, ima jak eterski
uticaj, čije vibracije prodiru, preko nepci, do otvorenog prostora ispod korena
vašeg nosa, i tu stvara atmosferu u kojoj može da uspeva sve osim zlatnog
čudesnog cveta. Govoreći o otrovu otrovnica pod vašim usnama! Zar u tome ne
bi moglo da bude i neke istine, koju ne bi trebalo tek tako da odbacite? Zar ne
bi bilo od velike važnosti da se ovaj Pavlov mali spisak pažljivije osmotri? I s
obzirom na samospoznaju, zar ne bi bilo korisno za vas da to i učinite?
 Možda mislite da smo zajedljivi, oštri, sarkastični, ali to uopšte nije slučaj.
Jedino istina može da nas oslobodi! Zašto ne bismo, u ovom tako važnom
vremenskom periodu, uzeli istinu u obzir? Ako biste hrabro osmotrili Pavlovu
analizu prirodnorođenog čoveka, otkrili biste da se gotovo sve što je rekao,
odnosi i na vas.
Bilo bi nemoguće prostudirati u jednom poglavlju celu tu listu; bilo bi
potrebno mnogo poglavlja. Zato samo razmotrimo činjenicu da "nikada ne činite
dobro". Isključeno je da vi, kao prirodnorođena osoba, možete postupati na
apsolutno ispravan način. Koliko ste samo sati prethodnih nedelja utrošili na
neslaganje s vašom porodicom, s vašim kolegama, ili s vašim saradnicima u
Školi, o tome šta bi zaista bilo "dobro", u interesu Škole, posla, ili porodice?
Često smo vam objašnjavali da svaki pojedinac ima veoma lično viđenje
šta je "dobro". I u skladu s vašom pozicijom u društvu, s vašim karakterom ili
situacijom, vi ili činite ono što drugi smatraju da je dobro, ili prisiljavate druge
ljude da se suoče s vašim zahtevima dobrote. To je ono što vi želite, i to se tako
dešava u svim veoma jednostavnim i normalnim stvarima u životu. A mnogi
često dopuštaju ono što nesumnjivo i dokažljivo nije dobro, jednostavno mira
radi.
Međutim, stvari postaju ozbiljnije kada se radi o nečemu krajnje
fundamentalnom, tj. o samoj istini. Nije li tako, da često kvarite i pomućujete
razotkrivenu istinu, da, čak je ozbiljno narušavate? Namerno? Podmuklo? Ni u
kom slučaju; ali ako se istina ne razume, jedan iz nje nešto izbriše, drugi nešto
doda, treći je baci u korpu za otpatke. Jedan, zračeći dobrotom, brani istinu, dok
je drugi, takođe zračeći dobrotom, suzbija. A treći će potražiti kompromis.
Da li znate da se upravo s takvim teškoćama veoma često suočavamo u
praktičnom radu za Školu i u Školi? Škola je ometana zlom, ali i dobrom. Zlo se
veoma brzo samo raskrinka i lako se neutrališe, dok se delovanja dobra
obavljaju javno i ne može se postupati protiv njih, budući da imaju nameru da
budu "dobra". Da li razumete kakvo "zlo" je to takozvano "dobro"? Zato
preporučimo Pavlovu listu u Poslanici Rimljanima 3.
Zaključimo jednim citatom iz Budinog evanđelja3:

Ljudi su malaksavali pod teretom života, dok se nije pojavio Spasitelj... I

Spasitelj je učio ljude ispravnoj upotrebi srca i ispravnoj upotrebi uma. On je
učio ljude da vide stvari kakve jesu, bez zavaravanja, i oni su učili da postupaju
u skladu sa istinom. Podučavao je ispravnosti, i tako je preobrazio razumna bića
u ljudska bića, pravedna, dobrodušna i verna. I najzad je bilo nađeno mesto gde
je istina mogla da boravi u svoj svojoj veličanstvenosti, i to mesto je srce
čovekovo.
O, Blagosloveni, ti si razotkrio istinu, i istina se pojavila na Zemlji, i
osnovano je Kraljevstvo istine. Ali, za istinu nema mesta u svemiru, koliko god
on beskrajan bio. Nema mesta za istinu u osećanju, ni u njegovim
zadovoljstvima, ni u njegovom patnjama... Niti ima ijednog mesta za istinu u
razumu.

Neka se, kroz ozbiljno primenjeno učeništvo, ove reči više ne odnose na
3
Pol Karus, Budino evanđelje, prema starim zapisima, London, l895., poglavlje 99
vas!
 XVII

GLUTENSKI FAKTOR LIČNOSTI

Velike nove mogućnosti se razvijaju za učenika na Stazi, ali i velike

opasnosti, kada glutenski faktor u krvi, koji određuje njenu gustinu, a, time, i
grešnu prirodu sistema, biva slomljen i izmenjen aktuelnim kosmičkim
zračenjima, na temeljima jednog već grešnog stanja kristalizacije, na koje s
pravom ukazuje Karl fon Ekartshauzen.
O tim opasnostima smo više puta diskutovali sa vama, međutim,
neophodno je da na jednu opasnost naglašeno usmerimo vašu pažnju. To je
jedan fenomen s kojim ćete se zasigurno suočiti na vašem putu ka
oslobađajućem životu. To je opasnost od razboljevanja prouzrokovanog
promenom glutenskog faktora.

Kada zračenja Vodolije pogode glutenski faktor u vašoj krvi, i zateknu vas
nespremne i bez volje da sarađijete u procesu, nastaje prijemčivost za pet
različitih telesnih nevolja, pet grupa oboljenja koja stoje u vezi sa pet duševnih
fluida. Ove bolesti se ispoljavaju:

1. u zmijastoj vatri, usled čega obolevaju kičmena moždina ili kičmeni stub;
2. u fluidu svesti, usled čega oboleva glava;
3. u endokrinom sistemu, usled čega oboleva celo telo, na mestima i u
organima kojima upravljaju posebno različiti endokrini organi;
4. u nervnom sistemu, usled čega obolevaju nervi; i konačno i ponajpre
5. u krvi, osnovnom duševnom fluidu, usled čega oboleva krv, sa svim
opsežnim, dalekosežnim posledicama.

Namera nam naravno nije, da idemo do u detalje u vezi sa svim tim

bolestima, njihovim posledicama ili njihovom lečenju, kao što se to obično čini,
jer za to nismo ni kompetentni. Naš cilj je da vas ubedimo, da u današnje
vreme postoji pet oboljenja koja se ne mogu objasniti krvlju rođenja, ili
infekcijama; da nema ni jednog jedinog neposrednog dijalektičkog uzroka koji je
s njima povezan, ili nekog oblika predodređenosti za njih, i da ti naleti
oboljenja, koja će sve više pogađati čovečanstvo, niti mogu da se leče, niti da se
obuzdaju uz pomoć bilo kog leka ili dijalektičke terapije. Jer, onaj ko bi želeo da
pronađe uzrok svih tih telesnih nedaća, samo bi mogao da ustanovi, da njihov
početak leži u promeni glutenskog faktora, izazvanoj zračenjima Vodolije.
Čovek ne može i zaista ne bi smeo da se bori protiv te promene, nego s
njom mora početi da sarađuje, svim svojim bićem i svojim celokupnim životom,
mistično, filozofski i praktično.

Poslednja Večera, Sveta Večera, stoga nije samo poželjna, ona nije
jednostavno neki mistični vrhunac na koji možete odlučiti da se uspnete ili ne
uspnete. Ne, ona se odnosi na uskrsnuće ili na pad!
Očigledno je - i nije potrebno da ste prorok da biste to videli, taskoreći
pred sobom - da će u sadašnje vreme, negativna dematerijalizacija masa biti
snažno ubrzana vatrom Urana, koja će pokositi čovečanstvo velikim
epidemijama i naletima bolesti. Hronos-Saturn će, u službi Urana, ići po svetu
sa svojom kosom, kao što je ispričano u mnogim mitovima. Nije li, stoga,
veličanstveno i oslobađajuće, da ste pozvani da izađete Vodoliji u susret, da
biste se pozitivno uskladili s novom erom koja je otvorila svoje kapije pred
vama?
Nije li oslobađajuća radost, što ste pozvani da pripremite Svetu Večeru za
svu vašu braću i sestre? Jer, biti takav, i tako čineći, možete sprečiti mnogo
patnje i bola bezbrojnima, koji će, preko vas, biti pozvani u Svadbenu dvoranu.

Sagledajte veličinu ljubavi koju vam je poklonio Otac?Neka bi i vaša vera

bila isto toliko velika! Neka bi vaša nada bila dinamična i ujedinjena s ciljem.
Neka bi vaša ljubav obujmila celi svet!
 XVIII

ČITANJE ROTE

Možda ste upoznati s izrazom "čitati Rotu"; u tom slučaju znate da on stoji
u vezi s duševnim osmatranjem sopstvenog mikrokosmičkog neba u koje se
spustila Božja svetlost. Kada o ovome razmišljamo, svo zemaljsko znanje nije ni
od kakve koristi. Ljudi su pokušavali, na primer, da otkriju, na dijalektički način,
nešto o unutrašnjem znanju čitanja Rote, o znanju koje je rezervisano samo za
članove Reda Savršenih.
Ovaj pokušaj poznajemo pod nazivom astrologija. Svi koji su u prošlosti
proučavali astrologiju, razumeće da je to, u poređenju sa istinskim "čitanjem
Rote", dečja igra.
U Fami Fraternitatis R.C. možemo pročitati kako su starija Braća Ružinog
krsta pronašla grobnicu Kristijana Rozenkrojca, tj. vrata koja vode u taj hram.
Pre nego što su stupili kroz ta vrata, marljivo su konsultovali svoju Rotu; tek
narednog jutra su, s puno poštovanja, stupili u svetu odaju u grobnici.
Čitati Rotu je nešto čudesno i sveto; to znači osluškivati Božji glas! To
znači čuti Božji glas i razumeti ga. Živeti posredstvom Rote znači biti vođen
Božjom rukom, ne učiniti ni jedan korak bez Očeve volje.
Sve ovo se tiče krajnje uzvišenog mističnog stanja koje nije zasnovano na
emocijama, koje mogu ili ne mogu da budu kombinovane s asketizmom, nego
na uzvišenom poznavanju jezika Svetlosti. Bog govori svake sekunde u
magnetnom firmamentu šestog kosmičkog globusa. Tu može da se čuje čist,
božanski jezik; zaista, može da bude primljen takoreći svim čulima.
Svetlost ima sedam primarnih aspekata, a isto toliko i sekundarnih
aspekata. Ona takođe poseduje i bezbroj stupnjeva snage i vibracije; jedan zrak
može takođe da se meša s drugima na bezbroj načina. Na taj način nastaje
najopsežniji jezik: božanski jezik, jezik Boga.
Ako je neko oplemenjen za čitanje Rote iz prve ruke, ako su za njega
upaljena Svetla šestog magnetnog globusa i sva ta Svetla odašilju svoje zrake
osobi koja stoji u središtu, ne može da bude drugačije nego da će kandidat biti u
stanju da vidi, čuje i iskusi božanski jezik.
Dakle, čitati Rotu znači postaviti sebe u meditativnu svest u središtu
sopstvene Rote; slušati i apsorbovati njena svetla; razumeti jezik, govor Boga, i
jedino tada odlučiti: delovati ili ne, na osnovu onog što je dotični čuo.
Vi shvatate da taj glas, taj Božji savet, nikad ne može da omane i ne
može da se smatra spekulativnim, ni pod kojim okolnostima. Jer, Rota se
prilagođava svakom mikrokosmosu, da bi govor Svetla bio nameren isključivo
tom mikrokosmosu. Na taj način nema ni govora da bi neko, ko je u stanju da
čita i razume taj jezik, mogao da bude obmanut.
Sveti jezik svih vremena bogato svedoči o toj nepokolebljivoj božanskoj
vernosti. I zapamtite da je Božji jezik čist samo kada vam dolazi iz magnetnog
firmamenta šestog magnetnog globusa.
Jezik sedmog globusa je obmanjujući, jer se u njemu čuju i glasovi eona
prirode i svega što je s njima povezano. Zato je kandidatu koji još nije u
potpunosti dosegao svoj "Vitlejem" i još uvek se približava misteriji Grala, teško
da razume čisti jezik Boga. Jer, na putu do Vitlejema, kandidatu govore dva
glasa; svetlosni glas lipike uobičajene prirode, i Svetlosni glas nove prirode.
Jedino kada se kandidat, sasvim smanjen po jastvu i ne tražeći ništa za
sebe, uzdigne do Gnoze, usmeren potpuno na služenje čovečanstvu, svetlo
Gnoze prodire kroz tamne oblake, da bi glas Boga mogao da se čuje.
Sada ćete razumeti kakva neuporediva privilegija je za svakog učenika -
sve dok još nije u stanju da jasno čuje glas Boga preko svoje Rote - da ga glas
Škole savetuje i teži da ga vodi, da je uz njega u svemu, da ide ispred njega u
savršenoj žrtvi Ljubavi, da nikada ne bi zalutao u lavirintu dijalektike.
Škola je, kao što možda znate, Gnoza u očitovanju, otelovljena Gnoza, da
bi bila uz vas u teškim periodima na vašoj životnoj stazi, do samog poslednjeg
koraka. Škola je otelovljeni glasnik Svetoga Duha, i ona zrači utehu Vitlejema,
Svetlo pomoći, svima koji maju potrebu za njim.
Svaka istinska gnostička škola sledi predodređeni pravac. Svaka gnostička
škola se razvija u skladu s jednim programom, po kome uvek može da se
prepozna i proveri.
Izražavamo moleću nadu, da će kroz žrtvu Škole, koja sebe nudi kao
zamenu, biti podareno sve većem broju ljudskih bića, da konsultuju svoju Rotu
na jedan čist način.
 XIX

POSTAVLJANJE STOLA

Možda ste upoznati s onim velikim i izvanrednim delom koje se u

misterijama naziva "postavljanje stola". U stvari, svaki čovek postavlja jedan sto
za samoga sebe, tj. učestvuje u obroku, pri čijoj pripremi je aktivno pomagao.
Svaki čovek se nalazi za stolom kojem pripada. On mora da se vlada u
skladu sa životnim stanjem, da živi u skladu sa prirodom hrane koju konzumira
s tog pripremljenog stola. To nije od važnosti samo za dotičnog čoveka, jer on
postavlja sto i priprema hranu ne samo za sebe, nego i za svoga "Gospoda" i
svoje bližnje.
Zračenja snage proističu iz svakoga. Ta zračenja, koja se neprestano
kreću, takođe i dejstvuju. Ona održavaju grupu, klasu kojoj neko pripada. Svi
članovi takve grupe obrazuju okrugli sto i održavaju uzajamnu povezanost s
telom grupe pomoću svih snaga koje proističe iz svakog pojedinačnog učesnika.
Ovo namerno naglašavamo, da bi bilo potpuno jasno, da sve što ste do
sada čuli o postavljanju i pripremanju stola, nije neka neobična stvar namenjena
samo nekolicini blagoslovenih, nego svima koji učestvuju u tom radu. Gnostička
magija koju vam predlažemo, usklađena je vašim mogućnostima.
Postavljanje stola, pred koje vas Škola dovodi u današnje vreme,
naumljeno je da vas natera da promenite i sto i saputnike s kojima jedete; za
vas je pripremljeno jedno mesto, koje se čuva slobodnim za jednim drugačijim
Okruglim stolom. Koristimo termin "Okrugli sto", da bismo simbolično prikazali
auru, koja zaogrće učenika poput odeće; jedna aura takođe okružuje i celokupno
Živo telo grupe.
Ukoliko ste zainteresovani za to "jelo oslobađanja", što smatramo da je
istina što se tiče vašeg učeništva, onda morate pažljivo da se uzdržite od
aktivnog učestvovanja za drugim okruglim stolovima; drugim rečima, treba da
se distancirate od svih elektromagnetnih zračenja i uticaja koji nisu od Gnoze.
Zato Pavle upozorava svoje učenike u Prvoj poslanici Korinćanima, 10: Ne
možete piti čašu Gospodovu i čašu đavolovu; ne možete imati udjela u trpezi
Gospodovoj i u trpezi đavolovoj.
Ovo bi moglo da zvuči pomalo grubo, međutim, značenje originalnih reči
je da su sve životne snage koja odvraćaju od Gnoze, zloćudne u njihovom
delovanju; destruktivne su i demonske. Nemoguće je da neko učestvuje i sedi
za Gospodovom trpezom, ukoliko se pridružuje ili povezuje s takvim
obmanjujućim snagama. Zato je svaki Okrugli sto zaštićen svetim zakonom, i
svaki brat ili sestra jednog Okruglog stola, moraju savesno da se pridržavaju
stavki i pravila tog zakona. Jer, svaki od učesnika veoma dobro zna da za
stolom ne učestvuje samo radi sopstvene koristi, nego da, u isto vreme, nešto
od toga zrači i ka svim njegovim bližnjima u grupi.
Oni pripremaju sto, jedu i piju jedni za druge. Može se reći da je to i
najvažnija odredba svetog zakona. Zato Pavlove reči govore same za sebe kada
kaže da onaj ko nedostojno jede i pije, radi na svoju sopstvenu propast. Zato
možemo razumeti da tokom svetog obroka o kome govori Evanđelje, izdajica
biva isteran u noć.
 Ne vatrenim rečima, niti svetom srdžbom, niti ovom ili onom presudom,
nego učestvovanjem u sakramentalnom jedenju hleba i ispijanju iz gralskog
pehara! Jer, svako ko se ponaša nedostojno u novom polju uskrsnuća Škole,
istog trena će biti bačen nazad u njegovo pređašnjeg stanja.
 XX

DESET SEFIROTA

Desetostruka priprema, kojoj se, tokom razvoja Živog tela i grupe,

podvrgavaju svi učenici moderne Duhovne škole, na svetom jeziku se poredi sa
desetožičanim instrumentom, uz koji pravednici pevaju svoju pesmu. Sedam i
tri, koji su jedno, nazivaju se deset Sefirota, deset emanacija nebeske Svetlosti
u čoveku. O tih sedam, tri i deset aspekata božanskog magičnog života, bilo je
govoreno i pisano otkad postoji dijalektičko čovečanstvo. Dakle, zasigurno nije
ništa novo, ili poslednja novost, ovo o čemu govorimo. Samo želimo da
razmislite o ovim drevnim stvarima i vrednostima božanskog života, da biste,
bolje nego ikada pre, prepoznali vaš sopstveni poziv i vaše sopstvene vrednosti.
I kao što znate, čovek mora da poseduje znanje o ovim stvarima, pre nego što
može da ih primeni.
Ako živite u skladu sa tih deset Sefirota, ako se na magičan način
prilagođavate tim emanacijama nebeske, božanske svetlosti koja izlazi iz šestog
kosmičkog područja da bi vas susrela, tada doslovno stupate u sveštenički život.
Zar nismo svi poznani da budemo kraljevi i sveštenici? Kraljevstvovanje je
zaključenje, pobeda, ali bez sveštenstvovanja nema ostvarenja. Bez
sveštenstvovanja, istinsko kraljevstvovanje ne bi bilo moguće. Svrha magično-
gnostičkog života je, stoga, da to sveštenstvovanje oživi i oslobodi u vama.
Kada, u nastupajućim godinama razvoja, kako u Školi, tako i u vašem
sopstvenom življenju, budete stupili u, prvenstveno, gnostičko-magijski život i
rad, biće neophodno mnogo oblika sveštenstvovanja. Biće potrebno mnogo
sveštenika i sveštenica na različitim nivoima. Pre svega će biti neophodno da
svaki učenik Škole učestvuje u svom sopstvenom unutrašnjem
sveštenstvovanju. I kada, nakon toga, deset Sefirota bude zasvetlucalo u
svakome poput dijamanata, biće potrebno da se razvije mnogo različitih oblika i
očitovanja sveštenstvovanja.
Iz grupe kao celine, iz grupe kao zatvorenog jedinstva, moraće da zrače
magična delovanja ka svima koji tragaju. Biće potrebno da nekolicina njih
predvodi i sprovede ta delovanja, na temelju dobrovoljnosti grupe. Zbog toga će
za neke biti neophodno jedno naročito svešteničko služenje. Ti radnici će biti
prožeti snagom, ali to neće biti snaga koja bi mogla da donese sa sobom
opasnost zloupotrebe ili iskorišćavanja. Ne, to svešteništvovanje može da
podupre jedino snaga svih, zračenje Sefirota.
Čim deset emanacija nebeske Svetlosti zadobiju oblik u učesnicima grupe,
i, na taj način, besmrtne duše, kao "nova svest", preuzmu vođstvo od stare Ja-
svesti, u svakome će se ispoljiti stvarni talenti. Neće biti ni govora da svako ima
iste talente, sposobnosti i svojstava, kao što je to slučaj, na primer, među
izvesnim životinjskim vrstama, koje slično reaguju u sličnim okolnostima.
Entiteti koji učestvuju u duševnom čovečanstvu, zajedno poseduju izvanredno
visoke duševne kvalitete, i mada pokazuju široku raznolikost talenata, usmereni
su na isti cilj.
Sve ovo ne treba povezivati sa stanjem čovečanstva sedme oblasti, u
kome se velike različitosti u talentima pripisuju razlikama u krvi, rasnoj i
nacionalnoj pripadnosti, vaspitnim metodima, socijalnim i biološkim
okolnostima.
Različiti talenti duševnog čovečanstva proizlaze iz razlika u
mikrokosmičkom stanju postojanja. Ako mikrokosmose uporedimo s dragim
kamenjem, mogli bismo reći da je svaki mikrokosmos drugačije brušen i zato
poseduje brušene površine koje se razlikuju od onih svakog drugog
mikrokosmosa, tako da prikuplja i zrači božansku Svetlost na veoma
individualan način. Razumećete, stoga, da je u novom kraljevstvu, iako su u
duševnoj zajednici svi jedno, prisutna raznovrsnost funkcija i zanimanja, koja
služe da uspostavljaju, uređuju i očituju celinu.
Zato je u prethodnim godinama bilo nekolicina onih koji su započeli
izgradnju Živog tela, glasnika iz prošlosti, glasnika novog kraljevstva. To telo
oni nisu izgradili i ostvarili za sebe, nego za one koji su još uvek bili vezani za
smrt i noć. Na početku, oni su to telo održavali i štitili ga kao da je njihovo
privatno vlasništvo. Čim je ta građevina bila dovršena, naselili su je učenicima;
doveli su ih u novu kuću da bi u njoj stanovali.
Od trenutka kada je ta populacija postala samoostvariva i počela da sledi
staze deset Sefirota, svi stanovnici te kuće su postali suvlasnici, sunaslednici, ali
i suodgovorni. Tu niko nije podređen nekom drugom, nego su svi za jednog, i
jedan je za sve.
Neka bismo na taj način svi spoznali tu stazu razvoja i milosti, i njome
krenuli. Neka bi deset emanacija nebeske Svetlosti uskoro bile vaše.
 XXI

SVAKA DUŠA UČESTVUJE U HRISTOVOM USKRSNUĆU

Pozvani da stupimo u kuću Sancti Spiritus, možemo i smemo da budemo

jasno svesni činjenice: kada se sruši naš zemaljski dom, naše materijalno-
rođeno telo, imaćemo Božju građevinu u novom astralnom polju, građevinu
"koja nije načinjena rukama, istinski večni dom". To je velika i oslobađajuća
činjenica spasenja koja je povezana s vama. Nije nam namera da vam ovu
činjenicu prenesemo kao dogmu, kao filozofiju, nego da je spoznate i doživite
kao jednu izvesnost u vašim razmatranjima.
Hermetička filozofija je iskonsko gnostičko razmišljanje o izvesnostima
koje mogu da se pojme i shvate i koje obrazuju ključ za vrata koja čoveku
otvaraju večnost, a za njime zatvaraju poredak prostora i vremena.
Škola posedeuje jedno astralno polje, Zlatnu glavu, koje ima zadatak i
sposobnost da svaku usnulu, novo-rođenu dušu dozove svesti, svesnom životu,
da ponovo uspostavi vezu s Duhom, koja je bila prekinuta silaskom
mikrokosmosa u sedmo kosmičko područje. Zato nema smisla samo govoriti o
Duhu, Njegovoj milosti, samo verovati da On postoji.
Pre svega, potrebno je da se duša ponovo rodi, da bi mogla da obnovi
prekinuto jedinstvo i "život u Bogu" učini stvarnošću. To je rad na koji vas
poziva moderna Gnoza da ga se latite, po ugledu na sve njene klasične
prethodnike.
Kada je neko pozvan na taj rad, on mora da poznaje prirodu, neophodnost
i svrhu tog rada. Ko sledi stazu koju pokazuje Gnoza, vrlo brzo će steći
unutrašnju izvesnost da ta staza vodi do Gnoze Hermesa Trismegistosa; tj. do
Gnoze služeće Ljubavi (srce) i Gnoza mišljenja (glava); do Gnoze koja će čvrsto
stajati zauvek, i zato neumanjiva postoji i danas. Ko sledi stazu koju mu je
pokazala Gnoza, vrlo brzo će moći da posvedoči s Pavlom: "Znamo da imamo
građevinu od Boga."
Ko je dosegao tu tačku, ili je započeo putovanje ka njoj, suočava se s
jednom poteškoćom, jer je sasvim moguće da u toj fazi, zemaljsko postojanje
postane preteško, tako da dotični počne da uzdiše, da čezne da se ogrne
nebeskim boravištem, novim astralnim poljem. Drugim rečima, dotični
doživljava jednu nagrizajuću čežnju da se, što je moguće brže, otrese odeće
prirode smrti. Svi koji se nalaze u takvoj situaciji, često izražavaju svoju čežnju
poznatim rečima: "Kada bi se samo završilo!"
Međutim, ovakav stav je sasvim pogrešan i, štaviše, veoma opasan. Ovu
opasnost morate jasno da shvatite. Usnula duša može da bude i biće dozvana
svesti u tom novom polju, moćnim polarnim strujama koje se u njemu javljaju;
biće potpuno probuđena i svesna. U Hristu će ustati svaka duša; svaka duša će
učestvovati u Hristovom uskrsnuću. Ukoliko, međutim, nakon što ste dosegli
izvesnost te povezanosti, mislite da tada treba, što je brže moguće, da
nestanete iz dijalektičke doline suza, porekli biste suštinu dijalektičke prirode i
ono na šta je pozvana. Rizikovali biste da budete zatečeni "goli", umesto da ste
"obučeni" u novo duševno stanje.
Gnoza razjašnjava da je, što se vašeg iskustva u prostoru i vremenu tiče,
sedmo kosmičko područje jedan nužni poredak, i da je vaše postojanje u ovim
oblastima zasnovano na jednom planu, s kojim će svaki entitet želeti da
sarađuje, svim srcem i u potpunosti, čim počne ponešto da shvata od tog plana.
Gnostički ekstremisti, kao što su Manihejci, žele neposredno da slome, da
okončaju, da ponište. Gnostički realista, međutim, poput gnostičara
Aleksandrijske škole, prihvata plan koji formira osnovu za njegovo spasenje, i
na njemu sarađuje.
Na koji način? Obezbeđujući, koliko god je moguće, da "ono što je smrtno
bude progutano od onog što je besmrtno", kako je to izrazio Pavle. Bog nas
osposobljava za to, i daje nam neophodnu snagu: Sveti Duh. Postoji ogromna
razlika između učenika koji mirno živi svoj život kao učenik, i učenika koji
posvećuje svoj celokupni dijalektički život služenju Bogu i čovečanstvu. Onaj
prvi je u potpunosti predan u nadi i u veri; on će se na takav način susresti sa
svojom smrću i stupiti u astralno polje Škole, opremljen duševnim kvalitetima.
Onaj drugi, međutim, izvlači, takoreći, ono najviše iz svake sekunde, da
pomogne, da podupre, da nosi, delujući u snazi Svetoga Duha. Jasno je da
"probuđena duša" onog prvog, neće biti istog kvaliteta kao kod ovog drugog,
koji je nastojao da mu smrtno biće proguta pročišćavajuća vatra služećeg života,
posledicom čega je u velikoj meri sazrelo duševno stanje obnavljanja.
Ovo stanovište može da se dokaže: ko god dovede Ružu do istinskog
života, od istog trena je jedan spaseni, oslobođeni. Međutim, ruho Ruže mora da
se tka žrtvom Ljubavi, žrtvom služeće Ljubavi. Napuštanje jastva, i čežnja de se
bude zaogrnut nebeskim stanom, nisu dovoljni; ne, uz to, i kroz to, mora da
usledi i žrtvujuće služenje čovečanstvu.
Gde? U svetu oslobođenih? Ne, nego u svetu patnje! Takav sluga
čovečanstva ispunjava u potpunosti plan nužnog poretka, i sve nadvladava
svojom žrtvom Ljubavi. On biva odeven u zlatnu odoru.
Gnoza je ta koja vas priprema i čini sposobnima za to; i daje vam Sveti
Duh kao jamstvo. Zato je Gnoza za Manihejce bila Gnoza slamanje i negiranja
sveta; takva Gnoza zasigurno mora da se nazove Stazom. Ali, Gnoza Hermesa
Trismegistosa, Gnoza je služeće Ljubavi, Gnoza koja čvrsto stoji zauvek, i zato
još uvek postoji neumanjena i u sadašnjosti.
 XXII

PROTOTIP NOVOG DUŠEVNOG OČITOVANJA

Nakon svega što smo rekli u prethodnim poglavljima, sada pred vas
postavljamo deseto poglavlje Knjige otkrivenja. To je jedno izvanredno
poglavlje, iz kojeg bismo želeli da citiramo nekoliko stihova:

I kad sedam gromova oglasiše glasove svoje, htjedoh da pišem; i čuh

glas s nebesa gdje mi govori: zapečati ovo što sedam gromova oglasiše, ali to
ne piši. (stih 4)

I glas koji čuh s nebesa opet mi prоgovori, i reče: idi i uzmi malu knjigu
koja je otvorena u ruci anđela koji na moru i na zemlji stoji. I odoh anđelu i
rekoh mu: daj mi malu knjigu. I reče mi: uzmi i pojedi je; i gorka će biti u
stomaku tvoјеmu, ali će u ustima tvojim biti slatka kao med. (stihovi 8 i 9)

Anđeo koji je ovde predstavljen, prototip je novog duševnog očitovanja.

On je odeven u oblak novog magnetnog stanja; sedmostruka dúga Svetog
Sedmoduha zrači nad njegovom glavom, kao dokaz činjenice da je magnetni
moždani sistem otvoren za ulivanje Duha; i da je to moguće, očituje se u
činjenici da mu je lice poput sunca. Jer, kada gnostička svetlosna snaga zapali
četvrti svećnjak, svetlost teče i kulja s prozora čela. Dokaz za to novo stanje
takođe daju i dva vatrena stuba simpatičkog nervnog sistema, u potpunosti
dostupnog za gnostičku struju.
To biće drži u ruci otvorenu knjigu. Knjiga je "otvorena", što znači da je
novo biće povezano s njom, i u stanju je da čita iz večne punine spasenja, iz
mudrosti koja je od Gnoze. On je moćno biće koje se izdiže daleko iznad
dijalektičkih oblasti; on je izdignut iznad svega dijalektičkog; on stoji na moru i
na zemlji.
I kad je uzviknuo, "sedam gromova oglasiše glasove svoje". Učenik
mlade Gnoze je u stanju da ovo razume. Sedam gromova, ili sedam glasova,
kako se ponekad nazvaju, sedam je aspekata novog duševnog sistema s
njegovih sedam čakri.
Čakra je magnetni vatreni princip, magnetni izvor, magnetna stanica
usklađena s jednom od sedam magnetnih gnostičkih struja. Zato svaka čakra
ima sopstvenu vibraciju, sopstveni glas, sopstveni zvuk, tako lep i moćan, da je
razumljivo zašto su stari pesnici govorili o sedam gromova, o sedam glava, koje
zajedno obrazuju veličanstveno Božje ime.
Ovaj prototip vam je često bio predstavljan. Ono što je video Jovan, videli
ste i vi. To biće ima jednu poruku za vas, poruku za vas lično: da treba da
zapečatite moć, blagoslov i veličanstvenost tog bića, i da ove ne treba da
zapisujete. To znači da ove stvari ne treba da učite napamet, ili da ih pamtite na
uobičajeni dijalektički način, u smislu intelektualnog pripremanja. I da ne bi
trebalo govoriti i ćaskati o njima, kako bi to činili brbljivi ljudi. Ćutite o ovim
stvarima; one su isuviše suptilne i isuviše svete da bi bile teme za običan
razgovor.
 Ali, koje je onda značenje tog bića? Osoba koja ga otkriva, osoba kojoj se
taj prototip spasenja očituje, zna da je vreme sazrelo, da je vreme došlo, da su
se vremena ispunila, da je sada izgovoreno Hora est, i da bi se Stazom sada
moralo krenuti. Ko jasno vidi pred sobom to biće spasenja, može da zna: "Moje
vreme je sada došlo". Sedmi anđeo ispunjenja, može da se čuje.
Šta vam je sada činiti? Krenite! Uzmite otvorenu knjigu iz ruke anđela!
Uzmite i pojedite je! To je vaš zadatak: da koračate Stazom! Da delujete!
"Pojesti" ono što vam se očitovalo, znači ostvariti to iznutra, ne više samo spolja
to posmatrati, ili s time imati posla samo filozofski. "Uzmi knjigu i pojedi je; i
gorka će biti u tvome telu, ali će u tvojim ustima biti slatka kao med."
Sada ćete razumeti ove božanske reči. Ko "jede" božansku Gnozu i
pokušava da je svari unutar sebe, jede protivprirodu, i ta gorčina za ono što je
dijalektičko, zahvatiće njegovo dijalektičko biće. Posledica toga će biti staza
puna gorčine, ali ta staza neće voditi u smrt, nego u život; život sladak i
izvrstan kao med, život obnavljanja. I ko se uzdigao do tog života, može ustinu
da služi čovečanstvu i spase ga.
Neka ovo čudesno deseto poglavlje Knjige Otkrivenja bude tako shvaćeno
i ostvareno.