Х БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

„МИХАЈЛО ПУПИН”
НОВИ БЕОГРАД

МАТУРСКИ РАД
Предмет: Историја
Тема: „Стара вера Словена”

Ментор: Ученик:
Проф. Милосава Девић Александар Лазић IV7

Београд, мај 2013.

 Садржај:
 1. Увод............................................................................................................................3
 2. Уопштено – Стара вера Словена.............................................................................4
 3. Пантеон словенских богова.....................................................................................4
 4. Прародитељски пар..................................................................................................5
 4.1 Сварог......................................................................................................................5
 4.2 Земун (Сварога)......................................................................................................5
 5.1 Световид (Вид).......................................................................................................6
 5.2 Перун.......................................................................................................................7
 5.3 Дабог (Дажбог).......................................................................................................9
 5.4 Велес......................................................................................................................10
 5.5 Радгост...................................................................................................................11
 5.6 Јарило.....................................................................................................................11
 5.7 Рујан.......................................................................................................................11
 5.8 Стрибог..................................................................................................................12
 5.9 Хорс (Коледо)........................................................................................................12
 5.10 Триглав.................................................................................................................12
 5.11 Морана.................................................................................................................13
 5.12 Весна....................................................................................................................13
 5.13 Лада......................................................................................................................14
 5.14 Жива.....................................................................................................................15
 5.15 Рода.......................................................................................................................15
 5.16 Мокоша................................................................................................................15
 6. Митолошка бића.....................................................................................................15
 7. Закључак..................................................................................................................16
 Литература...................................................................................................................17

2
 1. Увод
Словени су најбројнија етничка и лингвистичка група народа у Европи. Припадају
индо-европској групи народа. Говоре словенским језицима и настањују највеће делове
југоисточне, источне и средње Европе, али и широки простор у Азији, све до Тихог
океана.
Прапостојбина Словена била је северно од Карпата и постоје две теорије:
аутохтона – они су живели ту још од 1000. године пре нове ере
алохтона – они су дошли на то подручје у 5. и 6. веку нове ере
Словени се јављају у новијој историји кад се ca Германима и Келтима крећу на запад
у 5. и 6. веку, вероватно под притиском народа из Сибира и источне Европе
(Хуни, Авари, Бугари и Мађари). Тада су Словени населили подручје
између Одре и Лабе на северу, затим Чешку, Моравску, велики део
данашње Аустрије, Панонију, Балканско полуострво и горњи ток реке Дњепар.1
Након сеоба Словени су успоставили државе на настањеним територијама.
Порекло имена Словена долази од словенске речи слово са значењем реч, то јест они
који знају да говоре.
У овом раду ће бити речи о старој вери Словена, која је била на снази све до
христијанизације.

1
sr.wikipedia.org/wiki/Словени

3
 2. Уопштено - стара вера Словена
Стара словенска вера има корене још у 3. миленијуму пре нове ере и означава сва
веровања, религију и митологију старих Словена. Постојала је све до покрштавања
Словена у средњем веку. Била је слична другим индо-европским религијама. Није је
лако реконструисати, због недостатка писаних извора. Најпоузданији извори за
реконструкцију су усмени, сачувани у причама и песмама, које су се преносиле са
колена на колено. Многе народне умотворине говоре о митологији, а да ми то ни не
знамо, због малих промена у именима и скривања података у метафорама. Такође
постоје и археолошки извори, којих нема пуно, јер за време покрштавања сви остаци
словенске старе вере су уништавани. Данас најпознатији археолошки извор је Збручки
стуб – кумир (назив за тотеме старих Словена), који представља Световида.
Како су се словенски народи одвајали, долазило је и до промена у вери, тако да се данас
може извршити подела на четири групе:
1. Полапски Словени
2. Источни Словени
3. Западни Словени
4. Јужни Словени
Поштовање природе и свих природних процеса, и веровање у живот после смрти је
било заједничко свим Словенима.
У овом раду, ће највише пажње бити посвећено вери јужних Словена, којој, наравно,
припадају и Срби.

3. Пантеон словенских богова

Није лако реконструисати пантеон словенских богова, због претходно наведеног
недостатка извора. Најзначајнија божанства старих Словена су били Сварог, Световид
(Вид), Перун, Дабог (Дажбог) и Велес. Остала божанства су Радгост, Јарило, Рујан,
Стрибог, Хорс, Триглав, Земун (Сварога), Морана, Весна, Лада, Рода, Жива и
Мокош.
У митологији су такође постојале родбинске везе, тако да су неки богови потомци
других.
Словенским боговима, као и боговима у осталим митологијама, су даване људске
особине. Неки богови су били соларни (сунчеви), а неки лунарни (месечеви), лунарни
карактер је уједно био и хтонски (земљани).

4
 4. Прародитељски пар
Као и у већини древних вера и у словенској је постојао прародитељски пар, отац и
мајка, зачетници боговске лозе. То су Сварог и Сварога (Земун).

4.1 Сварог
Сварог је праотац богова и соларно божанство, бог неба, а вероватно и створитељ света.
Он одговара Урану код грка. Има различитих тумачења корена његовог имена,
најпризнатије је да долази из старог индо-европског језика/санскрита и речи свар –
сунце. Према томе, он је био и бог Сунца и огњишта. Такође је могуће да рог на крају
његовог имена значи да је имао рогове. Сварог вероватно није постојао у најранијем
матријархалном систему и додат је тек касније, у патријархату, као пар мајци богова,
богињи Земун. Потомци Сварога се зову Сварожићи.
Према легенди, Сварог је створио небо и поделио га на седам делова, па потом га
предао Виду да њиме управља и такође му исковао мач. Одатле долази изрека за
заљубљене да су на „седмом небу“, јер тамо обитавају заљубљени богови.

4.2 Земун (Сварога)

Земун (касније Сварога) је прамајка свих богова, лунарно божанство и богиња земље и
стоке. Обично се приказује у облику свете краве, која је, према легенди, просула своје
млеко по свемиру и од њега је настао Млечни пут, наша галаксија, у којој су записани
сви закони света. Име је добила од речи зем/земља. По њој је назван Земун и куће у
земљи – земунице. Веома је могуће да је ово прво божанско биће, које је настало у
почецима вере Словена. Земљорадницима је у то време највише требала помоћ земље,
да би прехранили своје породице. Све индо-европске религије су поштовале Мајку
Земљу и вероватно потичу од истог корена (прарелигије). Данас се о овој богињи зна
веома мало и скоро је заборављена.

5
 5.1 Световид (Вид)

Световид (Вид) је један од најзначајнијих божанстава старословенске религије. Син

Сварогов, владар света и бог рата. Приказан је као старац седе браде, обучен у бело са
белим коњем, мачем и рогом изобиља. Са Збручанског идола се може претпоставити да
је имао четири аспекта (четири стране идола под једном капом) и то вероватно Перуна,
Дабога, Велеса и Хорса.

Збручки стуб (sr.wikipedia.or/sr/Збручки_стуб) Четири стране идола из Збруча

(www.absоluteastronomy.com/topics/Svetovid)
Тумачење његовог имена се своди на два дела:
- тумачење речи свет(о)
- свет – као земља, јер, као и на кумиру, он види све четири стране света
- свет – као вођа, моћна особа, победник
- свантев – старословенско за свитати, па уз суфикс –ит значи онај који свиће
- тумачење речи вид
- вит – односно вет сазначењем реч
- вит – од речи витез, што одговара његовом опису са коњем и мачем
- вид – као очни вид, па би онда име значило онај који све види
Сматра се да је Видовдан био Видов празник, који се раније вероватно славио 21. јуна,
на дугодневницу. Доласком хришћанства тај празник је померен за недељу дана и
приписан хришћанском свецу, светом Виту. Пошто је Вид бог рата, на Видовдан су
одређиване важне битке (на пример Косовска битка).
Световид је нарочито био поштован на острву Рујан у Балтичком мору. Седиште
његовог култа било је на рту Аркона. То светилиште је, уједно, и последње разорено
светилиште словенских богова, 1168. године.
На балкану, град Видин је најзначајнији топоним добијен од његовог имена. Василије I
је приликом покрштавања у неретљанској области порушио сва светилишта и кумире,

6
осим Световидовог, које је претворено у цркву, посвећену Светом Виду. То доказује да
је Световид био веома значајно божанство код Срба.
5.2 Перун
Перун је словенски бог ниског неба, муња и громова и временских непогода и бог
правде. Стари Словени су му се обраћали током суше, јер је његова жена Додола, а њој
су певане додолске песме. Одговара Тору код Нордијаца и Зевсу код грка, Перкелеу код
Финаца и Перкунасу код Балтика. Код ова два последња је занимљива сличност у
имену, што указује на заједничко порекло. Перунов дан је био четвртак, који се раније
називао перундан. И у осталим индо-европским религијама четвртак је био дан бога
громовника:
- Donnerstag (немачки) од германског Донера (Donner).
- Thursday (енглески) од нордијског Тора (Thor).
- Jeudi (латински) од латинског Јупитера (Jupiter).2
Перун је замишљан као груб човек са брадом и маљем у руци, који се вози у кочији по
небу и баца муње, а од звука клопарања точкова кочије настаје грмљавина. Има и још
једно оружје, митске златне јабуке, које се помињу у многим словенским причама и
песмама као симбол потпуног уништења.

М.Пресњаков – Перун (sr.wikipedia.org/wiki/Перун)

7
Име Перун долази од индоевропског корена пер, односно перк, што значи ударити,
распрснути и суфикса –ун, који означава вршиоца радње.
2
sr.wikipedia.org/sr/Перун
Перунове биљке су храст и перуника. Храст је био заветно дрво, он се обично садио на
међама, а испод њега се на саборима одлучивало о важним питањима (на пример
Таковски грм (кога је после гром расцепио на пола), Кочин грм, Храст у Липовцу,
Вишевцу, Марковцу). Перунов кумир је био на брду код Кијева, заједно са још неким
кумирима, и то Дабога, Хорса, Стрибога, Рујана и Мокоше. Али касније је одвучен и
изгубљен у реци Дњепар.
У хришћанству, улогу Перуна је добио свети Илија, који се слави на вероватно исти дан
као и раније Перун, 2. августа.
Ево примера из једне народне песме:

„Да зароси ситна роса

ој дудула мили Боже!
Ој Илија дај Боже дај!
Ој Илија мој Перуне!
Дај Боже дај, дај Илија дај“
(Рефрен додолске песме из околине Гњилана)

Стари мит вечне борбе Перуна и Велеса говори о њиховом непријатељству:

Велес као змија гмиже уз стабло дрвета света да би преузео небо, док га Перун гађа
громовима. Кад га победи, Перун пушта кишу на земљу у знак тријумфа над демоном.
Стари Словени виде свет као једно огромно дрво. У његовим крошњама обитава Перун,
заједно са већином богова, док у његовом корењу обитава Велес, као владар подземног
света и господар мртвих.
Перунови громовити знаци су урезивани у кровне греде кућа да би их заштитили од
удара грома:

Громовити знаци (sr.wikipedia.org/Стара_словенска_вера)

8
 5.3 Дабог (Дажбог)
Дабог или Дажбог је словенски бог који даје живот земљи, тако да је уједно и бог киша,
сунчеве топлоте и давања. Он је истовремено и бог подземног света и родоначелник
Словена (људи). Дабог је, према неким тумачењима, био и врховни бог Срба.
Дабог је претстављан као хроми старац са штапом у руци, одевен у животињску кожу.
Најчешће је у пратњи црног пса или вука, који је такође хром. Он често силази на земљу
да би видео како је људима и да би им помогао.

М.Пресњаков – Дабог (sr.wikipedia.org/wiki/Дабог)

Тумачења његовог имена су:
Дајбог – Дај Боже!
Дажбог, Дабог – од старословенске речи дажд, то јест киша (на пример даждевњак)
Сматра се да су од његовог имена настали ликови Дабо, Даба и Хроми Даба, који су у
причама обично претстављали зле људе, односно ђаволе. Одатле потиче тумачење да је
он или био бог подземног света или главни бог Срба, који је после сатанизован. Изрека
„Дабог да...” вероватно, такође, потиче од његовог имена.
Његов пратилац, вук, је главна тотемска животиња код Срба. Вук може претстављати
спасиоца (на пример, веровање да вукови спасавају људе у шуми да се не изгубе) или

9
анимистички облик предака. Дан вукова се обележавао 7. фебруара. Деци се даје име
Вук ради заштите, такав је био случај и код Вука Караџића.
Након покрштавања, улогу Дабога је преузео свети Сава.

5.4 Велес
Велес је словенски бог шума, поља и пашњака, односно усева, стоке и животиња
(дивљих). Према неким тумачењима, он је и бог подземног света и заштитник поезије.
Словени су у Велесу видели бога који се стара о њиховој прехрани. Зато је он у
првобитном, териоморфном, облику приказиван као медвед – шумски цар, који се стара
да дивљачи има довољно и чува их од истребљења. Иначе, пређашње име за медведа се
изгубило и замењено је именом изведеним из речи мед и јед, то јест онај који једе мед,
јер су стари Словени имали обичај да „заобилазе” имена која не желе да призову.
По преласку на сточарско-земљораднички систем, Велес је преузео бригу о стоци и
усевима. Велес се славио у време жетве, када би му се људи захваљивали на приносима.
Последњи сноп откоса жетве се чувао и називао се Велесова брада.

Велес (sr.wikipedia.org/wiki/Велес)
Име је добио од речи в – у и лес – шума, односно - онај који је у шуми.
Град Велес у Македонији носи његово име.
По њему је добила име и „Велесова књига”, скупина записа на брезовим дашчицама,
писана посебном азбуком, такозваном влесовицом. Сматра се да су је писали руски

10
жреци (старословенски свештеници), који кроз њу описују прошлост, живот и веру
Руса. Аутентичност „Велесове књиге” није доказана, чак се сматра и за фалсификат.
Према миту, Велес је једног дана рибарио на Дунаву и уловио рибу моруну, то јест
Морану. Она је обећала да ће му испунити жељу ако је врати натраг. Он је затражио
бесмртност за све Сварожиће. Од тада Сварожићи умиру сваке зиме на кратко, да би у
рано пролеће васкрсли и прогнали силе таме натраг у подземље.
5.5 Радгост
Радгост је словенски бог домаћинства, односно заштитник куће и укућана, и бог
гостопримства.
Његов назив потиче од рад – драг, мио и гост – посетилац, путник намерник, што би
буквално значило радо виђен гост.
Радгост је изасланик богова, који, ако је лепо примљен у кућу домаћина, нагло мења
његов живот на боље. Зато су Словени веома гостопримљиви, јер за њих сваки странац
поседује Радгостов лик. Госта у кућу су примали са сољу и хлебом и чували га док је
био ту, а то је важило и за храмове. Храмови Словена су били свети лугови или гајеви у
којима су се налазило свето дрвеће и кумири (тотеми, кипови) словенских богова или
животиња, који су обично израђивани од дрвета.
Гостопримство је посебно изражено у време славе, која је била обичај још пре примања
хришћанства. Радгоста претставља положајник у божићним свечаностима.3

5.6 Јарило
Јарило или Јаровид је словенски бог рата, препородне снаге - пролећа и плодности.
Његово име долази од корена јар – сила, сировост, младост природе у пролеће и вид –
господин. Јарилова животиња је јарац.
Према миту, наводно, Јарило је Перунов син. Када се родио, Велес га је украо и однео у
подземље, да прави друштво његовим ћеркама. Када је одрастао, Јарило се вратио на
врх дрвета света, прелазећи преко крошње, односно света људи, доносећи пролеће. На
врху дрвета он упознаје своју сестру Морану, Перунову кћи и они се заљубљују. Њихова
љубав доноси храну и житарице кроз целу годину. Али због невере Перун убија
Јаровида громом, а Морана умире – постаје зима и одлази у подземље. Тада долази зима
на земљу. Затим се све понавља из почетка. То је обележено празницима Ђурђевдан –
рођење Јарила и Ивањдан – свадба Јарила и Моране, када његову фигуру, Германа
(јарца живодарца), људи купају у потоцима и рекама који претстављају Морану, која је,
иначе, уско повезана са водом.

5.7 Рујан
Рујан (Руђевид или Рујевит) је словенски бог јесени и рата. За њега се везује рујна
(црвена) боја лишћа у јесен, по којој је добио име.
Претстављан је као ватрени змај или змија. Имао је седам глава. Старим Словенима
ватра је претстављала „небеска врата”, јер поред ватре су људи најближи боговима. Он
је чувар тих небеских двери. Словени су имали обичај да окаче убијену змију испред
куће као чуваркућу.

11
Име му се сачувало у словенском имену за септембар – рујан. Његова биљка је руј, жбун
који у јесен има јарко црвене листове.4

3
Александра Бајић: „Словенски богови на Балкану”
4
Александра Бајић: „Словенски богови на Балкану”
5.8 Стрибог
Стрибог (Стрибор) је словенско божанство зиме и отац свих ветрова. Његово име се
доводи у везу са струјањем (стр) и има ономатопејски карактер.
Приказан је као седи старац, седе браде, који својим леденим дахом леди све око себе и
доноси зиму, а својим рогом дозива ветрове, своје унуке. Његова животиња је орао.
Претпоставља се да је Стрибог био један од првих словенских богова, а Струмљани,
који су према писаним документима прво словенско племе које је дошло на балканско
полуострво, су носили његово име и били су настањени у долини реке Струмице, која
се улива у реку Струму.
На празник покладе је народни обичај да се спаљује његова лутка од прућа, а у пролеће
га замењује богиња пролећа, Весна.

5.9 Хорс (Коледо)

Хорс (Коледо или Сурија) је словенски бог Сунца.
Према легенди, Хорс се сваке године рађа око Божића да поново покрене небеско коло,
које је исковао Сварог, чиме отпочиње нови годишњи циклус. Спаљивање бадњака,
храстове гранчице, је још старословенски обичај, којим се жели добродошлица младом
богу. Сварогово коло, то јест Сунце, се приказује симболом коловрат (коло – точак,
врат – вртење, обртање, и значи точак који се обрће):

Коловрат (solomongiants.wordpress.com)
Коло је такође и народна игра, која води корене још из старих времена, у којој се људи
узму за руке, начине круг и окрећући се опонашају небеско коло – Сунце.
Име Сурија, односно Зорја, је исто као и име једног хиндуистичког божанства и асоцира
на рађање сунца – зору.

12
 5.10 Триглав
Триглав је словенско божанство рата са три главе, које највероватније претстављају три
друга бога и јединство рођења, живота и смрти. Сличан је Световиду, а можда је то и
исто божанство. Његов коњ вранац, је као и Световидов бељац могао да прориче, и то
прелажењем преко копаља, чиме је прорицао исход рата.
Триглавов храм се налазио у Штетину у Бранденбургу, а име му се сачувало у планини
Триглав у Словенији.

5.11 Морана
Морана (Морена) је словенска богиња смрти и зиме. Њено име је повезано са морањем,
јер смрт је морање, али и са морити и морама, страшним сновима, који служе као
„memento mori”, то јест потсећање на смрт. У појму мора је сагледан низ особина:
мрачан, таман; али и затамнити, привиђати, мрети. Укратко, овај термин је повезан
са прасловенским морв који значи смрт и са мерти – умрети. Такође морена означава
снежне лавине и ледењаке.3
Морана је приказивана као лепа девојка или као старица у црнини. Њена улога је да
након смрти односи душе смртника у нав – онај други свет, то јест свет мртвих.
Повезана је са зимом, јер зими све мре. Вештице, море, бабице и чума, као и водене
виле и водени демони су њени помоћници.
Важно је напоменути да Морана није зло божанство, она је неминовност.
Риба моруна која, уосталом, живи у Дунаву (дун (келтски) – тврђава, нав – онај други
свет, то јест тврђава другог света) је њен териоморфни облик, а река Морава је по њој
добила име, што указује да је ово божанство било уско повезано са водом. Моранино
дрво је орах. То је сеновито дрво и дрво мртвих. Верује се да у њему обитавају душе
покојника. Постојао је обичај засађивања ораха у дворишту куће, тако да кад неко умре,
његова душа има где да се настани. И друго дрвеће има улогу уточишта за духове.

5.12 Весна
Весна (Девана) је словенска богиња пролећа, обнове и младости.
Весну су Словени доживљавали као лепу, насмејану, младу девојку окићену венцима и
одевену у белој хаљини. Коса јој је била украшена цветним звонима. Имала је крупне
очи.
Корен њеног имена чини староиндијска реч вас, што значи бити јасан, светао,
светлост. У многим другим језицима вас је корен речи пролеће.
Весна је Моранин контраст. Њихов митски сукоб се понавља сваке године на смени
зиме и пролећа. Весна је односила победу убијањем Моране, враћајући је у подземни
свет и ослобађајући тиме земљу од зиме. Зима је била доба када су се многи смрзавали,
гладовали и умирали. Долазак пролећа је све то мењао. Зато се народ обично приклањао
Весни и дозивао је (о томе говори и то, да је Весна често име код Срба), док је Морана
била спаљивана и бацана у реку.4 Обичај спаљивања Моране на пролеће се и данас
задржао у неким областима словенских земаља.
Веснини празници, који су се и данас задржали, су Младенци, Цвети и Врбица, на коју
деца носе венце начињене од биљака и звончиће.

13
Њено дрвеће су леска и врба.

5
sr.wikipedia.org/wiki/Морана
6
sr.wikipedia.org/wiki/Весна

Морана и Весна М. Пресњаков – Лада

(www.wikipedia.org/wiki/Весна) (www.wikipedia.org/wiki/Лада)

5.13 Лада
Лада или Лела је словенска богиња лета, лепоте, љубави и шуме. Она одговара
Артемиди (грчка), Дијани (римска), Фреји (нордијска), Изис (египатска).
Приказивана је као лепа девојка дуге златне косе у коју је уплетен венац житног класја,
који означава плодност. По веровању старих Словена, она живи у другом свету све до
пролећа, када се буди носећи са собом топле дане.
Име јој се сачувало у манастиру Лелић и у планини Лелији.
Шума је увек била архетип уточишта, а Лада је шумска мајка. Њене животиње су
јелен(лелен), мрав и сова(јелина, лелина), а биљке јела, липа, маслачак, трешња и
божур. Шумске виле и виле изворкиње су у њеној служби.
Сматра се да „вита јела, зелен бор”, то јест „вита лела, зелен бог”, из народних песама
означавају венчање Леле са неким богом (вероватно Световидом; лада – супруга на
14
старословенском), а да су имена промењена под притиском нове вере. Познат је обред
ладарице, који се у Србији врши под именом краљице и који је посвећен овој богињи. У
том обреду се певају песме краљичице, које по правилу имају напев Лело, Ладо или Ле.
Ево једног примера из народне песме:

„Не лудуј Лело, чуће те село

Чини не чини по месечини
По тихој ноћи и 'ладовини...”

5.14 Жива
Жива је словенска богиња облака, кише и муње од облака. Она је Перунова сестра и
персонификација облака.
Описивана је као млада девојка неописиве лепоте, одевена у хаљини од облака. У једној
руци држи стрелу, која симболизује муњу, а у другој пехар из кога пролива кишу. Киша
претставља Живу-воду, а муња, од које настаје ватра, Живу-ватру. То су њена два
аспекта. За некога ко је миран се обично каже да је „жива вода”, а за некога ко је
енергичан да је „жива ватра”.
Само њено име означава живот, јер вода и ватра су веома значајни за преживљавање
човека.

5.15 Рода
Рода је словенска богиња рођења. Њене пратиље су суђаје (рожданице) и Мокоша. Оне
одређују судбину новорођенчета. Рожданице или суђаје и Мокоша одговарају паркама
код Римљана, норнама код Скандинаваца и мојрама код Грка, које, такође, плету нит
судбине при рођењу детета.
Њено име се повезује са рођењем, родити. Њена животиња је рода. Зато се каже да децу
доносе роде.
Рода је веома старо матријархално божанство које се скоро изгубило.

5.16 Мокош
Мокош је словенска богиња плодности, заштитница жена и богиња предења.
Замишљана је као жена велике главе и дугих руку, која обилази куће и надгледа преље.
Она, такође, помаже породиљама и штити њихову децу.
Њено име потиче или од речи мек, што јој одговара, јер је вуна за предење мека; или од
речи мокро.
Мокош има и улогу при рођењу. Она преде нит живота новорођенчету, па ако је Мокош
лепа, млада девојка која преде дугу златну нит, живот новорођенчета ће бити дуг и леп,
али уколико је Мокош ружна и стара и преде грубу, кудељну нит, која се још и брзо
прекине, онда је јасно да ће живот новорођенчета бити кратак и несрећан.

15
Улогу Мокоши у хришћанству је преузела света Петка, која је такође заштитница жена.
Сматра се да се ова богиња славила у петак, између 25. октобра и 1. новембра, а
празник свете Петке је 27. октобра.

6. Митолошка бића
Постоје многобројна митолошка бића у словенској митологији. То су:
вила, вукодлак, лесник, русалка, суђаја, водењак, чума, ала, змај, караконџула, шумска
мајка, вампир, вештица, домовик, бес, дрекавац, герман, бабица, милосница, змија
чуваркућа.

7. Закључак
Ову тему сам узео првенствено зато што сам желео да научим још нешто о вери старих
Словена, о којој на часовима историје није било пуно говора, што је разумљиво, јер
нема много историјских доказа, а у свакој књизи пише другачије. Покушао сам да
сложим делове из различитих дела у једну целину и да избегнем мање проверене
податке.
Све у свему, стара словенска вера је нешто што не би требало да се заборави. Она је
архетип свих Словена и, мада доста отуђена, ипак је дубоко укорењена у нашој
потсвести. Занимљиво је колико се обичаја задржало из тог периода, а они дају
објашњење и данашњим обичајима.
О овој теми би могло да се пише много више, овде је изнето само кратко објашњење
главних појмова.

16
 Литература:
 Александра Бајић: „Словенски богови на Балкану”, Пешић и синови, Београд,
2006.
 Натко Нодило: „Стара вјера Срба и Хрвата”, Логос, Сплит, 1981.
 Хенрик Ловмјањски: „Религија Словена”, Словограф, Београд, 1996.
 Веселин Чајкановић: „О врховном богу у старој српској религији“, Група
издавача, Београд, 1994.
 интернет и www.wikipedia.org

17