MEĐUNARODNO JAVNO PRAVO

Tema :
SUBJEKTI MEĐUNARONOG JAVNOG
PRAVA

Profesor: Student:

Andrijana Jovanović Miljan Kralj

Sadržaj
1.UVOD......................................................................................................................................2
2. POJAM SUBJEKTIVITETA U MEĐUNARODNOM JAVNOM PRAVU...........................3
3. PODELA SUBJEKATA MEĐUNARODNOG PRAVA.........................................................5
3.1. ORIGINARNI I DERIVATIVNI SUBJEKTI..............................................................5
3.2. POTPUNI I KRNJI SUBJEKTI...................................................................................5
3.3. AKTIVNI I PASIVNI SUBJEKTI...............................................................................6
3.4. APSTRAKTNI I KONKRETNI SUBJEKTI...............................................................6
3.5. TRAJNI I PROLAZNI SUBJEKTI.............................................................................6
4. SUBJEKTI U POZITIVNOM MEĐUNARODNOM PRAVU..............................................6
5.ZAKLJUČAK..........................................................................................................................9
6. LITERATURA......................................................................................................................10
1.UVOD

Subjekt međunarodnog prava traži se odgovorom na pitanje : ko može biti nosilac

međunarodnih prava i obaveza. Pri određivanju subjektiviteta u međunarodnom pravu oslonac
treba tražiti u elementima opšteg pojma subjektiviteta i osobenoj prirodi međunarodnog javog
prava. Međunarodni sud pravde dao je okvirno određenje subjekata međunarodnog prava na
osnovu opšteg pojma subjektiviteta. Subjekt međunarodnog prava je „entitet sposoban da
pribavi međunarodn aprava i obavezeSubjekti međunarodnog prava, u prvom redu, su države,
koje su redovni subjekti međunarodnog prava (originarni, izvorni subjekti), samo su države
posedovale kroz dugi niz godina, snagu i sposobnost (na osnovu suverenosti) da istupaju na
međunarodnom planu i da ostvaruju određena prava, takvu sposobnost su zadržale i danas.
Drugi subjekti koji se pojavljuju na međunarodnom planu su sekundarni, izvedeni, pa čak i
fiktivni subjekti međunarodnog prava (nastali prenošenjem određenog obima prava i obaveza
od strane države). Drugi važni subjekti međunarodnog prava, koji su se naročito razvili nakon
II. svetskog rata, pod pritiskom ekonomskog razvoja i rađanja nove civilizacije su
međunarodne organizacije.

3
2. POJAM SUBJEKTIVITETA U MEĐUNARODNOM JAVNOM
PRAVU

Subjekt međunarodnog prava traži se odgovorom na pitanje : ko može biti nosilac

međunarodnih prava i obaveza. Pri određivanju subjektiviteta u međunarodnom pravu oslonac
treba tražiti u elementima opšteg pojma subjektiviteta i osobenoj prirodi međunarodnog javog
prava. Međunarodni sud pravde dao je okvirno određenje subjekata međunarodnog prava na
osnovu opšteg pojma subjektiviteta. Subjekt međunarodnog prava je „entitet sposoban da
pribavi međunarodn aprava i obaveze.“1
Koncept međunarodnog pravnog subjektiviteta zahteva razmatranje (najmanje) dva seta
pitanja: izvođenje subjektivnosti, i drugi, posledice pravnog subjektiviteta u međunarodnom
pravnom poretku. U razmatranju pravnog osnova subjektivnosti potrebno je razlikoavati dva
pristupa subjektivnosti, subjektivni i objektivni. U centru subjektivnog pristupa je volja
članica, što je osnov pravnog subjektiviteta i procene kriterijumom zakonskim posledicama.
Objektivni pristup ističe da nema međunarodnog subjektiviteta ako ne zavisi od namene i
subjektivne volje zemalja članica, i potiče direktno od normi međunarodnog prava.
Dva pristipa subjektiviteta su : Induktivni pristup – subjektivitet međunarodne organizacije
proizlazi iz sposobnosti, prava i obaveza organizacije koja je utvrđena osnivačkim aktom I
objektivni pristup – subjektivitet proizlazi iz činjenice da mo ispunjavaju izvesne objektivne
kriterijume koji se svode na elemente pojma međunarodne organizacije.

Pojam međunarodnog subjektiviteta čini nekoliko konstitutivnih elemenata, i to su :

1)subjekt međunarodnog prava je titular, odnosno nosilac prava i obaveza koji su utvrđeni
normama međunarodnog javnog prava. Pravna sposobnost označava uživanje prava i
ispunjenje obaveza koje proističu iz načela i pravila međunarodnog prava. Sposobnost
subjekta da bude nosilac prava i obaveza naziva se pravnom sposobnošću. „Subjekt
međunarodnog prava je neposredni adresat konkretne međunarodne norme u smislu da se
nalazi u neposrednoj, direktnoj vezi sa međunarodnim pravnim poretkom.“2

2)Odgovornost u pravu predstavlja posebnu pravnu situaciju koja je stvorena povredom

nekog tuđeg prava, odnosno pravnog dobra koje je zaštićeno važećim propisima. Odgovornost
u međunarodnom pravu nastaje iz fakta pričinjene stete, odnosno od povrede nekog prava ili
pravnog dobra neke druge države. Tu se postavlja pitanje da li je moralna pravni osnov za
tuzbu. Danas preovladava misljenje da moralna steta ne moze biti pravni osnov odgovornosti
u sadasnjem stanju medjunarodnih odnosa. Do odgovornosti moze doci : u međunarodnim
privatnim odnosima, u odnosima izmedju drzava i pojedinca, u odnosima izmedju drzava, kao
i izmedju drzava i drugih medjunarodnih kolektiva

3) subjekt u međunarodnom pravu treba da poseduje da ostvari svoje pravo koje mu je

priznato pred sudskim ili nekim drugim postupkom. Ukoliko nema ovu vrstu sposobnosti ne
može da pokrene međunarodni parvni poredak u cilju zaštite svojih prava.

1
Kreća „Medjunarodno javno pravo
2
Kreća „Medjunarodno javno pravo“ ..........

4
4)pravnostvarajuća sposobnost je irelevantna u određivanju subjektiviteta u heteronomnom
pravu i ona je shvaćena kao moć da se sopstvenom voljom doprinosi stvaranju međunarodnog
prava.
Gore navedeni elementi čine teoriski pojam subjektiviteta.

Osobine subjektiviteta su :

1) Pravna sposobnost– uživanje prava i ispunjenje obaveza koje proističu iz načela i

pravila međunarodnog prava
2) Poslovna sposobnost– sticanje i raspolaganje pravima i obavezama
3) Procesna sposobnost– pokretanje međunarodnih postupaka radi ostvarivanja prava, i
4) Deliktna odgovornost za kršenje međunarodnih obaveza

Nije nužno da svi navedeni elementi pojma subjektiviteta budu u celosti zastupljeni kod svih
entiteta koji se smatraju subjeltima međunarodnog javnog prava( države i međunarodne
organizacije). Države kao subjekti međunarodnog prava ne moraju posedvati sve elementa
subjektivitea u celosti. Primer jesu neutralne države o kojima Luj le Fir u svojoj knjizi
„Međunarodno javno pravo“ ističe da „Njihova spoljna suverenost je značajno ograničena;
zabranjen im je svaki napadački rat, dakle, kao i zaključenje ugovora koji bi ih mogli uvući u
rat sa drugim državama.“3 Što se međunarodnih organizacija tiče, one ne poseduju stranačku
sposobnost pred Međunarodnim sudom pravde.

Po nekim mišljenima država koa sibjekt međunarodnog prava je samo udružnje. Ona
sadrži deo stvarnosti, teritoriju i pojedince, one koji upravljaju i onima kojima se upravlja.
Prema ovome, ona je više nego fikcija, ona je više nego obična apstarkciaj, ali nije posebna
ličnost koja ima sopstvenu volju već je prinuđena da radi preko pojedinca. Država je
pravnopredstavljanje naroda.

3. PODELA SUBJEKATA MEĐUNARODNOG PRAVA

Subjekte međunarodnog javnog prava možemo podeliti na :

1) Originarne i derivativne (izvorne i izvedene subjekte),

2) Potpune i krnje ,
3) Aktivne i pasivne,
4) Apstraktne i konkretne, i
5) Trajne i prolazne.

Države su izvorni, aktivni, redovni subjekti a međunarodne organizacije – sekundarni,

izvedeni, pasivni subjekti.

3
Luj Le Fir „Međunarodno javno pravo“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, strana broj 111

5
 3.1. ORIGINARNI I DERIVATIVNI SUBJEKTI

Entiteti kojima subjektivitet pripada, odnosno koji poseduju na osnovu sopstvenog

prava nazivaju se izvornim subjektima međunarodnog prava. Oni taj subjektivitet poseduju na
osnovu sopstvenog prava (ex iure proprio). Jedini izvorni subjekti međunarodnog prava jesu
države, a kao članice međunarodne zajednice država one predstavljaju prirodni izvor
međunarodnog prava.
Derivativni, odnosno izvedeni subjekti , jesu oni entiteti kod kojih je subjektivitet
ugovorne prirode.

3.2. POTPUNI I KRNJI SUBJEKTI

Pod subjektima stricto sensu međunarodnog prava podrazumevaju se entiteti koji

poseduju sve elemente subjektiviteta. Kao primer možemo ubrojiti međunarodne organizacij
ekao što su Ujedinjene nacije, i suverene države. Najviša vlast jedne države (suprema,
superana) naziva se suverenost.
Krnji subjekti kkao i sama reč kaže ne poseduju sve elemente subjektiviteta, oni su
okrnjeni. Ovde možemo ubrojiti pojedince, federalne jedinice i druge.

3.3. AKTIVNI I PASIVNI SUBJEKTI

Razlika između aktivnih i pasivnih subjekata polazi od pravnostvarajuće sposobnosti

odnosno sposobnosti da neposredno ostvare ili zaštite svoja prava. Aktivni subjekti jesu oni
entiteti koji raspolažu mogućnošću, odnosno sposobnošću da stvaraju međunarodnopravo,
dok pasivni subjekti takvu sposobnost nemaju. „Pojam pasivnog subjekt aizvorno se vezuje za
pojedinca, ali, po analogiji važi za sve entitete u međunarodnompravu koji ne poseduju
pravnostvarajaću sposobnost ili na koje se međunarodno pravo ne primenjuje neposredno.“4

3.4. APSTRAKTNI I KONKRETNI SUBJEKTI

Konkretni subjekti jesu države zato što su ine glavni subjekt međunarodnog javnog
prava. Takođe , i međunarodnimorganizacijama priopada kvalifikacija na konkretne subjekte.
Ovde se radi o različitim apstrakcijama. Države i međunarodne organiazcije vrše svoju vlast,
odnosno deluju kroz svoje unutrašnje organe koji su sastavni delovi njihove unutrašne
organizacije. Čovečanstvo u celini predstavlja jedini potpuni entitet sa pravne tačke gledišta
koji je apstraktan. Pod čovečanstvom se podrazumevaju svi ljudi koji danas žive i koji će
živeti u budućnosti. Međunarodna vlast upravlja čovečanstvom, zato što čovečanstvo kao
entitet nema instrumentarijum organa koji bi u njeovo ime delovali. Međunarodn avlast po
svojoj prirodi nije deo čovečanstva već je Međunarodna organizacija koja odlučuje o
određivanju čovečanstva kao jedinog apstraktnog entiteta.
4
Kreća „Medjunarodno javno pravo

6
 3.5. TRAJNI I PROLAZNI SUBJEKTI

Trajni subjekti imanentni su samoj strukturi međunarodne zajednice. Države su trajni

subjekt međunarodnog prava, i danas postojanje Međunarodne zajednice je nezamislivo bez
država. Svi ostali subjekti su prolazni subjekti - entiteti koji se mogu ukinuti, npr. Ustanici.

4. SUBJEKTI U POZITIVNOM MEĐUNARODNOM PRAVU

Subjekti u pozitivnom međunarodnom javnom pravu jesu države i međunarodn eorganizacije.

Dugo vremena smatralo se da je država jedini subjekt međunarodnog prava. „Moderno
medjunarodno javno pravo uredjuje odnose izmedju drzava, odnose izmedju drzava i
medjunarodnih organizacija, odnose izmedju medjunarodnih organizacija, kao i ono
ponasanje fizickih i pravnih lica koje drzave i medjunarodne oraganizacije smatraju bitnim za
medjunarodnu zajednicu.“
Subjekti prava nisu nužno uvek identični po svojoj prirodi ili po obimu svojih prava. Njihova
priroda zavisi od toga kakve su potrebe zajednica.
„Država je društvena organizacija, koja raspolaže monopolom fizičke sile radi očuvanja
državno-pravnog poretka i ostvarivanja vrednosti i ciljeva tog poretka.“5
Država je jedini entitet u međunarodnoj zajednici koji poseduje sve elemente imanentne
pojmu subjektiviteta. Subjektivitet države predstavlja parametar za određiavnje subjektiviteta
drugih entiteta u međunarodnoj zajednici.

Državu čini grupa ljudi koji su nastanjeni na jednoj stalnoj teritoriji, koji su potčinjeni
suverenoj vlasti, i koja je uzela na sebe zadatak da ostvari opšte dobro u saglasnosti sa
pravnim načelima. Shvatanje države kao društvene zajednice neminovno nas upućuje na
zajednički život, koji spaja određene psihološke veze među pripadnicima grupe ljudi
objedinjenih životom u zajedništvu.

Državna ličnost. Država je grupa ljudi ili grupa porodica, naziv koji se kad-kad upotrebljava.
Čovek je sastavni deo porodice, a porodica sastavni deo države. Pitanje koje se često postavlja
jeste. Da li državu predstavlja lice (ličnost)? O ovom pitanju postoji tri različita sistema:
država kao prosta fikcija, država kao lićnost ili ti živo biće i država kao udruženje. Konkretno,
što se tiče naše zemlje Republike Srbije, Predsednik Republike predstavlja državu u
unutrašnjosti u u svetu, na čijem se čelu nalazi. Pošto se radi o ličnosti, kaže se da „oličava
državu na čijem se čelu nalazi“ Shodno ovome, konstantovala bih da je država ličnost, da
jedno živo biće predstavlja državu. Država nema sopstvene volje koje su različite od volja
svojih članova, već ona može samo da izazi svoje namere i da radi i funkcioniše preko
pojedinaca koji se nazivaju državni upravljači.

5
DR.Simić M., Matić D. „Uvod u pravo“, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac 2009 godine,
strana broj 71

7
Određena teritorija. Teritorija određuje granice suverenosti jedne države, ona predstavlja samo
okvir vlasti koja se vrši nad pojedincima. „Moderna država ne može se zamisliti bez teritoije
na kojoj raspolaže svojim pravima i koja čine teritorijalnu suverenost, a naročito pravo da se
koristi svim onim što će odgovarati njenom zadatku radi ostvarenja dobra njenih podanikaa.“ 6
Iz ovoga dolazimo do zaključka da je ipka netačno da teritoriji čini samo granicu prava
države.

Suverenost. Suverena državna vlast znači da država svoju vlast ne izvodi ni iz jedne druge
vlasti, oan sve vlasti sebi potčinjava. Suverenost označava pravnu neograničenost državne
vlasti. Suverenost znači da država ima pravo zapovedanja samo u unutrašnjosti zemlje..
Zak Boden u delu „Šest knjiga o republici“ kaže da je suverenost neograničena, jedinstvena,
neodgovorna, stalna i neotuđiva vlast. Prema teoriji narodne suverenosti, subjekt suverene
vlasti nije država već narod. Uloga države se ne može tretirati sveopštošću, jer uvek ima onih
sfera društvenog i ljudskog života koje moraju ostati van predmeta državnog interesovanja.
Suverena vlast bi se mogla nazvati osnovnim konstitutivnim elementom države.

Ostvarivanje opšteg dobra zajednice shodno pravnim načelima. Cilj grupe ljudi, odnosno cilj
društva je opšta dobrobit zajednice. Pojedinac je društveno biće koje može jedino živeti u
zajednici sa drugima, što znači da je država kolektivno telo koje postoji pre svega radi
osiguranja pravilnog razvitka njenih članova.

U pozitivnom međunarodnompravu status subjekata stekle su i međunarodne organizacije. U

članu 104. Povelje UN-a stoja : “Organizacija uživa na teritoriji svakog svog člana pravnu
sposobnost potrebnu za obavljanje svojih funkcija i za postizanje svojih ciljeva.”

Prava i dužnosti međunarodnih organizacija :

„- Zaključivanje međunarodnih ugovora – uglavnom na osnovu statuta, odnosno osnivačkih
akata,
Privilegije i imuniteti
Pravo poslanstva – aktivno (da šalju predstavnike) i pasivno (da primaju pšredstavnike) pravo
Sposobnost izjavljivanja međunarodnih zahteva – MSP kaže da UN imaju sposobnost da
postavljaju međunarodne zahteve prema državama
Funkcionalna zaštita osoblja
Vršenje vlasti – odluke se sprovode na teritoriji država, starateljstvo, mirovne operacije
Normativna delatnost – rezolucije, presude
Međunarodna odgovornost .“7

Između subjektiviteta međunarodnih organizacija i subjektiviteta država postoji kvalitativne i

kvantitativne razlike.
Kvalitativen razlike u suštini proilaze iz derivativne prirode subjektiviteta međuanrodnih
organizacija. „Dok je subjektivitet država derivat samog svojstva države, subjektivitet
međunarodnih organizacija je funkcionalne prirode i naslanja se na funkcije koje su joj
države-osnivači poverile.“8 Države osnivači iamju svoju sposobnost da menjaju svoju
unutrašnju organizaciju i tako utiču na obim njenog subjektiviteta, dok međunarodn
eorganizavije takvu sposobnost ne poseduju, one ne mogu menjati subjektivitet država.

6
Luj le Fir „Međunarodno javno pravo“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2010 godine, strana
broj 72.
7
Materijali s predavanja 2011/2012, Međunarodno javnopravo, Pravni fakultet Union
8
Kreća „Medjunarodno javno pravo

8
Kvantitatine razlike se odnose na obim subjektiviteta međunarodne organizacije. Subjektivitet
međunarodn eorganozacije je po pravili uži od subjektiviteta države.
Sumirajući izneto, zaključujemo da je međunarodnim organizacijama nedostaje
pravnostvarajuća sposobnost koju država svakako ima, kao i drugi selementi pojma
subjektiviteta.

5.ZAKLJUČAK

9
Pri određivanju subjektiviteta u međunarodnom pravu oslonac treba tražiti u elementima
opšteg pojma subjektiviteta i osobenoj prirodi međunarodnog javog prava. Koncept
međunarodnog pravnog subjektiviteta zahteva razmatranje (najmanje) dva seta pitanja:
izvođenje subjektivnosti, i drugi, posledice pravnog subjektiviteta u međunarodnom pravnom
poretku. Dva pristipa subjektiviteta su : Induktivni pristup – subjektivitet međunarodne
organizacije proizlazi iz sposobnosti, prava i obaveza organizacije koja je utvrđena
osnivačkim aktom I objektivni pristup – subjektivitet proizlazi iz činjenice da mo ispunjavaju
izvesne objektivne kriterijume koji se svode na elemente pojma međunarodne organizacije.
Osobine subjektiviteta su :Pravna sposobnost - uživanje prava i ispunjenje obaveza koje
proističu iz načela i pravila međunarodnog prava; Poslovna sposobnost– sticanje i
raspolaganje pravima i obavezama; Procesna sposobnost– pokretanje međunarodnih
postupaka radi ostvarivanja prava, i Deliktna odgovornost za kršenje međunarodnih obaveza.
Subjekte međunarodnog javnog prava možemo podeliti na : Originarne i derivativne (izvorne
i izvedene subjekte), Potpune i krnje , Aktivne i pasivne, Apstraktne i konkretne, iTrajne i
prolazne. Subjekti u pozitivnom međunarodnom javnom pravu jesu države i međunarodn
eorganizacije. Dugo vremena smatralo se da je država jedini subjekt međunarodnog prava.
„Moderno medjunarodno javno pravo uredjuje odnose izmedju drzava, odnose izmedju
drzava i medjunarodnih organizacija, odnose izmedju medjunarodnih organizacija, kao i ono
ponasanje fizickih i pravnih lica koje drzave i medjunarodne oraganizacije smatraju bitnim za
medjunarodnu zajednicu. U pozitivnom međunarodnompravu status subjekata stekle su i
međunarodne organizacije.

6. LITERATURA

10
1) Kreća „Medjunarodno javno pravo

2) Luj le Fir „Međunarodno javno pravo“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,

Beograd 2010 godine

3) Dr .Simić M., Matić D. „Uvod u pravo“, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu,

Kragujevac 2009 godine

4) Materijali s predavanja 2011/2012, Međunarodno javno pravo, Pravni fakultet Union

5) www.studenti.rs

11