Fakultet za evropske pravno-političke studije

Univerzitet Singidunum

Seminarski rad
iz javnobeležničkog prava
Tema: Osiguranje od odgovornosti javnih beležnika

Mentor: Prof. dr Dragana Knežić -Popović Student: Vanja Lisica

11-09/mpr
 Novi Sad, 2011.

Sadržaj

Uvod ……………………………………………………………………………………. 3

1. Pojam osiguranja od profesionalne odgovornosti ………………………………. 4

2. Osiguranik, osiguravač, oštećeno lice i druga lica obuhvaćena osiguranjem …... 4
3. Predmet osiguranja i rizik …………………………………………………...….. 5
4. Osigurani slučaj ……………………………………………………………...…. 5
5. Suma osiguranja i njena naknada …………………………………………...….. 6
6. Premija osiguranja i franšiza …………………………………………………... 6
7. Oblici odgovornosti …………………………………………………………..... 6
8. Osiguranje od odgovornosti javnih beležnika ………………………………….. 7

Zaključak ........................................................................................................................ 10

Literatura ........................................................................................................................ 11

Uvod

11
 Tema seminarskog rada je osiguranje od odgovornosti javnih beležnika. Da bi što bolje
razumeli ovu temu, moramo prvo da se upoznamo sa osnovnim pojmovima osiguranja. Tako će
biti reči o pojmu osiguranja, zatim o licima koja su učesnici osiguranja (osiguranik, osiguravač,
oštećeno lice i druga lica obuhvaćena osiguranjem), kao i o predmetu osiguranja, što je u ovom
konkretnom slučaju osiguranje od profesionalne odgovornosti, kao i o riziku koji ono nosi. Bitno
je pomenuti i osigurani slučaj, sumu i premiju osiguranja. Zatim ćemo videti koji to oblici
odgovornosti postoje i na kraju kratak prikaz osiguranja od odgovornosti javnih beležnika u
zemljama u okruženju, kao i u našoj državi.
Osiguranje od profesionalne odgovornosti je po pravilu obavezno, no ono može biti i
dobrovoljno. Javni beležnici se po našem pravu moraju zaključiti ugovor o osiguranju od
odgovornosti pre početka rada i to mogu učiniti i preko Komore.

1. Pojam osiguranja od profesionalne odgovornosti

11
 Osiguranje od odgovornosti je u poslednje dve decenije u razvijenim zemljama postalo
jedno od najznačajnijih imovinskih osiguranja. Ono spada u tzv. imovinska ili neživotna
osiguranja.
Osiguranje od profesionalne odgovornosti predstavlja zakonom ili ugovorom uređen skup
pravnih odnosa između tri lica: društva za osiguranje – osigurača; nosioca slobodne profesije –
osiguranika; i korisnika profesionalne usluge – trećeg lica. Visina štete za koju je odgovoran
nosilac slobodne profesije po pravilu nije unapred poznata. Međutim, u određenim slučajevima
ta visina mora biti određena.1

2. Osiguranik, osiguravač, oštećeno lice i druga lica obuhvaćena osiguranjem

Osiguranik je lice koje ima svojstva i status nosilaca slobodnih profesija, kako fizičkih
tako i pravnih lica koja su registrovana za obavljanje neke slobodne profesije. Nosilac slobodne
profesije se oslobađa odgovornosti i nastalu štetu korisniku profesionalne usluge nadoknađuje
osigurač.
Osigurač je društvo za osiguranje, koje zaključuje ugovor o osiguranju od profesionalne
odgovornosti sa osiguranikom na osnovu koga osiguravač prreuzima obavezu da naknadi štetu
korisniku profesionalne usluge kada nastupi osigurani slučaj.
Oštećeno lice jeste korisnik profesionalne usluge i on uživa poseban položaj koji mu
obezbeđuju zakonodavac i sudska praksa, a ogleda se : u privilegovanom položaju u odnosu na
ostale poverioce osigurača, u uspostavljanju nekog neposrednog prava i dr.
Druga lica koja su obuhvaćena osiguranjem jesu: saradnici, pomoćnici, zamenici I druga
lica koja su zaposlena kod nosilaca slobodnih profesija. Oni nisu ugovorne strane kod ugovora o
osiguranju od profesionalne odgovornosti, međutim ako prouzrokuju štetu korisniku
profesionalne usluge, osiguranje je dužno da naknadi štetu.

3. Predmet osiguranja i rizik

1
Dragana Knežić-Popović, Ljubiša Dabić, „Slobodne profesije – pravni aspekti“, Institut za uporedno pravo,
Beograd 2009.

11
 Predmet osiguranja od odgovornosti je obaveza naknade prouzrokovane štete. Predmet
osiguranja od profesionalne odgovornosti je imovina nosioca slobodne profesije. Po pravilu u
naknadi štete jednim delom učestvuje i nosilac slobodne profesije, a ne samo društvo za
osiguranje. Nosilac slobodne profesije odgovoran je za štetu na sledeća 3 načina: utvrđuje se
određeni minimum naknade za koji je odgovoran nosilac slobodne profesije – fiksna franšiza;
može da se predvidi da nosilac slobodne profesije odgovara proporcionalno – proporcionalna
franšiza; i da se utvrdi maksimum odgovornosti društva za osiguranje, iznad koga odgovara sam
nosilac slobodne profesije. Moguće je kombinovati ova tri načina.
Rizik predstavlja mogućnost nastupanja izvesnog događaja koji može da prouzrokuje
štetu imovini ili da povredi telesni integritet čoveka, odnosno da mu nanese smrt i odnosi se
prema šteti kao uzrok prema posledici.2
Ukoliko je štetea namerno prouzrokovana, isključena je iz osiguranja, jer je u suprotnosti
sa prirodom rizika.

4. Osigurani slučaj

Osigurani slučaj u osiguranju je događaj koji je prouzrokovao štetu nekom licu, a kod
profesionalne odgovornosti je to profesionalna greška koju je učinio nosilac slobodne profesije u
pružanju profesionalne usluge.3 Da bi šteta koja je prouzrokovana profesionalnom delatnošću
bila pokrivena, neophodno je da je to učinjeno u periodu postojanja osiguranja od profesionalne
odgovornosti.

5. Suma osiguranja i njena naknada

2
Ibidem, str. 234.
3
Ibidem, str. 238.

11
 Kod osiguranja od profesionalne odgovornosti, suma osiguranja predstavlja gornju
granicu odgovornosti društva za osiguranje, s tim da ona ne može poslužiti ni kao pretpostavka
ni kao dokaz visine prouzrokovane štete. Ona jeste suma koja ograničava obavezu davanja
društva za osiguranje prema korisniku profesionalne usluge. Pored sume osiguranja nadoknađuju
se i parnični troškovi.

6. Premija osiguranja i franšiza

Premiju osiguranja plaća osiguranik društvu za osiguranje na osnovu zaključenog

ugovora, a njena visina zavisi od sume osiguranja i određuje je osigurač. Osnovna premija se
izračunava u zavisnosti od minimalne zakonske sume osiguranja.
Franšiza ili samopridržaj predstavlja način učešća nosioca slobodne profesije u šteti
pokrivenoj osiguranjem. To znači da nosilac slobodne profesije učestvuje u naknadi štete.

7. Oblici odgovornosti

Obavljanje raznih profesija je povezano sa rizikom prouzrokovanja štete licima kojima su

profesionalne usluge pružaju. Advokati, lekari, veterinari, revizori, posrednici osiguranja,
advokati, notari i drugi davaoci profesionalnih usluga po zakonu odgovaraju ako usled
profesionalnog propusta prouzrokuju štetu, pre svega klijentima.
Vrste odgovornosti su:
1. Građanska odgovornost – predstavlja vrstu pravne odgovornosti a nastaje zbog povrede
normi građanskog prava i najčešće se svodi na obavezu naknade štete. Ona ima sledeća
obeležja : nastaje protivpravnim ponašanjem fizičkog ili pravnog lica; protivpravno
ponašanje mora imati za posledicu prouzrokovanje štete; štetu je dužan da naknadi
štetnik, ali u određenim pravnim situacijama odgovorno lice, koje nije prouzrokovalo
štetu; sadržina građanske odgovornosti je naknada štete koja uvek pogađa imovinu lica
odgovornog za štetu; građanska odgovornost je po pravilu prenosiva.4
2. Disciplinska odgovornost - Disciplinska odgovornost ima poseban značaj u slobodnim
profesijama zato što se ove delatnosti obavljaju potpuno autonomno. Danas se govori o

4
Ilija Babić, Obligaciono pravo, „Službeni glasnik“, FEPPS – Univerzitete Singidunum, Beograd – Sr. Kamenica,
2009, str. 172.

11
 disciplinskom pravu kao internom pravu, svojstvenom svakoj od slobodnih profesija,
koje ima za cilj da osigura zaštitu kolektivnog profesionalnog interesa. 5 Disciplinska
odgovornost predstavlja kariku između profesionalne građanske odgovornosti i krivične
odgovornosti i stoga postoje sličnosti i razlike između disciplinske odgovornosti, s jedne
strane i građanske i krivične odgovornosti, s druge strane, u oblasti slobodnih profesija. U
izučavanju disciplinske odgovornosti ističu se, grubo podeljeno, tri grupe pitanja:
disciplinske povrede, disciplinske kazne i disciplinski postupak.
3. Krivična odgovornost - posledica krivične odgovornosti je kaznena sankcija, koja pogađa
ličnost učinioca krivičnog dela, a posledica građanske je – naknada štete, koja ima za cilj
da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je nastala šteta ili da se ta šteta naknadi u
novcu.
Svaka od ovih odgovornosti nosilaca slobodnih profesija pretpostavlja posebna i različita pravna
pravila, uslove za njihovo postojanje, postupke u kojima se utvrđuju, organe nadležne za
utvrđivanje i izricanje sankcija. Građansku i krivičnu odgovornost nosilaca slobodnih profesija
utvrđuju i sankcije izriču državni organi – nadležni sudovi, u zakonom predviđenom postupku.
Disciplinsku odgovornost utvrđuju, u načelu, disciplinski organi koji se obrazuju pri
profesionalnim udruženjima, u posebno uređenom postupku – disciplinskom postupku, a u
nekim slobodnim profesijama nailazi se u uporednom pravu i na učešće državnih organa u
utvrđivanju disciplinske odgovornosti.

8. Osiguranje od odgovornosti javnih beležnika

Zakon o javnim beležnicima Kraljevine Jugoslavije 6 je regulisao odgovornost javnog

beležnika za štetu učinjenu učesniku u postupku. Ovim zakonom su bila uređena mnoga pitanja
koja se odnose na obaveze javnog beležnika. Pre početka rada notar je bio dužan da se osigura od
odgovornosti za štetu koju bi mogao da učini stranci. Javni beležnik je bio obavezan da položi
zakletvu, a pre polaganja zakletve imao je obavezu da uplati jemčevinu u iznosu koji je bio
propisan zakonom, a koja je služila kao garancija za obaveze javnog beležnika iz njegovog
poslovanja kao lica od javnog poverenja za novčane kazne i troškove disciplinskog postupka.

5
Dragana Knežić-Popović, Disciplinska odgovornost u slobodnim profesijama,” Strani pravni život”,2/2009, str.
216.
6
Zakon o javnim beležnicima Kraljevine Jugoslavije, ,, Službene novine“ broj 220/1930.

11
Ukoliko javni beležnik ne uplati određeni iznos u novcu ili hartijama od vrednosti to bi bio
razlog za prestanak rada njegove službe.
U Zakonu o notarima Republike Crne Gore notar je pre početka rada dužan da zaključi
ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju pričini u obavljanju notarskih poslova, takođe
je navedeno da za štetu koju notar pričini u svom radu ne odgovara Republika Crna Gora.
Osiguranje od odgovornosti javnog beležnika u Hrvatskoj je uređena odredbama Zakona
o javnom beležniku Republike Hrvatske. Pre početka rada notar je dužan da se osigura od
odgovornosti za štetu koju bi mogao da učini stranci. U Hrvatskom Zakonu o javnom beležniku
je propisano da ako javni beležnik štetu nanese stranci namerno ili grubom nepažnjom,
osiguravajuće društvo ima pravo da se regresira od javnog beležnika.
U Makedoniji je pitanje odgovornosti notara regulisano Zakonom o vršenju notarskih
poslova. Notar je dužan, po ovom Zakonu, da naknadi štetu učesniku koju je pričinio
nezakonitim vršenjem notarskih poslova. Notar odgovara i za štetu koju su pričinili njegovi
saradnici, s tim što on ima pravo na regres u odnosu na svoje saradnike koji su pričinili štetu
učesnicima u postupku.
Osiguranje od odgovornosti javnih beležnika je regulisana Zakonom o javnom
beležništvu7 u članu 59, gde se kaže da je javni beležnik dužan da pre početka rada zaključi
ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao prouzrokovati obavljanjem delatnosti, kao i to da to
osiguranje obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje javnobeležničkog zamenika,
pomoćnika, pripravnika i drugih lica koja rade kod javnog beležnika. Javni beležnik disciplinski
odgvara u skladu sa Zakonom. Predsednik komore je obavezan, ukoliko postoji neki od
Zakonom navedenih razloga, da suspenduje javnog beležnika do okončanja disciplinskog
postupka, a najviše može biti suspendovan 3 meseca ukoliko je postupak pokrenut. Ukoliko javni
beležnik učini štetu namreno ili grubom nepažnjom, osiguravajuće društvo ima pravo regresa.
Osiguranjem od odgovornosti nisu obuhvaćene sledeći odštetni zahtevi:
- za smrt ili telesnu povredu osoba i za oštećenje, uništenje ili nestanak stvari (uključujući i
krađu) stvari trećih lica,
- za ugovoreno proširenje odgovornosti osiguranika i na slučajeve kad se po zakonu ne
odgovara,
- za štete uzrokovane ratnim ili političkim rizicima bez obzira da li je rat objavljen ili ne,
- za nepoštovanje ugovorenih rokova, ukoliko je za to odgovorna stranka,
- za zastupanje zastupanje stranaka suprotno odredbama Zakona o javnim beležnicima,
7
„Službeni glasnik RS“, br. 31/2011

11
 - za uskraćivanje službenih radnji od strane javnog beležnika propisanih zakonom,
- za zahteve nastale po isteku određenog roka, odnosno roka od 15 dana od dana
preuzimanja novca ili vrednosnih papira, ukoliko je obavešten predavač preporučenom
pošiljkom o predaji novca i preuzetih vrednosti u sudski depozit,
- za troškove popune spisa i knjiga, koji su nestali u postupku sa javnobeležničkim spisima
nakon što se uprazni mesto javnog beležnika,
- kada se ne može utvrditi odgovornost ugovorača osiguranja u smislu Zakona o javnim
beležnicima i Zakona o privrednim društvima, podzakonskih akata ili uslova osiguranja,
- za štete na stvarima i licima usled zagađivanja zemljišta ili vode,
- zbog grešaka u obračunu i primeni javnobeležničke tarife.8

Zaključak

Osiguranje od odgovornosti javnog beležnika predstavlja preduslov da bi javni beležnik

mogao da počne da obavlja svoj posao, shodno Zakonu o javnim beležnicima. Ukoliko to ne
učini mogla bi mu prestati služba ili bi mogao disciplinski da odgovara. Osiguranje je veoma
8
Milan Matić, Osiguranje od odgovornosti javnih beležnika, „PRAVNI ŽIVOT“ br.11/2006. , str. 572.

11
bitno zbog sigurnosti korisnika profesionalne usluge, u ovom slučaju usluge notara. Uvođenje
javnog beležništva u naše pravo je veoma važan korak za nas i trebalo bi da nam olakša
obavljanje poslova koje su do sada radili sudovi, koji su i ovako pretrpani. Nadam se da će
javnobeležništvo zaživeti i funkcionisati u Srbiji.

Literatura

1. Dragana Knežić Popović, Ljubiša Dabić, ,, Slobodne profesije“, Institut za uporedno

pravo, Beograd, 2009.

11
2. Milan Matić, Osiguranje od odgovornosti javnih beležnika, „PRAVNI ŽIVOT“
br.11/2006
3. Dragana Knežić Popović, Disciplinska odgovornost u slobodnim profesijama “STRANI
PRAVNI ŽIVOT”, Institut za uporedno pravo, 2/2009
4. Zakon o javnom beležništvu, “Službeni glasnik RS” br. 31/2011
5. Ilija Babić, Obligaciono pravo, „Službeni glasnik“, FEPPS – Univerzitete Singidunum,
Beograd – Sr. Kamenica, 2009

11