PRELAZAK L u O

Prelazak L u O je glasovna promena pri kojoj svaki suglasnik L koji se nalazi

na kraju sloga prelazi u samoglasnik O. Ova promena se u srpskom jeziku
odigrala krajem 16. veka.

Prelazak L u O se javlja u sledećim slučajevima:

Na kraju radnog glagolskog prideva u muškom rodu jednine

Primer: ČITAO
čitati – čitali – čitao
Samoglasnik L koji se nalazi na kraju sloga prelazi u samoglasnik O

U nominativu jednine nekih prideva u muškom rodu

Primer: BEO
beli (bela, belo) – beo

U nominativu jednine nekih imenica

Primer: DEO
delovi – deo

Kod imenica koje se završavaju na - LAC, u svim padežima sem

nominativa jednine i genitiva množine

Primer: GLEDAOCI
gledalac (nominativ jednine) – GLEDAOCI – gledalaca (genitiv množine)

U izvedenim imenicama

Primer: SEOBA
seliti – seoba

Prelazak L u O i druge glasovne promene

1) jotovanje, jednačenje duglasnika po mestu tvorbe i prelazak L u O

Primer: SMIŠLJAO

smisliti – smisljati (jotovanje) – smišljati (jednačenje po mestu tvorbe) –

smišljao (prelazak L u O)
1) nepostojano A, prelazak L u O
Primer: SPASIOCI
spasilac – spasioci

Izuzeci kod prelaska L u O

L ne prelazi u O u sledećim slučajevima:

imenica koje se završavaju na - LAC

Primer: znalac, strelac, ilegalac

imenice sa samoglasnikom L na kraju sloga

Primer: molba, žalba, bolnica, ogledalce, bal, kanal, fudbal, stalno, stolnjak,
alka, Milka, Jelka

!! Da bi lakše odredio koja je glasovna promena izvršena u zadatoj

reči, izmenjaj tu reč po padežima ili licima!