BOJ NA MIŠARU

Vaše carsko Veličanstvo,

Podnosim Vam izveštaj o bici između srpske ustaničke vojske i turskih snaga koja
se dogodila 1806. između 1. i 3. avgusta, na Mišarskom polju kraj Šapca. Tursku vojsku
predvodio je bosanski vezir Sulejman-paša Skopljak, dok je na čelu srpske vojske bio
Đorđe Petrović- Karađorđe. Karađorđe je, iako nepismen, izvaredan vojskovođa, koji je
srpski šanac postavio na strateški najpovoljnijem položaju, na uzvišici odakle se kao na
dlanu videlo celo Mišarsko polje. Turska vojska, znatno brojnija od srpske, marširala je iz
pravca Šapca, uz pucnje topova i pušaka. Srpska vojska je otvorila vatru, na izričito
Karađorđevo naređenje, tek kada su im Turci bili u dometu, da bi uštedeli municiju. Pred
turskom vojskom sa razvijenim barjacima jahale su bosanske paše i begovi, odlučni da
jednom za svagda unište pobunjenu raju. Posle žestoke razmene vatre u toku prvog
dana, narednog dana odlučujući udar izvršio je pop Luka Lazarević, čiju je vojsku od 2000
konjanika Karađorđe mudro rasporedio u jednoj šumici ispod šanca. Oni su izvršili
iznenadan, strahovit udar s boka, unevši haos u turske redove. Turska vojska nije uspela
da sredi redove i ubrzo je počela bezglavo da beži prema Šapcu. Gonili su je pop Lukini
konjanici i vojnici iz šanca.

Mnogi znameniti Turci su ostali na Mišarsom polju mrtvi. Među njima su bili Kulin
kapetan, Sinan-paša iz Goražda, kapetan od Dervana i Mehmed-paša Vidajić sa dva sina.

Bitka se završila velikom pobedom Srba oko 6 sati popodne.