ALERGIJE I INTOLERANCIJE

NA HRANU
Vera Ivković i Milena Šošo
Sadrţaj
1. Neţeljene reakcije na hranu (klasifikacija)
2. Alergijske reakcije na hranu
3. Netolerancije na hranu
Još davne 55. g. PNE...
 “Ono što je hrana za nekoga, za nekog drugog
moţe biti smtonosni otrov” Lukretius

 ALERGIJA = NETOLERANCIJA NA HRANU?

 Evropska Akademija za Alergologiju i Kliničku

Imunologiju (EAACI) nije izdiferencirala ove pojmove
na bazi mehanizma reakcije, a ne kliničke
manifestacije
NEŢELJENE REAKCIJE NA HRANU
ALERGIJE NA HRANU
1. Imunološke postavke – IgE i ne – IgE reakcija
2. Kliničke manifestacije alergija na hranu
3. Dijagnostifikovanje alergija na hranu
4. Zakonska regulativa po pitanju deklarisanja
alergena
1. ALERGIJE NA HRANU
 Specifični imuni odgovori organizma na ALERGENE
(proteine)
8 “velikih” alergena
mleko koštunjavo voće (i susam)
jaja pšenica
soja riba
kikiriki ljuskari
1. ALERGIJE NA HRANU
 Zavise od:
 Starosti konzumenata
 Genetskih predispozicija
 Geografskog podneblja

 2 – 3 % odraslih i 6 – 8 % dece ima alergije na

hranu

 ORALNI ALERGIJSKI SIMPTOM

 Zastupljenost alergija među decom
Hrana Mlađa deca Odrasli % izlečenja
Mleko 2,5 % 0,3 % 80 %
Jaja 1,3 % 0,2 % 60 – 70 %
Kikiriki 0,8 % 0,6 % 20 %
Koštunjavo voće 0,2 % 0,5 % Nema
Riba 0,1 % 0,4 % Nema
Ljuskari 0,1 % 2,0 % nema
ostalo 6% 3,7 %
 2. IMUNOLOŠKE OSNOVE ALERGIJA
NA HRANU

Formiranje
Digestija Kontakt sa T - Imunološki tolerancije/
proteina ćelijama odgovor alergije/
netolerancije

 tokom jedne od konzumacija (prve ili jedne tokom ţivota) organizam je

“naučio” da protein iz te namirnice prepoznaje kao antigen i tada formira
antitela, koja će pri jednom od sledećih kontakata izazvati alergijsku reakciju
2.1. IgE posredovane alergije

Prvi kontakt sa alergenom:

Formiranje IgE antitela
Vezivanje antitela za mastocite i bazofalis

Drugi kontakt sa alergenom:

Vezivanje alergena za antitelo
Signalizacija mastocitima da ispuste medijatore za
uništenje antigena (histamin)
IZGLED MASTOCITA U MOMENTU
ISPUŠTANJA HISTAMINA
2.2. ne – IgE posredovane alergije
1. Dektovane druge grupe imunoglobulina
2. Ćelijski posredovane (p.p. uzrok celijaklije)
3. Formiranje imuno kompleksa
 3. DIJAGNOSTIFIKOVANJE ALERGIJA

I) KLINIĈKA MANIFESTACIJA
• SLABOG I SREDNJEG INTEZITETA
• ANAFILAKSA

II) ISTORIJA BOLESTI

• GENETSKE PREDISPOZICIJE
• TRENUTNO ZDRAVSTVENO STANJE (UZIMANJE LEKOVA I
MEDICINSKA ISTORIJA
• PUŠENJE

III) TESTIRANJA
• “IZAZOVI” HRANOM (EVIDENCIJA UNOSA NAMIRNICA I TESTOCI
NADGLEDANI OD STRANE STRUĈNJAKA)
• TESTIRANJA NA KOŢI
• LABORATORIJSKI TESTOVI
 I) KLINIĈKE MANIFESTACIJE

sistem organa poremećaji

gastrointestinalni mučnina, gađenje i povraćanje; dijareja;
abdominalni grčevi; nadutost i gasovi;
koža pruritis (svrab); dermatitis i ekcemi;
koprivnjača; crvenilo; znojanje lica i usana
respiratorni kijanje; inflamantorni procesi na očima i suze;
curenje nosa; teško disanje; ostajanje bez daha;
kašalj
kardiovaskularni takihardija; aritmija; hipotenzija
I) KLINIĈKE MANIFESTACIJE

simptom prva manifetacija poslednja manifestacija

alergije (%) alergije (%)
facijalno znojanje 444 (72) 360 (69)
osip 399 (64) 308 (59)
svrab 342 (55) 316 (61)
povraćanje 240 (39) 209 (40)
teško disanje 239 (38) 246 (47)
poteškoće sa disanjem 229 (37) 231 (44)
cijanoza 88 (14) 53 (10)
kolaps 42 (7) 44 (8,5)
III) NAĈINI DOKAZIVANJA ALERGIJE

“IZAZOVI”
HRANOM

LABOR. TESTOVI
ANALIZE NA KOŢI
IZGLED TESTA NA KOŢI
LABORATORIJSKE ANALIZE
 ANALIZE KRVI

1. Dokazivanje prisustva IgE

2. Odvajanje leukocita i posmatranje reakcija sa
alergenom
3. Kod ne – IgE posredovanih reakcija detektuju se
ćelije ne antitela (anaize perifernih
mononuklearnih ćelija – belih krvnih zranaca
4. Posmatranje konkurentih reakcija
5. Analize u razvoju i u istraţivačke namene
4. ZAKONSKA REGULATIVA
 EU: prvi dokument - EC 79/112
danas - Regulativa 2002/178/EC i Direktiva
2003/89/EC

 Srbija: Pravilnik o deklarisanju i označavanju

upakovanih namirnica (Sl. List SCG br. 4/2004)
Obavezno deklarisanje:
 ribe,
 ljuskara,
 jaja,
 mleko i mlečnih proizvoda (uključujući laktozu)
 ţitarica koje sadrţe gluten
 kikirikija
 soje
 koštunjavog voća
 celera, senfa i susama
 određenih vrsta voća i proizvode dobijene od njih
 sulfita ako su prisutni u količini većoj od 10 mg/kg
NETOLERANCIJE NA HRANU
NETOLERANCIJA NA HRANU
 Netolerancija na hranu je termin koji se vezuje za
pojavu reakcije organizma na određene namirnice
ili sastojke u hrani, ALI je bitno je napomenuti da se
pojam netolerancije hrane ne meša sa pojmom
alergije na hranu, jer prava alergija na hranu
zahteva prisustvo antigena imunoglobina E (IgE),
dok netolerancija na hranu to ne zahteva
Istorija... Ne tako duga!
 Iako su ljudi od davnina znali da čovek moţe imati
nepoţeljne rekacije na hranu koju unosi, tek 2003.
godine se jasno definiše pojam netolerancije na
hranu od strane Svetske organizacije za alergije
kao

NEALERGIJSKA PREOSETLJIVOST
Simptomi variraju
 Hipersenzitivnost na hranu koja nema IgE
imunoglobulin je više hronična, manje akutna, manje
očigledna u svojim simptomima i često teška da se
dijagnostikuje za razliku od alergija na hranu
 Alergije = brze reakcija imunoglobulina E
 Netolerancija = javljaju se sa kašnjenjem, pola
sata-sat nakon unosa hrane ili pića, ali mogu se
javiti i sa kašnjenjem od 48 sati
Od beznačajnih površinskih promena do ozbiljnih
zdravstvenih problema...
 Gastrointestinalne tegobe - sindrom iritabilnog creva, kolike,
nadimanje, dijareje, povraćanje, česte ulceracije u ustima, refluks,
itd.,
• Dermatološke promene – osip, ekcem, svrab, otok, akne (kod
odraslih),
• Respiratorne smetnje - astma, nos koji je „začepljen“ ili curi,
česte prehlade i infekcije,
• Neurološke poremećaje - migrenu, glavobolje, vrtoglavice,
• Psihološke probleme - nervoza, depresija, letargija, nedostatak
koncentracije i slabo pamćenje, napadi panike, uznemirenost,
poremećaj spavanja, promene raspoloţenja itd.,
• Bolove u zglobovima i mišićima, ili biti razlog neuspeha
redukcionih dijeta.

 Najčešći simptom je NEPRIJATNOST

Patogeneza
 alergija na hranu se javlja prisustvom IgE antitela,
dok netolerancija na hranu ne zahteva prisustvo
ovih imunoglobulina
 Podgrupe intolerancije na hranu su zasnovane na
mehanizmu delovanja:
1. Enzimatske
2. Farmakološke
3. Nepoznatog mehanizma
 Deficijencija enzima koji učestvuju u varenju moţe
uzrokovati neke tipove netolerancije na hranu (netolerancija
na laktozu je rezultat nedostatka enzima laktaze u organizmu koji je zaduţen
za razgradnju laktoze u mleku. Mlečni proizvodi koji imaju manju količinu latoze
(kao što je sir), teţe će biti uzrok negativne reakcije. Isti slučaj je i sa
netolerancijom na fruktozu, gde je nedostatak ovog enzima genetski
predodređen)

 Urođene metaboličke reakcije na hranu ili različiti

poremećaji u metabolizmu određenih nutritijenata, kao
što su fenilketonurija, netolerancija na laktozu, dijabetes
i nedostatak enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaza
 Farmakološke reakcije se normalno javljaju na
komponente hrane, ili hemijska netolerancija koja se
javlja kod individua koje su i alergične na hranu
 Nastaju usled prisustva niskomolekularnih jedinjenja
kao što su salicilna kiselina i amini, ili aditivi u hrani
(kao što su konzervansi, boje, emulgatori i
pojačivači ukusa). Ovakva jedinjenja su sposobna
da izazovu neţeljene biohemijske reakcije kod
osetljivih ljudi.
 Gastrointestinalne reakcije su posledica nepravilnog
funkcionisanja i apsorpcije u ovom predelu
organizma
 Imunološke reakcije izazvane ne-Ig
imunoglobulinima, gde organizam pojedine
namirnice doţivljava kao strana tela.
 Toksini mogu biti prirodno prisutni u hrani, produkti
metabolizma bakterija ili ili posledica kontaminacije
prehrambenih proizvoda.
 Psihološke reakcije na hranu su manifestovane usled
kombinacije emocija i reakcije na hranu.
 Osetljivost na hranu se moţe javiti u bilo kom dobu
ţivota i razviti se brzo ili polako.
 Okidači mogu biti virusne infekcije ili bolesti koje se
javljaju usled izlaganja hemijskim supstancama iz
ţivotne sredine.
 Mnogo se češće javljaju kod ţena, što moţe biti
zbog razlika u hormonima, jer mnoge komponente u
hrani oponašaju hormone.
Uzroci...
 Organske komponente koje se nalaze prirodno u
hrani (biljnog i ţivotinjskog porekla)
 Konzervansi
 Pojačivači boja i ukusa, aditivi

Kvantitiet > kvalitet

Prevencija
 Studije o nastanku netolerancije na hranu još tokom
trudnoće (u periodu dok se fetus još razvija)
 Najčešće, pak, u doba detinjstva, dok se imuni
sistem još razvija

NEODOBRENE restrikcije unosa mlečnih proizvoda

trudnica u cilju sprečavanja nastanka ovog
problema i ishrane na sojinim formulama mleka
odojčeta.
 ELIMINACIONE DIJETE
Se preporučuju samo ozbiljnim bolesnicima i uz
savet nutricionista
Svetska statistika
 2% - 20% ukupne svetske populacije pokazuje u
značajnijoj meri probleme sa tolerancijom hrane
 Lekari još nemaju adekvatne terapije za pacijente.
 Novi pravilnik o deklarisanju namernica iz 2006.
olakšava ljudima sa ovakvim problemima da se
lakše odluče za namirnicu koju će kupiti
Hvala na pažnji!