Unutrašnje sile u poprečnom preseku

poprečni presek štapa

A F A
Z T
F F x F
l

A y y

U preseku A-A javljaju se normalna sila, transverzalna sila i

momenat savijanja.
Greda je opterećena na desnom kraju silom F paralelno jednoj od glavnih
centralnih osa inercije (y osi).
poprečni presek štapa
A
F
Z T
x F
l

y y

Da bi levi kraj bio u ravnoteži potrebno je da se na tom kraju jave:

Sila da uravnoteži silu F
Momenat da uravnoteži momenat usled sile F
Usled spoljašnje sile F u gredi se javljaju unutrašnje sile:
Transverzalna sila i momenat
2
 NORMALNA (AKSIJALNA) SILE
sila zatezanja sila pritiska
zateže svoj kraj štapa pritiska svoj kraj štapa

F F F F
sila je pozitivna sila je negativna

POZITIVNI SMEROVI UNUTRAŠNJIH SILA

M T levo desno
N N M

T
3
TRANSVERZALNA SILA

TRANSVERZALNA SILA - sila koja je upravna na osu štapa

Z
F
Z

Transverzalna sila u nekom preseku jednaka je zbiru svih

transverzalnih sila levo ili desno od posmatranog preseka

Transverzalna sila je pozitivna kada suprotan kraj štapa

obrće u smeru kazaljke časovnika (sa leva udesno)

4
 Unutrašnje sile u poprečnom preseku
MOMENAT SAVIJANJA
Мx Z
Мx
Z

Momenat savijanja u nekom preseku jednaka je zbiru svih

momenata savijanja levo ili desno od posmatranog preseka
Momenat savijanja je pozitivan kada zateže donju stranu

5
Rekapitulacija – gredni nosač

M q
F
Unutrašnje sile su
1.Normalne sile
2.Transverzalne sile
3.Momenti savijanja
Unutrašnje sile se predstavljaju dijagramima unutrašnjih sila

Prosta greda
To je nosač koji je na svojim krajevima vezan nepokretnim i
pokretnim osloncem

7
Prosta greda opterećena silom u sredini
Nacrtati dijagrame presečnih sila
F (kN)
A B

Postupak rešavanja
1.Odredimo reakcije oslonaca
-Zamenimo oslonce sa reakcijama oslonaca
F
A B HB

L/2 L/2 VB
VA
8
Postavimo uslove ravnoteže za sistem sila u ravni bez zajedničke
napadne tačke

1) Hi=0 -Suma svih horizontalnih sila jednaka je nuli

2) Vi=0 -Suma svih vertikalnih sila jednaka je nuli
3) Mi=0 -Suma momenata u nekoj tački jednaka je nuli

1) Hi  0; HB  0
2) Vi  0; VA  F  VB  0
3) MA  0; F  L / 2  VB  L  0
F
A B HB

VA L/2 L/2 VB
9
Iz treće jednačine dobijamo
F
3) MA  0; F  L / 2  VB  L  0 VB 
2
Vratimo u drugu VB
F F
VA  F   0; VA 
2 2

Iz prve jednačine se vidi da je HB=0

Određeni zaključci
Ako nema horizontalnog opterećenja tada nema ni horizontalnih
reakcija
Ako je nosač simetričan i opterećenje simetrično tada su i reakcije
simetrične (iste)

10
 Crtanje dijagrama
L D
Dijagrami se crtaju upravno na osu nosača
Dijagram normalnih sila je nula –nema ih
Dijagram transverzalnih sila
Krenemo sa leve strane i analiziramo
z sile redom
F
A B Prva sila je reakcija F/2. Ona je
pozitivna (pogledati znak sile)
F/2 L/2 L/2 F/2 Nanosimo silu na dijagram na gore
jer se pozitivne transverzalne sile
0 N crtaju sa gornje strane nulte linije.
Sve do sile F nema drugih
F/20 + F transverzalnih sila tako da je Tz=F/2
T Na mestu koncentrisane sile javlja se
skok transverzalnih sila u
negativnom pravcu za vrednost sile F
11
 Vrednost transverzalne sile posle
z preseka gde duluje sila F je:
F
A B Fz levo=+F/2-F=-F/2
F/2 Sve do sile VB nema promene
F/2 L/2 L/2
transverzalnih sila
Na kraju sila VB=F/2 deluje u
0 N pozitivnom pravcu gledajući sa leve
F/2 strane i zatvara dijagram (vraća ga u
F/20 + T nulu). Svaki dijagram mora biti

F/2 - F/2
zatvoren.

Za crtanje dijagrama transverzalnih sila usvojimo pravilo:

Krenemo sa leve strane i nanosimo sile u pravcu njihovog
delovanja.

12
 Crtanje dijagrama momenata savijanja
L D
z
F
A B Krenemo sa leve strane i analiziramo
karakteristične preseke
F/2 L/2 L/2 F/2 Oslonac A je pokretni oslonac i u
njemu nema momenta.
0 M Na delu gde je 0zL/2 vrednost
+ momenta je M=F/2z. To je linearna
funkcija (kriva prvog reda jer je
FL/4 promenljiva z prvog stepena). Za
z=L/2 imamo M=F/2L/2=FL/4
Na delu gde je L/2zL vrednost momenta je:
Mz1   
F L
   F  z  F  L  F  z1  F  z  F  L  F  z1
 z1 1
2 2  4 2 4 2
F L F L
za z1=L/2 imamo Mz1     0 dijagram se vraća 13
4 2 2 u nulu
 Uporedimo sada dijagrame momenata i dijagram transverzalnih sila

F Na delu gde je 0zL/2 vrednost

A B
momenta je:
F/2 L/2 F/2 M=F/2z (kriva prvog stepena)
L/2
a vrednost transverzalne sile je
Tz=F/2 (kriva nultog stepena)
0 M
+ Vidimo da je:
Moment je funkcija za stepen viša od
FL/4 transverzalne sile.
F/2 To pravilo važi uvek
F/20 + T
F/2 - F/2
Prosta greda opterećena jednako podeljenim opterećenjem
Nacrtati dijagrame presečnih sila
q (kN/m)
A B

Postupak rešavanja
1.Odredimo reakcije oslonaca
-Zamenimo oslonce sa reakcijama oslonaca

A B HB

L VB
VA
15
Postavimo uslove ravnoteže za sistem sila u ravni bez zajedničke
napadne tačke

1) Hi=0 -Suma svih horizontalnih sila jednaka je nuli

2) Vi=0 -Suma svih vertikalnih sila jednaka je nuli
3) Mi=0 -Suma momenata u nekoj tački jednaka je nuli

1) Hi  0; HB  0
2) Vi  0; VA  q  L  VB  0
L
3) MA  0; q  L   VB  L  0
q 2

A Q B HB

VA L/2 L/2 VB
16
 Iz treće jednačine dobijamo
L q L
3) MA  0; q  L   VB  L  0 ;  VB 
2 2
zamenimo u drugu jednačinu
q L q L
2) Vi  0; VA  q  L   0 ;  VA 
2 2
Iz prve jednačine se vidi da je HB=0

q
A B

qL/2 L/2 L/2 qL/2

17
 Crtanje dijagrama
L D
Dijagrami se crtaju upravno na osu nosača
Dijagram normalnih sila je nula –nema ih
z Dijagram transverzalnih sila
Krenemo sa leve strane i analiziramo
sile redom
A B Prva sila je reakcija qL/2. Ona je
pozitivna (pogledati znak sile)
qL/2 L qL/2 Na delu gde je 0zL/2 vrednost
transverzalne sile je T=qL/2-qz. To
0 N je linearna funkcija (kriva prvog reda
qL/2 jer je promenljiva z prvog stepena).
+ Za z=L/2 imamo T=qL/2-qL/2=0
0 T Sila od oslonca A linearno opada jer
je pravac kontinualnog opterećenja u
negativnom smeru sa leve strane
18
 z Vrednost transverzalne sile posle
polovine raspona je ista funkcija:
A B F z
levo=+qL/2-qz

za z=L imamo
qL/2 L qL/2 Fz levo=+qL/2-qL=-qL/2
Na kraju sila VB=qL/2 deluje u
0 N pozitivnom pravcu gledajući sa leve
qL/2 strane i zatvara dijagram (vraća ga u
+ nulu). Svaki dijagram mora biti
0 T zatvoren.
- qL/2
Za crtanje dijagrama transverzalnih sila usvojimo pravilo:
Krenemo sa leve strane i nanosimo sile u pravcu njihovog
delovanja.

19
 Crtanje dijagrama momenata savijanja
L D
z

A B Krenemo sa leve strane i analiziramo

karakteristične preseke
qL/2 L/2 L/2 qL/2 Oslonac A je pokretni oslonac i u
njemu nema momenta.
0 M Na delu gde je 0zL vrednost
+ momenta je : 2
z q L qz
qL2/8 Mz  VA  z  q  z   z 
2 2 2
To je kvadratna jednačina
(kriva drugog stepena- kvadratna
parabola)
Za z=L/2 imamo: 2
 L
q  2 2 2
q L L   
    
2 q L q L q L
MzL / 2   
2 2 2 4 8 8 20
 Uporedimo sada dijagrame momenata i dijagram transverzalnih sila
z
Na delu gde je 0zL vrednost
A B momenta je:
2
qL/2 M  q  L q  z Kriva drugog
qL/2 L/2 L/2 z  z 
2 2 stepena
0 M Na delu gde je 0zL vrednost
+ transverzalne sile je:
qL2/8 q L
qL/2 Tz   q  z Kriva prvog stepena
+ 2
T Vidimo da je:
0
- Moment je funkcija za stepen viša od
qL/2 transverzalne sile.
To pravilo važi uvek
21
 Uvedimo sada još jedno pravilo koje važi za sve dijagrame
z
Za vrednost z=L/2 momenat ima
A B maksimalnu vrednost
q  L2
qL/2 L/2 L/2 qL/2 Mz 
8
0 M Odgovarajuća vrednost
+ transverzalne sile je:
Tz  0
qL2/8
qL/2 Vidimo da važi:
+
T Gde transverzalna sila ima vrednost
0 nula, momenat savijanja ima
- qL/2 ekstremnu vrednost (min ili max).
To pravilo važi uvek
22
 Konzola opterećena koncentrisanom silom
To je nosač koji je na svom jednom kraju uklješten a na drugom
nema oslonac
1) Hi=0
F
A Uslovi ravnoteže 2) Vi=0
3) Mi=0
L 1) Hi  0; HA  0
MA 2) Vi  0; VA  F  0 ;  VA  F
A
3)MA  0; MA  F  L  0;  MA  F  L
HA
L
Pretpostavljeni smer oslonačkog momenta
VA je pogrešan. Potrebno je samo obrnuti smer

23
 Crtanje dijagrama
L D
z
MA F
A Normalne sile - nema normalnih sila
HA Transverzalne sile
L
Oslonac A Tz=VA=F
VA
N konstantno do sile F koja vraća u
nulu
+ T Momenti savijanja
F
F Oslonac A Mz=-FL
Na 0zL Mz=-FL+Fz
- dijagram momenat linearno opada
FL M (odnosno ide u pozitivnom smeru)
za z=L Mz=-FL+FL=0
24
 Konzola opterećena jednakopodeljenim opterećenjem

Uslovi ravnoteže 1) Hi=0

q 2) Vi=0
A 3) Mi=0
1) Hi  0; HA  0
L
2) Vi  0; VA  q  L  0 ;  VA  q  L
q
MA L q  L2
3)MA  0; MA  q  L   0;  MA  
2 2
HA Pretpostavljeni smer oslonačkog momenta
L je pogrešan. Potrebno je samo obrnuti smer
VA

25
 Crtanje dijagrama
L D
z
qz
MA
Normalne sile - nema normalnih sila
HA Transverzalne sile
L
Oslonac A Tz=VA=qL
VA na delu OzL Tz=qL-qz
N za z=L T=0

+ Momenti savijanja
qL T
Oslonac A Mz=-qL2/2
Na 0zL M =-qL 2/2+qzz/2
z
f=qL2/8
- dijagram momenat opada (odnosno
qL2/2 M ide u pozitivnom smeru) po zakonu
kvadratne parabole
Strela parabole je uvek f=qL2/8 Za z=0 Mz=-qL2/2+qLL/2=0
26
Složeni nosači
Greda sa prepustom je spoj proste grede i konzole

greda sa jednim prepustom F

L a

=M konzola F
R a
+ M R

L
27
Greda sa prepustom i prosta greda

L a L1

= prosta greda

R L1 R
greda sa jednim prepustom + R

L a
28
Spoj proste grede i konzole

L L1

= prosta greda

R L1
Konzola + R

29
6.1 Za zadati nosač i opterećenje nacrtati dijagrame presečnih
sila
10 kN
10 kNm
45
A G B
2 2 2 2

a) Određivanje reakcija Uslovi ravnoteže

zamenimo oslonce sa reakcijama oslonaca
1) Hi=0
imamo četri nepoznate reakcije
2) Vi=0
MA 10 kN 3) Mi=0
10 kNm
HA
G Potreban je još jedan uslov
VA VB ravnoteže
30
 Uslovi ravnoteže
MA 10 kN osnovni
10 kNm
45
HA 1) Hi=0
G 2) Vi=0
VA VB
2 2 2 2 3) Mi=0
Dodatni uslov je momenat u zglobu jednak nuli. Možemo uzeti
sumu momenata sa leve ili desne strane u odnosu na zglob

1) Hi  0; HA  10  cos 45o  0

2) Vi  0; VA  10  sin 45o  VB  0
3) MA  0; MA  10  10  sin 45o  6  VB  8  0
4) MdG  0; 10  sin 45o  2  VB  4  0
Četri jednačine iz kojih izračunavamo četri nepoznate reakcije
31
Iz četvrte jednačine imamo
10  sin 45o  2  VB  4  0 ; VB  10  sin 45o  2 / 4  3,54 kN
Iz treće jednačine imamo
MA  10  10  sin45o  6  3,54  8  4,10 kNm
Iz druge jednačine imamo
VA  10  sin45o  VB  3,54 kN
Iz prve jednačine imamo

HA  10  cos 45o  7,07 kN

32
 Crtanje dijagrama presečnih sila L D
A 10 kN
10 kNm
7,07 45 Normalne sile
B
G NA=-7,07 kN (pritiska kraj štapa)
4,10
3,54
Sve do sile FH nema promene i
2 2 2 2
sila Fcos45 zatvara dijagram

7,07 - 7,07
N
Transverzalne sile

7,07 VA=3,54 kN (pozitivna)

3,54 + T Sve do sile FV nema promene sila
- 3,54 Fsin 45 deluje u negativnom
smeru
Dalje je dijagram konstantan i
sila BV zatvara dijagram

33
 L D

A 10 kN
10 kNm
7,07 45
B Momenti savijanja
C G D
4,10 U čvoru A deluje momenat
3,54 3,54
MA=-4,10 kNm(negativan levo)
2 2 2 2
U čvoru C
7,07 - 7,07
N MClevo=-4,10+3,542=2,98 kNm
MCdesno=2,98-10=-7,02 kNm
7,07 U čvoru G (zglob)
3,54 + T M levo=-4,10+3,544-10=0 kNm

7,02
- G
3,54 MGdesno=0
U čvoru D
4,10 - - MDlevo=-4,10+3,546-10=7,07 kNm
M M desno=3,542=7,07 kNm
2,98 + D
U čvoru B
7,07
MB=0(pokretan oslonac) 34