Школска 2016/2017.

година
САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК II
Групе 05 и 06 (болоњски програм)
9 бодова (ЕСПБ)

ЛИТЕРАТУРА

П 2010: Љубомир Поповић, „Синтакса“, [у књизи] Живојин Станојчић,

Љубомир Поповић, Граматика српског језика (за гимназије и средње
школе), Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2010. (12. издање)
и каснија издања.
Скрипта: Душка Кликовац, Скрипта за предмет Савремени српски језик II (за
групе 05 и 06) за школску 2016/2017.
Поповић 1997–2000: Љубомир Поповић, „Комуникативно-граматичка анализа
реченице“, Свет речи, 2–12.

ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ (40 поена)

Тест (5 поена) – врсте речи и њихови облици.

Колоквијум (35 поена) – интерпункција (унети интерпункцијске знакове
у дати текст); синтаксичка анализа реченице путем дијаграма. Анализу реченице
радити према предавањима и вежбањима, и консултовати следеће радове: П
2010; Поповић 1997–2000.
Присуство настави је обавезно (минимум: 75%) и услов је за излазак на
завршни испит.

ЗАВРШНИ ИСПИТ (60 поена)

Завршни испит могу полагати само студенти који су претходно

положили ТЕСТ и КОЛОКВИЈУМ. Испит се састоји од писменог и усменог дела.

Писмени део испита полаже се у виду теста и покрива део градива.

ГРАДИВО ЗА ПИСМЕНИ ИСПИТ

(Све тачке су из П 2010, осим оних које су из Скрипата, што је посебно назначено.)

• СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ И СИНТАКСИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ.

Комуникативна реченица (т. 389). Предикатска реченица (т. 390). Однос
предикатских и комуникативних реченица (т. 391). Реч као синтаксичка
јединица (т. 392). Идентификовање граматичког облика речи (т. 393).
Конституентске и помоћне речи (т. 394). Именичке придевске, прилошке и
глаголске синтагме (т. 395). Комуникативне функције независних реченица
(т. 396). Конституентске јединице, конституентске функције; синтаксички
облик конституентских јединица; приказивање конституентских јединица (т.
 2

397–399). Независне и зависне реченице; функционални систем

синтаксичких јединица (т. 400–401).
• НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ. Општи појмови (т. 522). Обавештајне реченице
(т. 523). Упитне реченице (т. 524; о делиберативним и др. питањима в.
Поповић 1997–2000). Заповедне реченице (т. 525). Жељне реченице (т. 526).
Узвичне реченице (т. 527). Индиректне комуникативне функције (т. 528).
Специјалне независне реченице (т. 558–559).
• САСТАВ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ. Типологија предикатских реченица
(т. 404). Семантичке улоге (Скрипта, III део, т. 1)1. Субјекатско-предикатска
конструкција (т. 408–410). Копулативни предикат: именски и прилошки (т.
412–421). Глаголске рекцијске конструкције: прави и неправи објекти (т.
422–426; одговарајућа колона из табеле у т. 472; о глаголима с двојаком
рекцијом в. предавања)2. Конструкције с допунским предикативом (т. 427–
429; Скрипта, III део, т. 5). Прилошке допуне и прилошке одредбе (т. 430–
436) Актуелни квалификатив (т. 437–439). Апозитив и апозиција (т. 466–
468). Безличне реченице (т. 441–443). Реченице са логичким субјектом (т.
444–447). Деагентизација: обезличене реченице, пасивне реченице (т. 448–
451). Сложени предикат (модална и фазна конструкција); типологија
предиката (т. 452–454, Скрипта, III део, т. 6)3. Глаголска валенца и
реченични модели (Скрипта, III део, т. 2).
• СИНТАГМЕ. Синтагматска конструкција (т. 455). Именичке синтагме (т.
456–460). Придевске и прилошке синтагме (т. 461–463). Партитивне и
паукалне синтагме (т. 464–465). Глаголске синтагме (неличне глаголске
јединице) (т. 515–518).
• КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ (ПРЕДЛОШКО-)ПАДЕЖНИХ
КОНСТРУКЦИЈА. Предлошко-падежне конструкције (Скрипта, Додатак,
табела у т. о предлозима). Конституентске вредности именичких јединица (т.
471, в. такође и т. 519–521). Именичке јединице с именичком4, придевском и
прилошком5 конституентском вредношћу (т. 472–479).
• КОНГРУЕНЦИЈА. Општи појмови (т. 485). Граматичка и семантичка
конгруенција у роду и броју (т. 486–487). Конгруенција с партитивним и
паукалним синтагмама (т. 488).
• ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ. Општи појмови, конституентске вредности,
обележја, интерпункција, корелативи (т. 489–493, в. такође и т. 519–521;
Скрипта, III део, т. 8). Изричне реченице (т. 494–499). Односне реченице (т.
500–504). Месне реченице (Скрипта, III део, т. 9). Временске реченице (т.
506). Зависне реченице с везником КАД (Скрипта, III део, т. 10). Узрочне
реченице (т. 507). Условне реченице (т. 508). Допусне реченице (т. 509).
Намерне и псеудонамерне реченице (т. 510, Скрипта, III део, т. 11).
Начинско-мерне реченице (Скрипта, III део, т. 12).

1
Семантичке улоге спадају и у питања за усмени део испита.
2
Табелу бр. 5 из т. 425 и табелу бр. 4 из т. 472 не треба учити напамет, већ је потребно умети
препознати дату појаву и дати неколико примера.
3
Синтаксичко понашање глагола требати спада и у питања за усмени део испита.
4
В. фусноту бр. 2.
5
Табеле бр. 5, 6, 7, 8 из т. 475, табелу бр. 9 из т. 476 и табелу бр. 10 из т. 477 не треба учити
напамет, већ треба знати врсте прилошких значења, односно подврсте месних, узрочних и
временских значења, умети их препознати и дати по неколико примера.
 3

• НЕГАЦИЈА. Потврдне и одричне реченице (т. 529). Опште и посебно

негирање (т. 530). Финитно и конституентско негирање (предавања).
Двоструко негирање (т. 531).
• НАПОРЕДНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ. Општи појмови (т. 402; т. 532–534).
Напоредни односи међу независним реченицама: саставни, раставни,
супротни, закључни, искључни и градациони (т. 535–541). Напоредни
односи међу конституентским јединицама (т. 542).
• Распоређивање синтаксичких јединица и информативна актуализација
реченице (т. 543–545, т. 553). Распоређивање енклитика (Скрипта, III део, т.
14). Парцелација реченице (Скрипта, III део, т. 15). Текстуална кохезија
(Скрипта, III део, т. 16).

Напомене уз градиво за писмени део испита:

Од студента се на писменом испиту неће тражити да изложи лекцију у целини, па се не
мора учити ток излагања у лекцији нити „шта све спада у њу“. Очекује се да студент уме да
дефинише, објасни, препозна и илуструје синтаксичке појаве или појмове, односно да о њима
зна релевантне чињенице, и да је у стању да, по потреби, одговарајући на постављено питање,
кохерентно изложи своје знање у неколико реченица.
Не треба учити напамет дијаграме с анализом реченице који се налазе у појединим
лекцијама: они служе као илустрација, а очекује се да је такву врсту анализе студент већ
савладао спремајући се за колоквијум; исто важи и за табеларне анализе реченице (табеле бр. 3,
5, 6, 7 и 8 из т. 399–403, бр. 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9 и 10 из т. 411–439, бр. 2 из т. 443, бр. 2 из т. 460, бр.
1 из т. 499).

***

Усмени део испита састоји се из три питања: једно теоријско питање из

прве групе питања; једно теоријско питање из друге групе питања; треће питање
– практично, на тексту.
Прво и друго питање извлаче се на цедуљама. Не очекује се да студент
зна који аутор је шта рекао и у ком раду, већ је битна садржина питања (извори
су у Скриптима наведени да би се поштовала правила научног текста). Примери
не морају (и не треба) да се уче напамет, нити да се наводе сви примери, али
свако значење мора се поткрепити примером који га илуструје.
Треће питање подразумева примену теоријских знања из целокупног
градива на анализи краћег текста, који се такође извлачи на цедуљи (питања се
задају на лицу места и различита су за сваки текст). Ако има потребе, од
студента се може затражити и да опише, објасни или илуструје било коју
синтаксичку појаву или појам из градива обухваћеног писменим делом испита.

ТЕОРИЈСКА ПИТАЊА ЗА УСМЕНИ ИСПИТ

I група питања
1. Концептуализација времена у српском језику (Скрипта, I део, т. 1)
2. Глаголски вид (Скрипта, I део, т. 2)
3. Значења глаголских времена (Скрипта, I део, т. 3)
4. Означавање радње која се понавља (Скрипта, I део, т. 4)
5. Употреба глаголских облика у приповедачком тексту (Скрипта, I део, т. 5)
 4

6. Апсолутни презент; релативни презент; безвременски презент (Скрипта, I

део, т. 6.1, 6.2, 6.3)
7. Временски презент у модалном контексту; модалне и друге употребе
презента (осим апсолутне, релативне и безвременске) (Скрипта, I део, т. 6. 4,
6.5, 6.6)
8. Перфекат (Скрипта, I део, т. 7)
9. Крњи перфекат (Скрипта, I део, т. 8)
10. Плусквамперфекат (Скрипта, I део, т. 9)
11. Аорист; имперфекат (Скрипта, I део, т. 10, 11)
12. Футур (први) (Скрипта, I део, т. 12)
13. Футур други (Скрипта, I део, т. 13)
14. Потенцијал (Скрипта, I део, т. 14)
15. Потенцијал други; императив (Скрипта, I део, т. 15, 16)
16. Инфинитив (Скрипта, I део, т. 17)
17. Глаголски прилози (герунди) (Скрипта, I део, т. 18)

II група питања

1. Номинатив; вокатив (Скрипта, II део, т. 1, 2)

2. Генитив без предлога (П 2010: т. 482, и на одговарајућим местима у истој
књизи)
3. Датив без предлога (Скрипта, II део, т. 3)
4. Датив с предлозима (Скрипта, II део, т. 4)
5. Акузатив без предлога (Скрипта, II део, т. 5)
6. Инструментал без предлога (Скрипта, II део, т. 6)
7. Предлози који се употребљавају с различитим падежима; падежна
синонимија (Скрипта, II део, т. 14, 15)
8. Семантичке улоге (Скрипта, III део, т. 1)
9. (Граматички) субјекат (Скрипта, III део, т. 3)
10. Значења правог објекта (Скрипта, III део, т. 4)
11. Синтаксичко понашање глагола ТРЕБАТИ (Скрипта, III део, т. 6)
12. Традиционални и структуралистички приступ анализи реченице с више
предиката (Скрипта, III део, т. 7)
13. Номинализација, реченична кондензација (Скрипта, III део, т. 13.1, 13.2,
13.3, 13.4)
14. Декомпоновање глагола (Скрипта, III део, т. 13.5, 13.6, 13.7)