Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 35.32. Triko polaganje: osnova 1 se Slika 35.33. Triko polaganje; osnova 1 samo
polaže samo na prednjoj iglenici, a osnova na iglama zadnje iglenice, a osnova 2
2 samo na iglama zadnje iglenice samo na iglama prednje iglenice

Slika 35.30 prikazuje dvoosnovni dvoiglenični triko u zatvorenom polaganju, slika 35.31
dvoiglenični izvedeni lančić u zatvorenom triko polaganju. Sastav glidera , odnosno lanca za
prvu iglenicu: 2-0-2-0/2-4-2-4, za drugu : 2-4-2-4/2-0-2-0 .

Kao što vidimo za pletenje svakog ciklusa koristmo 4 glidera, dva za prvu iglenicu I dva za
drugu iglenicu. Za pletenje dva odvojena pletiva, jedno na prednjoj strani i drugo na zadnjoj
strani se najčešće koristi za pletenje traka. Pokreti polagača se ne menjaju, ali svaki za sebe
odvojeno polažu pređu na iglama.

35.3.1 Izrada uzoraka na dvoigleničnim

osnovo pletaćim mašinama

Izrada pletiva na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama Rašel teče tako da se petlje
stvaraju najpre na iglama prednje iglenice kao desna strana, a zatim na iglama zadnje iglenice
kao leva strana petlji. Preko pogonakog mehanizma igle u procesu pletenja se kreću naviše I
naniže kao I kretanje polagača koje dobija od mehanizma za uzorkovanje.

Prepletaje prikazujemo petljama i u grafičkom prikazu gde se koriste dva reda tačaka za
stvaranje jednog reda petlji. Prvi horizontalni red tačaka se odnosi na igle prednje iglenice (f),
a drugi red na igle zadnje iglenice (b), slika 35.29.

Slika 35.30 prikazuje položaj iglenice sa iglama i polagačima. Desno je prikazan grafički
prikaz triko prepletaja u zatvorenom polaganju. To je ustvari dvoosnovni dvoiglenični
prepletaj. Na prednjoj iglenici prvi pokret I stvaranje petlji je prego glidera 2-0, na zadnjoj
iglenici 2-4 I tako dalje. O ovome smo već podrobnije pisali, ali smo zato ovde dali šemu
igala sa polagačima I poluoetljama koje se nalaze u glavama igala za lakše razumevanje ove
materije.

469 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 35.34. Dvostruko pletivo (prepletaj) sa dvostrukom širinom

Na slici 35.34, a vidimo da smo dodali još jednu osnovu, odnosno polagač koji sa pređom
povezuje dva odvojena pletiva. Na ovaj način dobijamo dvostruko pletivo sa dvostrukom
širinom. Pletivo u obliku creva prikazuje grafički prikaz pod (b), Princip povezianja dva
pletiva kada se dobija pliš prikazuje slika pod (c).

Sastav lanca- glidera:

• Polagač 1 : 2-0-2-2/2-4-2-2 ;

• Polagač 2 : 2: 2-0-2-0/2-4-2-4;

• Polagač 3 : 2-2-2-0/2-2-2-4.

Pri upotrebi više polagača pletivo proizvedeno na ovim mašinama može biti znatno
složenije. Zamislite samo kada rade 24 polagača ili osnove, ili kad rade 48, onda je to stvarno
jedna komplikovana struktura, koja se najčešće koristi za izradu zavesa.

Na slikama 35.35- 35.37 dati su osnovni elementi za pletenje Koket, Rašel mašine sa
olučastim iglama i dvoiglenične Rašel mašine.

Slika 35.35. Pletaći elementi osnovo pletaće mašine Koket, Ketenštul

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 470

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 35.36. Pletaći elementi Rašel mašine sa olučastim iglama

Slika 35.37. Pletaći elementi dvoiglenične Rašel mašine sa olučastim iglama

Slika 35.38 prikazuje pletaće elemente prošivne Malimo mašine.

35.3.2. Atlas prepletaj

Specijalno kod atlas prepletaja je to da se polaganje vrši za više iglenih mesta u jednom
pravcu, a zatim za toliko iglenih mesta u suprotnom pravcu na početnu poziciju.
Karakteristično kod atlasa je promena nagiba petlji pri skretanju u suprotnom pravcu. Atlas
je u zatvorenom polaganju kada se između prelomne tačke-promene smera nalaze zatvorene
petlje. U otvorenom atlasu između prelomne tačke se nalaze otvorene petlje.

Na slici 35.39 dat je četvororedni atlas sa osam skretanja sa izgledom snimka pletiva na
levoj i desnoj strani, grafičkim prikazom, sastavom lanca i strukturom petlji. U otvorenom
atlasu pletivo se više deformiše nego li u zatvorenom polaganju.
Atlas prepletaj u otvorenom polaganju sa izgledom pletiva (leva i desna strana), grafičkim
prikazom, sastavom lanca i strukturom petlji dat je na slici 35.40.

471 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 35.38.
.38. Pletaći
Pleta elementi prošivno- vezivne Malimo mašini

Slika 35.39.
.39. Atlas prepletaj u zatvorenom polaganju

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni

redov profesor // vojatriks@yahoo.com
yahoo.com 472
Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Leva strana Desna strana

Slika 35.40. Atlas prepletaj u otvorenom polaganju

Slika 35.41 prikazuje troredni atlas u zatvorenom polaganju sa 6 skretanja u grafičkom

prikazu, izgledom pletiva na levoj I desnoj strani, sastavom lanca I izgledom strukture petlji,
odnosno prepletaja. Slika 35.42 prikazuje atlas troredni u otvorenom polaganju. U svakom
slučaju troredni atlas je kao pletivo stabilnije i sa većom površinskom masom po 1m2 u
odnosu na četvororedni atlas.

473 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Leva strana Desna strana

Slika 35.41. Troredni atlas u zatvorenom polaganju

Leva strana Desna strana

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 474

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 35.42.
.42. Troredni atlas u otvorenom polaganju

Proces stvaranja petlji na osnovo pletaćoj

pleta častim iglama
mašini Triko sa olučastim igl prikazan je
slajdovima od 35.43 - 35.49..49. Iglenica sa iglama se nalazi u najnižem položaju (slika37.43),
či se nalaze u svom početnom
rupičaste igle ili polagači po položaju. Platine se pomeraju napred u
poziciji zadržavanja polupetlje na tela igala.

0°- knocking over position 60° holding down

60°- 120° - swinging through of guide bars

Slika 37.43. Slika 37.44. Slika 33.45.

o o o
0 – udar iznad položaja; 60 –zadržavanje dole; 120 –Ljuljanje
Ljuljanje kroz polagača
polaga

475 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni

redov profesor // vojatriks@yahoo.com
yahoo.com
Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

185°- overlapping of the warp yarns 240°- tucking of the warp yarns 315°- closing of the needles and casting off

Slika 37. 46. Slika 37.47. Slika 37.48.

180o –Preklapanje osnovine ; 240o –Ozamčavanje osnovine; 315o – Zatvaranje igala
pređe pređe i raspored isključivanja

330°- beginning of casting off

Slika 35..49
o
330 – Početak odbacivanja- odbijanja

Šina sa platinama je napred u poziciji zadržavanja polupetlji, iglenica sa iglama počinje da se

kreće naviše, polagači, polagači se nalaze ispod u poziciji preklapanja (slika 35.44).

Iglice zatvarača idu naviše, platine se povlače unazad, polupetlje se nalaze i dalje na tela
igala. Polagači započinju suprotno kretanje-pokretnim trzajem (slika 35. 45).

Polagači su u zadnjem položaju, preklapanje, odnosno pokreti trzajem su završeni. Polupetlja

se nalazi na iglici prema glavi igle. Iglica ostaje u svom zatvorenom položaju. Naime ona je
svojim vrhom zatvorila vrh kukice igle kako bi se polupetlja mogla nesmetano prebaciti
preko glave igle kada dođe do tog momenta (slika 35. 46).
Polagači se nalaze napred, pređa je položena u kukicama igala, igla započinje kretanje naniže.
Iglica ostaje i dalje u svom zatvorenom položaju. Platine započinju kretanje unazad (slika
35.47 ).

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 476

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Platine se nalaze u smom krajnjem položaju, iglenica sa iglama I dalje ide naniže,
polupetlje se nalaze na glavi igle iznad iglice, koja i dalje ostaje zatvorena u glavi igle.
Polagači započinju svoj zamah (klatneno kretanje) I pre svega započinju preklapanje-pokrete
ispod igle (slika 35 48).

Igle se nalaze u krajnjem donjem položaju, platine svojim trbuhom potpomažu prebacivanje
polupetlja prema glavi igle i započinju kretanje napred, polagači su obmotali pređu oko
kukice igle još u prethodnoj fazi (slika 35. 49). Zadnja slika odnosno slajd je ujedno završni I
početni za naredni ciklus stvaranja petlji.
Slika 35.50. Osnovo pleteni prepletaj

Niz petlji 35.4. Uvod u osnovo pletaću tehnologiju

Osnovo pletaći process je onaj u kome se osnovine pređe

pletu odvojeno, umesto u jednom redu kao kod poprečnog
Red pletenja. Osnovine pređe se naizmenično upliću na
pojedinim iglama kao samostalne i u zavisnosti od vrste
prepletaja osnovina pređa može da se u narednom redu
uplitati na drugoj susednoj igli ili čak na nekoj petoj,
šestoj što sve zavisi od veličine skretanja polagača
osnovine pređe. Osnovino pletenje (slika 35.50) se može
samo plesti na mašinama, dok ručno pletenje nije moguće.

Osnovino pletenje obuhvata mnoge vrste pletiva, kao što je Rašel, triko I milanez pletivo.
Triko pletivo, dobijeno na Ketenštul i Koket mašinama obično se koristi za donje rublje.
Milanez pletivo je čvrsto, stabilno, glatko i skuplje od trikoa tako da se koristi za gornje
odevne predmete (za težu konfekciju). Rašel pletiva nisu toliko rastegljiva i obično su
prostorna, tako da se obično koriste u izradi nepostavljenih materijala kao što su jakne,
kaputi, haljine I ravne suknje.

35.4.1.Istorijski razvoj osnovo pletaće tehnologije

Dva imena, William Lee i Karl Mayer značajno su povezana sa početkom osnovinog
pletenja. U 1589 godini William Lee je podneo zahtev za patent za svoju prvu mašinu za
izradu pletenihdelova, na taj način on je položio temelje za mehaničku proizvodnju i
stvaranje tehničkih osnova za razvoj osnovo pletaće proizvodnje, pa čak i tehnologije
pletenja.

Godine 1947, pronicljiv preduzetnik i mehaničar, Karl Mayer pokazao isključivo prvu
osnovo pletaću tkačku stranu. Godine 1948 je sastavio dva vodiča pređe, odnosno polagača,
kao i sa špicastim iglama, postigao brzinu od 200 o / min. On je označio početak tehničkog
doba u pionirske skokove u području osnovinog pletenja.

Karl Mayer, u 1953 godini pokrenula je njegova firma prvu Rašel mašinu u
fabrikama. Ove osnovo pletaće mašine za pletenje radile su sa 4 polagača, koristeći četiri
osnovina vratila kako bi pletenje trajalo duže bez zaustavljanja mašine. Uzorkovanje se
izvodilo preko uzorkovanih ploča ili preko lanca sa gliderima koji se postavljaju na dobošu za
uzorkovanje ili muster bubnju. Tehnologija tih visoko izvedenih osnovo pletaćih mašina je

477 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

usavršavana s’jedne generacije na drugu, s’obzirom da improviziraju tehnologiju proizvoda,

za dodatno opremanje objekata kao zatvoreni krug, alat za proizvodnju pletenog plisea, ili
platine sa dva dela, i lako pokretne platine ili uzorkovane prese.

Tržište svedoči pronalazak novih mašina u godini 1954, prva elastična Rašel (Raschel)
mašinai prva til Raschel mašina za pletenje. Godine 1955 “Super Garant” serija označava
svoje ime na tržištu. 1956 godine vđena je prva osnovo pletaća mašina za čipke koja je
sadržala 12 polagača- lege šina. Prv Rašel mašina za zavese je bila uvedena u 1958 godini i
prva Rašel mašina za tepihe u 1959 godini. Priča o uspehu i dalje se nastavlja, u 1967 godini
lansirana je prva padajuća ploča multibar Rašel mašine i mašina Žakar (jacquard) Rašel za
umetanje potke, zajedno s drugim serijama. Nakon postupnog kretanja vođeni su potezi sa
više raznolikosti u asortimanu čipke Rašel mašina. Značajan pomak u tom procesu bilo je
usavršenje od žakarne teorije u osnovo pletaćeg pletenja.

Čipke Rašel mašine su radile, s’gotovo 57 polagača ili lege šina, godine 1981. Zamislite
samo kada se upliću 57 osnova u određenom taktu. Ova serija je prvi set s’elektroničkim
sistemom kontrole. U početku 80-ih godina, sa najvećim uspehom na elektromehaničko
uzorkovanje polagačima, uvedena je kontrola. Sa najvećim uspehom uključeni su slajd
elemenati, obeležavajući na kraju definisane krive površinama. Sada, uzorak (uzorkovanje)
kontroliše kompjuter osvaja se rad kontrole uzorkovanim polagačima.
Za duže vreme ove tehnologije usledila je “Jacquardtronic” i “Textronic” serije od Rašel
mašine za čipke, do 78-polagača osnove. Pod istim uslovima ovih razvoja, poboljšanje je
takođe bilo uspešno na temelju automatskih mašina za pletenje iz osnove.

Godine 2003 pojavila se prva generacija mašina za osnovino pletenje, prikazane na ITMA,
u Birminghamu. Mašine su opremljene pojedinačnim motorima za dodavanje osnove, sa
preuzimanjem i namotavanjem pletiva sa svom jednostavnom navigacijom.
Sve mašine su umrežene sistemom najnovijih računara, računar spaja pokrete i kontrolu
PLC za kontrolu protoka mašine.

35.4.2. Nova osnovo pletaća tehnika

za proizvodnju katalizatora gaze

Gotovo 20 godina Heraeus je prvi razvio i uveo novu proizvodnu tehniku za katalizatore gaze
(gauzes) na tehnici osnovinog pletenja. Ova patentirana tehnika proizvodnje pokazala se kao
uspešna i gotovo u celom svetu se koristi. Tradicionalni tkani katalizatori gaze su gotovo u
celosti bili zamenjeni osnovo pletenim proizvodom (slika 35.51). Izbor osnove tehnike
pletenja je izradio Heraeus nakon opsežnih uporednih testiranja nekoliko različitih struktura
gaze proizvedene sa različitom tehnikom proizvodnje, podržane matematičkim
modelovanjem i simulacijom reakcije procesa. Osnovo pletena gaza pokazala se najboljom
zbog svoje izvanredne performance pod industrijskim uslovima rada i zbog same svestranosti
osnovo pletene tehnike proizvodnje.
Heraeus katalizatorski sistem osnovo pletene katalizator gaze su jedinstveno dobro
prilagođene za katalizator reakcije zbog svoje unutrašnje mogućnosti:

■ visoka mehanička čvrstoća i stabilnost oblika

■ “ samo popravke “ ponašanje
■ niskog pritiska
■ visoke površine

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 478

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

■ nisko platinske gubitke

■ minimalna stopa stvaranja od rodijum oksida
■ visoka stopa konverzije i selektivnosti
■ dugi radni ciklusi

35.4.3. Istraživački biomedicinski osnovo

pletaći projekat AIDS- dijabetes

15. Novembra 2010 godine, Milan – Narrow proizvođač pletaćih mašina Comez razvio je inovativnu
dvoigleničnu osnovo pletaću mašinu za korišćenje u biomedicinskom tekstilnom projektu koji
finansira regionalna talijanska vlada. Projekat ima za cilj da pomogne izlečenju dijabetesa
optimizacijom usađivanja ljudskog dela pankreasa (gušterače) kroz korišćenje fibrionske skele za
pomć u uspešnoj transplataciji pankreasa.

35.4.4. Projektni partneri

Panagenesi je finansiran od strane pokrajine Lombardija i razvijao se od strane pet udruženja

koja okupljaju poznate i multi sektorne stručnjake. Među istraživačkim partnerima su tri
talijanska proizvođača koji rade u tekstilnom sektoru : Torcitura di Menaggio, kompanija za
proizvodnju i upredanje svilene pređe, Gaetano Rossini Holding, koja je specijalizirana u
proizvodnji 3D pletiva, i Comez sa sedištem u Cilavegna (PV), globalni lider u proizvodnji
uskih pletenih mašina. Proizvođači su udružili svoje napore sa Stazione Sperimentale
perla Seta (Eksperimental Svila centar),jedan od Italijanskih renomiranih istraživačkih
centara specijalizirana u tekstilnom sektoru, a Milan je Niguarda Ca 'Granda bolnice, koja je
rekla da je Italija najvažniji medicinski istraživački
centar u području histotherapy,fokusirajući se na in vitro regeneraciju ljudskog tkiva.

Slika 35.51. Osnovo pletena struktura za katalizatore

Takođe su uključeni u projekt Dijabetes istraživački centar na Univerzitetu u Miami na

Floridi, svetski poznati centar istraživanja i eksperimentisanja s’tretmanima za dijabetes
pacijenata, na čelu s’talijanskim istraživačem, dr. Camillo Ricordi.
Na slici 35.52 prikazana je slika osnovo pletaće mašine (a), izgled transplantacije matičnih
ćelija pankreasa (b) i izgled trodimenzionalne strukture osnovo pletenog pletiva.
Prema Panagenesi , prva uspešna transplantacija matičnih ćelija pankreasa izvedena je u
Septembru 2005 godine, od koštane srži od preminulog donatora žene sa dijabetesom.
Postupak je izveden u Floridi od strane Kamilo Ricordi, Načelnika odeljenja za
transplantaciju ćelija na Univerzitetu u Majamiju, koji je rekao da presađivanje pankreasa

479 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

predstavlja jedan od mogućih tretmana za lečenje određenog tipa dijabetesa , a generisanje

interesovanja u naučnim krugovima za kliničke uspehe do sada su dobili i konkretne izglede
za buduća poboljšanja .
U ovoj studiji se kaže da su brojne prednosti povezane sa presađivanjem samog mesta
pankreasa u odnosu na onu u potpunosti, ali različita pitanja moraju i dalje biti rešena, od
kojih je jedno u vezi sa teškoćama u presađeno mesto sa uzimanjem samih korena.
Unapređenje procesa kroz ukorenjenog mesta danas je rečeno da predstavlja značajan sektor
istraživanja i strategije koje će biti predložene, uključuju korišćenje molekula koji smanjuju
upalu u području implantata .
Panagenesi kaže da je fibrin, jedan protein izdvojen iz svile, detaljno proučavao tissular
inženjering za biomedicinske primene zbog biokompatibilnosti, spore razgradnje i znatna
mehanička svojstva.
" Danas , fibrin može da se modeluje u različitim oblicima ( filma , vlakna , mrežice , tkanine,
membrane, prediva i sunđera ), i pokazao značajnu podršku i prijanjanje kapaciteta za razne
vrste ćelija, promovišući popravke živih tkiva. Štaviše , njegove molekularne i površinske
karakteristike čine ga veoma biokompatibilnim , a implantiranje izaziva pad obolevanja od
zapaljenja ", rekao je jedan portparol projekta .

a) b)

c)
Slika 35.52. Izgled osnovo pletaće mašine (a), transplatacije pankreasa (b)
i 3D strukture pletiva (c)

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 480

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Ciljevi projekta

Cilj projekta Panagenesi je optimiziranje ukorenjivanja mesta na transplataciju ćelija kroz

korištenje fibrina promenljivog kružnog preseka skele, postepeno smanjenje mesta pankreasa
potrebnih za transplataciju je pun uspeh i produženje njihove funkcije tokom
vremena.Skela je u suštini cevasti tekstilni deo s‘malim prečnikom, koji se sastoji iz niza
presavijenih struktura (sužene delove) naizmenično sa šireg područja, sa promenljivim
presekom i trodimenzonalnom vrstom unutrašnje strukture ( unutrašnji ukršteni-
prelaz), proizvedeni su pomoću fibrina pređe.
Za proizvodnju cevastog pletiva, Comez je dizajnirao inovativnu elektronsku dvoigleničnu
osnovo pletaću mašinu, s’radnom širinom od 800mm, u finoći 20 ( 20 igala po jednom
engleskom colu), sa 8 polagača za samostalno kontrolisanje izrađenih uzoraka, Iglenice sa
iglama za pletenje, skidanje gotovog proizvoda dole i dodavanje pređe, sve je pod
elektronskom kontrolom čime se obezbeđuju odlične dinamičke performanse i tačnost
pozicioniranja.

35.4.5. Nova polja primene osnovinog pletenja

Prema konstruktoru mašina Comez, mašine otvaraju nova područja primene za pletenje
osnovovo pletaće tehnologije primenom najsavršenije mehaničke i elektronske tehnologije,
sposobne za rad na vrlo visokom stepenu, obradom pređe različitih vrsta, struktura i sastava i
izradom savršenog dizajna , dok su fleksibilne u svom radu i sposbne da ispletu više
različitih tekstilnih struktura.

Mašina je posebno prilagođena za proizvodnju složenih delova u raznim aplikacijama za

medicinsku primenu/ bolnicama, i na tehničkim i industrijskim sektorima u celini.

Dvoiglenična mašina može isplesti trodimenzionalno pletivo koje se sastoji od dva

spoljna pletiva, koja čine samostalno dva lica pletiva,povezana unutrašnjom
strukturom. Mogućnost distanciranja obe iglenice omogućavai da se između spoljnih pletiva
smanji ili poveća rastojanje. Promenljivost kružnog preseka 3D crevastih delova
Panagenesi projekat dobija promenom unutrašnjeg pokreta koji predstavlja pletenu strukturu
promenom dodavanja pređe I broja petlji po santimetru. Pozitivno dodavanje pređe
omogućuje preradu vrlo fine pređe kao one što su izrađene od fibrila gde je vrlo mala
otpornost naišla na mehaničko delovanje.

36. Kružno pletaće mašine

Na kružno pletaćim mašinama izrađujemo desno-levo i desno-desno pletivo u crevastom

obliku. Razlikujemo više vrsta ovih mašina I to:

• jednoiglenične kružno pletaće mašine i

• dvoiglenične kružno pletaće mašine
Jednoiglenične kružno pletaće mašine imaju samo jednu iglenicu u obliku cilindra, a
dvoiglenične mašine pored cilinder iglenicu imaju još jednu koju nazivamo tanjirastom
iglenicom ili Rip u namačkoj literaturi, kao i desno-leve kružne mašine. Ovaj naziv se česće
koristi i kod nas, kao I naziv jednofonturne kružne mašine. Na slici 36.1 dati su osnovni radni

481 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

organi mašine koji učestvuju u procesu pletenja desno-levog pletiva. Igla (1) postavljena je
vertikalno u kanalu cilindra . Pređa (4) se uz pomoć vodiča polaže u glavama igala. Između
igala deluju kombinovane platine (2) koje imaju ulogu da zadržavaju polupetlje na telima
igala za vreme dok se polaže pređa u glavama igala. Platina ima ulogu da svojim trbuhom
potpomaže prebacivanje polupetlje sa tela igala preko glave igala. Po obimu cilndra mašine
sa spoljnje strane postavljene su platine 3 koje svojim kljunom potpomažu kuliranje pređe
između igala i izjednačavanje uvojaka radi dobijanja petlji jednakih dužina.

Radni organi jedne dvoiglenične kružno pletaće mašine dati su na slici 36.2. Iglenica u
obliku cilindra (1) postavljena je vertikalno u odnosu na gornju iglenicu (2) koja je u obliku
ploče ili tanjira. U nemačkoj literature se naziva Rip iglenicom. U obadve iglenice
postavljene su jezičaste igle (1) sa stopalima (8). Ispod svake igle u cilindričnoj i tanjirastoj
iglenici postavljeni su potiskivači igala koji se pokreću uz pomoć brava (4) i (5). Igle se
pokreću bravama (6) I (7) I to posebno za donje i gornje stopalo, kako je označeno na slici.

Slika 36.3. prikazuje radne organe Levo-leve kružno pletaće mašine sa levo levim iglama (1),
šiber platinama (2) i (3) koje svojim kukicama povlače igle iz jednog (4) u drugi (5) cilindar
za stvaranje petlji. Šiber platine imaju po tri stopala u tri različita nivoa, koja se pokreću uz
pomoć brava (6). U procesu pletenja kombinovane platine (7) imaju zadatak da zadržavaju
polupetlje na tela igala za vreme polaganja pređe u glavama igala I potpomaže prebacivanje
polupetlje preko glave igala.

Slika 36.1. Osnovni radni organi za pletenje na jednoiglenčnoj

kružnoj mašini

Na slici 36.4. prikazana je radna faza kretanja igala kroz sistem brava jednoiglenične
kružno pletaće mašine. Igle (5) podižu se pomoću podizača brave (1) a spuštaju uz pomoć
spuštača brave (2) koji se može podešavati naviše i naniže (vidi strlicu) u zavisnosti od
željene veličine petlji, odnosno gustine pletenja. Pravac kretanja igala prikazuje strelica
udesno. Igle se podižu uz ivicu podizača do maksimalne visine toliko da se polupetlja nađe na
telo igala. Igle se spuštaju uz ivicu spuštača a polupetlja se podiže naviše I dolazi do ispod
osovinice jezička. Daljim spuštanjem igala dolazi do ostalih faza u procesu stvaranja petlji
koje smo već ranije opisali. Pređa se polaže uz pomoć vodiča pređe (3). Igle se kružno vode
sa delovima za vođenje igala (4).

Slika 36.5. prikazuje jedan segment brava sa svim pozicijama u procesu stvaranja jednog reda
petlji na dvoigleničnim kružno pletaćim mašinama. Slika pod (a) prikazuje tanjirastu bravu za

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 482

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

vođenje igala sa gornjim i donjim stopalima. U segmentu brava (1,3,5) vode se igle sa donjim
stopalima. U kanalu (1) igle se podižu do maksimalne visine, a spuštaju pomoću spuštača
igala (5) (vidi strelicu). Deo brave (3) je zahvatni deo koji se može dovesti u položaj da se
igle nepotpuno podignu u položaj kada se na iglama stvaraju zamke, to je ustvari zahvat na
iglama. Trenutno ovaj deo je u položaju kada se igle podižu do maksimalne visine kada se u
momentu spuštanja stvaraju petlje.
Deo brave (2,4,6) služi za vođenje igala sa gornjim stopalima na isti način kao sa donjim
stopalima. Spuštači brava (3) i (4) se u literature najčešće nazivaju delovi za kuliranje.
Segment brava na slici pod (b) je ustvari cilindrična brava za vođenje igala kratke i duge
drške. Igle duge drške vode se sa bravom (1, 3, 5), a sa kratkim drškama sa bravom (2, 4, 6).
Za obe brave oznakama A označen je početak kretanja igala; B- zahvatna visina; C-
maksimalna visina; D-tačka polaganja pređe; E- tačka kuliranja (regulisanje gustine).
Slika 36.6. prikazuje raspored igala u cilndričnoj i tanjirastoj iglenici : jedna igla sa kratkom
drškom, jedna sa dugom.., , odnosno u tanjirastoj iglenici : jedna sa dugom drškom, jedna sa
kratkom drškom. Na ovaj način u stvaranju jednog reda petlji učestvuju dva sistema. Sa
jednim sistemom brava petlje se stvaraju samo na iglama kratke drške, a sa drugim sistemom
samo na iglama duge drške. Na ovaj način je onemogućeno sudaranje igala kratke drške iz
cilindrčne iglenice sa iglama duge drške u tanjirastoj iglenici. Ovakvin načinom pletenja
dobija se desno-desno ukršteno pletivo poznato pod imenom "Interlok pletivo". To su ustvari
dva desno-desna pletiva, ili prepletaja, međusobno umrežena.

Slika 36.2. Osnovni radni organi za pletenje Slika 36.3. Levo-leva kružno
na dvoigleničnoj kružnoj mašini pletaća mašina sa levo-levim
iglama

483 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 36.4.
.4. Radne faze u procesu stvaranja petlji sa bravama
jenoigleni
enoiglenične kružno pletaće mašine

Slika 36.5.
.5. Segmenti brava cilindrične
cilindri i tanjiraste iglenice
sa putanjom kretanja igala

Slika 36.6. Raspored igala na

Interlok mašini

Na slici 36.7.
.7. dato je naknadno kuliranje sa polaganjem pređe
pre
(a), prebacivanjem polupetlje na zatvoreni jezičak
jezi igle (b).
kuliranje i odbijanje polupetlje I provlačenje
provlač kroz novo
formirani uvojak, odnosno sada polupetlju (c) i naknadno kuliranje sa iglama tanjiraste
iglenice.

Slika 36.8.
.8. prikazuje kulirne tačke
tačke za ciliinder i tanjiraste igle sa Izgledom krive kretanja
tanjirastih igala (1) I cilindričnih igala
ig (2).

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni

redov profesor // vojatriks@yahoo.com
yahoo.com 484
Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 36.7. Naknadno kuliranje

Slika 36.8. Kulirne tačke za cilinder i tanjiraste igle

485 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 36.9. Centralno podešavanje

iglenog cilindra

Na slici 36.9. data je šema centralnog

podešavanja cilinder iglenice kod
jednoiglenične kružno pletaće mašine. Ovo
podešavanje je ustvari podizanja ili spuštanje
iglenog cilindra radi podešavanja gustine
pletenja u onim slu?ajevima kada gustinu
pletenja koju želimo da postignemo ne
možemo postići
preko brava, odnosno spustača igala.

1- oklop cylinder brave; 2- podešavanje; 3-

uređaj za podešavanje; 4 do 6- prenosni menjač.

Na slici 36.10 prikazana je štelovanja dubine kuliranja, odnosno veličine petlji kod levo-levih
kružno pletaćih mašina kod tanjiraste iglenice (a), i cilinder iglenice (b) preko pokretača (1) i
vijka (2).
Slika 36.11 prikazuje šemu nadgledanja (kontrole) igala, odnosno njene glave (1), preko
sistema sočiva (2), priejmnika (fotodiode) (3), otvora (blende) (4) i izvora svetlosti (5).

Na slici 36.13 prikazan je primer jedne male kružno pletaće mašine sa pravcem kretanja
s= f(φ) igala I platina sa jednim cilindrom jednosistemne mašine. Pravac kretanja igala i
platina označen je strelicom.

Slika 36.10. Podešavanje Slika 36.11. Fotoelektrična kontrola

dubine kuliranja kod levo-leve igala
kružno pletaće mašine

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 486

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 36.12.
36 Kontrola pletiva (a) i igala (b)

Slika 36.13.
36 Krive kretanja igala i platina s = f(φ)

36.1. Postupak stvaranja petlji na kružnoj mašini

Na slici 36.14a
.14a prikazan je momenat kada se cilindrična
cilindri igla pokreće će naviše a polupetlja
nalazi na telo igle odmah ispod otvorenog jezička
jezi ka igle. U isto vreme igla tanjiraste iglenice
krećee ulevo ili napred tako da se i na njoj polupetlja nalazi na telo igle. Slika 38.14b prikazuje
momenat kada vodičč polaže pređupre na otvorene jezičke ke u momentu kada igle počinju
po da se
krećuu naniže i udesno. U isto vreme na iglama se polaže pređa
pr a na otvorene jezičke.
jezi

Na slici 36.14c i d. prikazana je završna faza kada se igla cilindrine iglenice spusta naniže
a tanjirasta udesno. Polupetlje se nalaze na zatvorenom jezičku
jezi ku a vodič je položio pređu
pre u
glavama igala. Daljim povlačenjem
povlač igala polupetlje prelaze preko glave
ave igala i provlače
provla se
kroz novo stvoreni uvojak tako da polupetlje u dodatnim fazama prelazi u novu petlju, a novo
stvoreni uvojak prelazi u polupetlju.
Na slici 36.15. dat je Model mašine 13GG sa 12-14 12 finoćee sa efektivnim podešavanjem.
Inovativno je povećan ćan broj boja pređe
pre i dodavačaa (42). Postoji funkcionalna podela
čenje pređe
makazastog uređaja za sečenje pre e kao I štipaljke za pridržavanje. Patent struktura (Rib) ili
desno desno pletivo, se podešava sa bravnim sistemom za kretanje igala. Kontrolni system :
čak.
LCD displej i USB priključak.

487 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni

redov profesor // vojatriks@yahoo.com
yahoo.com
Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

ploča

cilinder

Slika 36.14. Početne i završne faze u postupku stvaranja petlji

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // vojatriks@yahoo.com 488

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

Slika 36.15.
.15. Moderna kružno pletaća ćim cilindrom
pleta mašina sa rotirajućim

Specifikacija
Model: MBI-S1342
Rotacija iglenog cilindra: recipročno
recipro nazad i napred
Prečnik: 25,1 e” (638mm)
Finoća: 13 po nemačkočko engleskom sistemu (38,1 mm – 1 gauge)
Bravni sistem podešavanja: od 12 do 14 gauge efektivno u koracima motora
Brzina pletenja: Max. 20 redova u minuti više od 42 promene boja
Max. 40 redova u minuti ispod 21 promene boja
Dodavanje (Tarn kontrolni okvir)
okvir Intarzija: 42 transportera / Patent: 2 dodavača
dodavač
Selkcija WAC pogoni / 44 kompleta za Intarziju / 2 seta za paent pletenje / 3 seta za bod
Promena boje: 42 promene boje pređa
Maksimalni broj igala Cilinder iglenice: 680 igala
Pločasta iglenica (Prenos igala)
igala
1: 1 patent → 339 igala
2: 1 patent → 226 igala
Crevasti (šuplji) patent → 678 igala
Skidanje pletiva dole: Obrtni moment motora: kontrolisan
Snaga: 3 faze, 220V, 50/60Hz,
50/60Hz 1.1Kw (1.5HP)
Upravljanje Sistemom: AC servo motor, kontrolisana brzina, servo reduktor
Zaustavljanje kretanja: Odmaranje pređe,
pre brojanje, hitni slučajevi,
padanje ulja na pletivu, Sigurnost ograde, klima zatvorena, višak struje, napona,
napona pad
napona, preko opterećenje, Gubitak snage,
snage višak toplote, veće brzine
Komprimovani vazduh: 5,1 ~ 6.1Bar, 5 ~ 6 kgf/cm2
Dimenzije: 2900 x 2900 x 2675mm (Š x D x V)

čiti uzorci pletiva koji se pletu na ovoj mašini.

Na slici 36.16 dati su različiti

489 Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni

redov profesor // vojatriks@yahoo.com
yahoo.com