15.3.2018.

 Predavač: dr Aleksandra Šućurović

 Predavanje: četvrtkom 9:45-12:15, u 407
 Vežbe:četvrtkom 12:15-14:00, u 407
 Fond časova: 3+2; ESPB:7
Zaštita ţivotne  Kabinet: lab. za fiz. hemiju, I sprat
sredine  Konsultacije: po dogovoru
(EKOLOGIJA)  E-mail: aleksandra.sucurovic@vts-zr.edu.rs
-uvodno predavanje

1.Sadržaj predavanja
Cilj i ishod predmeta ned
elja
Nastavna jedinica i sadržaj datum
 Cilj: Priprema i osposobljavanje studenata za voĎenje i kontrolu 1 Uvod. Sistemi ekološkog upravljanja i ekološko 8.3.2018.
procesa u cilju aktivne zaštite životne sredine. inţenjerstvo. Zagađenje i uticaj na ekosisteme i
 Tokom ovog kursa usvajaju se osnovna znanja vezana za zdravlje ljudi.
primenu tehnologije u rešavanju problema, koji se javljaju
prilikom korišćenja životne sredine od strane antropogenog 2 Zakoni odrţanja protoka mase i energije 15.3.2018.
faktora zagađenja u ekosistemima.
 Ishod: Osposobljavanje studenata da samostalno vrše standarna
ispitivanja npr. otpadnih voda i da na bazi rezultata monitoringa, 3 Vazduh. Izvori aero zagađenja. Rasprostiranje 22.3.2018.
mogu da predloţe metode prečišćavanja, da zna da objasni zagađujućih komponenti. Određivanje emisije i
osnovne principe i uslove primenjenih metoda za prečišćavanje
otpadnih voda (sedimentacijom, koagulacijom i flokulacijom, imisije čvrstih čestica i gasova.
filtracijom, flotacijom, itd.) 4 Vazduh. Postupci i uređaji za prečišćavanje 29.3.2018.
 Da obrazloţi šeme uređaja za prečišćavanje industrijskih gasova,
otpadnih voda i muljeva. gasova. Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru.
 Da zna da izvrši ispitivanje pH, elektrolitičke provodljivosti, Strategija zaštite i zakonska regulativa.
suspendovanih materija, organskih supstanci i sadrţaja amonijaka 5 Buka. Buka kao zagađivač. Zakonska regulativa. 12.4.2018.
Voda. Zaštita voda. Resursi. Zagađenje.
6 Voda. Tretman voda. 19.4.2018.

7 I kolokvijum 26.4.2018.

ned
2. Sadržaj vežbi
elja Nastavna jedinica i sadržaj datum nedelja Nastavna jedinica i sadržaj datum
8 Ĉvrsti otpad. Upravljanje čvrstim otpadom. 1 Uvod u praktičnu nastavu. 15.3.2018.
Komunalni čvrsti otpad. 3.5.2018. 2 Izračunavanje zagađenja vazduha (emisije, 22.3.2018.
9 Ĉvrsti otpad. Integralno upravljanje čvrstim 10.5.2018. transmisije, imisije) na bazi zakona odrţanja mase
otpadom. Industrijski čvrsti otpad. i energije. *OSR
3 Izračunavanje zagađenja vazduha. *OSR 29.3.2018.
10 Opasan otpad. Kategorizacija i klasifikacija. 12.5.2018.
Upravljanje opasnim otpadom. Tretmani i 4 Buka. *OSR 12.4.2018.
deponovanje opasnog otpada. 5 Voda. Određivanje pH i elektrolitičke 19.4.2018.
11 Radioaktivan otpad. Elektromagnetno polje i ţivotna 17.5.2018. provodljivosti voda. *OSR
sredina. 6 Određivanje HPK, BPK, permaganatni broj, 26.4.2018.
12 Ekološki rizik. Ekološka etika. 24.5.2018. spektrofotometrija. *OSR
7 Određivanje suspendovane materije. 3.5.2018.
13 II kolokvijum 31.5.2018. Određivanje amonijaka. *OSR
8 Ĉvrsti otpad-proračuni. *OSR 10.5.2018.
14 Podela potpisa u indekse 7.6.2018.

1
 15.3.2018.

3. Literatura
ned
elja Nastavna jedinica i sadržaj datum
9 Ĉvrsti otpad-proračuni. *OSR 12.5.2018.

10 Opasan otpad-proračuni. *OSR 17.5.2018.  1. Milan Pavlović (2004): Ekološko

inţenjerstvo, Tehnički fakultet Mihajlo
11 Radioaktivni otpad. *OSR 24.5.2018. Pupin, Zrenjanin.
 2. Radmila Šećerov Sokolović, Slobodan
12 Ekološki rizici. *OSR 31.5.2018.
Sokolović (2002): Inţenjerstvo u zaštiti
13 Potpisi 7.6.2018.
okoline, Tehnološkii fakultet, Novi Sad.
 Miloje Mađţarević (2002): Zaštita ţivotne
sredine, Zrenjanin.
*odbrana seminarskih radova (OSR)

4. Predispitne obaveze Kolokvijumi

 1. Uredno pohađanje predavanja (0-5 Test Maksimalan br. Datum rada
poena
poena)
1 15 26.4.2018.
 2. Uredno pohađanje veţbi (0-5 poena)
2 15 31.5.2018.
 3. Odbrana seminarskog rada (0-30
poena)
 4. Polaganje kolokvijuma (0-15 poena)

5. Kriterijum za formiranje OSNOVNI PRINCIPI TEHNOLOGIJA ZA

ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE
ocene  Zaštitom okoline obezbeĎuje se:
Vrsta aktivnosti studenta Broj bodova -sveobuhvatno očuvanje kvaliteta životne
1 Uredno pohađanje predavanja 0-5 sredine,
2 Uredno pohađanje veţbi 0-5 -očuvanje prirodnih zajednica,
3 I kolokvijum 0-15
-racionalno korištenje prirodnih izvora i
4 II kolokvijum 0-15
energije na način, koji je najpovoljniji za
5 Odbrana seminarskog rada 0-30
okolinu, što je osnovni preduslov zdravog
Σ pre ispita do 70
održivog razvoja
Ispit do 30
UKUPNO do 100

2

 Pod pojmom zaštita životne sredine
podrazumeva se naučna oblast koja se bavi
očuvanjem zdravog životnog okruženja;
 Zaštita životne sredine odreĎuje granice
raznih vrsta opterećenja (zagaĎenja),
predlaže zakonske propise, uvodi
preventivne i reparativne tehničke mere za
održanje potrebnog kvaliteta vazduha,
voda, zemljišta i prehrambenih proizvoda i
dr.
Tehnološka proizvodnja pored ekonomičnosti mora imati
opravdanost i sa stanovišta zaštite ţivotne sredine.
Zaštita ţivotne
sredine
Uvod. Sistemi ekološkog
upravljanja i ekološko
inženjerstvo. ZagaĎenje i
uticaj na ekosisteme i zdravlje
ljudi.
15.3.2018.
 Proces proizvodnje hemijskih i/ili prehrambenih
proizvoda praćen je emitovanjem velikih količina
čitavog niza otrovnih i štetnih gasova. Osim toga
dolazi i do ispuštanja otpadnih voda i odbacivanja
različitog čvrstog otpada. Sve od navedenog dovodi
do zagaĎenja životne sredine.
 Mora se insistirati na odabiru mašina i aparata u
procesu proizvodnje, koji stvaraju ili ispuštaju
minimalnu moguću količinu zagaĎenja.
 Ukoliko je to nemoguće obezbediti, neophodna je
primena odgovarajućih prečistača.
Značaj ekološkog inţenjerstva
-U sadašnjim uslovima ekološko inţinjerstvo pomaţe u
razumevanju ljudskog i prirodnog okruţenja i načina
njihovog funkcionisanja u cilju sagledavanja opšte
ugroţenosti i kakve sve opasnosti nastaju usled zagađenja
okoline
-U osnovi reč je o multidisciplinarnoj nauci, jer uključuje
niz oblasti inţinjerstva, fizičkih i bioloških nauka.
Zadatak stručnjaka iz oblasti ekološkog inţinjerstva je
upravljanje okruţenjem, planiranje načina njegove zaštite,
oblikovanje, modelovanje i projektovanje opreme i
postrojenja radi postizanja navedenih ciljeva.
3

TEHNOLOGIJA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE SE RAZVIJA
U SLEDEĆIM PRAVCIMA:
(EKOLOŠKI INŢINJERING)
 smanjenje buke,
 kontrola kvaliteta vode za piće,
 smanjenje emisije štetnih izduvnih gasova
iz industrijskih postrojenja i saobraćaja,
 kontrola kvaliteta prehrambenih
proizvoda,
 zabrana proizvodnje jedinjenja koja
izazivaju oštećenja ozonskog omotača ili
nepovratno kontaminiraju postojeće
ekosisteme
 Osnovni ciljevi zaštite okoline u ostvarivanju
uslova za održivi razvoj (ravnoteţa između
čoveka i prirode) su:
1. Trajno očuvanje izvornosti, biološke raznolikosti prirodnih
zajednica i očuvanje ekološke stabilnosti.
2. Očuvanje kvaliteta ţive i neţive prirode i racionalno
korištenje prirode i njenih dobara.
3. Očuvanje i obnavljanje kulturnih i estetskih vrednosti
krajeva.
4. Unapređenje stanja u kome se okolina nalazi i osiguranje
boljih uslova ţivota
 Ujednačenim odnosom zaštite okoline i razvoja
privrede
 Sanacijom oštećenih delova okoline
 Razvijanjem svesti o potrebi zaštite okoline u vaspitnom i
obrazovnom procesu
 Donošenjem propisa i zakona o zaštiti okoline
 Neprestanim obaveštavanjem javnosti o stanju okoline i
učestvovanjem javnog mnjenja u zaštiti okoline
 Povezivanjem sistema i institucija zaštite okoline sa
relevantnim međunarodnim institucijama iz iste oblasti
 Sprečavanjem dela koja ugroţavaju okolinu
15.3.2018.
OBLICI ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE:
 Predlozi za sprovoĎenje osmišljenog
prostornog ureĎenja,
 nadzor nad skladištenjem otpada,
 podsticaj za primenu energetski
štedljivih tehnologija,
 upotreba obnovljivih izvora energije,
 sprovoĎenje potrebnih mera za
ostvarenje trajno održivog razvoja
 Navedene ciljeve moguće je postići na sledeće
načine:
 Predviđanjem, praćenjem, sprečavanjem, ograničavanjem
i uklanjanjem nepovoljnih uticaja na okolinu
 Zaštitom i uređenjem izuzetno vrednih delova okoline
 Sprečavanjem rizika i opasnosti po okolinu
 Podsticanjem korištenja obnovljivih prirodnih izvora
energije
 Podsticanjem upotrebe proizvoda i korištenja postupaka
proizvodnje koji su najpovoljniji po okolinu
Uvod
 Razvoj sistemskog inţenjerstva kreće početkom XX
veka, najpre kao deo građevinarstva.
 Praktično je bilo primenjivano u građevinarstvu još
1850. godine od kada se zaštita ljudskog zdravlja
institucionisala.
 Najznačajnija aktivnost ekološkog inţenjerstva u tom
periodu bili su uređajii za odvod otpadnih voda i
vodosnabdevanje.
 1950. iskustva zasnovana na naučnom saznanju su
postali osnov za ozbiljne konstruktivne zahvate u
ovoj oblasti
 1960. sve je više zastupljeno vodosnabdevanje,
prečišćavanje otpadnih voda i vazduha, a njegovo
sprovođenje je izjednačeno sa kvalitetom zaštite
ţivotne sredine i zdravstvenim nivoom stanovništva.
4
 15.3.2018.

Danas se ekološko inženjerstvo, razvija kroz tri
osnovne ideje:
 Zaštita ljudi od rizika uzorkovanih, kvalitetom
vazduha ili vode, buke ili radijacije
 Pravilno odlaganje otpada
 Obezbeđenjem od štetnih efekata svih vrsta
ljudskih aktivnosti
Cilj ekološkog inženjerstva: razumevanje
ljudskog i prirodnog okruženja, načina njihovog
funkcionisanja, radi razumevanja kako oni
mogu biti ugroženi i kakve opasnosti nastaju
zagađenjem okoline
Ekološko inženjerstvo pokriva sledeće
oblasti:
 Prerada i odlaganje produkata prerade otpadne
vode, nastale u industrijskim procesima
 Upravljanje sa kišnom vodom radi zaštite vodne
ekologije
 Modeliranje vodnih površina kao integralnog dela
okruţenja
 Prikupljanje i transformacija gasova i aerosola
zavisno od zahtevanog kvaliteta vazduha radi
zaštite ljudskog zdravlja i prevencije ekonomske
štete
 Zaštita ljudi od fizičkih, hemijskih i bioloških
opasnosti u radnom okruţenju

Ograničenja u radu inženjera

 Zaštita ljudi i prirodnog okruţenja od fizičkih, hemijskih, ekološkog inženjerstva:
bioloških i radijacionih štetnih efekata, opasnih otpada
i materijala  Ekolog-istraţivač im daje
informacije o uticaju
 Snabdevanje i odgovarajuća priprema vode za zagađenja na eko
urbanu i industrijsku upotrebu sistem
 Prikupljanje, prerada i odlaganje gradske otpadne  Industrijski inţenjer
vode uz korišćenje odgovarajuće opreme radi zaštite dostavlja informacije o
tehnološkim
kvaliteta resursa površinskih i podzemnih voda mogućnostima industrije
 Prikupljanje, transport, prerada, ponovno korišćenje  Društveno-socijalni
resursa i neophodno deponovanje urbanog otpada zahtevi, ekonomske
 Razvoj i inplementacija dizajnerskih kriterijuma i mogućnosti i tehnički
nivo razvoja društva
operativnih procedura za struktuiranje i procesiranje često predstavlja
sistema koji zaštićuju i poboljšavaju kvalitet okruţenja značajno ograničenje
kao i konzerviranje prirodnih resursa

Zadatak ekološkog inženjerstva je

i da definiše troškove : U procesu zagađenja definisana su tri ključna
 Prevencije,
događaja koja su značajna za ekološko
inţenjerstvo i njegove aktivnosti:
 Kontrole i
 Otklanjanja nastanak zagađenja → procesi u okruženju → prijemnik/efekti
zagađenja
koji svakako  Uključivanje u evropske integracione procese
predstavljaju sloţenu zahteva kvalitetno sprovođenje zaštite ţivotne
ekonomsku, tehničku sredine, kao i ubrzani razvoj ekološkog
i etičku inţenjerstva na ovim prostorima.
problematiku.

5

Zagađenje i uticaj
na zdravlje ljudi i
ekosisteme
 Dalji ekonomski razvoj i rast populacije
dodatno opterećuju ekosistem i troše
prirodne resurse planete
™Sredinom 2005. godine na Svetu je ţivelo
6,5 milijardi ljudi
 Do 2025. populacija će narasti na 7,9
milijardi, a do 2050. na 9,3 milijardi
 Ĉak 1,6 milijardi ljudi će ţiveti u Indiji, 1,4 u
Kini i 420 miliona u SAD-u
 Ruralno stanovništvo prisiljeno je na migraciju
(prema gradovima)
 u gradovima ţivi oko pola svetskog
stanovništva
 U najsiromašnijim delovima sveta još uvek dve
trećine populacije ţivi u ruralnim područjima
 25-50% urbane populacije ţivi u ilegalnim
objektima bez zadovoljenih osnovnih uslova
za ţivot
15.3.2018.
Aktivnosti čoveka su dovele do velikih

promena u prirodnom okruţenju
 Visoki stepen blagostanja, zdravlja i

ekonomskog razvoja
Negativan uticaj na zdravlje ljudi (direktno ili
indirektno)
 Ĉovek je umnogome menjao ţivotni prostor,
kako bi osigurao zadovoljavanje rastućih
potreba za resursima, primarno hranom i
vodom
 Toliki broj stanovnika će opteretiti ţivotnu sredinu
 Nuţnost današnjice je donošenje globalnog plana
odrţivog razvoja
 On je nuţan i za usporavanje trenda rasta
siromaštva, kao i porasta nejednakosti unutar
regija i drţava zbog nejednakih mogućnosti
iskorišćavanja prirodnih resursa
 Siromaštvo je najvaţnija odrednica pothranjenosti,
nedostupnosti sigurne vode za piće i sanitacije,
nemogućnosti sigurnog odlaganja otpada,
nedostupnosti zdravstvene zaštite, itd.
Ţivotna sredina
 Skup egzogenih činilaca koji mogu uticati na
zdravlje i bolesti kod ljudi
 Dele se na fizičke, hemijske i biološke
 Uključuju i socijalne, političke, kulturalne i
ekonomske činioce
 Biološki agensi bili su od većeg značenja u
prošlosti
 Danas su najveći izazovi za zdravlje ljudi
zagađen vazduh, voda, zemljište, nepravilno
odlaganje komunalnog i opasnog otpada,
pesticidi, radiološka kontaminacija, UV
zračenja, buka, globalna promena klime, itd.
6
 15.3.2018.

Vazduh i atmosfera (atmosferske

pojave)
Postoje mnoge vrste prirodne sredine u kojima se
čovek kreće :
 Osnovni preduslov zdravlja i blagostanja
 Radna sredina, okruţenje doma, okruţenje u
kojem osoba ţivi, sredina u kojoj čovek provodi  Savremeni način života je doveo do
slobodno vreme, itd. povećanja zagaĎenosti vazduha
 Opšte i specifične karakteristike i činioci koji mogu
pozitivno ili negativno uticati na zdravlje, treba  Visoki postotak ljudi živi u gradovima
dobro proceniti kako bi se smanjile negativne  Sve veća izloženost populacije štetnom
posledice
dejstvu zagaĎenog vazduha (više od dve
 Procena i kontrola činioca iz prirodne sredine koji
utiču na zdravlje, npr. vazduh, vodu, hranu, itd. trećine stanovnika u Evropi živi u
gradovima)

Zagađivači vazduha
U decembru 1952. godine,gusti smog u
Londonu prouzrokovao je veliku
smrtnost
 Razlika umrlih u odnosu na isto
razdoblje u 1951. godini iznosila je
4.500, odnosno zabeleženo je
povećanje mortaliteta od 80%, a
mortalitet se nije smanjio ni u sledećih
nekoliko meseci, nakon inicijalne
epizode zagaĎenosti vazduha smogom
 organska jedinjenja(benzen, toluen,CO,
dihlormetan, formaldehid, polihlorisani
bifenili, tetrahloretilen)ili
 neorganska jedinjenja (azbest,
kadmijum, olovo, mangan, živa)
 Klasični zagaĎivači vazduha su azot
dioksid, ozon, sumpor dioksid i lebdeće
čestice, koji su ujedno i najčešći
zagaĎivači, posebno u gradovima

 Lebdeće čestice(eng. particulate matter PM 10, PM

2,5) mogu prouzrokovati niz akutnih i hroničnih
oboljenja kod ljudi, najpre respiratornog i
kardiovaskularnog sistema.
 Nastaju kao nusproizvodi brojnih čovekovih aktivnosti
(proizvodnja energije, grejanje u industriji, saobraćaj,
itd.)
 Razlikujemo primarno nastale čestice koje se
direktno otpuštaju u atmosferu i sekundarno nastale
čestice koje se formiraju tek u atmosferi od preteča,
npr. sumpordioksida, azotovih oksida, amonijaka i sl.
 lebdeće čestice se sastoje od čvrstih i tečnih
komponenti, razlikujući se u fizičkim karakteristikama i
po hemijskom sastavu
 najznačajnija karakteristika im je veličina, jer od nje
zavisi i prenos u atmosferu i mogućnost inhalacije
 najopasnijima za zdravlje čoveka smatraju se čestice
koje imaju prečnik manji od 2,5 µm

7

 bitan izvor zagadjenja vazduha-emisije izduvnih
gasova iz motornih vozila
 policiklični aromatičnih ugljikovodonici (eng.
polycyclic aromatic hydrocarbons, PAHs) i benzen
su dve najkancerogenije supstance zagaĎenja
vazduha nastalog ovim putem
 ova vrsta onečišćenja je naročito značajna za
urbane sredine u slabije razvijenim zemljama
Azije
 stanovnici tih gradova su u većoj meri izloženi
ovim genotoksičnim supstancama u zagaĎenom
vazduhu-posebno opasno za decu
15.3.2018.
 Po hemijskom sastavu najčešće su sulfati, nitrati,
amonijak, joni (Na, K, Ca, Mg, Cl), ugljenik i teški metali
 Sposobnost širenja na velike udaljenosti
 MeĎu osobe s povećanim rizikom od negativnih
posledica lebdećih čestica ubrajaju se kardiovaskularni
bolesnici, plućni bolesnici, osobe s astmom, starije
osobe i deca
 Sadašnji nivo izloţenosti lebdećim česticama u Evropi
dovodi do smanjenja očekivanog trajanja ţivota za 8,6
meseci, što uzrokuje oko 100.000 hospitalizacija
godišnje
 Ukupan broj preuranjenih smrti u EU koji im se pripisuje
procenjuje se na 348.000, a među decom do 4 godine
starosti, taj broj iznosi oko 13.000 smrti
 Dodatan problem je zagaĎenost vazduha u
prostorima gde ljudi borave(radni ili kućni)
 Čovek u proseku provodi više od 80% svoga
vremena u zatvorenim prostorima ™
 Najznačajnije -izloženost duvanskom dimu
 Dugotrajna izloženost dece -redukovana funkcija
pluća, astma, a delom je i uzrok pojave alergija
 U zemljama urazvoju najveći izvor zagaĎenja
ambijentalnog vazduha jesu čvrsta goriva
(priprema hrane, grejanje) ™
 Bez dobre ventilacije-vrlo visok stepen lebdećih
čestica (povećani rizik od pneumonija kod dece) ™
 Unutrašnja atmosfera povezana i s nekim
tipovima karcinoma (azbestna vlakna u
zgradama, radon)
8

Elektromagnetna zračenja
 Široki spektar energija koje su biološki aktivne
te dovode do meĎudelovanja sa živom
materijom ™
 Proizvodnja,distribucijai korišćenje električne
energije ™
 Izloženost ovim zračenjima dovodi do
nepovoljnih posledica na ljudsko zdravlje
uključujući i mogućnost razvoja različitih oblika
maligniteta
 Dokazi za ovu povezanost su još‚uvek
nekonzistentni (nemogućnost egzaktnog
merenja izloženosti i izostanak jasne
povezanosti doza/odgovor)
Voda
 Opšte higijenske mere i sanitacija, kao i
snabdevanjem sigurnom pitkom vodom, uz
vakcinisanje, najzasluţnije je za povećanje
očekivanog trajanja ţivota
 Vaţnost snabdevanja sigurnom vodom
istaknuo je otac moderne epidemiologije
Dţon Snou koji je istraţivao epidemije kolere u
Londonu i 1849. godine objavio članak: "O
načinima prenosa kolere" povezujući koleru s
kontaminiranom vodom
15.3.2018.
 Radiofrekventna i mikrotalasna polja(300 herca do 300
megaherca, 300 megaherca do 300 gigaherca) ™
 Izloženost ovim poljima neizostavni deo savremenog
načina života ™
 Dokazane posledice ovih polja odnosi se na hipertermiju,
kao moguću posledicu apsorpcije energije zračenja,
neurovegetativna distonija, a mogući su kardiovaskularni
poremećaji i/ili mikrotalasna katarakta
 Mobilni telefoni-nekoliko studija pokazalo da dugotrajna
upotreba ovih ureĎaja nosi povećani rizik razvoja
karcinoma
 Kumulativna izloženost UV zračenju podstiče nastanak, i
to naročito kod osoba svetlije puti iznad 60 godina,
čitavog niza posledica ™
 Razaranje stratosferskog ozona usled zagaĎenja spoljne
atmosfere direktno utiče na povišenje izloženosti UVB
zračenju
 Ekonomski razvoj, rast populacije i klimatske promene
dovode do sve većeg opterećenja prirodnih zaliha
vode ™
 Snabdevanje vodom za piće -veliki izazov u
budućnosti ™
 Količina dostupne vode po osobi smanjila se od 16.800
m3 1950. na 6.800 m3 u 2000. godini zbog rasta
populacije
 Dnevna potreba za vodom po osobi iznosi izmeĎu 20 i
™
50 litara
 Uprkos visokom standardu u snabdevanju u Evropi još
uvek se dogaĎaju hidrične epidemije ™
 razlog tome su nedostupnost sigurne vode za piće za
preko 40 miliona ljudi(ruralna područja centralne i
istočne Europe sigurna voda za piće 30 - 40%) ™
 U svetu milijardu ljudi nema pristup sigurnoj vodi za
piće
9

 Prirodni izvori vode za piće su podzemna voda i
površinske vode ™
 Podzemna voda je mikrobiološki sigurnija, ali
može sadržati hemijske elemente opasne za
zdravlje poput arsena, gvožĎa, mangana, fluora
i dr.
 Posebna pretnja za sigurnost i čistoću vode su
ljudske aktivnosti(industrija i poljoprivreda) ™
 Zbog masovnosti posledica, najznačajnija su
mikrobiološka zagaĎenja vode (hidrične
epidemije), pa je za mikrobiološku sigurnost
vode, još uvek od velikog javnog i zdravstvenog
značaja kondicioniranje vode za piće -hlorisanje
Otpadne vode
 Odvod i čišćenje otpadnih voda izgradnjom
kanalizacionog sistema jedna je od
najznačajnijih tekovina savremenog
razvoja ™
 U prošlosti je najznačajnija bila u prevenciji
razvoja zaraznih bolesti ™
 Danas su opasnosti vezane uz dospevanje
štetnih materija iz komunalne, industrijske i
poljoprivredne delatnosti, kao i mogućnost
zagaĎenja izvora pitke vode (hidrološki
ciklus kruženja vode)
Ĉvrsti otpad
 Neadekvatno zbrinjavanje predstavlja jedan
od najznačajnijih izvora zagaĎenja
podzemnih voda ™
 Pored toga dospevaju i u površinske vode,
ulaze u zemljište, šire se vazduhom i
nakraju dospevaju u ljudski organizam ™
 Posebnu opasnost predstavljaju tzv. "divlje
deponije" bez prethodne pripreme terena i
propisanih sanitarno-tehničkih mera za
odlaganje predmeta i materija koje se više
ne koriste u domaćinstvu
15.3.2018.
Buka
 Deo života savremenog života ™
 Svaki zvuk u sredini u kojoj ljudi rade i borave, a koji
kod čoveka izaziva neugodan osećaj ili koji može
nepovoljno uticati na zdravlje. ™
Izuzetno je značajna izloženost u naseljima (tzv.

Komunalna buka -svakodnevna i celoživotna)
 Smetnje u obavljanju svakodnevnih aktivnosti,
razdražljivost te poremećaji sna ™
 Najznačajniji izvor ove buke –ulični saobraćaj
 Izloženost povećanom nivou komunalne buke-blagi
™
poremećaji mentalnog zdravlja,smanjena pažnja, kao i
socijalna adaptacija u školi, oštećenja kognitivnih
funkcija kod dece(sposobnost razumevanja pročitanog
teksta), pojava povišenog krvnog pritiska i
kardiovaskularnih bolesti (infarkt miokarda)
 Veliki značaj se pridaje upravljanju
otpadnim vodama uz obvezu prethodnog
pročišćavanja svih otpadnih voda pre
njihova ispuštanja u vodotokove ili more
 Otpadna voda sadrži u sebi znatne količine
™
po zdravlje štetnih hemijskih jedinjena kao
što su: pesticidi, deterdženti, polihlorovani
bifenili, policiklički aromatični ugljovodonici,
teški metali, lekovi, hormoni, radioaktivna
jedinjena …
 Idealni uslovi za širenje zaraznih bolesti kod
stanovništva koje živi u neposrednoj blizini
takvih deponija ™
 Povećavaju rizik za razvoj brojnih hroničnih
bolesti ™
 Agency for Toxic Substances and Disease
Registry(SAD) identifikovala je sedam grupa
zdravstvenih posledica koje uključuju: uroĎene
anomalije, različite vrste karcinoma, poremećaje
imunoloških funkcija, disfunkcije bubrega i jetre,
bolesti pluća i razna respiratorna, kao i
neurotoksična oštećenja
10

Zemljište
 ZagaĎenja hemijskim supstancama (industrija,
poljoprivreda,saobraćaj, komunalni sistem) ™
 ZagaĎivači se iz zemljišta ugraĎuju u biljke i
ulaze u čovekov organizam inhalacijom su
spendirane prašine, direktnom ili indirektnom
ingestijom (deca!) ™
 Aktuelno je zagaĎenje vezano uz ratna zbivanja
na odreĎenom području (zaostale minsko-
eksplozivne naprave koje predstavljaju značajan
javno zdravstveni problem prouzrokujući teške
povrede,invalidnost i smrtna stradanja)
 Osiromašeni uranijum otpušten iz zaostale
municije taloži se u životnoj sredini u obliku
većih, hemijski nepromenjenih fragmenata,ali i
u vidu prašine u obliku raznih oksida
 Prašina osiromašenog uranijuma gotovo je
™ 
nerastvorljiva, lako se udiše i pokazuje neznatnu
mobilnost u zemljištu
 U organizam dospeva primarno putem inhalacije
prašine, ali i putem ingestije (zagaĎenim
rukama tokom radova vezanih za zemljište) ™
 Tone osiromašenog uranijuma zaostale su u
zemljištu nakon nedavnih ratnih zbivanja širom
sveta, a stanovništvo koje živi na takvim
područjima i u posleratnom je razdoblju
kontinuirano je izloženo potencijalno štetnim
uticajima osiromašenog uranijuma
Globalna promena klime
 Unazad nekoliko decenija sve se više govori o
globalnoj promeni klime
 U 20. veku temperatura vazduha u Evropi porasla u
™ mogu promeniti sezonski uzorak
proseku za 0,6 °C ™
 PredviĎeni porast temperature na površini Zemlje u
21. veku iznosi izmeĎu 1,4 i 5,8 °C ™
 Nestanak šuma i širenje pustinja i zagaĎenje
atmosfere i posledična pojava efekta staklene bašte,
povezani su s promenama klimatskih prilika
 globalna promena klime može dovesti do povećanja
učestalosti prirodnih katastrofa, velikih ljudskih žrtava i
materijalnih šteta ™ njihova negativna posledica može
biti i indirektan (proizvodnja hrane i dostupnost pitke
vode– pothranjenost, epidemije zaraznih bolesti;
produbljivanje socijalne i ekonomske nejednakosti -
globalni sukobi)
15.3.2018.
Uticaj ratnih zbivanja na
zdravlje ljudi
 Pored izloženosti minsko-eksplozivnim
napravama, značajna je i izloženost
hemijskim te radioaktivnim sastojcima
zaostale municije (osiromašenom uranium) ™
 Nusprodukt obogaćivanja uranijuma, sadrži
oko 40% radioaktivnosti prirodnog
uranijuma i sva njegova hemijska svojstva
(teški metal, hemijski toksičan s
nefrotoksičnim, teratogenim te
potencijalnim kancerogenim svojstvima), a
koristi se u teškom tenkovskom naoružanju,
mecima i projektilima velike probojne moći
 Negativni uticaji prvi put su primećeni kod britanskih,
kanadskih i američkih vojnika, koji su učestvovali u
zalivskom ratu("Sindrom zalivskog rata")
Kompleksni, progresivni poremećaj više organa i
™
sistema, sa simptomima koji uključuju;
onesposobljavajući tumor, bolove u mišićima, kostima
i zglobovima, glavobolje, neuropsihijatrijske smetnje,
promene afekata, konfuzno stanje, probleme s vidom,
promene u hodu, gubitak pamćenja, limfadenopatije,
probleme sdisanjem, impotenciju, te morfološke i
funkcionalne promene mokraćnog sistema
 Povećano obolevanjeod leukemije te limfoma meĎu
italijanskim vojnicima pripadnicima mirovnih snaga
UN-ana Balkanu("Balkanski sindrom") ™
 Nepoznato je u kolikoj meri zaostala municijas
osiromašenim uranijumom utiče na zdravlje
lokalnogstanovništva?!
 Toplotniudari i ekstremna hladnoća
morbiditeta i mortaliteta
(kardiovaskularne i respiratorne bolesti) ™
 Visoke temperature -povećano
zagaĎenje vazduha (gradovi), povećana
koncentracija alergena, porast nivoa
mora(ogromne materijalne štete i
masovne migracije stanovništva)
11

 Nužnost primene preventivnih mera s ciljem
zaustavljanja degradacije životne sredine i
očuvanja prirodnih resursa i bioraznolikosti
planete ™
 Nužno slediti koncept tzv. "održivog
razvoja" (razvoj koji zadovoljava potrebe
ljudi bez ugrožavanja zdravlja budućih
generacija) ™
 Odgovornost i zdravstvenih profesionalaca,
ali i svakog stanovnika
 Izvori zagaĎenja mogu biti prirodni
(vulkanske erupcije, zemljotresi, požari,
poplave, itd.) ili veštački (često nazivani
antropogeni ili tehnološki) gde se ubrajaju
industrija, rudarstvo, poljoprivreda, i dr.
 Supstance rastvorene u vodi neophodne su
za život i opstanak, kako biljkama i
životinjama, tako i čoveku, jer se njenim
korišćenjem u organizam unose i potrebne
količine ovih materija.
 U suštini sve promene izazvane prirodnim
pojavama i uzorcima sem u izuzetnim
slučajevima (npr. Prodor usijane lave u reke
i sl.) čine da voda odreĎenih osobina i u
njoj primerenog biološkog sveta prelazi u
drugu grupaciju uz izmenu flore i faune.
 Za staru floru i faunu izmenjena voda je
zagaĎena, ali za one vrste koje u ovoj
izmenjenoj vodi opstaju ona nije zagaĎena.
15.3.2018.
Izvori zagađenja vodenog ekosistema
neorganskim zagađujućim materijama
 Prirodni procesi, kao izlaganje hemijskim i geohemijskim
aktivnostima, oslobaĎaju razne elemente iz Zemljine
kore
 Tranzit i transformacija ovih elemenata uključujuči
metale i njihove soli, najčešće uključuju geohemijske i
biološke procese reciklaže, formirajući na taj način
Zemljin biogeohemijski ciklus.
 Uticaj zagaĎenja na globalnu okolinu, preko aktivnosti
kao što su rudarski radovi, spaljivanje fosilnih goriva,
poljoprivreda, urbanizacija, stvarajuubrzani fluks (dotok)
metala i soli u ekosferu.
 Za neke metale i soli, globalni doprinosi iz antropogenih
izvora može biti mali u poreĎenju sa prirodnim uticajem,
ali antropogeni izvor može uzrokovati značajno lokalno
zagaĎenje kao kod rudarskog otpada.
Izvori prirodnog zagađenja
voda
 Vulkanske erupcije i zemljotresi
 Klimatske izmene
 Požari šuma i izmena vegetacionog omotača
 Erozija
Usled svih navedenih prirodnih procesa,
hemijski sastav i sadržaj supstanci u vodama
u prirodi nije stalan.
Sve dok se promene hemijskog sastava
dogaĎaju u odreĎenim granicama, voda se
može smatrati, nezagaĎenom, pa se ne opaža
uticaj na žive organizme
Antropogeni izvori
 VaĎenje i obrada mineralnih sirovina
 Metalurgija
 Energetika
 Hemijska industrija
 Poljoprivredna proizvodnja
 Saobraćaj
 Deponije otpada
12
 15.3.2018.

Hvala na paţnji!

13