NOVINARSTVO U ŠTAMPANIM MEDIJIMA

1. MODEL PISANJA: kvalitetno novinarstvo; žuto / tabloidno / senzacionalističko

novinarstvo

2. TEHNOLOŠKI RAZVOJ: tradicionalno novinarstvo (agencijsko, novinsko, radijsko i

televizijsko); novinarstvo novih multimedijalnih platformi

3. PODRUČJA KOJA POKRIVA: lokalno novinarstvo; nacionalno novinarstvo;

regionalno novinarstvo (prvo na udaru kad se ukidaju troškovi); globalno novinarstvo

4. TIP RADA: dnevno/faktografsko; analitičko novinarstvo; istraživačko

5. DEFINICIJA NOVINA: „štampani proizvod koji se kreira/izdaje na regularnoj osnovi

(dnevno, sedmično...) i izlazi u velikom broju primeraka“ (Turrow, Joseph)

Žak Atali: „Štampani mediji danas se ne razlikuju previše od onih pre 70 godina. Na neki način,
novine su danas samo još uspešnije: ima ih daleko više i imaju više čitalaca u svetu. Ali, na
kraju, sa dolaskom audiovizuelnih medija, internet medija, konzola, novina i televizije na
Internetu, kao i prilikama da se svi o svemu informišu na sajtovima kao što je You-Tube, koji je
neka vrsta zamene za radio, papirne novine će postepeno nestati. Ono što će opstati je uvek
prisutno strahovanje o kontroli slobode štampe pa i slobode misli“

 PERIODIKA: - namenjeni su određenoj publici, stajling magazini su uglavnom

mesečnici, neki izlaze i na tri meseca
-stilski su obeleženi, skupi su i imaju dobar dizajn

*naučno-istraživački su uglavnom kvartalni ili polugodišnji

Postojala je ograničena mogućnost štampanja novina kroz istoriju i u zavisnosti od režima

koji je bio u državi.
( Sunovrat Dnevnika – kad je Maja Gojković postala gradonačelnik, Dnevnik je prestao
da dobija državne oglase)

1
 Osobine štampe

1. PISANA KOMUNIKACIJA
2. INFORMACIJA JE ODŠTAMPANA
3. SVE JE VIDLJIVO
4. KUPUJU SE
5. OTVARA NOVA ZANIMANJA
6. VEST OD JUČE I ZA SVAKOGA
7. SPECIFIKOVANA IZDANJA

NEGATIVNO POZITIVNO
Bajato – vest od juče Specifična izdanja
Mnogo ograničenja Dobar stil i jezik

Osnovna osobina štampe je PISANA REČ. Štampa zahteva savladavanje veština čitanja, pisanja i
razumevanja pročitanog. Čitanje novina zahteva slobodno vreme i usredsređenost i posedovanje
para i naviku čitanja.

Novinarska izdanja i distribucija su privatizovani, ali i politizovani. Distributeri su najveći

dužnici novinama (ne plaćaju redovno).

Pismenost
 Prozna pismenost: Znanje i veštine koje omogućavaju razumevanje i korišćenje
informacija dobijenih iz tekstova, uključujući različite publikacije, priče, pesme, itd.

 Dokumentaciona pismenost: Znanje i veštine koje su neophodne da bi se locirale

informacije koje se nalaze u različitim formularima (npr. prijave za posao, formulari za
različita plaćanja, različiti redovi vožnje, mape, tabele, grafikoni...)

 Kvantitativna pismenost: Znanje i veštine koje su neophodne za primenu aritmetičkih

operacija samih ili grupisanih brojeva koji su štampani u materijalima. Primeri: izveštaj o
stanju na računu u banci, određivanje poreza na sopstveni prihod, određivanje iznosa
kamate na pozajmnicu, čitanje i razumevanje grafikona i tabela...)

2
Nepismenost
Pauline Rose koja je od 2011.godine za UNESCO nadležna za izveštaj o obrazovanju u svetu, za
Dojče Vele je 29.01.2014. izjavila da:

„57 miliona dece na svetu ne ide u školu“ i „774 miliona odraslih je nepismeno“

( Najčešće su to devojke i žene iz ruralnih krajeva i nerazvijenih zemalja).

Obrazovanje u Srbiji

 1,35 miliona nepismenih - 17% (250.000 nepismeno)

 23% osnovna škola
 50% srednja škola
 6% fakultet

Najčitanije novine u Srbiji 2014.(Agencija Partner Risrč Solušn):

1. BLIC 148.000
2. VEČERNJE NOVOSTI 120.000
3. KURIR 104.000

Ukupno 1.200.000 čitalaca.

Prodat tiraž: 400.000.
Po primerku: 1,7 čitalaca.
Najviše čitaju osobe između 55 i 64 godine.
Najmanje čitaju mladi od 18 do 24 godine.
Muškarci čitaju češće nego žene. (Izuzetak Alo koji čita 52% žena).

Magazini (ABC Srbije, decembar 2014.):

1. Pošalji recept 174.298

2. Torte i kolači 133.632
3. Blic žena 130.531
4. Bakina kuhinja 102.838
5. Skandal 55.440
6. Svet 42.252

3
 7. Lekovito bilje 35.265
8. Lepota i zdravlje 34.930
9. Star 32.724
10. Puls 26.597
11. Nedeljnik 25.080

Od 20 najprodavanijih magazina u Srbiji, „Color press group“ izdaje 15, „Axel Springer
Ringer“ izdaje 3, „Adria Media Serbia“ izdaje 2.

Informativni magazini

Tiraži:

1. NIN 9.000
2. VREME
3. NM MAGAZIN

Sudeći prema ovim podacima, ni jedan njuz-magazin, niti ozbiljna novina nije među
najčitanijima.
Tiraž je odraz i javnog vrednovanja štampe, ali i stanja duha javnosti.
Mediji koje jedno društvo preferira u visokoj meri koreliraju sa stepenom demokratičnosti
zajednice.

Najčitanjije novine u Srbiji 2018.:

Prosečna dnevna čitanost je „složeni“ zbir svih redovnih i jednog dela čestih i povremenih
čitalaca.

Prosečna dnevna čitanost:

Blic – 147; Večernje novosti – 119; Kurir – 122; Informer – 103; itd.

Prosečna čitanost:

Kurir, Blic, Alo, Informer, Večernje novosti, Politika

Novine u Velikoj Britaniji sve više ulažu u proučavanje i adresiranje novih sadržaja za mlađu
publiku, takozvanu Z generaciju i njihove malo starije rođake, takozvane milenijalce, ali je vrlo
neizvesno da li će se to isplatiti.

4
Tinejdžeri ne čitaju novine. Da li je ovo istina?

Nedavno objavljena studija „Edelmanovog barometra poverenja“ pokazala je da se vraća

poverenje u tradicionalne medije i to baš u segmentu 18-34 godine. Istovremeno, listovi kao što
su The Atlantic, The Washingtnon Post i The Wall Street Journal beleže porast pretplatnika u
kategoriji milenijals.

Pretpostavlja se da su servisi poput Spotify i Netflix-a naučili mlade ljude da budu spremniji da
plate dobar sadržaj. Zabeležen je porast mladih od 18 do 24 godine koji plaćaju online vesti sa
4% na 18% u Americi, što je poznato kao „Trump-bump efekat“.

U međuvremenu je Guardian svojim fokusom na volonterske doprinose duplirao broj svojih

redovnih pretplatnika. Neka izdanja se opredeljuju za besplatan pristup sadržaju za mlade od 16
do 19 godina, kao npr. Financial Times, koji kaže da kao posledicu prenošenja“od usta do usta“
sada ima 16.000 studenata i profesora iz 1.500 škola koji imaju neograničen pristup sajtu ft.com.
Od njih očekuju da postanu pretplatnici kada dođu na univerzitet i zaposle se. Cilj nije da se
odmah unovči ova nova publika, već da se izgradi most između učionica i onoga što se dešava u
stvarnom svetu oko njih.

Rezultati istraživanja su pokazali da se novine u Srbiji ne čitaju zbog nepismenosti,

nedostatka navike čitanja, siromaštva, migracije mladih ka internetu, tabloidizacije i
kulture kiča.

Zašto se ne čita štampa?

Voren Bafet je izjavio: „Čitaoci novina idu pravo na groblje, zato što su oni koji ne čitaju
novine upravo završili koledž“.

Amerikanac Voren Bafet, poznat kao „mudri biznismen“ četvrti po redu najbogatiji čovek na
svetu prema listi američkog magazina Forbs za 2014. Poznat kao guru investicionog sveta čije
ulagačke rezone poštuju i pokušavaju da primene milioni biznismena na svetu (NM magazin).

Zašto se sve manje čitaju novine? – Najčešći odgovori auditorijuma:

 Nemam vremena
 Nepogodne/nezgodne su
 Novine su pristrasne
 Ne volim da čitam
 Treba ići do kioska i kupiti ih, ili pretplatiti se
 Nisu zanimljive
 Skupe su
 Velike stranice

5
  Sitna slova
 Stvaraju paniku i nervozu

Ko čita, a ko ne?

Istraživanja su pokazala da deca koja su odrasla u porodicama u kojima su čitale novine, to će

nastaviti da rade i kad odrastu. Deca koja su, nasuprot tome, odrasle u porodicama koje nisu
kupovale novine, to ni sama neće raditi u svom odraslom dobu. (Valić Nedeljković, 2011.Baran)

Informacija u novinama je odštampana, te se može i odloženo čitati.

Važilo juče, a danas novine imaju drugu ulogu, one vesti sukcesivno aktualizovane stavljaju na
svoje multimedijalne portale na internetu, a u klasičnim štampanim izdanjima teže da se
žanrovskom hibridizacijom (infotejment), temama i medijskom inicijativom u određenoj meri
tabloidiziraju i tako privuku čitaoce koji će ih i odloženo čitati.

Komercijalizacijom (sredstva pretežno prikupljaju od oglašivača, a ne prodajom tiraža)

smanjuju razliku između vesti i reklame (infomeršal) i time smanjuju svoju nezavisnost.

Bill Marimow, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, istraživački novinar i jedno vreme urednik
The Sun-a je rekao: „Kada se urednici fokusiraju na računovodstvo više nego na novinarstvo, tad
postoji problem sa demokratijom“.

Sve što novinar u novinama objavi vidljivo je. Svaka dobra misao uklopljena u valjanu rečenicu,
ali i svaka greška.
Najčešće se sudu tuže novinari štampanih medija za klevetu i uvredu.
Podsetimo na rečenicu koja služi kao ključni argument i dnevnim razgovorima „video sam u
novinama“ i „bilo je u novinama“.

Novine se kupuju na kiosku, daju u pretplatu ili besplatno dele.

 Garantovana prodaja: Prodavac snosi rizik gubitka ukoliko ne proda sve primerke koje
je dobio od izdavača.

 Prodaj ili vrati: Sve što se ne proda vraća se kao rimitenda izdavaču

RIMITENDA je razlika između tiraža i prodatih primeraka i mora se vratiti izdavaču.

PROZUMERI su oni koji kreiraju za medije i oni koji čitaju medije.

Na početku, novine su se pretežno izdržavale od prodaje i pretplate. Od reklama počinju da

žive krajem 19.veka, tačnije 1880. prvi put u SAD 50% zarade pokriveno je oglasnim prostorom,
a već 1910. čak 64%. (Turow, 2011.)

Danas u celom svetu veći deo prihoda štampanih medija dolazi od oglašivača, što utiče na
nezavisnost uređivačke politike.

6
U razvijenom svetu 68% tiraža magazina se prodaje preko pretplate. ( Baran, 2012.)

U zemljama zapadnog Balkana pretplata nije uvrežena navika, osim u Sloveniji.

„Umesto da deluju kao neki nezavisni četvrti stalež, ili sedma sila, medijski biznisi sve više
postaju komercijalni plaćenici“ (Brigs, Kobli 2005.)

VEĆINU PROSTORA ZAUZIMAJU REKLAME

LAKI SADRŽAJI, SPORT, VREME, FOTOGRAFIJE
IZDRŽAVAJU SE SAMO OD KOMERCIJALNIH PRIHODA
VELIKI NASLOVI

Razvila se jaka privredna grana.

Danas su mnoge od njih nastale kao promer „slovoslagač“, ali se pojavila nova poput
„digitalnog preloma“.

Štampa je za razliku od elektronskih medija vest od juče.

„Današnje novine, to je jučerašnja istorija sveta“ – Ljubomir Nenadović, narodni pisac,

prevodilac, novinar ii XIX veka

 Ova osobenost štampe važila je za 19. i delimično 20. vek, ali danas nije više zaista
istinita.

 U moderno doba novih digitalnih medijskih tehnologija, štampa ima i ulogu aktuelnog, iz
sata u sat svežeg plasiranja vesti. Ali ne u štampanom, već u svom virtuelnom prostor-
vremenu na internetskim multimedijalnim platformama.

 Dnevne novine koncentrišu se na VIKEND IZDANJA, koja sadrže ili veoma ozbiljne
ANALITIČKE TEKSTOVE i/ili puno zabavnog sadržaja, TELEVIZIJSKIM
PROGRAMOM za celu sedmicu i uz to još uvek POKLON ČITAOCIMA i REKLAMNI
DODATAK.

„Jedno savremeno nedeljno izdanje Njujork tajmsa ima više podataka o raznim dešavanjima nego
što je čovek pre jednog veka mogao da sazna tokom celog života“ – Politikin zabavnik

7
Štampa je razvila veoma specifikovana izdanja.

 Novine za svačije komunikativne potrebe:

1. Marginalizovane grupe
2. Žene
3. Muškarce
4. Manjine
5. Specifična interesovanja
6. Hobije
7. Oglašavanje

NOVINE ZA ŽENE

- Veoma rano, novinska industrija je razumela da bi trebalo štampati specijalizovana izdanja za

različite ciljne grupe.

- Žene su prvi časopis namenjen samo njima dobile u Londonu 1693.

- Mediji za žene se danas u Srbiji mogu podeliti na:

1. AUTOHTONE – sa dugom tradicijom izlaženja u Srbiji (tu spadaju osim stranica „za
žene“ u dnevnim novinama, komercijalni magazini, i još specijalizovani feministički
časopisi, novine i njuzleteri)

2. LICENCIRANA IZDANJA – koja su se u Srbiji pojavila jako rano još sredinom 70ih
(npr.“Burda“). Danas su to najčitaniji ženski magazini (npr.“Kosmopoliten“)

NOVINE ZA DECU

Đorđe Natošević je 1858. štampao prvi list za decu kod srba u Austriji. Tačnije, on objavljuje
prosvetno-pedagoške novine „Školski list“ sa prilozima za decu, a nekoliko godina kasnije,
jedan kratak period objavljuje „Dodatak školskom listu“ namenjen isključivo deci.

Najpoznatiji je svakako „Neven“ Jovana Jovanovića Zmaja, čiji je prvi broj izašao 1880. u
Novom Sadu.

Danas u Udruženju izdavača dečije štampe koje je osnovano pri Privrednoj komori Srbije ima 11
izdavača koji objavljuju 16 dečijih listova, uključujući one na jezicima nacionalnih manjina.
Međutim, broj svih dečijih novina koje se prodaju na kioscima je znatno veći, posebno
licenciranih izdanja koje se najčešće distribuiraju na celoj teritoriji zapadnog Balkana.
8
NOVINE NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA

Rezultati istraživanja pregleda stanja u regionu objavljeni 2013. godine u zborniku radova
„Informisanje na jezicima manjina na zapadnom Balkanu: sloboda, pristup, marginalizacija“
ukazuje na to da su najbrojniji mediji koji zadovoljavaju potrebe za komuniciranjem na
maternjem jeziku oni koji su u potpunosti formatirani i programirani na jeziku nacionalne
zajednice.

Problem je u tome što su:

 Kadrovski nedovoljno kapacitirani

 Nemaju jasnu uređivačku politiku
 Često su pod pritiskom političke elite nacionalne manjine kojoj pripadaju
 Auditorijum im je ograničen pa ne mogu opstati bez pomoći države, što ih čini
zavisnim

A ŠTA AKO NE ODGOVARA?

-U 19.veku u Pekingu je izlazio list „Cin-Pao“. Redakcija ovog lista je imala naročit obrazac
pisan rukom kao prilog uz rukopise koji se nisu mogli objaviti i koji su stoga vraćeni autorima.
Tekst obrasca je prema „Politikinom zabavniku“ od 26.02.1966. glasio: „ Presvetli brate Sunca i
Meseca! Rob tvoj pada ničice pred tvoje noge. Celivam zemlju po kojoj ideš i molim te da mi
dozvoliš da govorim i živim.“

VRSTE ŠTAMPE

 Prema kvalitetu: kvalitetno novinarstvo

žuto/tabloidno/senzacionalističko novinarstvo

 Po frekvenciji: dnevne
sedmične
dvonedeljne/petnaestodnevne
periodične

 Informativno: dnevne informativno-političke kvalitetne novine

 Senzacionalistički: tabloidi i polutabloidi

Informativno-političke kvalitetne novine su kritičke, izbalansirane i objavljuju proverene

informacije. Prioritet je javni interes, medijska inicijativa i analitičko, kontekstualno novinarstvo.

9
 Novinarsko pravilo ŠEST pitanja
5W's +H
Javno informisanje
Od dole ka gore Pitanja o kojima javnost treba da zna
Zahtev da su
procesi važniji od događaja

Tabloidi

 Više vizuelni, a manje verbalni

 Tržišni rezultat važniji je od novinarskog
 Senzacionalistički

NEUTRALNO NEGATIVNO
Otvara kontroverze Neetičnost
Nema nedodirljivih Neodgovorno novinarstvo
Neadekvantan stil i jezik

Prelom:

o Veliki boldovani metaforički naslovi (Estrada na crvenom tepihu)

o Faktografski naslovi u formi senzacionalističke vesti (Pretučena prve bračne noći...)

Sadržaj:

o Politički skandali
o „Seks, droga, smrt“
o Kriminal
o Život poznatih

Nove podvrste:

o Infotejment
o Informeršal

Vesti mogu biti procenjivanje po svojoj sposobnosti da izazovu određene tipove emocionalnih
reakcija kod publike.

10
Mnogobrojna istraživanja pokazala su da su žene i muškarci predstavljeni različito u masovnim
medijima. Žene su predstavljene kao seksualni objekti, kao osobe koje ne rade i koje su ukrasni
objekti koji su podređeni muškarcima. Muškarci su prikazani kao izrazito dominante osobe sa
snažnom radnom ulogom.

Tabloidi deluju na emocije, a ne na racio i to:

1. Senzacionalizmom
2. Lascivnošću
3. Trivijalnošću
4. Zlobom
5. Običnom, jednostavnom lakovernošću

Tabloidno novinari ulažu velike napore ne bi li se razlikovali od drugih novinara.

McDonald povezuje reči kao što su „apstraktno“, „racionalno“, „analitičko“, i „univerzalno“

sa novinarima koji se bave ozbiljnim temama, a reči kao što su „iskustveno“, „emotivno“,
„intuitivno“ i „kontigent“ sa tabloidima.

Personalizacija je u tabloidima definisana kao nešto što uključuje lična iskustva ljudi i posmatra
problem iz lične i emotivne tačke gledišta, više nego iz apstraktnog i analitičkog ugla gledanja.

Zona pokrivanja tabloida

NIVO

GLOBALNI

LOKALNI REGIONALNI NACIONALNI

11
Vrste prema vremenu izlaženja i prelomu

DNEVNA
Novine
ŠTAMPA

Sedmičnici MAGAZINI

Magazini – podela prema ciljnoj grupi

• njuzmagazini
zainteresovanost
za štampu

• magazini za žene
odnosu na pol
• magazini za muškarce

• magazini za odrasle
• magazini za decu
godinama • magazini za mlade

12
Magazini – prema sadržaju

•na analitički i istraživački način objašnjava pojave, događaje i delatnosti

Njuzmagazini •uticaj osoba na javni interes

•informacije o poznatima, humor, priče, puno oglasa, saveta za

Magazini za zabavu unapređivanje životnog stila, horoskop, visokoprofesionalne fotografije

•b to b magazini; business to business magazini

Stručni
•zabavni, modni, sportski, kompjuterski, muzički, kuvarice, vez, štrikanje,
Konzumeristički moja svadba

•mali tiraži, usko profilisani

Književni
•popularizacija nauke i tehničkog razvoja
Naučni
•karikature, humor, satira, vicevi, aforizmi
Humoristični
•stripoteke
Strip

Magazini – kako preživeti?

Baran (2012.) vidi nekoliko klučnih elemenata:

1. INTERNACIONALIZACIJA (prodaja robne marke – licenca izdanja na lokalnim

jezicima: „Vogue“, „Cosmopoliten“, „Bravo“...)

2. PRIMENA MODERNIH TEHNOLOGIJA koje omogućavaju da se prelomljeni

sadržaj prebaci putem interneta do štamparija koje su udaljene i izgrađene na jeftinijem
mestu.

3. PRODAJA LISTE KONZUMENATA koja podrazumeva da se specijalizovana

magazinska publika „prodaje“ oglašivačima proizvoda čiji su oni ciljna grupa. Fokusirani
marketing je učinkovitiji od onog opšteg tipa.

4. MEDIJSKA KONVERGENCIJA koja podrazumeva razvijanje aplikacija za iPad,

smartfon, internetska izdanja na multimedijalnim platformama, plasiranje specijalizovanih

13
 sadržaja u drugim medijima (radio i teleevizija).

5. INOVACIJAMA U TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOM I DIZAJNERSKOM SMISLU

Primeri: Mađarski magazin „Luck“ bio je dizajniran kao papirna kesa, zatim jedan
brazilski časopis je ponudio čitaocima 3D reklamu žvakaćih guma, španski „Esquire“
ponudio je čitaocima mogućnost da pomoću mirisa „posete“ čuveni restoran, dok je u
„FHM Collection-u“ uz aplikaciju „Digital Space“ bilo moguće proveriti cene robe koja
je oglašena u časopisu.

Vlasnička struktura štampe u Srbiji

 Izdavačko društvo Ringier Axel Springer doo je jedna od najvećih izdavačkih kuća na
teritoriji Srbije sa visokotiražnim štampanim izdanjima poput „Blica“, „24 sata“, „Alo“,
„Blic žene“, „Pulsa“, „NINa“ i „Auto-Bilda“.
Ringier je u privatizaciji 2009. kupio 70% društvenog kapitala nedeljnika NIN za 810
hiljada evra. Trenutno poseduje 86,87% kapitala nedeljnika NIN.
Dnevne novine „Informer“ su 19.07.2014. godine objavile da je američka kompanija
KKR grupa otkupila 49% Ringier koji pored sajta „Blica“ poseduje i sajtove „Alo“ i „24
sata“. KKR grupa je većinski vlasnik „Junajted grupe“ koja u Srbiji poseduje najvećeg
kablovskog operatera SBB i regionalnu televiziju N1.
Kompanija Ringier, koja takođe posluje u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj, u 100% je
vlasništvu švajcarske kompanije Ringier Axel Springer Media AG.
Iako je reč o kompaniji sa stranim vlasničkim kapitalom, u protekle tri godine mogle su se
čuti oštre kritike javnosti po pitanju sprege Ringier Axel Springer i Demokratske
stranke. Razlog za to je način na koji je kompania Ringier Axel Springer ostvarivala
velike prihode iz budžeta Republike Srbije do 2012.godine dok je Vladu Srbije predvodila
Demokratska stranka.

 Najstariji dnevni list na Balkanu „Politika“ je u julu 2012.godine skoro neprimetno

promenio vlasnika i prešao iz ruku Nemačke korporacije Vac u ruke do danas nepoznate
ruske firme East Media Group iz Moskve.
Poreklo novca, pravi vlasnik, odnosno kupac, kao i način na koji je transakcija izvršena
nisu poznati javnosti.
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je u avgustu 2014.godine po službenoj
dužnosti postupak za ispitivanje koncentracije „koja je prema osnovnoj pretpostavci
nastala sticanjem posredne zajedničke kontrole od strane društva Koncern „Farmakom
MB“ doo. Šabac preko povezanog društva OOO East Media Group Moskva.“
Komisija je u obrazloženju ove odluke navela da je na osnovu dostupne dokumentacije
utvrdila da je osnivač i vlasnik ruske firme Aleksandar Trbović, a da je generalni direktor
Uroš Stefanović. U zaključku piše i da je komisija osnovano pretpostavila da je „postojala

14
 obaveza prijave koncentracije od strane društva Farmakom, a u vezi uspostavljene
posredne zajedničke kontrole nad društvom PNM“.
U međuvremenu, na predlog poverioca Internacional Finance Corporation iz
Vašingtona, nad firmom „Farmakom“ je 12.09.2014. otvoren stečajni postupak. Zbog
toga je Komisija morala da obustavi raniji postupak i pokrene novi protiv ruskog
privrednog društva OOO Ist Media Group Moskva. Istovremeno je posebnim zaključkom
Komisije određena privremena zabrana društvu OOO Ist media group Moskva „otuđena
ili prenosna udela ili udela koje poseduje u društvu Politika i magazini d.o.o
Beograd“. Suvlasnika Politike na registrovanoj adresi u Moskvi nije uspela da nađe ni
Komisija za zaštitu konkurencije.

 Nakon što je 2012. DS izgubila, a SNS preuzela vlast, nastavljena je praksa partijske
kontrole Politike i to ponovo kroz Nadzorni odbor izdavača tog lista, u kome je
najmanje troje članova u profesionalnom smislu direktno vezano za SNS. Predsednica
Nadzornog odbora Politike je Jasmina Mitrović Marić koja je istovremeno obavljala
funkciju savetnice predsednika Republike Tomislava Nikolića, a u periodu 2012-2014,
bila je odbornik u Skupštini grada Beograda.

 Vlada Srbije je na netransparentan način tokom 2012. i 2013. Odobrila više novčanih
pozajmica koje je Politika bila dužna da vrati Ministarstvu finansija zaključno sa
31.12.2013. Prema podacima iz lične karte Politika a.d. dug tog medija prema
Ministarstvu finansija je 205.000.000 dinara.

 Vlasnička struktura dnevnih novina Večernje novosti danas izgleda tako da dve
austrijske kompanije, Trimax Investments, GMBH (24,98%) i Ardos Holding GMBH
(24, 55%) i jedna sa Kipra, Karamat Holdings LTD (12,55%) kontrolišu većinski paket
akcija ovog medija. Pored njih, Republika Srbija poseduje 29,51% i PIO fond 7,15%.

15
 Medijska samoregulacija

Medijska samoregulacija predstavlja zajednički napor medijskih profesionalaca da uspostave

dobrovoljne uređivačke smernice i da se obezbedi njihovo poštovanje kroz proces učenja koje je
dostupan javnosti.

Primenom ovog mehanizma mediji prihvataju svoj deo odgovornosti za javnu reč u jednoj zemlji
uz potpuno očuvanje njihove uredničke autonomije.

Samoregulacija ne znači ni cenzuru, ni samocenzuru. Ona predstavlja uspostavljanje

minimuma principa etičnosti, tačnosti i poštovanja ličnih prava uz puno očuvanje uredničke
slobode da novinari sami biraju o čemu će izveštavati i koja će mišljenja iznositi.
Samoregulacijom se promovišu standardi koji pomažu održavanju kredibiliteta medija u javnosti.

Medijska samoregulacija istovremeno pomaže javnosti da se uveri da mediji nisu bez

odgovornosti i štiti prava novinara da budu nezavisni i da svoje profesionalne greške odgovaraju
svojim kolegama.

1947. izveštaj Hačinsove komisije „Slobodna i odgovorna štampa“

1971. Minhenska deklaracija o dužnostima i pravilima novinara ( Francuska, SR Nemačka,

Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg)

The Media Self-Regulation Guidebook, all Q&A( Vienna, 2008.)

- Pet razloga zašto mediji treba da uspostave samoregulaciju:

1. Štiti uređivačku slobodu
2. Pomaže da se uticaj države svede na minimum
3. Promoviše kvalitet medija
4. Dokaz je odgovornosti medija
5. Pomaže čitaocima da ostvare kontakt sa medijima

Samoregulatorni mehanizmi i tela:

 ETIČKI KODEKSI
 SAVETI ZA ŠTAMPU
 REDAKCIJSKI OMBDUSMANI

16
Etički kodeks
Etički kodeksi javno definišu delatnost, prava i obaveze novinara i na taj način pružaju
novinarima uputstva kako na najbolji način da se bave svojom profesijom.

Nazivi: etički standardi, etička povelja, kodeks ponašanja, kodeks profesije, etički kodeks itd.
Svi imaju istu svrhu: da štite profesionalizam i autonomiju profesije i služe interesu javnosti.

Prvi kodeksi u evropskim zemljama usvajaju se u dva talasa, jedan posle I svetskog rata, drugi
posle II svetskog rata.
Francuska 1918, Švedska 1923, Finska 1924. i Norveška 1936. deo su prvog talasa.
Britanija ( 40ih godina XX veka), Belgija 1951, Holandija i Čehoslovačka 1954, Italija 1957. i
Turska 1960, deo su drugog taklasa.
Kodeks američkih novinara usvojen je 1923.

Kodeks novinara Srbija, NUNS i UNS 2006.

Preambula, deset poglavlja i primeri iz prakse.

1. Istinitost izveštavanja
2. Nezavisnost od pritisaka
3. Sprečavanje korupcije i sukob interesa
4. Odgovornost novinara
5. Novinarska pažnja
6. Odnos prema izvorima informacija
7. Poštovanje privatnosti
8. Korišćenje časnih sredstava
9. Poštovanje autorstva
10. Zaštita novinara

17
Samoregulatorna tela
Samoregulatorna tela određuju granice legitimnih prava slobodne štampe i legitimnih prava ljudi
koji privlače pažnju medija najčešće tako što procenjuju da li je prekršen dogovoreni etički
kodeks i ima li osnova za žalbu.
Ona daju smernice novinarima i javnosti o tome kakva je praksa prihvatljiva i kakvi se standardi
očekuju od medijskih kuća.
Rešavanjem prigovora na rad medija podižu se i čuvaju profesionalni standardi.

Sudovi moraju imati ulogu u primeni zakona, ali u demokratskom uređenju mediji treba da budu
oslobođeni preteranog političkog i sudskog uplitanja. Bolje rešenje je da mediji pristanu sami da
se regulišu.
Čitaoci imaju više poverenje u novine koje su spremne da preuzmu odgovornost za svoja dela.
Izbegavaju se sudski troškovi, vreme za rešavanje pritužbi je kraće i tokom rešavanja spora ima
manje konfrontacija.

Glavna sankcija je „kritička osuda“ koju je medij, budući da se dobrovoljno pridružio sistemu,
obavezan da objavi. Time urednici praktično priznaju svojim zaposlenima, kolegama i čitaocima
da su doneli pogrešnu procenu i da se nisu pridržavali standarda za koje su se obavezali da će ih
poštovati.

Savet za štampu
Savet za štampu najčešći je oblik samoregulatornog tela. Ovi saveti, sastavljeni uglavnom od
medijskih stručnjaka, nezavisni su od političke moći. Njihov glavni zadatak je da kroz procenu
zajedničkog odlučivanja rešavaju pritužbe na rad medija. Na taj način oni javnosti daju garanciju
da se kvalitet informacija u medijima ipak nadgleda, da su medijski stručnjaci odgovorni i
dokazuju da proširena državna regulacija medija nije potrebna.

Glavni razlozi za nepostojanje saveta za štampu su:

 Politički: u zemljama gde postoje pokušaji cenzure,

 Ekonomski: u zemljama gde mediji služe isključivo za pravljenje novca ili za podršku
interesa poslovnih političkih elita, ili gde je medijsko tržište suviše malo,
 Pravni: u zemljama gde se pitanjima etičnosti i tačnosti bave zakoni o štampanim i
elektronskim medijima,
 Kulturni: u zemljama u kojima se zaposleni u medijima protive ovoj vrsti
samoregulacije.

18
Finansiranje
Najbolji način za finansiranje – onaj koji ne dovodi u pitanje nezavisnost i uključuje različite
izvore finansiranja.

Različiti postojeći modeli:

 Najveće učešće ima medijska industrija (Holandija i Švedska)

 Pojedinačno učešće u finansiraju imaju vlasnici i novinari (Norveška)
 Sredstva obezbeđuju isključivo novinari (Švajcarska)
 Međunarodne donacije (nerazvijene zemlje)
 Država u potpunosti finansira rad saveta za štampu (Luksemburg i Kipar)

Savet za štampu u Srbiji

Šta možemo da uradimo za vas?

Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o vašim žalbama na tekstove, fotografije i druge
sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova internet portala i novinskih agencija. Komisija je
tu da vam pomogne i njene usluge su besplatne. Na odluku ćete čekati najduže 45 dana od dana
kada prime žalbu.

Komisija za žalbe:

- Predstavnici Asocijacije medija: Vera Didanović, Zlatko Ćobović, Vera Barišić

- Predstavnik Lokal presa: Stojan Marković
- Predstavnici NUNS-a: Tamara Skrozza, Vlado Mareš
- Predstavnici UNS-a: Petar Jeremić, Ljiljana Smajlović
- Predstavnici javnosti: Ivana Stjelja (koordinatorka Antidiskriminalnog programa
organizacije Praxis), Nevena Krivokapić ( medijska pravnica, koordinatorka za onlajn
medije i slobodu izražavanja u digitalnom okruženju Share fondacije), Dragan Đorđević
(koordinator Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS)
- Generalna sekretarka saveta za Evropu: Gordana Novaković

19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
Reportaža (iz praktikuma)

U osnovi reportaže leži vest (report = izveštaj), ona je odraz doživljenosti autora. Ono što
reportažu čini umetničkom medijskom formom jeste umetničko ređanje i povezivanje
podataka i činjenica. Za razliku od komentara reportaža ne sme otvoreno da deluje
ubeđivački, niti je mobilizatorska. Njena funkcija je da izazove emocije auditorijuma
prema mnogo različitih subjekata koji obično učestvuju u reportaži. Stoga neki teoretičari
poput Biškupa na primer (1981, 135) reportažu svrstavaju u polifonijske novinarske
žanrove.

Nema modela niti klišea za reportažu. Ona je odraz novinarske inspiracije i uživljavanja u
temu, događaje, aktere. Dobra reportaža bi trebalo da sadrži elemente dramske radnje:
uvod, zaplet, uspon, kulminaciju, pad, rasplet i na kraju poruku/pouku, ali ne moralizaciju
ili naravoučenije. Opasnost kod reportaže je da se ne ode u patetiku ili melodramu.
Novinska reportaža može biti kombinovana fotografijama. Ukoliko dominiraju uspešno
snimljene “life” fotografije sa nekog događaja, a tek ispod njih je pre komentar, onog što
je fotografija u trenutku zabeležila, nego novinarski tekst, reč je o foto-reportaži.

Reportaža na radiju insistira na audio snimcima (dobri sagovornici koji živopisno

pričaju), vešto montiranim i “komentarisanim” muzičkim i drugim tonskim zapisima
poput šumova, tonskih efekata itd. U televizijskoj prezentaciji dodavanjem slike fokus sa
audija, kod radio reportaže, prenosi se na video, kod TV reportaže. To praktično znači da
je slika daleko značajniji element od propratnog teksta. Autentičnost slike i zvuka su
aksiomi reportaže. Reportaža uobičajeno traje do 30 minuta na radiju i TV, u novinama
takođe ovom žanru se posvećuje, ako je potrebno, više od uobičajenog prostora za
prosečnu rubriku.

Reportaža je jedini novinarski žanr koji ne nastaje u "stisci sa vremenom". Ona se radi
dugo i studiozno, istraživački. Odnos prikupljenog i upotrebljenog materijala je 1:10 pa
čak i 1:100. U realizaciji reportaža za elektronske medije uvek učestvuje ekipa (terenski
snimatelji, tonski snimatelji/montažeri, muzički urednici, reditelji, novinari,

29
organizatori....). Svi zajedno stvaraju audio/audiovizuelno umetničko delo. Koliko je
reportaža cenjen novinarski žanr govori i podatak da se na svim festivalima radija i
televizije nalazi kao zasebna takmičarska kategorija.
Postavlja se opravdano pitanje da li su određene teme “viđene” za reportažu. Prisetimo li
se slavnih novinara i pisaca kao što su Egon Ervin Kiš, Hemingvej, ili novinar Džon Rid
iii setićemo se da su oni od ratnih reportaža napravili vrhunska umetnička dela svetske
književnosti. Sportske reportaže su omiljeni tekstovi čitalačke publike, jer joj dočaravaju
atmosferu događaja bez koje je svaki rezultat tek manje ili više dobra cifra.

Putopisna reportaža je prava književna forma u kojoj su se uspešno ogledali mnogi pisci
od Crnjanskog i Andrića pa do izuzetnih novinara kao što je to bio Milan Kovačević,
najpoznatiji televizijski autor reportaža kod nas - setimo se njegove antologijske serije
“Karavan” do sada neprevaziđene u umetničkom i medijskom izrazu. Reportaže iz
svakodnevice običnih, malih ljudi poseban su izazov jer se novinarima postavlja zadatak
da otkriju temu koja će zainteresovati auditorijum, pobuditi njegova osećanja, navesti ga
na empatisanje sa ličnostima u reportaži. To nije ni malo jednostavan zadatak. Mnogo je
lakše napraviti reportažu o “velikoj” temi poput pomenutih o ratovima ili putopisa iz malo
poznatih krajeva. Upravo je u tome suština izazova za novinare sklone istraživačkom radu
van redakcije i unapred organizovanih institucionalizovanih događaja (sednica,
konferencija, kongresa...).

Mnogi novinari svoje reportaže objavljene u novinama kasnije su preradili u zbirke i

štampali kao knjige. Uputno štivo u kojem se analiziraju reportaže Kiša, Hemingveja,
Rida je “Novinarska radionica” Dušana Đurića, odeljak o reportaži.
“Slaba, promašena reportaža je ljubavno šaputanje kroz veštačku vilicu.” Vib, 1982.
(Đurić, 2000, 309)
Reportaža je subjektivni odnos autora prema stvarnosti (Slavković, 1983, 151).

”Ja ostajem uveren da novinar nije dečko iz crkvenog hora, i da mu se uloga ne sastoji u
tome da ide ispred linije, sa rukom zagnjurenom u korpu punu ružinih latica. Naš zanat
nije da nekome ugodimo, a još manje da činimo nepravdu, naš zanat je da dodirnemo
perom ranu.” Alber Londr

30
Okrugli sto:
PRAVA NACIONALNIH MANJINA U USTAVNO-PRAVNOM SISTEMU
REPUBLIKE SRBIJE
MEDIJI NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA U SRBIJI OD USTAVA I
ZAKONSKIH NORMI DO SVAKODNEVICE

-Informisanje ma maternjem jeziku danas se smatra osnovnim ljudskim pravom i

socijalnim kapitalom (Beaudoin 2009) svake zajednice.

Legislativa
- Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina (1998),
- Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima,(1992),
- Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina,(1998),
- Deklaracija o kulturnom diverzitetu, UNESKO (2001); Evropska konvencijaza zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda, (Rim 1950) i Deklaracija o slobodi izražavanja i
informisanja (1982).

Kritično pitanje
Ono što je izostalo u svim navedenim dokumentima i lokalnim zakonodavstvima je
pitanje koje se odnosi na to šta se može, u najužem smislu, smatrati medijem
nacionalnih manjina, kao i medijem na maternjem jeziku?
Koju vrstu medija bi trebalo štiti i na koje načine da bi se ostvarila prava nacionalnih
manjina na zadovoljavanje komunikativnih potreba na maternjem jeziku

Diverzitet prakse
a) Mediji koji su u potpunosti formatirani i programirani na jeziku nacionalne zajednica.
b) Šer model
c) Medij koji izlazi/emituje na većinskom jeziku, a samo neke sadržaje proizvodi i na
jednom ili više jezika nacionalnih zajednica u različitom obimu.

31
e) Mediji koji su utemenjeni na principu bilingvalizma ili multijezičnosti.
f) Mediji koji nisu markirani "jezički" odnosno "etnički", već u fokusu imaju određeni
sadržaj koji se štampa/emituje na više ili na jednom jeziku nacionalne manjine na
primer, isključivo verski, ili partijski ili sportski medij.
d) Mediji koji sporadično prevode i objavljuju sadržaje na nekom od jezika nacionalnih
zajednica u veoma ograničenom obimu.

Proces i dalje otvoren

1) Vlasnička transformacija od državnocentričnih ka tržišnocentričnim medijima
započeta još 2002. uglavnom završena 2015., ali ostala još neka pitanja nedovršena
2) nije na odgovarajući način rešeno vlasništvo za neke medije,
3) niti stabilno finansiranje i
4) nezavisnost ovih medija od manjinskih politčikih i ekonomskih elita.

Prvi krug privatizacije: nerešeni problemi

1) Izlazak države iz medijskog vlasništva u Srbiji definisan je još u prvom iz paketa
medijskih zakona (2002) koji je donesen vrlo brzo nakon promena vlasti i pada
Miloševićevog režima.
Nasuprot njima Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (2002) u isto vreme
utvrđuje u članu 17. da će država „u programima radija i televizije javnog servisa
obezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine, a
može da osniva i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na
jezicima nacionalnih manjina”
Nakon toga u zakonima donesenim 2007, u vreme kada je privatizacija već trebalo da
bude završena, kao što su Zakon o glavnom gradu (2007) i Zakon o Lokalnoj samouptravi
(2007) ostavljena je mogućnost da država ima u posedu medije.
Štampa na jezicima manjina je u dogovorenom roku (2005) promenila vlasništvo
na osnovu dva modela:
(a) Autonomna pokrajina Vojvodina je svoja osnivačka i vlasnička prava nad sedam
tradicionalnih novinsko-izdavačkih kuća (kao što su Mađar So, Hlas Ludu, Ruske Slovo,

32
Libertatea), koje su bile stožer kulturnog identitea vojvođanskih manjina, 2004. godine
prenela na nacionalne savete i time rešila deo problema.
Drugi model se odnosi na svu ostalu štampu, među kojom su bile i lokalne višejezičke
novine, koja se privatizovala po Zakonu o privatizaciji (2001).
Vrlo brzo nakon privatizacije došlo je do nesporazuma oko uređivačkih politika između
vlasnika i novinara.
Ukupno u zakonskom roku privatizovano je prema podacima Pokrajinskog
sekretarijata za informacije PIV Vojvodine 14 štampanih medija od kojih je 10 imalo i
stranice na jezicima manjina; jedan nije privatizovan; 5 (3 sa stranicama na jezicima
manjina) su ugašeni. Privatizacija štampe je time završena, iako do danas traju nerešeni
problemi nastali ovim privatizacionim procesom.

Za lokalne elektronske medije proces je trajao do 2007. godine sa promenljivim

rezultatima, više lošim, nego pozitivnim.
Medije su privatizovali oni kojima osnovni motiv nije bio ostvarivanje javnog interesa
već da jeftinom kupovinom dođu do dobrog poslovnog prostora. Odnosno do
uticajnih sredstava javnog informisanja, jer su iza kupaca često stajale političke stranke,
koje po zakonu nisu mogle biti osnivači i vlasnici medija.
Neke lokalne samouprave su bile potpuno indiferentne prema privatizaciji medija čiji su
osnivači. Nasuprot njima, neke su bile veoma angažovane da sačuvaju svoj lokalni
medij .
Istovremeno neki lokalni radiji na srpskom jeziku su u ovom rešenju videli
šansu da ne budu privatizovani pa su uveli kratke vesti na romskom kako bi bili
svrstani u kategoriju višejezičkih i time izbegli vlasničku transformaciju.

Drugi krug
Prema zvaničnim informacijama iz Agencije za privatizaciju, u Srbiji je 2015.
u proces privatizacije ušlo ukupno 74 medija, 28 na jezicima manjina. Od tih 28
medija na jezicima manjina koji su ušli u proces privatizacije, samo dva medija preuzeli
su zaposleni koji su postali i vlasnici.

33
Podaci REM-a pokazuju da je samo 13 privatizovanih medija u elaboratima planiralo i
programske sadržaje na jezicima manjina.

Zagovornici privatizacije
Udruženja, medijske asocijacije , vlasnici, ministarstva
Za privatizaciju preostalih medija iz prvog kruga (16%) najviše su se zalagala
udruženja novinara (NDNV, NUNS, UNS, DNV) i druge medijske saocijacije (ANEM,
Lokal pres), vlasnici privatnih medija i nadležno ministarstvo.

Protivnici privatizacije
Nacionalni saveti nacionalnih manjina
Protiv privatzacije bili su nacionalni saveti manjina koji su višekratno
upozoravali na to da neselektivna primena promene vlasništva može dovesti do gašenja
ovih medija. Prepustiti ih isključivo tržišnom finansiranju neće dovesti do nihove veće
samostalnosti zbog ekonomske nesamoodrživosti.
Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina uputila je 19.05.2015.
ministru za kulturu i informisanje Ivanu Tasovcu otvoreno pismo u kojem traže hitno
rešavanje pitanja informisanja na jezicima manjina.
Ministar Tasovac je objasnio da je uloga javnog servisa Vojvodine (RTV) da informiše
na jezicima manjina i da su time zadovoljene sve zakonom utvrđene obaveze iz oblasti
zaštite manjinskih prava u sferi javnog informisanja.
Protivnici i dalje
Angažovana javnost
Predstavnici zabrinute javne sfere kao na primer -----1) ombudsman Srbije,
2) političke partije,
3) predstavnici međunarodnih tela i organizacija, kao i nevladin sektor
su isticali da se posebna pažnja mora posvetiti medijima na jezicima manjina.

Nevladine organizacije
Nevladin sektor se posebno angažovao. Navedimo samo da je na primer udruženje
građana Novosadska novinarska škola u svojim istraživanjima, ali i aktivističkim

34
 projektima kako lokalnim tako i regionalnim i međunarodnim, još od 1997. godine
upozoravala na neophodnost posebne zaštite informisanja na maternjem jeziku i potrebe
zaštite medija manjina

Nezavisni medijski eksperti

Iako se čini da je u medijskoj sferi konačno postignut opšti konsenzus o neophodnosti

izlaska države iz medijskog vlasništva, ipak i dalje postoje skeptici koji argumentovano
upozoravaju na to da će na kraju procesa medijski diverzitet, veoma skroman u Srbiji, biti
još opustošeniji.

Zaključak
Legislativa međunarodna i domaća jeste senzibilisana prema potrebi informisanja na
jezicima manjina. Ali istovremeno nije definisala jasno i jednoznačno šta se može
smatrati prioritetno medijem na jeziku nacionalne manjine.
1) Razvlašćenje države, u medijskoj sferi, definisano još pre 13 godina, nudi nanovo šansu
medijima da postanu nezavisniji od političkih i ekonomskih centara moći.
2) To je šansa da steknu veći integritet i ponude građanima novu perspektivu na sadržaje
koji će ostvarivati njihove složene komunikativne potrebe u postranzicionom društvu
opterećenom svim vidovima krize.
3) Istovremeno proces privatizacije nije sproveden na adekvatan način.
4) Projektno finansirnje se pokazalo kao loše.
5) Zbog toga mali broj novinara tih medija u uslovima nedovoljno razvijenog i siromašnog
medijskog tržišta u Srbiji je bilo raspoloženo da prihvati mogućnost ali i rizik za
preuzimanje vlasničkih akcija.
6) U procesusu jasno izdeferencirani zagovornici i protivnici privatizacije, kao i oni koji sa
ekspertske distance, kao kritička javnost, posmatraju čitav proces.
7) Najmanje je onih koji prepoznaju prednosti pre dve godine završene digitalizacije
(2015) koja može omogućiti veći prostor za informisanje na jezicima nacionalnih
manjina pre svega u okviru javnih servisa, ali i regionalnih i lokalnih televizija.

35
8) To se može dogoditi jedino ukoliko same manjinske zajednice, a ne isključivo njihove
elite, koje ovu oblast shvataju kao područje političke aktivnosti, budu jasno i istinski
opredeljene za opstanak informisanja na sopstvenom jeziku i tako ga učine samoodrživim
u digitalnom kontekstu.

Ka boljoj praksi
1) Mediji na jezicima manjina valjalo bi da utvrde autohton, nezavisni uređivački fokus
zasnovan na odredbama Zakona o javnim medijskim servisima (2014), kao i
nadležnostima nacionalnih saveta.
2) Mediji i na manjinskim i na jeziku većine su dužni da u javnosti podižu senzibilitet
prema položaju i problemima marginalizovanih i manjinskih grupa, kao i prema
obavezama države i društva da promovišu, štite i implementiraju zagarantovana prava
manjina.
3) Programska raznovrsnost je najvažniji zadatak koji stoji pred programima javnog
servisa Vojvodine na jezicima manjina.
4) Tehničko-tehnološke mogućnosti koje nudi digitalizacija dobra su osnova i za
povćanje programskog diverziteta medija na jezicima nacionalnih manjina.

36