Inteligentne Elektroenergetske Mreze

Priključenje distribuiranih generatora na distributivnu mrežu 1
1. UVOD
1.1 Opšte
Više od 95% potrošene električne energije na Zemlji proizvodi se u velikim, klasičnim, hidro- i
termo-elektranama. Tehnološki napredak i težnja da se sistem eksploatiše na što ekonomičniji način dove-
li su do primene dva tehnološki nova načina proizvodnje električne energije. Prvi je dobijanje energije iz
obnovljivih izvora, a drugi je korišćenje distribuiranih izvora (malih elektrana).
Pod terminom distribuirani izvori-generatori (DG) misli se na generatore koji se priključuju na
distributivnu, niskonaponsku ili srednjenaponsku mrežu.
Širi termin distribuirani resursi (DR) obuhvata distribuirane generatore, rezervno napajanje, sisteme
za akumuliranje električne energije i mere za upravljanje potrošnjom.
1.2 Pogodnosti i nedostaci primene distribuiranih izvora
1.2.1 Pogodnosti primene distribuiranih izvora
Primena distribuiranih izvora u distributivnom sistemu ima brojne pogodnosti. Neke od njih su:
Sa ekonomskog stanovišta:
- DG mogu da obezbede pokrivanje povećanja potrošnje određenog broja potrošača, čime se smanjuju ili
odlažu investicije za proširenje postojećih ili izgradnju novih prenosnih i distributivnih objekata tokom
razmatranog planskog perioda.
- Pojedini tipovi distribuiranih izvora mogu se postaviti na bilo kom mestu (gorivne ćelije, mikroturbine) i
za veoma kratko vreme, zbog modularne konstrukcije. Njihova instalisana snaga se može menjati menja-
njem broja instalisanih modula. Takođe, fleksibilnost u smislu mesta polaganja ima veliki uticaj na proiz-
vodnu cenu električne energije.
- Svi tipovi distribuiranih resursa mogu se proširivati u vrlo malim koracima, radi zadovoljenja porasta
potrošnje.
- Upotreba kogeneracionih sistema omogućava veoma ekonomičnu proizvodnju električne i toplotne
energije, zahvaljujući iskorišćenju toplotne energije, koja bi u klasičnim termoelektranama predstavljala
gubitak.
- Postojanje DR omogućava upravljanje potrošnjom u smislu izravnavanja dijagrama opterećenja, čime
se, na primer, smanjuje iznos koji jedna elektrodistribucija treba da plati za angažovanu snagu.
Sa stanovišta eksploatacije sistema:

- DG mogu imati pozitivan uticaj na naponske prilike i kvalitet električne energije.
- Utiče se na visinu gubitaka energije i snage. Ako DG ne uzima reaktivnu snagu iz mreže gubici će se
smanjiti.
- Postojanje DR olakšava operatoru distributivnog sistema u upravljanju potrošnjom i izravnavanju dija-
grama opterećenja.
- DR doprinose poboljšanju pouzdanosti napajanja, naročito udaljenih potrošača u ruralnim područjima.
- DR mogu biti korišćeni i kao rezervni izvori napajanja, kada dođe do prekida isporuke energije iz
mreže.
- Postojanje DG u distributivnom sistemu obezbeđuje smanjenje opterećenja prenosnih kapaciteta.
- DG rade bez štetnog uticaja na okolinu ili sa redukovanom emisijom štetnih materija.
- U odnosu na postojeće, tradicionalne, velike elektrane, većina distribuiranih izvora ima prednost da
troškovi nabavke i dopremanja goriva ne postoje.
2 Priključenje distribuiranih generatora na distributivnu mrežu
1.2.2 Tehnički nedostaci upotrebe distribuiranih izvora
Osim nesumnjivih poboljšanja, priključenje distribuiranih izvora dovodi i do određenih tehničkih

problema. Tradicionalno projektovane distributivne mreže su predviđene za tok snage od mreže višeg ka
mreži nižeg napona. Priključenje malih elektrana na mrežu zahteva mogućnost toka snage u oba smera
(slično kao u prenosnim mrežama), što je dovelo do brojnih poteškoća u radu, naročito u slabim distribu-
tivnim mrežama i kada su u pitanju distribuirani izvori male snage. Dakle, priključenjem distribuiranih
izvora distributivni sistem postaje aktivan, što može da ugrozi dosadašnju praksu upravljanja mrežom i
usvojenu koncepciju planiranja i projektovanja.
Kritične promene su sledeće:

- Postojanje DG utiče na rad uređaja relejne zaštite, tako da su moguće promene u postupku koordinacije
između pojedinih uređaja ili čak kompletna zamena nekih releja.
- Dosadašnja praksa planiranja distributivnih sistema se mora revidirati, radi obuhvatanja uticaja snage,
lokacije i broja distribuiranih izvora na veličine i procese od interesa. Može se očekivati da nakon
izgradnje DG mnoga dosadašnja pravila i preporuke više neće važiti.
- Integracija distribuiranih izvora i sistema za akumuliranje energije u distributivni sistem imaće i pozitiv-
ne i negativne efekte na eksploatacione osobine, što tek treba da bude analizirano.
- Visoko učešće DG u potrošnji sistema značajno utiče na stabilnost. Potrebno je za svaki konkretan
slučaj uraditi analize stabilnosti da bi se utvrdila granična vrednost snage svih DG koji se mogu priključiti
na sistem.
- Neobnovljivi distribuirani izvori su upravljivi-kontrolabilni, dok većina obnovljivih izvora nije upravlji-
va. Upravljivost znači da je moguće odgovarajućim merama kontrolisati snagu na krajevima generatora.
Na primer, jednostavno rečeno, u TE se to ostvaruje regulisanjem temperature u kotlu, odnosno prome-
nom količine goriva. U hidroelektranama to se radi regulisanjem protoka vode kroz turbinsko kolo. Solar-
ne elektrane proizvode energiju samo kada greje Sunce. Takođe, snaga na krajevima generatora zavisi od
stepena oblačnosti i maglovitosti. Generatori koji se pokreću snagom vetra, takođe, nisu kontrolabilni.
Problem upravljivosti se, najčešće, može rešiti instalisanjem sistema za akumuliranje energije. Ovi siste-
mi akumuliraju energiju kada u EES-u postoji višak (kada greje Sunce ili kada duva vetar), a injektiraju je
u mrežu kada postoji manjak ili kada to odgovara operatoru sistema (na primer, u periodima vršnih
opterećenja ili noću ili kada nema vetra). Trenutna cena sistema za akumuliranje električne energije je
US$
oko 100 .
kWh
1.2.3 Integracija više tipova DG na mrežu
Priključenje distribuiranih izvora zahteva primenu raznih regulacionih i mernih uređaja i sistema
energetske elektronike, radi održavanja vrednosti određenih veličina u propisanim intervalima. Uobičaje-
no je da oni rade paralelno sa mrežom. Ukoliko iz nekog razloga, najčešće zbog reagovanja uređaja relej-
ne zaštite, dođe do prekida napajanja iz mreže, a DG nastavi da napaja ispravni deo mreže kaže se da je
nastupio ostrvski režim rada. Važeća tehnička regulativa u većini zemalja zabranjuje ostrvski rad.
Deo sistema koji se električnom i toplotnom energijom napaja iz DG-a naziva se mikromreža. To je
potpuno upravljiv sistem u malom, koji zahteva upotrebu složenih uređaja automatike, merenja, kontrole i
dr. U slučaju potrebe, mikromreža se može napajati iz postojeće distributivne mreže, delimično ili u
potpunosti.
DG
~
Ostrvsko napajanje
1 2 3 4
a b c D
A B C D
a)
DG
~
Ostrvsko napajanje
1 2 4
a b c D
A B C D
b)
Sl.1.2.1 SN- izvod kome je došlo do kvara (a))
i ostrvsko napajanje potrošača na ispravnom delu izvoda (b))
1.3 Praktična iskustva velikih korisnika
U dosadašnjem konceptu razvoja, strukture i eksploatacije EES-a malo pažnje je posvećivano

razvoju distributivne mreže, koja je posmatrana kao „pasivni dodatak“ prenosne mreže. Prvi pokušaji da
se distribucija električne energije podigne na viši nivo sastojali su se u implementaciji rešenja koja su
prethodno razvijena za namene prenosa. Međutim, primena bilo kog rešenja zahtevala je readaptaciju
ostalih, zbog suštinskih razlika između prenosne i distributivne mreže. Prenosna mreža ima sistem za
aktivno upravljanje i regulaciju tokova snaga, dok je distributivna mreža projektovana za tok snage od
mreže višeg ka mreži nižeg napona, sa minimalnom mogućnošću za kontrolu toka. Takođe, razlikuju se i
konfiguracije ovih mreža. Prenosne mreže imaju petljastu strukturu, svaki čvor se može napajati iz više
tačaka, što omogućava visoku fleksibilnost u radu i pouzdanost. Sa druge strane, distributivne mreže su
radijalne i, tipično, imaju mogućnost napajanja iz jednog rezervnog pravca. Zbog svoje konfiguracije i
vrednosti struja i napona, nivo gubitaka u distributivnim mrežama je znatno viši nego u prenosnim.
Dovođenje distributivnog sistema na nivo koji je sličan prenosnom zahteva znatna finansijska
sredstva i promenu organizacione strukture. To podrazumeva primenu savremenih informacionih tehnolo-
gija za merenje, kontrolu, upravljanje i komunikacije. Prema nacrtima koje su usvojile pojedine države za
period do 2030., distributivne mreže će biti visoko kompjuterizovani sistemi. Na sl.1.3.1 dat je šematski
prikaz savremenog informacionog sistema koji se primenjuje u distributivnim mrežama.
Nakon priključenja distribuiranih izvora distributivna mreža postaje aktivna. Prelaz sa pasivne na
aktivnu distributivnu mrežu zahteva sledeće:
- promenu konfiguracije mreže,
- promenu podešenja uređaja relejne zaštite radi uzimanja u obzir mogućnosti toka struje u oba smera,
- integraciju uređaja energetske elektronike i informaciono-komunikacionog sistema u postojeću mrežu.
U cilju što efikasnijeg iskorišćenja energije, u okviru NN- ili SN-mreže mogu se formirati nezavisne
celine koje imaju sopstvene izvore električne i toplotne energije. Te celine se nazivaju mikromreže,
ispunjavaju sve propisane tehničke uslove, a ostatak distributivne mreže služi kao rezervni (povremeni)
izvor napajanja. Tipična konfiguracija jedne niskonaponske mikromreže prikazana je na sl.1.3.2.
Sl.1.3.1 Savremeni informacioni sistem koji se primenjuje u distributivnim mrežama
Sl.1.3.2 Tipična konfiguracija niskonaponske mikromreže

Celina koju čine distribuirani resursi i distributivna mreža naziva se virtuelna elektrana. Glavni raz-
log za formiranje virtuelne elektrane je maksimalno iskorišćenje sistema u ekonomskom smislu, na način
da se zahvaljujući velikoj raspoloživoj snazi značajnije poveća udeo na tržištu električne energije. Posto-
jeći DR se tehnički grupišu u celine, čime se smanjuje složenost sistema, pri čemu se obezbeđuje potre-
ban nivo upravljivosti i raspoloživosti.
2. PLANIRANJE DISTRIBUTIVNIH MREŽA

2.1 Uvod
Distributivne mreže, skoro bez izuzetka, rade kao radijalno napajane, sa mogućnošću dvostranog
napajanja (po principu otvorenog prstena), ili sa delimično petljastom strukturom.
U odnosu na prstenaste ili petljaste mreže, prednost radijalno napajanih mreža je jednostavnije
projektovanje zaštite, manje vrednosti struja kvara i jednostavnija kontrola naponskog profila.
Na drugoj strani, petljaste mreže u odnosu na radijalne imaju manje gubitke i manje su izraženi
problemi vezani za pad napona.
Ključne faze tradicionalnog procesa planiranja su:
- određivanje optimalnih lokacija postrojenja,
- određivanje optimalnih lokacija vodova,
- optimalno projektovanje vodova pojedinačno,
- optimalno projektovanje svake TS pojedinačno.
Od 1998. godine distributivni sistemi su izloženi brojnim i krupnim promenama, što proces
planiranja čini znatno složenijim i rizičnijim. Štaviše, u mnogim državama vlade i regulatorna tela su
glavni inicijatori za povećanje učešća distribuirane proizvodnje (davanjem poreskih olakšica, finansijskih
stimulacija i uvođenjem feed-in tarifa).
Postojanje Distribuiranih Resursa može da poboljšanja iskorišćenost postojeće distributivne mreže.

Istovremeno, DR komplikuju upravljanje distributivnim mrežama i mogu da uzrokuju brojne
probleme.
Priključenjem DR-na distributivnu mrežu ona postaje aktivna.
„Prelazak“ sa pasivne na aktivnu mrežu je veoma skup, jer zahteva upotrebu brojnih uređaja
energetske elektronike, automatike i dr. U tom smislu koriste se termini aktivna distributivna mreža,
pametna mreža, inteligentna mreža.
Osnovna ideja u svim razmatranim konceptima je težnja da se maksimalno iskoriste raspoloživi
kapaciteti DR-a i postojeće mrežne infrastrukture na inteligentan način.
Da bi se dobila aktivna inteligentna-pametna mreža neophodna je primena uređaja za kontrolu svih
aktivnih resursa prema konceptu upravljanja distributivnim mrežama (DG, kontrolabilna opterećenja,
FACTS uređaji (Flexible Alternating Current Transmission Systems), SAE, regulatori napona na
transformatorima VN/SN i uključenost hibridnih vozila).
To uslovljava primenu inteligentnih elektronskih uređaja, sistema za automatsko merenje i
očitavanje i moćnih komunikaciono- informacionih sistema, a sve radi ostvarenja planiranja i upravljanja
u realnom vremenu.
Priključenje DG na mrežu po principu „priključi i zaboravi“ zahteva rekonstrukciju mreže, što je
veoma skupo.
Obimna ulaganja se mogu izbeći primenom napred pomenutih sistema, kojima se DG aktivno prate.
Tradicionalno, distributivne mreže se planiraju po principu najnepovoljnijeg slučaja.
U radijalno napajanim distributivnim mrežama bez DG-a, ograničavajući faktori u najnepovoljnijem

slučaju eksploatacije su pad napona duž voda i granice termičkog opterećenja provodnika.
Najniži napon na kraju voda se ima za slučaj maksimalnog opterećenja.
Ako su DG priključeni na mrežu, najnepovoljnija situacija će se imati kada je opterećenje
maksimalno a proizvodnja iz DG-a minimalna.
U slabo opterećenim mrežama prisustvo DG-a će uzrokovati novu nepovoljnu situaciju, kada
je potrošnja minimalna a proizvodnja DG-a maksimalna.
Tada u tački priključenja DG-a na mrežu može biti premašena maksimalno dozvoljena vrednost
napona.
Planiranje po principu najnepovoljnijeg slučaja smatra se prihvatljivim u mrežama gde je broj
priključenih DG-a relativno mali.
Međutim, ovaj princip nije primenljiv u mrežama sa velikim brojem priključenih DG-a različitih
tipova.
Razlog za to je činjenica da je malo verovatno da će sve jedinice raditi sa svojim maksimalnim
snagama u istom trenutku.
Takođe, postoje određeni tipovi DG-a (na primer, kogeneraciona postrojenja) čija proizvodnja zavisi
od zahteva potrošača.
Dakle, planiranje po principu najnepovoljnijeg slučaja je veoma konzervativno u mrežama sa

visokim učešćem DG-a.
Problemi sa padovima napona su uobičajeni u slabim ruralnim mrežama i retki u jakim urbanim
sredinama, gde znatno veći problem predstavljaju struje kratkih spojeva.
Ono na šta, takođe, treba obratiti pažnju u procesu planiranja su brze promene napona i flikeri.
2.2 Novi principi planiranja za distributivne mreže sa priključenim DG
Primena statističkih podataka u procesu planiranja omogućava da se na korektan način utvrditi

dozvoljeni stepen učešća DG-a u distributivnoj mreži.
Krive trajanja opterećenja, koje se koriste u mrežnom informacionom sistemu, proširuju se
dijagramima proizvodnje iz DG-a, a koje se baziraju na dugoročnim statističkim vrednostima temperature
vazduha i brzine vetra, protoka vode u malim HE, insolacije i dr.
Proračunom tokova snaga na osnovu ova dva tipa dijagrama moguće je simulirati satno
funkcionisanje mreže.
2.3 Planiranje pojačavanja distributivne mreže
2.3.1 Opšte
U poređenju sa planiranjem podsistema proizvodnje i podsistema prenosa, planiranje

konvencionalnog podsistema distribucije izgleda jednostavnije.
Čini se da su tu posledice loših odluka manje izražene. Međutim, u distributivnim mrežama se ima
najveći deo gubitaka energije i snage.
Dužina distributivnih vodova je za red veličine veća od dužine prenosnih vodova.
Planiranje distributivnih mreža ostaje veoma složen proces u delu optimizacije i donošenja odluka,
iz sledećih razloga:
- postojanje oprečnih zahteva (na primer, ekonomičnost i jednostavnost na jednoj strani, a visoka
pouzdanost i elastičnost da drugoj),
- veliki broj promenljivih veličina koje se moraju uzeti u razmatranje,
- dinamička priroda čitavog sistema,
- postojanje neizvesnosti ulaznih podataka i dr.
2.3.2 Proces planiranja pojačavanja distributivne mreže
Početna-referentna tačka pri planiranju pojačavanja je postojeća distributivna mreža uz obuhvatanje

spoljašnjih uticajnih činilaca.
Proces planiranja otpočinje onog trenutka kada se ustanovi da bilo koji parametar nije odgovarajući
ili da će neadekvatnost nastupiti u dogledno vreme.
Postojanje neadekvatnosti (u bilo kom pogledu i bilo koje vrste) može se utvrditi na osnovu
unutrašnjih ili spoljašnjih promena:
- porast ili smanjenje potrošnje postojećih potrošača ili
- zahtev za priključenje novih potrošača ili
- priključenje distribuiranih izvora na mrežu ili
- zastarelost postojeće opreme i dr.
Zahtevi za poboljšanjem parametara mreže, kao što su viši nivo raspoloživosti, sniženje troškova
pogona mreže i sniženje nivoa gubitaka, zahtevaju dodatna ojačanja mreže.
Informacije o neadekvatnosti mreže mogu se dobiti obradom podataka o izmerenim vrednostima
određenih veličina, na osnovu izvršenog nadzora od strane osoblja kompanije ili na osnovu žalbi-
informacija od strane potrošača.
Pojačavanje mreže se može obaviti dodavanjem nove opreme, zamenom ili uklanjanjem postojeće.
Svaki problem ima nekoliko mogućih rešenja.
Na primer, na osnovu podataka o porastu opterećenja ustanovljeno je da će za 5 godina pad napona u
pojedinim delovima mreže biti nedozvoljeno visok.
Problem se može rešiti:
- izgradnjom novog voda (nadzemnog ili podzemnog),
- ugradnjom kondenzatora za kompenzaciju reaktivne snage,
- zamenom postojećeg energetskog transformatora,
- povećanjem poprečnog preseka postojećeg voda ili
- prelaskom na viši naponski nivo (i sve što prati jedno takvo rešenje).
Osim navedenih „klasičnih“ rešenja, problem se može rešiti i primenom novih tehnologija (na
primer, ugradnja DG-a u blizini potrošača).
Proces planiranja se sastoji od nekoliko koraka, koji obuhvataju identifikaciju mogućih alternativa,
na osnovu usvojenih kriterijuma izbora, i izbor najpovoljnijih rešenja, čime se definiše strategija razvoja.
Prema inostranim izvorima, proces planiranja se može razložiti u 6 faza:
- Faza 1: Identifikacija problema: Eksplicitno definisati opsege primene i ograničenja;
- Faza 2: Utvrditi ciljeve: Šta želimo da postignemo? Šta treba da se minimizira?...
- Faza 3: Utvrditi alternative: Koja su moguća rešenja na raspolaganju?
- Faza 4: Proceniti alternative: Uporediti ih na osnovu usvojenih tehničko-ekonomskih kriterijuma.
- Faza5: Usvojiti najbolje alternative: Na osnovu Faze 4 izabrati rešenja koja zadovoljavaju postavljene
ciljeve.
- Faza 6: Donošenje konačne odluke: Na osnovu prethodnih razmatranja odlučiti koja rešenja će biti
realizovana.
Prvih 5 faza realizuju stručnjaci za pojedine oblasti, a Fazu 6- realizuje onaj ko investira
(menadžment kompanije).
2.4 Uticaj DG-a na vrednost napona
Uticaj DG-a na naponski profil izvoda je toliko izražen da vrednost snage maksimalne snage
generatora koja se sme priključiti može biti jednaka nuli.
Pri projektovanju klasične distributivne mreže prevencija nedozvoljenih padova napona je ozbiljno
pitanje.
Vrednost napona ograničava dužinu izvoda.
Tipično, pojava prenapona je od manjeg interesa. Naime, ako se vrednost napona na napojnom kraju
voda drži u propisanim granicama oko naznačene vrednosti verovatnoća pojave prenapona duž voda je
veoma mala.
Međutim, priključenje DG-a je promenilo situaciju tako da su i prenaponi postali veoma ozbiljno
pitanje, naročito ako se DG priključuju duž voda, kada može doći do ozbiljnog porasta napona.
Porast napona zbog injektiranja snage iz DG-a u mrežu je proporcionalan impedansi deonice između
napojnih sabirnica i tačke priključenja DG-a.
Takođe, porast napona je veći ako DG prema mreži radi sa jediničnim faktorom snage.
2.5 Određivanje maksimalne snage priključenih DG-a
2.5.1 Opšte
Uticaj DG-a priključenih na sistem može se kvantifikovati preko niza vrednosti bitnih parametara
pre i posle priključenja. Neki parametri sistema će biti poboljšani nakon priključenja DG-a, dok će neki
biti lošiji. Maksimalna snaga S H ,DG priključenih DG-a čijim premašenjem promena performansi sistema
postaje neprihvatljiva u stranoj literaturi se naziva hosting capacity.
U nekim slučajevima priključenje DG-a određene snage na mrežu poboljšaće prilike u sistemu.
Međutim, ako priključena snaga premaši određenu vrednost parametri sistema će se pogoršati.
Kada je u pitanju snaga S H ,DG može se govoriti o opsegu snage. Donja granica ovog opsega predsta-
vlja vrednost čije prekoračenje dovodi do pogoršanja parametara sistema, pri čemu su svi parametri u gra-
nicama prihvatljivih. Prekoračenje gornje granice ovog opsega dovodi do takvih promena da vrednosti
parametara sistema postaju neprihvatljive.
Uprošćeno govoreći, snaga S H ,DG određuje se na sledeći način:
- Utvrditi pojavu (pojave) i vrednosti parametara od interesa,
- Utvrditi željene (propisane) vrednosti parametara ili opsege njihovih vrednosti pojedinačno
- Izračunati vrednosti analiziranih veličina, zavisno od snage priključenih DG-a
- Na osnovu sprovedenih proračuna utvrditi vrednost snage SH,DG tako da svi postavljeni uslovi o vredno-
stima parametara od interesa budu zadovoljeni.
Na primer, pojave od interesa su: pojava prenapona, pojava preopterećenja, pogrešno delovanje
uređaja relejne zaštite itd.
Vrednosti parametara od interesa su: broj prekida napajanja, očekivano trajanje prekida napajanja,
šteta zbog neisporučene električne energije i iznenadno ispale snage itd.
2.5.2 Pojava preopterećenja na radijalno napajanom distributivnom izvodu
Tokovi samo aktivnih snaga
Neka je ukupno opterećenje izvoda Popt ( t ) , a Pgen ( t ) ukupna proizvodnja distribuiranih izvora duž
izvoda. Ako zanemarimo tok reaktivne snage i ako pretpostavimo da nema preopterećenja, snaga koja će
teći duž neke proizvoljne deonice izvoda iznosi:
P( t ) = Popt ( t ) − Pgen ( t ) (2.5.1)
Do preopterećenja neće doći sve dok je maksimalna snaga Pmax koja teče nakon priključenja DG-a manja
od maksimalne snage Popt ,max pre priključenja:
Pmax < Popt ,max (2.5.2)
Najveća snaga teći će u slučaju „minimalna potrošnja-maksimalna proizvodnja DG-a“:

Pmax = Pgen,max − Popt ,min (2.5.3)
tako da je uslov da ne dođe do preopterećenja ( Pmax < Popt ,max , Pmax = Pgen,max − Popt ,min ) :
Pgen ,max < Popt ,max + Popt ,min (2.5.4)
Gornji kriterijum mora biti ispunjen za bilo koju tačku priključenja na izvod. Ovo je dovoljan uslov
koji se može koristiti kao prvi korak u određivanju najveće dozvoljene snage S H ,DG priključenih DG-a
(označimo je sa S H ,DG −1 ). Ako instalisana snaga svih DG-a premaši vrednost S H ,DG −1 potrebne su dodatne
analize radi određivanja nove vrednosti snage S H ,DG (označimo ovu vrednost sa S H ,DG − 2 ). Snaga S H ,DG − 2
određuje se na osnovu uslova da se ne premaši naznačeno strujno opterećenje izvoda za dati poprečni
presek provodnika. Maksimalna snaga koja se može dozvoliti da teče duž deonice voda određuje se
prema izrazu (2.5.3). Ona mora biti manja od maksimalno dozvoljene snage Pmax,gr za date parametre
voda:
Pgen ,max − Popt ,min < Pmax,gr (2.5.5)
odnosno:
Pgen ,max < Pmax,gr + Popt ,min (2.5.6)
Primer 2.5.1
Na sl.2.5.1 dat je radijalni izvod 15 kV sa tri potrošačke tačke. Podaci o parametrima pojedinih
deonica dati su u Tabeli 2.5.1, a podaci o potrošnji- u Tabeli 2.5.2. Odrediti vrednost snage S H ,DG −1 i
vrednost snage S H ,DG − 2 .
A B C D
Sl.2.5.1 Radijalni izvod sa tri potrošačke tačke
Tabela 2.5.1 Podaci o parametrima deonica

Deonica AB BC CD
Poprečni presek 185 95 35
provodnika, mm2
Naznačeno strujno 388 268 151
opterećenje, A
Naznačena snaga, 10,08 6,96 3,92
MVA
Tabela 2.5.2 Podaci o potrošnji

Čvor B C D
Popt,max, MW 2 3,5 2,5
Qopt,max, MVAr 1,3 2 1,3
Popt,min, MW 0,5 0,9 0,7
Qopt,min, MVAr 0,3 0,5 0,5
Rešenje:
Na osnovu izraza (2.5.4) za deonicu CD izračunavamo: Pgen ,max = 2 ,5 + 0 ,7 = 3, 2 MW .

Proračun za deonicu BC sprovodimo na sličan način, sabirajući opterećenja u tačkama C i D :

Pgen ,max = ( 2,5 + 3,5 ) + ( 0 ,7 + 0,9 ) = 7 ,6 MW
a za deonicu AB :
Pgen ,max = ( 2 ,5 + 3,5 + 2 ) + ( 0 ,7 + 0 ,9 + 0,5 ) = 10 ,1 MW .
Dakle:
- desno od tačke D bezbedno se mogu priključiti DG ukupne naznačene snage 3,2 MW,
- desno od tačke C bezbedno se mogu priključiti DG ukupne naznačene snage 7,6 MW,
- desno od tačke B bezbedno se mogu priključiti DG ukupne naznačene snage 10,1 MW.
Ako je potrebno odrediti snage DG-a priključenih u pojedinim tačkama ( B ,C, D ) postupak je
sledeći:
- Sopstveno opterećenje tačke D je 2,5+0,7=3,2 MW,
- Sopstveno opterećenje tačke C je 3,5+0,9=4,4 MW,
- Sopstveno opterećenje tačke B je 2+0,5=2,5 MW.
Snaga S H ,DG − 2 određuje se na osnovu izraza (2.5.6):
- za deonicu CD Pgen ,max =3,92+0,7=4,62 MW,
- za deonicu BC Pgen,max=6,96+(0,7+0,9)=8,56 MW,

- za deonicu AB Pgen,max=10,08+(0,7+0,9+0,5)=12,18 MW.
Ako po deonici AB protekne snaga veća od S H ,DG − 2 (12,18 MW ) prekidač u tački A će reagovati
kada se maksimalna proizvodnja DG-a izjednači sa maksimalnom potrošnjom.
Situacija je drugačija ako se vrednost snage S H ,DG − 2 premaši za deonicu BC ili za deonicu CD.
Naime, pošto nema posebne zaštite, ove deonice mogu biti preopterećene a da deonica AB ne bude
preopterećena, odnosno prekidač u tački A neće reagovati. Tada može doći do oštećenja opreme. Rešenje
je ugradnja dodatne zaštite ili pojačavanje ugrađene opreme.
Tokovi aktivnih i reaktivnih snaga
Kada se uzme u obzir i reaktivna snaga postupak je isti kao prethodno navedeni, pri čemu je
proračun složeniji.
Maksimalna prividna snaga koja teče po deonici izvoda na kome nema priključenih DG-a računa se
iz izraza:
2 2
S max,1 = Popt ,max + Qopt ,max (2.5.7)
gde su Popt,max i Qopt,max maksimalna aktivna i reaktivna snaga opterećenja, respektivno. Ovde će biti usvo-
jena praktična pretpostavka da su vremenske promene aktivne i reaktivne snage iste, odnosno da je faktor
snage konstantan i da obe snage svoje maksimume dostižu istovremeno. Ukoliko ova pretpostavka ne
odgovara realnosti moraju se uzeti u obzir stvarni podaci (dijagrami opterećenja za svaki potrošački čvor).
Tada su najpogodnije simulacije u vremenskom domenu.
U slučaju da je na izvod priključen jedan ili više generatora maksimalna snaga S max,2 se ima u sluča-
ju kada je potrošnja minimalna a proizvodnja maksimalna:
(P − Popt ,min ) + Qopt

2 2
S max,2 = gen ,max ,min (2.5.8)
Ovde je pretpostavljeno da DG niti proizvodi niti uzima iz mreže reaktivnu energiju.

Maksimalna prividna snaga S max,2 u slučaju postojanja DG-a je manja nego kada DG-a nema:
S max,2 < S max,1 (2.5.9)
Tako se dolazi do sledećeg izraza za proračun prve vrednosti S H ,DG , S H ,DG −1 :
2 2 2
Pgen ,max < Popt ,min + Popt ,max + Qopt ,max − Qopt ,min (2.5.10)
Druga vrednost snage S H ,DG , S H ,DG − 2 dostiže se kada struja kroz deonicu dostigne naznačenu vrednost
struje deonice. Maksimalna vrednost struje određuje se iz izraza (2.5.4) (ovde je usvojeno da je faktor
snage jednak jedinici). Dobijena vrednost će sigurno biti manja od stvarne maksimalne vrednosti struje,
što će rezultirati sledećim uslovom:
2 2
Pgen ,max < Popt ,min + Smax,gr − Qopt ,min (2.5.11)
Primer 2.5.2
Ako bismo uradili Primer 2.5.1 korišćenjem izraza (2.5.10), na primer, za deonicu CD dobija se da
je snaga S H ,DG −1 :
Pgen ,max = 700 + 25002 + 13002 − 5002 = 3473 kW
Za deonicu BC ova snaga ima vrednost:
Pgen ,max = 1600 + 60002 + 33002 − 10002 = 8374 ,21 kW
U oba slučaja, dobijene vrednosti su više nego u slučaju proračuna sa zanemarenim reaktivnim sna-
gama. To znači da proračun samo sa aktivnim snagama daje rezultate na stranu sigurnosti.
Za snagu S H ,DG − 2 proračunom za deonicu CD dobija se:
Pgen ,max = 700 + 39002 − 5002 = 4567 ,81 kW
što je, opet, viša vrednost nego za slučaj proračuna uz zanemarenje reaktivnih snaga.
2.5.3 Pojava preopterećenja za slučaj redundantnosti i rada u petljastoj konfiguraciji
Većina distributivnih mreža je petljasta po svojoj strukturi, ali rade kao radijalne. Petljasta struktura
omogućava da se u slučaju kvara trajanje prekida skrati, uspostavljanjem napajanja iz drugog pravca, za-
tvaranjem određenih rasklopnih elemenata. To je, takođe, radijalni pogon. Podrazumeva se da tokom na-
pajanja iz rezervnog pravca ni jedan od elemenata nije preopterećen.
Posmatrajmo jedan izvod sa mogućnošću rezervnog napajanja, kao na sl.2.5.2.
Pgen ,1 Pgen ,2
NO
Popt ,1 Popt ,2
Sl.2.5.2 Radijalna mreža sa mogućnošću rezervnog napajanja
Tokom napajanja iz rezervnog pravca mreža je i dalje radijalna, tako da izraz (2.5.4) i dalje važi, ali
sada se sabiraju opterećenja i proizvodnja DG-a za dva izvoda:
(P gen ,1 + Pgen ,2 )
max
< ( Popt ,1 + Popt ,2 )
max
+ ( Popt ,1 )
min
(2.5.12)
Tokom normalnog pogona važe granični uslovi za oba izvoda, da bi se izbegao rizik od
preopterećenja:
(P ) gen ,1 max < ( Popt ,1 )

max
+ ( Popt ,1 )
min
(2.5.13)
(P ) gen ,2 max < ( Popt ,2 )
max
+ ( Popt ,2 )
min
Teorijski, može se dogoditi da uslovi (2.5.13) budu ispunjeni a uslov (2.5.12)- ne. Naime, maksimalna
opterećenja pojedinih izvoda mogu se javiti u različitim trenucima, tako da se može desiti da bude:
( Popt ,1 + Popt ,2 ) < ( Popt ,2 ) + ( Popt ,2 ) , pri čemu se može dogoditi da se poklope minimalno opterećenje
max max max
i maksimalna proizvodnja DG-a. Ovo je teorijski moguće, ali u praksi je ovo malo verovatan događaj. Ta-
kođe, treba uočiti da izraz (2.5.12) daje samo vrednost snage S H ,DG −1 , čijim prekoračenjem rizik od pre-
opterećenja postaje mnogo viši nego u mreži bez priključenih DG-a. Znatno je važnije odrediti vrednost
snage S H ,DG − 2 , čijim prekoračenjem rizik od preopterećenja postaje neprihvatljiv.
Ekstremni slučajevi se imaju ako se DG velikih snaga priključuju bliže kraju distributivnog izvoda.
Da bi se izbegli neželjeni rizici moguća rešenja su:
-ograničavanje snage DG-a,
-pojačavanje distributivne mreže,
-prihvatanje činjenice da napajanje iz rezervnog pravca nije uvek dozvoljeno,
-isključenje pojedinih jedinica DG-a sa mreže tokom napajanja iz rezervnog pravca. Ovo se smatra najra-
zumnijim mogućim rešenjem, tokom perioda kada je proizvodnja visoka i opterećenje nisko a glavni na-
pojni pravac je van pogona. Verovatnoća ove situacije je mala. Posebna pažnja mora se posvetiti instruk-
cijama koje operater distributivnog sistema mora da prati tokom perioda napajanja pojedinih potrošača iz
rezervnog pravca.
Znatno naprednija rešenja su ona gde se maksimalno moguće snage dobijene iz DG-a proračunavaju
nakon svake sklopne operacije, odnosno promene uklopnog stanja mreže. Smanjenje proizvodnje DG-a se
sprovodi ukoliko se premaši vrednost snage S H ,DG −1 , odnosno S H ,DG − 2 za trenutnu konfiguraciju mreže. U
tom slučaju, dakle, nije bitna instalisana snaga DG-a već vrednost trenutne proizvodnje.
2.5.4 Proračun uticaja DG-a na vrednost napona
Uticaj DG-a na naponski profil izvoda je toliko izražen da vrednost snage S H ,DG može biti jednaka
nuli.
Pri projektovanju distributivne mreže prevencija nedozvoljenih padova napona je ozbiljno pitanje.
Vrednost napona ograničava dužinu izvoda. Tipično, pojava prenapona je od manjeg interesa. Naime, ako
se vrednost napona na napojnom kraju voda drži u propisanim granicama oko naznačene vrednosti,
verovatnoća pojave prenapona duž voda je veoma mala.
Međutim, priključivanje DG-a je promenilo situaciju tako da su i prenaponi postali veoma ozbiljno
pitanje, naročito ako se DG priključuju duž voda, kada može doći do ozbiljnog porasta napona. Porast
napona zbog injektiranja snage iz DG-a u mrežu je proporcionalan impedansi deonice između napojnih
sabirnica i tačke priključenja DG-a. Takođe, porast napona je veći ako DG prema mreži radi sa jedini-
čnim faktorom snage.
Posmatraćemo jedan radijalno napajan vod, impedanse Z = R + jX , na čijem kraju su potrošači
−
ukupne prividne snage S = P1 + jQ1 = S = PP + jQP pri naponu U . Vrednosti snage i napona na poče-
−1 −P −1
tku izvoda su S i U , respektivno, sl.2.5.3.

−0 − 0
U I U
− 0
S = P0 + jQ0 − S = P1 + jQ1 −1
−0 −1
→
→ →
Z = R + jX
−
S = PP + jQ P
− P
Sl.2.5.3 Radijalno napajan vod
Struja I koja teče kroz vod može se izračunati na osnovu vrednosti sa početka voda ili na osnovu
−
vrednosti sa kraja voda:

* *
S S PP − jQP
−0 −1
I= *
= *
= *
(2.5.14)
− 3 ⋅U 3 ⋅U 3 ⋅U
− 0 −1 −1
Linijska vrednost pada napona Δ U duž voda iznosi:

−
P1 − jQ1 P1 − jQ1
Δ U = U − U = 3 ⋅ Z ⋅ I = 3 ⋅ ( R + jX ) ⋅ *
= ( R + jX ) ⋅ *
=
− − 0 −1 − − 3 ⋅U U
−1 −1
(2.5.15)
R ⋅ P1 + X ⋅ Q1 X ⋅ P1 − R ⋅ Q1
= *
−j *
U U
−1 −1
U (2.5.15) kompleksni član je znatno manji od realnog člana ako su vrednosti snaga male, tako da se
može zanemariti. Ako usvojimo U = U1 0 , važi:
−1
R ⋅ P1 + X ⋅ Q1
ΔU = ΔU ≈ (2.5.16)
− U1
Pozitivni predznaci snaga u izrazu (2.5.16) znače da one teku od mreže ka potrošačima.
Neka je na mrežu priključen distribuirani generator, koji proizvodi snagu S = PDG + jQDG ,
− DG
sl.2.5.4.
~
U I U
− 0 ↓ PDG + jQ DG
S = P0 + jQ0 − S = P1 + jQ1 −1
−0 −1
→
→ →
Z = R + jX
−
S = PP + jQ P
− P
Sl.2.5.4 Distributivni vod sa priključenim distribuiranim generatorom
Prema (2.5.16) pad napona duž voda biće:

R ⋅ P1 + X ⋅ Q1 R ⋅ ( PP − PDG ) + X ⋅ ( QP − QDG )
ΔU ≈ = (2.5.17)
U1 U1
U (2.5.17) pretpostavljeno je da generator proizvodi i aktivnu i reaktivnu snagu. Ako bi DG radio

prema mreži sa cos ϕ = 1 onda bi bilo QDG = 0 , a ako bi DG uzimao reaktivnu snagu iz mreže tada bismo
snagu QDG uvrstili sa negativnim predznakom, odnosno, u izrazu (2.5.17) umesto člana X ⋅ ( QP − QDG )
pisali bi X ⋅ ( QP + QDG ) .
Za izvod sa n potrošačkih čvorova, sl.2.5.5, pad napona Δ U k na deonici k približno iznosi:
Rk ⋅ Pk + X k ⋅ Qk
Δ Uk ≈ (2.5.18)
Uk
gde su Pk i Qk aktivna i reaktivna snaga, respektivno, na deonici k , a U k je napon u potrošačkom čvoru

k . Ove snage se računaju kao zbir potrošnji u čvorovima k ,k + 1 ,.........,n i gubitaka na deonicama
k + 1 ,.........,n :
n n
Pk = ∑ PPi + ∑ 3⋅ R ⋅ I i i
2
(2.5.19)
i =k i = k +1
n n
Qk = ∑ QPi + ∑ 3⋅ X i ⋅ I i2 (2.5.20)
i =k i = k +1
U U U U U
− 0 −1 − n−2 − n −1 − n
I I I
− n −1
P1 ' , Q1 ' −1
P1 , Q1 Pn −1 ' , Q n −1 ' Pn −1 , Q n −1 Pn ' , Q n ' −1 Pn , Q n
→ → → → →
→ → → →
R1 , X 1 R n −1 , X n − 1 Rn , X n
PP 1 , Q P 1 PPn − 2 , Q Pn − 2 PPn −1 , Q Pn −1 PPn , Q Pn
Sl.2.5.5 Radijalni vod sa n potrošačkih čvorova
U izrazima (2.5.19) i (2.5.20) Rk i X k su parametri deonice k , PPk i QPk su aktivna i reaktivna snaga
koje zahtevaju potrošači u čvoru k i U k je napon u čvoru k . Struja I i računa se iz izraza:
n Pj 2 + Q j 2
Ii = ∑ (2.5.21)
j =i 3 ⋅U j
Izrazi (2.5.18)÷(2.5.21) mogu se upotrebiti i za proračune na vodovima sa ograncima, sl.2.5.6.

Na primer, ako želimo proračun za čvor r na sl.2.5.6 potrebno je izvršiti proračune za oba ogranka
(od r1 do m i od r + 1 do n ) da bi se dobili željeni podaci o snazi, naponu i struji.
Izložena metoda, mada uprošćena, često se koristi za proračun padova napona u NN- i SN-mreža-
ma.
Primer 2.5.3
Radi ilustracije, posmatraćemo vod na sl.2.5.7, sa 10 potrošačkih čvorova. Vod je dug 500 m ,
rastojanje između svaka dva susedna čvora je 50 m . Podužni parametri voda su: r = 0 ,27 Ω ,
km
x = 0 ,27 Ω . Potrošnja u svakom čvoru je ista: PP = 9 kW , cos ϕ P = 0,85 (ind.) a napon u čvoru 0
km
jednak je naznačenom. Biće analizirano povišenje vrednosti napona duž voda, bez zanemarenja reaktanse
voda za tri slučaja:
- na vodu nema priključenih DG,

- u čvoru 10 priključen DG naznačene snage PDG = 75 kW i
- u čvoru 10 priključen DG naznačene snage PDG = 85 kW . Ovo je maksimalna vrednost priključene sna-
ge, uz uslov da se ni u jednoj tački voda ne premaši vrednost naznačenog napona i da ne dođe do predaje
snage u mrežu.
U oba slučaja DG prema mreži rade sa jediničnim faktorom snage, odnosno niti uzimaju niti daju u
mrežu reaktivnu energiju.
Pr Pr +1 ' Pr +1 Pn ' Pn
I I I
−r − r +1 −n
Qr Q r +1 ' Q r +1 Qn ' Qn
→ → →
→ → → → →
PPr PPr +1 PP n−1 PP n

QPr QPr +1 QP n−1 QP n
Pr 1 ' Pr 1 Pr 2 ' Pr 2
I I
− r1 − r2
Qr1 ' Qr1 Qr 2 ' Qr 2
→ →
→ → → →
PPr 1 PPr 2 PPr m

QPr 1 QPr 2 QPr m
Sl.2.5.6 Distributivni vod sa ograncima
500 m
U0 U1 U2 U3 U4 U5 U6 U7 U8 U9 U10
Sl.2.5.7 Distributivni vod sa 10 potrošačkih čvorova
Rezultati proračun dati su na sl.2.5.8.

Za podatke navedene u postavci primera, gubici duž voda su:
7 ,14
-bez priključenih DG-a : 7,14 kW, odnosno ⋅ 100% = 7 ,93% ,
90
- sa priključenim DG od 75 kW-3,675 kW (4,08%) i
- sa priključenim DG od 85 kW-4,471 kW (4,97%).
Ako bi u svakom čvoru bila sprovedena kompenzacija reaktivne snage naponske prilike bi bile po-
boljšane i došlo bi do smanjenja gubitaka duž voda, sl.2.5.9. Gubici aktivne snage u ovom slučaju bi izno-
sili 4,72 kW, odnosno 5,24%.
1,02 u cvoru 10 prikljucen DG od 85

1
Naponi u cvorovima, r.j.

0,98
0,96
u cvoru 10 prikljucen DG od 75
0,94
0,92
radijalno napajan
0,9
0,88
0,86
0,84
0,82
0,8
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Broj cvora
Sl.2.5.8 Naponski profil duž voda u zavisnosti od snage DG-a priključenog u čvoru 10
1,02
1
sprovedena kompenzacija
0,98
0,96
0,94
0,92 bez kompenzacije
0,9
0,88
0,86
0,84
0,82
0,8
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Sl.2.5.9 Uporedni pregled napona duž voda za slučaj sa i bez kompenzacije reaktivne snage
Pod uslovom da se ni u jednoj tački izvoda ne premaši dozvoljena vrednost napona a da se na poče-
tku izvoda napon održava na približno naznačenoj vrednosti, možemo da zaključimo sledeće:
- ako se u čvoru 10 priključi DG-a naznačene snage 85 kW napon u tački priključenja će biti 1,042 ⋅ U n , a
gubici duž izvoda 2,62%. Da napon ni u jednoj tački ne premaši naznačenu vrednost potrebno je da DG
uzima iz mreže reaktivnu energiju, odnosno: PDG = 93 kW , QDG = 40,75 kW cos ϕ DG = 0,919 , pri čemu
bi gubici iznosili 6,48%. Ovo je znatno nepovoljnije nego kada DG nisu priključeni na mrežu.
- slična situacija je i kada se DG priključuje u čvoru 9.
- sukcesivnim proračunima dobija se da priključenje DG-a u čvoru 6 snage od 92 kW neće ni u jednoj
tački povećati napon iznad naznačene vrednosti..
- ako se u čvoru 5 priključi DG-a naznačene snage 90 kW napon u svim tačkama voda, osim u tački
priključenja, biće približno jednak naznačenoj vrednosti, sl.2.5.10.
Snaga S H ,DG koja se može priključiti na izvod bitno zavisi od načina regulacije napona. Na primer,
korišćenje off-line regulatora napona na energetskim transformatorima dovešće do povišenja napona
tokom perioda niskih opterećenja ako su DG priključeni na izvod dalje od napojnih sabirnica. Zbog toga
se bitno smanjuje snaga DG-a koji mogu biti priključeni na mrežu.
1,02
Vrednost napona čvora, r.j.

1,015
1,01
1,005
0,995
0,99
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Broj čvora
Sl.2.5.10 Naponski profil voda sa sprovedenom kompenzacijom i priključenim DG-om u čvoru 5
Na vrednost snage S H ,DG utiče i dozvoljeni opseg varijacije napona kao i tačka priključenja DG-a.
Što je tačka priključenja dalja od napojnih sabirnica to je snaga S H ,DG manja.
Primena rednih ili otočnih baterija kondenzatora ima kao rezultat i povećanje snage S H ,DG . Kada su
baterije uključene zbog regulacije tokova reaktivnih snaga može doći do smanjenja prenapona.
Primena regulatora napona sa linijskim kompenzatorima napona obezbeđuje da ne dođe do pojave
prenapona zbog priključenja DG-a, smanjenjem napona na napojnim sabirnicama. Međutim, tada će doći
do pada napona na izvodima koji se napajaju sa istih sabirnica.
Za određivanje snage S H ,DG može se primeniti statistički ili deterministički metod. Praksa pokazuje
da se statističkim metodama dobijaju veće vrednosti za S H ,DG nego determinističkim postupkom.
2.6 Kontrola napona u distributivnim sistemima
Uobičajeni način regulacije napona u distributivnim mrežama je korišćenje regulatora napona

(automatskih ili ručnih) na energetskim transformatorima, čime se napon na sabirnicama održava u
propisanim granicama. Na vrednost napona duž izvoda najveći uticaj ima vrednost snage koja teče i vrsta
opterećenja, odnosno vrednost faktora snage.
Gornja i donja granica napona, obično, zavise od naznačenog napona mreže. Tipično, za NN-mreže
vrednost napona je u opsegu ( 0,9 ÷ 1,05 ) ⋅ U n , a za SN-mreže ( 0 ,95 ÷ 1,05 ) ⋅ U n . Većina evropskih opera-
tora se pridržava standarda EN 50160 prema kome napon treba održavati u opsegu ( 0,9 ÷ 1,1) ⋅ U n . Bez
obzira na granice, principi regulacije napona su svuda isti.
Dakle, tokom perioda najviših opterećenja napon u najudaljenijoj tački voda ne sme biti manji od
najniže propisane vrednosti napona, dok tokom perioda najnižih opterećenja- napon u bilo kojoj tački ne
sme da bude veći od najviše propisane vrednosti.
Priključenje DG-a dovešće do smanjenja pada napona ako DG injektira samo aktivnu snagu. Ukoli-
ko DG uzima iz mreže reaktivnu snagu ili injektira reaktivnu snagu, uticaj na pad napona zavisiće od
vrednosti snage i parametara voda. Dakle, na osnovu uslova da napon ostane u propisanim granicama
određuje se vrednost priključene snage S H ,DG .
Neka je na izvod priključen DG, kao na sl.2.5.4. Ako usvojimo realnu pretpostavku da DG radi pre-
ma mreži sa cos ϕ DG = 1 , odnosno da injektira samo aktivnu snagu PDG , pad napona duž voda biće:
R ⋅ ( Pp − PDG ) + X ⋅ Q p X ⋅ ( Pp − PDG ) − R ⋅ Q p
ΔU = −j =
− sa DG ,cos ϕ =1 U1 U1
(2.6.1)
R ⋅ Pp + X ⋅ Q p X ⋅ Pp − R ⋅ Q p R ⋅ PDG − jX ⋅ PDG P
= −j − = Δ U − DG ⋅ ( R − jX )
U1 U1 U1 − U1
Dakle, u odnosu na slučaj bez priključenog DG-a pad napona će biti manji za vrednost
PDG
ΔU = ⋅ ( R − jX ) , (2.6.2)
− DG ,cos ϕ =1 U1
odnosno, u relativnim jedinicama:

ΔU DG ,cos ϕ =1 PDG
= ⋅Z (2.6.3)
U1 U12
Ako bi DG injektirao i reaktivnu snagu u mrežu imali bismo:

R ⋅ ( Pp − PDG ) + X ⋅ ( Q p − QDG ) X ⋅ ( Pp − PDG ) − R ⋅ ( Q p − QDG )
ΔU = −j =
− sa DG ,c ap. U1 U1
R ⋅ Pp + X ⋅ Q p X ⋅ Pp − R ⋅ Q p R ⋅ PDG + X ⋅ QDG X ⋅ PDG − R ⋅ QDG

= −j − +j = (2.6.4)
U1 U1 U1 U1
⎛ R ⋅ PDG + X ⋅ QDG X ⋅ PDG − R ⋅ QDG ⎞
= ΔU−⎜ −j ⎟
−
⎝ U1 U1 ⎠
a ako bi DG uzimao iz mreže reaktivnu snagu:

R ⋅ ( Pp − PDG ) + X ⋅ ( Q p + QDG ) X ⋅ ( Pp − PDG ) − R ⋅ ( Q p + QDG )
ΔU = −j =
− sa DG ,ind . U1 U1
(2.6.5)
⎛ R ⋅ PDG − X ⋅ QDG X ⋅ PDG + R ⋅ QDG ⎞
= ΔU − ⎜ −j ⎟
−
⎝ U1 U1 ⎠
Maksimalni dozvoljeni porast napona, nakon priključenja DG-a, je ona vrednost kojom se vrednost
napona u nekoj tački izvoda izjednačava sa maksimalno dozvoljenim radnim naponom za dati naponski
nivo.
Ilustracije radi, posmatraćemo vod na sl.2.5.4 na čijem kraju se može priključiti DG koji će prema
mreži da radi sa cos ϕ DG = 1 . Odredićemo maksimalnu snagu S H ,DG priključenih generatora uz uslov da
u tački priključenja vrednost napona ne bude veća od 1,01 ⋅ U n , a da se na napojnim sabirnicama napon
održava na naznačenoj vrednosti. Proračuni će biti urađeni za jedan kablovski izvod 0, 4 kV i za jedan
kablovski izvod 10 kV , pod pretpostavkom da potrošači uzimaju iz mreže samo naznačenu aktivnu
snagu ( cos ϕ p = 1 ) . Potrebni podaci su dati u Tabeli 2.6.1 i Tabeli 2.6.2.
Tabela 2.6.1 Podaci o kablovskom izvodu 0, 4 kV
q , mm 2 R ,Ω X ,Ω I nT , A S n , kW
km km
3 × (1 × 50 ) 0,61 0,075 151 104,6
3 × (1 × 95 ) 0,32 0,0754 222 153,8
3 × (1 × 150 ) 0,206 0,0757 284 195,7
3 × (1 × 240 ) 0,125 0,0751 275 259,8
Tabela 2.6.2 Podaci o kablovskom izvodu 10 kV
q , mm 2 R ,Ω X ,Ω I nT , A S n , MW
km km
3 × (1 × 50 ) 0,832 0,151 150 2,6
3 × (1 × 95 ) 0,411 0,134 215 3,72
3 × (1 × 150 ) 0,265 0,127 275 4,76
3 × (1 × 240 ) 0,162 0,118 355 6,18
Rezultati proračuna dati su u Tabelama 2.6.3 i 2.6.4.
Tabela 2.6.3 Rezultati proračuna za kablovski izvod 0,4 kV

q , mm 2 Dužina izvoda, m
50 100 200 500 1000 2000
S H ,DG [ kW ]
3 × (1 × 50 ) 155 131 117 109 107 105
3 × (1 × 95 ) 254 204 179 163 158 156
3 × (1 × 150 ) 353 275 235 212 204 200
3 × (1 × 240 ) 455 326 261 222 209 203
Može se zaključiti da ni u jednom slučaju kabl 0,4 kV neće biti preopterećen je će u svim slučajevi-
ma biti ispunjeno: S H ,DG − S n < Sn ( S H ,DG < 2 ⋅ Sn )
Tabela 2.6.4 Rezultati proračuna za kablovski izvod 10 kV

q , mm 2 Dužina izvoda, km
0,2 1 5 10 20
S H ,DG [ MW ]
3 × (1 × 50 ) 8,5 3,8 2,8 2,7 2,65
3 × (1 × 95 ) 15 6,1 4,2 3,9 3,8
3 × (1 × 150 ) 23,5 8,5 5,5 5,1 4,9
3 × (1 × 240 ) 37,3 12,4 7,4 6,8 6,45
Kada je u pitanju vod 10 kV zaključujemo da će doći do preopterećenja u slučaju kada je njegova

dužina 0,2 km.
Bitno je naglasiti da je podužna aktivna otpornost nadzemnih i kablovskih vodova praktično ista za
provodnike istog poprečnog preseka i od istog materijala. Nadzemni vodovi se, obično, koriste za
napajanje udaljenijih potrošača, pri čemu je njihova maksimalna dužina određena dozvoljenom vrednošću
pada napona. Kablovski izvodi se koriste za napajanje potrošača bližih napojnoj TS. Problemi sa
prenaponima su izraženiji kada se DG priključuju na nadzemne vodove nego na kablovske.
2.7 Uticaj indukcionih generatora na vrednost napona
Indukcioni generatori su veoma često u upotrebi u vetro-elektranama. Njihova bitna karakteristika je

da za svoj rad zahtevaju reaktivnu energiju, bilo iz mreže ili iz sistema za kompenzaciju. Potrebna reakti-
vna energija se može raščlaniti na deo koji je, praktično, nezavisan od opterećenja i srazmeran je kvadratu
napona i na deo koji je srazmeran kvadratu struje generatora. Fiksni deo potrebne reaktivne energije dobi-
ja se iz fiksnih kondenzatorskih baterija.
Najveće povišenje napona će se imati pri maksimalnoj proizvodnji DG-a. Neka DG injektira u mre-
žu aktivnu snagu PDG ,max i neka pri tome uzima iz mreže reaktivnu snagu QDG ,max , pri čemu važi da je
QDG ,max = PDG ,max ⋅ tgϕ DG . Povišenje napona duž izvoda sa priključenim DG-om biće:
Δ ΔU( ) − DG ,max
=
R ⋅ PDG ,max − X ⋅ QDG ,max
U1
−j
X ⋅ PDG ,max + R ⋅ QDG ,max
U1
=
R ⋅ PDG ,max − X ⋅ PDG ,max ⋅ tgϕ DG X ⋅ PDG + R ⋅ PDG ,max ⋅ tgϕ DG

= −j = (2.7.1)
U1 U1
PDG ,max
= ⋅ ⎣⎡ R − X ⋅ tgϕ DG − j ⋅ ( X + R ⋅ tgϕ DG ) ⎤⎦ ⇒
U1
PDG ,max
Δ ( ΔU ) DG ,max = ( R − X ⋅ tgϕ DG ) + ( X + R ⋅ tgϕ DG ) =
2 2
⋅
U1
PDG ,max
= ⋅ R 2 − 2 ⋅ R ⋅ X ⋅ tgϕ DG + X 2 ⋅ tgϕ DG 2 + X 2 + 2 ⋅ R ⋅ X ⋅ tgϕ DG + R 2 ⋅ tgϕ DG 2 = (2.7.2)
U1
PDG ,max PDG ,max Z Z
=
U1
⋅ (R 2
+ X 2 ) ⋅ (1 + tgϕ DG 2 ) =
U1 cos ϕ DG
= S DG ,max
U1
Da bi se odredila maksimalna snaga priključenih DG-a potrebno je znati vrednost rezerve napona u
odnosu na maksimalno dozvoljenu vrednost. Za ovu namenu najpodesnija bi bila dugoročna merenja vari-
jacija napona kod velikog broja potrošača, što zahteva dosta vremena i može da bude veoma skup posao,
sem ukoliko se ne raspolaže naprednim mernim uređajima. Nekoliko operatora distributivnih sistema u
Evropi je instaliralo neophodne merne uređaje kojima se mere svi parametri potrošnje u kategoriji „doma-
ćinstva“ sa 10-minutnim mernim intervalom. Toliki broj podataka sigurno omogućava preciznu procenu
injektirane snage iz DG-a, ali još uvek problem predstavlja njihovo brzo procesiranje. Na primer, kada
bismo u Srbiji ugradili sličan sistem, 10-minutna merenja tokom godine bi rezultirala u oko 500 GB
podataka. Jeste teško, ali ne i nemoguće.
Ako se ne raspolaže izmerenim podacima potrebno je proceniti vrednost rezerve napona. Postupak je
ilustrovan na sl.2.7.1.
Procedura procene je sledeća:
- Za početnu vrednost napona usvaja se najveća vrednost napona koji se može dobiti na krajevima trans-
formatora uzimajući u obzir regulacioni opseg regulatora napona. Ovo je najveći radni napon na napojnim
SN-sabirnicama.
- Procenjuje se pad napona duž izvoda za slučaj minimalnog opterećenja i tako se dobija vrednost najve-
ćeg napona na kraju SN-voda.
- Uzimajući u obzir regulacioni opseg transformatora SN/NN računa se vrednost najvišeg napona na NN-
strani.
- Rezerva napona predstavlja razliku između vrednosti maksimalnog radnog napona i prethodno izračuna-
te vrednosti napona.
Gornja granica napona
Rezerva napona
p ad n a
Vrednost napona
pona d povišenje napona
už vod transformatorom
a p ri m
inimaln SN/NN
om op
tereće
nju
regulacioni opseg napojnog

energetskog transformatora
Sl.2.7.1 Procena rezerve napona kada izmereni podaci nisu raspoloživi
Primer 2.7.1
Izračunati rezervu napona za sledeće zadate vrednosti:

- regulacioni opseg napojnog energetskog transformatora je (1,02 ÷ 1,04 ) ⋅ U n ,
- pad napona duž SN-izvoda pri minimalnom opterećenju je 0,03 ⋅ U n ,
- povećanje napona koje omogućava regulator na transformatoru SN/NN je 5%, što znači da će se na NN-
sabirnicama maksimalna vrednost napona biti (1,04 − 0 ,03 + 0,05 ) ⋅ U n = 1,06 ⋅ U n .
- maksimalni radni napon je 1,1 ⋅ U n .
Zaključujemo da rezervna napona iznosi 0 ,04 ⋅ U n . To omogućava da se proračunom utvrdi vrednost

snage DG-a koja se može priključiti na izvod.
Da je rezerva napona 0 na izvod ne bi mogli da priključimo DG. Mnogi operatori distributivnog
sistema, radi izbegavanja dobijanja pesimističkih rezultata, pri proračunima usvajaju niže vrednosti pada
napona pri minimalnom opterećenju (obično 1%), čime se za snagu DG-a koja se može priključiti na
sistem dobijaju manje vrednosti.
Ne postoji apsolutno tačan način procene vrednosti S H ,DG bez detaljnih merenja. Kada se precizno
utvrdi vrednost pada napona, jedino što ostaje da se usvoji je vrednost dozvoljenog povišenja napona u
tački priključenja DG-a. Ova vrednost je obično u opsegu od nekoliko procenata oko naznačenog napona.
Smanjenje ovog opsega za 1% može da dovede do smanjenja vrednosti S H ,DG za oko 50%.
2.8 Proračun pada napona kada je jedan DG priključen na SN-izvod
Najpre ćemo posmatrati radijalno napajan izvod dužine L čije opterećenje na početku iznosi:
S = P + j ⋅ Q , sl.2.8.1. Neka je opterećenje duž izvoda ravnomerno raspodeljeno, znači važi:
−
S ⎡ MW ( kW ) ⎤
' R+ j⋅X ⎛ Ω ⎞
S = −
⎢ ⎥ . Podužna impedansa izvoda je z− = ⎜ ⎟.
− L⎣ km ⎦ L ⎝ km ⎠
Pod pretpostavkom da se napon na napojnim sabirnicama održava na naznačenoj vrednosti izračuna-
ćemo pad napona od njih do bilo koje tačke na vodu, na udaljenosti λ ⋅ L , λ ∈ [ 0,1] . Dakle:
'*
S R + jX P − jQ
L
d ⎛⎜ Δ U ⎞ = 3 ⋅ Z ⋅ I = 3 ⋅ z⋅ l ⋅ −
L ⋅ U n L −∫λ ⋅L
⎟ ⋅ dl ⇒ Δ U = ⋅ l ⋅ dl (2.8.1)
⎝ − bez DG − a ⎠ − l −l − 3 ⋅U n − bez DG − a L
1 ⎛ R ⋅ P + X ⋅Q X ⋅ P − R ⋅Q ⎞ 1
⎟⋅ ⋅(L − L + 2⋅λ ⋅ L − λ ⋅ L ) =
2 2 2 2 2
ΔU = 2 ⎜
−j
− bez DG − a L ⎝ Un Un ⎠ 2
(2.8.2)
⎛ R ⋅ P + X ⋅Q X ⋅ P − R ⋅Q ⎞ ⎛ λ2 ⎞
=⎜ −j ⋅
⎟ ⎜ λ − ⎟
⎝ Un Un ⎠ ⎝ 2 ⎠
λ⋅L
λ ∈ [ 0 ,1]
S = P + j ⋅Q
−
l
L 0
Sl.2.8.1 Radijalno napajan izvod za ravnomerno raspodeljenim opterećenjem
Razmotrimo sada slučaj kada se na ovaj izvod na rastojanju λDG ⋅ L priključi DG koji u mrežu
injektira aktivnu snagu PDG i prema mreži radi sa cos ϕ DG = 1 .
Od napojnih sabirnica do tačke priključenja pad napona biti smanjen srazmerno snazi DG-a:
( S − P ) ⋅ dl = R + jX ⎛ P − jQ ⋅ l ⋅ dl − P
*
' '
⎞
d ⎛⎜ Δ U ⎞ = 3⋅Z ⋅I = DG
−
⎟ 3 ⋅ z⋅ l ⋅ ⎜
DG
l ⋅ dl ⎟ (2.8.3)
⎝ − sa DG ⎠ − l −l − 3 ⋅U n L ⎝ L ⋅U n l ⋅U n ⎠
R + jX ⎛ P − jQ L
P L ⎞ P
ΔU = ⎜ ⋅ ∫ l ⋅ dl − DG ⋅ ∫ dl ⎟ = Δ U − ( R + jX ) ⋅ DG ⋅ λDG (2.8.4)
− sa DG L ⎜ L ⋅ U n L −λ ⋅L ⎟
U n L − λDG ⋅L ⎠ − bez DG − a Un
⎝ DG
PDG
Od tačke priključenja DG-a do kraja izvoda napon će porasti za ( R + jX ) ⋅ ⋅ λDG u odnosu na
Un
vrednost bez priključenog DG-a.
Primer 2.8.1
Nadzemni vod 10 kV izveden je od Al/Fe užadi 95/15 mm 2 . Vod je dug L = 18 km , podužna

Ω
impedansa je z = ( 0,309 + j 0,329 ) a maksimalna i minimalna podužna opterećenja su, respektivno:
− km
kVA kVA
S = ( 200 + j100 ) , S = ( 50 + j 25 )
' '
. Regulator napona energetskog transformatora omo-
− max km − min km
gućava promenu napona u opsegu (1,02 ÷ 1,04 ) ⋅ U n . U svim tačkama voda u kojima napon tokom maksi-
malnog opterećenja bude U ≤ 0,94 ⋅ U n biće ugrađeni transformatori podizači napona koji će napon podići
za 2,5%. Dozvoljena najviša vrednost radnog napona iznosi 1,08 ⋅ U n . Potrebno je:
a) Odrediti mesta postavljanja podizača napona duž voda i vrednosti napona nakon toga, za slučaj maksi-
malnog i za slučaj minimalnog opterećenja voda. Tokom perioda maksimalnog opterećenja napon na po-
četku voda je 1,04 ⋅ U n , a tokom perioda minimalnog- 1,02 ⋅ U n .
b) Ako su podizači napona postavljeni na mestima određenim u prethodnoj tački, odrediti napon duž voda
⎛ 8,1 ⎞
kada se na rastojanju 8,1 km od početka voda, ⎜ λDG = = 0 ,45 ⎟ , priključi DG koji u mrežu injektira
⎝ 18 ⎠
samo aktivnu snagu od 1 MW .
c) Odrediti maksimalnu snagu DG-a koja se može priključiti na mrežu u zavisnosti od mesta postavljanja,
ako je maksimalna vrednost radnog napona na vodu ograničena na 1,07 ⋅ U n . Na vodu nisu ugrađeni
podizači napona.
a) Najveći pad napona ima se tokom perioda maksimalnog opterećenja, tako da će lokacije postavljanja
podizača napona biti određene na osnovu tih podataka. Dakle, konstatujemo da su ulazni podaci:
Z = R + jX = ( 5,562 + j 5,922 ) Ω , S = Pmax + jQmax = ( 3600 + j1800 ) kVA . Sada računamo:
− − max
⎛ R ⋅ P + X ⋅Q X ⋅ P − R ⋅Q ⎞ ⎛ λ12 ⎞
ΔU =⎜ −j ⎟ ⋅ ⎜ λ1 − ⎟=
− bez DG − a
⎝ 1,04 ⋅ U n 1,04 ⋅ U n ⎠ ⎝ 2 ⎠
⎡ 5,562 ⋅ 3600 + 5,922 ⋅ 1800 5,922 ⋅ 3600 − 5,562 ⋅ 1800 ⎤ ⎛ λ12 ⎞

=⎢ −j λ
⎥ ⎜ 1 2 ⎟=
⋅ −
⎣ 10, 4 10, 4 ⎦ ⎝ ⎠
⎛ λ2 ⎞
= ( 2950 ,269 − j1087 , 269 ) ⋅ ⎜ λ1 − 1 ⎟.
⎝ 2 ⎠
Prvi podizač napona biće postavljen u tački do koje pad napona iznosi:
ΔU bez DG − a = 10400 − 9400 = 1000 V . Dakle:
⎛ λ2 ⎞ ⎛ λ2 ⎞
2950 ,2692 + 1087 ,2692 ⋅ ⎜ λ1 − 1 ⎟ = 1000 ⇒ 3144 , 239 ⋅ ⎜ λ1 − 1 ⎟ = 1000 .
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠
Sređivanjem poslednjeg izraza dobija se kvadratna jednačina: λ12 − 2 ⋅ λ1 + 0,636 = 0 čije rešenje je
λ1 = 0 ,3967 , odnosno prvi podizač napona treba postaviti na rastojanju od napojnih sabirnica:
L1 = λ1 ⋅ L = 7 ,14 km . Analognim razmatranjem, drugi podizač napona treba postaviti na rastojanju:
L2 = λ2 ⋅ L = 0 ,57 ⋅ 18 km = 10 ,26 km .
Za ove lokacije podizača napona izračunate su vrednosti napona duž voda i za slučaj minimalnog
opterećenja, a rezultati su dati na sl.2.8.2.
b) Ako se u zadatoj tački priključi DG vrednosti napona duž voda biće kao na sl.2.8.3.
c) Ako se na napojnim sabirnicama održava vrednost napona 1,04 ⋅ U n tokom perioda maksimalnog opte-
rećenja, odnosno 1,02 ⋅ U n tokom perioda minimalnog opterećenja zaključujemo da će se najveći napon
imati u tački priključenja DG-a na izvod. Maksimalnu snagu DG-a odredićemo na sledeći način:
izračunaćemo vrednosti S H ,DG za oba perioda pa ćemo usvojiti nižu vrednost, čime ćemo obezbediti da ni
jednog trenutka napon ne premaši gornju propisanu vrednost. Rezultati proračuna nisu jednoznačni, jer
snaga koja se može priključiti za dato opterećenje zavisi od udaljenosti tačke priključenja. Dakle,
maksimalne snage koje su mogu priključiti na izvod zavisno od udaljenosti od napojnih sabirnica, a uz
uslov da napon ni u jednoj tački voda ne premaši vrednost 1,07 ⋅ U n date su na sl.2.8.4.
10,6 minimalno opterećenje

10,4
Vrednost napona duž voda, kV

10,2
10
9,8
9,6
maksimalno opterećenje
9,4
9,2
9
8,8
0 0,07 0,14 0,21 0,28 0,35 0,41 0,48 0,55 0,61 0,68 0,75 0,82 0,89 0,96
Udaljenost od početka voda, r.j.
Sl.2.8.2 Vrednosti napona duž voda za slučaj maksimalnog i za slučaj minimalnog opterećenja
bez priključenog DG-a na izvodu i sa ugrađenim podizačima napona
10,8
10,6
min.opt.-sa priključenim DG
10,4
min.opt.-bez priključenog DG-a
Vrednost napona duž voda, kV
10,2
10
9,8
maks.opt.-sa priključenim DG
9,6
9,4
maks.opt-bez priključenog DG-a
9,2
8,8
8,6
0 0,05 0,1 0,15 0,2 0,25 0,3 0,35 0,39 0,44 0,49 0,54 0,58 0,63 0,68 0,73 0,78 0,83 0,88 0,93 0,98
Udaljenost od početka voda, r.j.
Sl.2.8.3 Vrednosti napona duž voda za slučaj maksimalnog i za slučaj minimalnog opterećenja
sa priključenim DG-om na rastojanju 8,1 km od početka voda i sa podizačima napona
Vrednost snage priključenog DG, kW
100000
90000
snaga DG tokom perioda višeg opterećenja
80000
70000
60000
50000
40000
snaga DG tokom perioda nižeg opterećenja
30000
20000
10000
0
0.01 0.12 0.23 0.34 0.45 0.56 0.67 0.78 0.89 1
Udaljenost tačke priključenja od napojnih sabirnica, r.j.
Sl.2.8.4 Maksimalne snage DG-a koje se mogu priključiti na izvod

u zavisnosti od mesta priključenja
2.9 Regulatori napona sa linijskim kompenzatorima
Radi poboljšanja naponskih prilika duž voda regulatori napona za rad pod naponom mogu biti opre-
mljeni takozvanim linijskim kompenzatorima pada napona. Ovi uređaji omogućavaju da napon na kraje-
vima transformatora bude srazmeran visini opterećenja (više opterećenje-viši napon i obratno). Ovo se
postiže tako što se kompenzuje pad napona duž neke, unapred određene, deonice voda. Napon na krajevi-
ma transformatora, što je ujedno i početak voda, održava se na vrednosti:
R pod ⋅ P + X pod ⋅ Q
U ( 0 ) = U ref + (2.9.1)
Un
gde su: P ,Q - ukupno aktivno i reaktivno opterećenje transformatora, R pod , X pod - podešene vrednosti
aktivne otpornosti i reaktanse na kojima se sprovodi kompenzacija pada napona. To znači da će na kraju
deonice čija je impedansa R pod + jX pod napon biti održavan na konstantnoj vrednosti.
Ograničenje koje postoji je da vrednost napona U ( 0 ) ne premaši dozvoljenu gornju granicu radnog
napona.
2.10 Sniženje prenapona
Kada je na mrežu priključeno više DG veoma efikasan način za sniženje vrednosti napona je smanje-
nje njihove proizvodnje i/ili isključenje pojedinih jedinica sa mreže. Promena vrednosti napona u pojedi-
nim periodima dana za slučaj bez isključenja i sa isključenjem DG-a prikazana je na sl.2.10.1.
Gornja granica napona

Vrednost napona
Period dana
Sl.2.10.1 Vrednost napona za slučaj bez mera za njegovo smanjenje (puna linija)
i za slučaj kada se vrši njegovo smanjenje (tačkasta linija)
Dakle, maksimalna snaga koja se može injektirati iz DG-a je ona koja neće dovesti do povišenja na-
pona iznad gornje granice. Postoje brojni algoritmi kojima se izračunava snaga DG-a za dati dijagram
opterećenja, ali ni za jedan se ne može reći da je idealan. Jedan od algoritama je prikazan na sl.2.10.2.
On se bazira na lokalno izmerenim parametrima, tako da nije potrebna komunikacija između pojedi-
nih jedinica i centralnog kontrolera. Kada napon u tački priključenja premaši podešenu vrednost U ref pro-
izvodnja se ograničava. Ako napon dostigne vrednost U max DG se isključuje sa mreže.
U matematičkom smislu, algoritam za ograničenje napona je sledeći:
⎧ Pmax , U < U ref

⎪
⎪ ⎛ U − U ref ⎞
PDG = ⎨ Pmax ⋅ ⎜ 1 − ⎟⎟ , U ref ≤ U ≤ U ref (2.10.1)
⎜ U −U
⎪ ⎝ max ref ⎠
⎪
⎩0 , U > U max
Pmax
Proizvodnja DG-a
0 U ref U max
Vrednost napona
Sl.2.10.2 Zavisnost proizvedene snage DG-a i napona radi njegovog ograničenja
Princip kontrole napona prikazan je na sl.2.10.3.
1 2
Pmax
Proizvodnja DG-a
0 U0
U ref U max
Vrednost napona
Sl.2.10.3 Princip kontrole napona smanjenjem proizvodnje DG-a
Tačkaste linije 1, 2, 3 i 4 predstavljaju porast napona koji je posledica snage PDG injektirane iz DG-a
u mrežu:
PDG
U = U + ( R + jX ) ⋅ (2.10.2)
− − 0 Un
Usvojeno je da nema razmene reaktivne snage između DG-a i mreže. Napon U 0 je vrednost napona u po-
smatranoj tački pre priključenja DG-a. Linija 1 seče x-osu u tački U 0 , a liniju Pmax u tački kojoj odgovara
vrednost napona za maksimalnu proizvodnju DG-a:
Pmax
U = U + ( R + jX ) ⋅ (2.10.3)
− − 0 Un
Linija 1 predstavlja slučaj kada nije potrebno smanjenje proizvodnje. Za liniju 2 napon pri maksi-
malnoj proizvodnji jednak je podešenoj vrednosti napona U ref i tada počinje smanjenje proizvodnje DG-
a. Ako se promena odvija prema liniji 3 potrebno je delimično smanjenje proizvodnje, dok je za slučaj
promene prema liniji 4 potrebno potpuno isključenje DG-a sa mreže.
2.11 Regulacija napona u distributivnoj mreži Japana
2.11.1 Opšte
Regulacija napon se trenutno sprovodi kombinovanom primenom regulatora napona na energetskim

transformatorima i linijskih regulatora napona (koji su praktično booster transformatori). Takođe, na na-
ponski profil se može uticati i regulacijom tokova reaktivne snage.
Konvencionalne elektrane isporučuju onoliko energije i snage koliko se od njih zahteva iz dispečer-
skog centra, i to su najstabilniji izvori energije. Kod većine distribuiranih izvora proizvodnja se menja
prvenstveno zbog promene intenziteta primarnog izvora energije (Sunce, vetar, dotok vode). Ako se ima u
vidu da u svakom trenutku moraju biti zadovoljene bilansne jednačine snage i energije, jasno je da su u
aktivnim distributivnim mrežama potrebne nove metode za regulaciju tokova snaga i naponskih prilika.
Jedan od veoma efikasnih načina je kontrola potrošnje pojedinih potrošača (kontrolabilni potrošači).
Naime, uključenje i isključenje pojedinih potrošača se može planirati bez bitnijeg uticaja na njihovu funk-
cionalnost (klima-uređaji, zagrejači vode, grejači za topljenje snega na putevima). Takođe, uvođenje veli-
kih sistema za akumuliranje energije u sistem ima puno tehničko i ekonomsko opravdanje.
Za aktivne distributivne mreže razvijena su dva načina kontrole i regulisanja napona.
2.11.2 Kooperativna kontrola
U distributivnim mrežama u kojima je sprovedena kooperativna kontrola informaciona mreža pove-

zuje sve kontrolabilne potrošače sa dispečerskim centrom (operatorom distributivnog sistema- ODS),
sl.2.11.1. Štaviše, informaciona mreža omogućava da se operateri svih distributivnih mreža povežu među-
sobno i sa generalnim operaterom sistema- GOS.
Sl.2.11.1 Aktivna distributivna mreža sa kooperativnom kontrolom
Od svih kontrolabilnih potrošača prikupljaju se podaci o naponu i snazi. Svaki ODS formira podatke o
zahtevanoj aktivnoj snazi za svoj sistem i šalje ih GOS-u. GOS procenjuje da li je potrebna dodatna regu-
lacija aktivnih snaga ili ne, imajući u vidu pogonsko stanje velikih elektrana i daje odgovarajuće naloge.
Svaki ODS šalje putem informacione mreže naloge kontrolabilnim potrošačima u vezi održavanja napona
u propisanim granicama, uz uvažavanje zahteva GOS-a o vrednosti aktivne snage koja se može preuzeti
iz napojne mreže. Ove procedure se ponavljaju u propisanim vremenskim intervalima. Ostrvski rad se iz-
begava trenutnim isključenjem svih DR-a nakon detektovanja ispada napojne mreže iz pogona.
Ovaj način regulacije napona omogućava da se na mrežu priključi znatno veća snaga DG-a.
2.11.3 Nezavisna kontrola
U sistemu nezavisne kontrole nema informacione mreže koja povezuje kontrolabilne potrošače i
ODS, već svaki kontrolabilni potrošač funkcioniše na osnovu sopstvenih informacija. Ovi potrošači mere
učestanost u mreži i procenjuju da li postoji potreba za korigovanjem aktivne snage. Kada je potrošnja su-
više velika učestanost opada i tada je potrebno smanjiti potrošnju ili povećati proizvodnju DG-a ili uklju-
čiti na mrežu sistem za akumuliranje energije (SAE). Ako je učestanost porasla treba povećati potrošnju
ili smanjiti proizvodnju.
DG takođe omogućavaju regulaciju reaktivne snage, čime se utiče na vrednost napona na izvodu.
Princip regulacije napona

Neka se na napojnim sabirnicama održava napon vrednosti U ( 0 ) . Neka je podužna impedansa izvoda
r + jx i S ( l ) = P ( l ) + jQ ( l ) prividna snaga koja teče kroz tačku na rastojanju l od sabirnica. Vrednost
napona U ( l ) u tački l računa se iz izraza:
⎡ l ⎤
l ⎢ ∫ ( r ⋅ P ( l ) + x ⋅ Q ( l ) ) ⋅ dl ⎥
U ( l ) = U ( 0 ) − 2 ⋅ ∫ ( r + jx ) ⋅ S ( l ) ⋅ cos ⎡⎣θ − ϕ ( l ) ⎤⎦ ⋅ dl ≅ U ( 0 ) ⋅ ⎢1 − 0 ⎥
2
(2.11.1)
0
⎢ U (0)
2
⎥
⎢ ⎥
⎣⎢ ⎦⎥
x Q (l )
tgθ = , ϕ (l ) = (2.11.2)
r P (l )
∂U ( l )
Ako iz izraza (2.11.2) izračunamo parcijalni izvod dobićemo:
∂Q ( l )
∂U ( l ) x ⋅l
≅− (2.11.3)
∂Q ( l ) U ( 0)
Na osnovu (2.11.3) zaključujemo sledeće: Neka je na rastojanju la priključen potrošač reaktivne energije.
Ako ovaj potrošač promeni potrošnju za ΔQ promena napona na rastojanju l biće:
⎧ x ⋅l
⎪− U ( 0 ) ⋅ ΔQ , l < la
⎪
ΔU ( l ) = ⎨ (2.11.4)
⎪− x ⋅ la ⋅ ΔQ , l ≥ la
⎪ U ( 0)
⎩
Ako se napon na sekundarnim krajevima energetskog transformatora promeni za δ U , zbog dejstva
regulatora napona, promena napona u bilo kojoj tački duž izvoda biće:
ΔU ( l ) = δ U (2.11.5)
Ovo su približni izrazi, ali su dovoljno tačni za praktičnu primenu. Takođe, veoma su jednostavni, dok su
stvarne karakteristike napon-struja bilo kog potrošača veoma složene i teško ih je dobiti u realnim
sistemima.
2.11.4 Dinamička kontrola napona
Postojeće metode kontrole napona u distributivnim mrežama su bazirane na fiksnom podešenju. Re-
gulacioni opseg regulatora napona na transformatorima VN/SN, nakon prvog podešenja, ostaje isti tokom
dugog niza godina, osim u slučajevima velikih rekonstrukcija mreže. Ukoliko se promeni samo vrednost
referentnog napona kontrola napona će biti znatno povoljnija. Vrednost referentnog napona može se pro-
meniti na osnovu izmerenih podataka na određenim lokacijama unutar mreže.

Realizacijom dinamičke kontrole napona, kontroler regulatora napona ostaje autonoman, koristeći
samo lokalna merenja. Referentna vrednost napona se može promeniti ukoliko napon, na nekoj od lokaci-
ja gde se vrše merenja, izađe van dozvoljenog opsega.
U literaturi je obrađeno nekoliko načina dinamičkog podešavanja regulatora napona. Takozvani
„segmentni kontroler“ prikuplja podatke o opterećenju pojedinih izvoda i o vrednostima napona i snaga u
pojedinim tačkama izvoda. Na osnovu ovih podataka procenjuje se naponski profil duž svakog izvoda, a
na osnovu kojih se vrši izbor optimalne vrednosti napona na napojnim sabirnicama. Ovaj način se prime-
njuje u Velikoj Britaniji na izvodima 11kV.
U drugom načinu, ulazni podaci za određivanje napona na napojnim sabirnicama su podaci o izme-
renim vrednostima napona na nekoliko „ključnih lokacija“ duž izvoda. „Ključne lokacije“ su one na koji-
ma se očekuju ekstremne vrednosti napona. Referentna vrednost regulatora napona se menja čim jedna iz-
merena vrednost izađe van dozvoljenog opsega.
Za bilo koji način dinamičke kontrole napona važna je precizna estimacija napona u mreži, s obzi-
rom na činjenicu da je broj izmerenih podataka ograničen. Algoritmi za procenu kombinuju dijagram
opterećenja potrošača, stepen neizvesnosti za svaku kategoriju i moguću proizvodnju DG. Podaci prezen-
tovani u literaturi pokazuju da se procena vrednosti napona može obaviti sa greškom od 1%. Međutim,
značajan deo prezentovanih rezultata je dobijen simulacijama, a ne u realnim okolnostima, tako da ih
treba uzeti sa rezervom.
2.12 Zaštita distribuiranih generatora
Na delu između mreže i DG-a uvek se postavlja prekidač ili kombinacija „rastavna sklopka-VN osi-
gurač“. To mesto je na krajevima DG-a ili u tački priključenja na mrežu. Različite države imaju različite
zahteve ili preporuke kada je u pitanju zaštita DG-a i njeno podešavanje. Čak ima slučajeva da u okviru
iste države različiti operatori distributivnog sistema imaju različita pravila po ovom pitanju.
Tipično, za DG snaga u opsegu ( 50 ÷ 500 ) kVA zahtevi su sledeći:
- Trofazna prekostrujna zaštita sa vremenskim zatezanjem. Opcija je primena naponske zaštite, ali mana
ovog rešenja su zahtevi koje mora da ispuni naponski transformator;
- Zemljospojna zaštita sa vremenskim zatezanjem;
- Zaštita od povratne snage (toka snage iz mreže ka DG-u);
- Zaštita od neplanskog ostrvskog rada.
Zaštita DG-a ima dve karakteristične funkcije:
- odvajanje generatora sa mreže u slučaju kvara ili bilo kakvih neuobičajenih pojava na generatoru. Time
se, na primer, štiti oprema u mreži od visokih struja kvara, a indirektno se štite i potrošači od nedozvolje-
nih napona.
- odvajanje generatora sa mreže u slučaju kvara u mreži. Ovim se ne štiti samo generator, već se sprečava
da generator svojim radom pogorša situaciju u mreži. Dakle, svrha je da se onemogući neplanski ostrvski
rad.
2.13 Uticaj DG-a na kvalitet električne energije
Tokom procene uticaja DG-a na sistem, kada je u pitanju kvalitet električne energije obično se raz-
matraju: 1)naponski flikeri i 2) harmonijska distorzija napona. U zavisnosti od parametara mreže na koju
su priključeni, DG mogu da dovedu do poboljšanja ili do pogoršanja kvaliteta električne energije, koja se
isporučuje iz napojne mreže. Imajući u vidu rastući značaj kvaliteta električne energije, generalno posma-
trano, regulacija rada distribuiranih resursa podleže istih pravilima koja važe za sve ostale korisnike di-
stributivnog sistema. Povećanje ukupne vrednosti struje kvara obično dovodi do povišenja kvaliteta elek-
trične energije, ali takođe ima negativan efekat na koordinaciju relejne zaštite. Značajan izuzetak od pra-
vila je sledeći: priključenje jednog distribuiranog generatora velike snage ili nekoliko jedinica manje sna-
ge na slabu mrežu može bitno da poremeti kvalitet tokom uključenja/ili isključenja sa mreže ili tokom ve-
likih varijacija u proizvodnji, što je naročito izraženo kod vetro-elektrana i kod foto-naponskih postroje-
nja. Za brzine vetra manje od naznačene, smanjenje (povećanje) vrednosti brzine za 10% dovodi do pro-
mene snage za 27,1%, odnosno za 33,1%. Na sl.2.13.1 data je promena snage FN-postrojenja naznačene
snage 100 kW, tokom 10 dana septembra, zavisno od stepena oblačnosti.
Sl.2.13.1 Promena snage FN-postrojenja zavisno od stepena oblačnosti
Višeharmonične komponente mogu da imaju značajan uticaj na rad pojedinih elemenata sistema, na
primer, pregrevanje transformatora, kablova i motora. Takođe, uočen je uticaj na telekomunikacione sis-
teme koji su locirani u blizini energetskih vodova. U ekstremnim slučajevima, može doći do prenapona
usled rezonancije, pregorevanja osigurača, kvarova na osetljivoj opremi i dr. Standardi propisuju uslove
koje distribuirani resursi moraju da ispune kada je u pitanju sadržaj višeharmoničnih komponenti.
Radi izbegavanja problema uzrokovanih postojanjem višeharmoničnih komponenti mogu se prime-
niti sledeće mere:
-Povezivanje DG-a na mrežu preko energetskog transformatora čiji je jedan namotaj spregnut u trougao
minimiziraće injektiranje harmonika deljivih sa 3. Sličan efekat će se postići uzemljenjem neutalne tačke
preko Petersenove prigušnice.
-Specificiranjem naznačene brzine obrtanja generatora na ne više od 2/3 brzine pobega.
-Korišćenje filtera ili upotreba transformatora čiji sprežni broj je nula.
-Ako se DG vezuje na mrežu preko invertora, koristiti invertore sa visokom sklopnom učestanošću, u
protivnom biće potrebni dodatni filteri.
-Priključivati DG na mrežu u tačkama gde je velika vrednost snage kratkog spoja.
2.14 Harmonijska rezonanca tokom ostrvskog rada
Do klasične ferorezonance može doći i sa i bez DG-a priključenih na mrežu (na primer, rezonanca
između reaktanse magnećenja energetskog transformatora i kapacitivnosti otvorene faze kabla). Međutim,
verovatnoća nastanka rezonance će biti povećana nakon priključenja DG-a na mrežu ako nastupe sledeći
uslovi:
-proizvodnja DG-a je veća od potrošnje izvoda, zbog čega snaga iz DG-a teče ka ostalim izvodima,
-na mrežu su priključene kondenzatorske baterije velike snage (30%-400% naznačene snage DG-a) i
-tokom „ostrvskog“ rada mreže.
Tokom ostrvskog rada, planskog ili neplanskog, menja se vrednost impedanse kola, što će kao rezul-
tat imati novu vrednost rezonantne učestanosti. Neka je, prema sl.12.14.1, DG priključen na sabirnice ko-
je nisu pod mrežnim naponom. Induktivnost DG-a je LDG i ona obuhvata i energetski transformator pre-
ko koga je DG priključen na sabirnice. Napojni vod je odvojen od glavnih napojnih sabirnica i njegova
kapacitivnost je C . Induktivnost energetskog transformatora preko koga se napajaju potrošači je LT . Me-
reno sa strane potrošača impedansa Z (ω ) pri kružnoj učestanosti ω je:

−
1
jω LDG ⋅
jωC jω LDG
Z (ω ) = jω LT + = jω LT + (2.14.1)
− 1 1 − ω 2 LDG C
jω LDG +
jωC
LDG
LT G
3∼
C
Sl.2.14.1 Ostrvski rad DG-a
Impedansa kola će imati beskonačno veliku vrednost kada bude ispunjeno: 1 − ω 2 LDG C = 0 . Tada je:
1 1
(ω = 2π f rez ) = ⇒ f rez = (2.14.2)
LDG C 2π ⋅ LDG C
Što je niža vrednost rezonantne učestanosti to je veća verovatnoća da postoji značajan izvor višeharmo-
ničnih komponenti. U mrežama sa dominantnim učešćem komercijalnih potrošača i domaćinstava od inte-
resa su 5. i 7. harmonici, odnosno učestanosti od 250 Hz i 350 Hz . Niže rezonantne učestanosti se imaju
za slučaj visokih kapacitivnosti (što je slučaj kod kablovskih vodova) i visokih vrednosti induktivnosti
(što je slučaj kod DG-a malih snaga). Ako nisu poznati precizni proizvođački podaci, tipične vrednosti su
sledeće:
- Za kablove naznačenog napona 12 kV i poprečnih preseka 185 mm 2 i 240 mm 2 kapacitivnost varira u
nF
opsegu ( 350 ÷ 600 ) (manja vrednost odgovara manjem poprečnom preseku). Kablovi datih popre-
km
čnih preseka su tipični za gradske sredine, pri čemu su dužine do nekoliko kilometara.
- Za kablove naznačenog napona 24 kV i poprečnih preseka 50 mm 2 i 70 mm 2 kapacitivnost varira u
nF
opsegu (150 ÷ 300 ) . Kablovi datih poprečnih preseka su tipični za ruralna područja, pri čemu su du-
km
žine po nekoliko desetina kilometara.
- Za DG naznačenog napona U nG , naznačene snage S nG i relativne vrednosti reaktanse xG induktivnost
se računa iz izraza:
1 U nG 2
LDG = ⋅ xG ⋅ ( f n = 50 Hz ) (2.14.3)
2π f n SnG
Primer 2.14.1
nF
Na sabirnice U ns = 12 kV priključeni su kabl dužine 3 km i kapacitivnosti 450 , koji je odvojen
km
od glavnih napojnih sabirnica i DG sa parametrima S nG = 1 MVA , xG = 0, 25 . Izračunaćemo vrednost
rezonantne učestanosti:
nF 1 122
C = 3 km ⋅ 450 = 1,35 ⋅ 10−6 F , LDG = ⋅ 0, 25 ⋅ = 0 ,11459 H ⇒
km 2π ⋅ 50 1
1 1
f rez = = = 404,647 Hz .
2π ⋅ LDG C 2π ⋅ 0,11459 ⋅ 1,35 ⋅ 10−6
Na ovoj učestanosti emisija harmoničnih komponenti je niska, tako da se ne očekuju visoke vredno-
sti višeharmoničnih naponskih komponenti.
Iz prethodno navedenog je očito da je rezonantna učestanost srazmerna kvadratnom korenu naznače-
ne snage DG-a. Znači, za datu konfiguraciju povećanje snage DG-a za četiri puta dovešće do povećanja
rezonantne učestanosti za dva puta.
Primer 2.14.2
Na osnovu rezultata iz Primera 2.14.1, izračunati snagu DG-a pri kojoj će rezonantna učestanost biti
350 Hz .
Dakle, pošto važi da je f rez ,1 ∼ Sn ,1 , f rez ,2 ∼ Sn ,2 imaćemo da je:

2
f rez ,1 S n ,1 ⎛ f ⎞ ⎛ 350 ⎞
2
= ⇒ Sn ,1 = Sn ,2 ⋅ ⎜⎜ rez ,1 ⎟⎟ ⇒ S n ,1 = 1 ⋅ ⎜ ⎟ = 0,748 MW = 748 kVA .

f rez ,2 S n ,2 ⎝ f rez ,2 ⎠ ⎝ 404,647 ⎠
Za gradske sredine rezonantna učestanost ispod 250 Hz je malo verovatna. Međutim, u ruralnim
sredinama niske rezonantne učestanosti su moguće, zbog velikih dužina izvoda.
Primer 2.14.3
Izračunati vrednost rezonantne učestanosti za kabl U ns = 24 kV dužine 18 km i kapacitivnosti

nF
230 , koji je odvojen od glavnih napojnih sabirnica, i DG sa parametrima S nG = 1 MVA , xG = 0 ,27 .
km
nF 1 242
C = 18 km ⋅ 230 = 4 ,14 ⋅ 10−6 F , LDG = ⋅ 0 ,27 ⋅ = 0, 495 H ,
km 2π ⋅ 50 1
1
f rez = = 111,17 Hz .
2π ⋅ 0 ,495 ⋅ 4 ,14 ⋅ 10−6
Specifičan oblik rezonance je ferorezonanca. Ferorezonanca obuhvata nelinearnu induktivnost, što je

obično induktivnost magnećenja transformatora. Nelinearni karakter induktivnosti ukazuje na činjenicu
da rezonantna učestanost zavisi od vrednosti napona. Do ferorezonance dolazi kada je DG u ostrvskom
režimu a postoji energetski transformator (nelinearna induktivnost). Do ferorezonance može doći i sa sin-
hronim i sa indukcionim generatorima. Kombinacija obe vrste čini situaciju još nepovoljnijom. Na pri-
mer, indukcioni generatori sa samo-pobudom uzrokuju prenapone reda (1,5 ÷ 2 ) .
2.15 Povećanje vrednosti S H ,DG
2.15.1 Opšte
Ukoliko se premaši maksimalna vrednost snage S H ,DG priključenih DG potrebno je primeniti odre-
đene preventivne mere, da bi se sprečilo pogrešno reagovanje uređaja relejne zaštite. Međutim, ukoliko je
postojeći nivo pouzdanosti sistema već nizak, u smislu da su drugi uzroci prekida napajanja potrošača
češći od pogrešnog reagovanja zaštite, može se doneti odluka da se ne preduzimaju nikakve dopunske
mere.
U nastavku će biti izložene neke od mera koje se mogu preduzeti radi sprečavanja pogrešnog
delovanja uređaja relejne zaštite.
2.15.2 Priključenje DG-a na sabirnice preko posebnog izvoda
Tipično rešenje za ublažavanje negativnog uticaja DG-a na mrežu je njegovo priključenje na sabirni-
ce preko posebnog izvoda, pri čemu je poželjno da napojna mreža nije slaba. Maksimalna vrednost snage
S H ,DG DG-a koja se može priključiti približno se može proceniti prema izrazu:
xDG
S H ,DG ≈ ⋅ SnT (2.15.1)
xT
gde je S nT - naznačena snaga energetskih transformatora u glavnoj napojnoj TS.

Ovaj način priključenja DG-a rešiće brojne probleme kada je u pitanju ulazak u neplanski ostrvski
rad. Nedostaci su visoka cena realizacije, naročito ako je DG na udaljenoj lokaciji od postojeće mreže.
Takođe, ovo nije baš praktično ako se ima dosta DG-a manjih snaga koje treba priključiti na NN-mrežu.
Olakšavajuća okolnost u ovom slučaju je činjenica da takve jedinice imaju mali uticaj na vrednost struje
kvara.
2.15.3 Povećanje impedanse DG-a
Iz izraza (2.15.1) zaključujemo da se snaga priključenih DG-a može povećati povećanjem impedan-
se DG-a. Time se smanjuje učešće DG-a u ukupnoj struju kvara. Isti efekat se može postići vezivanjem na
red neke impedanse sa DG-om. Međutim, to će za posledicu imati teže detektovanje kvarova i povećan
rizik od ulaska u ostrvski rad. Takođe, rastu verovatnoće nastanka harmonijske rezonance na niskim uče-
stanostima tokom ostrvskog rada i tranzijentne ili naponske nestabilnosti.
2.15.4 Posebna zaštita DG-a
Primena visoko osetljive prekostrujne i podnaponske zaštite DG-a će omogućiti da ona uvek reaguje
pre zaštite u ostatku mreže, tako da neće imati potrebe da se pri njenom podešavanju uzima u obzir
dejstvo DG-a.
Posmatrajmo deo sistema na sl.2.15.1.
G
3∼
P3 P6 P1 P5
Napojna mreža
P4 P2
Sl.2.15.1 Mreža sa priključenim DG-om koji ima posebnu zaštitu
Trenutno reagovanje prekidača P5 neće uvek rešiti problem pogrešnog delovanja zaštite u ostatku
sistema. Naime, verovatnoća nepotrebnog isključenja DG-a iz pogona se smanjuje, ali se vreme reagova-
nja produžava. To produženje jednako je vremenu reagovanja prekidača P5 . Do nepotrebnog isključenja
DG-a može doći ako je prekidač P1 podešen da reaguje trenutno. Dakle, to se mora promeniti tako da
bude t ( P1 ) > t ( P5 ) . Istovremeno, mora biti t ( P3 ) > t ( P1 ) i t ( P6 ) > t ( P1 ) .
Drugi nedostatak je neželjeno isključenje DG-a za slučaj kvara bilo gde u mreži. Ovo se može ubla-
žiti upotrebom prekostrujne zaštite. DG-a će biti isključen iz pogona i ako, iz bilo kog razloga, dođe do is-
ključenja prekidača P1 . To znači da struja reagovanja prekidača P5 mora biti manja od struje reagovanja
prekidača P1 . Ova struja mora biti manja od struje reagovanja pri minimalnoj vrednosti struje kvara. Ta-
kođe, DG mora biti isključen u slučaju kvara na kraju izvoda, da bi se omogućilo prekidaču P1 da sigurno
prekine struju kvara.
Mnogi operatori distributivnog sistema zahtevaju da DG bude zaštićen i od ostrvskog rada. Ta zašti-
ta tipično reaguje za slučaj bilo kog kvara na bilo kom susednom izvodu. Operatori prenosnog sistema,
međutim, nisu baš oduševljeni kada dođe do masovnog isključenja DG-a sa distributivne mreže, jer to
znači ispad velike snage koja se mora nadomestiti iz klasičnih elektrana.
Sofisticiranom koordinacijom uređaja relejne zaštite broj nepotrebnih isključenja DG-a može se sve-
sti na razumnu meru. Neka je DG-a na sl.2.15.1 isključen. Ako se dogodi kvar iza (desno od) prekidača
P2 strujna putanja će biti P2 − P6 − P3 . Dakle, prekidači P6 i P3 treba da reaguju kasnije nego prekidač
P2 . Analogno važi i ako se dogodi kvar iza prekidača P1 : prekidači P6 i P3 treba da reaguju kasnije nego
prekidač P1 . Priključenjem DG-a formira se još jedna strujna putanja za kvarove iza prekidača P2 :
P2 − P1 − P5 . Sada se zahteva da prekidač P1 reaguje kasnije nego prekidač P2 i da prekidač P5 reaguje
kasnije nego prekidač P2 .
- Pretpostavimo da je prekidač P2 podešen da reaguje trenutno. Tada:
a) prekidač P1 treba podesiti da kasni jedan vremenski stepen,
b) prekidače P3 , P6 i P5 treba podesiti da kasne dva vremenska stepena, svaki.
2.15.5 Ugradnja dodatnog prekidača
Da bi se sprečilo pogrešno reagovanje u slučaju kvarova iz tačke priključenja DG-a može se ugraditi
dodatni prekidač na izvodu, sl.2.15.2. Najpogodnije mesto za ugradnju dodatnog prekidača P7 je
neposredno pored tačke priključenja DG-a. Ovaj prekidač će reagovati na sve kvarove desno od njega, što
će omogućiti takvo podešavanje prekidača P1 da ne reaguje na spoljašnje kvarove. Konkretno, strujno po-
dešavanje ne treba menjati, ali produženje vremena reagovanja prekidača P1 u odnosu na prekidač P7
doprineće povišenju pouzdanosti napajanja potrošača na deonici između ovi prekidača.
Rizik koji donosi kaskadno vezivanje više prekidača je sledeći: kvar prekidača P7 neće biti detekto-
van ili, u slučaju dugog vremenskog kašnjenja, kvar prekidača P1 neće biti detektovan. Primena releja sa
inverznim karakteristikama omogućava da vremena reagovanja prekidača budu veoma duga. Ovaj pro-
blem se može rešiti, korišćenjem lokatora kvarova, ali je to skupo i komplikovano rešenje.
G
3∼
P1 P5 P7
Napojna mreža
P2
Sl.2.15.2 Dodatni prekidač na izvodu sa priključenim DG

2.15.6 Primena usmerene zaštite
Kada su DG priključeni i na susednim izvodima, u odnosu na posmatrani, skoro da nije moguće iz-
vršiti koordinaciju uređaja relejne zaštite primenom samo prekostrujne zaštite. Potrebna razmatranja izvr-
šićemo na primeru datom na sl.2.15.3.
G
3∼
P1
G
3∼
Napojna mreža
P2
Sl.2.15.3 Mreža u kojoj su DG priključeni na svakom izvodu
Za prikazani slučaj imamo dva kontradiktorna uslova: Vreme reagovanja prekidača P1 treba da je
duže od vremena reagovanja prekidača P2 i vreme reagovanja prekidača P2 treba da je duže od vremena
reagovanja prekidača P1 . Ovaj problem se može rešiti primenom usmerene prekostrujne zaštite na jednom
ili na drugom izvodu. Na primer, neka je usmereni relej povezan na prekidač P2 . Kada se dogodi kvar na
izvodu koji je zaštićen prekidačem P1 prekidač P2 neće reagovati. Ako se dogodi kvar na izvodu koji je
zaštićen prekidačem P2 prekidač P1 neće reagovati ukoliko vreme njegovog reagovanja bude duže od
vremena reagovanja prekidača P2 .
2.15.7 Diferencijalna ili distantna zaštita
Primenom diferencijalne zaštite mogu se rešiti brojni problemi koordinacije relejnih uređaja u distri-
butivnim mrežama sa visokim učešćem distribuirane proizvodnje. Praktična iskustva korisnika pokazuju
da visoko-impedantna diferencijalna zaštita ima primat u odnosu na „klasičnu“ diferencijalnu zaštitu.
Distantna zaštita se obično koristi ako je na izvod priključena vetro-elektrana ili kada na izvodu ima
priključenih više DG-a. Na SN-izvodima ulazni napon naponskih transformatora se obezbeđuje sa NN-
strane energetskog transformatora, zbog uštede u ceni. Greška u proceni udaljenosti mesta kvara se drži u
razumnim granicama korišćenjem informacija o parametrima energetskog transformatora. Važno je na-
glasiti da distantna zaštita ne mora precizno da odredi mesto kvara, već samo da li je kvar na mestu koje
je pre susedne TS.
2.16 Urađeni primeri
Primer 2.16.1
Posmatrajmo izvod koji je zaštićen prekostrujnim relejom sa standardnom inverznom

0 ,14
karakteristikom reagovanja: t = TMS ⋅ 0 ,02
, sl.2.16.1. Neka je maksimalna vrednost struje kvara
⎛ I ⎞
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
I max = 20 ⋅ I s i neka je TMS = 1 .
Vreme reagovanja releja za slučaj kvara na krajevima prekidača P2 iznosi:
0 ,14
t = 1⋅ 0 ,02
= 2, 267 s .
⎛ 20 ⋅ I s ⎞
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
Znači, za slučaj kvarova na ovom izvodu relej će biti podešen da reaguje nakon 2,3 s. Da bi se
obezbedilo da zbog tog kvara ne reaguje zaštita na ispravnim izvodima, na koji je priključen DG, mora
postojati vremensko kašnjenje koje može biti:
- definisano kratko kašnjenje 0,3 s ,
- definisano dugo kašnjenje 0,5 s i
- promenljivo kašnjenje: 0, 25 s + 27,5% od vremenskog podešenja releja na susednom izvodu:
0, 25 s + 0 ,275 ⋅ 2 ,3 s = 0,8825 s ≈ 0,9 s .
G
3∼ S nG , xG"
P1
zv1 , l1
Napojna mreža
S m" ,U n ,m
K
S nT , mT
P2 z v 2 , lk
xT
U ns
Sl.2.16.1 Šema dela SN-mreže sa priključenim DG-om
Dakle, relej može biti podešen da reaguje nakon 2,6 s , 2,8 s ili 3,2 s . Ova vremena reagovanja
odgovaraju strujama kvara od:
0 ,02
0,14 ⎛ I ⎞
2 ,6 s = 0 ,02
⇒⎜ ⎟ − 1 = 0,053846 ⇒ I = 13,77 ⋅ I s
⎛ I ⎞ ⎝ Is ⎠
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
0 ,02
0,14 ⎛ I ⎞
2,8 s = 0 ,02
⇒⎜ ⎟ − 1 = 0 ,05 ⇒ I = 11,47 ⋅ I s
⎛ I ⎞ ⎝ Is ⎠
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
0 ,02
0 ,14 ⎛ I ⎞
3, 2 s = 0 ,02
⇒⎜ ⎟ − 1 = 0 ,04375 ⇒ I = 8,508 ⋅ I s
⎛ I ⎞ ⎝ Is ⎠
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
Ukoliko „učešće“ DG-a u struji kvara premaši navedene vrednosti potrebno je izvršiti novo podeša-
vanje relejne zaštite. Ovo se radi da bi se sprečila neželjena reagovanja.
Kao što se vidi iz gornjih rezultata, vreme reagovanja zaštite može biti veoma dugo za male struje
kvara, odnosno za udaljene kvarove. Postojanje DG-a na izvodu može da smanji vrednost struje kvara, što
može da rezultira u produženju vremena reagovanja.
Primer 2.16.2 Proračun struje trofaznog kratkog spoja
Dva izvoda se napajaju iz distributivne mreže preko energetskog transformatora, prema sl. 2.16.1.
Na jednom izvodu je priključen DG. Trofazni kratki spoj se dogodio na mestu K na izvodu bez
priključenih DG-a. Poznati su svi parametri mreže, transformatora i male elektrane, pri čemu ovi
poslednji obuhvataju i parametre poveznog energetskog transformatora. Takođe, date su i podužne
impedanse vodova, udaljenost mesta priključenja DG-a na mrežu i udaljenost mesta kvara K . Izvesti
izraze za proračun struja kvara.
Najpre ćemo izvršiti proračun za slučaj kada DG nije priključen na mrežu. Svi parametri kola su
svedeni na naponski nivo na kome se dogodio kvar. Zamenska šema za ovaj ovaj slučaj data je na
sl.2.16.2.
Zm ZT Z2
K
c ⋅ U ns
→ 3
IKB
Sl.2.16.2 Zamenska šema za slučaj kvara u mreži bez priključenog DG-a
Na osnovu podataka sa sl.2.16.1 vrednosti impedansi na sl.2.16.2 su:

U n2,m 2
U nT c ⋅ U ns
Zm = ⋅ mT2 , ZT = xT ⋅ , Z 2 = zv 2 ⋅ lk , a vrednost struje je: I KB = . Dakle, ovo je
S m" SnT 3 ⋅ ( Z m + ZT + Z 2 )
struja koja teče kroz prekidač P2 .
Ako je na mrežu priključen i DG, prema sl. 2.16.1, izračunaćemo struje koje teku kroz oba prekidača
i struju koja na mesto kvara dotiče iz napojne mreže, sl.2.16.3. Značenja oznaka na sl.2.16.3 su:
U ns2
Z1 = zv1 ⋅ l1 , Z G = xG" ⋅ , Z 3 = Z m + ZT , Z 4 = Z1 + Z G
SnG
Z1 + Z G
←
IKG
Zm ZT Z2
K
c ⋅ U ns
→ →
3
IKm IKS
Z4
←
IKG
Z3 Z2
K
→ c ⋅ U ns
→
3
IKm IKS
Sl.2.16.3 Zamenska šema za slučaj kvara u mreži sa priključenim DG-om

Saglasno oznakama sa sl.2.16.3, pišemo izraze prema I i II Kirhofovom zakonu:

c ⋅ U ns Z4
I KS = I Km + I KG , I KS = , Z 3 ⋅ I Km = Z 4 ⋅ I KG ⇒ I Km = ⋅ I KG ,
⎛ Z ⋅Z ⎞ Z3
3 ⋅ ⎜ Z2 + 3 4 ⎟
⎝ Z3 + Z 4 ⎠
Z4 Z + Z4
⇒ I KS = ⋅ I KG + I KG = I KG ⋅ 3 ⇒
Z3 Z3
Z3 Z3 c ⋅ U ns c ⋅ U ns
I KG = ⋅ I KS = ⋅ =
Z3 + Z 4 Z3 + Z 4 ⎛ Z ⋅Z ⎞ ⎛ Z ⎞
3 ⋅ ⎜ Z2 + 3 4 ⎟ 3 ⋅ ⎜ Z 4 + 2 ⋅ ( Z3 + Z 4 ) ⎟
⎝ Z3 + Z 4 ⎠ ⎝ Z3 ⎠
Najveća struja I KG ,max kroz prekidač P1 teći će u slučaju da se kvar dogodio na sabirnicama ( lk = 0 ,
⇒ Z 2 = 0 ) a da je DG priključen na početku izvoda ( l1 = 0 ⇒ Z1 = 0 ). Tada će biti ( Z 4 = Z1 + Z G = Z G ) :
c ⋅ U ns c ⋅ U ns c ⋅ U ns c ⋅ SnG
I KG ,max = = = =
⎛ Z ⎞ 3 ⋅ ZG U 2
3 ⋅ xG ⋅ U ns
3 ⋅ ⎜ Z 4 + 2 ⋅ ( Z3 + Z 4 ) ⎟ 3 ⋅ xG ⋅ ns
⎝ Z3 ⎠ SnG
Primer 2.16.3
Na NN-izvodu na udaljenosti 1 km od napojnih sabirnica priključen je DG naznačene snage

Ω
50 kVA i x"G = 0, 2 , sl.2.16.1. Podužna impedansa voda je 0, 28 .
km
a) Kolika će biti struja kvara kroz prekidač P1 za slučaj trofaznog kvara na sabirnicama?
b) Kolika bi bila struja kvara kroz prekidač P1 za kvar na sabirnicama za slučaj da je DG priključen na
početku izvoda?
U oba slučaja usvojiti da je c = 1,0 .
a) Saglasno sl.2.16.1, sl.2.16.3 i izrazima izvedenim u prethodnom primeru imamo:

c ⋅ U ns U ns U ns
I KG = = =
⎛ Z ⎞ 3 ⋅ Z4 3 ⋅ ( Z1 + Z G )
3 ⋅ ⎜ Z 4 + 2 ⋅ ( Z3 + Z 4 ) ⎟
⎝ Z3 ⎠
Ω U2 4002
Z1 = 1 km ⋅ 0 , 28 = 0 , 28 Ω , Z G = xG" ⋅ ns = 0, 2 ⋅ = 0,64 Ω ⇒
km SnG 50000
400 V
I KG = = 251,02 A
3 ⋅ ( 0 ,28 + 0,64 )
b) Da je DG priključen na početku izvoda struja kroz prekidač P1 imala bi maksimalnu vrednost:

U ns 400 V
I KG ,max = = = 360,84 A .
3 ⋅ ZG 3 ⋅ 0,64 Ω
Sve dok je, za slučaj kvarova u mreži, struja kroz prekidač P1 manja od maksimalne radne struje
I max,r ,1 nema rizika od pogrešnog reagovanja zaštite. Dakle, tada je: I KG ,max < I max,r ,1 .
Za c = 1,0 imamo da je:

⎛ SnG ⎞
⎜⎜ I KG ,max =
3 ⋅ xG ⋅ U ns
(
" "
)
⎟⎟ < I max,r ,1 ⇒ S nG < xG ⋅ 3 ⋅ U ns ⋅ I max,r ,1 = xG ⋅ Smax,r ,1 .
⎝ ⎠
Čak i ako gornji uslov bude premašen ne znači da će doći do pogrešnog reagovanja zaštite. Naime,
struja reagovanja prekidača P1 može biti viša od vrednosti struje I max,r ,1 . Najveća moguća vrednost struje
reagovanja prekidača P1 jednaka je minimalnoj vrednosti struje kvara I K ,min,1 za kvar na štićenom izvodu.
Tako dolazimo do drugog uslova koji mora biti ispunjen kada je u pitanju snaga priključenog DG-a:
S nG < xG" ⋅ 3 ⋅ U ns ⋅ I K ,min,1 . Međutim, ovaj uslov nije najpogodniji za brzu procenu vrednosti snage S nG ,
jer se vrednost minimalne struje kvara menja sa promenom vrednosti instalisane snage DG-a.
Rešenje problema vezanih za podešavanje i koordinaciju relejnih uređaja predstavlja upotreba usme-
rene prekostrujne zaštite, distantne zaštite i diferencijalne zaštite.
Primer 2.16.4 Proračun maksimalne snage priključenih DG
Neka je na NN-izvod priključen DG, kao na sl.2.16.4. Svi podaci potrebni za proračun su dati.
Prekidač P1 mora da reaguje za kvarove bilo gde na datom izvodu, a ne sme da reaguje za kvarove u osta-
tku mreže.
G S nG = ( 0 ÷ 100 ) kVA
3∼
xG" = 0 , 2
K
P1 z v 2 , l2
zv1 , l1
Napojna mreža Ω
zv1 = zv 2 = 0 , 28
"
S = 39 MVA
m
km
U n ,m = 10 kV l1 = l2 = 1 km
S nT = 200 kVA
10 kV U ns = 0 , 4 kV
mT =
0 ,4 kV
xT = 0,04
Sl.2.16.4 NN-izvod sa priključenim DG-om
Za slučaj sa priključenim DG-om, najveća struja I P ,max kroz prekidač će teći u slučaju kvara na sa-
birnicama, i to je vrednost struje na koju prekidač ne sme da reaguje, dok će najmanja struja I P ,min teći za
slučaj kvara na kraju izvoda i to je najmanja struja na koju prekidač mora da reaguje. Dakle, da bi bilo
moguće ispravno podešenje prekidača P1 potrebno je da bude I P ,min > I P ,max . Ilustracije radi, ovde će biti
analiziran trofazni kratki spoj.
Vrednosti impedansi pojedinih elemenata su:
U ns 2 0, 42 U nT 2 0, 42
Zm = = = 0 , 0041 Ω , Z T = xT = 0 , 04 = 0,032 Ω ,
S m" 39 SnT 0,2
U nG 2 4002 32 "
Z v1 = Z v 2 = 0, 28 ⋅ 1 = 0, 28 Ω , Z G = xG" "
= 0 , 2 "
= " , SnG [ kVA ]
SnG 1000 ⋅ S nG S nG
Za slučaj kvara na sabirnicama, sl.2.16.5, impedansa deonice voda dužine l1 je u rednoj vezi sa
impedansom DG-a.
Z v1 ZG
K
c ⋅ U ns
3 ←
I P,max
Sl.2.16.5 Zamenska šema za slučaj trofaznog kratkog spoja na sabirnicama
Za c = 1 struja kroz prekidač biće:

c ⋅ U ns 400
I P ,max = =
3 ⋅ ( Z v1 + Z G ) ⎛ 32 ⎞
3 ⋅ ⎜ 0 ,28 + " ⎟
⎝ SnG ⎠
Vrednosti struje I P ,max u zavisnosti od naznačene snage priključenog DG-a date su na sl.2.16.7-kriva a).
Za slučaj kvara na kraju izvoda zamenska šema data je na sl.2.16.6.
IG
ZG
←
Z m + ZT Zv1 Zv2
c ⋅ U ns
→ →
3
IP,min IK
Sl.2.16.6 Zamenska šema za slučaj trofaznog kratkog spoja na kraju izvoda
Za šemu na sl.2.16.6, prema I i II Kirhofovom zakonu, možemo napisati:

Z m + ZT + Z v1
I P ,min ⋅ ( Z m + ZT + Z v1 ) = I G ⋅ Z G ⇒ I G = I P ,min
ZG
Z G ⋅ ( Z m + ZT + Z v1 ) c ⋅ U ns ⎛ Z + ZT + Z v1 ⎞
ZK = + Zv2 , I K = = I P ,min + I G = I P ,min ⎜1 + m ⎟
Z G + Z m + ZT + Z v1 3 ⋅ ZK ⎝ ZG ⎠
Vrednosti struje I P ,min date su na sl.2.16.7-kriva b).

Na osnovu slike možemo da zaključimo da će na datoj lokaciji moći da se priključi DG čija snaga
nije veća od 64 kVA . Ako bi snaga bila veća od ove vrednosti ne bi bilo moguće izvršiti podešavanje
prekidača na početku izvoda.
Primer 2.16.5
Nadzemni vod 10 kV izveden je od Al/Fe užadi 95/15 mm 2 . Vod je dug L = 18 km , podužna

Ω 35 kV
impedansa je z = ( 0 ,309 + j 0 ,329 ) . Vod se napaja iz TS sa dva energetska transformatora,
− km 10 kV
svaki naznačene snage po 4 MVA . Distribuirani generator se može priključiti u jednoj od tačaka A, B ili
C. Svi podaci potrebni za proračun dati su na sl.2.16.8. Odrediti maksimalnu snagu DG-a koja se može
priključiti u svakoj od tačaka a da se obezbedi pravilno podešenje prekidača P1 na struju trofaznog

kratkog spoja.
450
400
Struja kroz prekidač, A

350
b)
300
250
200
150
a)
100
50
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Naznačena snaga DG-a, kVA
Sl.2.16.7 Vrednosti struje kroz prekidač u zavisnosti od naznačene snage priključenog DG-a
za slučaj kvara na sabirnicama (kriva a)) i za slučaj kvara na kraju izvoda (kriva b))
DG S nG = Sn ,ETG
x"G + xTG = 0 ,25
ETG
P1
A
rG + rTG = 0 ,1 ⋅ ( xG" + xTG )
B C
Napojna mreža
S m" = 500 MVA lA = 0 , l B = 0 ,5 ⋅ L , l C = 0 ,8 ⋅ L
U n ,m = 35 kV
Tam = 0 , 05 s
SnT = 2x4 MVA U = 10 kV

ns
35 kV
mT =
10 kV
xT = 0,06
rT = 0,05 ⋅ xT
Sl.2.16.8 Šema analiziranog dela distributivne mreže
Ovde je potrebno izračunati struju I P ,max koja će teći kroz prekidač P1 za slučaj kvara na sabirnica-
ma i struju I P ,min koja će teći kroz prekidač za slučaj kvara na kraju izvoda. Najpre ćemo izračunati vred-
nosti parametara elemenata sistema:
2
U n ,m 2 1 352 ⎛ 10 ⎞ 1 X m"
- napojna mreža 35 kV : X m" = = ⎜ ⎟ = 0 , 2 Ω , Rm = = 0 ,127 Ω ;
S m" mT 2 500 ⎝ 35 ⎠ ω Tam
U nT 2 102
- energetski transformatori: X T = xT ⋅ = 0,06 = 1,5 Ω , RT = 0 ,05 ⋅ X T = 0,075 Ω ;
S nT 4
U n 2 25 2 ,5
- mala elektrana: X E = ( xG" + xTG ) ⋅ = , RE = 0 ,1 ⋅ X E = , S nG [ MVA ] ;
SnG SnG SnG
1 25,1
Z m = 0, 237 Ω , ZTe = ZT = 0,751 Ω , Z E = ;
2 S nG
- impedanse deonica voda: rastojanje od mesta priključenja DG-a do napojnih sabirnica označićemo sa l
( l A , lB ili lC ), tako da će impedansa od mesta priključenja DG-a do napojnih sabirnica biti:
Z v1 = z ⋅ l = 0 ,451 ⋅ l ,
a impedansa od mesta mesta priključenja DG-a do kraja izvoda Z v 2 = z ⋅ ( L − l ) = 0 ,451 ⋅ ( L − l ) .

Dakle, saglasno prethodno urađenom primeru možemo da napišemo izraze za struje kroz prekidač:
U ns U ns
I P ,max = =
3 ⋅ ( Z v1 + Z E ) ⎛ 2,51 ⎞
3 ⋅ ⎜ 0 ,451 ⋅ l + ⎟
⎝ SnG ⎠
Z m + ZTe + Z v1
I P ,min ⋅ ( Z m + ZTe + Z v1 ) = I G ⋅ Z E ⇒ I G = I P ,min
ZE
⎛ ⎞
Z E ⋅ ( Z m + ZTe + 0, 451 ⋅ l ) U ns ⎜ Z + Z + 0, 451 ⋅ l ⎟
ZK = + 0, 451 ⋅ ( L − l ) , I K = = I P ,min + I G = I P ,min ⎜1 + m Te
⎟
Z E + Z m + ZTe + 0 ,451 ⋅ l 3 ⋅ ZK ⎜ 2,51 ⎟
⎜ S ⎟
⎝ nG ⎠
Proračuni pokazuju sledeće:
- u tački A može se priključiti DG snage S nG ≤ 2 ,53 MVA . Za veću snagu biće I P ,max > I P ,min i neće biti
moguće podešenje prekidača P1 .
- u tački B može se priključiti DG snage SnG ≤ 3,257 MVA ,
- u tački C može se priključiti DG snage SnG ≤ 4,98 MVA .
3. Prekostrujna zaštita od međufaznih kvarova i zemljospojeva

3.1 Uvod
Zaštita od prevelikih struja je najstariji vid zaštite u EES-u. U tom smislu razvijena je stepenovana
prekostrujna zaštita, kod koje je moguće podešavanje vremena reagovanja na osnovu vrednosti struje kva-
ra koja teče kroz relej. Uz odgovarajuće podešavanje prekostrujna zaštita može da zaštiti pojedine ele-
mente sistema i od preopterećenja.
3.2 Procedura koordinacije
Korektna primena prekostrujne zaštite zahteva poznavanje vrednosti struja kvara koje mogu teći
kroz svaki deo mreže. Pošto su testiranja na velikim sistemima skupa i nepraktična, znači neprihvatljiva,
moraju se sprovesti sistemski proračuni.
Podaci koji su neophodni za podešavanje releja su:
i.) jednopolna šema analiziranog dela mreže (sistema), za označenim mestima ugradnje releja i pratećih
strujnih transformatora;
ii.) podaci o impedansama transformatora, obrtnih mašina, nadzemnih i kablovskih vodova;
iii.) podaci o maksimalnim i minimalnim strujama koje se očekuju da će teći kroz svaki relej, za datu
vrstu kvara;
iv.) podaci o maksimalnim radnim strujama koje će teći kroz svaki relej;
v.) podaci o polaznim strujama motora i vremenu startovanja indukcionih motora;
vi.) podaci o strujama uključenja i termičkim karakteristikama transformatora;
vii.) vremenski oblici struja koje na mesto kvara dotiču iz generatora;
viii.) krive magnećenja svih strujnih transformatora.
Podešavanja releja se najpre vrše tako da se obezbedi najkraće vreme reagovanja pri maksimalnoj
struji kvara, a zatim se vrši provera da bi se proverilo da li će zadovoljavajuće da reaguje pri minimalnoj
očekivanoj struji kvara. Poželjno je da se za sve zaštitne uređaje, releje i osigurače, koji se vezuju na red,
nacrtaju krive reagovanja.
Osnovna pravila za ispravnu koordinaciju releja su:
a) kad god je moguće, za vezivanje na red koristiti releje sa istim karakteristikama reagovanja,
b) obezbediti da relej koji je najudaljeniji od napojne tačke ima struju reagovanja istu ili manju od releja
ispred njega.
3.3 Principi podešavanja struje (vremena) reagovanja
3.3.1 Opšte
Relej se može podesiti da reaguje na osnovu vremena trajanja struje određene vrednosti ili na osno-
vu vrednosti struje koja teče kroz relej ili na osnovu i vremena i struje. Krajnji cilj sva tri postupka je da
se obezbedi ispravno reagovanje u slučaju nastanka kvara. Odgovarajući relej mora da obezbedi isključe-
nje minimalnog dela sistema, a ispravni deo mora da nastavi pogon bez ikakvih smetnji.
3.3.2 Podešavanje vremenski nezavisne prekostrujne zaštite
Po ovoj metodi, za svaki relej podešava se vreme reagovanja tako da kvar isključuje prekidač koji je
najbliži mestu kvara. Radi ilustracije principa podešavanja, posmatraćemo jedan radijalni izvod prikazan
na sl.3.3.1 pri čemu se kvar dogodio na mestu F . Prekostrujni releji su postavljeni uz sabirnice B ,C , D
i E , dok se deonice koje se napajaju sa sabirnica A štite osiguračima. Svaka zaštitna jedinica ima preko-
strujni relej sa definisanim vremenom reagovanja, u kome strujno osetljivi element jednostavno pobuđuje
element sa vremenskim zatezanjem. Kod prekostrujne zaštite sa definisanim vremenom reagovanja, vre-
me reagovanja ne zavisi od vrednosti struje koja protiče kroz relej. Isključenje kvara ne određuje strujni
već vremenski član zaštite. Kvarove desno od sabirnica A treba da isključe osigurači, pa se zaštita u tački
B podešava tako da se to i omogući. Nakon isteka podešenog vremena zatezanja relej će poslati signal da
prekidač prekine strujno kolo. Ako relej u tački C ima vremensko zatezanje t1 [s ] , a kvar u tački F mo-
ra da isključi prekidač B , to znači da vremensko zatezanje releja t B mora biti kraće od t1 . Isti princip va-
ži i pri podešavanju releja u tačkama D i E ( releji koji su dalji od mesta kvara moraju da reaguju kasni-
je od releja koji su bliži mestu kvara).
Sl.3.3.1 Radijalni vod sa kvarom u tački F i vremenski nezavisnom prekostrujnom zaštitom
Ključni nedostatak ovog načina podešavanja prekostrujne zaštite je da će najduže vreme reagovanja
imati relej u tački E , koji treba da reaguje na kvarove na deonici E − D , a na kojoj su vrednosti struja
kvarova najveće.
3.3.3 Podešavanje prekostrujne zaštite sa vremenskim stepenovanjem zavisnim od struje
Podešavanje vremena reagovanja releja u zavisnosti od struje zasniva se na činjenici da vrednost

struje kvara zavisi od mesta kvara. Zbog toga se releji koji kontrolišu pojedine prekidače podešavaju tako
da kvar isključi onaj prekidač koji je najbliži mestu kvara. Primer podešavanja releja po ovom principu
biće ilustrovan za izvod prikazan na sl.3.3.2.
Sl.3.3.2 Radijalni vod sa prekostrujnom zaštitom sa vremenom reagovanja zavisnim od struje
Prekidač kod sabirnica C treba da reaguje za slučaj kvara između sabirnica B i C . Za slučaj tro-
U ns
faznog kratkog spoja na mestu F1 struja kvara računa se prema izrazu: I "F1 = . Na osnovu
3 ⋅ ( X m" + Z BC )
zadatih podataka na sl.3.3.2 računamo:
102 10 000 10 000
X m" = = 0,4 Ω ⇒ I "F1 = = = 9021,1 A .
250 3 ⋅ ( 0 ,4 + 0 ,24 ) 3 ⋅ 0,64
Znači, teorijski posmatrano, relej koji kontroliše prekidač kod sabirnica C treba podesiti na struju
od 9021,1 A da bi u potpunosti bila zaštićena deonica kabla između sabirnica B i C . Međutim, ovde je
važno ukazati na sledeće dve činjenice koje su od značaja za ovaj metod koordinacije:
a) nije praktično praviti razliku između kvara u tački F1 i kvara u tački F2 , jer je njihovo rastojanje svega
nekoliko metara, što će dovesti do razlike u vrednosti struje kvara od oko 0,1%;
b) u praksi, vrednost snage kratkog spoja napojne mreže varira u veoma širokom opsegu, u konkretnom
slučaju (130 ÷ 250 ) MVA . Za nižu vrednost snage kratkog spoja, struja za slučaj kvara na mestu F1
imaće vrednost:
10 000 10 000 10 000
I "F1 = = = = 5722 A .
⎛ 10 2
⎞ 3 ⋅ ( 0 ,769 + 0, 24 ) 3 ⋅ 1,009
3 ⋅⎜ + 0, 24 ⎟
⎝ 130 ⎠
Ako je relej podešen na vrednost struje kvara od 9021,1 A to znači da u ovom slučaju on neće reagovati.
Može se zaključiti da podešavanje zaštite na ovaj način nije praktično kada je u pitanju stepenovanje
zaštite za deo između prekidača B i C . Međutim, situacija se značajno menja ukoliko impedansa između
prekidača ima veliku vrednost. Razmotrićemo neophodna podešavanja zaštite dela mreže između preki-
dača A i C . Za slučaj kvara na mestu F4 struja kvara svedena na stranu 10 kV iznosi:
10 000 10 000
I "F4 = = = 2212 ,07 A .
⎛ 102
10 ,5 ⎞
2
3 ⋅ 2,61
3 ⋅⎜ + 0, 24 + 0,04 + 0 ,07 ⋅ ⎟
⎝ 250 4 ⎠
Ako usvojimo rezervu na stranu sigurnosti od 20% i nepreciznost vrednosti impedansi elemenata od 10%,
struja na koju treba podesiti relej kod sabirnica B iznosi:1,3 ⋅ 2212 ,07 A = 2875,69 A . On neće reagovati
za slučaj kvara u F4 , već će ovaj kvar isključiti prekidač u tački A . Sličnim razmatranjem, za slučaj
kvara u tački F3 dobijamo:
U ns 10 000
- za vrednost S " = 250 MVA : I "F2 = = = 8490 , 44 A
3 ⋅ ( X m + Z BC + Z AB )
"
3 ⋅ ( 0 , 4 + 0 , 24 + 0 ,04 )
U ns 10 000
- za vrednost S " = 130 MVA : I "F2 = = = 5503,81 A .
3 ⋅ ( X + Z BC + Z AB )
"
m 3 ⋅ ( 0,769 + 0 ,24 + 0 ,04 )
Zaključujemo da će relej u tački B ispravno reagovati za kvar na bilo kom mestu.
3.3.4 Podešavanje releja sa inverznom karakteristikom reagovanja
Oba prethodno opisana načina podešavanja relejne zaštite imaju bitne nedostatke. U slučaju vremen-
ski nezavisne prekostrujne zaštite releji će imati najduže vreme reagovanja za kvarove sa najvećim struja-
ma. Na drugoj strani, zaštita sa vremenskim stepenovanjem primenljiva je na mestima gde impedansa
deonice između dva susedna prekidača ima znatnu vrednost.
Zbog pomenutih nedostataka, razvijena je prekostrujna zaštita sa inverznom karakteristikom reago-
vanja, kod koje je vreme reagovanja obrnuto proporcionalno vrednosti struje koja teče kroz relej. Ilustra-
cije radi, na sl.3.3.3 date su karakteristike reagovanja releja u tački A i releja u tački B . Za slučaj velikih
varijacija u vrednostima struja za kvarove na krajevima izvoda, kraće trajanje kvara se obezbeđuje preko
releja koji je bliži napojnoj tački i gde je struja kvara veća. Time se prevazilaze nedostaci podešavanja
prekostrujne zaštite po vremenu ili po vrednosti struje.
Izbor karakteristika prekostrujnih releja, generalno, počinje izborom karakteristike za svaki relej po-
jedinačno, uz izbor parametara strujnog podešenja. Na kraju sprovodi se vremensko podešavanje svakog
releja. Iterativna procedura često zahteva rešavanje konflikata i može uključivati i korišćenje karakteristi-
ka koje nisu optimalne, u smislu strujnog ili vremenskog podešavanja.
Sl.3.3.3 Karakteristike reagovanja releja u tački A i releja u tački B

Relej A ima strujno podešenje na 100 A i podešenje vremenskog člana (TMS) = 1,0
Relej B ima strujno podešenje na 125 A i podešenje vremenskog člana (TMS) = 1,3
3.3.5 Standardni prekostrujni releji sa inverznim karakteristikama reagovanja
Karakteristike prekostrujnih releja mogu se menjati zavisno od zahtevanog vremena reagovanja i

karakteristika ostalih zaštitnih uređaja u mreži. Zbog toga, IEC 60255 definiše veliki broj standardnih
karakteristika prekostrujnih releja:
0,14
- standardna inverzna karakteristika (SIK) t = TMS ⋅ 0 ,02
,
⎛I ⎞
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
13,5
- jako inverzna karakteristika (JIK) t = TMS ⋅ ,
⎛I ⎞
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
80
- ekstremno inverzna karakteristika (EIK) t = TMS ⋅ 2
i
⎛I ⎞
⎜ ⎟ −1
⎝ Is ⎠
- karakteristika sa definisanim vremenom reagovanja (DVR).
I s -podešena struja reagovanja releja, I - struja koja teče kroz relej.

Grafički prikaz ovih karakteristika za TMS = 1 dat je na sl.3.3.4. Standardno inverzna karakteristika
za različite vrednosti TMS -a prikazana je na sl.3.3.5.
Sl.3.3.4 IEC karakteristike reagovanja za TMS = 1
Mada su pomenute krive date za diskretne vrednosti TMS-a, moguće je njihovo kontinualno podeša-
vanje čak i kod elektromehaničkih releja. Za ostale tipove releja korak podešavanja može biti proizvoljno
mali, da bi se dobila željena karakteristika reagovanja. Takođe, skoro svi prekostrujni releji su opremljeni
visoko-strujnim elementima sa trenutnim dejstvom.
U većini slučajeva, upotreba releja sa SIK karakteristikama daje zadovoljavajuće rezultate. Ako se-
lektivnost nije na zahtevanom nivou, problem se rešava korišćenjem releja sa JIK ili sa EIK karakteristi-
kom. Kada se koriste numerički ili digitalni releji, moguće je korišćenje svih napred pomenutih karakteri-
stika, uključujući čak i mogućnost da korisnik definiše parametre reagovanja prema svojim potrebama.
3.3.6 Kombinovana primena standardnih prekostrujnih releja i

visoko-strujnih prekostrujnih releja sa trenutnim reagovanjem
Visoko-strujni elementi sa trenutnim reagovanjem primenjuju se u slučajevima kada je impedansa

napojne mreže mala u poređenju sa impedansom štićenog kola. Na ovaj način se omogućava skraćenje
vremena reagovanja releja pri kvarovima praćenim visokim vrednostima struja. Takođe, poboljšava se i
stepenovanje zaštite „pomeranjem“ karakteristika reagovanja u željeni položaj.
Na sl.3.3.6 dat je primer realizacije zaštite, na osnovu koga se može uočiti prednost primene visoko-
strujnih elemenata, koji skraćuju vreme reagovanja zaštite u slučajevima kada vrednosti struja kvara
pripadaju šrafiranim oblastima.
Sl.3.3.5 Karakteristike reagovanja SIK releja za različite vrednosti TMS
Na sl.3.3.6 svaki od releja ima standardnu karakteristiku reagovanja, a podešeni parametri su:
- relej R1 : I s = 500 A ,TMS = 0 ,125 ;
- relej R2 : I s = 125 A ,TMS = 0,15 ;
- relej R3 : I s = 62 ,5 A ,TMS = 0 ,10 .
Visoko-strujni elementi su podešeni prema sledećim vrednostima:
- relej R1 : I s = 300 A ;
- relej R2 : I s = 1400 A ;
- relej R3 : I s = 500 A .
Ako impedansa napojne mreže ima konstantnu vrednost, moguće je realizovati brzu zaštitu većeg
dela štićenog izvoda. Kratkim vremenom otklanjanja kvara sprečavaju se oštećenja opreme.
Sa sl.3.3.6, takođe, može se uočiti sledeća bitna prednost primene visoko-strujnih elemenata: Releji
nisu podešeni na maksimalnu vrednost očekivane struje kvara, već na nižu vrednost. Time je ostvareno
sledeće: relej R2 i relej R3 su tako podešeni da će relej R3 uvek reagovati pre R2 , čime je postignuta
maksimalna selektivnost. Isto je urađeno i sa relejima R1 i R2 .
3.3.7 Tranzijentno prekoračenje podešenog dosega releja
Doseg releja predstavlja deo sistema koji će biti zaštićen tim relejom ako se dogodi kvar. Ako relej
reaguje za slučaj kvara van štićene zone kaže se da je došlo do prekoračenja dosega.
Kada se koriste prekostrujni elementi sa trenutnim reagovanjem podešavanje mora biti tako da ne
dođe do njihovog reagovanja za slučaj kvara van štićene zone. U ukupnoj struji kvara početna vrednost
jednosmerne komponente može biti veća od podešene vrednosti pobudne struje releja, što će dovesti do
njegovog reagovanja. Ova pojava se zove tranzijentno prekoračenje podešenog dosega releja (TPPDR) i
definiše se kao:
I1 − I 2
TPPDR (% ) = ⋅ 100% , gde su:
I2
I1 - efektivna vrednost podešene struje reagovanja releja,
I 2 - efektivna vrednost jednosmerne struje koja dovodi do reagovanja releja.
Sl.3.3.6 Primer kombinovane primene standardnih prekostrujnih releja i

visoko-strujnih prekostrujnih releja sa trenutnim reagovanjem
3.3.8 Prekostrujni releji sa jako inverznom karakteristikom
Prekostrujni releji sa jako inverznom karakteristikom su pogodni za primenu u slučajevima kada

vrednost struje kvara bitno opada sa povećanjem udaljenosti od napojnih sabirnica, odnosno kada impe-
dansa kola u kvaru bitno raste. Na sl.3.3.7 dat je uporedni pregled SIK i JIK karakteristika jednog releja.
Sa slike se može uočiti da će za struje manje od 5 ⋅ I s relej sa JIK karakteristikom reagovati sporije, a za
veće struje- brže nego relej sa SIK karakteristikom. Time je omogućeno da se zahtevano stepenovanje re-
alizuje sa nižom vrednošću TMS -a za isto strujno podešenje uz skraćenje vremena reagovanja za slučaj
velikih struja kvara.
3.3.9 Prekostrujni releji sa ekstremno inverznom karakteristikom reagovanja
Kod releja sa ovom karakteristikom vreme reagovanja je približno obrnuto srazmerno kvadratu stru-
je koja teče kroz relej. Oni su pogodni za upotrebu na izvodima kod kojih se javljaju velike struje pri
uključenju u pogon pojedinih elemenata (frižderi, pumpe, motori, kondenzatorske baterije itd.). Dugo vre-
me reagovanja releja sa EIK karakteristikom čini ove releje pogodnim za korišćenje u kombinaciji sa osi-
guračima. Radi ilustracije ovoga, na sl.3.3.8 date su tipične krive releja i osigurača. Sa slike se vidi da
upotreba releja sa EIK karakteristikom reagovanja omogućava dobru selektivnost, dok upotreba releja sa
SIK i JIK karakteristikom sa istim parametrima podešenja to ne omogućava. Drugi primer primene releja
sa EIK karakteristikom je kombinacija ovih releja sa rekloserima u NN-distributivnim mrežama. Većina
kvarova je prolaznog karaktera, pa se nepotrebno reagovanje osigurača izbegava podešavanjem reklosera
da reaguje pre osigurača (fuse saving). Ako nakon ponovnog uključenja reklosera kvar i dalje postoji
rekloser blokira i kvar se lokalizuje reagovanjem osigurača.
Sl.3.3.7 Upoređenje SIK i JIK karakterisitika reagovanja releja
3.3.10 Prekostrujni releji sa ostalim tipovima karakteristika reagovanja
Korisnik može definisati željenu karakteristiku reagovanja na pojedinim tipovima digitalnih ili
numeričkih releja. Generalno, korisnik unosi u memoriju releja nizove podataka „struja kroz relej-vreme
reagovanja releja“. Interpolaciju između unetih tačaka radi relej, da bi se obezbedila „glatka“
karakteristika reagovanja. Definisanje karakteristike reagovanja od strane korisnika primenjuje se ako ni
jedna od tipskih karakteristika ne odgovara. Međutim, tada podešavanje svih releja koji su ispred
posmatranog releja može predstavljati teškoću. Njihove krive reagovanja moraju biti dobro
dokumentovane. Generalno, realizacija zaštite sa karakteristikama definisanim od strane korisnika je
relativno retka.
3.3.11 Prekostrujni releji sa definisanim vremenom reagovanja
Prekostrujni releji obično imaju i član sa definisanim vremenom reagovanja. Time je omogućena ko-
ordinacija redno vezanih releja u slučajevima kada vrednost struje kvara varira u širokom opsegu zbog
promena vrednosti impedanse napojne mreže, a vremenski oblik struje ostaje isti. Uporedni pregled kara-
kteristika reagovanja člana sa definisanim vremenom reagovanja i releja sa inverznom karakteristikom re-
agovanja dat je na sl.3.3.9.
Na sl.3.3.9 svaki od releja ima standardnu karakteristiku reagovanja, a podešeni parametri su:
- relej R1 A : I s = 300 A ,TMS = 0 ,2 ;
- relej R2 A : I s = 175 A ,TMS = 0 ,3 ;
- relej R3 A : I s = 100 A ,TMS = 0 ,37 ;
- relej R4 A : I s = 57 ,5 A ,TMS = 0 ,42 .
Elementi sa definisanim vremenom reagovanja podešeni su prema sledećim vrednostima:

- relej R1 A : I s = 300 A ,1,8 s ;
- relej R2 A : I s = 175 A ,1, 4 s ;
- relej R3 A : I s = 100 A ,1,0 s ;
- relej R4 A : I s = 57 ,5 A , 0,6 s .
Sl.3.3.8 Upoređenje karakteristika reagovanja releja i osigurača
Sa sl.3.3.9 se vidi da će relej sa inverznom karakteristikom imati kraće vreme reagovanja pri većim
strujama kvara, dok će relej sa definisanim vremenom reagovanja brže reagovati u slučaju kada su struje
kvara manje. Linije označene sa T1 , T2 , T3 i T4 označavaju skraćenje vremena reagovanja u slučaju
velikih vrednosti struja kvara.
3.3.12 Strujno podešavanje releja
Prekostrujni relej ima minimalnu struju reagovanja, poznatu kao podešena struja releja. Relej mora
biti podešen tako da ne reaguje na maksimalne radne struje u delu koji se štiti, već na struje koje su veće.
Mada se sistem može, u izvesnoj meri štititi i od preopterećenja, ključna namena prekostrujnih releja je
zaštita od kvarova. Generalno, podešena struja releja mora biti veća od struje koja teče pri maksimalnom
radnom opterećenju sistema.
3.3.13 Podešavanje vremenskog stepenovanja releja
Vremenski interval koji se mora obezbediti između reagovanja dva susedna releja, radi obezbeđenja
selektivnosti, naziva se vremenski korak ili vremensko kašnjenje. Ako vremensko kašnjenje ne postoji ili
nije dovoljno u slučaju nastanka kvara delovaće više releja, što će za posledicu imati teškoće u lociranju
mesta kvara i nepotreban prekid u napajanju velikog broja potrošača.
Sl.3.3.9 Uporedni pregled karakteristika reagovanja člana sa definisanim vremenom reagovanja i

releja sa inverznom karakteristikom reagovanja
Vremensko stepenovanje (određivanje vremenskog kašnjenja) zavisi od velikog broja faktora:

i.)vremena koje protekne od trenutka nastanka kvara do trenutka kada prekidač reaguje;
ii.) grešaka u podešavanju vremena reagovanja releja;
iii.) maksimalne greške pri podešavanju releja;
iv.) tačnosti strujnih transformatora i
v.) ukupnog vremena reagovanja.
Faktori ii.) i iii.), u izvesnoj meri, zavise od tehnologije primenjenih releja. Na primer, greške u po-
dešavanju su znatno veće kod elektromehaničkih nego kog numeričkih releja.
Početno stepenovanje se sprovodi za maksimalnu vrednost struje koja će proteći kroz posmatrani re-
lej, dok se provera sprovodi tako da zahtevano vremensko kašnjenje bude zadovoljeno u čitavom očekiva-
nom opsegu struja, od minimalne proradne do maksimalne struje.
Proizvođači prekidača saopštavaju podatke o vremenu reagovanja prekidača pri naznačenoj struji is-
ključenja. Ovi podaci su ulazne veličine koje se koriste pri proračunu vremenskog podešavanja zaštite.
Svi releji imaju grešku u vremenu reagovanja u poređenju sa idealnom karakteristikom koju defini-
še IEC 60255. Ova greška se mora uzeti u obzir pri proračunu vremenskog podešavanja.
Strujni transformatori imaju faznu i strujnu grešku, što može da dovede do grešaka u reagovanju re-
lejne zaštite. Greške strujnog transformatora nemaju uticaja na rad releja sa definisanim vremenom reago-
vanja.

Inteligentne Elektroenergetske Mreze

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Inteligentne Elektroenergetske Mreze

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Priključenje distribuiranih generatora na distributivnu mrežu 1

1.2 Pogodnosti i nedostaci primene distribuiranih izvora

1.2.1 Pogodnosti primene distribuiranih izvora

Sa stanovišta eksploatacije sistema:

1.2.2 Tehnički nedostaci upotrebe distribuiranih izvora

Osim nesumnjivih poboljšanja, priključenje distribuiranih izvora dovodi i do određenih tehničkih

Kritične promene su sledeće:

1.2.3 Integracija više tipova DG na mrežu

1.3 Praktična iskustva velikih korisnika

U dosadašnjem konceptu razvoja, strukture i eksploatacije EES-a malo pažnje je posvećivano

Sl.1.3.1 Savremeni informacioni sistem koji se primenjuje u distributivnim mrežama

Sl.1.3.2 Tipična konfiguracija niskonaponske mikromreže

2. PLANIRANJE DISTRIBUTIVNIH MREŽA

Postojanje Distribuiranih Resursa može da poboljšanja iskorišćenost postojeće distributivne mreže.

Tradicionalno, distributivne mreže se planiraju po principu najnepovoljnijeg slučaja.

U radijalno napajanim distributivnim mrežama bez DG-a, ograničavajući faktori u najnepovoljnijem

Dakle, planiranje po principu najnepovoljnijeg slučaja je veoma konzervativno u mrežama sa

2.2 Novi principi planiranja za distributivne mreže sa priključenim DG

Primena statističkih podataka u procesu planiranja omogućava da se na korektan način utvrditi

2.3 Planiranje pojačavanja distributivne mreže

U poređenju sa planiranjem podsistema proizvodnje i podsistema prenosa, planiranje

2.3.2 Proces planiranja pojačavanja distributivne mreže

Početna-referentna tačka pri planiranju pojačavanja je postojeća distributivna mreža uz obuhvatanje

2.4 Uticaj DG-a na vrednost napona

2.5 Određivanje maksimalne snage priključenih DG-a

2.5.2 Pojava preopterećenja na radijalno napajanom distributivnom izvodu

Tokovi samo aktivnih snaga

Pmax < Popt ,max (2.5.2)

Najveća snaga teći će u slučaju „minimalna potrošnja-maksimalna proizvodnja DG-a“:

Pgen ,max < Popt ,max + Popt ,min (2.5.4)

Sl.2.5.1 Radijalni izvod sa tri potrošačke tačke

Tabela 2.5.1 Podaci o parametrima deonica

Tabela 2.5.2 Podaci o potrošnji

Na osnovu izraza (2.5.4) za deonicu CD izračunavamo: Pgen ,max = 2 ,5 + 0 ,7 = 3, 2 MW .

Proračun za deonicu BC sprovodimo na sličan način, sabirajući opterećenja u tačkama C i D :

Snaga S H ,DG − 2 određuje se na osnovu izraza (2.5.6):

- za deonicu CD Pgen ,max =3,92+0,7=4,62 MW,

- za deonicu BC Pgen,max=6,96+(0,7+0,9)=8,56 MW,

Tokovi aktivnih i reaktivnih snaga

(P − Popt ,min ) + Qopt

Ovde je pretpostavljeno da DG niti proizvodi niti uzima iz mreže reaktivnu energiju.

S max,2 < S max,1 (2.5.9)

Tako se dolazi do sledećeg izraza za proračun prve vrednosti S H ,DG , S H ,DG −1 :

Pgen ,max = 700 + 25002 + 13002 − 5002 = 3473 kW

Za deonicu BC ova snaga ima vrednost:

Pgen ,max = 1600 + 60002 + 33002 − 10002 = 8374 ,21 kW

Pgen ,max = 700 + 39002 − 5002 = 4567 ,81 kW

2.5.3 Pojava preopterećenja za slučaj redundantnosti i rada u petljastoj konfiguraciji

(P ) gen ,1 max < ( Popt ,1 )

2.5.4 Proračun uticaja DG-a na vrednost napona

tku izvoda su S i U , respektivno, sl.2.5.3.

Sl.2.5.3 Radijalno napajan vod

vrednosti sa kraja voda:

Linijska vrednost pada napona Δ U duž voda iznosi:

Sl.2.5.4 Distributivni vod sa priključenim distribuiranim generatorom

Prema (2.5.16) pad napona duž voda biće:

U (2.5.17) pretpostavljeno je da generator proizvodi i aktivnu i reaktivnu snagu. Ako bi DG radio

gde su Pk i Qk aktivna i reaktivna snaga, respektivno, na deonici k , a U k je napon u potrošačkom čvoru

PP 1 , Q P 1 PPn − 2 , Q Pn − 2 PPn −1 , Q Pn −1 PPn , Q Pn

Sl.2.5.5 Radijalni vod sa n potrošačkih čvorova

Izrazi (2.5.18)÷(2.5.21) mogu se upotrebiti i za proračune na vodovima sa ograncima, sl.2.5.6.

- na vodu nema priključenih DG,

PPr PPr +1 PP n−1 PP n

PPr 1 PPr 2 PPr m