Viktorija D. Aleksander SOCIOLOGIJA amen Ome? UMETNOSTI / Istrazivanja lepih i popularnih formi Zoran Hamovié Prevela sa engleskog Likouni urednik Jelena Kosovac Dragana Atanasovié Naslov originala: Sociology of the Arts: ing Fine and Popular Forms, First Edition by V D Alexander CLIO 20071. Uvod: Sta je umetnost? Jedan moj kolega je ispitivao studente umetnosti na Institu- tu za umetnost San Franciska. U dvoristu, izvan utionice, jedan mlad éovek obuéen u crau odecu stajao je u fontani i izvodio neobiéne pokrete. U udionici je moj kolega otkrio da studenti raspravijaju o tome da li ,Bob” stvara umetnost ili se ponovo ponaga kao idiot. Ova knjiga je 0 sociologiji umetnosti. To je otigledno na osnovu njenog naslova. Ono 8to nije otigledno jeste sta podrazumevam pod umetno8éu ita smatram sociologijom umetnosti. Umetnost je reé bogata vredno8éu, koja priziva u svesti ono najbolje Sto je pretoceno u ret ili naslikano na platnu. U ovoj knjizi se ova ret koristi u vie svetovnom, i Sirem smislu. Umetnost obuhvata opipljive, vidljive i/ili auditivne proizvode stvaralastva; ne samo tradicionalne lepe umetnosti veé i popularne i folk umetnosti. Sociologija, izmedu ostalog, prougava drustva, siste- me koje Ijudi formiraju, kako Ijudi stvaraju znaéenje i prouava druatvene nejednakosti. Ovi vidovi sociologije jesu ono Sto je su8tinsko za ovu knjigu. IstraZiéemo kako grupe Ijudi rade zajedno da bi stvorile ono to nazivamo umetnoSéu, i za3to se neke stvari nazivaju ,umetnost“ i neki Ijudi ,umetnicima’, a drugi ne. Bavicemo se i zna- éenjem umetnitkih predmeta i razlikama u tumacenju umetnosti, kao i time kako ljudi koriste umetnitke proiz- 15vode ~ radi estetskog uZivanja izvesno, ali postoje i drugi razlozi. Najzad, prouti¢emo susretanja rase, pola i klase sa umetnoséu. Definisanje umetnosti Definicije éesto izloze, u akademskoj frazeologiji, ono Sto intuitivno deluje ogigledno. Ne¢u dati formalnu defi- niciju umetnosti pogodnu za navodenje u esejima ili na ispitima.! Umesto toga, Sirokim potezima ¢u_prikazati one oblike kulture koje nameravam da razmotrim u ovoj knjizi. U stvari, zapravo nije moguée definisati umetnost na apstraktan naéin, jer ,8ta je umetnost” - éak i najgire postavljeno — druétveno je odredeno, i stoga podlozno mno- gim nedoslednostima. Za3to je balet umetnost a rvanje nije? I rvacka i baletska predstava unapred se pripremaju i izvode uz zvuénu podlogu (muziku ili urlanje gomile i glas najavijivaéa); izvodadi imaju dopadijive kostime i iz- vode atletske skokove po sceni. Mozemo re¢i da umetnost nije sport (ali, u ovom sluéaju, to pokreée pitanje za8to se stil rvanja koji propisuje Svetska rvatka federacija smatra sportom). Porodigni albumi sa fotografijama ne smatraju se umetnoScu, ak ni oni u kojima su fotografije briziji- vo rasporedene i smeétene u prelepe albume. Poroditni albumi sa fotografijama mogu da predstavljaju oblik iz- radavanja, ali su oni previ8e privatni da bi mogli da se nazovu umetno8¢u. Pa ipak, vecina nas ¢e privatne albu- me fotografa Ansela Adamsa smatrati umetno8¢u, a neki fotografi su éak pravili porodiéne albume osmifljene tako 1 Filozofi su se vekovima hvatali u ko8tac sa problemom definisa- nja umetnosti. Za koristan pregled filozofije umetnosti, videti Graham (2000). 16 da budu prihvaéeni kao umetnost i izloZeni u muzejima.2 Ako o stvaraocu veé mislimo kao o umetniku, ili ako delo vidimo u muzeju, skloni smo da ga nazovemo umetnoséu. Ovo ukazuje na znataj konteksta. Sociolog Hauard Beker veruje da je kontekst najznacaj- niji vid definicije umetnosti. On kaze: Kao druge slozene ideje [ideja umetnosti] prikriva jedno uopitavanje o prirodi stvarnosti. Kada pokuamo da je definiSemo, nailazimo na mnoétvo sluéajeva, sluéajeva koji odgovaraju na neke, ali ne sve, kriterijume koje ova ideja implicira ili izrazava. Kada kazemo ,umetnost’, obitno mi- slimo na ne8to poput ovog: delo koje ima estetsku vrednost, kako god da je ona odredena; delo koje opravdava jedna ko- herentna i odrziva estetika; delo izlozeno na odgovarajucim mestima (izloZeno je u muzeju, svira se na koncertu). Medu- tim, u mnogim sluéajevima dela imaju neka, ali ne sva, od navedenih svojstava. (Becker, 1982: 138) Beker smatra da je delo umetnost ako Ijudi kaZu da je tako. To jest, sadrzaje kategorije umetnosti odreduje drus- tv. Zatim, umetiost odreduju grupe Ijudi organizovane u umetnitke svetove, o Kojima éemo potanko raspravljati kasnije. Setimo se Boba u fontani i studentske rasprave 0 tome da li su njegovi pokreti umetnost ili ne. Da se fonta- na nalazi u pozoristu njegov ples bi verovatno bio smatran umetnoS¢u (kakvom, to je drugo pitanje). Da plese u javnoj fontani prolaznici bi mogli da pomisle da je duSevno obo- leo. Posto je kontekst umetnitka skola, odgovor nije jasan. Beker smatra i da o te3ko¢ama odredivanja umetnosti treba da razmisljamo kao o moguénostima za istrazivanje, umesto kao 0 problemu: ,Svetovima umetnosti je svojstve- no da posveéuju znatnu paZnju pokugajima da se odluge Sta je a Sta nije umetnost...; posmatrajuci kako jedan svet 2 Na primer, Seli Man i Ritard Bilingem.