QF-E-002

Републички хидрометеоролошки завод Србије

Кнеза Вишеслава 66
11000 Београд
Република Србија

МЕСЕЧНИ БИЛТЕН ЗА СРБИЈУ

ФЕБРУАР 2018. године

Београд, 5. март 2018. године

Одељење за мониторинг климе и климатске прогнозе

Сектор Националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену
ризика елементарних непогода
web: http://www.hidmet.gov.rs
mail: office@hidmet.gov.rs
Просечно топао, у већем делу земље веома кишан и екстремно
кишан фебруар. Девети по реду фебруар по количини падавина
у Србији, a на Палићу трећи, док је у Сјеници и на Златибору
четврти

Преглед синоптичке ситуације*

Време у току већег дела месеца било је условљено честим развојима циклона у
Средоземљу и продорима хладног ваздуха у склопу простране висинске долине која је
доминирала изнад већег дела континента. Од средине треће декаде до краја месеца
забележени су ледени дани услед утицаја хладног таласа са североистока Европе и
сибирског антициклона.
Почетком фебруара зонална струја и релативно топла ваздушна маса одржавали су у
целој земљи суво и веома топло време за прву декаду месеца. Развојем циклона у
западном Средоземљу и његовим премештањем ка истоку и Балканском полуострву
дошло је до успостављања, а затим и јачања југозападног висинског стујања изнад
наших предела. Истовремено, у приземном пољу притиска дошло је до јачања
градијената што је узроковало претежно умерен, а у кошавском подручју на махове јак
и олујни југоисточни ветар.
Премештањем поменутог циклона на исток и пратеће висинске долине са осом
југозапад-свероисток (од Шпаније до севера Русије), од 3. фебруара са севера долази до
јачег наоблачења уз пад температуре, кишу и снег на планинама. Облачно и падавинско
време и наредног дана одржавало се на југу и југоистоку земље.
Затим, развој новог циклона у Ђеновском заливу, крајем прве декаде условио је од 7. 2.
јачање југоисточног ветра, у кошавском подручју на махове и јаког.

Успостављањем циклона 8. фебруара развијеног по свим висинама изнад Србије у

нижим пределима је падала киша и суснежица а на планинама снег док је ветар
постепено ослабио. Премештањем циклона даље на североисток у приземљу је
краткотрајно порастао притисак, а на висини геопотенцијал и струјање је било
југозападно. Истовремено је дошло до развоја циклона на северу Африке који се
премештао у централно Средоземље па преко Јонског мора и југа Балкана ка области
Црног мора утичући периферијом на време у Србији за викенд 10. и 11. фебруара. На
висини се продубила долина из западне и средње Европе, па је струјање прешло у
западно и југозападно. Време је било облачно, са суснежицом и снегом. Формиран је
снежни покривач у нижим пределима јужно од Саве и Дунава, а на планинама је
повећана висина већ постојећег снежног покривача. Измештањем на исток описаног
циклона и висинске долине изнад Србије се краткотрајно успоставило северозападно
струјање и претежно сунчано време.

Истовремено, продубљавањем нове висинске долине изнад западне Европе и Алпа

дошло је до нове циклогенезе у Ђеновском заливу. Премештање поменутог циклона са
припадајућим атмосферским фронтовима и висинске долине ка истоку преко Италије,
дуж Јадранске обале, југа Балкана и Егејске области ка Црном мору условило је да
време у Србији буде облачно и хладно са суснежицом и снегом. Дошло је до
формирања мањег снежног покривача у целој земљи, а на планинама и до повећања
висине већ постојећег снега.

Од 15. фебруара у области Јонског мора формирао се висински циклон који се

премештао на југоисток па је изнад Србије краткотрајно порастао геопотенцијал, али је
убрзо дошло до поновног пада услед продубљавања долине са севера Европе. У
приземљу је измештањем циклона порастао притисак под утицајем антициклона са
североистока. Време је било са променљивом облачношћу, суво и мало топлије.

Приближавањем фронталне зоне из Средње Европе и њеним таласањем преко нашег

подручја и југа Балкана од 18. фебруара у Србији је било облачно, са кишом и
суснежицом, а на планинама са снегом. Даљим падом геопотенцијала Србија се прво
нашла на предњој страни долине из западног Средоземља, а затим и на периферији
циклона који се формирао изнад севера Италије и продубљавао на југозапад. У
приземљу од 19.фебруара јача утицај циклона са центром у Тиренском мору са
израженим градијентом притиска па долази и до јачања ветра, који је у Поморављу и
Јужном Банату имао и олујне ударе.

Србија се од 23. фебруара налазила под утицајем овог циклона развијеног по свим
висинама са центром у Западном Медитерану па је време било падавинско. У нижим
пределима падавине су биле мешане: киша, суснежица и снег. На северу и истоку
земље формирао се снежни покривач, а на планинама је дошло до повећања висине
снежног покривача. Истовремено, са североистока континента ка западу и југозападу
константно се адвектирала хладна ваздушна маса у склопу сибирског антициклона.
До краја месеца спрега циклонске циркулације у Средоземљу и хладног ваздуха са
север-североистока одржавала је ледене дане, а повремено је падао и снег.

* Национални центар за хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења

Температура ваздуха
Средња месечна температура ваздуха

Средња температура ваздуха током фебруара је била у интервалу од -5,0ºС на

Копаонику до 3,2ºС у Нишу, а у Београду је износила 2,3ºС (Слика 1).
Одступање средње месечне температуре ваздуха од нормале1 за референтни период
1981–2010. било је од -0,9ºС на Црном Врху и Сомбору до 1,4ºС у Лесковцу и Врању
(Слика 2).
Средња температура ваздуха је, према методи перцентила2, током фебруара била у
категорији нормално у целој земљи (Слика 3).
Средња дневна температура ваздуха у Београду је, према методи перцентила, током
већег дела фебруара била у категорији нормално. Почетком месеца је била у
категоријама екстремно топло, док је крајем фебруара била у категорији екстремно
хладно (Слика 4).

Слика 1. Просторна расподела средње месечне Слика 2. Просторна расподела одступања средње
температуре у (°С) током фебруара 2018. године месечне температуре у (ºС) током фебруара 2018.
године

1
Под појмом нормала подразумева се климатолошка стандардна нормала, тј. средња вредност
климатског елемента израчуната за период од 1. јануара 1981. до 31. децембра 2010.
2
n-ти перцентил неке величине је она вредност посматране величине испод које се налази n процената
података претходно поређаних у растући низ
 Слика 3. Просторна расподела средње месечне
темпeратуре одређене методом перцентила у току
фебруара 2018. године

Слика 4. Месечни ход средње дневне температуре ваздуха у Београду у току фебруара 2018. године
 На слици 5 приказана је оцена температуре ваздуха и количине падавина у Србији за
фебруар према расподели терцила у односу на референтни период 1981-2010. Може се
уочити да је фебруар 2018. године са температуром ваздуха у домену просечних
вредности и количином падавина изнад горњег терцила.

Србија – фебруар
референтни период 1981-2010
количина падавина

температура ваздуха

Слика 5. Оцена температуре ваздуха и количине падавина за фебруар у Србији према припадајућим
терцилима у односу на референтни период 1981-2010

Максимална температура ваздуха

Средња максимална температура ваздуха током фебруара била је у интервалу од -2,1ºС

на Копаонику до 7,4ºС у Лесковцу, у Београду је износила 5,6ºС.
Према методи перцентила средња месечна максимална температура ваздуха у Србији је
била у категоријама нормално.
Највиша максимална дневна температура ваздуха од 19,7ºС забележена је у Ћуприји 3.
фебруара. У Београду је највиша максимална дневна температура ваздуха измерена 2.
фебруара и износила је 17,6ºС.
У већем делу Србије регистровано је од 3 до 4 ледена дана3. У вишим пределима је
забележено од 11 до 19 ледених дана, а у Сјеници је регистровано 6 ледених дана.

3
Ледени дан је по дефиницији дан са максималном дневном температуром ваздуха мањом од 0°С
Забележени број ледених дана је у већем делу земље до два дана већи од просечног
броја за фебруар, док је у Сјеници мањи од просека за три дана.
Топлотни талас4 је регистрован у периоду од 29. јануара до 2. фебруара на већем броју
ГМ станица у Србији, изузев у Зрењанину, Лозници, Краљеву, Пожеги, Неготину,
Зајечару, Сјеници и Нишу.
Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду, Ћуприји и на
Копаонику, током фебруара 2018. године, приказан је на сликама 6, 7 и 8.

Слика 6. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду у току фебруара 2018. године

4
Топлотни талас је, према методи перцентила, период током кога је максимална дневна температура
ваздуха у домену веома топло и екстремно топло пет и више дана
Слика 7. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Неготину у току фебруара 2018. године

Слика 8. Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха на Копаонику у току фебруара 2018.
године
 Минимална температура ваздуха

Средња минимална температура ваздуха је током фебруара била у интервалу од -7,6ºС

на Копаонику до 0,6ºС у Нишу.
Према методи перцентила средња месечна минимална температура ваздуха је била у
категоријама нормално у већем делу земље. У категорији топло је било у Великом
Градишту, Пожеги, Краљеву, Крушевцу, Куршумлији, Ћуприји и Нишу, а веома топло
је било у Сјеници, Лесковцу, Димитровграду и Врању.
Најнижа минимална дневна температура ваздуха од -19,5ºС забележена је 28. фебруара
на Копаонику. У Београду је током фебруара најнижа дневна температура ваздуха
измерена 27. фебруара и износила је -8,1ºС.
У периоду од 25. фебруара до 2. марта у Београду, Кикинди и на Палићу забележен је
хладан талас5, док је на ГМ Црни Врху, Зајечару, Неготину, Лозници, Новом Саду и
Зрењанину почео 26. фебруара и трајао је до 2. марта.
Мразни дани6 су забележени у целој Србији. У нижим крајевима је било од 7 мразних
дана у Београду до 22 у Пожеги, а у вишим пределима од 23 на Сјеници до 28 на
Копаонику. Број мразних дана је у већем делу земље за 1 до 9 дана мањи од просечног
броја за фебруар.
У делу североисточне Србије и Врању није забележен ни један дан са јаким мразом7. У
нижим пределима забележено је од 1 до 2 дана са јаким мразом, на планинама од 4 до 6.
Забележени број дана са јаким мразом је за 1 до 5 дана мањи од фебруарског просека.
Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Београду, Димитровграду и на
Копаонику током фебруара 2018. године, приказан je на сликама 9, 10 и 11.

5
Хладни талас је, према методи перцентила, период током кога је минимална дневна температура
ваздуха у домену веома хладно и екстремно хладно пет и више дана
6
Мразни дан је по дефиницији дан са минималном дневном температуром ваздуха мањом од 0°С
7
Дан са јаким мразом је по дефиницији дан са минималном дневном температуром ваздуха мањом од
-10°С
Слика 9. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Београду у току фебруара 2018. године

Слика 10. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Димитровграду у току фебруара 2018.
године
Слика 11. Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха на Копаонику у току фебруара 2018.
године
ПАДАВИНЕ
Током фебруара забележена количина падавина је била у интервалу од 21,8 mm у
Великом Градишту до 125,7 mm у Неготину (Слика 12). У Београду је регистровано
58,1 mm.

Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1981-2010.

била од 52% у Великом Градишту до 301% на Палићу (Слика 13).
Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у
категоријама веома кишно и екстремно кишно. Кишно је било у Крагујевцу, док је у
категорији нормално било у Београду, Банатском Карловцу, Смедеревској Паланци,
Великом Градишту, Ћуприји, Копаонику, Нишу и Лесковцу (Слика 14).

Слика 12. Просторна расподела месечне Слика 13. Просторна расподела месечне количине
количине падавина у милиметрима падавина у процентима од нормале за референтни
период 1981–2010.
 Слика 14. Месечна количина падавина
одређена методом перцентила

Фебруар 2018. године је био 9 најкишнији фебруар у Србији у периоду од 1951. до

2017. године (Слика 15). Највећа количина падавина током фебруара је забележена
1955. године. На ГМ Палић трећи најкишнији, а на Сјеници и Златибору четврти
најкишнији фебруар (Слике 16,17 и 18).

Слика 15. Редослед накишнијег и најсушнијег фебруара у Србији за период 1951-2017. година
Слика 16. Фебруарска количина падавина на Палићу у периоду од 1936-2018. године у опадајућем низу

Слика 17. Фебруарска количина падавина на Златибору у периоду од 1950-2018. године у опадајућем
низу
 Слика 18. Фебруарска количина падавина у Сјеници у периоду од 1925-2018. године у опадајућем низу

Највећа дневна количина падавина током фебруара регистрована је у Сјеници 3.

фебруара и износила је 25,4 mm. У Београду је максимална дневна количина падавина
измерена такође 4. фебруара и износила је 12,7 mm.
Број дана са падавинама је током фебруара био у интервалу од 13 у Великом
Градишту и Банатском Карловцу до 20 дана у Сремској Митровици, а на планинама од
18 до 20 дана. Забележени број дана са падавинама је у већем делу земље за 1 до 9 дана
већи од просечног броја за фебруар. У Сремској Митровици је са регистрованих 20
дана са падавинама, превазиђен дотадашњи максимум броја дана забележен 1970 и
1978. године и износио је 18 дана. На ГМ Ваљево је са забележених 19 дана са
падавинама током фебруара 2018. године, превазиђен дотадашњи максимум броја дана
(17) регистрован у фебруару 1978 и 1984. године.
Снежни покривач је забележен у целој земљи. Највиши снежни покривач од 98 cm је
измерен 28. фебруара на Црном Врху, док је у нижим пределима највише измерено у
Неготину, 52 cm, такође 28. фебруара.
У већем делу земље је било од 1 до 11 дана са снежним покривачем. У брдско
планинским пределима их је било од 17 у Сјеници до 28 дана са снежним покривачем
на Копаонику.
Дневне и кумулативне количине падавина са уравнатим нормалама 1981-2010. за
фебруар у Београду, Неготину и на Копаонику приказане су на сликама 19, 20 и 21.
Слика 19.

Слика 20.
Слика 21.
ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА (ОСУНЧАВАЊЕ)
Осунчавање је током фебруара било у интервалу од 38,8 часова у Сремској Митровици
до 72,5 часова у Неготину (Слика 22).
Трајање сијања сунца током фебруара је било од 37% у Сремској Митровици до 73% у
Неготину у односу на нормалу за референтни период 1981-2010 (Слика 23).

Слика 22. Осунчавање у часовима у току Слика 23. Осунчавање у процентима од нормале
фебруара 2018. године током фебруара 2018. године

Напомена: Климатска анализа метеоролошких елемената урађена је на основу

података са 28 Главних метеоролошких станица.