ZABORAVLJENI I IZGUBLJENI BELI

NARODI I DRŽAVE - DARDI - OSTACI

ARIJEVSKOG NARODA U INDIJI
Dusan Mi·Thursday, 1 December 2016

Ladak – to je planinska oblast u Severnoj Indiji, na indijsko-pakistanskoj granici,

jedna od najmanje naseljenih u Centralnoj Aziji. Smatra se, da je ovde jedino mesto
prebivališta najstarije grane etnički nepomešanih arijevaca, koji su zadržali deo
svojih hiljadugodošnjih tradicija, uprkos činjenici da žive u okruženju muslimana,
budista i hindusa. I pokušavaju da zadrže svoj rasni identitet, što je neverovatno
težak zadatak, jer mongolski narodi Tibeta i Kine, u čijem okruženju oni žive, ih
višestruko prevazilaze brojčano. Upravo tamo je Hitler poslao ekspediciju u potrazi
za "čistom arijevskom krvi".

Oni se nazivaju Dardi i Monami. U davna vremena to je bilo veliko i slavno

pleme (Herodot je tvrdio da su najratoborniji od svih indijskih naroda), koje naseljava
veći deo Severnih Himalaja, Pamir, Hindukuš, Zanskar i Ladak. Prema klasičnim
sanskritskim izvorima, to je Darada Deša – "zemlja Darada" sa prestonicom
Daratpuri. Oni su došli u dolinu zapadnog Tibeta pre oko 4 hiljade godina i počeli
da je kultivišu i vode prirodnu robnu razmenu voćem, plodovima polja i stočarstvom
sa tibetanskim nomadima, a Dardi su se još proslavili izgradnjom vodenih kanala
duž skoro nepristupačnih litica.

O plemenu darada često se govori u različitim drevnoindijskim izvorima, kao

što su Mahabharata, Ramajana, Bhagavata purana, Manusamhita, Vamana purana,
Vaju purana, Brahmanda, Matsja purana. Važno je napomenuti da se i kralj ove
zemlje zvao Darada. Evo, na primer, što je napisano u Mahabharati. Knjiga druga
Sabhaparva ili Knjiga o Skupštini:

"Slava velika Daradu, tom vladaru Bahlikia, najboljem od careva, kojem je, kada
je on rođen, bila dodeljena ova zemlja". (Legenda o ubistvu Šišupali, Poglavlje 41. 6-
16.) Zanimljivo je istaći da ni poreklo imena zemlje ni poreklo imena naroda nije
poznato. Poznato je samo ime vladara, koji im je upravljao. Moguće je da su i država i

1
narod dobili svoje ime u čast svog vladara. Ova praksa se koristila u davna vremena
svuda, dovoljno je da se setimo da su sloveni imali kneza Skita, i kneza Rusa, i kneza
Slovena i kneza Kija itd.

Lokacija Ladaka

2
 Dardi

Nisu štedeli darde pažnje ni grčki izvori. O njima su pisali Ptolomej, Herodot i
Plinije, a poslednji je pisao o neizrecivom bogatstvu ovog naroda, i da su zlatni
pesak, koji su razmenjenivali za proizvode, za njih izdvajali neki posebni mravi:

"...Rogovi indijskog mrava, stavljeni u hramu Herkula, bili su atrakcija Eritreje.

Ovi mravi izbacuju zlato napolje iz svojih zemljanih jazbina u oblasti na severu Indije,
zvanoj zemlja Dard. Ova stvorenja po boji sliče mačkama i veličine su egipatskog vuka.
Zlato koje oni izdvajaju tokom zime, indijci kradu u toplo letnje vreme, kada toplo
sunce tera mrave da se sakriju u rupe; ali, ipak, oni, osetivši miris ljudi, izlaze iz rupa i
jako bodu ljude i povlače se veoma brzo: eto takvu brzinu i žestinu ova stvorenja
kombinuju sa ljubavlju prema zlatu..." (Plinije. Prirodna istorija. Knjiga 9. 36.)

A posle se ispostavilo da su "zlotonosni mravi" Herodota obični mrmoti, koji

kopaju duge i prostrane jazbine sa više izlaza na površinu, a iskopanu zemlju
gomilaju u blizini ulaza, praveći čitava brda, pri tom iznoseći zlatni pesak na
površinu. Mravima ih je opisao Herodot, jer nije bio u stanju da prevede na grčki
persijsku reč koja znači mrmot. Njemu su bili poznati mravi, koji su takođe kopali
duge tunele i rupe, tako da je on i prozvao mrmote džinovskim mravima sa krznom.

Za zlato darda zainteresovao se i Aleksandar Makedonski, koji je znao od svojih

izviđača, da su Dardi – neverovatno bogata država, gde ljudi jedu i piju u zlatu, a
deca se igraju zlatnim polugama, i gde nema siromašnih. Da, i persijsko plemstvo ga
je uveravalo da kod Darija u palati u zlatnim kavezima žive doneti iz zemlje darda
"zlatonosni mravi". On je odlučio da ih pobedi i da se neverovatno obogati posle toga,
kada pobedi indijskog kralja Poroma (Porusom, kako su ga zvali rimljani), ali onda se
predomislio od toga da ide u neosvojivu i nepristupačnu severnu zemlju i otišao na
topli jug. Neka jug nije tako bogat, ali nije ni tako opasan.

3
 Aleksandar Makedonski sa Porom, indijskim carem

Postepeno dardi su se mešali, kako etnički, tako i religiozno sa drugim

okružujućim mongoloidnim narodima i nije se uvek to dešavalo mirnim putem.
Temeljne informacije o dardima se mogu naći u 12-tomnoj "Enciklopediji Religije i
Etike" (The Encyclopaedia of Religion and Ethics), pisane od 1908 do 1927 godine od
raznih autora pod redakcijom prezbeterijanskog sveštenik Džejms Gastingsa (James
Hastings (1852-1922))

"...Po religiji savremeni dardi su skoro svi muslimani, ali kolonije Brokpa u
Baltistanu ispovedaju budizam, kao i njihove komšije. Nije poznato kada su dardi
počeli da ispovedaju islam, ali sve do prve polovine prošlog veka islam je ispovedalo
njih veoma malo. I čak i nakon vladavine Nafu Šaha ostaci pred-islamske religije su
još uvek ostali, tako da dardi ispovedaju veoma različitu formu religije od one koju
su počeli da ispovedaju oni koji su se pridružili sledbenicima Kurana.

Na primer, sve do oko pre 80 godina, mrtvi su spaljivani i nisu se sahranjivali, a

ovaj običaj se praktikovao tamo sve do 1877. godine, kada je poslednji takav ritual
bio registrovan. Sećanje na taj ritual još uvek živi u običaju paljenja vatre u blizini
groba posle sahrane. Umesto da smatraju psa nečistom životinjom, dardi
smatraju psa prijateljem čoveka baš kao i svaki Englez. Brak rođaka u prvom
kolenu, običaj, najčešće između muslimana, gledaju sa užasom kao incest zajednice
stanovnika gornjih Šinskih plemena. Uprkos činjenici da islam širi lunarni kalendar,
drevno solarno računanje vremena, zasnovano na znacima zodijaka, još uvek
postoji… tali, tako da dardi ispovedaju veoma različitu formu religije od one koju su
počeli da ispovedaju oni koji su se pridružili sledbenicima Kurana.

4
 ...Oni ne piju mleko i ne dodiruju ni jedan mlečni proizvod u bilo kom obliku i
smatraju da se, kršeći ovaj običaj, može poludeti. U tome nema nikakvog obožavanja.
Naprotiv, oni smatraju da je krava prljava životinja i baziraju to svoje uverenje na
osnovu toga, da je to volja lokalnih božanstava...

To (religiju darda) prosto obožavanje prirode, praktikuju poljoprivrednici i

stočari koji žive na oštroj zemlji, među najvišim planinama na svetu. Jezik pisača,
koji je važan deo dardskih jezika, kao što je već pomenuto, je neka sredina između
indijskih i iranskog jezika, a jedna od njegovih najupečatljivijih karakteristika je to,
da je na neobičan način on zadržao u sebi drevni arijevski oblik govora skoro bez
izmena, sve do samog današnjeg dana. Isto se može reći i za religiju Darda...

Moguće je da kolonizacija zapadnog Tibeta monamima i dardima nije

ustuknula sa opozicijom tibetanskih nomada, jer njihovi interesi leže u različitim
pravcima; i iako su neki od njih navodnjavali ravnice i bili angažovani od tog
arijevskog naroda, i pored toga, ostalo je dosta pastirskog zemljišta za tibetanaska
stada. Ali moguće je da je ponekad dolazilo do neprijateljstvo između darda i
monama, a monami su bili pokoreni u toj borbi. Inače je vrlo teško objasniti, zašto je
druš tveni polož aj monama uvek bio mnogo niž i nego polož aj darda.  

Iako nema pisanih pomena o dardima zapadnog Tibeta (još nisu pronađeni),
ipak znamo mnogo više o dardima nego o monamima. Glavni razlog za to je što
određeni broj darda još uvek nije izgubio svoj jezik, i preživeo je talas tibetanske
kulture, koja ih je preplavila. Trenutno postoje dva dardska plemena na teritoriji
bivšeg ladaškog carstva, koja su sačuvala svoj maternji jezik: dardi iz Dra i dardi iz
Da.

Najinteresantniji slučaj predstavljaju dardi iz Da. Dardi iz Dra postali su

muslimani pre oko tri stotine godina, i kao rezultat toga, veliki deo njihovog folklora
je uništen. Dardi iz Da nisu prihvatili ni veru Muhameda ni lamaizam sa iskrenošću, i
na taj način njihova jedinstvenost je sačuvana.

Zaista, dardi iz Da slave jednom u tri godine praznik (a ponekad i češće), tokom
kojih oni pokušavaju da zaborave na nekoliko dana, da su došli pod vlast tibetanskih
i dogrijskih vladara. Tokom ovih nekoliko dana oni žele da budu samo dardi, i u
dugim himnama oni govore o ranijim vremenima svoje istorije. I sa tim himnama,
saznajemo nešto iz svoje prošlosti. U šest od ovih himni oni imenuju sve one
kolonije na reci Ind, koje su zasnovane ovim posebnim dardskim plemenom...
Sudeći po mapi, postaje očigledno da je uticaj darda na razvoj zapadnog Tibeta bio
ogroman, i mi smo se sa čuđenjem pitali, kako se to tako dogodilo, da su oni nestali
sa većeg dela teritorije te države? Da li vam je priča o njihovom nestanku poznata?
Narodna predanja govore nam o poslednjim danima darda; ali njihov nestanak nije

5
bio svuda isti. Malo je verovatno, da bi se narod koji Herodot nazova
"najratobornijim od svih indijskih naroda" predao tek tako lako, a do nas su došla
predanja koja govore o upornom otporu poslednjih darda. Tako je u Nyerags-i i
sledeća priča o padu ovih darda:

"Dardi su bili okruženi u svom zamku (možda tibetancima), i kada im zalihe pića i
hrane ponestaše, oni su odlučili da umru zajedno. Svi su se okupili u centralnoj sali
dvorca, a starešina je gurnuo kamen koji je bio centralni stub koji podupire krov, i krov
je pao i sahranio ih sve".

Priča o dardima iz Hanua kaže sledeće:

"Tibetanski vladar, koji je smatrao stanovnika Hanua svojim podređenima, naredio im

je da se pridruže ostatku stanovništva, izloženom prinudnom radu. Jedan stariji dard
je govorio da je to ispod dostojanstva darda da bude njegov rob. Onda su ovog starca
pokušali da nateraju da radi u prisustvu vladara. Kada ni to nije pomoglo onda su ga
zazidali živog. Kada je zid dostigao njegov vrat, starca su još jednom pitali da li je on
spreman da radi, ali pošto je on odbio konačno su ga zazidali". Međutim, izgleda da
starac nije umro beskorisnom smrću, jer, kako kaže skoro izbrisan natpis na steni
nekoliko milja iznad Hanua, vladar je ipak oslobodio darde od prinudnog rada... kako
bi lišio darde Hanua svojih nacionalnih osećanja, poslednji tibetanski kralj im je
zabranio da govore na jeziku darda, i poslao špijune, koji su osudili svakog, ko je
govorio na jeziku darda"

U procesu nasilne asimilacije i zabrane na svoju kulturu od nekada brojnog i

ratničkog naroda koji je došao sa Severa na tu zemlju, ostala je samo šačica od oko
2000 ljudi, koji žive u oblasti Dha-Hanu i nastavljaju da slede hiljadugodišnja
predanja. Oni su sačuvali svoje jedinstvene nacionalne nošnje, od koje su
karakteristične kape ukrašene živim bojama.

Dardi

6
 A to se odnosi i na muškarce, takođe. Kod njih je šešir ukrašen crvenim
cvetovima fizalisa (divlje jagode). Dardi veruju da on štiti od demona i donosi
bogatstvo. Fizalis muškarci prišivaju na svakodnevne pokrivke za glavu. Takođe,
muškarci nose velike minđuše u ušima, a ponekad i u nosu. Nacionalni kostim žena
obiluje srebrnim nakitom, a šešir je takođe ukrašen svežim cvećem. Sastavni deo
njihovog života je simbol svastike i sunca. Oni ukrašavaju svoje kuće rezbarijama,
keramikom i kućnim spravama. Koriste i druge astronomske simbole. Od mesa jedu
samo jagnjetinu, potpuno odbacuju živinu i govedinu i sve proizvode koje daje
krava. Dardi žive u plemenskim zajednicama, koje kontrolišu starešine, koji čuvaju
rodovna znanja. Svi članovi zajednice nose rodne zaštitne amajlije predaka od
mesinga, bronze i srebra.

Zaštitne rodne amajlije Darda

Poslednje tri ilustracije su preuzete iz članka Jevgenija Lugova "Ekspedicija u

arijevsko pleme Da-Hanu u Severnim Himaljima". Imao je sreću da se domogne nekih
amajlija darda, a na jednoj od amajlija poglavice je video kapu, koju je on
identifikovao kao istočno-skitsku! Ona je slična zlatnoj kapi skitsko-sakskog vođe 5.
veka pre nove ere iz kurgana Isik oko Alma-Ate.

U sadašnje vreme dardi teško žive. Oni žive u malim kamenim kolibama, gaje
kajsije, suše ih i prodaju, a takođe prave proizvode od drveta. Staraju se da se ne
pojavljuju u nacionalnim haljinama izvan svojih sela. Kada oni dolaze u Leh (glavni
grad Ladake), onda skidaju svoje kape i kriju ih u torbi, u suprotnom ih mongoloidna
dečurlija često zadirkuje.

Danas su dardi postali turistička atrakcija, izvođači cirkuskog programa, kao

indijanci u SAD, za privlačenje evropskih turista u Ladaku. U Lehu se održava festival
Ladakške kulture svih planinskih plemena od 1. do 15. septembra i organizuju
ilustrativni nastupi, gde se dardi oblače u svoje tradicionalne nošnje, i pesmom,
plesom i bubnjevima izvode program, ali to njih ne raduje posebno.
7
 Tužno je što je nekada veliki narod, dominantan na ogromnoj teritoriji, pao u
takvo stanje, u stvari, kao Aini, Guanči, Amazahi i drugi narodi bele rase, voljom
sudbine uhvaćeni i odvojeni od svog etničkog izvora za više stotina godina. Ali oni
ne gube veru, i u svojim se pesmama i dalje nadaju tome, da će se njihovi zvezdani
preci, nakon što su otišli, opet njima vratiti.

Naselje Darda

______________________________________________________________________
https://www.facebook.com/notes/dusan-mi/zaboravljeni-i-izgubljeni-beli-narodi-i-dr%C5%BEave-
dardi-ostaci-arijevskog-naroda-u-/1543411842351908/