Majstore zatekoh

na krovu stare ku�e

menjaju slomljen crep
majstori na krovu
majstori unutra
majstori, majstori
ko vas je zvao
za�to dirate moj crni krov
na kojem stoji roda bela
na kojem raste trava kudrava
moj krov u podno�ju dugog veka
za�to ste mi ku�u zauzeli
za�to ste napali
�eki�ima ekserima
�etkama bojama
majstori majstori
izlazite pustite me
da sam ku�u ure�ujem
ne �uju oni
ukucavaju moje kosti
farbaju mojom krvlju
iznose iz mog srca
name�taj stari
nepodno�ljivi majstori
njih trideset sede na meni jednom
do�i �e ka�u �uven gost
lovi�e maglu po �umarcima
sa tvojom �e se ku�om sudariti
mora da bude kao iz bajke
evo tebi ogledalo
�e�ljaj smeh u njemu
lice ti je poduprto
�eleznom tugom
majstori majstori
�ta ste u�inili
to nije moja ku�a
to moj gost nije
to vi�e nisam ni ja