SAJMON D A NSTEN

DŽERARD VILIJAMS
BEKSTVO ADOLFA HITLERA
 SIVI V U K
B ekstvo A dolfa H it l e r a
Edicija
GRIFON
Knjiga 1
 S a jm o n Da n sten
D Ž E R A R D Vl LI J A M S

SIVI V U K

OKTOMX
 Naslov originala

GREY WOLF
The Escape of Adolf Hitler

Copyright © 2011 Simon Dunstan, Gerrard Williams,

Spitfire Recovery Ltd.

Copyright © Srbija i Crna Gora - ADMIRAL BOOKS, Beograd

Fotografija na prednjoj korici:

Adolf Hitler in Uniform
© Bettmann/CORBIS
 Sa d r ža j

Spisak učesnika................................................................... 7
Tretman vojnih činova......................................................12
Skraćenice.......................................................................... 14
Spisak mapa i dijagrama...................................................15
Predgovor...........................................................................17

U vod................................................................................... 25

I DED: NACISTI T R I J U M F U J U

1. poglavlje: Nahraniti zver.................................................33

2. poglavlje: Početak preokreta.......................................... 44
3. poglavlje: Smeđa eminencija.......................................... 52
4. poglavlje: Silovanje Evrope.............................................60
5. poglavlje: Nacističko zlato.............................................. 73
6. poglavlje: Orlov let i Vatrena zemlja...............................82

II ded: LDVCI

7. poglavlje: Crvenokošci i privatne vojske........................91

8. poglavlje: Lovački trag vodi do Pariza.......................... 102
9. poglavlje: Gotovina, rakete i uranijum......................... 112

5
10. poglavlje: U magli rata................................................. 124
11. poglavlje: Pljačkaši Rajha............................................133
12. poglavlje: Borman, Dals i Operacija Ukrštenica....... 141
13. poglavlje: „Wo bist Adolf Hitler?".................................156

III d e d : BEKSTVD
14. poglavlje: Bunker......................................................... 169
15. poglavlje: Let................................................................184
16. poglavlje: Gruppe Seewolf.............................................197
17. poglavlje: Argentina — Zemlja srebra........................217

IV d e d : siv i VUK PATAG D NIJE

18. poglavlje: Podmornice uplovljavaju............................241
19. poglavlje: Pravac: Patagonija....................................... 257
20. poglavlje: Dolina Adolfa Hitlera.................................271
21. poglavlje: Pohlepni saveznici, odani prijatelji.............280
22. poglavlje: Odlasci........................................................ 297
23. poglavlje: Aveti u senkama..........................................308

Izjave zahvalnosti.............................................................315
Beleške.............................................................................. 317
Bibliografija i drugi izvori.............................................. 356

6
 S pisak u č esnika

Spisak značajnih likova koji se pojavljuju u ovoj knjizi ne sadrži ne­

potrebna objašnjenja velikih istorijskih figura kao što su Adolf Hitler,
Martin Borman, Herman Gering, Frenklin D. Ruzvelt, Dvajt D.
Ajzenhauer i Vinston Cerčil. Njegova glavna svrha jeste da pomogne
čitaocu da prati manje poznate ličnosti koje se više puta pojavljuju na
ovim stranicama. Imena napisana polumasnim slovima odnose se na
pojedince koji se pojavljuju drugde na ovoj listi.

N emci i A u s t r ija n c i

Abs, Herman Jozef: Predsednik upravnog odbora Dojče banke AG

(1957-67). Član upravnog odbora (1938-45).
Alfensleben, gen. Ludolf fon: SS i policijski general, traženi ratni
zločinac, kasnije upravnik nacističkog naselja u Inalku, u argen­
tinskoj pokrajini Rio Negro.
Arenstorf, Gerda fon: Koleginica Ditriha Nibura u nemačkoj
ambasadi u Buenos Airesu (1938-44), koja je Evu Duarte re-
grutovala kao tajnog agenta.
Barš, poručnik prve klase Franc: Komandant podmornice U-
1235.
Baumbah, potpukovnik Verner: Oficir Luftwaffe (ratnog vazdu-
hoplovstva) koji je zapovedao vazduhoplovnim pukom za spe­
cijalne zadatke Kampfgešvader 200, i nadzirao bekstvo Hiti erove
grupe iz Travemundea u Nemačkoj do Reusa u Spaniji, 29. aprila
1945.
Baumgart, kapetan Peter Erih: Oficir Luftwaffe i SS rodom iz Ju­
žne Afrike, koji je odveo Hitlerovu grupu iz Berlina u Tonder u
Danskoj, 29. aprila 1945.
Bete, Hajnrih: Nemački mornar sa bojnog broda Admiral GrafŠpe,
koji je postao Hitlerov poslednji sluga.
Braun, Verner fon: Tehnički direktor programa balističkih pro­
jektila V-2; našao posle rata zaposlenje u Americi.
Kanaris, admiral Vilhelm: Šef Abvera, vojne obaveštajne orga­
nizacije.
Derge, Hajnrih: Službenik Rajhsbanke odaslan u Argentinu kao
ađutant Ludviga Frojdea, i finansijski savetnik argentinske vlade.

v
Faupel, general Vilhelm fon: Bivši vojni savetnik argentinske voj­
ske i, za vreme tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka,
šef obaveštajne službe za Španiju i Južnu Ameriku kao upravnik
Ibero-američkog instituta.
Fegelajn, general Herman: Esesovac i ađutant Hajnriha Himlera u
Hitlerovom štabu, koji je postao Hitlerov šurak i prisan prijatelj
Martina Bormana.
Flik, Fridrih: magnat industrije čelika i pristalica Nacističke partije,
direktor Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjenih železara) (1933-
45).
Fos, admiral Hans Erih: Mornarički oficir za vezu u Firerovom
štabu.
Hohenlohe-Langenburg, princ Maksimilijan Egon cu: nemački
aristokrata i posrednik između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa.
Hudal, biskup Alojz: glavna pronacistička veza Martina Bormana
u Vatikanu, pomogao da se organizuje bekstvo mnogih ratnih
zločinaca u Južnu Ameriku.
Humel, potpukovnik Hans Helmut fon: SS ađutant Martina Bo­
rmana, i njegov posrednik za kontakte s Alenom Dalsom.
Hitel, major Vilhelm: SS oficir, posrednik između SS generala Kal-
tenbrunera i Alena Dalsa.
Kaltenbruner, general Ernst: general SS i policije koji je koman-
dovao Glavnom kancelarijom za bezbednost Rajha (RSHA), i
vršio koordinaciju između policije, Gestapoa (tajne policije), i
obaveštajnog i kontraobaveštajnog ogranka SS (SD).
Kaj, kapetan Valter: Bivši prvi oficir bojnog broda Admiral Graf
Spe, kasnije energičan u nacističkim obaveštajnim aktivnostima
u Argentini i Urugvaju.
Koen, Vili: Šef odeljenja za Latinsku Ameriku u nemačkom Mini­
starstvu spoljnih dela (1933-45), služio u Santjagu, u Čileu, te u
Madridu; aktivan obaveštajni agent.
Lantšner, pukovnik Fridrih: oficir SS, kasnije vlasnik građevinske
firme u San Karlosu de Bariloče, u argentinskoj pokrajini Rio
Negro.
Leman, Oto: Oficir saniteta u nacističkom naselju u Inalku, u Ar­
gentini, kasnije Hitlerov lični lekar u njegovom skloništu u La
Klari.
Mejner, Oto: Viši obaveštajni agent u nemačkoj ambasadi u Buenos
Airesu (1939-44), gde je zamenio Ditriha Nibura.

s
Miler, general Hajnrih „Gestapo“ : general SS i policije koji je
komandovao Gestapom.
Nibur, kapetan Ditrih: Mornarički ataše u nemačkoj ambasadi u
Buenos Airesu (1939-41), i obaveštajni agent generala fon Fau-
pela.
Oferman, poručnik prve klase Hans-Verner: Komandant po­
dmornice U-518.
Putkamer, admiral Karl-Jesko fon: Hitlerov mornarički ađutant
u Firerovom bunkeru, koji je pomagao Martinu Bormanu oko
sigurnih radio veza.
Rozenberg, Alfred: Umetnički „komesar“ Nacističke partije i šef
ERR (Einsatzstab Reichsleiter Rosenberg fur die Besetzen Gebiete
— Specijalnog štaba nacionalnog vođe Rozenberga za okupirane
teritorije); organizacije zadužene za pljačku umetničkih dela iz
okupiranih zemalja.
Rudel, pukovnik Hans-Ulrih: Pilot lovca-bombardera „štuke“ koji
je bio najodlikovaniji oficir u nemačkoj vojsci, kasnije aktivan u
nacističkoj zajednici oko San Karlosa de Bariloče, u Argentini.
Sandštede, Gotfrid: Ataše za štampu u nemačkoj ambasadi u Bue­
nos Airesu (1939-41), viši obavetajni agent kod generala Fon
Faupela, i funkcioner pomorske kompanije Delfino.
Šaht, Hjalmar: Svojevremeno predsednik Rajhsbanke i ministar
ekonomije Rajha, te generalni direktor Banke za međunarodna
poravnanja u Bazelu, u Švajcarskoj.
Šaumburg-Lipe, princ Stefan cu: Konzul u Čileu (1936-41), ta-
kođe aktivan u poslovima ambasade u Buenos Airesu.
Šelenberg, general Valter: general SS koji je komandovao obave-
štajnom agencijom Sicherheitsdienst (SD), i nameravao da posre­
duje između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa.
Šmic, Herman: predsednik upravnog odbora konglomerata IG Fa-
rben; finansijer i pristalica Nacističke partije.
Šecau, zamenik komandanta Gerhard: Komandant podmornice
U-880.
Šreder, baron Kurt fon: Vodeći bankar i pristalica Nacističke par­
tije.
Terman, baron Edmund fon: Nemački ambasador u Argentini
(1938-41).
Tisen, Fric: Magnat industrije čelika i pristalica Nacističke partije;

9
Vinter, Gustaf: Agent Abvera, koji je uspostavio tajnu obaveštajnu
bazu na Fuerteventuri na Kanarskim ostrvima.
Volf, general Karl: SS vojni upravnik severne Italije, koji je s Alenom
Dalsom pregovarao o predaji nemačkih snaga u Operaciji Osvit.

A m erika n ci

Donovan, general Vilijam Dž.: Direktor Kabineta za koordinaciju

informacija (COI) (1941) i Kabineta strateških službi (OSS)
(1942-45).
Dals, Alen Velš: Privredni advokat sa izuzetno dobrim predratnim
vezama u Nemačkoj, od oktobra 1941. šef operacija COI, a zatim
i šef podružnice OSS u Bernu, u Švajcarskoj (1942- 45); posle
rata, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) (1953-61).
Ford, Henri: Magnat automobilske industrije, dobio odlikovanje
od Nacističke partije zahvaljujući podršci koju joj je pružao.
Grovs, general Lesli R.: Direktor Projekta Menheten i začetnik
stremljenja SAD da se lociraju i neutralizuju nemačka nuklearna
istraživanja.
Lensdejl Mlađi, potpukovnik Džon: Šef obezbeđenja Projekta
Menheten, i drugi po rangu komandovanja u Misiji Alsos čiji je
cilj bio neutralisanje nemačkogprograma nuklearnih istraživanja.
Lesli, Edžvort M.: Oficir OSS, posrednik između Alena Dalsa i
generala SS Kaltenbrunera.
MorgentauMlađi, Henri: američki ministar finansija (1934-45).
Pas, pukovnik Boris T.: Komandant Misije Alsos.
Valas, Henri: Potpredsednik Sjedinjenih Država (1941-45).

B ritanci

Dalzel-Džob, stariji poručnik Patrik: Oficir Kraljevske mornarice

koji je komandovao Timom 4 u okviru 30. isturene jedinice (ko­
mandosa).
Fleming, stariji poručnik Ijan: Oficir u dobrovoljačkoj rezervi
Kraljevske mornarice i lični pomoćnik admirala Džona Henrija
Godfrija, direktora Mornaričke obaveštajne službe; kasnije, pisac
špijunskih beststelera o Džejmsu Bondu.
Norman, ser Montagju: Guverner Engleske banke (1920-44) i
generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu,
u Švajcarskoj.

l□
 A rg en tin ci

Ajhorn, Valter i Ida: Vodeće pristalice i organizatori finansiranja

Nacističke partije, Hitlerovi prijatelji i vlasnici hotela Eden u La
Faldi, u pokrajini Kordoba.
Frojde, Ludvig: Bankar i građevinar-milioner, koji je nastupao kao
glavni finansijski predstavnik nacista i agent za širenje uticaja u
Argentini.
Frojde, Rodolfo: Sin Ludvigov, koji je postao privatni sekretar i
obaveštajni koordinator predsednika Perona.
Lojte, Rikardo fon: Generalni direktor trgovačkog konglomerata
Lahuzen čiji su osnivači bili Nemci.
Palke, Maks: Direktor argentinske podružnice kompanije Manes-
man rođen u Nemačkoj, vlasnik klinike i banje Gran Hotel Vijena
u Miramaru, u pokrajini Kordoba.
Peron, pukovnik Huan Domingo: Član Grupo de Oficiales Unidos
(GOU) — vojne hunte Grupa „Ujedinjeni oficiri“ koji je postao
potpredsednik, kasnije predsednik Argentine.
Peron, Eva „Evita“ Duarte: Ljubavnica, kasnije žena pukovnika
Perona, i agentkinja za širenje uticaja nacističke obaveštajne slu­
žbe.
Santander, Silvano: Zastupnik pokrajine Rios (1936-44), sve dok
nije bio primoran da pobegne u Urugvaj; aktivan i glasan pro­
tivnik povezivanja nacista i argentinske vlade.
Taborda, Raul Damonte: Predsednik komiteta argentinskog kon­
gresa koji je istraživao aktivnosti nacista.

□ stali

Brugman, Čarls: Švajcarski ambasador u Sjedinjenim Državama

(1939-45).
Dođero, Alberto: Urugvajsko-argentinski milioner i magnat po­
morskog transporta, saučesnik Peronovih.
Mason, general Rodžer: Direktor švajcarske tajne službe (1939-
45).
Valenberg, Markus: Švedski industrijalac i bankarski magnat.
 Tretman v o jn ih čindva

Pošto ovo nije prvenstveno vojnoistorijska knjiga, nismo se trudili

da posebno razlikujemo pojedine nivoe generala i viših oficira u
bilo kojoj vojnoj formaciji, kako sila Osovine, tako i Saveznika.
Prevodili smo nemačke SS i mornaričke činove, kako niže stoji,
i one prve smo uprošćavali. Složenost strukture SS podrazumevala
je da opšti oficirski činovi pojedinaca često budu kvalifikovani
sufiksima kojima se razlikuju činovi unutar osnovne organizacije
ili Allgemeine-SS, vojnog ogranka ili Waffen-SS, i paralelnog čina u
policiji. Osim za ključne pojedince sa dvostrukim titulama poput
„general SS i policije Kaltenbruner“, smatrali smo nepotrebnim da
navodimo većinu tih razlika.

SS č in o v i Fo r m e k o r is c e n e u tekstu

ReichsFührer-SS Rajhsfirer-SS
(Komandujući general SS-a)

SS-OberstgruppenFirer
SS-ObergruppenFirer
SS-GruppenFirer General SS
SS-BrigadeFirer
SS-OberFirer

SS-StandartenFirer Pukovnik SS (puk.)

SS-ObersturmbannFirer Potpukovnik SS (p.puk.)
SS-SturmbannFirer Major SS (maj.)
SS-HauptsturmFirer Kapetan SS (kap.)

SS-ObersturmFirer
^ Poručnik SS (por.)
SS-UntersturmFirer

SS-HauptscharFirer Vodnik SS (vod.)

12
MORNARIČKI ČINOVI FORME KORIŠĆENE U TEKSTU

Kapitän zur See Kapetan (kap.)

Fregattenkapitän Mlađi kapetan (ml. kap.)
Korvettenkapitän Komandant (kdt.)
Kapitänleutnant Stariji poručnik (st. por.)
Oberleutnant zur See Poručnik (por.)

13
 S krać enice

AU Udarna jedinica
CAFT Konsolidovana prethodnica
CAO Kancelarija za civilne poslove
CIOS Potkomitet za kombinovane obaveštajne ciljeve
COI Koordinator za informacije
CU Jedinica komandosa
EPES Odeljenje za eksploataciju neprijateljskog osoblja
ERR Einsatzstab Reichsleiter Rosenbergfür die Besetzen Gebiete
(Specijalni štab nacionalnog lidera Rozenberga za
okupirane teritorije)
ETH Eidgenössische Technische Hochschule
FEA Savezna privredna uprava
FFI Francuske snage unutrašnjih dela
LRDG Dalekometna pustinjska grupa
MFA&A Spomenici, lepa umetnost i arhivi
NID Mornaričko obaveštajno odeljenje
NSDAP Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei
(Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija ili
Nacistička partija)
OKW Vrhovna komanda oružanih snaga
OSS Kabinet strateških službi
RAF Kraljevsko vazduhoplovstvo
RM Kraljevski marinci
RN Kraljevska mornarica
RSHA Glavna kancelarija za bezbednost Rajha
SA Sturmabteilung (uniformisani povremeni aktivisti
Nacističke partije, „smeđekošuljaši“)
SAS Specijalna vazduhoplovna služba
SD Bezbednosna služba (ili Sicherheitsdienst)
SHAEF Vrhovni štab savezničkih ekspedicionih snaga
SS Schutzstaffel (bukvalno, „odred za zaštitu“)
TICOM Komitet za prikupljanje ciljanih obaveštajnih podataka
USAAF Vazduhoplovne snage vojske SAD
 S pisak mapa i d ija g r a m a

Napredovanje Saveznika u Nemačkoj,

april-maj 1945 ........................................strana 152

Reich Fuhrerbunker ................................ strana 172-173

Presekjunkersa Ju 52 ........................................strana 177

Berlinski metro, 28. april 1945............................. strana 182

Bekstvo iz Berlina, 28. april 1945......................... strana 186

Bekstvo iz Nemačke u Španiju............................. strana 191

Presek podmornice Tip IX................................... strana 198

Prispeće u Argentinu ........................................ strana 243

Argentina posle rata ........................................ strana 295

i 5
 PREDGOVOR

U O P Š T E N I S M O Ž E L E L I DA DVA P R I Č A B U -
D E I ST1 N ITA. Prvobitno je trebalo da to bude pustolovni te­
levizijski dokumentarac na temu „teorije zavere“ koji nagoni na ra­
zmišljanje.
Međutim, iscrpna istraživanja u Argentini, Poljskoj, Nemačkoj,
Velikoj Britaniji i na Kanarskom ostrvu Fuerteventura dovela su
do ubedljivog dosjea punog pojedinosti — potkrepljenih svedo-
čenjima mnogobrojnih očevidaca — koji je na svetlost dana izneo
priču potpuno drugačiju od prihvaćene „istorije“ Drugog svetskog
rata. Kao što je rekao Vinston S. Cerčil, „Istoriju pišu pobednici.“
To nikada nije bilo tačnije nego kada su posredi nebrojene priče
0 Hitlerovom bekstvu iz ruševina Trećeg Rajha u aprilu 1945. go­
dine.
Mi smatramo daje užasavaj uća realnost to daje na kraju Drugog
svetskog rata najgnusniji čovek na svetu, Adolf Hitler, pobegao
iz Nemačke i proživeo svoj život u Argentini — a da su njegov
zamenik, Rajhslajter Martin Borman, i Hajnrih „Gestapo“ Miler,
ključna figura u planiranju Konačnog rešenja, takođe izmakli pravdi
1tamo mu se pridružili. Podjednako su uznemiravajući dokazi o to­
me da su Amerika i Britanija pripomogle u bekstvu stotina osvedo-
čenih nacista, [l] poput astrofizičara Vernera fon Brauna i sadi­
stičkog mučitelja Klausa Barbija, Lionskog Kasapina. Obojica su se
zaposlila u američkim državnim agencijama u posleratnim godina­
ma, dok je drugima bilo dozvoljeno da umaknu u daleke krajeve
sveta. Još dok se ova knjiga priprema za štampu, u leto 2011,
devedesetjednogodišnji Ukrajinac, Ivan „Džon“ Demjanjuk, [2]
osuđen je za pomaganje u ubijanju 28.060 Jevreja u logoru smrti
Sobibor u Poljskoj, šezdeset osam godina posle samog događaja.
On je godinama lagodno živeo kao radnik Fordove automobilske
kompanije u Klivlendu, u državi Ohajo, pre nego što je 2009. iz­
ručen Nemačkoj da bi mu se sudilo kao ratnom zločincu.
Ne postoje konkretni forenzički dokazi da su upravo Adolf Hi­
tler i Eva Braun umrli u Firerovom bunkeru — u trenutku njihove

i v
 smrti nije bilo očevidaca. Čuveni fragment „Hitlerove lobanje“ koji
je decenijama čuvan u Moskvi konačno je podvrgnut analizama
DNK. On pripada nekoj ženi mlađoj od četrdeset godina, i to ne Evi
Braun. Takođe ne postoji apsolutno prihvaćen forenzički dokaz za
navodnu smrt Martina Bormana; godine 1998, nemački zvaničnici
su tvrdili da se kostur zakopan blizu Rajhstaga po DNK poklapa sa
jednim starijim Bormanovim rođakom koji je ostao neimenovan;
pepeo kremiranih ostataka rasut je na moru. Bormanova porodica
je odbila da prihvati te nalaze. U međuvremenu, kada su 1963. eks­
humirane kosti pronađene u Milerovom grobu, ispostavilo se da
potiču od troje drugih ljudi.
Prvi put dokazujemo da se na „poslednjim zvaničnim Hitle-
rovim slikama' s Arturom Aksmanom i njegovom Hitlerovom
omladinom snimljenim 20. marta 1945, nalazi zapravo Hitlerov
dvojnik. Savremena nauka je dokazala van svake sumnje da čovek
na filmu i fotografijama snimljenim tokom tog događaja, premda
upadljivo liči na Hitlera, zapravo nije on, već jedan od nekoliko
njegovih dvojnika. Alf Lini, profesor medicinske fizike na Univer­
zitetskom koledžu u Londonu i poznati stručni svedok u materiji
prepoznavanja crta lica, pregledao je sliku na naš podsticaj i ubeđen
je kako na njoj nije Hitler. Hitler nije bio usamljen kad je posredi
upotreba uverljivih dublera. Staljin je imao brojne dvojnike; Čerčil
najmanje jednog. Feldmaršal Bernard Montgomeri — „Monti“ —
koristio je dvojnika u uspešnoj varci koja je obmanula Nemce u
vezi s njegovim kretanjem pre Dana D 1944. godine.
Mađioničari već stotinama godina znaju za taj trik. Ljudi oče­
kuju da vide ono što im se pokaže. To se naziva opsenom. Martin
Borman je 28. aprila 1945. godine izveo najneverovatniji trik u
istoriji. Rajhslajter je zamenio Hitlera dvojnikom koji se pojavio
20. marta. Jedna glumica iz kinematografske „ergele“ filmskih
starleta ministra propagande Jozefa Gebelsa — uz pomoć najboljih
šminkera koje je Rajh mogao da nađe — zamenila je Evu Braun.
Dubleri su zauzeli svoja mesta u Firerovom bunkeru dok su Hitler i
Eva bežali. Borman je tu šaradu održavao dva dana, sve dok nije bio
siguran da je pravi Hitler na bezbednom. Onda je inscenirao lažno
dvostruko samoubistvo Hitlera i njegove nove neveste, da bi zatim
Hitlerov dvojnik i njegova tobožnja mlada bili bezosećajno ubijeni,
gotovo sigurno rukom „Gestapo“ Milera.

i s
 Put bekstva u berlinski sistem podzemne železnice i dalje po­
stoji. Slični tuneli u Londonu vode od podruma Bakingemske
palate i Dauning strita broj 10, rezidencije britanskog premijera,
do londonskog metroa, i njih bi upotrebila britanska kraljevska
porodica i viši članovi vlade i vojske da je London ikada pao pred
nacističkim okupatorom.
Asošijeted pres i Rojters su preneli iscrpno svedočenje pilo­
ta Petera Baumgarta, koji je odveo njih dvoje iz Berlina zajed­
no s Evinim zetom, gen. Hermanom Fegelajnom, dato u Varšavi
1947. godine. Ali istraživači su to ignorisali sve do danas. Pošto je
celog života radio za obe ove ugledne novinske agencije, Džerard
Vilijams zna koliko je teško objaviti vest. Ona prolazi kroz ruke
mnogih nižih urednika u procesu verifikacije pre nego što uspe
da završi u novinskom stupcu. Novine širom sveta prenele su tu
priču, premda začudo više niko nije potražio Petera Baumgarta
i on je jednostavno nestao iz istorije posle puštanja 1951. iz var-
šavskog zatvora Mokotov (poznatog takođe pod imenom zatvor
Rakovjecka).
Istoričari su radije prihvatali „stručni“ izveštaj britanskog isto-
ričara, profesora s Oksforda i nekadašnjeg obaveštajnog oficira
Hjua Trevor-Ropera, u kojem se insistira na tome da je Hitler
30. aprila 1945. u Firerovom bunkeru izvršio samoubistvo. Za
saveznički cilj bilo je od suštinske važnosti da se pokaže kako
je Hitler mrtav, da bi se dopustilo novoj Nemačkoj da nikne iz
pepela stare. Rad Trevor-Ropera, objavljen 1947. kao knjiga sa
naslovom Hitlerovi poslednji dani, sadrži brojne manjkavosti, od
svedočenja Hane Rajš — „Hitlerove omiljene avijatičarke“ —
koja je porekla da je ikada upoznala Trevor-Ropera i da je kazala
ono što je on naveo kao njene reci, pa do Hitlerovog ađutanta iz
Luftvafea, Nikolausa fon Belova, koji je kasnije izjavio da je slagao
oksfordskog profesora i dobro se nasmejao svaki put kad je video
kako su njegove laži bile ponavljane. Hitlerov vozač, Erih Kempka,
[3] uzastopno je bio ispitivan, ali je na kraju 1974. godine priznao:
„Govorio sam američkim i britanskim islednicima svašta, sve ono
što sam mislio da žele da čuju.“
Prihvaćena kao činjenica, knjiga Trevor-Ropera neprestano je
doštampavana. Proslavljeni istoričar — koji je 1983. priznao bedne
„Hitlerove dnevnike“ kao stvarni dokument — stvorio je sopstveni
sofisticirani „falsifikat“ Njemu nikada nije bio omogućen pristup

1 9
onim Nemcima koji su bili u bunkeru i koje su Sovjeti uhvatili
dok su ovi pokušavali da pobegnu iz Berlina; ti begunci su potom
držani u zatvoru, neki i mnogo godina. Slično tome, Trevor-
Roper je dobio samo jedan pisani izveštaj od onih koje su držali
Amerikanci. Svi su bili željni da spasu sopstvenu kožu i listom su
pričali ono što su njihovi tamničari želeli da čuju — da je Hitler
mrtav.
Postoje drugi, mnogo bolji opisi poslednjih dana; pripovest
Džejmsa O’Donela u njegovoj knjizi Bunker iz 1978, sadrži is­
crpan istraživački izveštaj, s intervjuima koje je obavio sa svima
preživelima. Ali O’Donela je, kao i Trevor-Ropera, prevarila jedna
stvar. Leševi za koje prihvaćena „istorija“ tvrdi kako su odneseni
u vrt i spaljeni nisu pripadali zvedama grozomornih samrtničkih
trzaja Trećeg Rajha, već njihovim dvojnicima. Hitlerov dubler je
najverovatnije bio zlosrećni dvojnik po imenu Gustav Veber, ali
ime Evine dvojnice možda se nikada neće saznati. Njih će istorija
upamtiti kao najmaleroznije dublere na svetu.
Staljin nikada nije poverovao da je Hitler mrtav i insistirao je
17. jula 1945. na Potsdamskoj konferenciji na tome da je ovaj po-
begao — verovatno u „Španiju ili Argentinu“. Staljinov glavni
general, maršal Georgi Žukov, rekao je 6. avgusta 1945: „Nismo
pronašli leš koji bi mogao biti Hitlerov.“ [4]
Gen. Dvajt D. Ajzenhauer je izjavio 12. oktobra 1945: „Po­
stoje sve pretpostavke da je Hitler mrtav, [5] ali nema ni najmanjeg
dokaza zz. njegovu smrt.“ On je rekao Asošijeted presu da su ga
„ruski prijatelji“ izvestili kako „nisu mogli da dođu ni do kakvog
opipljivog dokaza da je on umro.“ Jedan američki senator je čak
ponudio milion dolara za dokaz o Hitlerovoj smrti. Niko nikada
nije zatražio taj novac.
Nije bilo jednostavno razotkriti put Hitlerovog bekstva. Naš
agent u Njujorku, Bil Korsa, dao nam je za ovaj posao nešto nalik
na najbolju moguću analogiju. Kazao je kako to liči na praćenje
životinje u lovu; nikada ne uočiš sve njene tragove, a povremeno
dođe do prekida kada se čini da se trag ohladio, ali ako budeš
ustrajan, naći ćeš ga ponovo i na kraju doći do jazbine svoje lovine.

Za autore je trag počeo 2006. godine u Buenos Airesu, u Ar­

gentini, i kasnije nas je odveo do vetrovitih obala Patagonije i
grada San Karlos de Bariloče na obroncima Anđa, gde, na naše

2D
 zaprepašćenje, niko s kim smo razgovarali nije izgledao ni najmanje
iznenađen tvrdnjom daje Hitlertu živeo posle poraza nacista 1945.
godine. Pre ovog istraživanja, dva argentinska istražitelja s kojima
smo se upoznali, kap. Manuel Monasterio i Abel Basti, sledili su
i otkrili trag mnogih Hitlerovih „pojavljivanja“ u Argentini. Kap.
Monasterio je 1987. godine objavio svoju knjigu, Hitler murió en
la Argentina (Hitler je umro u Argentini), i premda priznaje da je
jedan njen deo izmislio — kako bi izbegao nevolje sa tadašnjim
argentinskim vlastima — on insistira na tome da su sve ključne
stvari istinite.
Teže je prihvatiti najveći deo Bastijevih radova. Bastijev sajt i
knjiga sadrže sliku muškarca koji je navodno ostareli Hitler. Nju
mu je poslao neki neidentifikovani izvor koji je sliku pronašao na
internetu. Basti tu sliku iznosi kao dokaz da je Hitler preživeo.
Isti stručnjak koji je primetio lažnog Hitlera na snimku od 20.
marta 1945, proverio je na naš podsticaj tu fotografiju naučnim
metodima. Iako naizgled liči na ostarelog Firera, crte lica čoveka
na fotografiji ne mogu da izdrže pomno ispitivanje; to nije
Hitler. Isto važi i za pasoš za koji Basti tvrdi da pripada Martinu
Bormanu. Urugvajskog porekla i izdat u Đenovi, u Italiji, on je
glasio na ime Rikarda Bauera — što je bilo poznato Bormanovo
lažno ime u posleratno doba. Tamo je otisak palca i slika muškarca
koji naizgled liči na Bormana. Otisak je za nas sa Bormanovim
poznatim otiscima iz dosjea Interpola uporedio jedan policijski
stručnjak, a ispitali smo i sliku. Niti jedno niti drugo ne pripadaju
Hitlerovoj odanoj desnoj ruci.
Međutim, video intervjui s očevicima snimljeni u devedesetim
godinama dvadesetog veka, dok je Basti radio za Ambito Financiero,
jedan od najuglednijih argentinskih dnevnih listova, ubedljivi su.
Upravo su reci tih svedoka, na traci koju nam je dao glavni urednik
ovih novina Rikardo DAloja, doprinele nalazima objavljenim u
ovoj knjizi.
Tokom više od dvadeset istraživačkih putovanja u Argentinu,
divnu zemlju punu izvanrednih ljudi, jedno nas je uvek iznena­
đivalo: svi sa kojima smo razgovarali o mogućnosti da je Hitler
tamo živeo posle rata veruju kako je to bilo sasvim moguće, a u
mnogim slučajevima i definitivno tačno.
To se često javlja sasvim spontano u razgovoru. Na jednom
istraživačkom putovanju, bili smo u gradu Kordobi i planirali

z i
posetu ruševnom Hotelu Vijena na obalama Mar Čikite, velikog
kopnenog slanog jezera. Upitali smo mladu recepcionarku u našem
hotelu za najbolji put od drugog po veličini grada u Argentini, do
Mar Čikite. I ne znajući zbog čega idemo u Mar Čikitu, ona je uzela
našu mapu i učtivo pokazala našoj prevoditeljki najbolji put do tog
mesta. Kada smo završili s mapom, ona nam je rekla: „O, morate
probati ribu — tamo ima morske ribe, usred Argentine! A ako
vam bude dosadno, možete posetiti Hotel Vijenu gde su Hitler i
njegova žena boravili posle rata.“
Slične priče dočekivale su nas na svakom putovanju. Dvadesetog
aprila 2007, bili smo u San Karlosu de Bariloče i pušili cigarete
ispred gradske kockarnice. Neki sedamdesetogodišnjak nam je
prišao i zamolio nas da mu pripalimo, a onda, donekle neumesno,
upitao nismo li Južnoafrikanci.
Objasnivši da je Džerard iz Velsa, a Sajmon iz Engleske, upi­
tali smo ga odakle je on. „Iz Čilea“ odgovorio je i objasnio kako
tamo ima ribnjak. Ponudili smo mu cigaretu i napomenuli kako
Bariloče veoma liči na Nemačku — na sve strane su ljudi govorili
nemački, hrana i arhitektura su bile mahom germanske, a i mnogi
nazivi ulica bili su na nemačkom. On je odgovorio da je to mesto
puno nacista, naročito večeras, na godišnjicu Firerovog rođendana.
On to dobro zna, rekao je; njegov otac je bio gaulajter (regionalni
nacistički vođa) iz Hamburga, u Nemačkoj, i kad god je Hitler
dolazio u Hamburg, odsedao je u njihovoj kući. Potom je, sa
veselim „aufiđerzen“ odšetao u noć. Imali smo bezbroj sličnih
susreta u najdubljim krajevima Patagonije, ali to je sasvim posebna
priča.
Ne postoji nijedan dokaz da su se Adolf Hitler i njegova „žena“
Eva Braun ubili u bunkeru, a opet, ceo svet je oduvek verovao u
to. Međutim, čini se da nisu baš svi to primali kao nepobitnu
činjenicu: direktor Federalnog istražnog biroa Dž. Edgar Huver je
imao dosjee sa izveštajima o svim slučajevima kada je Hitler viđen,
sve do perioda šezdesetih godina dvadesetog veka; oni relevantni
iz Argentine nalaze se u ovoj knjizi. Međutim, mnogi dosjei FBI o
Hitleru i Evi Braun posle rata nisu obelodanjeni, a isto važi i za one
koje imaju britanske bezbednosne službe. Ne treba zaboraviti da je
Bormanova varka gotovo sve obmanula i da je Hitler potom živeo
među drugim nacistima i saradnicima, koji su većinom i sami bili u
bekstvu kao ratni zločinci. Vlada Huana Dominga Perona — i sami

22
 Peronovi — imali su ogromne koristi od priliva poharanog novca
kao i od nemačkih stručnjaka i naučnika. Argentina je ogromna
zemlja — velika otprilike kao čitave Sjedinjene Države istočno od
reke Misisipi — a u njoj je 1945. živelo manje od 20 miliona ljudi.
Danas ih je tamo i dalje tek 42 miliona — jedva nešto više nego u
državi Kaliforniji — a približno 3 miliona ih je nemačkog porekla.
Nacistima je bilo lako da se izgube na mestima gde je činjenica da
ste Nemac bila savršeno normalna stvar.
Zašto nijedna svetska obaveštajna organizacija ili izraelska vlada
nisu nastavile s potragom za Hitlerom? Najjednostavniji odgovor
glasi: „A zašto bi? On je mrtav.“ Na svoju večitu sramotu, Saveznici
su zaposlili brojne nacističke ratne zločince [6] zbog njihovog pre­
tpostavljenog saznanja o sposobnostima Crvene armije i Sovjeta
u vreme izbijanja Hladnog rata krajem četrdesetih. Ljude poput
Klausa Barbija, Lionskog Kasapina, angažovale su zapadne obave-
štajne agencije godinama posle rata; bila je to nezgodna činjenica
koja je decenijama skrivana. Ispostavilo se da je većina mogla da
bude od veoma male koristi u hladnoratovskom sukobu sa So­
vjetskim Savezom. Podjednako zabrinjava i to što je mnogim
nacistima bilo dozvoljeno da pronađu za sebe nov život u Severnoj
i Južnoj Americi, kao i u Australiji u emigracionim šemama koje su
finansirale vlade u zamenu za njihove usluge.
U slučaju Izraela, mlada jevrejska država [7] bila je opkoljena
neprijateljima, i njen ključni prioritet bio je da opstane. Indikativno
je to da najiscrpnija istorija izraelskih zastrašujućih obaveštajnih
službi sadrži 634 strane, a opet se samo tri odnose na lov na naciste
u Južnoj Americi. Mosad je na kraju zarobio Adolfa Ajhmana tek
posle uzastopnih zahteva Lotara Hermana, [8] preživelog iz ko­
ncentracionog logora, koji je živeo u Argentini i čija se kćerka
zabavljala s jednim od Ajhmanovih sinova. Herman je godinama
pokušavao da navede i nemačku i izraelsku vladu da to istraži.
Sada je dokazano — posle duge sudske bitke u Nemačkoj — da
je zapadnonemačka obaveštajna služba znala da je Ajhman u Ar­
gentini — štaviše, znali su i njegovu adresu i pseudonim Rikardo
Klement — još od 1952, osam godina pre nego što je on uhvaćen i
odveden u Izrael, gde su mu sudili i obesili ga. [9]
Zapadnonemački kancelar Konrad Adenauer je imao mnogo
razloga da ćuti u vezi s tim. Adenauerov šef kabineta, Hans Glob-
ke, ne samo što je pomogao u pisanju antisemitskih Nirnberških

23
zakona 1935, već je i radio s Ajhmanom u ministarstvu za jevrejska
pitanja. Sva Ajhmanova otkrovenja na suđenju u Jerusalimu bila bi
krajnje neprijatna po Zapadnu Nemačku, pošto su mnoge druge
državne funkcije, kako na saveznom tako i na lokalnom nivou,
držali bivši nacisti oslobođeni od optužbi za aktivne uloge u Tre­
ćem Rajhu posle površnog programa „đenacifikacije“ sprovedenog
krajem četrdesetih. Mnogi među najgnusnijim nacističkim ratnim
zločincima pronašli su zaposlenje u „Organizaciji Gelen“ koju
je finansirala CIA i kojom su dominirali esesovci, a predvodio
ju je nekadašnji nacistički general Rajnhard Gelen. I zaista, za
britanske obaveštajne službe Organizacija Gelen je imala nadimak
„Gestapovci.“ Takva organizacija je imala veoma malo interesa za
otkrivanje skrovišta drugih visokih nacista širom sveta. Na prvoj
liniji hladnoratovskog fronta, ono što su znali Zapadni Nemci,
znale su i Sjedinjene Države i Britanija. Kakve se pojedinosti
kriju u još tajnim dosjeima Organizacije Gelen, prethodnice za-
padnonemačke strane obaveštajne agencije BND? To možda ni­
kada nećemo saznati. [10]
Ako je Ajhman mogao da izazove znatne neprijatnosti, šta bi
tek činjenica o tome da su Hitler, Borman i Miler preživeli učinila
zapadu?
Svet je bio opasno mesto u danima dve dijametralno suprot­
stavljene nuklearne supersile, a Argentina se nije visoko kotirala na
listi za prikupljanje podataka, kako u Sovjetskom Savezu, tako ni
u Sjedinjenim Državama, a kamoli Izraelu. Na drugoj strani sveta,
daleko od važnih „sfera uticaja“, Hitler je mogao da proživi svoj
život do kraja uz pomoć i zaštitu Peronovih fašističkih prijatelja i
hiljada okorelih nacista koji su pobegli posle rata u Južnu Ameriku.
Ali verovatno je najrečitiji komentar u našem lovu na Hitlera
i podmornice koje su njega i njegov pokradeni plen dovezle u
Argentinu potekao od tadašnjeg argentinskog ministra pravde i
ljudskih prava, senjor Hanibala Fernandesa. Kada smo 2007. iz­
lazili iz njegovog ministarskog kabineta u Buenos Airesu posle
podužeg razgovora, on se učtivo rukovao s nama i rekao:
„Godine 1945, u Argentini je sve bilo moguće.“
I bio je u pravu.

24
 UVD D

„ Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost “

— Džorđž Orvel, 1984 ,1949.

U policijskom poslu postoji stara izreka koja se može primeniti na

većinu zločina — „Sledi trag novca.“
Kad se Adolf Hitler vratio sa Zapadnog fronta u Minhen, deset
dana posle Primirja proglašenog 11. novembra 1918, na njego­
vom računu u banci bilo je ukupno 15 maraka i 30 feniga — što
je vredelo koliko dva američka dolara, ili i manje od toga. [l]
I premda se u javnosti predstavljao kao neko ko strogo i samo-
pregorno služi Nemačkoj, Hitler je do 1945. godine postao najbo­
gatiji čovek u Evropi. Njegovo bogatstvo zasnivalo se na pljački i
iznudi. Još od najranijih dana, Hitler je dobijao novčane priloge
od nemačkih nacionalista i industrijalista željnih da se suprotstave
pretnji komunizma u slaboj i dekadentnoj Vajmarskoj Republici
posle Prvog svetskog rata. Kada je Hitler 1933. postao kancelar,
Nemačka je pokrenula opsežan program ponovnog naoružavanja
kako bi rekonstruisala nemačke oružane snage, što joj je branio
ponižavajući mirovni sporazum iz Versaja od 1919, po završetku
Prvog svetskog rata. Nemačka je ubrzo postala privlačno tržište
za kapitaliste u Americi i Britaniji željne stvaranja profita i jake
Nemačke kao bedema u Srednjoj Evropi protiv pretnje koju je
predstavljao komunistički Sovjetski Savez.
Dugogodišnji Hitlerov najbliži i najodaniji sledbenik bio je šef
partijske kancelarije i Rajhslajter (vođa Rajha) Martin Borman.
Pošto se Hitler nimalo nije zanimao za administrativne stvari, Bo­
rman je ubrzo vodio Firerov dnevnik i njegove lične stvari. Kao lu­
kavi privrednik i birokrata, Borman je brzo smislio brojne sheme
za uvećanje prihoda kako Nacističke partije, tako i samog Adolfa
Hitlera. Mnogo pre spoznaje današnjih fudbalera i košarkaša o

25
tome koliko vrede prava na njihov lik, Borman je uveo dažbine
na svaku upotrebu Firerove fizionomije, od plakata do poštanskih
marki — Hitler je lično dobijao nekoliko feniga (penija) od svake
poštanske marke izdate širom Trećeg Rajha. Slično tome, Hitler je
dobijao i premiju na svaku tonu čelika i barel nafte koji su proiz­
vodili industrijalci zahvalni što mogu da se bogate na nemačkom
ponovnom naoružavanju. I Volstrit i londonski Siti (finansijska
oblast Londona) bili su željni da investiraju u oporavljenu nemačku
privredu uprkos ispadima nacističkog režima, i to se šurovanje na­
stavilo čak i pošto je u septembru 1939. bilo proglašeno ratno sta­
nje.
Nacistička ratna mašina je mlela sve pred sobom kao buldožer u
pobedničkim danima blickrig pohoda 1939-41, koji su posegli od
Atlantskog okeana sve do kapija Moskve. Većina evropskih država
bila je smrvljena pod nacističkom cokulom i gusenicama svemoćnih
pancera. Te zemlje su pod okupacijom bile nemilosrdno pljačkane
i otimano im je bogatstvo i kulturno nasleđe kako bi se napunile
riznice nacističke Nemačke i zadovoljila pohlepa njenih korumpira­
nih lidera. Među njima su Adolf Hitler i feldmaršal Herman Gering
pribavili najopsežnije i najvrednije zbirke umetničkih predmeta u
odnosu na ma kog pojedinca tokom čitave istorije. Slično tome, iz
nacionalnih trezora okupiranih zemalja poharane su zlatne poluge
i kovanice kako bi se plaćale sirovine neophodne za održavanje
nemačkih ratnih poduhvata. Nacistička partija je prevashodno bila
zločinačka organizacija i njena hijerarhija je dobar deo ovog bo­
gatstva pribavila za sopstvene sumnjive ciljeve, da ne pominjemo
zlato i novac oduzet od žrtava Holokausta pre nego što su one bile
pobijene u gasnim komorama logora smrti. Velike količine zlata i
dragog kamenja prebacivane su kroz neutralne zemlje Svajcarsku,
Švedsku i Spaniju, i znatna lična bogatstva u potaji su sklonjena na
brojeve računa u Svajcarskim bankama. Postoji stara nemačka iz­
reka koja veli da „Novac ne donosi sreću osim ako vam ne leži u
Svajcarskoj banci.“ [2]
Godine 1943, Martin Borman je shvatio da je rat izgubljen i
da je Nacistička partija osuđena na uništenje. Pokrenuo je Aktion
Adlerflug (Projekt Orlov let) za krijumčarenje zlatnih poluga, dra­
gulja i drugih dragocenosti iz Nemačke u bezbedna skrovišta širom
sveta, naročito uJužnu Ameriku. Iznos novca je bio zaprepašćujuće
velik. Neće se ponoviti Versajski ugovor kada je Nemačka bila li­

26
šena svega što je imala, i svih svojih bogatstava. Istovremeno,
Borman je smislio Aktion Feuerland (Projekt Vatrena zemlja) kako
bi obezbedio bezbedno sklonište za nacističke lidere. Odabrana
jazbina nalazila se u srcu Patagonije u Argentini. Cena je bila visoka,
ali nacističko zlato je bilo moćno sredstvo ubeđivanja. Argentinske
zlatne rezerve narasle su sa 346 tona 1940. godine na 1.173 tone,
godine 1945. — što odgovara iznosu od oko 1,4 milijarde dolara.
U Brazilu su porasle sa 50 tona na 346 u istom periodu — što je
bilo uvećanje od 350 miliona dolara. Poređenja radi, cena zlata
je 1945. iznosila 37 dolara po unci: sada, dok ovo pišemo, ona je
1.360 dolara po unci. Slično tome, kupovna moć američkog dola­
ra je 1945. bila približno dvanaest puta veća nego danas, tako da
se svi iznosi navedeni u ovoj knjizi moraju pomnožiti najmanje sa
deset kako bi se shvatila njihova stvarna vrednost.
Godine 1944, zapadni Saveznici su se pripremili za invaziju
severoistočne Evrope putem najvećeg amfibijskog iskrcavanja u
istoriji, na obali Normandije u Francuskoj. Saveznici su bili veoma
svesni superiornosti nemačke vojne tehnologije, od teškog tenka
Tigar 1 do mlaznog lovca Meseršhmit 262, kao i prvog balističkog
projektila na svetu —V-2, „oružja odmazde.“ Isto tako, saveznici
su se veoma plašili da bi Nemci mogli da razviju prvu atomsku
bombu. Dokazi o iskorenjivanju Jevreja i drugih manjina bili su sve
očigledniji, kao i dokazi za pljačku evropskog bogatstva i slavnih
umetničkih dela. U skladu s tim, Saveznici su formirali mnoštvo
elitnih specijalnih snaga kako bi rešavali svaki od tih problema.
Timovi ratnika i stručnjaka, poput Isturene jedinice broj 30,
Spomeničara, TICOM-a i Misije Alsos, bili su u prethodnici svake
savezničke armije kako bi otkrivali nemačku vojnu tehnologiju,
plen i skrivena blaga. Njihov posao je bio toliko tajan da se njihovi
izuzetni poduhvati smeju otkrivati tek danas, posle mnogo godina
skrivanja u tajnim dokumentima. Te elitne jedinice su bile ključne
u porazu Nemačke, i po potonjem izbijanju Hladnog rata, njihove
su uloge postale integralni deo borbe protiv komunizma. Njihova
potraga za nacističkim oružjem i istraživačkim projektima pokazala
se neprocenjivom u posleratnoj trci u osvajanju svemira i razvoju
interkontinentalnih balističkih projektila, usavršenih podmornica i
agenasa za biološko ratovanje.
Dok se poraz primicao, članovi nacističke hijerarhije poput
Rajhsfirera SS Hajnriha Himlera pokušavali su očajnički da za­

27
ključe separatni mir sa zapadnim Saveznicima, s tim da se de­
mokratske sile udruže s Nemačkom kako bi se borile protiv pret-
nje komunizma dok Crvena Armija divlja Istočnom Evropom.
Većina tih mirovnih probnih balona puštana je preko neutral­
nih zemalja agentima Britanske tajne službe, MI-6, ili Kabineta
strateških službi (OSS). Glavni centar OSS u Evropi nalazio se u
Svajcarskoj i njime je upravljao Alen Dals, koji će kasnije biti di­
rektor Centralne obaveštajne agencije (CIA) između 1953. i 1961.
Iz svoje kancelarije u Bernu, Dals je koordinirao stotine agenata,
među kojima i nekoliko nacističkih diplomata, širom okupirane
Evrope. Početkom 1945, Dals je bio u direktnoj komunikaciji sa
različitim nacističkim frakcijama i generalima Vermahta kako bi
ugovorio separatni mir u Italiji i Austriji, skratio rat i okončao pat­
nje miliona ljudi.
Borman je do kraja bio odlučan da spasi opljačkano blago
Nemačke za sopstvene bezočne ciljeve i za izdržavanje odabrane
grupe nacista posle vojnog poraza i pada Berlina. Ogromna sreds­
tva bila su kanalisana u inostranstvo, a velike zalihe poluga i ukra­
denih umetničkih dela bile su skrivene u podzemlju u dubokim rud­
nicima širom Trećeg Rajha. One su bile opremljene eksplozivom
koji bi ih uništio, što je Borman smatrao poželjnijim nego da se
dozvoli da padnu u ruke boljševičkih hordi. Ali za Bormana su
umetnička dela bila i sredstvo za cenkanje. Čini se očiglednim daje
Borman nudio OSS faustovsku pogodbu: plodove hiljadu godina
zapadne umetnosti zajedno sa tajnama napredne vojne tehnologije
nacističke Nemačke u zamenu za bekstvo jednog čoveka — Adolfa
Hitlera. Alternativa je bilo potpuno uništenje dragulja zapadne ci­
vilizacije. Bio je to ključ za Aktion Feuerland. Pogodba je sklopljena
i 28. aprila uveče 1945. godine, plan je počeo đa se realizuje.
Sivi Vuk je bio u bekstvu.

2B
 SIVI V U K

Ime Adolf potiče od uzvišenog staronemačkog izraza koji

znači „plemeniti vuk.“ Od samog početka, Adolf Hitler je
kao svoje ratno ime koristio reč Vuk. Bila je to titula koju
je koristio celog života. Njegova prva ljubavnica, Mici Raj-
ter, nazivala ga je Vukom, a Evi Braun su ga predstavili kao
Herr Vuka. Za bliske prijatelje, kao što su bili članovi po­
rodice Vagner, naslednici kompozitora Riharda Vagnera,
on je bio Čika Vuk [3]. Kada je Hitler postao poznatiji u
javnosti, dao je da se prezime njegove mlađe sestre Paule
promeni u Volf (vuk) kako bi ona mogla mirno da živi u
Beču gde je upravljala prodavnicom umetničkih i zanats­
kih predmeta; sahranjena je kao Paula Volf u Berhtesgade-
nu kada je umrla 1960. godine. Hitlerova jahta se zvala
Seewolf (Morski vuk), a njegov lični avion Fliegende Wolf
(Leteći vuk). Njegov glavni štab u Istočnoj Pruskoj bio je
Wolfschanze (Vučja jazbina); u Ukrajini se zvao Werwolf
(Vukodlak), dok je za bitku za Francusku štab nosio ime
Wolfsschlucht (Vučja klisura). Jedno od najmoćnijih Hitle-
rovih oružja tokom Drugog svetskog rata bili su vučji čo­
pori podmornica koji su napadali savezničke brodove. Sa­
me podmornice bile su poznate pod nazivom „sivi vukovi“
i mi smataramo da je upravo u podmornici iz vučjeg čopo­
ra sa šifrovanim imenom Gruppe Seewolf Hitler pobegao u
Argentinu, gde je svoje pozne godine proveo kao poslo­
vični Sivi Vuk.

29
 NACISTI
TRI JUMFUJU
Fotografija sa prethodne strane:

Nemačke trupe u marševskom koraku

kroz Varšavu, Poljska, oktobar 1939.
 1. poglavlje

N a h r a n it i zver

P O Č E T K O M O K T O B R A 1 9 4 2 , Treći Rajh je bio u

zenitu uspeha. Carstvo koje su zauzele Hitlerove vojske protezalo
se od Arktičkog mora severne Norveške na jug sve do pustinja
Severne Afrike, i od Atlantske obale Francuske na istok do reke
Volge, duboko unutar Sovjetskog Saveza. Na severnoafričkom
frontu Vermahta (nemačkih oružanih snaga), Afrički korpus felđ-
maršala Ervina Romela zaposeo je granicu Egipta radi konačne
ofanzive kako bi se zauzeo Suecki kanal — žila kucavica Britanskog
carstva. Na Volgi se Šesta armija gen. Fon Paulusa probijala metar
po metar u grad Staljingrad u divljim uličnim borbama. Ukoliko
Suecki kanal i Staljingrad padnu Nemcima u ruke, oni će moći lako
da se dočepaju naftnih polja Bliskog istoka i Kavkaza, koja će hra­
niti nemačku ratnu mašinu životnom tečnošću neophodnom za
ratovanje i dovoljnom za više decenija u budućnosti, [l]
U međuvremenu, brodovi iz Kanade i Sjedinjenih Država koji su
prevozili gorivo, municiju, pa čak i hranu koja je zaraćenoj Britaniji
bila potrebna kako bi opstala posle tri iscrpljujuće godine ratovanja
tonuli su na dno Atlantika u užasno velikom broju, zahvaljujući
nemačkim podmornicama. Iz baza na atlantskoj obali Francuske,
podmornice adm. Karla Denica isplovljavale su i okupljale se u
„vučje čopore“ na zapadnim morskim putevima. Od januara 1940,
britanski stručnjaci u Državnoj školi za kodove i šifre u Blečli Parku
bili su sve uspešniji u provaljivanju uhvaćenih nemačkih signalnih
poruka koje je generisala mašina za šifrovanje „Enigma“, tako da
su dolazili do niza neprocenjivih tajnih obaveštajnih podataka
— pod šifrovanim imenom „Ultra“ — koji će Saveznicima omo­
gućiti da donose izuzetno pronicljive zaključke o namerama i

33
SIVI VUK

sposobnostima Hitlerovih oružanih snaga. Bez obzira na to; tek su u

maju 1941. mašina Enigma i priručnik za njeno korišćenje sa jedne
zarobljene podmornice omogućili provaljivanje šifara Kriegsmarine
(nemačke ratne mornarice). Za neko vreme, britanski uspesi u
borbi protiv podmornica ohrabrujuće su porasli; ali u februaru
1942; modifikacija sistema za formiranje Enigminih šifara — pod
šifrovanim imenom „Ajkula“ koje su joj nadenuli u Blečli Parku
— još jednom je uskratila Kraljevskoj mornarici dragoceni pristup
Denicevim operativnim naređenjima namenjenim komandantima
njegovih podmornica na moru. [2] Cena tog osujećivanja tek će se
pokazati.

R A N O U J UTRCI , 2. novembra 1942; konvoj s oznakom

SC-107; koji se sastojao od četrdeset dva broda na putu za istok
iz Njujorka, primicao se „Crnoj jami“ — jazu od hiljadu i sto
kilometara usred Atlantika gde brodovlje nisu mogli da štite save­
znički avioni. Na konvoj se okomilo trinaest podmornica iz Gruppe
Veilchen (Grupe Viola). U to vreme su brojni saveznički brodovi
bili odaslani daleko na jug kako bi učestvovali u Operaciji Baklja;
invaziji na francusku Severnu Afriku. Konvoj SC-107 je štitila samo
kanadska Grupa za pratnju C4, u kojoj su bili tek jedan razarač i
četiri korvete. Pod okriljem tame i nevremena, dve podmornice su
se provukle kroz rastegnuti kordon pratnje i manevrima se postavile
u položaj za napad. Podmornica U-402 kom. Barona Zigfrida fon
Forstnera ispalila je salvu torpeda s udaljenosti od četiri stotine
metara i jedan je pogodio teretnjak SS Osvit carstva posred korita;
i pritom ga teško oštetio. Njega će kasnije dokrajčiti U-84 st. por.
Horsta Uphofa. I podmornica U-522 kom. Herberta Šnajdera
probila se kroz pratnju i potopila čak četiri broda. Do zore, Gruppe
Veilchen je potopila osam brodova i oštetila još dva. Podmornice su
zatim šmugnule kako bi izbegle otkrivanje, ali morale su da ostanu
na površini da bi i dalje pratile konvoj. [3]
Celog sledećeg dana, konvoj SC-107 je pokušavao da izbegava
vučji čopor promenama kursa kad god bi mu magla ili snežne oluje
pružili kratkotrajni zaklon. Ubrzo posle ranog sutona 3. novembra;
U-89 (kom. Ditrih Loman) se zavukla posred konvoja i ispalila pet
torpeda. Dva su pogodila mete, uključujući i komandni brod, SS
Dzejpor, nosivosti 5318 tona; natovaren municijom. Oko ponoći;
U-132 (st. por. Ernst Fogelsang) je izbacila lepezu od pet torpeda u

34
 NACISTI T RIJU MFU JU

desni bok konvoja SC-107. Pogođena su tri broda. Trideset minuta

kasnije, jedna od tih lađa koja je nosila municiju eksplodirala je
tolikom silinom da su brodovi na površini u krugu od desetak ki­
lometara osetili udar, a podmornice na dubini od šezdeset metara
bile su uzdrmane udarnim talasom — štaviše, U-132 i njena posada
nestali su bez traga i glasa. [4] Dana 5. novembra, dalekometni
bombarder Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva „Oslobodilac“
iz eskadrona broj 120 doleteo je iznad konvoja SC-107, koji se
potom sastao sa novom pomorskom pratnjom s Islanda. Kada
je podmornica U-89 bila oštećena u vazdušnom napadu, Gruppe
Veilchen je prekinula bitku. Izvojevala je značajnu pobedu: sve u
svemu, petnaest od četrdeset dve trgovačke lađe bilo je potopljeno,
a četiri su bile oštećene, tako da je izgubljeno ukupno 107.958 tona
tovara.

Samo u mesecu novembru 1942, potopljeno je ukupno 730.000

tona savezničkih tovara. U cei oj 1942, Saveznici su izgubili, kako
se procenjuje, 1.661 brod i 6,5 miliona tona tovara zbog napada
podmornica.[5] Potopljeno je oko 87 podmornica, ali naručena
je izrada 238 novih i te godine je Denicova flota narasla sa 91 na
212 podmornica. [5a] Poznato je da je britanski premijer Vinston
Čerčil napisao: „Tokom rata sam strepeo samo zbog opasnosti od
podmornica.“ On je izjavio: „Od njihovog poraza je zavisio ishod
Drugog svetskog rata “ [6]

A K D S U T R □ Š K O VI S V E T S K O G R A T A u k r v i i
bedi toliko veliki da se gotovo ne mogu izračunati, isto važi i za ma­
terijalna dobra — ali za one srećne i daleko vide, ogromne nestašice
istovremeno stvaraju i ogromne mogućnosti.
Uslovi Versajskog mira nametnuti Nemačkoj posle njenog po­
raza u Prvom svetskom ratu bili su drakonski. Članovi 231 do 248,
klauzule o „ratnoj krivici“ sadržali su odredbu po kojoj je Nemačka
isključivo nosila odgovornost za rat, pa je stoga morala platiti og­
romne reparacije Francuskoj, Belgiji, Britaniji i drugim zemljama.
Sume o kojima je reč iznosile su 132 milijarde zlatnih maraka
(31,4 milijardi dolara). Kada je Nemačka propustila da plati, fran­
cuska i belgijska vojska su okupirale Rajnland. Marka je doživela
kolaps, a privredu su spasili samo veliki krediti Volstrita i drugih
međunarodnih banaka.

35
SIVI VUK

U avgustu 1924, Dosov plan koji je isposlovala američka vlada

uveo je moratorijum na reparacije i obezbedio kredit od 200 mi-
liona dolara kako bi se pokrenula industrijska rekonstrukcija Ne-
mačke. Ovo elegantno rešenje omogućilo je američkom novcu da
finansira nemačku industriju kroz kredite, dok je nemačka vlada
bila u mogućnosti da plaća reparacije Britaniji i Francuskoj, koje
su opet zato mogle da otplaćuju Americi kredite podignute kako
bi se finansirali kolosalni vojni troškovi tokom Prvog svetskog rata.
U deceniji između 1921. i 1931. godine, međunarodne banke su
obezbedile za Nemačku kredite od oko 27 milijardi maraka dok
su Saveznici dobili oko 19,1 milijardi maraka u reparacijama. Os­
novana 1930. samo za tu svrhu, Banka za međunarodna poravna­
nja (BIS) u Bazelu, u Švajcarskoj, imala je osoblje iz svih država
učesnica, i nadzirala je proces reparacija.[7]
Dva američka privredna advokata aktivno angažovana u doto­
ku sredstava iz Sjedinjenih Država u Nemačku bila su braća po ime­
nu Džon Foster i Alen Velš Dals. Oni su radili za prestižnu njujor-
šku advokatsku firmu Saliven i Kromvel. Zastupali su poslovne
klijente koji su želeli da investiraju u nemačku industriju ili ulaze
u ortakluk sa već formiranim kompanijama. Braća Dals, izdanci
patricijske porodice s Istočne obale sa tradicijom u javnim službama,
imala su zavidno prethodno iskustvo [8] i kontakte za ovu ulogu.
Ujak im je bio Robert Lansing, državni sekretar Sjedinjenih Država
pod predsednikom Vudroom Vilsonom. Za vreme Prvog svetskog
rata, Alen je služio kao ataše Stejt departmenta u Berlinu, Beču i
Bernu u neutralnoj Švajcarskoj, gde je prikupljao obaveštajne
podatke o Centralnim silama. Na poziv „Ujke Berta“ Lansinga,
oba brata Dals su postala članovi komisije Sjedinjenih Država na
Mirovnoj konferenciji u Parizu (1919-20) koja je kulminirala
Versajskim mirom. [9]
Američke korporacije poput Američke kompanije za alumini-
jum (Alcoa), Dipona, Internacionalnih poslovnih mašina (IBM),
Dženeral motorsa, Internacionalnog telefona i telegrafa (ITT),
Fordove automobilske kompanije i Dženeral elektrika značajno
su investirale u Nemačkoj. Zajednička preduzeća stvarana su radi
razmene tehničkih inovacija i podele tržišta širom sveta. Ovo
je dovelo do spajanja postojećih nemačkih kompanija u moćne
i uticajne konglomerate, poput Interessen-Gemeinschaji Farben-
industrie (IG Farben), osnovane 1925. godine.[l0] IG Farben

36
 NACISTI T R IJU MFU JU

je bio tržišni lider u proizvodnji hemikalija, boja, farmaceutika,

eksploziva, gume i mnoštva drugih proizvoda — štaviše, IG
Farben je bio prototip „vojno-industrijskog kompleksa“. U aprilu
1929, Standard oil iz Nju Džersija udružio se sa IG Farben u
razvoju procesa hidrogenizacije radi pretvaranja uglja u naftu. I
opet, američki novac je finansirao istraživanje i razvoj u Nemačkoj
dok su dve kompanije nameravale da međusobno podele svetsko
tržište. Zauzvrat, IG Farben je obećao đa će dostaviti tehničke
specifikacije svog novog „buna“ procesa za proizvodnju sintetičke
gume, što je bio vitalni strateški resurs za obe zemlje. Kako se udeo
Amerike u Nemačkoj povećavao, tako su zvaničnici američke vla­
de bili sve neskloniji da podrže ponovljene zahteve Francuske i
Britanije, iz straha da ne ugroze američke investicije.

SV E S E PRD M EN ILD SA KRAHOM VOLSTRI-

TA 1929. godine. Tog oktobra, američki finansijski sistem se srušio
i svet se zagnjurio u Veliku ekonomsku krizu. Sa planinom na­
gomilanog međunarodnog duga i slabim i nestabilnim političkim
institucijama, nemačka Vajmarska Republika je bila naročito ra­
njiva. Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP ili
Nacistička partija) 1929. godine, imala je samo 120.000 članova.
Kako se ekonomska situacija pogoršavala, rasla je popularnost par­
tije kao gromke snage koja je obećala zaplašenoj sitnoj buržoaziji
zaštitu od gladi, anarhije i pretpostavljene pretnje komunizma. Na
izborima 1932, nacisti su osvojili većinu mesta u Rajhstagu (sku­
pštini) sa 37,3 posto glasova. Zahvaljujući tome, Adolf Hitler je
postao Reichskanzler (državni kancelar ili premijer) 30. januara
1933. godine.
Tokom tog meseca braća Dals su bila u Nemačkoj u ime kli­
jenata Salivena i Kromvela, kako američkih, tako i nemačkih.
Među potonjima su bili IG Farben, Robert Bosch GmbH i Vereinigte
Stahlwerke AG (Ujedinjene železare), kojima su upravljale vodeće
nemačke porodice industrijalaca Frica Tisena i Fridriha Flika.
Magnat proizvodnje čelika Fric Tisen davao je najveće dopri­
nose nacističkim fondovima tokom izbora 1932. Početkom 1933,
braća Dals su se sastala sa Hitlerom kako bi utvrdila poslovne
mogućnosti pod novom vlašću. Hitlerova odlučnost da se upusti
u program masivnog ponovnog naoružavanja pružala je Americi
još veće mogućnosti za poslovanje u Trećem Rajhu. Kasnije, na

37
SIVI VUK

prijemu koji je u Berlinu priredio Tisen, Alen Dals se upoznao s

Martinom Bormanom, ambicioznim nacističkim birokratom koji
je uporno tragao za načinom da se umili Fireru. On se kasnije pri-
setio kako Borman nije bio „prljav, necivilizovan čovek“ kakvim
su mu ga opisivali: „Govorio je tiho i neuvijeno, ali dok vam se
obraćao, neprestano je očima pratio Hitlera i one oko njega. Osetio
sam da je to snažan čovek koji bi jednog dana mogao da porazi
živopisnije suparnike u nacističkoj hijerarhiji“. Bilo je to izuzetno
vidovito zapažanj e. [ 11 ]
Samo nekoliko nedelja po imenovanju Hitlera za kancelara,
pokušaj spaljivanja Rajhstaga dao mu je izgovor da progura hi­
tne zakone koji su ukidali građanske slobode, slobodu štampe
i regionalnu autonomiju. Poslednji višepartijski izbori, održani
5. marta 1933, vratili su Nacističku partiju na vrh sa 44 procenta
glasova. Prvi koncentracioni logor za političke zatvorenike otvoren
je 22. marta, u mestu Dahau blizu Minhena. Sutradan je usvojen
zakon koji je Hitleru omogućavao da vlada Nemačkom dekretima
kao nesputani diktator. Sa ironijom toliko velikom da ne mora ni
da se naglašava, puni naziv tog zakona, Gesetz zur Behebung der
Not von Volk und Reich, bukvalno je značio „Zakon za otklanjanje
nevolja po narod i državu“.[12]
Istog meseca, Frenklin D. Ruzvelt je postao trideset drugi
predsednik Sjedinjenih Država. Zemlja je i dalje bila zaglibljena
u veliku ekonomsku krizu. Pažnja Amerike okrenula se prema
unutrašnjim pitanjima kada je predsednik Ruzvelt lansirao svoj
„Nju dil“ sa paketom zakona i izvršnih odluka za promovisanje
poslova namenjenih nezaposlenima i oporavak privrede. Nemačka
je to sledila programom javnih radova, uključujući izgradnju op­
sežnog arterijskog sistema autoputeva poznatog pod imenom
Autobahnen. „Autobani“ su imali i značajnu vojnu svrhu, pošto su
u mnogome olakšali suštinski važan proces premeštanja zaliha i
opreme iz unutrašnjosti Nemačke radi podrške vojnim snagama na
granicama zemlje u ratno doba. Međutim, pošto je glavni prioritet
u nemačkoj industriji bilo ponovno naoružavanje, na autoputevima
je bilo veoma malo automobila, uprkos Hitlerovom zavetu da će
proizvesti narodna kola — Folksvagen.
Ford ova automobilska kompanija i Dženeral motors su veoma
rado popunili nestašicu na tržištu.[13] Henri Ford je izuzetno
proširio isporuke komponenti iz Amerike u Fordovu automobilsku

3S
 NACISTI TR IJU MFU JU

kompaniju u Kelnu, a između 1934. i 1938. prihodi su mu se vinuli

nebu pod oblake, za 400 procenata. Nacistički režim je bio toliko
impresioniran da je kompanija zvanično priznata kao nemačka, a
ne strana firma; kao Ford-Werke AG, mogla je da sklapa ugovore sa
državom. Od 1936, kada je Herman Gering bio imenovan za šefa
Cetvorogođišnjeg plana koji će nemačku privredu pripremiti za
rat, ponovno naoružavanje je ušlo u petu brzinu. Neposredno pred
okupaciju čeških Sudeta u oktobru 1938, kada Ford-Werke AG nije
uspeo da ispuni zahteve Vermahta za vojnim kamionima, Fordova
automobilska kompanija je poslala vozila iz Amerike u Kein u
kompletima, kako bi se sklapala u dodatnim noćnim smenama.
Hitler se veoma divio Henriju Fordu. Za usluge učinjene nacističkoj
Nemačkoj, američki magnat je 1938. godine dobio Veliki krst Reda
nemačkog orla, najveće civilno odlikovanje u Trećem Rajhu koje
se moglo dodeliti strancima, i kojih je sveukupno bilo dodeljeno
samo četrnaest. [ 14]
Još jedan dobitnik nemačkog odlikovanja 1938. godine bio
je Džejms Muni, generalni direktor za prekomorsko poslovanje
u Dženeral motorsu, koji je primio Orden nemačkog orla prve
klase. Godine 1931, Dženeral motors je kupio Opel, najvećeg ne­
mačkog proizvođača automobila, u potpunosti. Do 1935, Opel
AG iz Ruselshajma proizvodio je više od 100.000 kola godišnje i
bezmalo 50 procenata svih novih kamiona u Nemačkoj, u fabrici
u Brandenburgu.[l4a] Najvažniji među tim proizvodima bio je
asortiman kamiona poznat kao Opel Blitz (Munja) — koji će za­
pravo biti Vermahtova najbrojnija tegleća mašina u pobedničkim
godinama blickriga. Krajem tridesetih godina dvadesetog veka,
proizvodnja kola za mase više nije bila prioritet. Pored proizvodnje
kamiona, mnoge Opelove fabrike preuređene su za proizvodnju
avionskih motora za Junkers Jumo i složenih „pištolj“ detonatora
za pomorska torpeda poput onih koja su potopila brodove iz ko­
nvoja SC-107.

F O R D I D Ž E N E R A L M □ T D R S su bile samo dve me­

đu stranim kompanijama koje su mnogo ulagale u Nemačku i time
na kraju potpomogle nacističkom ratovanju. Nafta će zauvek ostati
Ahilova peta Hitlerove ratne mašine. [ 15] Za vreme tridesetih
godina dvadesetog veka Anglo-persijska naftna kompanija (ka­
snije Britiš Petroleum, ili BP) u vlasništvu Britanaca i Kraljevski

39
SIVI VUK

holanđski konglomerat Šel, bili su izuzetno aktivni u preradi nafte

u Nemačkoj, dok je britanska kompanija za auto-pneumatike
Danlop veoma mnogo ulagala u nemačku industriju gume. Već je
postojala fina linija između korišćenja prednosti dobrih poslovnih
prilika i pomaganja mogućem budućem neprijatelju. Korporacija
za etil benzin (čiji su zajednički vlasnici bili Dženeral motors i
Standard oil) razvila je kritični aditiv za povećanje oktanskog
rangiranja avionskog goriva. Protivno izričitih želja američkog
Ministarstva vojnog u pogledu transfera strateških materijala i te­
hničkog znanja, postignut je sporazum između IG Farben i Etil
benzina; proizvodnja je počela 1935. u zajedničkoj fabrici, IG Ethyl
GmbH. Ovaj prozvod je bio od ogromne vrednosti za Luftvafe
(nemačko ratno vazduhoplovstvo) u poboljšanju performansi avi­
onskih motora — a neke od njih je pravila podružnica Dženeral
motorsa, pričvršćene za avio-ramove od metala iz proizvodnje
firme Alkoa, za letelice koje su koristile radio i elektronsku opremu
ITT-a, i letele pomoću goriva dobijenog procesom hidrogenizacije
uz finansiranje Standard oila iz Nju Džersija. Te će letelice kasnije
uništiti Gerniku, Varšavu, Roterdam i Koventri.
Dok se Britanija borila za goli opstanak 1940, oko 300 ameri­
čkih kompanija i dalje je normalno poslovalo s Nemačkom, i nisu
automatski prestale s tim čak ni kada je Nemačka objavila rat
Sjedinjenim Državama 11. decembra 1941. Te godine, 171 ame­
rička korporacija još je imala više od 420 miliona dolara investira­
nih u nemačku industriju. Tek posle proglašenja Zakona o trgovini
s neprijateljem iz 1942. većina kompanija prestala je direktno
da posluje s Nemačkom, ali profiti koje je trebalo očekivati od
trgovine naftom i drugim strateškim materijalima i dalje su za neke
bili previše primamljivi. Karteli stvoreni posle Prvog svetskog rata
i velike ekonomske krize sada su bili moćniji od mnogih država i
te međunarodne korporacije bile su toliko duboko isprepletane da
je njihov nacionalni identitet postao krajnje nejasan.[l6] Ovo će
biti glavni faktor u kasnijem nemačkom izvršenju, u režiji Martina
Bormana, Aktion Feuerland — Projekta Vatrena zemlja.

ISTOG DANA KADA JE KONVOJ SC-1D7

bio izložen prvom napadu Gruppe Veilchen, jedan diplomata nižeg
ranga je otišao iz grada Vašingtona, zaputivši se prema američkom
poslanstvu u Bernu, u Svajcarskoj. Kao i prestonice drugih neu­

40
 NACISTI TRIJU MFUJU

tralnih evropskih zemalja — Lisabon, Madrid i Stokholm —

Bern je bio leglo špijunaže i multinacionalnih intriga. Zaokolišno
putovanje vodilo je američkog diplomatu vazduhom do Azorskih
ostrva, a zatim preko Lisabona i Madrida do granice Višijevske
Francuske; u neutralnu Svajcarsku je stigao dva dana pošto je
Operacija Baklja dovela savezničke trupe na obalu Alžira i Maroka
8. novembra 1942. Dotični Amerikanac je bio već pomenuti
Alen Velš Dals i on je bio imenovan za specijalnog pomoćnika
ambasadora Lilenda Harisona, za pravna pitanja. Ali zapravo je
bio šef novoosnovanog ogranka Specijalne obaveštajne službe sa
nazivom Kabinet za strateške službe (OSS) — praktično, glavni
američki špijun u Evropi koju su okupirali nacisti. Za samo nekoliko
nedelja, švajcarske novine su objavile da je Alen Dals „lični
predstavnik predsednika Ruzvelta, zadužen za specijalne poslove“
— što je bio slabo prikriveni eufemizam za špijunažu.[ 17]
Po izbijanju rata u septembru 1939, Sjedinjene Države nisu
imale centralnu stranu obaveštajnu službu koja koja bi odgovarala
direktno izvršnoj kancelariji predsednika u Beloj kući. Prvobitnom
operacijom američke vlade u razbijanju šifara rukovodio je odsek
MI-8 u Stejt departmentu, ali nju je 1929. okončao državni sekretar
Henri Stimson sa komentarom da „džentlmeni jedni drugima ne
čitaju poštu“. [18]
Sve oružane snage su imale sopstveni obaveštajni ogranak,
kao i Stejt department, ali koordinacija informacija gotovo nije
ni postojala pre osnivanja Združenog obaveštajnog komiteta 9.
decembra 1941, dva dana posle Perl Harbora. Glavni razlog bilo
je to što, kada su američki analitičari šifara raspleli komplikovanu
japansku dipomatsku šifru poznatu pod imenom „Ljubičasto“ ni
obaveštajna služba američke vojske za signale G-2, niti odsek OP-
20-G Kabineta za pomorske obaveštajne podatke u američkoj
mornarici nisu bili voljni ili sposobni da sarađuju u dešifrovanju tog
ključnog obaveštajnog izvora. [ 18a] Vladalo je takvo suparništvo
između službi da je vojska isključivo đekodirala materijal u parne
dane meseca, a mornarica u neparne. Slično tome, ceo svet je
bio podeljen u sfere uticaja karakteristične za konkretnu službu.
Tako je američka mornarica bila zadužena za prikupljanje obave -
štajnih podataka u oblasti Pacifika i Dalekog Istoka dok su vojsci
bile poverene Evropa, Afrika i zona Panamskog kanala. Za celu
kontinentalnu Ameriku, uključujući Kanadu, Sjedinjene Države,

4- 1
SIVI VUK

Centralnu Ameriku (izuzev Paname), i Južnu Ameriku, bio je

odgovoran Federalni biro za istrage (FBI) pod Dž. Edgarom Hu-
verom.
Jedanaestog jula 1941, dok se primicao rat, [19] predsednik
Ruzvelt je osnovao prvu civilnu agenciju sa zadatkom prikupljanja
stranih diplomatskih i vojnih obaveštajnih podataka širom sveta.
Prvi direktor ove Kancelarije za koordinaciju informacija (COl)
bio je jedan od starih Ruzveltovih kolega sa pravnog fakulteta
Kolumbija, Vilijam Dž. Donovan. Odlikovan Medaljom časti u
Prvom svetskom ratu, „Divlji Bil“ Donovan je bio uspešan advokat
na Volstritu koji je mnogo putovao u Evropu u međuratnim go­
dinama, i tamo upoznao nekoliko stranih lidera, među kojima
i Adolfa Hitlera. U Ruzveltovoj misiji u julu 1940, on je dobio
izuzetan pristup britanskim liderima i bezbednosnim agencijama,
uključujući i formaciju za razbijanje šifara u Blečli Parku.
Posle ulaska Amerike u Drugi svetski rat, došlo je do podrobne
ponovne procene američkih oružanih snaga, pogotovo obave­
štajnih službi koje nisu uspele da unapred upozore na napad na
Perl Harbor. U skladu s tim, COI je bio podeljen. Njegovo krilo za
propagandu, Služba za strane informacije, prešlo je u novi Kabinet
za ratno informisanje, dok je ostatak postao Kabinet za strateške
službe, potpavši pod direktnu kontrolu američkog generalštaba —
grupe visokih štapskih oficira koja je bila novoformirana iz neop­
hodnosti, ali je formalno osnovana tek 1947. OSS je nastao, pod
Donovanovom upravom, vojnim naređenjem od 13. juna 1942.
Pošto je sada imao bolji pristup vojnoj podršci i resursima, OSS
je dobio status jednak statusu drugih oružanih snaga. Glavna
uloga mu je bila da sakuplja vojne, diplomatske i komercijalne
obaveštajne podatke, vodi psihološki rat, pruža podršku prijate­
ljskim pokretima otpora i partizanskim pokretima u zemljama
koje su okupirale sile osovine, te pokreće tajne operacije, kako na
evropskoj, tako i kinesko-burmansko-indijskom ratištu.
Donovan je smesta prionuo na angažovanje novih regruta za
OSS. Kako to često biva s elitnim organizacijama, među mno­
gim veoma motivisanim muškarcima i ženama koje su privukle
mogućnosti da dožive pustolovine bio je i značajan broj onih
privučenih iz viših društvenih slojeva. Među tim dobrovoljci­
ma bilo je Morganovih, Melonovih, Diponovih, Ruzveltovih i
Vanderbiltovih — štaviše, OSS je ubrzo poprimio takav glas da

42
 NACISTI TR IJU MFU JU

su mu dali naziv „O, tako otmen, o, tako tajan.“1Služba je privukla

i nekoliko levičarskih simpatizera, poput nemačkog doseljenika i
marksiste Herberta Markuzea. Međutim, kada su mu to spočitavali,
Donovan je žustro odgovarao: „Stavio bih ja i Staljina na platni spi­
sak OSS-a kad bih mislio da će to pomoći da pobedimo Hitlera.“
Jedan od prvih regruta bio je Donovanov stari prijatelj i saradnik
Alen Dals, koji je prethodno bio njegov šef operacija u COL [ 19a]

TRIDESETOG O K T O B R A 1 9 4 2 , nedelju dana pre

dolaska Alena Dalsa u Bern, teško oštećenu nemačku podmornicu
U-559 (st. por. Hans Hajtman) posada je napustila pod vatrom
iz topova razarača Kraljevske mornarice HMS Petard kod obala
Egipta. Jedan britanski oficir i dva mornara preplivali su do nje i
rizikovali život kad su se spustili unutra. Dvojica su poginula kada
je podmornica potonula, ali šesnaestogodišnji kuvarev pomoćnik
po imenu Tomi Braun je preživeo — a sa njim i ključni operativni
priručnici za najnoviju mašinu Enigma sa četiri rotora. Ovaj čin
hrabrog žrtvovanja omogućio je Blečli Parku da 13. decembra po­
čne sa provaljivanjem šifara Ajkula koje su kriptoanalitičarima pr­
kosile još od februara. Njihov uspeh nipošto nije bio momentalan i
mesecima su mogli da dešifruju signale iz podmornica posle dugih
kašnjenja, ali do septembra 1943, oni će ranijom brzinom dola­
ziti do obaveštajnih podataka pod nazivom „Ultra“. Na početku,
Britanci nisu bili voljni da podele tako osetljive informacije sa svo­
jim američkim kolegama u OSS, ali vremenom je njihova saradnja
dovela do rađanja velike organizacije za sakupljanje obaveštajnih
signalnih podataka, koja je postala jedno od velikih angloameričkih
ratnih dostignuća. [20]

1 Oh So Social, Oh So Secret - skraćeno OSS u obe varijante; prim.

prev.

43
 2. poglavlje

Po četak preokreta

ALEN DALS JE JED NO M N A P I S A D , u pismu maj­

ci: „Bern je diplomatski i špijunski centar... Sada se družim s razno­
raznim čudacima — Česima, Jugoslovenima, Albancima, Crnogo­
rcima, Ukrajincima... Ovde postoje izgledi da se uradi podjednako
mnogo kao kada bi čovek pobio čitav švapski puk [sic].“ To pismo
nosi datum Božića 1917, kada je Dals imao dvadeset četiri godine.
Četvrt veka kasnije, Dals se ponovo o Božiću obreo u Bernu, vrativši
se poslu održavanja veza s „raznoraznim čudacima". [ 1]
Stigao je u Svajcarsku taman na vreme. Jedanaestog novembra
1942, Nemci su odgovorili odmazdom na mlak otpor Francuza
pružen prilikom savezničkog iskrcavanja u Severnu Afriku okupi­
ravši ostatak Francuske kojim je prethodno vladala Višijevska vla­
da maršala Petena. Potom su sve francuske granice bile zatvorene.
Švajcarska je sada postala ranjivo ostrvo, okruženo nacističkom i
italijanskom fašističkom teritorij om. To je veoma otežalo zadatak
komuniciranja sa Londonom ili Vašingtonom. Sav protok diplo­
matske pošte je bio prekinut, sve telefonske linije i radio komuni­
kacije bile su praćene, a Dalsu je nedostajalo osoblje za efikasno
šifrovanje poruka.
Prvobitno, „Divlji Bil“ Donovan je zatražio da Dals ode u Lon­
don i koordinira između OSS i britanskih obaveštajaca. Dals se
tome usprotivio i predložio da osnuje stanicu Specijalne obave-
štajne službe OSS u Svajcarskoj. Motivi su mu bili raznorodni. Oči­
gledno, poznavao je dobro grad i zemlju i govorio nemački kraj­
nje pristojno. Na ličnom nivou, Bern je bio daleko privlačniji od
Londona usred blickriga za jednog bonvivana koji je uživao u do­
broj hrani, vinu i društvu mladih žena. Štaviše, Švajcarska je bila
središte skrivenog poslovanja i bankarskih aktivnosti u okupiranoj

44
 NACISTI TRIJU MFUJU

Evropi. Kao uspešan advokat firme Salivan i Kromvel, Dals je bio

sasvim kvalifikovan za praćenje takvih aktivnosti kako za račun
američke vlade, tako i za račun svojih privrednih klijenata. Ali Bern
je bio nadasve idealno mesto za bavljenje špijunažom. On je Dalsu
pružao ono što je on kasnije opisivao kao svoj „veliki prozor“ u svet
nacista, [la]
Dals se često mogao naći kako ruča u Tatar kafeu ili večera u
hotelu Belvi palas, gde su strane diplomate i švajcarski zvaničnici
voleli da se okupljaju i razmenjuju tračeve ili obaveštajne podatke.
Sa pedeset godina, on se držao kao univerzitetski profesor, u
svojim sakoima od tvida, sa leptir-mašnama i lulama od divlje ruže,
a zahvaljujući njegovom lagodnom šarmu, ljudima je sa njim bilo
prijatno u društvu. Imao je vremena za svakoga, koje god bilo doba
dana — i zakleo se da mu nikada neće promaći još jedan Lenjin.
Kako je sam govorio, njegov otvoren stav bio je rezultat toga što
je „na svoja vrata dovodio dostavljače informacija, dobrovoljce
i pustolove svake fele, profesionalne špijune i amatere, dobre i
zle.“ [2] Noću je održavao sastanke u radnoj sobi punoj knjiga
u svom udobnom stanu na adresi Herengase broj 23, nudeći di­
skretnu dobrodošlicu svakom potajnom posetiocu koji je želeo da
sačuva anonimnost.
Međutim, i pored toga što je bio nadaren da se prilagođava
svemu i svakome, Dals je gajio znatnu antipatiju prema Britancima.
Pošto je 1914. otišao s Prinstona, kratko je radio kao predavač u
Indiji, gde je razvio osećaj dubokog gnušanja prema Britanskom
carstvu — a to je bio sentiment koji su delili mnogi u američkom
establišmentu. Britanska obaveštajna zajednica je, opet, bila done­
kle sumnjičava prema njegovom nehajnom držanju i raskošnom
životu, ali su obe strane, kao profesionalci, bile voljne da sarađuju
kad su im se interesi poklapali. Čak i tada, kako se Dals kasnije
prisećao, nikad se nije skanjivao da „nasamari Britance“.[2aJ

D A L S J E U B R Z O P □ S T I G A D zapažene uspehe. Po­

sle okupacije Višijevske Francuske, svi lokalni agenti iz Deuxi­
ème Bureau (francuske tajne službe) pristali su da sarađuju s
njim pod uslovom da ih OSS finansira. Dals je tako primao sta­
lan dotok obaveštajnih podataka iz okupirane Francuske koje će
saveznički planeri izuzetno ceniti prilikom pripreme za iskrcavanje
u Normandiji i potom oslobađanje Zapadne Evrope. Saznao je za

4-5
SIVI VUK

postojanje Hitlerovog programa za proizvodnju „Oružja odmazde“

— projektila V-1 i V-2 — i kada su te informacije bile kombinovane
sa podacima iz poljskih i skandinavskih izvora te onima iz Jedinice
za tumačenje fotografija u RAF-u, RAF je dobio priliku da bombar-
duje nemačku bazu za istraživanja i testiranje kod Penemindea u
avgustu 1943. godine (videti 8. poglavlje).
Alen Dals je bio majstor u kultivisanju ljudi za ulogu potenci­
jalnih špijuna u svim sektorima društva i nacionalnostima. Među
njegovim izvorima bile su diplomate, finansijeri, sveštenici, no­
vinari i obaveštajci širom sveta. Na jednom kraju spektra, on je
sakupljao podatke od posada barži koje su plovile rekom Rajnom
kroz Nemačku i Svajcarsku. Na drugom, redovno se sastajao s
Karlom Jungom, slavnim švajcarskim psihijatrom koji mu je davao
psihološke profile nacističkih vođa i primenjivao svoj inovativni
koncept „kolektivnog nesvesnog“ u analizi nemačkog naroda. Me­
đutim, upravo su se Dalsovi kontakti sa nelojalnim Nemcima poka­
zali najunosnijim.
Među takvima se isticao Fric Kolbe, visoki diplomata u Minis­
tarstvu spoljnih dela Rajha čije je šifrovano ime u OSS bilo „Džordž
Vuđ“. Kolbea su Britanci odbili kao očigledno podmetnutog do­
ušnika. Dals ga je istrajno kultivisao i, vremenom, došao do oko
1.600 dokumenata o politici Ministarstva spoljnih dela koji su
omogućili donošenje neprocenjivih zaključaka o Hitlerovim ra­
tnim planovima i međunarodnim odnosima Trećeg Rajha. Među
obaveštajnim podacima koje mu je dao Kolbe bila je i veoma
detaljna skica Hitlerovog poljskog glavnog štaba u šumi blizu
Rastenburga, u Istočnoj Pruskoj (danas je to Ketrzin u Poljskoj)
— sa nazivom Wolfschanze ili Vučja jazbina — sve sa preciznim
lokacijama protivavionske odbrane i zgrada koje su koristili Gering
i Gebels. I mada je Hitler provodio mnogo vremena u Wolfschanzeu
tokom rata, Saveznici ga niti jednom nisu bombardovali.[3]
Petnaestog januara 1943, Dalsa je posetio stari poznanik, princ
Maksimilijan Egon cu Hohenlohe-Langenburg, kome je pasoš Li­
htenštajna omogućavao da bez problema putuje svetom. Princ je
imao bezbroj kontakata sa visokim zvaničnicima širom Evrope,
naročito u Berlinu, a posebno sa Rajhsfirerom SS Hajnrihom Hi-
mlerom, koji je organizovao njegov sastanak sa Dalsom. Predlog
koji je princ želeo da iznese Dalsu bio je jednostavan, premda za­
prepašćujući: u ime civilizacije, Himlerov SS će ukloniti Hitlera,

4 e
 NACISTI T R IJ U M F U JL)

posle čega će Nemačka udružiti snage sa zapadnim demokratijama

u globalnom ratu protiv sovjetskog komunizma. Veran svojim
metodima, Dals je dopustio sebi da izgleda zainteresovano, ali se
nije obavezao ni na šta, zadržavši otvorene opcije za svoj budući
dijalog sa SS i nacističkom hijerarhijom.
Među njegovim kontaktima sa SS bio je i austrijski aristokra­
ta, kapetan SS Rajnhard Špici, koji je bio SS ađutant ministra
spoljnih dela Joakima fon Ribentropa. Špici je potom služio u Amt
Ausland/Ab wehr im Oberkommando der Wehrmacht (Ministarstvu
spoljnih dela/Vrhovnoj komandi oružanih snaga ili OKW), od­
nosno Abveru — nemačkoj vojno-obaveštajnoj organizaciji,
kojom je do februara 1944. upravljao zastrašujući adm. Vilhelm
Kanaris. Međutim, tek je preko nemačkog vicekonzula u Cirihu,
Hansa Bernda Gisevijusa, Dals otvorio kanal do Abvera. Kanaris,
poznat kao „Stari lisac“, na čelu Abvera od 1935, bio je jedna od
najzagonetnijih figura Trećeg Rajha. Tečno je govorio nekoliko
jezika i bavio se obaveštajnim radom tokom svoje duge karijere u
mornarici. Bio je briljantan majstor špijunaže, ali se takođe pos­
tarao da mu najbliži saradnici ne budu članovi Nacističke partije.
Pre izbijanja rata, Kanaris je bio aktivan u pokretu otpora Nemaca
koji su najpre pokušali da osujete, a zatim i zbace Hitlera — grupe
poznate Gestapou kao Schwarze Kappelle (Crni orkestar) a u OSS
kao „Lom“. [4]
Kanaris je, kao i Hajnrih Himler, pokušavao da otkrije kako
će se zapadni Saveznici držati ako Hitler bude uklonjen ili ubijen.
Kanaris je morao da zna kakvu bi podršku mogli da očekuju sami
zaverenici, kao i kakva bi podrška usledila u političkom periodu
posle obavljene stvari. Znajući za Dalsove sklonosti, naložio je jed­
noj od svojih stalnih agentkinja u Švajcarskoj, Halini Šimanskoj,
udovici jednog poljskog oficira, da stupi u vezu s Amerikancem.
Ona je slučajno bila i Kanarisova bliska družbenica za vreme
njegovih poseta Švajcarskoj, pa se šaputanje na jastuku pokazalo
korisnim za obe strane.[5] Šimanska je bila i Kanarisova veza sa
britanskim obaveštajcima — Kanaris je preko nje krajem 1940.
obavestio Britance o Hitlerovim planovima za invaziju na Sovjetski
Savez. Međutim, Kanarisovi pokušaji da ustanovi šta Vašington i
London misle o mogućoj budućnosti Nemačke bez Firera bili su
bezuspešni. Niti jedni niti drugi nisu bili voljni da podrže bilo ka­
kav pokret otpora unutar Nemačke niti zaveru da se ubije Hitler, i

47
SIVI VUK

nisu gajili nimalo simpatija prema zaverenicima koje je predsednik

Ruzvelt otpisao kao „one istočnonemačke junkere“ [5aj
Britanski stručnjaci za dešifrovanje u Blečli Parku mesecima su
dešifrovali Dalsove telegrame, a njihovi transkripti nalazili su se u
rukama Tajne obaveštajne službe britanskog Ministarstva spoljnih
dela, ili MI-6. U potcenjivačkim izveštajima Dals je opisivan kao
„Jenki Duđl-Denđi skorojević koji ne može obezbediti prave oba­
veštajne podatke“ i „čini se da ga previše uzbuđuju sitni uspesi“. [6]
Ali jedan oficir u MI-6 drugačije je gledao na te transkripte — bri­
tanski izdajnik Kim Filbi. On je smesta poslao izveštaj o Dalsovim
aktivnostima svom kontroloru u Moskvu. Odgovor koji je dobio
bio je jasan: Dals i njegovi doušnici moraju se diskreditovati —
Moskva se paranoično plašila svake mogućnosti da zapadni Sa­
veznici pregovaraju o separatnom miru.
Posle izvesnog vremena, Dals je dobio telegram od svojih sta-
rešina u OSS: „Od nas je zahtevano da vas obavestimo kako 'Mi­
nistarstvo vojno danas sve vesti iz Berna odbacuje 100 posto.’
Nagovešteno je kako je Svajcarska idealna lokacija za podmetnute
agente, tendenciozne obaveštajne podatke i probne balone usme-
rene na uspostavljanje mira, ali nisu nam izneti detalji.“ [7] Dals je
bio preneražen zbog toga što tvorci politike u Vašingtonu odbacuju
njegove operacije za prikupljanje podataka, a kada je otkrio ulogu
koju je u tome igrao MI-6, njegovo nepoverenje u Britance se do­
datno pojačalo. Odlučio je da iz svojih budućih operacija isključi
svako značajno britansko učešće. Bez obzira na to, nastavio je da
gradi mrežu kontakata širom Evrope i na Bliskom istoku. Bern je
ostao važan centar za operacije OSS u Evropi, a Alen Dals je ostao
u središtu te mreže.

O P E R A C I J A B A K L J A , A N G L O A M E R I Č K A IN-
VA Z I J A na francusku Severnu Afriku, započela je 8. novembra
1942, kada se 100.000 savezničkih vojnika iskrcalo u Maroku i
Alžiru suočeno s neodlučnim francuskim otporom. Pod koman­
dom gen. Dvajta D. Ajzenhauera, iskrcavanje je bilo sasvim uspe-
šno i primirje je uspostavljeno 11. novembra — istog onog dana
kada je Hitler reagovao okupacijom Višijevske Francuske. Operaci­
ja Baklja se podudarila sa prvom velikom britanskom kopnenom
pobedom u ratu, kod El Alamejna na libijsko-egipatskoj granici,
gde je Osma armija gen. Bernarda Montgomerija nanela velik poraz

4B
 NACISTI TR IJ UM FU JU

Romelu i primorala njegov Afrički korpus na bezglavo povlačenje.

S osvitom Nove 1943. godine, nemačke snage u Severnoj Africi
bile su sabijene u sve manju enklavu u čijem je središtu bio Tunis,
dok je britanska Osma armija napredovala s istoka, a američka Peta
i britanska Prva armija sa zapada. Žestoke bitke su se nastavile u
nastupajućim mesecima dok se nemačko-italijanska Armeegruppe
Afrika borila do poslednjeg čoveka, ali predaja je postala neizbežna.
Dvanaestog maja 1943, odaslana je poslednja radio poruka: „Sva
municija utrošena. Oružje i oprema uništeni. U skladu sa svojim
naređenjima, Afrički korpus se borio sve dok nije došao u stanje
da više ne može da se bori. Ustaćemo ponovo“ Poruka je bila
odjavljena borbenim pokličem na Svahiliju koji je Afrički korpus
usvojio — „Heia Safari /" (što se može grubo prevesti kao poklič
lovca koji opazi lisicu). U tom poslednjem afričkom pohodu
izginulo je oko 60.000 vojnika Osovine, a njih 240.000 je zaroblje­
no. Uprkos hrabrim recima o ponovnom ustanku, nemački vojnici
su tu katastrofu nazvali „Tunisgradom“ [7a]

NA DAN O K U P A C I J E VIŠI J E V S K E F R A N C U ­
S K E , poslednji napad nemačke Šeste armije kroz ruševine Sta-
ljingrada zaustavio se u groznim uslovima druge ruske zime za
Vermaht. Na kraju njenih strahovito rastegnutih linija snabdevanja
zavladala je nestašica namirnica, municije i svih drugih ključnih
proizvoda. Nedelju dana kasnije, 19. novembra, gen. Georgi Žukov
pokrenuo je Operaciju Uran sa velikim ofanzivama severno i južno
od Staljingrada. Do 22. novembra, Šesta armija je bila opkoljena. U
razmetanju ili pukom neznanju, maršal Herman Gering je obećao
Hitleru da njegova Luftvafe može snabdevati iz vazduha armiju
u zamci. Minimalne dnevne potrebe u namirnicama neophodne
da održe Šestu armiju iznosile su 550 tona, ali Luftvafe je retko
uspevala da premaši 300 tona a, kako su se vremenski uslovi po­
goršavali, sa padom temperature na -3 0 °C sredinom januara,
isporuke su smanjene na samo 30 tona dnevno. Nemački vojnici
su se smrzavali sa samo nekoliko režnjeva hleba i malim komadom
konjskog mesa dnevno i ubrzo su počeli da oboljevaju od dizenteri-
je i tifusa. Borbe su se nastavile sve do 2. februara, kada su poslednji
branioci u fabrici Crveni oktobar položili oružje. Nemačke snage
su imale 750.000 žrtava te strašne ruske zime, a od 94.000 koji su
bili zarobljeni kod Staljingrada samo će njih 5.000 ponovo videti
Nemačku.[8]

49
SIVI VUK

Crvena armija je platila ogromnu cenu za odbranu, opkoljavanje

i konačno ponovno zauzimanje Staljingrada, izgubivši gotovo
500.000 ubijenih ili nestalih vojnika, sa zaprepašćujućih 650.000
ranjenih — da ne pominjemo još 40.000 poginulih civila. Ipak, te
užasavajuće žrtve donele su Sovjetskom Savezu pravu prelomnu
pobedu.[9] Prvi put je cela jedna nemačka armija bila odlučno
poražena, a onda i uništena na bojištu. Radio Berlin je obeležio
taj preokret bez presedana na Istočnom frontu tako što je tri dana
puštao sumornu muziku, ali nemačkom narodu će trebati mnogo
više vremena da se suoči sa tom katastrofom. Prestiž Crvene armi­
je se vinuo u nebesa, i u Majci Rusiji i u zapadnim demokratijama.
Uživajući u slavi pobede kod grada koji je ime dobio po njemu,
Staljin je stekao nov ugled kod kuće i u inostranstvu — a njegovi
ponavljani zahtevi da zapadni Saveznici otvore drugi front u Evropi
kako bi popustio pritisak na Sovjetski Savez postali su neumoljivi.

U J A N U A R U 1 9 4 3 , LIDERI SVIH VELIKIH S I ­

L A bili su pozvani da prisustvuju konferenciji u marokanskom
obalskom gradu Kazablanci. Staljin je to odbio, pošto je bitka
za Staljingrad u to vreme dosezala vrhunac. Između 14. i 24.
januara, predsednik Ruzvelt i premijer Cerčil, zajedno sa šefovima
kombinovanog generalštaba, sastali su se u hotelu Anfa kako bi
odlučili kakva će biti dalja ratna strategija na zapadu i Pacifiku.
Cerčil je žarko želeo da se ratu u Evropi dodeli najviši prioritet i
njegov stav je prevladao. Više resursa će biti dodeljeno vođenju
Borbe za Atlantik, pošto su sam opstanak Britanije i sposobnost
Amerike da raspoređuje armije po Evropi zavisili od pobede nad
podmorničkom pretnjom. Uprkos Staljinovim podsticajima, is­
hod katastrofalnog desanta na Dijep u Avgustu 1942. potvrdio je
da veliko iskrcavanje na kopno Severozapadne Evrope jednostavno
nije izvodljivo tokom 1943. godine. Umesto toga, kada bude po­
stignuta očekivana pobeda u Severnoj Africi, savezničke snage će
najpre okupirati ostrvo Siciliju, a zatim Italiju.
Da bi smekšali Staljina, zapadni Saveznici su izdali Direktivu
iz Kazablanke, koja se bavila bližom koordinacijom ofanzive stra­
teškog bombardovanja Nemačke između Kraljevskog ratnog va-
zduhoplovstva i ratne avijacije američke vojske. Proklamovani
cilj programa zajedničkog bombardovanja bilo je „progresivno
uništenje i dislokacija nemačkog vojnog, industrijskog i ekonom­
skog sistema, i podrivanje morala nemačkog naroda do tačke kada

50
 NACISTI T RIJU MFU JU

će njegova sposobnost za oružani otpor biti fatalno oslabljena“

Prioritetne mete bila su brodogradilišta za podmornice i nji­
hove operativne baze, a potom i nemačka avio-industrija, trans­
portni sistem i postrojenja za proizvodnju nafte. Ratna avijacija
Sjedinjenih Država uzdala se u dnevno precizno bombardovanje
pojedinih ciljeva, dok je RAF više voleo da bombarduje noću. Ova
kombinovana Operacija Point blank osudiće Nemaćku na nepreki­
dno bombardovanje iz vazduha u razmerama bez presedana, koje
je stavljalo volju nemačkog naroda pred krajnja iskušenja.[ 10]
Međutim, jedan aspekt konferencije u Kazablanci nije naišao
na punu saglasnost. Predsednik Ruzvelt je i dalje gajio duboko
gađenje prema nemačkoj vojničkoj kasti koju je s nipodaštavanjem
nazivao „Fonovima“ i nije želeo da odobri nikakav sporazum sa
nemačkom vladom izuzev bezuslovne predaje. Ni Cerčil ni šefovi
Kombinovanog generalštaba nisu lako prihvatili takvu strategiju, ali
Ruzvelt je ostao čvrst i u tome je njegova volja prevladala, baš kao
što je bio slučaj sa Cerčilovom u vezi s planiranim pohodom na
Italiju. Navodeći neumoljivu odlučnost Uliksa S. Granta — „Gran-
tovska bezuslovna predaja“ — za vreme američkog Građanskog
rata, Ruzvelt je zahtevao potpunu i nedvosmislenu pobedu nad
Nemačkom. Nije se smelo ponoviti primirje kojim se Veliki rat
okončao iako su nemačke trupe još bile na francuskom tlu. Rezul­
tat tog primirja bila je široko prihvaćena iluzija tokom međuratnih
godina da je nemačka vojska ostala neporažena na bojištu i da su
Nemačku na kapitulaciju naterali samo podli političari.[li]
Prigovore politici bezuslovne predaje izneli su, između ostalih,
i Ruzveltov šef generalštaba američke kopnene vojske, gen. Džordž
K. Maršal, te njegov zapovednik na terenu, gen. Ajzenhauer koji je
bio u usponu karijere, s obrazloženjem da će to neizostavno pojača­
ti odlučnost nemačkih armija na bojištu. Obaveštajna zajednica
je shvatila da će ta politika praktično upropastiti svaki stvarni
dijalog ili podršku pokretu otpora u Nemačkoj, pošto će njegove
vođe znati da čak ni Hitlerova smrt neće njihovu zemlju poštedeti
potpune propasti i poniženja. Kako je napisao Alen Dals, „Osujetili
smo internu revoluciju u Nemačkoj i tako produžili rat i razaranja“.
[12] Osim Staljina, jedini lideri zaraćenih strana kojima je ova
odluka odgovarala bili su oni u nacističkoj hijerarhiji.

5 1
 3. poglavlje

S međa e m in e n c ija

POSLE ZAPREPAŠĆUJUĆJH NEUSPEHAkod

Staljingrada i u Severnoj Africi, bilo je ključno podstaći malodušni
nemački narod da prihvati dalje ratovanje. Kompletna Hitlerova
vojna strategija zavisila je od kratkog sukoba i osvajanja pre nego
materijalna superiornost njegovih protivnika — Francuske i Brita­
nije, a potom i Sovjetskog Saveza — ne postane prevelika. Doba
brzih pobeda u periodu 1938-42. omogućilo je Nemačkoj da
pljačka sirovine, poljoprivrednu proizvodnju i industrijske ka­
pacitete iz Cehoslovačke, Poljske, Danske, Norveške, Holandije,
Belgije, Francuske, Jugoslavije, Nemačke i zapadnog SSSR-a. Te
godine pljačke usporile su nastupanje prekretnice posle koje će ne­
ravnoteža između Saveznika i Osovine postati najpre hronična, a
zatim i nepopravljiva; ali one su Nemačkoj donele samo kapital —
ne i neprekidni dotok prihoda — i dosegnuta je tačka posle koje
više nije bilo povratka.[l]
Nacistička Nemačka je ušla u proleće 1943. bez suvisle sve­
ukupne vojne strategije za dalje ratovanje. Neuspeh invazije SSSR-a
već je bio očigledan ćelom svetu. U maju 1943, zahvaljujući ko­
mbinaciji savezničkog tehničkog i operativnog napredovanja, me-
sečni gubici koje su trpele podmornice na Atlantiku najednom
su se utrostručili. To je primoralo adm. Denica da povuče svoje
vučje čopore sa puteva konvoja na tri meseca; oni više nikada ne­
će povratiti svoju dominaciju. U junu i julu 1943, prvi napadi u
okviru plana „Hiljadu bombardera“ RAF razorili su gradove poput
Esena, Kelna i Hamburga, a tog leta su dnevni naleti USAAF
prodirali duboko u Nemačku kako bi vršili udare na industrijske
mete, dovlačeći eskadrone Luftvafea sa drugih frontova. U julu

52
 NACISTI TR IJU MFU JU

je poraz nove nemačke ofanzive oko Kurska u Ukrajini konačno

smrvio poslednju nadu da bi se ponovo mogla steći inicijativa na
Istočnom frontu. Takođe u julu, zapadni Saveznici su uspešno
okupirali Siciliju, a u septembru je Italija postala prva sila Osovine
koja je zatražila mir. U noćima sledeće zime, pažnja RAF ispunjena
mržnjom preći će na sam Berlin — samo u novembru, 400.000
Berlinaca ostalo je bez krova nad glavom. Iako su okupirale go­
tovo celu Evropu, nemačke snage su sada u potpunosti bile u de-
fanzivi, uhvaćene u zamci rata punog gubitaka, svedene na to da
čekaju, sa sve manje resursa, da Saveznici započnu nove ofanzive
na istoku, jugu i zapadu. Staviše, jednostavno nije postojao kohe­
rentni mehanizam za rešavanje situacije u kojoj se Nemačka na­
šla. Firerova reč je bila apsolutna i nije bilo nikoga u nacističkoj
hijerarhiji ili oružanim snagama ko bi mu protivrečio.
Odgovor nemačkog režima na staljingradsku katastrofu i zah-
tev predsednika Ruzvelta za bezuslovnom predajom bio je poziv
na „totalni rat“. U medijski široko pokrivenom govoru koji je 18.
februara 1943. održao berlinskoj Nacističkoj partiji u Sportpalastu
(Hali sportova), ministar Rajha za propagandu Dr Jozef Gebels je
od svoje publike i nemačkog naroda zatražio potpunu predanost
za „der totaler Krieg. Upozorivši da je ,,u opasnosti dve hiljade go­
dina zapadne istorije“, Gebels je pozvao na još veća odricanja radi
podrške Vermahtu, poslednjim braniocima pred boljševičkim ho­
rdama koje su pretile teritoriji i samom kulturnom identitetu Ev­
rope. U tom cilju, zatražio je punu mobilizaciju nemačke privre­
de i nemačkog naroda isključivo u svrhu podrške ratnim naporima.
Na podijumu je sa Gebelsom bio Albert Sper, ministar Rajha za
naoružanje i ratnu proizvodnju. Sper je očajnički želeo da nemač-
ku privredu kojom se pogrešno upravljalo postavi na zdrave ratne
noge, ali bio je osujećen nedostatkom kvalifikovanih radnika. Suo­
čen sa sve širom vojnom regrutacijom i Hitlerovim nećkanjem da
mobiliše Nemice za iste one poslove koje su svojim državljankama
namenile Britanija i Amerika, veliki deo industrije zavisio je od
robovske radne snage s istoka i regrutovanih radnika iz okupiranih
evropskih zemalja. [2]
Herman Gering, taj veliki kolekcionar titula, pokazao se jedna­
ko nesposobnim na mestu komesara Rajha za Četvorogodišnji plan
kao i u strateškom komandovanju Luftvafeom. Osetivši kako Ge­
ring — posle neuspeha njegovog hvalisanja da može snabdevati

53
SIVI VUK

Šestu armiju kod Staljingrada — gubi Hitlerovu naklonost, Gebels

i Šper su pokušali da ubede Hitlera da ovoga otpusti kako bi
preuzeli kontrolu nad domaćom privredom i doveli do efikasnije
ratne proizvodnje. Međutim, taj pokušaj je ubrzo omanuo, u ha-
osu ostalih zavera. U previranju posle Staljingrada, potisnuta su­
parništva u hijerarhiji isplivala su na površinu.
Pošto ga je Hitler s pažnjom slušao, glavni partijski Rajhslajter
Martin Borman predložio je formiranje trijumvirata koji će pred­
stavljati državu, partiju i oružane snage, kao Trojni savet sa dikta­
torskim ovlašćenjima da kontroliše privredu — upravo ono što su
Gebels i Šper predlagali za sebe. Oni su smesta obrnuli ćurak i
potražili saveznike u Geringu i Himleru kako bi osujetili Bormana.
Ali Himler je bio učesnik zasebne zavere sa Bormanom kako bi
stekao više vlasti na račun Geringa. Pošto je kontrolisao Hitlerove
lične finansije, Borman je lukavo prevario zaverenike tako što je
Geringu dao šest miliona rajhsmaraka da bi ovaj uživao što dalje
od Hitlerovog dvora. Na kraju, nijedna od tih zavera nije uspela
da ostvari cilj pošto je Hitler bio ravnodušan prema takvim smica­
licama, osim u meri u kojoj su one mogle da stvaraju podele među
njegovim doglavnicima.

PD RECIMA DR CDTA DI T R I HA, načelnika Rajha za

štampu: „Hitler je među političkim liderima Nemačke stvorio
najveću zbrku koja je ikada postojala u jednoj civilizovanoj dr­
žavi.“ [3] Zavere i kontrazavere iz 1943. pravi su primer za to kako
je Hitler koristio apsolutnu vlast podgrevajući žestoka suparništva
među svojim prvim doglavnicima tako da nijedan od njih nikada
nije mogao da stekne dovoljno moći ili uticaja kako bi izazvao
samog Firera. Umesto toga, takve epizode predstavljaju čitav naci­
stički režim u malome. [4]
Ljudi uglavnom misle da je Treći Rajh bio monolitna totalitarna
država koja je kontrolisala nevoljnu populaciju kroz teror i tevton-
sku efikasnost. I premda je vladavina terora bila sasvim stvarna,
državne institucije Trećeg Rajha bile su zapravo strahovito neefi­
kasne, opterećene sukobima interesa i nejasnim lancima komanđo-
vanja, čime su se apsurdno traćili novac, vreme i ljudski rad. Hitler
se slabo interesovao za upravu i nije za nju imao talenta; više je vo-
leo da vlada kroz mnogo međusobno suprotstavljenih organizacija
koje su samo svoje postojanje dugovale njegovoj dobroj volji. U

54
 NACISTI TR1JUMFUJU

skladu s njegovom koncepcijom kreativnog haosa, različiti po­

jedinci i agencije dobij ali su loše definisane odgovornosti u blisko
povezanim oblastima u svemu, od poštanske uprave pa do razvoja
naoružanja. Cena neophodna za Hitlerovu podršku u ratovima za
teritoriju koji su iz toga proizlazili bila je potpuna lična odanost.
Ona je kandidatima mogla obezbediti labavo iskazanu opštu direk­
tivu koja se mogla protumačiti kao podrška njihovim pojedinačnim
ciljevima. U ispoljavanju tih suparništava, izgradnja carstva i bi­
rokratske prepreke bili su široko rasprostranjeni i Hitler ih je pod-
sticao, u skladu s njegovim pojednostavljenim stanovištem da će u
konkurenciji prevladati oni najjači.
Arhitektura nacističke državne mašinerije prkosila je svakom
logičnom objašnjenju. [5] Pre rata, rad vlade bio je nominalno po-
veren sedamnaestorici ministara, a opet, kabinet se poslednji put
zaista sastao u novembru 1937. Tridesetog avgusta 1939. formiran
je Ministarski savet državne odbrane. Sastojao se od šest Hitleru
najbližih sledbenika i birokrata; to telo, kojim je predsedavao Ge-
ring, moglo je da donosi zakone po Hitlerovoj volji. Imenovani su
komesari sa široko definisanim ovlašćenjima u raznim oblastima
vršenja vlasti, ali nije postojala mašinerija koja bi zaista koordinisala
njihov rad. Još gore, na svim nivoima je postojala podela i udvajanje
ovlašćenja izazvano paralelnim prerogativima državnih funkcionera
i funkcionera Nacističke partije. Praktično svako državno telo ima­
lo je svoj jednaki duplikat u partiji, pa su i jedni i drugi stremili re­
sursima i povlasticama.
Hajnhrih Himler, kao nacionalni lider SS i šef nemačke policije,
već je vladao čitavim bezbednosnim i policijskim aparatom, ali nje­
gove ambicije da proširi svoje SS carstvo nisu znale za granice.
Cela državna mašinerija bila je prožeta zahvaljujući Himlerovoj
praksi da dodeljuje paralelne SS činove funkcionerima svake vrste.
Vojnoobaveštajno odeljenje adm. Kanarisa, Abver, koje je odgova­
ralo Vrhovnoj komandi oružanih snaga, naročito je bio na nišanu
Himlerove ambicije. Njegove aktivnosti su imale svoj odraz u
obaveštajnom i kontraobaveštajnom ogranku SS, Bezbednosne
službe — Sicherheitsdienst. Njime je do juna 1942. komandovao
Himlerov zamenik, general policije i SS Rajnhard Hajdrih, šef
Glavne bezbednosne kancelarije Rajha. Sve agencije su se borile
za prevlast na račun efikasnih operacija protiv zajedničkog nepri­
jatelja.

55
SIVI VUK

Kanaris i Hajdrih, koji su delili ljubav prema jahanju i muzici,

održavali su prividno srdačan odnos. Povremeno su obedovali
en famille. Hladnokrvni ubica Hajdrih je isto tako bio i uspešan
violinista i često je svirao Kanarisovoj ženi. Međutim, kada je
njihovo profesionalno suparništvo postalo preterano jako, Kanaris
je britanskom MI-6 odao Hajdrih ovo kretanje u Cehoslovačkoj.
Dva padobranca iz češke brigade, Jan Kubis i Jozef Gapčik, bacili
su 27. maja 1942. protivtenkovsku granatu na mercedes-kabriolet
u jednoj praškoj ulici. Nekoliko gelera i komada sedišta punjenog
konjskom dlakom zabilo se Hajdrihu u leđa. Isprva se očekivalo da
se on oporavi posle operacije izvlačenja gelera, ali rane su mu se
zagnojile i on je umro nedelju dana kasnije. Smrt glavnog tvorca
„konačnog rešenja“ — koje je on predstavio tog januara na kon­
ferenciji u Vansiju — dovela je do masovnih odmazdi u kojima je
stradalo oko 5.000 čeških muškaraca, žena i dece.

M E Đ U G N U S N I M Fl G U R A M A u vrhu nacističke hije­

rarhije, popularna isto rij a se posebno priseća razmetljivog za-
povednika Luftvafea i narkomana Hermana Geringa, okultiste i
bezbednosnog majstora Hajnriha Himlera, te ogavnog ministra
propagande i de fakto ministra unutrašnjih dela Jozefa Gebelsa.
Zapravo, najdevijantniji od svih njih, i majstor dvorskih intriga bio
je relativno bezlični šef partije Martin Borman. Hitlerova senka i
čuvar kapije najvećeg dela Trećeg Rajha, Borman je bio figura koja
je večito vrebala u pozadini kraj Firerovog lakta. Njegova bojišta
su bila u dosijeima s indeksnim karticama i računovodstvenim
knjigama. Glavno oružje mu je bio teleprinter, preko kojeg je iz­
davao bujicu uputstava svojim sveprisutnim regionalnim gaulaj-
terima (oblasnim vođama). Ti partijski zvaničnici su Bormana iza
njegovih leđa nazivali „Teleks generalom“.[6]
Borman je pristupio Nacističkoj partiji relativno kasno, tek
1926. godine, pa su Alte Kämpfer („Stari borci“) koji su podržali
Hitlera u minhenskom pokušaju puča bili skloni da ga otpisuju.
Bez obzira na to, on je imao partijsku knjižicu broj 6.088 pa je sto­
ga bio podoban za Zlatnu značku Partije, dodeljivanu članovima
s registarskim brojem ispod 100.000. Bormanov prvi posao bio
je da vodi fond za pomoć jurišnicima iz Sturmabteilungen (SA
— povremenih uniformisanih partijskih aktivista u smeđim ko­
šuljama) povređenim u tučama i neredima. On je lukavo pregova­

56
 NACISTI TRIJUMFU JU

rao o smanjenju premija sa pojedinim osiguravajućim kompani­

jama i istovremeno podigao doprinose članova NSDAP za 50 pro­
cenata; dalje, uplata dažbina sada je bila obavezna, dok je isplata
sredstava zavisila isključivo od Bormanove volje. Veoma brzo, ta
šema je donela 1,4 miliona rajhsmaraka u jednoj jedinoj godini
— na Hitlerovo veliko oduševljenje. Firer je Bormana i SA fond
prebacio u samu NSDAP. Borman je sada radio u Smeđoj kući, par­
tijskom štabu u Minhenu, gde je stremio tome da preuzme mesto
blagajnika partije od Franca Ksavera Švarca.
U međuvremenu, napredovao je to toga da kontroliše finansije
Adolf Hitler Spende der Deutsche Wirtschaft, „Fonda Adolf Hitler
iz nemačke privrede“. Taj AH fond je prvobitno bio uspostavljen
kao „izraz zahvalnosti prema vođi“ da bi se obezbedila sredstva
za kampanju i finansiranje kulturnih aktivnosti unutar NSDAP.
U stvarnosti, to je postala Hitlerova lična kasa, sa prihodima
prikupljanim iz mnogih izvora. Najvažniji su bili doprinosi in­
dustrijalaca — poput Krupa i Tisena, te naravno IG Farbena — koji
su imali ogromne koristi od nemačkog ponovnog naoružavanja.
U suštini, bio je to porez koji je iznosio pola procenta vrednosti
plata u kompaniji, plativ neposredno Fireru. Samo u prvoj godini
postojanja, u kase AH fonda je prispelo 30 miliona rajhsmaraka.
[7]
Godine 1929, Borman se oženio Gerdom Buh, kćerkom jed­
nog višeg partijskog funkcionera, a 3. jula 1933, bio je postavljen
na mesto šefa kabineta Firerovog zamenika, Rudolfa Hesa. Hes je
bio podjednako malo zainteresovan za papirologiju kao i Hitler,
tako da je Bormanova veština da pretvara Hitlerove spontane ver­
balne direktive u suvisla naređenja bila od neprocenjive važnosti.
Firer je s odobravanjem napominjao: „Bormanovi predloži su to­
liko precizno razrađeni da na njih moram reći samo ’da' ili ne/ Sa
njim, za deset minuta prođem kroz hrpu dokumenata za koje bi
mi s nekim drugim čovekom trebali sati i sati.“[7a] Desetog okto­
bra 1933, Hitler je imenovao Bormana za partijskog Rajhslajtera
ili nacionalnog vođu, tako da je on u nacističkoj hijerarhiji postao
četvrti po rangu, iza Hitlera, Geringa i Hesa. Preplitanje partijske i
državne vlasti, koje smo već opisali, tako je Bormanu dalo svu slo­
bodu za manevrisanje koja mu je bila potrebna.

57
SIVI VUK

B D R M A N D V A S P D S D B N O S T DA S E D O D V O ­
RI F I R E R U bila je neverovatna. On je promenio svoj raspored
spavanja kako bi se podudarao s Hitlerovim i čak je oponašao svog
gazdu u tome što je jeo vegetarijansku hranu i izbegavao alkohol
kada su zajedno obedovali — premda je privatno proždirao šnicle,
kobasice i šnaps. Kako je komentarisao jedan regionalni gaulajter:
„Borman se držao Hitlera kao bršljan hrasta, i koristio ga je kako bi
došao do svetla i samog vrha krošnje.“ [8] Ovo je postigao pošto se
zamenik Firera Hes — koji je već bio marginalizovan — 10. maja
1941. zaputio bizarnim letom u Škotsku, očito kako bi zatražio
mirovni sporazum sa protivnicima britanske vlade. Hesov odlazak
sa scene omogućio je Bormanu da se još više približi Hitleru. On
je sada u potpunosti bio odgovoran za organizaciju Firerovog
dnevnog rasporeda, sastanke i lične poslove. Uvek je bio kraj svog
gospodara i nikada nije otišao na odmor iz straha da mu uticaj
ne oslabi. Nagrađen je za to u aprilu 1943, kada je postavljen za
Firerovog sekretara i šefa partijskog kabineta. Ova potonja funkcija
dala mu je ogroman uticaj na gaulajtere koji su kontrolisali svaku
oblast ( Gau ) širom Trećeg Rajha. Sada je bio toliko nezamenljivda
je Firer smatrao potrebnim da kaže: „Da bih pobedio u ovom ratu
potreban mi je Borman.“[9]
Borman mu je bio potreban i kako bi kontrolisao njegove lične
finansije. Na jednoj večeri sa Himlerom u oktobru 1941, Hitler
je izdeklamovao: „Što se tiče moje privatne egzistencije, uvek ću
živeti jednostavno, ali zbog toga što sam Firer i šef države, imam
obavezu da se jasno ističem među ljudima koji me okružuju. Ako se
moji bliski saradnici presijavaju odlikovanjima, mogu se razlikovati
od njih samo ako ne budem imao nijedno na sebi.“[ 10] Ta tvrdnja
o monaškom asketstvu nije baš bila sasvim tačna. Hitler je uživao
u raskoši u svojoj bavarskoj rezidenciji, Berghofu, u planinskom
seoskom odmaralištu Berhtesgaden u opštini Obersalcberg. Pored
samog Berghofa, u Obersalcbergu su bile obezbeđene zasebne vile
za sve istaknute pripadnike nacističke hijerarhije. To naselje je za
Firera stvorio Borman, a bilo je finansirano iz AH fonda sa oko 100
miliona rajhsmaraka.[l0a] S izvanrednim pogledom na Bavarske
Alpe, Berghof je bio Hitlerovo omiljeno utočište. Tamo je provo­
dio vreme sa svojom ljubavnicom Evom Braun i primao strane
goste i svoje bliske i pouzdane saradnike — njegove Berg Leute, ili
gorštake.

SS
 NACISTI TRIJU MFUJU

Oto Ditrih će napisati: „Borman je onda preuzeo ekonomsko i

finansijsko upravljanje čitavim ’Firerovim domaćinstvom.’ Naroči­
to je vodio računa o gazdarici kuće, spreman da joj ispuni svaku
želju i pomogne joj u često prilično komplikovanim aranžmanima
povezanim sa društvenim i državnim funkcijama. To je tim pre
bilo neophodno pošto se ona taktično držala što je više mogla u
pozadini. Bormanova veština u tim stvarima nesumnjivo je ojačala
njegov nepobitni položaj Hitlerovog čoveka od poverenja, pošto je
ovaj bio izuzetno osetljiv na sve u vezi s Evom Braun.“ Međutim,
Borman i Braunova se nisu nimalo mirisali; ona ga je iza leđa
nazivala „napaljenim žapcem“. [ 11 ]
Zahvaljujući briljantnoj pronicljivosti, Borman je iznalazio
mnogo načina da uveća Hitlerovo lično bogatstvo. [ 12] Pored zna­
tnih prihoda na osnovu njegovih tantijema za Mein K am pf — knji­
gu koja se, pošto je bila obavezna lektira u nemačkim školama,
prodavala u milionima primeraka — Borman je smislio šemu za
kapitalizaciju prava na lik po kojoj je Hitler dobijao honorar za
svaku upotrebu njegove fizionomije, bilo to na razglednici, ili čak
i na poštanskim markama. Ta sredstva su uplaćivana u zaseban
Kulturni fond Adolfa Hitlera radi podrške scenskim umetnostima
i kupovine slika za Firerovu ličnu zbirku. Kada je rat izbio 1939,
Hitlerov godišnji prihod bio je ogroman, ali — zahvaljujući spora­
zumu koji je Borman postigao sa vlastima — on nije plaćao porez
na prihode. Kao i ostali nacistički lideri, i Hitler je imao račune u
stranim bankama, uključujući i račun kod švajcarske Union banke
u Bernu i još jedan u Holandiji. Na te račune su se slivali tantijemi
od prodaje Hitlerovih knjiga u inostranstvu i, još važnije, oni su mu
omogućavali da udovolji jedinoj strasti koju je u životu imao pored
politike — bila je to opsednutost slikarstvom.

59
 4. poglavlje

S il o v a n je Ev r o p e

K A D M L A D I Ć U B E Č U pre Prvog svetskog rata, Hitler je

gajio ambicije da bude slikar i arhitekta, uprkos žestokim primed-
bama njegovog oca tiranina, Alojzija Šiklgrubera. Godine 1907, on
se prijavio na Akademiji lepih umetnosti, ali nije uspeo da položi
prijemni ispit. Utučen, prijavio se ponovo sledeće godine, ali su
ga opet odbili, i njegova mapa s radovima uspela je ta privuče
tek pokoji površan pogled. Bila je to Hitlerova životna prekret­
nica. Pripisavši svoje odbijanje tome što su komisiju akademika
činili Jevreji, on je u sebi počeo da gaji duboku ogorčenost prema
jevrejskoj rasi, iako je, ironično, u onim malobrojnim prilikama
kada je prodao neku od svojih slika, Hitler to činio posredstvom
mađarsko-jevrejskog galeriste Jozefa Nojmana.
Sledečih nekoliko godina, Hitler je živeo „potucajući se od
nemila do nedraga“, kako se kasnije prisećao u knjizi Mein Kampf.
Jedinu utehu je pronalazio u brojnim bečkim umetničkim muze­
jima i dubokoj tradiciji klasične muzike u tom gradu. Imao je ka­
tolički muzički ukus — voleo je Betovena, Bruknera, Šopena,
Griga, Šuberta, Šumana, pa caki Malera i Mendelsona — ali njegov
trajni miljenik bio je Rihard Vagner i on je operu Die Meistersinger
von Nürnberg znao napamet. Hitler je posle Prvog svetskog rata
odustao od slikanja pošto je napredovala njegova politička karijera,
ali je zadržao iluziju o sebi kao o velikom slikaru čitavog života, a
njegovo interesovanje za arhitekturu nikada nije opalo.[l]
Kada se našao na funkciji kancelara, Hitler je udovoljavao svo­
joj opsednutosti „rasnom čisto tom“ sa beskrupuloznim elanom,
paralelno sa strmoglavo brzim programom centralizovanja potpu­
ne vlasti u rukama partije. [2] Posle izbora nacista 1933. gotovo

so
 NACISTI TRIJU MFUJU

odmah je usledilo njihovo praktično uništavanje nemačkog ustava u

odgovoru na paljenje Rajhstaga i, posle smrti predsednika Paula fon
Hindenburga u avgustu 1934, Hitlerovo preuzimanje dvostrukog
vodstva u Nacističkoj partiji i državi u ulozi Firera (vođe) —
bio je to državni udar koji je plebiscitarno podržalo 38 miliona
nemačkih državljana. Pošto su skupština i sudovi bili kastrirani,
režim je imao nesputanu moć i mogao je slobodno da uvede
politiku Gleichschaltung (prinudne saobraznosti), konsolidujući
svoju vlast nad državom putem eliminacije ili oduzimanja moći
svim organizovanim telima koja su bila izvan potpune kontrole
Nacističke partije. Bujicom dekreta opozvane su slobode i prava
pojedinaca na udruživanje, ućutkani mediji, zabranjene rivalske
političke partije i slobodni radnički sindikati, a uništena je i ne­
zavisnost regionalnih organa vlasti i sudova. Uvedena je smrtna
kazna za veliki broj politički definisanih „zločina“, i masovno su
hapšeni ne samo komunistički, socijaldemokratski i jevrejski ak­
tivisti, već isto tako i masoni, cigani, homoseksualci i svi ostali koje
je nacistička pravovernost proglašavala devijantnima. Većina tih
izopštenika bila je zatvorena u pedeset koncentracionih logora koji
su otvoreni za vreme prvih godina nacističke vlasti.
U aprilu 1933, Julijus Strajher, zloglasni provokator Jevreja i
urednik nacističkog nedeljnika Der Stürmer (Napadač), orkestrirao
je ekonomski bojkot jevrejskih firmi. Dr Jozef Gebels, vođa no­
voosnovanog Ministarstva Rajha za javno prosvetljenje i propa­
gandu, pozivao je na „pročišćenje vatrom“ svih „nenemačkih“
knjiga, posebno onih čiji su autori bili jevrejskog porekla, kao što
su Ajnštajn, Frojd, Gorki, Kafka i Marks — pa čak i dela cenjenog
nemačkog pesnika iz devetnaestog veka Hajnriha Hajnea, u čijoj se
tragediji Almansor nalazi upozorenje: „Tamo gde spaljuju knjige, na
kraju će spaljivati i ljude.“ Desetog maja, rulja od oko 40.000 ljudi
posmatrala je spaljivanje 25.000 knjiga na berlinskom Opernplacu.
U novembru 1933, nacionalni referendum je pokazao da 95 pro­
cenata stanovništva odobrava nacističku politiku, pa makar im
prava i slobode bile sistematski uništavane.

U D P O J N I M D A N I M A posle izborne pobede, Nacisti su

se usredsredili na to da eliminišu političke protivnike na centru
i na levici. Sada su dobili priliku da se okome na Jevreje.[3] Do
1934, sve jevrejske prodavnice su bile jasno obeležene rečju „Juden1

6 1
SIVI VUK

ili Daviđovom zvezđom, a jurišnici SA su se često motali ispred

njih kako bi obeshrabrili mušterije koje su želele da uđu. Jevrejski
privrednici su sve više bili primoravani da gase firme pošto su
ostajali bez sredstava za život. Ubrzo su nemački Jevreji bili isterani
iz profesija i državnih poslova lekara, pravnika, predavača, naučnika
i javnih službenika. U prodavnicama i restoranima su odbijali da
usluže Jevreje, a zabranjen im je i pristup javnim parkovima, ba­
zenima, pa čak i sredstvima javnog saobraćaja. U nemačku decu
usađivan je antisemitizam za vreme školske nastave, pa čak i dok su
se igrala — cilj popularne društvene dečje igre na tabli bio je da se
pojedine oblasti Nemačke učine Juden Frei ili „bez Jevreja.“
Veliki korak u procesu „Arijevizacije“ svih aspekata nemačkog
društva načinjen je 15. septembra 1935, proglašenjem takozvanih
Nirnberških zakona.[4] Otad pa nadalje, brakovi ili seksualni
odnosi između Jevreja i Arijevaca bili su izričito zabranjeni, a
Jevrejima su uskraćena sva politička i građanska prava. Jevreji su u
sve većem broju pokušavali da emigriraju u Francusku, Svajcarsku
i dalje zemlje, ali retko su nailazili na dobrodošlicu, i mnogima
je zabranjivan pristup. Od sveukupne jevrejske populacije koja
je brojala oko 525.000, nekih 170.000 je već napustilo Nemačku
pre 5. oktobra 1938, kada su im dekretom poništeni pasoši. Svaj-
carci su insistirali na tome da nemački Jevreji kojima su putna
dokumenta bila potrebna za emigraciju dobiju nove pasoše sa
velikim slovom ,,J“ radi momentalne identifikacije i odbijanja na
granici. Mnogi Jevreji nisu mogli da podnesu sve veće troškove
emigracije. Oni koji jesu, nisu smeli da sa sobom ponesu nikakav
kapital, a malobrojni kojima je ostalo nešto para otišli su pošto su
bili prisiljeni da prodaju kuće i firme po izuzetno sniženim cenama
kako bi platili Reichsfluchtsteuer („porez na bekstvo“). Galeristi koji
su trgovali slikama i antikvitetima bili su posebno na meti, i to je
dovelo do prinudne likvidacije oko 80 procenata takvih galerija u
Nemačkoj te izazvalo prezasićenost na tržištu i nagli pad cena.
Devetog novembra, rasno nasilje — izazvano atentatom na jed­
nog nemačkog diplomatu u Parizu koji je počinio mladi jevrejski
Poljak čija je porodica bila deportovana iz Nemačke — doseglo je
nove vrhunce. Te noći su jevrejske kuće, imanja i sinagoge širom
Nemačke i u delovima Austrije i Sudeta napadnute i spaljene u
orgiji uništenja poznatoj pod imenom Kristallnacht — „Kristalna
noć“ ili „Noć polomljenog stakla“ — usled količine srče kojom su

62
 NACISTI TR IJU M FU JU

bile prekrivene ulice. Najmanje devedeset jedan Jevrejin je izgubio

život; njih 30.000 je bilo uhapšeno i odvedeno u koncentracione
logore. Preživeli su čak bili primorani da plate materijalnu cenu
tog pogroma. Zamena svih porazbijanih prozora koštala je oko 25
miliona rajhsmaraka, a pošto se ravno staklo uvozilo isključivo iz
Belgije, to se moralo platiti stranom valutom. Tada je već pohlep­
ni Herman Gering bio zadužen za „Program eliminacije Jevreja
iz nemačkog privrednog života“ i on je proglasio da svi preostali
Jevreji u Nemačkoj moraju izvršiti državnoj blagajni Rajha „uplatu
pokajanja“ u ukupnom iznosu od 1 milijarde rajhsmaraka, kako bi
pokrili troškove popravke oštećenja. Pored toga, sve isplate osigu­
ranja izvršene nemačkim Jevrejima konfiskovala je država.[5]

KRI S T A L L N A C H T J E B I L A K R I S T A L N □ J A ­
S N O U P D Z D R E N J E nemačkim Jevrejima na opasnu si­
tuaciju u kojoj su se nalazili, i od nje pa do izbijanja rata u septembru
1939, oko 100.000Jevreja je nekako iznašlo način da napusti Rajh.
Još jedan nacistički zakonodavni novitet spremao se da nagovesti
kako svi oni koji su nesposobni ili nevoljni za to mogu da budu
predati na milost i nemilost državi spremnoj da počini masovno
ubistvo.
U navali novih propisa proglašenih 1933. bio je i zakon o
obaveznom sterilisanju ljudi koji pate od „urođenih mentalnih
mana, šizofrenije, manično-depresivne psihoze, nasledne epilep­
sije i teškog alkoholizma.“ Nemci nisu bili usamljeni u tom svom
oduševljenju prema pseudonauci eugenici, koja je u dvadesetim i
tridesetim godinama dvadesetog veka bila široko prihvaćena širom
Evrope i u Americi u interesu „rasne higijene.“ Jedan od njenih za­
govornika bio je Džon D. Rokfeler, osnivač Standard oila iz Nju
Džersija, i upravo je njegova Fondacija Rokfeler obezbedila veliki
deo finansiranja za institut Kajzer Vilhelm, najprestižniji medicin­
ski fakultet u Nemačkoj, za izučavanje „antropologije, eugenike i
ljudskog nasleđa“ pod upravom švajcarskog psihijatra i vatrenog
naciste, Ernsta Rudina. Uveden je masovni program sterilisanja
kako mentalno bolesnih tako i društveno neprilagođenih, o ko­
jima odluku donese 220 okružnih „sudova za nasledno zdravlje“.
Među nekoliko stotina hiljada žrtava bili su i nepoželjnici poput
osuđenika, prostitutki, pa čak i dece od samo deset godina, iz si-
rotišta.

63
SIVI VUK

Po neumoljivoj nacističkoj logici, sleđeći korak je bila eutanazija

ili „ubistvo iz milosrđa.“ Ovaj program započet je 1938. pod pokro­
viteljstvom Hitlerovog ličnog lekara, doktora Karla Branta. Isprva
su žrtve bile ograničene na mentalno i fizički hendikepiranu decu
koja su ubijana smrtonosnom injekcijom. Ali program se ubrzo
proširio na hendikepirane odrasle i sve koji su bili procenjeni kao
neizlečivo društveno devijantni. Kada se ispostavilo da smrtonosne
injekcije oduzimaju mnogo vremena i nisu zadovoljavajuće efi­
kasne, uspostavljena je birokratija ubijanja; to je nazvano pro­
gramom T4 po adresi njegovog štaba u ulici Tirgartenštrase broj
4 u Berlinu. Program je pravno kođifikovan Firerovim dekretom iz
oktobra 1939. U svim mentalnim institucijama sagrađena su lažna
kupatila, gde su žrtve ubijane najpre ugljenmonoksidom, a kasnije
otrovnim gasom.[6]

U B R Z □ P O S L E K R I S T A L L N A C H T , Gering je smi­
slio još okolišnih šema za profitiranje od primoravanja nemačkih
Jevreja da napuste zemlju. Dekretom od 1. januara 1939, njihovu
kompletnu pokretnu i nepokretnu imovinu praktično je konfisko-
vala država. Kancelarija za javne akvizicije osnovana je za „čuvanje
umetničkih dela koja pripadaju Jevrejima“ a jednim kasnijim de­
kretom zahtevala se predaja „svih predmeta u njihovom vlasništvu
sačinjenih od zlata, platine ili srebra, kao i dragog kamenja i bisera.“
Ta eksproprijacija jevrejske imovine bila je prva naznaka budućeg
nacističkog pljačkanja Evrope. Pošto je Gering načinio izbor ume­
tničkih dela i đinđuva, zarada od plena išla je direktno u kase Fo­
nda AH ili Kulturnog fonda Adolf Hitler. Sa takvim resursima na
raspolaganju, Hitler je bio u mogućnosti da povlađuje svojoj strasti
prema umetničkim slikama. [7]
Firerov lični ukus je bio krajnje buržoaski. On nije podnosio
nereprezentativnu umetnost i njegovo oko za kvalitet bilo je posve
nedosledno. Godine 1934. on je kupio portret svog velikog hero­
ja Frederika Velikog iz Pruske, švajcarskog slikara Antona Grafa
(1736-1813) za tada znatan iznos od 34.000 rajhsmaraka. Bila je to
Hitlerova omiljena slika i svuda je putovala s njim. Primer za njegov
prozaičniji ukus jeste slučaj kada je Hitler platio 120.000 rajhsma­
raka Hermanu Gradlu, slikaru idiličnih pejzaža, da naslika šest
velikih ulja za salu za obedovanje u sedištu Nove Rajhskancelarije
između 1939. i 1941. Njihov konvencionalni karakter može se

64
 NACISTI TRI JU MFU JU

naslutiti po Hitlerovim uputstvima da ta narudžbina treba da ilu-

struje „tipičan izgled nemačke zemlje, u njenom prepletu Prirode
i Kulture i njenim mnogim obrazinama Majke nemačkog naro­
da“ [8] Za ukrašavanje Nove Rajhskancelarije Firer je potrošio
gotovo 400.000 rajhsmaraka na druga savremena umetnička dela
veoma različitog kvaliteta. Iako je za svoju zbirku kupovao slike
Rubensa, Kanaleta, Van Dajka i Votoa po smernicama njegovog
umetničkog savetnika, dr Hansa Posea, njegovi omiljeni slikari
bili su zapravo donekle opskurni nemački slikari iz devetnaestog
i s početka dvadesetog veka poput Franca Štuka i Karla Špicvega,
a niti jedan od njih nije izdržao ispit vremena. Jedan od njegovih
apsolutnih favorita bio je Eduard fon Gricner, koji je posebno bio
specijalizovan za slikanje pijanih monaha. U jednom razgovoru
s Albertom Šperom, Hitler je izjavio: „Vidi samo te detalje —
Gricner je veoma potcenjen. On jednostavno još nije otkriven.
Jednog dana će vredeti koliko i Rembrant.“ Ispostavilo se da nije
bilo tako. [9]
U jednom od svojih prvih poteza na mestu kancelara, Hitler je
naredio da se u Minhenu sagradi Dom nemačke umetnosti kako bi
se tamo izlagali najlepši primeri germanskog slikarstva i vajarstva.
Taj zadatak je poveren Alfredu Rozenbergu, ideologu Nacističke
partije i glavnom teoretičaru rasizma, kome je dodeljena grandioz­
na titula „Firerovog delegata za posvemašnje intelektualno i filo­
zofsko obrazovanje Nacionalsocijalističke partije“. Fundamentalna
protivrečnost bila je, naravno, u tome što je Nacistička partija bila
duboko antiintelektualna i potpuno suprotstavljena umetničkoj
slobodi baš kao i svim drugim vrstama nezavisne misli. Bez obzira
na to, njeni lideri su trošili neumesno mnogo vremena na pita­
nja kulture — kao što lik Vilhelm Furtvengler kaže u modernom
komadu Svrstavanje Ronalda Harvuda: „Samo tiranije shvataju
moć umetnosti.“ Ali Rozenbergova uloga je bila dvostruka; pored
pronalaženja i glorifikovanja politički prihvatljive nemačke umet­
nosti, on je trebalo da iskoreni i svu onu umetnost koja se nije
poklapala s nacističkom ideologijom ili Hitlerovim ličnim ukusom.
[10] Iz straha da ne ostanu bez posla, direktori i kustosi muzeja
širom Nemačke bili su u obavezi da predaju državnim komitetima
za „čišćenje“ sva dela umetnika za koje se sumnjalo da su „dege­
nerici“— kubista, impresionista, futurista, nemačkih ekspresioni-
sta, dadaista — i drugu „nenemačku“ umetnost.

65
SIVI VUK

Sve u svemu, nekih 16.000 umetničkih dela bilo je konfiskova-

no iz muzeja širom zemlje. Kao novi arbitar umetničkih vrednosti,
Hitler je odbacivao dela majstora poput Žorža Braka, Pola Sezana,
Anrija Matisa i Pabla Pikasa kao „gluposti“, i osnovana je nova
kancelarija za implementaciju njegovih zahteva za „neumoljivim
ratom pročišćenja“ Svi aktivni umetnici morali su da podnose
svoja dela tom Komitetu za procenu inferiornih umetničkih dela;
sva dela koja su se smatrala slabijim od standarda konfiskovana su
bez nadoknade, a umetnici koji su se sukobili s komitetom imali
su zabranu kupovine slikarskog materijala pod pretnjom zatvora,
te su im tako bile okončane karijere. Mnoga umetnička dela su
bila uništena, n^ primer, 20. marta 1939, 1.004 slike i skulpture
kao i 3.825 crteža, akvarela i drugih predmeta spaljeno je prilikom
praktične vežbe berlinske protivpožarne službe.
Kao što se i dalo očekivati, Herman Gering je situaciju okre­
nuo na svoju finansijsku vodenicu. Sva konfiskovana umetnička
dela iz državnih muzeja bila su spremljena u skladište u ulici Ko-
pernikusštrase u Berlinu, a kad je Gering poslao svog agenta za
umetnine da procunja kroz tu Aladinovu pećinu, ovaj se vratio
sa bogatim plenom impresionističkih slika, uključujući i četiri
Vinsenta Van Goga. Jedan Sezan i dva Van Goga, uključujući Portret
dr Gašea, prodati su jednom holandskom bankaru za 500.000 rajhs­
maraka. (Godine 1990, Portret dr Gašea prodat je za 82,5 miliona
dolara.) Pomoću prikupljenih para, Gering je kupio još starih maj­
stora i omiljene Goblen tapiserije kako bi ukrasio zidove svoje seo­
ske palate Karinhol.
Povevši se za Geringovim primerom, i drugi nacistički lideri
su profitirali od aktivnosti Komisije za eksploataciju degenerisane
umetnosti koja je pročišćene umetnine puštala u prodaju na me­
đunarodnom tržištu, [ l i ] Međutim, i pored njihove pohlepe,
na prodajama nemačkog nasleđa održanim u Londonu, Parizu
i Švajcarskoj od 1937. do početka 1939. ta prezrena dela su bila
data praktično u bescenje. Došlo je do nekoliko izuzetno povoljnih
kupoprodaja: jedan Paul Kle za 300 dolara, sada u Muzeju moderne
umetnosti u Njujorku; Kandinski za 100 dolara, sada u muzeju
Gugenhajm u Njujorku; i Kupači s kornjačom Anrija Matisa koje
je kupio Džozef Pulicer za 9.100 švajcarskih franaka, i koji su sada
izloženi u Muzeju umetnosti u Sent Luisu.[ 1 la]

66
 NACISTI T RIJU MFU JU

Anšlus Austrije izvršen 12. marta 1938, pridodao je Hitlerovu

otadžbinu Trećem Rajhu, što je dočekano ushićenim oduševlje­
njem velikog dela austrijskog naroda. Za samo nekoliko sati, sve
javne građevine bile su obeležene zastavama s kukastim krstom,
dok su bande razbojnika harale ulicama i lovile Jevreje. Dva dana
kasnije, Hitler je trijumfalno prošao kroz Beč. U međuvremenu,
SS oficiri su pljačkali jevrejske domove u potrazi za umetničkim
delima i dragocenostima. Tačno su znali gde da traže pošto su od
nemačkih istoričara umetnosti bili naručeni katalozi i inventari
privatnih kolekcija širom Evrope u iščekivanju Hitlerovih osvaja-
nja.[l2] Umetničke zbirke bankarske porodice Rotšild bile su pri­
marne mete; baron Alfons de Rotšild je ostao bez 3.444 umetnič­
ka dela iz njegove vile Hohe Warte u Beču i seoskog imanja kod
Šlos Rajhenaua, dok je njegov stariji brat baron Luj ostao bez 919
predmeta koje su mu oteli nacisti. Svi ti predmeti su bili brižljivo
popisani i fotografisani i pripremljen je iscrpni inventar pre nego
su odabrani komadi prebačeni u Nemačku, a ostatak zadržan u aus­
trijskim muzejima.[13] Tokom meseca posle Anšlusa, Hitler je
odlučio da stvori najveći umetnički muzej na svetu u gradu Linču,
blizu svog rodnog mesta. Planirano je da Firerov muzej postane
mesto gde će biti smeštena sva velika umetnička dela opljačkana za
vreme nacističkih ratnih osvajanja — izuzev, naravno, onih koma­
da koji su premešteni u privatne zbirke Adolfa Hitlera, Hermana
Geringa, i još nekolicine odabranih iz nacističke elite.

D V A D E S E T T R E Ć E G J U N A 1 9 4 0 , DAN PD-
S L E primirja ponižavajućeg po Francusku, Hitler je otišao u
trijumfalni obilazak Pariza. U njegovoj pratnji bili su i njemu omi­
ljeni vajar Arno Breker, arhitekta Albert Sper te nekoliko oficira
generalštaba, u tri limuzine mercedes G4 sa po šest točkova. Šper
se prisetio kako je prilikom obilaska čuvene pariške Opere iz de­
vetnaestog veka, Hitler „izgledao fasciniran Operom, obuzela ga
je ekstaza zbog njene lepote, a oči su mu svetlucale uzbuđenjem
koje je izgledalo neverovatno“. Svita se provezla kraj crkve Madien
i Trijumfalne kapije, niz Šanzelize, pored Ajfelove kule i produžila
do Invalida, gde je Hitler dosta vremena proveo kraj Napoleonove
grobnice, uz prethodnog velikog evropskog tiranina. Kada je za­
vršio obilazak Grada svetlosti, izjavio je: „Životni san mije bio da mi

67
SIVI VUK

bude omogućeno da vidim Pariz. Nema tih reći kojima bih iskazao
koliko sam zadovoljan zato što mi se danas taj san obistinio.“ [ 14 j
Taj san je plaćen životima 27.074 Nemaca dok je njih još
111.034 ostalo ranjeno, ali gubici Saveznika u Bici za Francusku
iznosili su zaprepašćujućih 2.292.000 žrtava. Najveću cenu su pla­
tili Francuzi, sa 97.300 ubijenih i nestalih, 120.000 ranjenih i 1,54
miliona zarobljenih. Ovi potonji su bili osuđeni da postanu prisilni
radnici angažovani u nemačkoj ratnoj privredi. Posle te kolosalne
pobede, postignute za samo šest nedelja, kontinentalna Zapadna
Evropa ležala je bespomoćno i čekala da bude poharana. Galaksija
velikih svetskih umetničkih muzeja pala je u šake nacista — Musées
Royaux des Beaux-Arts u Briselu, Rijksmuseum u Amsterdamu,
i Luvr u Parizu, kao i brojne galerije u unutrašnjosti i privatne
zbirke. Najveća riznica u istoriji vojnih osvajanja još od vremena
Napoleona Bonaparte sada je postala predmet najveće krađe umet-
nina u zabeleženoj istoriji.

Z A D A T A K I Z V R Š E N J A te pljačke najveće od svih zapao

je Alfredu Rozenbergu i organizaciji koja je po njemu dobila ime,
EinsatzstabReichsleiterRosenbergfür dieBesetzen Gebiete (Specijalni
štab nacionalnog vođe Rozenberga za okupirane teritorije) ili sk­
raćeno ERR. Rozenbergova uloga, definisana u ličnoj direktivi
od Hitlera, bila je da pročešlja sve javne i privatne kolekcije u
okupiranim zemljama i „preveze u Nemačku kulturna dobra koja
mu se učine vrednim, te da ih tamo čuva“. Francuska, Belgija i
Holandija bile su u nadležnosti ERR Dienststelle (agencije) Zapad,
sa sedištem u Parizu. Za nekoliko nedelja, fantastična količina
umetnina prikupljena je u Luvru, a nemačka ambasada je čekala
odluku o njihovom konačnom odredištu. Tu je bilo i dvadeset šest
„dela degenerisane umetnosti u vlasništvu Jevreja“, među njima
četrnaest Brakovih slika, sedam Pikasovih, četiri Ležerove i jedna
Rualova, koje su zadržane radi „trampe za umetnički vredna dela“.
[15]
Dok se njegov Luftvafe borio na nebu iznad Engleske u Bici za
Britaniju, Gering je pretraživao muzeje Beneluksa u neutaživoj po­
trazi za umetničkim plenom. U oktobru 1940. on je poražen u svom
„Kanalskom ratu“, i planirana invazija Britanije je bila otkazana.
Trećeg novembra, utešio se putovanjem u Pariz kako bi pogledao

68
 NACISTI TRIJU MFLIJU

akumulirana blaga koja su bila sakupljena u muzeju Jeu de Paume.

[16] Plena je bilo toliko da je Geringu trebalo puna dva dana da
odabere — mahom francuske i holandske majstore iz Rotšildovih
i Vildenštajnovih kolekcija. Iznad svega je žudeo za slikom sa na­
zivom Astronom Jana Vermera, ukradenom od barona Alfonsa de
Rotšilda; ali kako je Firerovoj kolekciji nedostajao Vermer, Gering
tu nije imao sreće. U hijerarhiji pljačkaša, Hitler je prvi mogao da
bira preko svog glavnog dobavljača umetnina, dr Hansa Posea,
kako za ličnu zbirku, tako i za muzej u Linču čiju je gradnju pri­
premao. Marljivi snalažljiv, Pose je pisao Martinu Bormanu gotovo
svakodnevno o svojim različitim „nabavkama“ za Firera i o stanju
na tržištu umetninama. Drugi po redosledu bio je rajhsmaršal
Gering, i posle njegovog izbora, različiti nemački muzeji dobij ali
su ostatak plena.
Dok je potraga za jevrejskim dragocenostima neprekidno traja­
la, uz punu saradnju zvaničnika Višijevske Francuske — otvarani
su čak i privatni sefovi — žetva u pokorenoj Evropi nije bila ogra­
ničena samo na predmete očigledne vrednosti. U okupiranim ze­
mljama, nacistima su sada na raspolaganju stajali još milioni i mi-
lioni Jevreja, koje su njihove državne vlasti morale da registruju i
pripreme za čekanje na birokratiju genocida. Oni su u svako doba
mogli da budu deportovani u Nemačku i u koncentracione logore
koji su se širili kao kružne jame po Istočnoj Evropi. Isprva, jevrejske
kuće su bile jednostavno napuštene, da bi ih susedi zatim opljačkali,
ali nacisti su ubrzo shvatili da je to traćenje resursa. Koliko god bili
skromni i obični, nameštaj i predmeti iz domaćinstva mogli su biti
od koristi Rajhu, gde je proizvodnja većine predmeta za kuću bila
ozbiljno smanjena zbog ratne proizvodnje.
U skladu s tim, ERR je osnovao novo odeljenje sa zadatkom
da konfiskuje svu jevrejsku imovinu pošto njeni vlasnici budu ot­
premljeni u logore smrti. Ta nova organizacija, poznata kao Aktion-
M (Projekt M) od Mobel (nameštaj), radila je u čitavoj Evropi. Pošto
bi jevrejska porodica bila izbačena iz svog doma, lokalna policija
je, po uputstvima nacista, organizovala kamione za prikupljanje
svih komada nameštaja i kuhinjskih uređaja, koji su odvoženi u
centralno skladište gde su čekali prevoz za Nemačku. Holanđani su
čak izmislili reč za taj proces — pulsen — po imenu amsterdamske
špediterske firme Abraham Puls & Sons, koju je holandska policija

69
SIVI VUK

angažovala za taj posao. Samo za godinu dana, Projekt M je bio

odgovoran za čišćenje 17.235 holandskih kuća od predmeta čija je
zapremina bila gotovo 480.000 kubnih metara; sve je to stavljano u
sanduke za slanje u Nemačku ili etničkom nemačkom stanovništvu
koje je živelo na okupiranim istočnim teritorij ama. Tokom 1942,
40.000 tona nameštaja takođe je prevezeno iz Francuske u Nema­
čku. U izveštaju ERRDienststelle zapad od 8. avgusta 1944. stoji da
je posle uklanjanja predmeta za domaćinstvo iz 69.512 jevrejskih
kuća, bilo potrebno 674 voza sa 26.984 teretnih vagona kako bi se
opljačkane stvari prevezle u Nemačku.[l7j

N A C I S T I S U S I S T E M A T I Č N O P L J A C K A L I ume-
tnička dela — a taj su izraz koristili za sve, od keramike do crk­
venih zvona, i od skulptura do pribora za jelo —iz svake zemlje
koju su okupirali dok su istovremeno nezamislivo uništavali kul­
turne zgrade. Sovjetski Savez je ostao bez 1.148.000 umetničkih
dela pošto su Nemci poharali 400 muzeja, 2.000 crkava i 43.000
biblioteka na sovjetskoj teritoriji. U Poljskoj je opljačkano oko
516.000 pojedinačnih umetničkih dela, što je predstavljalo oko 43
procenta kulturnog nasleđa te zemlje.[ 17a] Dobar deo opljačkanih
umetnina trebalo je da bude izložen u Firermuzeumu u Linču, sim­
bolu Hitlerove umetničke vizije i centru kulture Hiljadugodišnjeg
Rajha, čime bi konačno bilo prevaziđeno to što ga nisu primili na
Akademiju lepih umetnosti u Beču. Međutim, u međuvremenu je
Firermuzeum postojao samo na tehničkim crtežima i kao maketa,
i od suštinske važnosti je bilo štititi Hitlerov plen od sve destruk-
tivnijih savezničkih bombarderskih naleta. [ 18]
Širom Nemačke, stvorena su brojna skladišta u pećinskim ko­
mpleksima i rudnicima soli gde su se mogli postići adekvatni uslovi
vlažnosti i temperature. Zahvaljujući preciznoj evidenciji ERR-a i
dr Hansa Posea, Martin Borman je znao gde se nalazi svaki pojedini
sanduk s opljačkanim plenom uzduž i popreko u Trećem Rajhu.
[19] Stoga je bio u mogućnosti da obavesti Firera o skrovištu
svakog pojedinog predmeta, za slučaj da Hitler poželi da ga vidi ili
izloži u bilo kom trenutku. Sam Borman se slabo interesovao za to,
ali je shvatao potencijalnu vrednost čak i „degenerisane umetnosti“
na svetskom tržištu. Uredio je da se mnogi predmeti prodaju na
međunarodnim licitacijama u Švajcarskoj, a sredstva od takve pro­

70
 NACISTI TRIJU MFUJU

daje bila su uplaćivana na Hitlerov lični račun u švajcarskoj Union

banci ili na zasebni račun radi kupovine stvari neophodnih za da­
lje ratovanje. Međutim, za razliku od drugih nacističkih lidera, Bor-
man nikada nije prisvajao državne fondove radi sopstvenih ličnih
ciljeva. Nagrada za kojom je on žudeo bila je moć i kontrola.
Posle okupacije Višijevske Francuske u novembru 1942, ta
mogućnost prodaje umetnina je nestala, pošto međunarodni tr­
govci umetninama nisu mogli da posećuju Svajcarsku, a američki
carinski propisi zabranjivali su trgovinu s okupiranim evropskim
zemljama. Borman je odmah osnovao lažne firme za trgovinu ume­
tninama na latinoameričkim lokacijama od Buenos Airesa do
Meksiko Sitija. [20] Degenerisana umetnost je sada prevožena na
američki kontinent iz Đenove u Italiji, brodovima koji su plovili
pod zastavama neutralnih zemalja. Tako su mnogi komadi i dalje
stizali na američko tržište, a Borman je zaradu od tih prodaja us-
meravao na Banco Alemán i Banco Germánico u Buenos Airesu. U
to su bile umešane špediterske i brodske kompanije poput argen­
tinske Delfino S.A. i španske Compañía Naviera Levantina; poto­
nju je kupila nemačka paravan-firma kako bi organizovala teretna
putovanja pod španskom zastavom do zaraćenih nemačkih snaga
u Tunisu tokom zime 1942-43. U povratku iz Južne Amerike,
te lađe su dovozile preko potrebne namirnice i strateške materi­
jale — poput vanadijuma iz Argentine, ključnog za proizvodnju
sintetičkih goriva. Pored toga, mnogi članovi posade malog bojnog
broda Kriegsmarine čiji je naziv bio Admiral Graf SpeLsmešteni u
Argentini i Urugvaju pošto je njihov brod bio potpoljen u decem­
bru 1939. kod Montevidea, tako su prevezeni kući u Nemačku.
Priliv konfiskovanih umetnina iz Francuske u Nemačku nasta­
vio se sve dok savezničko napredovanje nije zapretilo Parizu u
julu 1944.[2l] Do tada je od 1941. godine izvršeno 29 velikih
isporuka umetničkih dela, pomoću 137 teretnih vagona koji su
prevezli 4.174 sanduka sa plenom, a ovaj se sastojao od oko 22.000
predmeta iz 203 različite zbirke. [21 a]
Sličan dotok opljačkanih predmeta nastavio se iz svih dru­
gih okupiranih evropskih zemalja i iz Sovjetskog Saveza, pa čak i
iz Italije posle njene predaje Saveznicima u septembru 1943. Po
naređenju svog počasnog šefa, Hermana Geringa iz Luftvafea,
Pancer divizija je pljačkala umetnička dela u Napulju i svim mesti-

7 1
SIVI VUK

ma severno od njega, dok su se nemačke snage postepeno povlačile

iz čitave Italije. Ta pljačka industrijskih razmera donela je ogroman
priliv novčanih sredstava Trećem Rajhu i kako za Hitlera, tako i za
Geringa, stvorila najbolje privatne umetničke zbirke koje je svet
ikada video. Opljačkane umetnine su isto tako postale ključni ele­
ment u velikom planu koji je Martin Borman smislio kada se ratna
sreća preokrenula protiv Nemačke: Aktion Feuerland.

72
 5. poglavlje

N a c is t ič k o zlato

□ D T R E N U T K A K A D A J E H IT L E R došao na vlast,
vrhunski prioritet je za njega bilo ponovno naoružavanje, kako
radi smanjenja nezaposlednosti među Nemcima, tako i radi ispu­
njenja njegovih planova o kratkom, žestokom osvajačkom ratu. Još
1933, predsednik Rajhsbanke, dr Hjalmar Šaht, otvorio je neko­
liko fantomskih računa na kojima su nabavke zlata Rajhsbanke
bile skrivene radi finansiranja nemačkog ponovnog naoružavanja
bez uzbunjivanja spoljnog sveta. Sledeće godine, objavljeno stanje
zlatnih rezervi otkrilo je da je Rajhsbanka imala 80,5 miliona dola­
ra, dok je na skrivenim računima bilo 27 miliona dolara. Do 1939.
godine ta situacija je bila gotovo preokrenuta, sa javnim zlatnim
rezervama koje su pale na 28,6 miliona dolara dok se stanje na
skrivenim računima popelo na 83 miliona dolara.[l] Međutim,
između 1. septembra 1939. i 30. juna 1945, nemačke zlatne tran­
sakcije u kupovinama ključnih prekomorskih sirovina iznosile su
neverovatnih 890 miliona dolara. Osmostruka razlika između tog
iznosa i rezervi Rajhsbanke potekla je iz zlatnih poluga i kovanica
opljačkanih u svim zemljama koje su Nemci osvojili.
Za vreme tridesetih godina dvadesetog veka, Nemačka je bila
u mogućnosti da dobija kredite mnogih stranih banaka i zemalja
za modernizaciju njene industrije i, samim tim, programe ponov­
nog naoružavanja (videti 1. poglavlje). Slično tome, sve do izbi­
janja rata, većina zemalja bila je spremna da prihvata plaćanja za
robu i usluge u rajhsmarkama, koje su se zatim često koristile za
kupovinu nemačkih proizvoda. Međutim, kada je u decembru
1941. američko Ministarstvo finansija preseklo finansijske i trgova­
čke veze sa Nemačkom i okupiranom Evropom, za plaćanja su se

73
SIVI VUK

tražile atraktivnije valute kao britanska funta, američki dolar ili

švajcarski franak. Ali najatraktivnija valuta od svih — i tada kao i
sada — bilo je zlato.
Krajem 1942, pošto je osvojila gotovo celu Evropu, Nemačka
je imala zlata u izobilju.[2] Centralne banke svih okupiranih ze­
malja bile su poharane u korist Trećeg Rajha, počevši od austrijske
posle pripajanja te zemlje u martu 1938. Zlatne rezerve Austrijske
narodne banke sastojale su se od 91.065 kilograma zlatnih poluga
i kovanica, od čega je 22.340 kilograma stajalo u Engleskoj banci;
ukupna vrednost u američkim dolarima iznosila je 102.689.215.
Čehoslovačka je dala 44 miliona; slobodan grad Gdanjsk 4,1 mi-
lion dolara; Holandija 163 miliona; Luksemburg, bezmalo 4,858
miliona; Belgija 223,2 miliona dolara; i Italija posle septembra
1943, oko 80 miliona dolara. Iznos zlata iznesenog iz Grčke nije
evidentiran, dok je jugoslovensko zlato podeljeno između Italije
i Nemačke, a jedan njegov deo upotrebljen je za uspostavljanje
ustaškog fašističkog režima u marionetskoj Nezavisnoj Državi
Hrvatskoj. Danska, Norveška i Francuska su bile dovoljno mudre
da prebace najveći deo svojih zlatnih rezervi u Englesku, Ameriku
ili Kanadu pre nego što su ih nacisti okupirali. [2a]

P D L J S K D Z L A T D J E B I L D S P A S E N O pukim
slučajem i to zahvaljujući neumornom Stefanu Mihalskom, direk­
toru Poljske banke. U septembru 1939, on je lično otpratio zlato
vozom i kamionom iz Varšave preko Rumunije i Turske u Liban,
gde je ukrcano na lađu koja je plovila za Marsej u Francuskoj.
Zlato je stiglo u Pariz vozom u oktobru 1939, baš u vreme kada
su Nemci okupirali Poljsku. Potom je premešteno u luku Lorijan
u Bretanji i otpremljeno francuskom krstaricom Viktor Šelšer u
Dakar, u francuskoj Zapadnoj Africi (u oblasti gde je danas zem­
lja Senegal). Posle maja 1940, Dakar je isto tako bio pribežište za
preostale zlatne rezerve Francuske i Belgije; potonje su prenesene
Francuskoj banci na čuvanje početkom 1940. Nemački zahtevi
da im se preda poljsko i belgijsko zlato pod uslovima primirja sa
Višijevskom Francuskom naišli su na otezanje i izvrdavanje koje
je potrajalo mesecima. Na kraju su Francuzi pristali da predaju
belgijsko zlato, ali ne i poljsko, pošto je ta zemlja bila podeljena
između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza i više nije bila
suverena država, te tako nije mogla da servisira kredit koji joj je

74
 NACISTI T RIJU MFU JU

Francuska ranije dala.[2b] Marljivi Stefan Mihalski je čuvao ono

što mu je bilo povereno sve do savezničke invazije Severne Afrike
u novembru 1942, kada je uredio da jedan američki bojni brod pre­
veze šezdeset pet tona poljskog zlata u Njujork i pohrani ga tamo u
Banku američkih saveznih rezervi.
Saga o belgijskom zlatu je bila jedna od krajnje neobičnih priča
iz Drugog svetskog rata. Dvadeset trećeg septembra 1940, Britanci
i Slobodni Francuzi gen. De Gola pokrenuli su Operaciju Pretnja,
bezuspešan napad na Dakar kako bi došli do preostalih francuskih
zlatnih rezervi. Pre tog fijaska, belgijsko zlato — koje se sastojalo od
4.944 zapečaćena sanduka težine nekih 270 tona — premestili su u
unutrašnjost zemlje operativci Višijevske Francuske, do Kajea, gde
je ono stiglo 20. septembra. Odatle je vozom prevezeno u Bamako
na reci Niger i rečnim brodovima i lakim kamionima premešteno
uzvodno do Timbuktua i Gaoa. Dugo prebacivanje preko pustinje
Sahara izvedeno je karavanom kamila, sve do železničke stanice
u Kolomb-Beharu u francuskom Alžiru. Kada je zlato stiglo u
Alžir, bilo je potrebno 120 letova avionom da bi se ono prebacilo
u Marsej. Stiglo je u Berlin u Rajhsbanku u maju 1942, posle pu­
tovanja koje je trajalo dvadeset meseci.[3]

S V A K A Z L A T N A P D LU G A ukradena iz centralnih banaka

okupiranih zemalja bila je lako prepoznatljiva na međunarodnom
tržištu, zahvaljujući osobenom žigosanju koje je označavalo pore­
klo poluga. U skladu s tim, sve opljačkano zlato prolazilo je kroz
Odeljenje Rajhsbanke za dragocene metale, gde je bilo brižljivo
mereno, zavođeno u katalog i sklađišteno, bilo u berlinskoj centrali,
bilo u nekoj od ostalih dvadeset filijala. Kada je to bilo neophodno,
poluge su se pretapale u Pruskoj državnoj kovnici novca u nove po­
luge i dobijale su predratni nemački žig kako bi se prikrilo njihovo
stvarno poreklo.
Isto tako, svi zlatni predmeti oduzeti od žrtava u logorima za
uništavanje, poput zlatnih zuba i nakita, ili su se prodavali ili preta­
pali i izlivali u zlatne poluge pod firmom Degussa — Deutsche Gold
und Silber Scheideanstalt Ta kompanija je čak imala svoju topi­
onicu u Aušvicu, gde je prerađivala u prošeku jedanaest kilograma
zlata dnevno: u groznoj simetriji, Degussa i IG Farben su zajednički
posedovali firmu za proizvodnju hemikalija Degesch, koja je proiz­
vodila tablete Ciklon-B za upotrebu u gasnim komorama. Prva

75
SIVI VUK

isporuka dragocenosti koje su pripadale zatvorenicima u logorima

smrti izvršena je Rajhsbanci 26. avgusta 1942, pod nadzorom SS
kapetana Bruna Melmera. U novembru 1942, deseta isporuka
Rajhsbanci bila je prva u kojoj je bilo i zubarsko zlato, a isporuke su
se nastavile sve do kraja rata; bilo ih je ukupno sedamdeset osam.
Rajhsbanka je realizovala tržišnu vrednost svih poluga i valuta, a
prihodi su bili deponovani na specijalni SS račun pod imenom
Melmer. Sredstva su potom prebacivana na račun koji se vodio na
ime Maks Hajliger; taj račun je kontrolisao gen. SS i policije Ernst
Kaltenbruner, naslednik Rajnarda Hajdriha na mestu šefa Glavne
bezbednosne kancelarije Rajha, i gen. SS Osvald Pol, glavni up­
ravnik koncentracionih logora. To je postao fond za troškarenje
SS lidera, i odatle su se stvarali veliki depoziti i investicije u Svaj-
carskoj, uglavnom preko Banke za međunarodna poravnanja.[4]
Uprkos novostečenim zalihama opljačkanog zlata, nacistička
Nemačka nije imala direktan mehanizam plaćanja za stranu robu,
a transfer sredstava ili zlatnih poluga u drugu zemlju zahtevao je
saradnju međunarodne bankarske zajednice. Rešenje je ležalo na
nemačkom kućnom pragu, u finansijskim institucijama neutralne
Švajcarske koja je brzo prepoznala komercijalne mogućnosti u ono­
me što se dešavalo u Nemačkoj. Još 1934. godine, švajcarske banke
su uvele sistem brojevima obeleženih bankarskih računa kako bi
čuvale privatnost deponenata — naročito Jevreja koji su želeli da
iznesu svoje bogatstvo iz Nemačke — dalje od očiju nacističkog
režima. Jedino su najviši članovi uprave banaka znali za stvarni
identitet vlasnika računa. Samo u avgustul939, nekoliko nedelja
pre nemačke invazije, iz Poljske je obavljeno oko 17.000 transfera
radi čuvanja na računima u švaj carskoj banci, a kada je izbio rat, ve­
liki broj evropskih Jevreja ili njihovih imenovanih zastupnika došao
je da deponuje ušteđevinu i dragocenosti u bankama u Bazelu i
Cirihu uprkos švajcarskim pograničnim ograničenjima kojima se
kočio ulaz Jevreja. Ali te švajcarske transakcije sa žrtvama bile su
sitne u odnosu na trgovinu zlatom koja se obavljala sa grabljivcima.

□ D SA M D G PO ČETKA, NEMCI SU N A JV IŠ E
V □ L E LI Banku za međunarodna poravnanja (BIS) sa sedištem
u Bazelu.[5] Kao što je već pomenuto, ta je banka osnovana 1930.
sa ciljem da nadgleda transfer isplata nemačkih ratnih reparacija
raznim zemljama primaocima po odredbama Versajskog ugovora,

76
 NACISTI TRIJUMFUJLI

ali te odredbe je Nemačka porekla 1932. godine. Bez ikakve dr­

žavne kontrole, BIS je bila u vlasništvu zemalja članica i njom su
upravljale njihove centralne banke, uključujući i Banku američkih
saveznih rezervi, Rajhsbanku, i Englesku banku. Uloga joj je bila
da „promoviše saradnju centralnih banaka i obezbedi dodatna
sredstva za međunarodne finansijske operacije.“ Po sopstvenoj po­
velji, ona je bila imuna na konfiskaciju ili krivičnu odgovornost čak
i u ratno doba. Postupala je kao prototip svetske banke, ali radila
je isključivo u korist sopstvenih članica. Štaviše, ona je postala
koristan klub u kom su se centralni bankari i njihovo osoblje sa­
stajali jednom mesečno u prijatnom okruženju Bazela.
Sastav upravnog odbora BIS bio je intrigantan. Dva glavna di­
rektora bili su Hjalmar Šaht, bivši predsednik Rajhsbanke i mini­
star privrede Rajha, te ser Montagju Norman, guverner Engleske
banke. Njih dvojica su bili stari i bliski prijatelji koji su voleli za­
jedno dugo da šetaju šumom. Predsedavajući je bio prijazni Tomas
H. Makitrik, njujorški bankar i advokat, čije su simpatije prema
nacistima bile dobro poznate. Naklonost BIS prema Nemačkoj bila
je dodatno potvrđena time što je u upravnom odboru bio prisutan
i tadašnji predsednik Rajhsbanke, dr Valter Funk, i njegov zame-
nik Emil Pul; Herman Šmic, predsednik firme IG Farben; i baron
Kurt fon Šreder, bankar Adolfa Hitlera i vlasnik banke J. H. Stajn iz
Kelna, čiji je najzapaženiji klijent bio SS — u skladu s tim, jedan od
direktora banke Stajn bio je gen. Ernst Kaltenbruner.
Baron fon Šreder, i sam SS brigadir, bio je direktor u više od
trideset drugih kompanija, uključujući ITT u Nemačkoj. Šrederova
Hamburška banka bila je povezana sa kompanijom Dž. Henri
Šreder iz Londona, koja je postupala kao finansijski agent nemačke
vlade u Britaniji od 1938. Potonja je opet bila vlasnik Bankarske
korporacije Dž. Henri Šreder iz Njujorka; ovaj koncern se uortačio
sa Rokfelerima 1936. godine i postao Investiciona banka Šreder
Rokfeler i kompanija, gde je Alen Velš Dals — budući šef ispostave
OSS u Bernu — bio direktor. Takvo je bilo bratstvo međunarodnog
bankarstva, ujedinjeno u veri da se biznis mora nastaviti čak i u du­
binama svetskog rata.
Sve do izbijanja rata 1939, BIS je kanalisala sredstva u uku­
pnom iznosu od nekih 294 miliona švaj carskih franaka od stra­
nih investitora u nacističku Nemačku, i nastavila je da pomaže
nacistima tokom celog rata. U vreme nemačke aneksije Čeških

77
SIVI VUK

Sudeta u oktobru 1938, Narodna banka Čehoslovačke u Pragu

držala je oko 26 miliona u zlatu na računu kod BIS koji je pripadao
Engleskoj banci u Londonu. U martu 1939, pošto je okupirana
cela Čehoslovačka, Nemci su zatražili taj iznos za Rajhsbanku. BIS
je smesta udovoljila nemačkim zahtevima, ali je tražila saglasnost
Engleske banke za dovršetak transakcije, i ser Montagju Norman
je to spremno uredio. Kada je Sovjetski Savez pokušao to isto pošto
je okupirao baltičke države Estoniju, Latviju i Litvaniju 1939-40,
njegov zahtev je bio odbijen.

I A K O J E T V R D I L A D A J E N E U T R A L N A i po­
tpuno nepodmitljiva, BIS je pružala ključnu pomoć nacističkoj
Nemačkoj u potrazi za vitalnim resursima — poput gume sa Malaje
pod japanskom okupacijom, plaćene sredstvima koja su u Japan
prebačena preko BIS. Upravo je nemačka potreba za ključnim
sirovinama podsticala operacije pranja novca u BIS i švajcarskim
bankama. Slučajno, neki od najkritičnijih resursa mogli su se naći
u neutralnim evropskim zemljama — švedska gvozdena ruda,
turski hrom i portugalski i španski volfram — ovaj potonji je
bio ključna sirovina za proizvodnju tungstena, koji se koristio za
pravljenje mašinskih alata i protivoklopne municije. I Portugalijom
i Spanijom su vladali fašistički diktatori koji su gajili simpatije za
nacističke ciljeve.
Antonio de Oliveira Salazar iz Portugalije igrao je lukavu igru i
trgovao kako sa Saveznicima, tako i sa Nemačkom. Njegov režim
je zavisio od američke nafte i žita, ali on je bio spreman da prodaje
volfram po strogom sistemu kvota na osnovu principa plati pa nosi,
što je neumitno dovelo do naduvavanja cene rude — do 1943,
volfram je postigao cenu osam puta višu nego pre rata, a samo su
Saveznici platili 170 miliona dolara za volfram Portugaliji i Spaniji
za vreme Drugog svetskog rata. Dok su Britanija i Amerika plaćali
u funtama, odnosno američkim dolarima, Nemačka je morala
da plaća u zlatu. Kada je izbio rat, Salazar je proklamovao da će
Portugalija ostati strogo neutralna i da će se „držati gvozdenog
principa — nećemo pokušati da iskoristimo konflikt za finansijsku
dobit“. Godine 1939, Banco Nacional de Portugal je imala 63 tone
zlata; u oktobru 1945, njene rezerve su iznosile 356,5 tona.[5aj
Godine 1939, Španija gen. Franciska Franka — E1 Kaudilja
(Vođe) — dugovala je Nemačkoj oko 212 miliona dolara za njenu

78
 NAGISTI TRI JU M FU JU

vojnu i finansijsku podršku tokom Španskog građanskog rata 1936-

39. I mada je Španija poslala „Plavu diviziju“ fašističkih volontera
da se zajedno sa nemačkom vojskom bori protiv „Boljševika“ na
ruskom frontu, zadržala je neutralnost kako prema Nemačkoj,
tako i prema zapadnim Saveznicima. Spanija je bila spreman iz­
vor volframa i drugih visokokvalitetnih ruda, poput pirita, kao i
olova, žive, fosfata i cinka, te prehrambenih namirnica, posebno
citrusnog voća. Nemačka je sve to plaćala zlatom, proizvedenom
robom i oružjem, jednako je važna bila uloga Spanije kao kanala za
zabranjenu trgovinu s Južnom Amerikom, naročito s Argentinom,
koja se nastavila tokom celog rata uprkos savezničkoj nezakonitoj
blokadi Iberijskog poluostrva. Portugal je, sa svoje strane, obe-
zbedio sličan kanal za Brazil.
I Amerika i Britanija su kao visoki prioritet imale održavanje
neutralnosti Španije. Kada bi se Franko pridružio silama Osovine,
britanski Gibraltar bi neizbežno bio izgubljen i zapadna kapija
Sredozemnog mora bi se zatvorila, pa bi naftni tankeri Saveznika
bili primorani da plove skroz oko Afrike preko Rta dobre nade. Da
bi se Franko umilostivio, Saveznici su Španiji obezbedili velike
količine žita i naftnih proizvoda. I zaista, kompletna španska flota
tankera bila je sve vreme rata zauzeta prevozom nafte od Venecuele
do Spanije, zahvaljujući Standard oilu i Teksas oil kompaniji, koje
su se prikladno naplaćivale od američke vlade. U jednostavnom
poljoprivrednom društvu poput Spanije, taj promet je omogućio
postojanje znatnih viškova nafte preko nivoa potreba zemlje, a
razlika je prodavana Nemačkoj. Na kraju rata, Spanija je otplatila
sve svoje dugove Nemačkoj, a zlatne rezerve Madrida narasle su sa
42 miliona dolara 1939. godine na 110 miliona dolara 1945. godine.

P D R T U G A L I J A I Š P A N I J A S U U S V D J I L E faši­
stičke ideologije slične onoj u nacističkoj Nemačkoj. Teže je op­
ravdati ratnu trgovinu u jednoj liberalnoj demokratiji poput one
u neutralnoj Švedskoj. Švedska je posedovala mineralne resurse
od apsolutno ključne važnosti za nacističku ratnu mašinu — gvo­
zdenu rudu, ključni sastojak čelika. Ogromni švedski rudnici
Kiruna-Gelivare u Laponiji sadržali su gotovo 90 procenata ev­
ropske gvozdene rude visokoprocentnog sastava; švedski izvoz
rude održavao je nemačku industriju čelika godinama i sa tim se
nastavilo sve do novembra 1944. Jedan od glavnih razloga za

79
SIVI VUK

nemačku okupaciju Danske i Norveške 1940. godine bila je zaštita

obalskih morskih puteva kojima su se neprestano prevozile te
zalihe gvozdene rude, u količini od oko 10 miliona tona godišnje.
Švedska je isto tako bila i najveći proizvođač kugličnih ležajeva
bez kojih nije mogao nijedan moderan sistem naoružanja. Ame­
rički obaveštajci su izračunali da bi nemačka ratna mašina bila
primorana da se zaustavi za šest meseci ako bi joj se uskratila
švedska gvozdena ruda i kuglični ležajevi proizvedeni u Svenska
Kullagerfabriken (SKF) — kompaniji koja je pripadala Enckilda
banci iz Stokholma. Od 100 miliona kugličnih ležajeva koje je
svake godine koristila nemačka ratna industrija, 60 procenata je
bilo proizvedeno u pogonima - podružnicama SKF-a u Švajnfurtu
i Kanštatu u Nemačkoj, dok je većina preostale količine pristizala
iz fabrika u Švedskoj.
Za sve te proizvode plaćalo se u zlatu ili švajcarskim francima.
Za vreme Drugog svetskog rata, Švedska je dobila 65,7 tona
zlata, uključujući i 6,6 tona od žrtava Holokausta. Mehanizam je
bio jednostavan. Opljačkano zlato se prebacivalo u Švaj carsku u
dipolomatskoj pošti kako bi se izbegli švaj carski carinski propisi,
i deponovano je u Švaj carskoj narodnoj banci u Bernu, BIS,
švaj carskoj Union banci, Svaj carskoj bankarskoj korporaciji, Cré­
dit Suisse i drugim finansijskim institucijama. Te banke su onda
naplaćivale proviziju — obično 5 procenata — za skladištenje pre
otpreme u centralnu banku zemlje primaoca. To je podrazumevalo
prevoz zlata avionima, konvojima kamiona, ili brodom, uz osi­
guranje švaj carskih osiguravajućih kompanija. Na primer, izme­
đu maja 1942. i februara 1943, serija konvoja od ukupno oko 280
kamiona sa nacionalnim zastavama Švaj carske, prevezla je zlatne
poluge u vrednosti do 400 miliona dolara kroz okupiranu Fran­
cusku do Španije i Portugalije.
U drugoj polovini rata, sve neutralne zemlje su trpele snažan
pritisak Saveznika da ne primaju plaćanja ni za kakvu robu ili
usluge u nacističkom zlatu. Viši zvaničnici Švaj carske narodne ban­
ke (SNB) smislili su domišljatu šemu da izbegnu takvu cenzuru.
Sada je Rajhsbanka jednostavno prodavala svoje zlato švajcarskim
bankama u zamenu za valutu, obično švaj carske franke. Taj novac
je onda bio deponovan na račun zemlje primaoca u Švaj carskoj
narodnoj banci. Dotična zemlja je potom mogla da prebaci sredstva
kući ili kupi „oprano“ zlato od SNB — koja je, naravno, uzimala

BD
 NACISTI TR IJ UM FU JU

proviziju za svaku transakciju. Od 890 miliona dolara u zlatu ko­

jima je finansirana nacistička ratna mašina, 388 miliona je išlo kroz
Švaj carsku narodnu banku, a sličan iznos, 378 miliona, preko Banke
za međunarodna poravnanja. [6]
Mnoge druge švaj carske finansijske institucije okoristile su
se od veze s nacistima. Nacistički zvaničnici i SS lideri sakrili su
u Nemačkoj nepoznatu količinu zlata, valute i umetničkih dela
vrednih milione i milione dolara. Tamo je plen bio sakriven na ra­
čunima obeleženim brojevima, imunim na proveru, zahvaljujući
švaj carskim zakonima o bankarskom poslovanju prvobitno pro­
glašenim 1934. godine kako bi se omogućila anonimnost jevrej-
skim deponentima koji su bežali iz kandži nacističkog režima.
Kao što je francuski pisac i diplomata Fransoa-Rene de Satobrijan
(1768-1848) jednom primetio: „Švajcarci, neutralni u vreme ve­
likih revolucija u zemljama oko nje, obogatili su se na bedi drugih,
i zasnovali banku na nesreći drugih država.“ [7]

B 1
 6. poglavlje

O rlov let
i Va t r e n a zemlja

D D L E T A 1 9 4-3, proizvodni kapaciteti Sovjetskog Saveza

oporavili su se od razornog učinka Hitlerove Operacije Barbarosa
započete dve godine pre toga. Suočene s napredovanjem Vermahta
u leto 1941, čitave fabrike za proizvodnju naoružanja bile su pre­
seljene na istok iza Uralskih planina, izvan domašaja okupatora.
Tenkovi i avioni su se sada proizvodili u količinama bez presedana
dok su zalihe po osnovu pomoći iz Amerike, Britanije i Kanade
značajno doprinele borbenim mogućnostima Crvene armije.
U julu 1943, Vermaht, bolno reorganizovan posle gubitaka kod
Staljingrada, pokrenuo je veliku ofanzivu sa šifrovanim imenom
Operacija Citadela na isturenu poziciju Kursk u centralnoj Ukraji­
ni, gde su bile koncentrisane gotovo dve trećine svih sovjetskih
oklopnih bojnih vozila, aviona i artiljerijskih oruđa. U teškoj borbi s
ogromnim gubicima, koja je trajala osam dana, nemačke i sovjetske
snage su se međusobno saterale u pat-poziciju. Centralna i Južna
nemačka armijska grupa izgubile su gotovo trista tenkova, a Sovjeti
triput toliko — ali Crvena armija je i dalje kontrolisala bojište i
lakše je mogla da nadoknadi takve gubitke. Nade Nemačke da će
poraziti Sovjetski Savez konačno su propale. Uprkos nemačkoj
propagandi koja je proglašavala brojne „defanzivne trijumfe“ u
nastupajućim mesecima, Ostheer ili Istočna armija nikada više nije
uspela da pokrene veliku ofanzivu na Ruskom frontu. Otad pa
nadalje, Crvena armija je započela s neumoljivim napredovanjem
na zapad, prema granicama Nemačke.[l]
Istog meseca kada se dogodila i bitka za Kursk, zapadni Savezni­
ci su izvršili prvu invaziju u Evropi amfibijskim iskrcavanjem na

B2
 NACISTI TRIJUMFU JU

Siciliju; Operacija Haški je krajem avgusta očistila ostrvo od ne­

mačke vojske, otvorivši tako put prema italijanskom kopnu. Rajhs-
lajter Martin Borman je shvatio da ti vojni porazi, iako će se rat
nastaviti, predstavljaju pogrebna zvona za Treći Rajh. Došlo je
vreme da se planira ono što je ranije bilo nezamislivo — kako da
se spasi nešto iz eventualnog poraza nacističke Nemačke. Za to je
najpre bio neophodan novac.

□ T K A D J E P R I S T U Pl □ P A R T I J I 1926. godine, Bo­

rman je prikupio mnogo miliona rajhsmaraka za NSDAP i različite
fondove koji su služili tome da održavaju Firerov raskošan stil života.
Bila je to veština koju on nikada nije izgubio tokom dugogodišnje
službe Adolfu Hitleru. Njegova sposobnost za poslovanje bila je
legendarna i brzo je umeo da prepozna svaku priliku za zgrtanje
novca. Borman je bio taj koji je organizovao neke prodaje „degene-
risane umetnosti“, a među njima je bila i jedna licitacija održana
30. juna 1939, u Grand hotel nacionalu u švajcarskom jezerskom
gradu Lucernu. U ponudi je bilo nekih 126 slika i skulptura, među
njima i dela Zorža Braka, Paula Klea, Vinsenta van Goga, Anrija
Matisa i Pabla Pikasa odnesena iz muzeja u Berlinu, Bremenu,
Kelnu, Drezdenu, Esenu, Frankfurtu i drugih zbirki. Remek-delo
Pabla Pikasa iz njegovog Plavog perioda, Čovek koji pije apsint,
oteto od jevrejske porodice Seps, prodato je na licitaciji za samo
12.000 švajcarskih franaka (odnosno 2.700 američkih dolara
1939, što odgovara današnjem iznosu od oko 42.000 dolara; u
junu 2010, Umetnička fondacija Endru Lojd Veber prodala ga je
za 52,5 miliona dolara). Svi prihodi od te švaj carske licitacije, oko
500.000 švaj carskih franaka, bili su konvertovani u britanske funte
i deponovani u banku Dž. Henri Sreder i kompanija u Londonu, na
raspolaganju isključivo Bormanu; nemački umetnički muzeji nisu
dobili niti jedan jedini fenig.[2]
Po izbijanju rata, Borman je bio rešen da Nacistička partija
dobija pravedan deo od svega što se opljačka u okupiranim zem­
ljama. Posle invazije zemalja Beneluksa, dijamantska četvrt u
Amsterdamu pala je u ruke Vermahta. Oko 940.000 karata bruše-
nih i industrijskih dijamanata sa još 290.000 karata dijamanata iz
Belgije, bilo je konfiskovano i prerađeno preko kompanije Johan
Urbanek iz Niremberga.[3] Takvi predmeti velike vrednosti i male
zapremine bili su naročito korisni za Bormanove planove da raširi

83
SIVI VUK

pipke partije po ćelom svetu. Pogotovo su mu omogućavali da ste-

kne potpunu kontrolu nad Auslands-Organisation NSDAP (Ino­
stranom organizacijom) u kojoj su bili članovi partije nastanjeni
izvan nemačkog Rajha, poput onih na Iberijskom poluostrvu i u
Latinskoj Americi. Inostrana organizacija je isto tako bila odličan
paravan za prikupljanje obaveštajnih podataka i sredstvo za mani-
pulisanje ili podmićivanje stranih političara kako bi podržavali
nacističke ciljeve.
U tom cilju, Borman je stekao sopstvene vazdušne i pomorske
linije za slanje svojih ilegalnih lobista i finansijskih sredstava širom
sveta. Među njima su bile već pomenuta španska pomorska linija
Compania Naviera Levantina i italijanska vazdušna kompanija
LineeAeree Transcontinentali Italiane (LATI). Ova potonja je oba­
vljala predratne letove za Južnu Ameriku iz Rima, preko Sevilje
u Španiji do Vilja Cisnerosa u španskoj Sahari, a onda do Sala na
portugalskim Zelenortskim ostrvima, pa preko Atlantika do Natala
ili Resifea u Brazilu, sa poslednjim etapama do Rio de Žaneira i
Buenos Airesa. Zahvaljujući tome, Borman je stvorio redovni
kanal za prebacivanje ljudi i tovara u Iberiju i Južnu Ameriku
ne koristeći avione Luftvafea niti kompromitujući nacionalnog
avio-prevoznika, Lufthansu. Letelica koju je najviše voleo bio je
tromotorac Savoja-Marketi 75 GA (za grande autonomia ili ,,da-
lekosežnost“), sa teretnim kapacitetom nešto većim od jedne
tone i dosegom od 7.000 kilometara. To ga je činilo idealnim za
prevoz predmeta kao što su umetnička dela, drago kamenje ili
velike isporuke gotovine za nemačke ambasade i konzulate u Južnoj
Americi. Na povratnim letovima, ovi avioni su prevozili veoma
vredne minerale i druge resurse.[4j
Veliki deo novca koji se slao nemačkim ambasadama širom
sveta za finansiranje Borman ovih zavera činili su zapravo falsifikati
britanskih novčanica od pet, deset, dvadeset i pedeset funti koje
su se teže prepoznavale kao lažne na tako dalekim mestima. Lažne
novčanice su se proizvodile od decembra 1942. do februara 1945.
za vreme Operacije Andreas, a pravila su ih 142 jevrejska zatvoreni­
ka u Blokovima 18 i 19 u koncentracionom logoru Sašenhauzen
blizu Berlina. Taj program je bio poznat i kao Operacija Bernhard
po čoveku koji je rukovodio tom prevarom, SS maj. Bernhardu
Krigeru. Kada je konačno nabavljen potreban tip hartije, falsifiko-
vane su novčanice u funtama različitih denominacija, u nominalnoj

S4
 NACISTI TRI JUMFU JU

vrednosti od 134.609.945 funti što je odgovaralo iznosu od 377

miliona dolara 1944, ili 4,6 milijardi dolara danas, i predstavljalo
oko 10 procenata svih britanskih banknota u cirkulaciji. Prvobitna
zamisao bila je da se lažne novčanice u zavežljajima izbacuju iznad
Britanskih ostrva kako bi se destabilizovala britanska privreda, ali
od 1943. godine, Nemačka nije imala dovoljno aviona na raspo­
laganju kako bi obavila tu operaciju. Umesto toga, novčanice su se
prale preko švaj carskih banaka ili stranih kompanija, pogotovo u
Holandiji, Italiji i Mađarskoj.[5]
Za Bormana je sada bio imperativ da prebacuje novac u svim
oblicima i formama — lažan, ukraden, pa čak i legitimna državna
sredstva — u bezbedna inostrana utočišta. To je postizao kroz
deo operacije sa šifrovanim nazivom — Projekt Orlov let —
koja je obuhvatala otvaranje bezbroj računa u stranim bankama i
ulaganje sredstava u strane kompanije kojima su upravljali skriveni
nemački interesi. [6] Na primer, između 1943. i 1945, više od dve
stotine nemačkih kompanija osnovalo je podružnice u Argentini.
Novac i druga aktiva, poput industrijskih patenata, prenošeni su
preko paravan kompanija u Švajcarskoj, Španiji i Portugaliji do
argentinskih ogranaka nemačkih banaka poput Banco Alemán. Sre­
dstva su se onda kanalisala nemačkim kompanijama koje su radile
u Argentini, kao što je bio proizvođač automobila Mercedes Bene
— bila je to prva fabrika Mercedes Benca podignuta van Nemačke.
Te kompanije su zauzvrat naplaćivale od svojih matičnih firmi u
Nemačkoj više cene za proizvode poreklom iz Argentine; na primer,
proizvodna cena Mercedesovog kamiona mogla je biti 5.000 dolara,
ali Mercedes Bene Argentina je od Mercedes Benca Nemačka
dobijao fakturu na 6.000 dolara za sastavne delove. Razlika između
stvarne cene i onoga što se plaćalo u potaji se sklanjala na bankarske
račune sa kojih se mogla podizati posle rata, bez ikakvog straha od
provere argentinskih vlasti, a kamoli Saveznika. Iste te kompanije
su postale izvor zaposlenja za nacističke ratne zločince u bekstvu
posle 1945. Na primer, SS p.puk. Adolf Ajhman je radio u fabrici
Mercedes Benca u Gonzales Katanu, u predgrađima Buenos Airesa,
pod imenom Rikardo Klement, od 1959. godine sve dok ga agenti
Mosada, izraelske državne obaveštajne agencije, nisu odatle oteli
11. maja 1960.
Bormanov postupak pranja para ponavljao se sa kompanijama
u Portugaliji, Španiji, Švedskoj i Turskoj. Do 1945. godine, on je

BS
SIVI VUK

nakupio oko 18 miliona dolara u švedskim krunama i 12 miliona

dolara u turskim lirama, sa najvećim depozitima u Stokholmskoj
Enskilda banci te Dojče banci i Dojče Orijent banci, koje su se
nalazile u Istanbulu.
Drugi glavni aspekt Projekta Orlov let bilo je pribavljanje
deonica ili udela u kapitalu stranih kompanija, naročito u Severnoj
Americi. Za ovo, Borman se obratio starom majstoru te igre, kom­
paniji IG Farben. Još otkad je osnovan 1926, IG Farben je kupo­
vao brojne američke kompanije kao deo svog kartela koji se
protezao širom sveta. U vreme kada je Nemačka objavila rat
Sjedinjenim Državama, ubrzo posle Perl Harbora, IG Farben je
imao većinski udeo u 170 američkih kompanija i manjinski udeo
u njih 108. Borman se za savet obratio njihovom predsedniku,
Hermanu Šmicu, i bivšem ministru privrede Rajha, dr Hjalmaru
Šahtu. Oni su zajednički bili u mogućnosti da koordiniraju transfer
nacističkih sredstava preko švajcarskih banaka, preko Banke za
međunarodna poravnanja, ili preko trećih strana i kompanija.
Kao primer za to, švedska braća Jakob i Markus Valenberg su
preko svoje Stokholmske Enskilda banke (SEB) kupila Američku
Boš korporaciju, američku podružnicu firme Robert Boš GmbH
iz Štutgarta, u ime i za račun Borman ove „Organizacije“, ali sa
Valenbergovima kao nominalnim vlasnicima. Za taj trud im je
bilo plaćeno zlatnim polugama težine 1.066 kilograma koje su
deponovane na švaj carski račun sa šifrovanim brojem SEB. Ta
stokholmska banka je kupovala za Bormana i akcije na Njujorškoj
berzi i davala velike kredite fabrici Norsk Hydro ASA u Rjukanu,
u Norveškoj, koja je bila ključna za proizvodnju „teške vode“
za nacistički program atomskog naoružanja. Ne mora ni da se
napominje, IG Farben je bio većinski akcionar u Norsk Hydro ASA.
[7]
Na taj način je Borman uspeo da stvori oko 980 paravan kom­
panija, s tim da je njih 770 bilo u neutralnim zemljama, i to 98 u
Argentini, 58 u Portugaliji, 112 u Španiji, 233 u Švedskoj, 234 u
Švaj carskoj i 35 u Turskoj — nema sumnje da je bilo i drugih čije
postojanje nikada nije otkriveno.[7a] Svaka od njih je bila kanal
za iznošenje kapitala iz Nemačke, i samo je čekala đa Borman izda
naređenje kada za to kucne pravi čas. U najboljoj tradiciji IG Far­
ben, krajnje vlasništvo nad kompanijama bilo je pomno čuvana taj­
na koju su skrivala brojna okolišanja, što je sažeto opisao slavni no­

B6
 NACISTI TRIJUMFU JU

vinar CBS radija Pol Maning, pisac knjige ‘Martin Borman: Nacista
u izgnanstvu: „Borman je koristio sva poznata sredstva kako bi pri­
krivao vlasništvo i način poslovanja u njima: koristio je zastupnike,
ugovore o opcijama, ugovore o pulu akcionara, blanko ovlašćenja,
depozite za odložena plaćanja, zaloge, kolateralne kredite, prava
preče kupovine, ugovore o upravljanju, servisne ugovore, patentne
ugovore, kartele i postupke zadržavanja sredstava.“[8] Najvažniji
od tih instrumenata bile su deonice na donosioca. To su hartije
od vrednosti koje izdaju banke, kompanije ili čak vlade, često u
krizna vremena, u bilo kojoj vrednosti. One se ne registruju; ne
vodi se evidencija o vlasnicima ili bilo kojim transakcijama u vezi s
njima, pa su zato veoma privlačne investitorima koji žele da ostanu
anonimni. Ko god fizički drži papir na kojoj je obveznica izdata,
poseduje hartiju od vrednosti, tako da se obveznica na donosio­
ca izdata u Cirihu može nesmetano unovčiti u Buenos Airesu ili
drugde. Kao što je Hitler rekao Bormanu: „Zakopaj duboko svoje
blago, jer će ti trebati da osnuješ Četvrti Rajh.“[9]

□ D P O T R E B E DA S E □ B E Z B E D E F I N A N S I J -
S K A S R E D S T V A T R E Ć E G R A J HA N E D D V D -
J IVA J E BI L A potreba da se sačuvaju nacističke vođe, pose­
bno Adolf Hitler i njegova najbliža svita. Svako pribežište za Hitlera
moralo se odabrati s pažnjom. Kada su Britanci bili suočeni sa
sličnom situacijom u leto 1940, bila je to relativno jednostavna
stvar; ukoliko pretnja invazije preko Kanala postane realna, a plano­
vi za sprečavanje nemačkog iskrcavanja propadnu, moćna Kraljev­
ska mornarica će prevesti kraljevsku porodicu i vladu u Kanadu, da
nastave rat iz dominiona i kolonija. S druge strane, Nemačka nije
više imala prekomorsko carstvo, pošto su joj Versajskim ugovo­
rom 1919. godine bile oduzete malobrojne kolonije u Africi i na
Pacifiku.
Međutim, još je postojala neka vrsta faktičke nemačke preko­
morske kolonije u Latinskoj Americi, gde je mnogo hiljada Nema-
ca emigriralo u prethodnoj generaciji. Te zajednice su bile ko­
hezivne i komercijalno aktivne, a Borman je do njih imao pristup
preko NSDAP Auslands-Organisation. Skrenuta mu je pažnja na
dosije koji je za vreme Prvog svetskog rata napisao mladi pomorski
obaveštajni oficir Vilhelm Kanaris, opisujući svoje bekstvo 1915. iz
zatočeništva u Čileu preko Patagonije — ogromne, slabo naseljene

87
SIVI VUK

oblasti južnog Čilea i Argentine u kojoj je preovlađivala populacija

nemačkih doseljenika.
Por. Kanarisa je skrivala nemačka zajednica u okolini gradića
u podnožju Argentinskih Anda. Njegova izolovanost i snažan ne-
mački patriotski uticaj među tamošnjim stanovništvom bili su
značajni faktori. Međutim, ako se ovo mesto odabere za takav po­
svemašnje važan i vrhunski tajan projekat, stav argentinske vlade
biće podjednako značajan. Na svu sreću, vojni puč u Buenos Airesu
izvršen u junu 1943. doveo je na vlast režim koji je podržavao
nacističku Nemačku — štaviše, visoko pozicionirani član nove
vlade, puk. Huan Domingo Peron, već je bio dve godine na platnom
spisku nemačke obaveštajne službe. Pošto su ogromna sredstva već
bila deponovana u Argentini, na vlasti je bio kooperativni režim, a
značajan deo industrije i trgovine u toj zemlji posedovali su ljudi
nemačkog porekla, sklopile su se kockice za izvršenje dogovorenog
plana.
Bormanov plan je dobio šifrovano ime Aktion Feuerland (Pro­
jekt Vatrena zemlja) što se odnosilo na južni kraj Patagonije, ar­
hipelag Tierra del Fuego (što je na španskom „Vatrena zemlja“).
Cilj plana bio je da se stvori tajno skrovište za Hitlera sposobno
da se samo održava, usred blagonaklone nemačke zajednice, na
odabranom mestu blizu grada San Karlos de Bariloče na krajnjem
zapadu argentinske pokrajine Río Negro. Tu se Fireru mogla pru­
žiti potpuna zaštita od spoljnog sveta pošto su svi pristupni
putevi drumom, železnicom ili vazduhom bili u rukama Nemaca.
Sredinom 1943, Bormanov glavni agent u Buenos Airesu, bankar i
milioner po imenu Ludvig Frojde, prionuo je na posao.[ 10]

BS
 SIVI V U K

MLADI ALEN VELŠ DALS

u svojoj kancelariji u Stejt
departmentu, 1924. Alen Dals je
pristupio OSS 1942. godine pre
nego što se u oktobru preselio u
Bern, u Švajcarsku, gde je postao
jedan od najuspešnijih
koordinatora špijuna u Drugom
svetskom ratu, sa brojnim
kontaktima širom okupirane
Evrope i sa nacističkom
i:.v , . : . : ' : vrhovnom komandom.

ALEN VELŠ DALS [levo] dočekuje svog brata Džona Fostera Dalsa
posle leta 4. oktobra 1948. Posle rata, Alen Dals je postao direktor
Centralne informativne agencije dok je Džon Foster Dals postao
državni sekretar u Ajzenhauerovoj administraciji. Zajedno, oni su bili
među najuticajnijim američkim zvaničnicima u periodu odmah posle
rata i vodeći akteri hladnoratovskog sukoba sa Sovjetskim Savezom.

I
 SIVI V U K

RAJHSLAJTER MARTIN BORMAN

je stajao u senci svog obožavanog
Firera, Adolfa Hitlera, i odano mu
služio od 1933. pa do kraja života.
Upravo je Bormanov smisao za posao
doneo Hitleru ogromno bogatstvo i
omogućio nastanak plana Aktion
Feuerland kako bi Firer mogao da
pobegne u Argentinu.

VILHELM „STARI LISAC“ KANARIS

bio je načelnik Abvera, nemačke
vojnoobaveštajne organizacije, od
1935-44. Bio je briljantni koordinator
špijuna, ali se isto tako starao da mu
najbliži saradnici ne budu članovi
Nacističke partije. I pre izbijanja rata,
Kanaris je bio aktivan u nemačkom
pokretu otpora koji je isprva pokušavao da
osujeti, a potom i da zbaci Hitlera s vlasti
— bila je to grupa koju je Gestapo nazivao
Schwarze Kapp eile (Crni orkestar),
a OSS „Razbijači.“

HAJNRIH HIMLER
IHERM AN GERING
se rukuju na jednom prijemu
Nacističke partije u aprilu 1934.
Do 1943, njih dvojica će se
priključiti zaveri Jozefa Gebelsa i
Alberta Spera da se spreči Bormanov
plan za uspostavljanje Trojnog veća;
u isto vreme, Himler je učestvovao u
zasebnoj zaveri sa Bormanom kako
bi stekao veću vlast na uštrb
Geringa. Takve podele u nacističkoj
hijerarhiji dopuštale su Hitleru da
vlada Trećim Rajhom
neprikosnoveno i apsolutno.
 SIVI V U K

BERLINSKA ULICA posle Kristalne noći, 9. novembra 1938:

Jedna od mnogobrojnih jevrejskih radnji sa razbijenim pročeljem. Te noći su
jevrejske kuće, imanja i sinagoge širom Nemačke i u delovima Austrije
napadnute u orgiji uništenja — bilo je to za nemačke Jevreje najjasnije
upozorenje do tada na to u kakvoj su opasnosti.

HAJNRIH HIMLER,
ispituje SS komandante
Rajnharda Hajdriha, Hajnriha
Milera, Artura Nebea i Franca
Jozefa Hubera o dnevnim
poslovima u sedištu Gestapoa
u Berlinu, negde 1939.
Ovi nacisti su bili među
glavnim tvorcima Konačnog
rešenja — istrebljenja
evropskih Jevrej a, zajedno sa
drugim „untermensch“, što je
bio naziv kojim su nacisti
nazivali one koje su smatrali
„nižom rasom.“

III
 SIVI V U K

POSLE PADA Francuske,

Adolf Hitler je 23. juna
1940. otišao u trijumfalni
obilazak Pariza. Ovde on
pozira za kameru ispred
Ajfelove kule u društvu
svog omiljenog arhitekte,
Alberta Spera (levo), i
omiljenog vajara, Arna
Breke ra. Njegova poseta
Parizu označila je početak
nacističkog otimanja
umetnina u Francuskoj i
zemljama Beneluksa radi
hranjenja Hitlerove
požude za najvećim
umetničkim delima
zapadne civilizacije.

ADOLF HITLER SE OPUŠTA

u omiljenom planinskom
letnjikovcu Berghof u Bavarskim
Alpima zajedno sa svojom
ljubavnicom Evom Braun i
njihovim psima, negde oko 1940.
Hitler drži povodac svog
nemačkog ovčara, ženke Blondi.
Hitler je izjavio da „žena mora biti
slatka, mazna, naivna i sitna —
nežna, mila i priglupa.“ Eva Braun
je zadovoljavala sve te uslove.

IV
 SIVI V U K

URSULA „UŠI“ HITLER je bila kćerka Hitlera i Eve Braun. Ovde Hitler i Uši
poziraju za sliku snimljenu u Berghofu, negde oko 1942. Novinarima je rečeno da je
ta devojčica Uši Šnajder, kćerka Herte Šnajder, prisne prijateljice Eve Braun još iz
detinjstva. Frau Šnajder i njena „deca“ provodili su mnogo vremena u Berghofu,
Hitlerovom imanju u Bavarskoj.

V
 SIVI V U K

ADOLF HITLER, SA BORMANOM koji kao i uvek stoji iza njega, okružen
oficirima posle neuspešnog atentata 20. jula 1944, u Wolfschanze ili Vučjoj jazbini,
Firerovom poljskom glavnom štabu u Istočnoj Pruskoj.
Gen. Alfred Jodl, sa zavojem oko glave, nalazi se na desnoj strani.

GRUPA visokih nacističkih zvaničnika okupljena 1944. u Wolfschanze. Sasvim levo

je ministar inostranih delajoakim fon Ribentrop. Do njega je gen. Luftvafea Bruno
Loerzer, prijatelj feldmaršala Hermana Geringa, koji stoji u sredini. Do njega je
adm. Karl Denic, koji je postao predsednik Rajha po Hitlerovom odlasku u
Argentinu. Ključni čovek za uspeh plana bio je gen. Herman Fegelajn, koji stoji
sasvim desno, prekrštenih ruku, a na rukavu mu se vidi traka sa znakom jedinice
Vafen SS kojom je komandovao u leto 1943, 8. SS konjičke divizije „Florijan Gejer.“

VI
 SIVI V U K

VELIKA TROJKA —
Vinston Cerčil, Frenklin D.
Ruzvelt ijo sif Staljin — na
konferenciji u Jalti na Krimu,
u februaru 1945. Tada je
Ruzvelt već bio teško
bolestan i još nije shvatao
kakvu opasnost predstavlja
Sovjetski Savez i njegov
destruktivni komunistički
režim za Evropu i ceo svet,
uprkos upozorenjima Cerčila
i drugih kao što je Alen Dals.

IJAN FLEMING, 1960.

Fleming, popularan kao tvorac izmišljenog
špijuna Džejmsa Bonda, bio je tokom rata
britanski pomorski obaveštajni oficir. 30. jedinica
komandosa (30 CU), koja je imala zadatak da
prikuplja vojnoobaveštajne dokumente i
primerke neprijateljske tehnologije naoružanja
pre nego ovi budu sakriveni ili uništeni, bila je još
jedno Flemingovo čedo.

GEN. DVAJT D. AJZENHAUER,

Vrhovni saveznički komandant,
u pratnji gen. Omara N. Bredlija
i gen. puk. Džordža S. Patona Mlađeg,
pregleda neke od slika iz skrovišta u
rudniku soli, u aprilu 1945.
U februaru 1945, najveći deo preostalih
nemačkih zlatnih rezervi i monetarnih
sredstava, uključujući i milijardu
rajhsmaraka, prebačen je u rudnike soli
u Merkersu. Ostatak je zadržan u
Rajhsbanci u Berlinu, gde je to poharao
gen. Emst Kaltenbruner u najvećoj
pljački banke u istoriji.

VI I
 SIVI V U K

ZAROBLJENICI u barakama za robovsku radnu snagu u Buhenvaldu, fotografisani

16. aprila 1945, kada su logor oslobodili američki vojnici. Koncentracioni logor kod
Buhenvalda davao je robove za izgradnju raketa V-2 na podzemnim montažnim
trakama Mittelwerka kod Nordhauzena. Između 20.000 i 30.000 ljudi umrlo je u
uslovima krajnje bestijalnosti proizvodeći Hitlerovo oružje odmazde.
Treba obratiti pažnju na zarobljenika u drugom redu odozdo, šestog s leve strane,
jer to je Eli Vizel, jevrejsko-američki dobitnik Nobelove nagrade za 1986, poznat
kao „glasnik čovečanstva.“

VI I I
II D E D

LOVCI
Fotografija sa prethodne strane:

U aprilu 1945, američka 90. pešadijska

divizija otkrila je riznicu nacističkog
plena i umetnina u rudniku soli
u Merkersu, Nemačka.
 7. poglavlje

CRVENDKDŠCI
I PRIVATNE VDJSKE

M E Đ U B R I T A N S K I M S N A G A M A koje su se iskrcale u
francuskoj Severnoj Africi za vreme Operacije Baklja u novembru
1942. bila je i nova jedinica u svojoj prvoj velikoj operaciji — 30.
jedinica komandosa (CU). Prevashodno, 30 CU je imala zadatak
prikupljanja vojnoobaveštajnih dokumenata i neprijateljske tehno­
logije naoružanja pre nego oni budu sakriveni ili uništeni. Ta jedini­
ca je osnovana u Britanskom admiralitetu, a Kraljevska mornarica
je bila naročito željna da se dočepa bilo kakvih obaveštajnih po­
dataka u vezi sa sofisticiranim mašinama za šifrovanje Enigma koje
su korišćene za komunikaciju sa podmornicama adm. Denica na
moru. Jedinica komandosa mornaričke obaveštajne službe bila
je plod zamisli st. por. Ijana Fleminga iz Kraljevske mornaričke
dobrovoljačke rezerve (RNVR) — budućeg tvorca najpoznatijeg
izmišljenog špijuna Džejmsa Bonda. Fleminga je 1939. regrutovao
viceadmiral Džon Godfri, direktor mornaričkih obaveštajaca, kao
svog ličnog pomoćnika. Dvadeset četvrtog marta 1942, Flemingov
predlog nove jedinice našao se na admiralovom stolu.[l]
Na Fleminga su uticali poduhvati Abwehrkommando — nema-
čkih tajnih specijalnih snaga, često prerušenih u savezničke ili
neutralne uniforme.[2] Abwehrkommando su se najefikasnije po­
kazali protiv Saveznika u vreme okupacije Holandije, Jugoslavije,
Grčke, Krita i SSSR-a. Formirana 15. oktobra 1939, kao deo
Abvera adm. Kanarisa, sa tajanstvenim nazivom Lehr und Bau
Kompanie zbV 800 (Četa za specijalne dužnosti i inženjeriju br.
800) ta jedinica je imala za zapovednika kap. Teodora fon Hipela,

s i
SIVI VUK

a baza joj je bila u barakama Generalfeldzeugmeister-Kaserne u Bra-

ndenburgu, u Pruskoj. Potom je jedinica usvojila ime tog grada
kao svoj neformalni naziv — Brandenburžani. Dvadesetog maja,
za vreme prvog nemačkog desanta na aerodrom Maleme tokom
prve nemačke vazdušne invazije ostrva Krit, jedinica specijalaca
predvodila je napad na britanski štab, sa posebnim zadatkom da
dođe do vojnih obaveštajnih dokumenata i šifarnika — na svu
sreću, tamo nisu pronašli ništa što bi se odnosilo na obaveštajce
Ultre (videti 1. poglavlje, strana 33). Upravo su izveštaji o toj misiji
podstakli Ijana Fleminga da napiše svoj predlog Godfriju kako bi
se osnovale slične specijalne snage.
Od samog početka, Flemingovi „Crvenokošci“, kako je voleo da
ih naziva, dobili su tajno ime Posebna inženjerijska jedinica brigade
Specijalne službe, koja je bila pod operativnom kontolom šefa za
kombinovane operacije, adm. lorda Luisa Mauntbatena. U skladu s
tim, po završetku obuke, pripadnici jedinice imali su pravo da nose
priželjkivanu zelenu beretku, kao i da primaju dnevni džeparac za
specijalnu službu povrh plate. Potom je naziv grupe promenjen
u 30. jedinicu komandosa, pri čemu se broj „30“ odnosio na broj
sobe u Admiralitetu u londonskom Vajtholu, u kojoj je sedela
Flemingova legendarna sekretarica, gospođica Margaret Priesku,
profesorka istorije sa Univerziteta Liđs i inspiracija za gospođicu
Manipeni u njegovim romanima o Džejmsu Bondu.[3]
Jedinica se sastojala od tri elementa: Kraljevske čete marinaca
br. 33, koja je učestvovala u borbama tokom operacija; Kopnene
armijske čete br. 34; i 36. čete Kraljevske mornarice. Prvobitno je
tu trebalo da bude i 35. četa RAF, ali Kraljevsko vazduhoplovstvo
nikada nije poslalo neophodno ljudstvo. Kao i sve takve jedinice
specijalnih snaga, 30. CU je privukla izvesne neobične likove.
Njen prvi zapovednik bio je kom. Robert „Crveni“ Rajder, iz
Kraljevske mornarice, koji je upravo bio odlikovan Viktorijinim
krstom, vrhovnim britanskim ordenom za hrabrost u borbi, za
izuzetno junaštvo i vodstvo prilikom uništenja vitalnih prevodnica
normandijskog doka kod Sent Nazera tokom Operacije Kočije,
izvršenog početkom godine. Taj briljantan, ali skup napad onemo­
gućio je Kriegsmarine da stekne dokove na obali Atlantika za svoje
najveće brodove poput Tirpica.
I premda je formacijski spadala pod Kombinovane operacije,
30. CU je odgovarala neposredno Flemingu kao ličnom asistentu

92
 LDVCI

direktora mornaričke obaveštajne službe. Jedinica je prvi put bila

raspoređena tokom Operacije Jubilej, zlosrećnog napada na Dijep
12. avgusta 1942, ali njihova topovnjača HMS Skakavac bila je
nekoliko puta pogođena topovskom vatrom i primorana da se udalji
na pučinu pre nego što su trupe mogle da se iskrcaju. Jedan od glavnih
razloga za propast Operacije Jubilej bila je činjenica da su nemački
signalni obaveštajci razbili šifre Kraljevske mornarice i dobro su znali
za planirani napad nekih pet dana pre njegovog početka.

Z A □ P E R A Č I J U B A K L J A , 30. jedinica komandosa iskr­

cala se sa broda HMS Malkolm 8. novembra 1942. kod Sidi Feruha
u Alžirskom zalivu, zajedno s udarnom jedinicom američke vojske
iz 34. američke pešadijske divizije. Napredujući sa pešađijom na
čelu, četa br. 33 pod komandom por. Danstena Kertisa, RNVR,
zauzela je nekoliko zgrada u potrazi za obaveštajnim podacima.
Zbog neobičnih uslova primirja koje je ubrzo sklopljeno sa vla­
stima Višijevske Francuske, Kertisu i njegovim ljudima bila je
potrebna sva domišljatost kako bi otkrili materijal na mestima
koje je čuvala francuska policija. Pored toga, 30. CU je zarobila
oficira Abvera po imenu maj. Vurman, koji je, već lišen svih iluzija
0 ratu, odao masu informacija o strukturi i organizaciji Abvera, kao
1 procenu karaktera njegovog ključnog osoblja.[4] Ti podaci su
brzo odaslani ćelom MI-6 i OSS. Sve u svemu, sakupljeno je oko
dve tone dokumentacije i prevezeno natrag u London. Najvažnije
od svega, zarobljena je još jedna mašina za šifrovanje Enigma, koja
se pokazala izuzetno korisnom za Stanicu X u Blečli Parku dok je
trajao dugi zadatak razbijanja šifara za podmornice iz grupe Ajkula.
Čete 33. i 34. koje su pripadale jedinici vraćene su na liniju fronta
u februaru 1943. za vreme kampanje u Tunisu: zahvaljujući kom.
Flemingu, čete Kraljevskih marinaca sada su imale džipove koji
su im povećali mobilnost. U mesecima koji su usledili, oni su se
sastali sa još nekoliko jedinica živopisnih specijalnih snaga koje su
operisale tokom Severnoafričke kampanje, uključujući i Specijalnu
vazduhoplovnu službu (SAS) puk. Dejvida Stirlinga, Dalekometnu
pustinjsku grupu (LRDG), i Privatnu armiju Popskog. Džipovi 33.
čete ubrzo su bili načičkani višecevnim mitraljezima po ugledu na
SAS, a 30. CU je isto tako oponašala i LRDG i pribavila kamione
za snabdevanje kako bi povećala radijus svojih akcija i nezavisnost
u kretanju. [5]

93
SIVI VUK

Dok je 30. CU sebe osposobljavala za borbu i pribavljanje ratnog

plena, britanska Prva armija u Tunisu stvarala je sopstvenu ad hoc
jedinicu za prikupljanje obaveštajnih podataka, poznatu kao Četa S.
Ona nije imala stalnu organizaciju, ali se obično konfigurisala oko
pešadijskih četa i odreda vojne policije, sa svim drugim raznovrsnim
dodacima koji bi bili ocenjeni neophodnim za izvršenje zadatka.
Zbog svega toga, Četa S se sporo raspoređivala na terenu i bila je
nezgrapna u akciji. Brže reakcije samostalne 30. CU jasno su bile
demonstrirane u noći 21. aprila 1943. Tog dana je jedan nemački
teški tenk Tigar — zastrašujuća nova pretnja po saveznička oklopna
vozila koja je bila predmet mnogih preplašenih spekulacija —
onesposobljen kod Međez-el-Baba. Svaki zarobljeni komad bio bi
izuzetno vredan za tehničku analizu, pošto ni Britanija ni Sjedinjene
Države nisu imale uporedivi tenk čak ni na tehničkim crtežima.
Dok se spuštao sumrak, britanske trupe su pokušale da odvuku gr­
dosiju od šest tona, ali su ih oterale nemačke. snage koje su imale
istu nameru. Ekipa za izvlačenje tenka pozvala je podršku pešadije,
ali ona nije stizala; Četa S je bila obaveštena ali je sporo reagovala.
Na svu sreću, 30. jedinica komandosa je bila u blizini. Oni su stigli
brzo u svojim teško oklopljenim džipovima, ponovo zarobili Tigra, i
zaštitili vojnike dok su oni odvlačili svoj trofej. Taj Tigar, nesumnjivo
najveći tehnički plen kampanje u Tunisu, bio je nepobitan dokaz
superiornosti nemačke tehnologije naoružanja.[6]
Posle predaje sila Osovine u Tunisu, elementi 30. CU otišli su
da služe u Operaciji Vadičep na ostrvu Pantelerija u Sicilijanskom
moreuzu, na samoj Siciliji tokom Operacije Haški, na grčkim os-
trvima, na Korzici, i u okupiranoj Norveškoj. U novembru 1943,
jedinica se vratila u Britaniju kako bi počela sa pripremama za
iskrcavanje u Normandiji planirano za sledeću godinu. Sledećeg
meseca ona je preimenovana u 30. udarnu jedinicu Kraljevske
mornarice. Ova odluka je bila reakcija na Hitlerovo zloglasno
Kommandobefehl (komandno naređenje) iz oktobra 1942, kojim
se zahtevalo momentalno pogubljenje posle ispitivanja svih bri­
tanskih komandosa koje nemačke snage zarobe u bilo kojim oko­
lnostima, čak i ako se predaju. Naravno, SS puku promenu naziva
nije smatrao legitimnom zaštitom. Bez obzira na to, 30. udarna
jedinica sada je bila spremna za najneobičniju kampanju u koju će
tokom rata krenuti. [7]

S4
 LOVCI

JED A N A ESTO G JANUARA 19 4 3 , ZAVREM E

N A P A D A na Tripoli u Severnoj Africi; dva oklopna vozila 11.
Husarskog puka britanske Osme armije usporila su i zaustavila se
nasred rimskog amfitetara u Leptis Magni. Bilo je taman toliko
vremena da se posade fotografišu ispred izuzetne pozadine koju
su činile najveličanstvenije klasične ruševine na svetu. Međutim,
potpuk. R. Mortimer Viler iz Kraljevske artiljerije užasnuto je
gledao kako teška oklopna vozila svojom težinom lome drevnu
rimsku kaldrmu. Kao mirnodopski arheolog i kustos Londonskog
muzeja, Mortimer Viler je ustuknuo pred oštećenjima koja su
nanesena jednom od čuda antike. Odmah se konsultovao sa brig.
Morisom Lašom, oficirom za civilna pitanja (CAO) u biritanskoj
Vojnoj upravi u Tripolitaniji. Iako je Laš bio zbunjen time što se
iko brine za „porušene građevine“ razborito je preneo zaštitu
nalazišta na Mortimera Vilera i još jednog artiljerijskog oficira i
kolegu iz Londonskog muzeja, maj. Džona Brajana Vord-Perkinsa.
Ispostavilo se da je ta odluka bila začetak izuzetne organizacije
koja se sastojala od posebno kvalifikovanih britanskih i američkih
oficira sa ovlašćenjem da prepoznaju i, ako je to moguće, spreče
uništenje zgrada i spomenika kulture na putu savezničkih armija.
Oni će postati poznati pod imenom „Spomeničari“.[8]
Istog meseca, Džordž Staut, umetnički konzervator muzeja Fog
na Harvardu napisao je pismo Kenetu Klarku, direktoru Naciona­
lne galerije u Londonu, sa predlogom da se formira „konzervatorski
korpus“ koji bi pratio trupe na frontu i sprečavao uništenje važnih
istorijskih građevina i spomenika. To pismo se podudarilo sa
izveštajem koji je stigao na sto potpuk. ser Čarlsa Vulija — svetski
poznatog arheologa i bivšeg kolege T. E. Lorensa (Lorensa od
Arabije) — koji su poslali Viler i Vord-Perkins o sopstvenim
naporima da zaštite Leptis Magnu. Vuli se obratio visokim uče­
snicima konferencije u Kazablanci, založivši se za formiranje
konzervatorske jedinice pre početka sledeće kampanje. Kako je
sam Vuli rekao:

Pre ovog rata, nijedna se vojska nije dosetila da štiti spo­

menike zemlje u kojoj je i sa kojom je bila u ratu, tako da ne
postoje presedani koji bi se mogli slediti... Sve je to izmenje-
no generalnim naređenjem koje je izdao [gen. Ajzenhauer]
neposredno pre svog odlaska iz Alžira, naređenjem koje

95
SIVI VUK

je praćeno ličnim pismom svim komandantima... Ugled

armije zavisio je u velikoj meri od poštovanja koje je ona
ukazivala umetničkom nasleđu savremenog sveta. [9]

Dvadeset trećeg juna 1943, predsednik Ruzvelt osnovao je

Američku komisiju za zaštitu i spasavanje umetničkih i istorijskih
spomenika u ratnim oblastima — kasnije poznatu pod sažetijim
nazivom Robertsova komisija, po njenom predsedniku, sudiji
američkog Vrhovnog suda Ovenu Robertsu. Od samog početka,
vladala je velika nestašica opreme i prevoznih sredstava, i cilj
praćenja trupa na frontu nije postignut za vreme invazije Sicilije u
noći između 9. i 10. jula 1943. Prvi od Spomeničara, kap. Mejson
Hamonđ, USAAF — profesor klasičnih nauka sa Harvarda —
iskrcao se 29. jula. Na svu sreću, oštećenja većine klasičnih nalazišta
bila su mala; gen. Džordž S. Paton, koji je komandovao američkom
Desetom armijom i lično predani vojni istoričar, ozbiljno je sh­
vatio Hamondova uputstva. Užasnut prizorom grčkih hramova
kod Agriđenta bez krovova, Paton je zahtevao da sazna da li je
ta oštećenja nanela američka vatra. Jedan tamošnji zemljoradnik
je odgovorio preko tumača kako nije to posredi — desilo se to
prilikom „prošlog rata“. Kad ga je Paton upitao na koji on to rat
misli, tumač je odgovorio da je zemljoradnik govorio o Drugom
punskom ratu koji se vodio od 218. do 201. godine pre nove ere.
[ 10]
Trećeg septembra 1943, Saveznici su se iskrcali na italijansko
kopno. Fašistički režim je istovremeno bio zbačen i Italija je
kapitulirala, ali zemlju su odmah okupirale nemačke trupe pod
feldmaršalom Albertom Keselringom. Posle žestokog otpora, Sa­
veznici su ušli u Napulj 1. oktobra 1943, po cenu velikih oštećenja
grada. Sada su i Saveznici i Nemci optuživali jedni druge za zvers-
tva i kulturni vandalizam, ali zapravo je Pancer divizija Hermana
Geringa poharala mnoge među najvećim napolitanskim umetni-
čkim delima.
Osamnaestomesečno napredovanje Saveznika na sever nepre­
stano je usporavao niz vešto postavljenih i tvrdoglavo branjenih
defanzivnih linija na teškom planinskom terenu. U januaru 1944,
savezničke armije su se zaglavile ispred linije Gustav koja je branila
prilaze Rimu. Odbrambena mesta bila su raspoređena duž grebena
i planinskih vrhova gde je drevna benediktinska opatija Monte

96
 LOVCI

Kasino stajala iznad strateški važne doline Rapido i autoputa br. 6

koji je vodio do Rima. Podignuta 529. godine, opatija je bila simbol
svega što su Spomeničari pokušavali da zaštite od uništenja, ali
njihova nadanja su bila uzaludna.[ 11] Iako Monte Kasino zapravo
nije bio deo linije Gustav, njegov visoki položaj omogućavao je
osmatranje kilometrima unaokolo. Uprkos molbama iz Vatikana i
pošto su dva velika kopnena napada sa ciljem njenog zauzimanja
pretrpela neuspeh, opatiju su u paramparčad raznele bombe Pe­
tnaeste američke vazduhoplovne jedinice, teške ukupno 1.400
tona. Bio je to najveći neuspeh Spomeničara za vreme rata. I pored
žrtvovanja opatije, bilo je potrebno još nekoliko meseci teških
borbi pre nego što je taj položaj konačno pao u ruke poljskim i
francuskim severnoafričkim trupama 18. maja 1944. godine.
Probojem linije Gustav, Rim se našao u domašaju Saveznika,
ali po svemu sudeći, bilo je realno očekivati da grad i njegova mi-
lenijumima prikupljana blaga budu uništeni u skupim uličnim bo­
rbama. Začudo, Hitler je i Rim i Firencu proglasio „otvorenim
gradovima“ — što je značilo da će Nemačka prekinuti tamo sa
svojom odbranom kako bi sprečila njihovo uništenje, pošto je on
prema njima osećao kulturno strahopoštovanje. Firenca, rodno
mesto renesanse, bila je nadahnuće njegove vizije o Linču, a u
maju 1938. on je proveo gotovo tri sata u galeriji Ufici, u društvu
svog partnera iz Osovine Benita Musolinija. Firer je bio potpuno
ushićen, ali Duče i ne baš toliko. Dok se vukao za Hitlerom, čuli su
ga kako mrmlja: „Tutti questi vaffunculi quadri!" („Koliko više ima
ovih posranih slika!“) [12]
Pošto j e sada savezničko iskrcavanj e u Francuskoj bilo neizbežno,
Spomeničari su imali zadatak ne samo da štite evropsko istorijsko
nasleđe, već i da pronađu Hitlerovu ogromnu riznicu opljačkanih
umetnina i vrate ih punopravnim vlasnicima. U proleće 1944,
ekipe za spomenike, lepe umetnosti i arhive (MFA&A) okupile
su se u Šrivenhemu u jugozapadnoj Engleskoj, spremne za Dan
D.[l3] I druge specijalizovane jedinice vojnih lovaca pripremale
su se da pređu preko Kanala; u ratnoj magli, tragovi koje su sledili
na kraju su se ukrstili na nekoliko tačaka sa trasama Bormanovih
zavera. Jedna od tih organizacija tragače za naznakama Hitlerovog
programa atomskog naoružanja, a druga za njegovim opljačkanim
zlatom.

97
SIVI VUK

U A V G U S T U 1 9 3 9 , M E S E C D A N A P R E IZBI­
J A N J A Drugog svetskog rata, grupa zabrinutih naučnika, među
kojim je bio i Albert Ajnštajn, pisala je predsedniku Ruzveltu kako
bi ga upozorila na opasnosti koje leže u nemačkom prednjačenju
na polju teorijske fizike. Oni su izrazili brigu da „mogu biti ko-
nstruisane izuzetno moćne bombe novog tipa“ i to je dovelo do
formiranja Uranijumskog komiteta za obavljanje nuklearnih istra­
živanja, ali napredak je bio spor. Devetog oktobra 1941, Ruzvelt
je bio obavešten o nalazima Britanskog programa za nuklearna
istraživanja, sa šifrovanim imenom MAUD Komitet, kasnije Ce-
vne legure, u vezi sa izvodljivošću korišćenja uranijuma za bombu.
Američka vlada nije ispoljavala veliko interesovanje za to sve dok
je u decembru 1941. Perl Harbor nije uvukao na silu u rat. Biro
za naučna istraživanja i razvoj osnovan je sledećeg meseca, što je
za rezultat imalo nastanak Projekta Menheten koji je obuhvatio i
istraživanja MAUD Komiteta. [14]
Prvi eksperimentalni nuklearni reaktor, sagrađen na Cikaškom
univerzitetu sa nazivom Cikago Reaktor-1, postigao je uspešnu sa-
moodržavajuću lančanu reakciju 2. decembra 1942, pod upravom
Enrika Fermija, emigranta iz fašističke Italije. Dotad su već vojni
direktor programa, gen. Lesli R. Grovs, i njegov naučni direktor
Dž. Robert Openhajmer shvatili razmere naučnih i industrijskih
pregnuća neophodnih da se izmisli i konstruiše atomsko oružje.
Brojni univerziteti širom Sjedinjenih Država, Kanade i Velike Bri­
tanije uključili su se u čisto i primenjeno istraživanje separacije
izotopa uranijuma radi proizvodnje materijala pogodnog za naoru­
žanje i sposobnog za nuklearnu fisiju, te u ispitivanje svojstava plu-
tonijuma za alternativni tip atomske bombe. Tokom tri godine, oko
2 milijarde dolara i rad 130.000 ljudi bili su usmereni na Projekt
Menheten, najveći vojni i industrijski poduhvat Drugog svetskog
rata. Po veličini, on se mogao porediti sa kompletnom tadašnjom
američkom automobilskom industrijom.
U međuvremenu, gen. Grovs i drugi vojni lideri bili su sve za-
brinutiji zbog brzine razvoja atomskog oružja u Nemačkoj. Na na­
valjivanje gen. Džordža K. Maršala, osnovana je obaveštajna jedini­
ca sa ciljem da utvrdi dokle je stigao nemački napredak i poremeti
odvijanje njihovog atomskog programa. Početkom 1943, izvori
OSS u Evropi izveštavali su o glasinama da će nemačko Wunder-
wajfen ili „čudesno oružje“ ubrzo ući u upotrebu, pa je bilo logično

98
 LOVCI

pretpostaviti da su Nemci nadomak ostvarenja tehnologije ato­

mskog naoružanja. Dobrim delom trajanja Drugog svetskog rata,
oni kojima je bilo povereno upravljanje Projektom Menheten
bili su čvrsto uvereni u to da su Saveznici i Nemci u trci na život
i smrt sa ciljem razvoja atomske bombe. Nije bilo nikakve sumnje
da bi London, u slučaju da Nemačka u toj trci pobedi, bio prvi cilj
nuklearnog uništenja.
U stvarnosti, Nemci su daleko zaostajali, prevashodno zahva­
ljujući podeljenoj prirodi nacističke vlasti (videti 3. poglavlje). Za
razliku od Projekta Menheten, sa strogo centralizovanom kontro­
lom pod gen. Grovsom, nemačke nuklearne istraživače nadziralo
je nekoliko tela, uključujući i Biro za borbenu tehniku, Nacionalno
veće za istraživanja, pa čak i Ministarstvo pošte. Dalje, šturi resursi
su se delili između devet suprotstavljenih razvojnih timova, a svi
su oni imali različite ciljeve. Pre rata, Nemačka je bila svetski lider
u teorijskoj fizici, što je kulminiralo otkrićem nuklearne fisije u
decembru 1938, ali pošto su mnoge vodeće figure na tom polju
bili Jevreji, njihov rad se sve više otpisivao kao „jevrejska fizika“.
Od nekih dvadeset šest nuklearnih fizičara koji su radili 1933, više
od polovine će ubrzo emigrirati, među njima i četrnaest bivših
ili budućih dobitnika Nobelove nagrade. Nekoliko tih jevrejskih
izbeglica priključilo se Projektu Menheten.[l5]
Do januara 1944, Blečli Park je dešifrovao nekoliko poruka
koje su se ticale razvoja balističkih raketa, ali nijedna nije pominjala
uranijumsku bombu. Kombinujući te poruke sa informacijama od
drugih agenata na kontinentu, MI-6 i Direktorat za cevne legure
(koji je u oktobru 1941 zamenio MAUD komitet) zaključili su
kako ne postoje dogovoreni planovi za nemačku atomsku bombu,
ali Amerikanci nisu u to bili ubeđeni. Razumljivo, kao što je Grovs
kasnije napisao:

Ukoliko i sve dok ne budemo sigurni u suprotno, moramo

pretpostavljati da najsposobniji nemački naučnici i inženjeri
rade na atomskom programu uz punu podršku svoje vlade, i
sa punim kapacitetom nemačke industrije na raspolaganju.
Svaka druga pretpostavka bila bi nesigurna i opasna. [ 16]

P.puk. Džon Lensdejl Mlađi, šef obezbeđenja Projekta Men­

heten, imenovao je puk. Borisa T. Paša za osnivača jedinice za

99
SIVI VUK

sakupljanje obaveštajnih podataka, s imenom Alsos — što je bila

grčka reč za „lug“ - eng. grove, te tako igra recima koja se odnosila
na ime gen. Grovsa. Rođen u porodici ruskih doseljenika, Pas je
tečno govorio ruski i mrzeo iz dna duše Sovjetski Savez, a radio
je za obaveštajnu diviziju G-2 u američkoj vojsci. Semjuel A.
Goldsmit, jevrejski fizičar holandskog porekla s Univerziteta Mi-
čigen, odabran je za naučnog direktora misije Alsos, i tim se obreo
u Londonu u vreme savezničkog iskrcavanja u Normandiju, u junu
1944.[17J

IAKO J E 3 □. J E D I N I C A K O M A N D O S A K O ­
M A N D A N T A F L E M I N G A — sada preimenovana u 30.
udarnu jedinicu (30 AU) — radila zajedno sa drugim britanskim i
američkim specijalnim jedinicama za vreme sicilijanske i italijanske
kampanje, te grupe nikada nisu bile u harmoničnim međusobnim
odnosima, i pred invaziju Francuske, svi učesnici su ponovo pro-
cenili uloge svojih jedinica. Primenjene su značajne promene u
operativnim metodima, ali iznad svega, sada je ključna reč bila
saradnja, umesto konkurencije. Prioritet je bilo prepoznavanje
potencijalnih meta u severozapadnoj Evropi, navedenih po stav­
kama u „crnim knjižicama“ koje su nosili pripadnici 30. AU. Najveći
problem početkom leta 1944. bilo je pronalaženje lansirnih rampi
za leteće bombe V-l — stvarno nadahnuće glasina o nemačkom
„čudesnom oružju“. Tih mesta je sada bilo u izobilju u severnoj
Francuskoj uprkos usklađenom savezničkom bombarđovanju i ka­
mpanji usmerenoj da se njihovo raspoređivanje spreči i da se rampe
unište.
Individualna obuka osoblja 30. AU bila je intenzivna, obuhva-
tala je mnoge veštine, uključujući jezike, skokove padobranom, ra­
zaranje eksplozivom, fotografisanje, ulične borbe, pa čak i obijanje
brava i sefova, zahvaljujući specijalnim kursevima u Skotland Jardu.
Do sada, 30. AU je imala uvid u sve planove za Operaciju Overlord
i invaziju Francuske. Pre Dana D, svi pripadnici 30. AU dobili su
karticu „za izlazak iz zatvora“ sa potpisom „Po naređenju vrhovnog
komandanta Saveznika za Evropu, generala Ajzenhauera“ — naj­
višeg zapovednika u invaziji Normandije — gde je masnim velikim
slovima bilo ispisano naređenje: „Vojna policija i bilo koja druga
vojna organizacija neće ometati nosioca ove kartice u vršenju
njegove dužnosti.“[18]

i □□
 LOVCI

Posle razočaravaj u ćeg učinka ad hoc Jedinice S u Severnoj

Africi i Italiji, stvorena je nova organizacija sa ciljem da obezbedi
pojedine mete vojnog ili naučnog značaja i da sačuva dokumenta,
opremu i sve druge predmete strateške vrednosti pre nego ih
neprijatelj uništi — ili, uobičajenije, pre nego ih opljačka oslobo­
đena robovska radna snaga, ili čak i saveznički vojnici. [ 19] Za tu
svrhu su formirani specijalizovani Konsolidovani istureni po­
ljski timovi (CAFT) od stručnjaka za pojedine oblasti nauke i
tehnologije, kao deo nove organizacije po imenu Ciljna jedinice ili
Jedinica T. Svaka američka, britanska i kanadska armija uključena
u oslobađanje severozapađne Evrope imaće sopstvenu Jedinicu
T. Njihova organizacija obuhvatala je i pešadijsku jedinicu sa
kamionskim prevozom za zarobljavanje i obezbeđenje odabranih
ciljeva, dok su istražni timovi CAFT-a ili „procenjivači“ pretraživali
sve lokacije kako bi pronašli naučno interesantne ili tehnološki
vredne predmete.
Dok je primarna meta Jedinica T bila vojna i naučna tehnologija,
Vrhovni štab savezničkih ekspedicionih snaga (SHAEF) takođe
je formirao timove koji su tragali za nacističkim zlatom i drugim
dragocenostima. Poznati kao timovi „Zlatne groznice“ ili „Klo-
ndajk“, oni su bili pod kontrolom zastrašujućeg puk. Bernarda
Bernštajna, finansijskog savetnika gen. Ajzenhauera za civilna
pitanja i vojnu upravu. Gotovo da nije bilo oficira visokog čina od
Ajzenhauera naniže, koji se nije povinovao puk. Bernštajnu kad
je posredi bio nacistički plen i njegovi obzirni postupci sa ciljem
pravilne podele. Sve te mere su bile deo preciznog planiranja
invazije Hitlerove Evrope u leto 1944. godine. [20]

i □ i
 8. poglavlje

Lovački trag
vodi do Pa r i z a

M E Đ U PRVIM G R U P A M A K D J E S U S E I S ­
K R C A L E na obalu Normandije 6. juna 1944, na Dan D, bili
su elementi 30. udarne jedinice i Jedinice T britanske Druge ar­
mije. Desetog juna, Vulijeva jedinica — koja je to ime dobila po
zapovedniku 30. AU, p.puk. A. R. Vuliju, iz Kraljevskih marinaca
— iskrcala se u američkom sektoru na plaži Juta kod Varvija i
krenula u unutrašnjost prema San Mer Eglis, gde se vojska ulogorila
u polju ne iskopavši zaštitne rovove. Jedna neprijateljska letelica
je nadletela i ispustila dva uređaja koji su eksplodirali u vazduhu,
raštrkavši punjenje koje se oglasilo

neobičnim zvukom lepršanja... Neko vreme se ništa nije

dešavalo; onda je celo polje bilo osvetljeno oštrim blescima
i eksplozijama, kao da su teški mašinski topovi sporadično
gađali između nas. Eksplozije nisu trajale duže od pola mi­
nuta. Za to vreme, jedinica je izgubila 30 procenata ljud­
stva, u poginulima i ranjenima. To vazdušno oružje bio je
veliki kanister koji je eksplodirao usred leta da bi oslobodio
mnoštvo „leptir-bombi“ koje su onda dolepršale na tle ši­
rom polja pre nego su eksplodirale u opakom pljusku kr­
hotina.

Te gubitke je prouzrokovala SD2 Sprengbombe Dickwandig — prva

klaster bomba koja je ikada upotrebljena na bojištu, tipična za
naprednu nemačku tehnologiju naoružanja radi čijeg je otkrivanja
30. AU i bila osnovana. [ 1]

1 D2
 LOVCI

Pored stalnog zadatka potrage za mornaričkim obaveštajnim

podacima u lukama Avr i Serbur, jedna od glavnih misija 30. AU
bila je da zarobe lansirnu rampu za V-l. Obaveštajni podaci su
ukazivali na to da je Vergeltungswaffe 1 (V-l Oružje osvete) o kom se
govorkalo već gotovo spremno za razmeštanje — prvi od nekoliko
sistema naprednog naoružanja koji su, po Hitlerovom uverenju, još
mogli Nemačkoj da donesu pobedu u ratu. [2] Skice i informacije
stigle su do Britanskih vlasti u novembru 1943. od OSS preko
osoblja MI-6 u ambasadi u Bernu, zahvaljujući hrabrim naporima
jednog borca Francuskog pokreta otpora, Mišela Olara. Na njima
se videla izgradnja betonske lansirne rampe u severnoj Francuskoj,
sa „skijaškom skakaonicom“ za neko nedefinisano oružje. Do de­
cembra 1943, u izviđanjima iz vazduha prepoznate su 103 takve
„skijaške skakaonice“, i sve su bile zlokobno uperene prema Lo­
ndonu. Bila su to prva vidljiva znamenja Hitlerove Unternehmen
Eisbär — Operacije Polarni medved.
Usklađena kampanja bombardovanja svih meta za koje se ve-
rovalo da su u vezi s programom V-naoružanja započela je Ope­
racijom Hidra u avgustu 1943. godine — napadima na projektni
centar za V-naoružanje u Penemundeu na Baltičkom moru —
da bi tog novembra usledila Operacija Samostrel protiv snažno
zaštićenih V-2 bunkera kod Vatena i mesta sa V-3 „supertopom“
kod Mirnojekveka, s tim da su oba ta mesta bila u Francuskoj.
Posle 15. novembra 1943, svi naleti bombardera protiv programa
V-naoružanja potpali su pod Operaciju Samostrel. Uprkos ogro­
mnom trudu, pokazalo se da je skijaške skakaonice teško pogoditi,
a kamoli tek uništiti. Do leta 1944, ceo severni vrh poluostrva
Serbur (Kotenten) bio je načičkan lansirnim mestima, a mnoga
su bila uperena prema invazionim lukama Plimut, Portsmut i Sa-
utempton.[3j Na svu sreću, Operacija Samostrel je bila dovoljno
uspešna da poremeti Polarnog medveda i odloži njegov planirani
početak posle 1. marta 1944, kada je on mogao ozbiljno da pore­
meti pripreme za iskrcavanje u Normandiji.
U rano jutro 13. juna 1944, 4. tim 30. AU, predvođen st. por.
Patrikom Dalzel-Džobom, iz Kraljevske mornarice, prikrao se
kroz američke linije fronta i pronašao lansirno mesto V-l koje
je Francuski pokret otpora iđentifikovao nekih dvadeset pet ki­
lometara iza američkog mostobrana. [4] Kada je patrola zašla u
francuska polja, prva leteća bomba V-l pala je na Betnal grin,

i □3
SIVI VUK

u istočnom Londonu, u 4.18 ujutro. Pošto je skijaška skakonica

bila obezbeđena, tehnički stručnjaci su bili u stanju da pregledaju
rampu i zarobljene primerke letećih bombi, pa su se mogle pri-
meniti nove protivmere. U njih je spadao i odbrambeni plan
„Ponirač“ za južnu Englesku, koji je kombinovao presretanje br­
zim lovcima i protivavionske topove uz pomoć nove američke
radarske tehnologije. [S] Do jula 1944, gotovo polovina svih letećih
bombi koje su prolazile preko odbrambenih linija Ponirača bila
je uništavana. Krajem avgusta, taj broj se popeo na 83 procenta
zahvaljujući prvim mlaznim lovcima Gloster Meteor iz eskadrona
RAF br. 616 koji su ušli u akciju protiv raketa V-l.
Još jedna meta za 30. AU bila je ključna nemačka radarska in­
stalacija oko Duvr-la-Delivranda južno od Kana. Nemci su branili
to postrojenje sa žestokom odlučnošću duže od deset dana, i čak
su im noću padobranima stizale municija i namirnice od Luftvafea.
Postrojenje je konačno osvojeno, po cenu teških gubitaka, 17.
juna, posle kombinovanog napada 41. Kraljevskih mornaričkih
marinaca, divizijske artiljerije i tenkova. 30. AU se brzo našla na licu
mesta i došla ne samo do mnogo korisnih podataka o sposobnos­
tima samog radarskog sistema, već i do mape na kojoj su bile prika­
zane sve radarske stanice širom Evrope i njihove tačne specifikacije.
U naknadnom obaveštajnom izveštaju pisalo je da,,Admiralitet ovo
smatra najvećim pojedinačnim tehničkim plenom u ćelom ratu“. [6]
Prethodnog dana, 16. juna, Hitlerova Operacija Polarni medved
je započela svom silinom, tako da je preko severne Francuske bilo
lansirano 244 leteće bombe. Od njih, 45 se srušilo po poletanju,
144 je stiglo do Engleske, a 73 je zaista palo na London. Britansko
stanovništvo je stoički podnosilo Blic 1940-41. i nesnosna bom-
bardovanja do 1943, ali ovaj napad je bio drugačiji. Dobivši brzo
nadimak „bomba zujalica“ ili „zunzara“, V-l je nosila bojevu glavu
od 848 kilograma amatola, koji je izazivao velika oštećenja od
eksplozije. To je dopunjavao i traumatični psihološki efekt kad bi
se glasno cvrčanje pulsnog mlaznog motora najednom prekinulo
iznad mete: tada bi nastupilo samo dvanaest sekundi tišine pre
nego bomba tresne o zemlju, i ta iznenadna tišina značila je da
će neko, negde u Londonu umreti. Posle pet godina odricanja i
snabdevanja na tačkice, moral Londonaca veoma je pao pred ovom
novom pretnjom. Mnogi su otišli iz grada, dok je vlada organizovala
evakuaciju 360.000 žena i dece kao i starih i bolesnih. Bio je to osvit

i 04
 LOVCI

nove ere ratovanja — rađanje krstarećih projektila — a Nemci su

još jednom bili na čelu tehnologije naoružanja.
U nastupajućim mesecima, 30. AU je provodila mnogo vremena
u poteri za V-l i V-2, i često je sarađivala sa lokalnim borcima
pokreta otpora koji su pribavljali veoma vredne obaveštajne po­
datke. Pre nego što je zauzeta i poslednja lansirna rampa V-l u
dometu Londona u oktobru 1944, 2.51S letećih bombi — ili jedna
četvrtina lansiranih — pogodila je ciljanu oblast i izazvala 22.892
žrtve, među kojima je njih 6.184 poginulo. Svaka od njih bila je
jedna lična tragedija. Međutim, sa samo 1,39 smrti po lansiranoj
bombi, bomba V-l teško da je mogla da povrati ratno preimućstvo
Nemačkoj, s obzirom na neumoljivo gomilanje savezničkih trupa
kako na Zapadnom, tako i na Istočnom frontu. [7]
Zapadni saveznici sada su bili toliko superiorni da je odnos u
broju tenkova bio 20 prema 1 u njihovu korist, kao i 25 prema 1
kad je posredi bila avijacija; njihove vazdušne snage imale su 5.250
bombardera, sposobnih da isporuče oko 20.000 tona bombi u
jednom naletu.[8] Nemačka je ratovala na tri fronta, dok su njeni
gradovi i fabrike bili uništavani iz vazduha. Između juna i oktobra
1944, Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo i Ratna avijacija američke
vojske baciće pola miliona tona bombi na Nemačku — više od
čitave količine upotrebljene u ratu do tog perioda. [9J

P O S L E V O J N I H K A T A S T R O F A IZ 1 9 4 - 3 . G O ­
D I N E , Hitler je preuzeo ulogu vrhovnog ratnog vođe i iskazivao
je sve više prezira prema svojoj Oberkommando der Wehrmacht
(Vrhovnoj komandi oružanih snaga, ili OKW). Njegov vojni
štab sada je bio sveden na poslušne čankolize, koje je predvodio
feldmaršal Vilhelm Kajtel, glavni komandant OKW, i gen. Alfred
Jodl, šef operativnog štaba. Firer je sve više odbacivao i sve manje
trpeo ma kakvo dovođenje u pitanje njegovih vojnih odluka
— odluka koje su na kraju bile katastrofalne po Vermaht usled
Hitlerovog nestrpljenja da se bavi neophodnim štapskim radom,
lošeg sagledavanja stvarne situacije na terenu i opsednutosti time
da drži teritoriju po svaku cenu, bez obzira na taktička pitanja.
Martina Bormana takve stvari nisu naročito zanimale, i on
je obično izbivao sa vojnih izveštavanja ili konferencija. Tako je
izbegao smrt ili ozbiljne povrede kada je 20. jula 1944. u 12.40
vođa nemačkog pokreta otpora puk. Klaus fon Staufenberg po­

l 05
SIVI VUK

stavio aktovku sa bombom ispod stola od hrastovine oko kojeg je

Adolf Hitler vodio vojnu konferenciju u svom štabu Wolfschanze
blizu Rastenburga u Istočkoj Pruskoj. Bomba je eksplodirala po
planu, ubivši tri štapska oficira i jednog stenografa, i ranivši još
nekolicinu, ali Hitler je preživeo, uprkos opekotinama, brojnim
iverima koji su mu se zabili u noge i lice, i probušenoj bubnoj opni.
Operacija Valkira, najnovija od nekoliko zavera da se izvrši atentat
na Hitlera, došla je najbliže tom cilju, i posle njenog neuspeha,
režim se strahovito osvetio. Uhapšeno je oko 5.000 ljudi, i gotovo
200 pogubljeno; po novim zakonima Sippenhafi ili „krvne krivice“,
Gestapo je pokupio rodbinu, pa čak i prijatelje zaverenika jer su bili
krivi zbog toga što su imali ikakve veze sa njima. Hitler je naredio
da se zaverenici „povešaju kao stoka“ a mnogi od njih umrli su od
sporog davljenja dok su visili sa kuka za meso u berlinskom zatvoru
Plecenze.[l0] Saveznici nisu ni prstom mrdnuli dok su i poslednji
ostaci pokreta otpora u Nemačkoj bili beskrupulozno uništavani.
Pošto su vodeće figure u zaveri bili vojni oficiri stare škole, Hitlerov
nedostatak poverenja u tradicionalnu klasu vođa Vermahta pre­
tvorio se u pravo podozrenje. Otad pa nadalje, on će se pouzdati
samo u SS i svoj najbliži krug — pogotovo u Rajhslajtera Martina
Bormana.
Uprkos materijalnoj superiornosti Saveznika, njihovo napredo­
vanje u Normandiji bilo je obeshrabrujuće sporo i skupo; nadali
su se da će se odlepiti od mostobrana za dve nedelje posle Dana
D, ali im je za to zapravo trebalo dva meseca. Istog dana kada je
eksplodirala bomba u aktovki puk. fon Štaufenberga, Operacija
Gudvud, ofanziva gen. Bernarda Montgomerija oko Kana na is­
točnoj strani mostobrana, propala je sa teškim gubicima. Operacija
Kobra, planirano američko probijanje gen. Omara Bredlija sa za­
padne strane mostobrana zakazana je za 20. jul, ali je odložena za
pet dana. Međutim, na Istočnom frontu, Vermaht je smrtno krvario
u najvećoj kopnenoj bici Drugog svetskog rata.

D V A D E S E T D R U G O G J U N A 1 9 4-4, N A T R E Ć U
G O D I Š N J I C U Hitlerove Operacije Barbarosa, Crvena armi­
ja je pokrenula svoju dotad najveću ofanzivu. Ova Operacija Bagra-
tion bila je briljantan primer maskirovke — bukvalno, „obmane po­
moću kamuflaže“ — i sofisticiranih signalnih procedura pri čemu
su stvorene čitave fantomske vojske kako bi zavarale Nemce zahva­

1D6
 LDVCI

ljujući lažnom radio saobraćaju, lažnim pokretima trupa i dezin­

formacijama preko „dezertera“ iz Crvene armije.[lOa] Sovjeti su u
potaji nakupili snage od 118 streljačkih divizija, osam tenkovskih
i mehanizovanih korpusa sa 4.080 tenkova i samohotki, šest ko­
njičkih divizija za prolaz kroz opasne Pripjatske močvare, te trinaest
artiljerijskih divizija sa 10.563 topa i 2.306 višecevnih bacača raketa
Kaćuša. Te kombinovane armije od 2,3 miliona vojnika pokrivalo
je i podržavala 2.318 lovaca, 1.744 Sturmovik aviona za napad na
zemlju, i 1.086 raznih bombardera, sa još 1.007 u rezervi.[ 11]
Zahvaljujući uspehu maskirovke, Nemci nisu imali prave obave-
štajne podatke o vremenu i mestu te sovjetske letnje ofanzive. Mi­
slilo se da će glavni napad biti usmeren na njihovu armijsku gru­
pu „Severna Ukrajina“, ali meta je zapravo bila armijska grupa
„Centar“ u Belorusiji. Ta komanda je imala oko 800.000 vojnika
sa podrškom 9.500 artiljerijskih oruđa, ali i samo 553 tenka i sa-
mohotke. Još gore, samo 20 procenata snaga Luftvafea sada je
bilo raspoređeno na Istočnom frontu, pošto je glavnina lovaca
bila neophodna za vazdušnu odbranu iznad Nemačke. Armijska
grupa Centar imala je podršku od samo 839 aviona. Bitka je be-
snela dva meseca i završila se uništenjem armijske grupe Centar
u Belorusiji i dolaskom Crvene armije na kapije Varšave. Nemački
gubici su porasli sa 48.363 u maju 1944. preko 169.881 u julu do
neverovatnih 277.465 u avgustu — što je bilo više čak i od gubitaka
za vreme klanice u Bici za Verdun 1916. Bagration je bio najkobniji
poraz koji je Vermaht pretrpeo u Drugom svetskom ratu; on je tu za
tri meseca izgubio više ljudi nego u čitavoj 1942. godini.[l2]
Petnaestog avgusta 1944, Saveznici su izveli uspešan amfibijski
napad na jug Francuske — Operaciju Dragun. Sutradan je Hitler
konačno odobrio povlačenje armijske grupe B iz Normandije, ali
bilo je već prekasno. Glavnina snaga armijske grupe bila je opko­
ljena u Faleskom džepu, gde je otpor prestao 22. avgusta posle
neprekidnog bombardovanja savezničke taktičke avijacije.

DAN P R E P O K U Š A J A H ITLERO V O G UBISTVA

B O M B O M , u nedelju 19. jula 1944, Četvrti tim st. por. Dalzel-
Džoba iz 30. AU ušao je u ruševine Kana u lovu na neprijateljska
dokumenta i opremu. [13] Dok se primicao Basenu Svetog Pjera,
Četvrti tim je naišao na grupu naoružanih Francuza i čoveka u
gruboj seljačkoj odeći koji je odlično govorio engleski. Ispostavilo

1 DV
SIV! VUK

se da je to bio stariji vodnik Moriš „Džok“ Brama iz Jedriličarskog

pilotskog puka, čija se letelica srušila u jedan voćnjak iza ne­
prijateljskih linija u noći između 5. i 6. juna. Bramu je kroz pluća
prostrelio jedan nemački mitraljezac i ostavio ga da umre, ali našli
su ga neki Francuzi i negovali u obližnjem selu. Nemci su saznali
za mesto gde se on nalazio i poslali dva vojnika 16. juna da zarobe
ranjenog pilota. Brama ih je obojicu ubio, pobegao i priključio
se francuskim policijskim snagama (FFI). Sada, posle samo tri
nedelje, Brama je predstavio 30. AU FFI-u i široj mreži francuskog
pokreta otpora. [14]
Njihova pomoć i obaveštajni podaci od meštana pokazaće se
izuzetno vrednim u kasnijim fazama francuske kampanje. Pogotovo
su njihova saznanja o nemačkim položajima u Parizu i oko njega
omogućila da 30. AU neprimećena uđe u grad s istoka. Dvadeset
petog avgusta 1944, Vulijevci su bili u mogućnosti da prolaze
nečuvanim putevima i ulicama kuda ih je vodio francuski pokret
otpora u misiji napada na štab Kriegsmarine u palati Rotšild na
bulevaru Lans.[l5] Marinac „Bon“ Roji je počeo da sistematično
otvara razne sefove pomoću plastičnog eksploziva. Kako se kasnije
prisetio,

razneo sam već više od 80 sefova i ponestajalo mi je pla­

stike i fitilja, pa sam neko vreme koristio detonatore iz
sprava za pasiranje krompira [nemačkih ručnih bombi]...
Ispostavilo se da su sefovi bili razočaravajući i da je u nji­
ma bilo malo toga. U jednom je bio par svečanih crnih
cipela koje su mi čak odgovarale. Imao sam ih na nogama
kada sam se oženio. U drugom je bio spisak rođendana ne­
mačkih admirala, ali osim što je otkrivao da su neki među
njima osamdesetogodišnjaci, malo je mogao da doprinese
postizanju cilja.[16]

Druge mete su bile produktivnije. U skladištu torpeda kod Uija

izvan Pariza, 30. AU je otkrila novi eksperimentalni propeler za
torpedo sa osam elisa, revolucionarnu motornu protivavionsku
topovsku kulu, radio uređaje za brze Morzeove i kratke transmisije
na visokim frekvencijama, te opremu za šifriranje. U septembru
1944, 30. AU je prešla u Pa de Kale u svojoj stalnoj potrazi za
lansirnim mestima V-l i V-2, kako bi pronašla francuske na-

l a s
 LOVCI

učnike koji su radili na V-3 Fleissiges Lieschen (zahuktala Lizi)

supertopovima u Mimojeku; oni su projektovani tako da bom-
barduju London granatama sa 136 kilograma razornog eksploziva
brzinom od 300 granata na sat. Dotad je 30. AU već došla do oko
12.000 dokumenata koji su se bavili mnoštvom tema, od komple-
tnog borbenog poretka Kriegsmarine do sposobnosti revolucio­
narnih novih podmornica, i od najnovije opreme za komunikacije
do mapa nemačkih minskih polja na Severnom moru.[ 17]

D D K S E 3 □ . A U P R I M I C A L A P A R I Z U s istoka,
puk. Boris Paš i Misija Alsos ulazili su u grad sa zapada, 25. avgusta
u 8.55 ujutro. Paš je toliko žarko želeo da dođe do svog cilja
da je njegov džip bio prvo američko vozilo koje je ušlo u grad, a
odmah iza njega nailazili su tenkovi 2. oklopne divizije Slobodne
Francuske.[l8j Pod sporadičnom snajperskom vatrom, Pašov
nenaoružani džip bio je peto vozilo u koloni tenkova koji su ušli
u centar Pariza. Kasno popodne, Paš je došao do svog odredišta,
Instituta za radijum u ulici Pjera Kirija, gde je susreo čoveka sa
kojim je očajnički želeo da razgovara. Fredrik Zolio-Kiri, dobitnik
Nobelove nagrade za herniju i zet Kirijevih, bio je zadužen za jedini
ciklotron — akcelerator čestica — u Evropi i ujedno je bio vodeći
autoritet za nuklearne lančane reakcije. Uz slavljeničku bocu ša­
mpanjca te večeri, Paš je saznao da Žolio-Kiri zna izuzetno malo
toga o nemačkom istraživanju uranijuma, ali mu je ovaj otkrio da
postoji istraživačka laboratorija na Univerzitetu Strazbur u Alzas-
Lorenu, u to vreme i dalje daleko iza neprijateljskih linija.[19]
U Parizu je takođe prvi put nastupila združena angloamerička
Jedinica T sastavljena od četrnaest timova za inspekciju, pri ame­
ričkoj 12. armijskoj grupi; sveobuhvatna, koordinirana organizacija
za prikupljanje obaveštajnih podataka ubrzo će postati još važnija
kada se savezničke snage budu primicale samoj Nemačkoj. U Pa­
rizu, aktivnosti Jedinice T bile su ugrožene žestokim rivalitetom
između degolovske i komunističke frakcije koji se povremeno gra­
ničio sa pravim ratnim dejstvima. Dodatni problem je bio nedo­
statak pešadije koja bi obezbeđivala mete, pošto je francusko
stanovništvo bilo sklono „les arrestations et Vepuration“ (hapšenjima
i istrebljivanju) osvedočenih kolaboracionista, pri čemu su mnoga
imanja bila poharana. [20]

i as
SIV! VUK

Još jedna među jedinicama za specijalizovanu pretragu koje su

ušle u Pariz 25. avgusta bila je jedinica Spomeničara. Por. Džejms
Lorimer iz programa MFA&Abio je priključen logističkoj jedinici
američke 12. armijske grupe, pa je mogao da uđe u Pariz tog dana
sa prvim konvojem namirnica namenjenih američkoj vojsci koji je
stigao u grad. Lorimer je odmah otišao u Luvr, gde je s očajanjem
zurio u duge, prazne galerije muzeja, sada potpuno lišene slika i
skulptura. Tamo je upoznao madmoazel Roz Valan, pravu junakinju
francuskog pokreta otpora. [21]
Tokom nacističke okupacije, ova četrdesetšestogodišnja istori-
čarka umetnosti igrala je na kartu svog aljkavog izgleda kako bi
ostala u pozadini u Žu de Pam, gde je radila kao kustos. Ova is­
postava Luvra korišćena je kao glavni depo za sva umetnička dela
koja je opljačkao ERR Alfreda Rozenberga (videti 4. poglavlje,
strana 65) u Francuskoj, gde je svaki komad bio pomno popisan
i fotografisan pre otpreme u Nemačku. Svake noći, Roz Valan je
uklanjala negative, koje je potom za razvijanje slika koristio njen
kolega u pokretu otpora dok je ona prepisivala beleške o svakom
predmetu i njegovoj predloženoj destinaciji u Nemačkoj. Svakog
jutra rano, ona je vraćala negative pre početka radnog dana. U skla­
du s tim, bila je u mogućnosti da dostavi vladi Slobodne Francuske
u Londonu spisak gotovo svih opljačkanih dragocenosti koje su
otpremljene u Nemačku. Redovan protok informacija iz različitih
pokreta otpora širom Evrope rutinski je bio potvrđivan zagone­
tnim porukama preko radio servisa BBC-a — na primer, tipična
poruka za Roz Valan mogla je biti „La Joconde a le sourire“ —
„Mona Liza se smeška“. Ona sama nije imala mnogo razloga za
smeškanje: otkriće njenih aktivnosti imalo bi za rezultat sigurnu
smrt, bilo pred streljačkim strojem, bilo posle dugog maltretiranja
u koncentracionom logoru.
Još dok su se Saveznici primicali Parizu, stotine umetničkih
dela pakovane su u sanduke u Žu de Pam radi dalje otpreme.
Drugog avgusta 1944, 148 sanduka ukradenih slika utovareno
je u teretne vagone prikačene za voz broj 40044 na železničkoj
stanici u Obervilijeu. Kao i obično, Valanova je imala pojedinosti
o naređenjima za otpremu i odredištima u Nemačkoj. Ona ih je
dala pokretu otpora i pitala postoji li možda neki način da se odloži
polazak voza, ako je ikako moguće, sve do dolaska Saveznika. [22]

i i □
 LOVCI

Desetog avgusta, voz broj 40044 bio je potpuno natovaren i

spreman da pođe na putovanje u Nemačku. Tog dana su slučajno
francuski železničari u toj oblasti proglasili štrajk. Posle četrdeset
osam sati, nekako su ih namolili da se vrate na posao. Voz je pošao,
samo da bi na neki tajanstveni način bio skrenut na pomoćni
kolosek. Tamo su na lokomotivi nastali neobjašnjivi mehanički
problemi; koji su na kraju popravljeni, ali su potom polomljene
spojnice i zakočene kočnice izazvale novo četrdesetosmočasovno
kašnjenje. Konačno, voz broj 40044 ponovo je krenuo — samo da
bi se zaustavio kad su se dve lokomotive sudarile i iskliznule iz šina
u zloglasnom uskom grlu sistema železnica. Voz sa umetninama
ostao je uhvaćen u zamku, i nikada nije napustio Pariz.[23]

l l l
 9. poglavlje

Go t o v in a , rakete
I U RAN IJ U M

I S T O V R E M E N O U N 1Š T E N J E armijske grupe Centar

u Belorusiji i armijske grupe B u Normandiji ubedilo je Martina
Bormana u potrebu da ubrza svoje projekte Orlov let i Vatrena
zemlja. U skladu s tim, on je sazvao vanredni sastanak nemačkih
industrijalaca, poslovnih lidera i odabranih zvaničnika partije, koji
je održan 10. avgusta 1944, u hoteluMaison Rouge u Ulici francuske
buržoazije u Strazburu, gradu u istočnoj Francuskoj. Borman ni­
je lično prisustvovao, pošto je morao da bude kraj Firera, već je
konferencijom predsedavao njegov lični izaslanik, SS gen. dr Oto
Šajd. Među prisutnima su bili predstavnici Krupa, Meseršmita,
Rajnmetala, Bisinga, Folksvagena i mnoštva drugih kompanija —
među kojima je bio, naravno, i IG Farben.
U uvodnom izlaganju, dr Sajd je objavio da će

koraci koji budu preduzeti kao rezultat tog sastanka odlučiti

0 posleratnoj budućnosti Nemačke. Nemačka industrija
mora razumeti da se rat više ne može dobiti i mora preduzeti
korake kako bi se pripremila za posleratnu komercijalnu ka­
mpanju, koja će vremenom obezbediti ekonomsko vaskrsa-
vanje Nemačke, s tim da svaka industrijska firma mora st­
voriti nove kontakte i saveze sa stranim firmama. To se
mora raditi individualno i bez privlačenja sumnji. Međutim,
NSDAP i Treći Rajh će stati iza svake firme svojim dozvolama
1finansijskom podrškom. [ 1]

1 12
 LOVCI

Prebacivanje kapitala u inostranstvo trebalo je da uđe u petu

brzinu, a podrška u „dozvolama“ data je tako što je Borman neke
odredbe Zakona o izdaji države iz 1933. proglasio ništavim i ne­
važećim. Taj zakon je propisivao obaveznu smrtnu kaznu za kršenje
deviznih propisa, za izvoz kapitala, pa čak i za skrivanje stranih
valuta. Magnat čelične industrije Fric Tisen čak je potpao pod udar
tog zakona ali je, što nimalo ne iznenađuje, izbegao pogubljenje; on
i njegova žena su držani u Sašenhauzenu i Dahauu, ali u izvesnom
komforu.[1 a] U januaru 1950, Tisen i njegova žena će se iseliti u
Buenos Aires, odakle će on kontrolisati svoje poslovno carstvo sve
do smrti 1951. godine.
Krajnje dvolično, Borman je iskoristio privatnu banku poro­
dice Tisen u Roterdamu, Bank Voor Handel en Scheepvaart N.V,
koju je 1918. osnovao August Tisen kako bi protivzakonito slao
sredstva iz Kajzerove Nemačke pošto se bližio poraz u Prvom
svetskom ratu. [2] Novac je usmeravan iz te banke na Bankarsku
korporaciju Union iz Njujorka, koju su u potpunosti posedovale
Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjene železare) Frica Tisena. Oda­
tle je isplaćivan na račune u drugim američkim bankama, uklju­
čujući Nacionalnu Siti banku, Nacionalnu Čejs banku i Irving
trust, a korišćen je za kupovinu deonica u američkim kompanijama
i korporacijama. Curkanje kapitala iz Nemačke sada se pretvorilo
u poplavu, pošto su ogromni iznosi rezervnog kapitala nemačke
industrije usmeravani preko Dojče banke AG u Svajcarsku i dalje.
Tovari dragocenih metala, dragulja, akcija, patenata i obveznica na
donosioca prenošeni su na anonimne bankarske račune i u sefove
širom sveta, od Ankare do Andore i od Viga do Valparaiza. Godine
1938, broj industrijskih i komercijalnih patenata registrovanih
na nemačke kompanije bio je 1.618. Posle konferencije u Maison
Rouge, ta brojka se popela na 3.377. Ti patenti su prenošeni stranim
paravan kompanijama kako bi bili izvan domašaja Saveznika, ali i
dalje validni za zaštitu robe i proizvodnih postupaka nemačkih ko­
mpanija. Nije se smeo ponoviti Versajski ugovor iz 1919, kada je
nemačka državna imovina ostala pred pobednicima kao ratni plen.
[3]
Na jednoj kasnijoj sednici tokom konferencije u Maison Rouge,
dr Kurt Bose iz ministarstva Raj ha za naoružanje obavestio je indu­
strijalce daje vojna situacija veoma teška i da ratni napori posustaju,
„ali će ih Nemačka nastaviti sve dok ne budu postignuti određeni

1 13
SIVI VUK

ciljevi za privredno vaskrsavanje Nemačke posle rata“ Doktor Bose

je nastavio: „Od ovog dana, nemačke industrijske firme svakog
ranga moraju započeti sa prebacivanjem svojih sredstava — i, gde
god je to moguće, ključnog osoblja — u inostranstvo, naročito
u neutralne zemlje.“ Dok je zaključivao sastanak, primetio je da
„Nacistička partija shvata da će posle rata njeni najviđeniji lideri biti
osuđivani kao ratni zločinci. Međutim, u saradnji s industrijalcima,
ona priprema razmeštanje manje upadljivih ali krajnje važnih čla­
nova u ratnim nemačkim fabrikama, u ulozi tehničkih stručnjaka ili
članova istraživačkih i projektnih biroa“.[4]

M E Đ U K L J U Č N I M Fl G U R A M Auključenimu Projekt
Orlov let bio je predsedavajući Dojče banke AG, dr Hermán
Jozef Abs, sa kojim je Martin Borman održavao srdačne odnose.
Bio je tu i bivši predsednik Rajhsbanke i tadašnji direktor Banke
za međunarodna poravnanja, dr Hjalmar Šaht. On je bio vodeći
koordinator izvoza kapitala preko raznih švajcarskih banaka, na­
ročito Schweizerische Kreditanstalt iz Ciriha, Basler Handelsbank, i
naravno BIS.[5] U okviru razmeštaja osoblja, jedan od direktora
IG Farben, barón Georg fon Šnicler, poslan je u Madrid. Njegova
lažna priča glasila je da beži od hapšenja koje mu sprema Gestapo,
ali Šniclerova stvarna uloga bila je da koordinira prebacivanje novca
i aktive kompanije preko Španije u Južnu Ameriku. To se postizalo
posredstvom španskih banaka Banco Alemán i Banco Germánico, a
obe su bile u vlasništvu Dojče banke.[6] Procenjuje se da je oko 6
milijardi dolara na taj način prešlo u Buenos Aires, radi investiranja
širom Latinske Amerike. Posebna sredstva sklanjana su na stranu za
ličnu dobrobit nacističkog vodstva i prenošena su u Južnu Ameri­
ku u vidu zlatnih poluga, dragog kamenja i drugih dragocenosti
u diplomatskoj pošti ministarstva spoljnih dela Rajha. Gering,
Gebels, Ribentrop i drugi nacistički zvaničnici imali su depozitne
račune u Argentini, ali Borman zapravo nikada nije imao nameru
da im dopusti da uživaju u plodovima svoje kleptokratije — po
njegovom viđenju, taj novac je pripadao Nacističkoj partiji.
Slično tome, Borman je orkestrirao razmeštaj svih finansijskih
zvaničnika, naučnika, tehničara i bezbednosnog osoblja u vezi s
Orlovim letom. Moćne kompanije koje su prisustvovale konferen­
cijama u Maison Rouge i njihove podružnice davale su Bormanu in­

l l 4
 LOVCI

formacije u vezi sa svim svojim istraživačkim programima i ino­

vativnim tehnologijama naoružanja koje je tada ulazilo u upotrebu
ili bilo u razvoju. Ovi programi naoružanja bili su dokumentovani u
pogledu izvodljivosti, lokacije i povezanog ključnog osoblja. Ništa
se nije smelo prepustiti slučajnosti da bi se sačuvala Nacistička
partija. Još 7. novembra 1942, dan pre iskrcavanja Saveznika u
francuskoj Severnoj Africi, Himler i Borman su se sastali — uprkos
njihovom snažnom međusobnom suparništvu — kako bi razgova-
varali o budućnosti partije. Himler je kasnije prepričao njihove
zaključke svojim najbližim saradnicima: „Moguće je da Nemačka
bude poražena na vojnom frontu. Moguće je da čak bude primorana
i da kapitulira. Ali Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija
nikad ne sme biti primorana na kapitulaciju. Na tome moramo
raditi od sada pa nadalje.“[7] Himler je ubrzo posle tog sastanka
pružio prve mirotvoračke pipke prema Alenu Dalsu u Bern preko
svog posrednika princa Hohenlohea (videti 2. poglavlje) — što je
Borman revnosno evidentirao.

U L E T D 1 9 4 4 - , S U P A R N I Š T V D između Bormana i
Himlera bilo je akutno kao i uvek. SS — koji će ubrzo uživati u
svom višem statusu posle julske zavere i atentata — već se gurao u
neke od najprestižnijih programa naoružanja. Pošto je Himler sada
bio istovremeno i ministar unutrašnjih dela Rajha, njegova glad za
građenjem sopstvenog carstva bila je neutaživa, i 8. avgusta 1944,
SS je od armije preuzeo raketni program V-2. Bio je to težak udarac
za Bormana, pošto je on želeo da kontroliše glavne nacističke
programe naoružanja kao i njihovo osoblje za kasnije, za sopstvene
ciljeve — kao moguće sredstvo cenkanja sa Saveznicima u okviru
Operation Feuerland. Ovaj razvoj situacije označio je isto tako i
značajnu promenu u ravnoteži snaga unutar nacističke hijerarhije,
gde se Himler sada čvrsto povezao s Albertom Sperom, ministrom
za naoružanje i ratnu proizvodnju. Šper, koji nije izgubio Hitlerovu
naklonost sve do samih poslednjih dana, bio je rešen da preokrene
ratnu sreću masovnom proizvodnjom „čudesnog oružja.“
Tačno mesec dana pošto je SS anektirao program V-2, prva od
tih raketa pala je na saveznički grad, najavivši početak Hitlerove
Unternehmen Pinguin (Operacije Pingvin). U 11.03 pre podne,
8. septembra 1944, zaglušujuća eksplozija odjeknula je u blizini
metro stanice Porte d'Italie u jugoistočnom Parizu. Usledio je urlik

i l 5
SIVI VUK

raketnog motora, a zatim, delić sekunde kasnije, zvuk dvostruke

grmljavine. Bio je to zvučni udar balističkog projektila koji je po­
novo ušao u Zemljinu atmosferu iz svemira triput brže od zvuka,
ostavivši vertikalni, dugotrajni rep od pare kojim je bio označen
njegov let. Šestoro Parižana je poginulo, a još trideset šest je bilo
povređeno.[7a]
Te večeri u 18.37, Artillerie Abteilung (bataljon) 485 ispalio je
još dva V-2 projektila sa lansirne rampe u prosperitetnom, zelenom
predgrađu Vasenar u holandskom sedištu vlade, Hagu. Ciljali su
železničku stanicu Londonski most u britanskoj prestonici. Jedan
je pao u Epinšku šumu nekih dvadeset dva kilometra severoistočno
od Londona u 18.40; šesnaest sekundi kasnije, drugi je pogodio
Stavli roud u Ciziku, u Zapadnom Londonu. Eksplozija je raznela
gasovod i vodovod, srušila jedanaest kuća i ozbiljno oštetila još
dvanaest. Troje ljudi je poginulo, a još sedamnaest ostalo teško
povređeno. Došlo je do potpune blokade vesti; da bi se objasnila
ta tajanstvena eksplozija bez ikakvog prethodnog upozoravajućeg
zvuka motora, nacionalnoj štampi je saopšteno da je uzrok bio
probijeni gasovod. London je tog meseca pretrpeo još 22 napada
V-2, 85 u oktobru 1944, i 154 u novembru. [7b] Tek su 8. novemb­
ra Nemci konačno objavili da bombarduju savezničke gradove
koristeći Vergeltungswaffe 2. Dva dana kasnije, premijer Vinston
Cerčil je ustao u Donjem domu i priznao Parlamentu da je „Bri­
tanija već nekoliko sedmica pod raketnim napadima‘.[8]

G O D I N E 1 9 3 1 , B I R O Z A N A O R U Ž A N J E NE-
M A Č K E A R M I J E osnovao je bazu za raketna istraživanja u
Kumersdorfu blizu Berlina, pošto uslovi Versajskog ugovora nisu
izričito isključivali razvoj raketa. U to vreme, armijom su dominirali
artiljerijski oficiri i mnogo je napora usmeravano u povećanje do­
meta i eksplozivnog učinka oružja koje će zameniti najmoćniju
tehnologiju iz Prvog svetskog rata. Prvi civil kome je bilo dozvolje­
no da radi u Kumersdorfu bio je dvadesetogodišnji Verner fon
Braun, koji se tamo zaposlio krajem 1932. U maju 1937, kod
Penemindea na ostrvu Usedom kod baltičke obale otvorena je baza
za testiranje. Istovremeno, Braun je pristupio Nacističkoj partiji; tri
godine kasnije je postao major SS-a. Razvoj dalekometnih raketa
nastavio se žurno, pod komandom gen. dr Valtera Dornbergera, sa
Braunom kao njegovim tehničkim direktorom. Tipično za pođe-

1 16
 LOVCI

ljenu organizaciju nacističkih programa bilo je to što je vazdu-

hoplovstvo bilo zaduženo za projektovanje Vergeltungswaffe 1 lete­
će bombe na mlazni pogon, dok je kopnena vojska bila odgovorna
za ono što se pretvorilo u raketu Vergeltungswaffe 2. Specifikacija
rakete nalagala je domet od 274 kilometra sa nosivošću jedne tone,
i bilo je predviđeno da uđe u upotrebu 1943. godine. Kod Hitlera
je ona isprva nailazila na mlak prijem, ali Albert Šper je prepoznao
njen potencijal pa je u potaji kanalisao sredstva u Peneminde.
Prvi projektil A-4 za testiranje, u punoj veličini, lansiran je 18.
marta 1942; omanuo je, kao i drugi, i treći. Trećeg oktobra, četvrti
prototip je dosegao visinu od osamdeset dva kilometra pre nego
što je pao oko 193 kilometra dalje u Baltik, samo tri kilometra
od naciljane mete. Isto tako se probio oko pet kilometara u sam
svemir — bila je to prva raketa koja je postigla taj cilj, što je gen.
Dornbergera nagnalo da izjavi: „Izvršili smo našom raketom inva­
ziju svemira. Prvi put smo upotrebili svemir kao most između dve
tačke na zemlji... Današnji dan, treći oktobar 1942, prvi je dan no­
vog doba... doba svemirskih putovanja.“ Dvadeset drugog novem­
bra, Hitler je dao dopuštenje da započne serijska proizvodnja. [9 J
Te aktivnosti nisu izmakle fotoizvidnicama RAF; one su prvi
put zaista zabeležene na filmu 12. juna 1943, tako da se videlo kako
jedna raketa leži horizontalno, a druga uspravno. Tada je britanska
obaveštajna služba već dobij ala informacije o bazi za testiranje raketa
iz različitih izvora. [ 10] U decembru 1942, jedan danski hemijski
inženjer je dostavio MI-6 široke specifikacije za „veliku raketu“. To
je potvrđeno 22. marta 1943, u razgovoru između dva nemačka
tenkovska generala zarobljena u Severnoj Africi — Vilhelma
Ritera fon Tome i Ludviga Krivela — koji je MI-19 krišom snimio
u Centru za detaljna ispitivanja Kombinovanih službi u Trent
Parku u Engleskoj. Toma je otkrio mnoge pojedinosti o raketnom
programu, a dotad su nove informacije pristizale preko MI-6 i OSS
u Svaj carskoj.
U aprilu 1943, dvojica poljskih radnika u Organizaciji Tot,
građevinskoj grupaciji Trećeg Rajha, prošvercovali su fotografije
i planove Penemindea Poljskoj otadžbinskoj vojski. Ti dokumenti
su stigli do Londona, poljskoj vladi u izgnanstvu. Dvadesetog maja
1944, partizani Poljske otadžbinske vojske čak su zarobili gotovo
netaknutu V-2 raketu koja je pala na. meko tle močvara Sarnaki,
oko sto trideset kilometara istočno od Varšave, posle probnog

l l V
SIVI VUK

letaJ 10aj Pošto je jedan eskadron RAF preduzeo opasnu misiju u

Poljsku kako bi pokupili delove, dragoceni tovar je 28. jula stigao
u London, gde ga je rekonstruisala Kraljevska vazduhoplovna us­
tanova (RAE) Farnboro, zajedno sa drugim delovima koji su pri­
bavljeni iz Švedske. Trinaestog juna 1944, još jedna raketa se otela
kontroli za vreme probnog leta iznad Baltičkog mora i eksplodirala
iznad grada Bekebo, u Švedskoj. Posle malo pregovora, Šveđani
su Britancima dostavili tehnički izveštaj i olupinu u zamenu za
određeni broj lovačkih aviona Spitfajer. Nažalost, RAE Farnboro
nije otkrila ništa u vezi sa V-2 što je moglo ukazati na efikasne
protivmere.
Bez obzira na to, Komitet za odbrambene operacije britanskog
ratnog kabineta odobrio je Operaciju Hidra, napad Bombarderske
komande RAF u noći između 17. i 18. avgusta 1943, kada je na
zgradu za proizvodnju raketa i stambena naselja u Penemindeu
ispušteno 1.875 tona zapaljivih i razornih eksploziva.[ll] Taj na­
pad je verovatno odložio masovnu proizvodnju za tri do četiri
meseca, i Šper i Hitler su zajedno shvatili da proizvodnja u samom
Penemindeu više nije izvodljiva. Odlučeno je da se podigne fabrika
za montažu u podzemnom rudniku sadre, blizu Nordhauzena u
planinama Harc u Tiringiji, koji se trenutno koristio za skladištenje
rezervi goriva i municije s otrovnim gasom. Zadatak preuređenja
rudnika za montažu projektila bio je poveren SS gen. dr Hansu
Kamleru iz Glavnog privrednog i upravnog biroa SS. Kamler je bio
inženjer koji je učestvovao u izgradnji nekoliko koncentracionih i
logora za istrebljivanje, uključujući gasne komore i peći za kremira-
nje u logoru Aušvic-Birkenau, a isto tako i u uništenju varšavskog
Geta u aprilu i maju 1943. Kamler je sada predsedavao izgradnjom
podzemnih baza za montažu raketa, poznatih kao Mittelwerk (Ce­
ntralni radovi), uz upotrebu robovske radne snage — uglavnom
Francuza, Poljaka i Rusa — koju mu je dovodio SS iz obližnjeg ko­
ncentracionog logora Buhenvald. Izgradnja je započela 23. avgusta
1943; prema radnicima se postupalo krajnje brutalno, živeli su i
radili u nehumanim uslovima, a rad je trajao bez prestanka. Ubrzo
su epidemije dizenterije, tifusa i tuberkuloze, kao i široko raspro­
stranjena upala pluća zbog vlage, doprineli tome da svakog dana
umire u prošeku dvadeset pet radnika. [12]
Proizvodnja raketa započela je 10. decembra 1943. Himler i Šper
su bili veoma impresionirani, i Šper je pisao Kamleru 17. decembra

1 1B
 LOVCI

hvaleći ga na sav glas zbog postignuća koje „daleko prevazilazi sve

što je postignuto u Evropi i nenadmašno je čak i po američkim
standardima“ [ 12a] Proizvodnja je prvobitno bila projektovana na
količinu od 900 raketa mesečno, po ceni od 100.000 rajhsmaraka
po komadu — što je bilo deset puta skuplje od leteće bombe V-l.
Međutim, na samom vrhuncu proizvodilo se samo 690 jedinica, u
januaru 1945; sagrađeno je ukupno 6.422 raketa V-2.
Hitler je odobrio Operaciju Pingvin 29. avgusta 1944. Krajem
marta 1945, lansirane su 3.172 rakete V-2, od čega su 1.402 ispaljene
na gradove u Engleskoj, 1.664 na mete u Belgiji, 76 na Francusku,
19 na Holandiju, i 11 na most Ludendorf kod Remagena kada su
ga osvojili američki vojnici.[ 13j Procenjuje se da je u Operaciji
Pingvin poginulo oko 7.250 ljudi u periodu od nekoliko meseci.
I ponovo, iako je cena u ljudskoj bedi bila ogromna, taj prošek od
2,28 mrtvih po raketi lansiranoj na savezničke mete bio je izuzetno
nizak u odnosu na uloženo. Naravno, tome se mora dodati i smrt
oko 20.000 robovskih radnika u Mittelwerku i oko 2.000 savezničkih
avijatičara koji su poginuli za vreme operacija Samostrel i Big Ben
u lovu na baze V-naoružanja i njihove lansirne rampe. Na vrhuncu
Operacije Pingvin, u martu 1945, Englesku je pogađalo šezdesetak
projektila nedeljno, sa ukupnom težinom od 250 tona eksploziva
koji je nasumice uništavao ulice u predgrađima. [ 14] Istog meseca,
savezničke vazđušne snage ispustile su 133.329 tona bombi na
Nemačku, razarajući čitave gradove.
Nemoguće je proceniti koliko je zaista koštao program Vergelt­
ungswaffen, ali posleratna procena američkih obaveštajaca iznosi­
la je gotovo dve milijarde dolara — otprilike jednako koliko i
za Projekt Menheten. Po istoj ceni kao za 6.422 projektila V-2,
nemačka industrija je mogla da proizvede 6.000 tenkova Panter ili
12.000 lovačkih aviona Foke-Vulf Fw 190 koji bi bili nemerljivo ko­
risniji u odbrani Rajha. Bez obzira na to, Amerikanci su brzo shvatili
značaj balističkih projektila. Bila je to tehnologija koju su želeli da
prisvoje po svaku cenu.

P O S L E O S L O B O Đ E N J A P A R IZ A u avgustu 1944,
savezničke armije su se raširile u lepezi po Francuskoj u strmoglavoj
poteri za nemačkim snagama u povlačenju. Britanska Druga armija
je 3. septembra oslobodila Brisel i luku Antverpen, baš kada je ame­
rička Prva armija stigla u Luksemburg, a Patonova Treća armija

1 19
SIV! VUK

došla do reke Mozel. Samopouzdanje je bilo toliko veliko da je gen.

Maršal čak javio predsedniku Ruzveltu da će rat u Evropi biti gotov
„negđe između 1. septembra i 1. novembra 1944“.[15] Različite
specijalizovane savezničke jedinice za potragu pokušavale su da
održe korak sa napredovanjem oklopnih i pešadijskih jedinica. Ne­
mci su se toliko brzo povlačili da je njihova vojska retko kada
bila u stanju da primeni politiku spaljene zemlje kako je to Hi­
tler zahtevao. Bez obzira na to, mnogi mostovi i zgrade bili su
minirani i puni zamki, među njima i katedrala Sartr, remek-delo
gotike iz dvanaestog veka u francuskom gradu Satrtu. Kap. Voker
Henkok, „Spomeničar“ u američkoj Prvoj armiji, brzo se našao
tamo sa specijalistom za miniranje iz MFA&A, kap. Stjuartom
Leonardom. Beskrajno strpljivo, Leonard je razminirao dvadeset
dva zasebna eksplozivna punjenja. Kada su ga drugi Spomeničari
upitali da li mu je pravo što rizikuje život radi umetnosti, Leonard
je odgovorio: „Mogao sam da biram. Odabrao sam da uklonim
bombe. Vredelo je.“ „Zbog čega je vredelo?“ „Kada sam završio,
mogao sam da posedim u katedrali Sartr — katedrali čijem sam
spasavanju doprineo — skoro čitav sat. Sam.“
Ali Spomeničari nisu uvek bili u stanju da stignu na vreme
do svojih ciljeva. U noći 7. septembra, neposredno pre dolaska
Saveznika, Mikelanđelova skulptura Madone iz Briža ukradena
je iz katedrale Nort Dam u Brižu i otpremljena u Nemačku.[16]
Zadatak timova MFA&A bio je ogroman; američka Prva, Treća,
Deveta i Petnaesta armija, sa oko 1,3 miliona vojnika, imala je samo
devet ljudi iz MFA&A na liniji fronta, a sveukupno je bilo samo 350
ljudi koji su radili za tu organizaciju na ćelom evropskom ratištu.
Staviše, u jesen 1944, savezničko napredovanje je posustalo us-
led nedostatka zaliha — naročito benzina — među trupama na
frontu. Savezničko bombardovanje je potpuno uništilo evropski
železnički sistem u Severnoj Evropi, a neuspeh u zauzimanju makar
jedne neoštećene velike luke bio je od kritičnog značaja; pristup
Antverpenu s mora još je bio u nemačkim rukama, a grad je sada
bio neprekidno izložen bombardovanju projektilima V-l i V-2.
Bez resursa za dalje napredovanje na širokom frontu, ali euforičan
zbog očigledne neumitnosti nemačkog poraza, SHAEF je započeo
Operaciju Market garden, smelu strategiju korišćenja tri divizije
Prve savezničke vazdušno-desantne armije za zauzimanje ključnih

i zo
 LOVCI

mostova duž uskog koridora kroz Holandiju i dalje do reke Rajne,

poslednje prirodne prepreke koja je štitila Rur i srce nemačke teri­
torije. [17] Uprkos zabrinjavajućim Ultrinim dešifrovanim poruka­
ma, fotografijama iz vazdušnog izviđanja i upozorenjima od ho-
landskog pokreta otpora o tome da glavne tenkovske SS jedinice
stoje na putu tom pokušaju, vrhovna komanda je krenula u Ope­
raciju Market garden 17. septembra 1944. I pored umešnosti i
hrabrosti američkih, britanskih i poljskih padobranaca, operacija
je pretrpela neuspeh, i završila se uništenjem britanske 1. vazdu-
hoplovno-desantne divizije kod Arnema.[l8]
U oktobru 1944, raspoloženje savezničke vrhovne komande
se iz euforije promenilo u malodušnost, baš kad su se vremenske
prilike pokvarile. Na severu, Britanci i Kanađani su se borili u is-
crpljujućoj, blatnjavoj kampanji kako bi očistili obale ušća Selđe i
otvorili Antverpen za savezničke brodove. Američka Prva armija
zadržaće se u bici za Hurtgensku šumu od septembra 1944. do fe­
bruara 1945. godine. Dalje na jugu, američka Treća armija zau­
stavila se u Alzas-Lorenu, nedaleko od Meca na reci Mozel, samo
zahvaljujući nedostatku goriva; taj zastoj je Nemcima omogućio
da ojačaju ionako snažno utvrđeni grad za još jednu tešku bitku.
[19] Pošto se odvojila od Normandije, Patonova Treća armija je
napredovala 800 kilometara za manje od mesec dana i pretrpela
gubitke od samo 1.200 ljudi; u sledeća tri meseca ona će napredovati
samo deseti deo te udaljenosti i pretrpeti četrdeset puta teže
gubitke. Rat nipošto neće biti gotov do Božića.

G E N . L E S LI G R O V S , Dl R E K T O R Projekta Menhe­
ten, i dalje je bio veoma zabrinut zbog lokacije 1.200 tona ura-
nijumske rude koja je pripadala Union Miniere — belgijskoj kom­
paniji za kopanje rude uranijuma sa sedištem u Kongu — i koju
su Nemci zauzeli 1940. Jednom prerađena u izotop uranijum-235,
takva količina bila bi dovoljna da se napravi nekoliko delotvornih
atomskih bombi, od kojih je svaka zahtevala oko 63,50 kilograma
obogaćenog uranijuma. Posle odlaska u Pariz krajem avgusta
1944, puk. Boris Paš i tim Alsos otputovali su u Tuluz na jugu
Francuske kako bi proverili jednu dojavu. Tamo su pronašli 31 tonu
uranijumske rude uskladištene u jednom francuskom pomorskom
arsenalu. Taj tovar je smesta otpremljen do proizvodne baze Pro­
jekta Menheten u Ouk Ridžu, u državi Tenesi, kako bi se preradio

12 1
SIVI VUK

elektromagnetnom separacijom u obogaćeni uranijum za „Malog

dečaka“ uranijumsku bombu čiji je razvoj bio u toku u ogromnoj
laboratoriji projekta kod Los Alamosa, u Nevadi.[20]
Na jugu Francuske, puk. Paš je pribavio nekoliko poluguseni-
čara, oklopnih kola i oklopnih džipova; tako mobilna i oklopljena,
jedinica Alsos je pratila napredovanje savezničkih snaga prema ne­
mačkoj granici. U novembru 1944, tim je stigao u tek oslobođeni
Strazbur, na čijem je univerzitetu zatekao laboratoriju za nuklearnu
fiziku i svežnjeve dokumentacije. Ona je otkrila da nemački pro­
gram razvoja nuklearnog naoružanja — poznat kao Uranverein,
„Uranijumski klub“ — ne samo što je bio u povoju, već se zasnivao
i na pogrešnim naučnim postulatima. Time je bila potvrđena ra­
nija procena britanskih obaveštajaca, ali gen. Grovs i dalje nije
bio zadovoljan. Slučajno, druga dokumenta su otkrila lokacije
svih laboratorija koje su sarađivale sa Uranvereinom, što je u mno­
gome pojednostavilo misiju puk. Paša kada su Saveznici počeli s
napredovanjem kroz Nemačku. [21 ]
Grovs je bio podjednako odlučan da predupredi svaku šansu da
neki od naučnika iz Uranijumskog kluba ili njihova dokumentacija
padnu šaka Sovjetskom Savezu — čiji je nuklearni program, ka­
ko to sada znamo, kasnio samo nekoliko meseci za američkim is­
traživanjima, zahvaljujući brojnom prisustvu sovjetskih špijuna u
Projektu Menheten. Vodeći nemački teorijski fizičar bio je Verner
Hajzenberg, koji je povremeno putovao u okupiranu Dansku ili
neutralnu Švajcarsku kako bi predstavljao naučne radove i držao
predavanja. Grovs je predložio da Hajzenberg bude otet prilikom
jednog takvog putovanja i ispitan da bi se ustanovilo dokle su
Nemci stigli. Ukoliko to ne bude moguće, Hajzenberga treba ubiti
— kako je sam Grovs to rečito kazao: „Neprijatelja treba ostaviti
bez mozga.“[22] Taj zadatak je dobio agent OSS po imenu Moriš
„Mou“ Berg, bivši hvatač i trener bostonske bezbol ekipe Crvene
sokne. Berg je isto tako diplomirao na Prinstonu, a studirao je
sedam jezika, uključujući sanskrit. Sada se upustio u teoriju i
praksu nuklearne fizike kako bi mogao da prati Hajzenbergovo
sledeće univerzitetsko predavanje koje je trebalo da se održi 18.
decembra 1944, na Fizičkom institutu Eidgenössische Technische
Hochschule (ETH) u Cirihu, u Svajcarskoj.
U poslednjoj nedelji novembra, Mou Berg je stigao u Bern gde
ga je o zadatku izvestio tamošnji načelnik OSS Alen Dals. Poput

i 22
 LDVCI

Grovsa, i Dals je sada bio čvrsto ubeđen u to da je Sovjetski Savez

veća pretnja po zapadne interese nego samrtnički trzaji Trećeg
Rajha, pa je, s obzirom na opasnost da prvi nasledi resurse potonjeg
u toj oblasti, rado pomogao. Izgleda da se u to vreme misija otmice
pretvorila u misiju atentata. Berg je tada napomenuo: „Ništa nije
izričito rečeno, ali Hajzenberg je morao biti onesposobljen. Pi­
štolj mi je bio u džepu.“[22a] Bio je to automatik ,,haj-standard“
kalibra 22 sa prigušivačem; dali su mu i kapsulu sa cijanidom za
slučaj da mu bekstvo bude onemogućeno posle atentata. Pristup
Hajzenbergovom predavanju nije predstavljao nikakav problem,
pošto je jedan od Dalsovih brojnih kontakata bio i dr Paul Šerer,
direktor Fizičkog instituta na ETH. Serer je organizovao mnogo
takvih predavanja i uvek je prosleđivao sve bitne informacije or­
ganizacijama OSS i MI-6.
Hajzenbergova prezentacija se više ticala kvantne mehanike ne­
go nuklearne fizike; ona nimalo nije pomogla Bergu da odluči kako
da postupi, pa je uredio da večera sa Hajzenbergom u Sererovoj
kući. Hajzenberg je u razgovoru uživao u uspehu trenutne nemačke
ofanzive na Ardene, ali kada su ga pitali hoće li Nemačka izgubiti
rat, odgovorio je: „Da — ali bilo bi tako dobro da smo pobedili.“
Taj komentar mu je verovatno sačuvao život pošto je pokazao da
Nemačka ne poseduje oružje masovnog uništenja koje bi moglo
doprineti drugačijem ishodu. Pištolj je ostao u džepu Moa Berga.
[23]

123
 10. poglavlje

U MAGLI RATA

DDK SU SAVEZNIČKE ARM IJE J O Š GAZILE

preko severozapadne Evrope i navodile na varljivu pomisao kako
bi do mira moglo doći pre Božića 1944, Ruzveltova admini­
stracija je pripremala planove za strukturu posleratne Nemačke.
I predsednik Ruzvelt i njegov dugogodišnji ministar finansija,
Henri Dž. Morgentau Mlađi, bili su žestoki antinacisti i gledali
su sa visine na Nemce kao narod. Mesecima su razmatrali plan za
demilitarizovanu Nemačku koja nikada više neće moći da ratuje.
Zemlja se imala podeliti na severnu i južnu zonu koje će biti potpu­
no „deinđustrijalizovane“ i prepuštene isključivo poljoprivredi radi
ishrane nemačkog naroda na nivou dovoljnom za preživljavanje.
Kako je Ruzvelt rekao: „Nema nikakvog razloga da se Nemačka
ne vrati u 1810. godinu, gde će joj biti savim prijatno, ali neće
raspolagati nikakvim luksuzom.“[l] Industrijski Rur je trebalo da
bude međunarodna zona, tako da od njegovih proizvoda koristi
imaju zemlje koje su trpele pod nacističkom okupacijom.
Morgentauovplan je bio predstavljen Vinstonu Cerčilu na Dru­
goj kvebečkoj konferenciji 16. septembra 1944. Cerčil nikome nije
priznavao da se nacista gnuša više nego on, ali je nagonski poimao
istoriju i odbacio je to još drakonskije ponavljanje Versajskog
ugovora kao „neprirodno, nehrišćansko i nepotrebno.“ Međutim,
pošto je ministar finansija dao Britaniji još jednu kreditnu liniju
od oko 6 milijardi dolara, Cerčil je pristao da razmotri donekle
modifikovanu verziju plana.[2]
Pojedinosti Morgentau ovog plana ubrzo su se našle u rukama
kako Sovjeta, tako i Abvera. Moskva je odmah bila obaveštena o
njemu, pošto je tvorac plana bio Morgentauov zamenik, dr Hari
Dekster Vajt — sovjetski špijun sa šifrovanim imenom „Jurista“.[3 j

12 4
 LOVCI

Svođenjem Nemačke na nemoćno pastoralno društvo, taj plan bi

zemlju učinio ranjivijom za komunističko preuzimanje u bliskoj
budućnosti. Te informacije su do adm. Kanarisa stigle zaokolišnijim
putem. Dva agenta Abvera koje je on aktivirao u Svajcarskoj 1940.
godine bili su „Habakuk“, u švajcarskom Ministarstvu spoljnih
dela, i „Jakob“ u švajcarskoj Tajnoj službi. [3a] Obe ove organizaci­
je dobijale su masu veoma vrednih obaveštajnih podataka preko
švajcarskog ambasadora u Vašingtonu, dr Carlsa Brugmana. Opet,
Brugman nije bio špijun: izvor mu je bio šurak, Henri Valas — koji
je slučajno bio potpredseđnik Sjedinjenih Država. Valas je bio po­
pularni levičar koji je sprovodio Nju dil; znao je mnoge američke
najvažnije tajne, i ujedno bio notorno indiskretan.
U jesen 1944, Kanaris je odavno već bio uklonjen s mesta
načelnika Abvera, i držan je u kućnom pritvoru zbog sumnje da
je učestvovao u julskoj zaveri da se Hitler ubije bombom. Bez
obzira na to, kao nemački rodoljub, užasnuo se kada je čuo za
mogućnost da njegova zemlja namerno bude svedena na ponizno
siromaštvo posle bezuslovne predaje, i brzo je preneo pojedinosti
Morgentauovog plana Martinu Bormanu i Jozefu Gebelsu. Mini­
star za propagandu je iskoristio te informacije da podstakne ne­
mački narod na veći otpor, kako bi izbegli da im se zemlja pretvori
u „njivu za krompir“, po rečitoj gebelsovoj frazi. [4]
Ubrzo zatim, pojedinosti plana su se pojavile u listu Volstrit
dzernal; to otkrovenje je izazvalo ozbiljne podele unutar Ruzveltove
administracije i među američkim korporacijama čije su investicije u
Nemačkoj sada bile još ugroženije. I gen. Maršal i gen. Ajzenhauer
su se ogorčeno žalili da je nemački otpor znatno ojačao, i rezultat
toga bila je stabilizacija linija fronta duž linije Zigfrid taman dok se
primicala zima. Ruzveltov protivnik na predsedničkim izborima u
novembru 1944, Tomas E. Djui, rekao je kako Morgentauov plan
neprijatelju vredi koliko i „deset novih nemačkih divizija“.[4a] U
telegramu iz Berna, Alen Dals je jedva bio u stanju da obuzdava svoj
revolt zbog propagandne vrednosti koju je ta šema pružila nacistima:

[Prosečan Nemac] sada drhti od pomisli na to šta će uraditi

strani radnici i ratni zaroblj enici kad zavlada nered, i ti milioni
stranaca budu pušteni da pljačkaju i haraju po gradovima
i zemlji... Vojnici na frontu, radnici u fabrikama municije,
i stanovnici bombardovanih gradova izdržavaju zato što

12 5
SIVI VUK

smatraju da nemaju izbora, da im je ugrožena egzistencija.

Nacisti profitiraju i koriste to raspoloženje za svoje ciljeve...
Dosad Saveznici nisu opoziciji [unutar Nemačke] ponudili
nikakvo ozbiljno ohrabre nje. Naprotiv, iznova su i iznova
ujedinjavali narod i naciste objavljenim stavovima, bilo to
zato što su ravnodušni, ili sa nekim konkretnim ciljem.[5]
MINISTARSTVO F IN A N SIJA H E N R IJA M OR­
G E N T A U A bilo je takođe tvorac Operacije Utočište. Bre-
tonvudski sporazum iz jula 1944, čiji je cilj bio da se uspostavi
liberalnokapitalistički privredni sistem u svim industrijskim dr­
žavama posle rata, zahtevao je isto tako od neutralnih zemalja da
prestanu sa transferom aktive u okupiranoj Evropi. Da bi sprečile
bekstvo kapitala iz Trećeg Raj ha, Sjedinjene Države i Britanija su 14.
avgusta izvršile strahovit pritisak na Švajcarsku da potpiše trgova­
čki sporazum i smanji obim poslovanja s nacističkom Nemačkom.
Pošto se sada ratna sreća okrenula na stranu Saveznika, Švaj carska
je bila voljna da se tome povinuje, ali je proces pranja novca zapra­
vo bio toliko sveprisutan da su u njegovom zaustavljanju postignu­
ti mali rezultati. Dalje, bezmalo dve trećine švajcarske spoljnotrgo-
vinske razmene otpadalo je na nacističku Nemačku, a usred svets­
kog rata bilo je teško proceniti šta je nezakonito, a šta legitimno.[6]
Operacija Utočište realizovana je 6. decembra 1944, sa ciljem da
se prati kretanje nacističkog plena i aktive širom sveta, uz njihovo
lociranje u neutralnim zemljama gde su bili skriveni. Međutim, za
Ruzvelta i Morgentaua je taj plan imao širu svrhu. Bili su im potre­
bni konkretni dokazi o nezakonitostima kako bi ih iskoristili pro­
tiv najvećih američkih korporacija koje su trgovale s nacističkom
Nemačkom i onih pripadnika političkih struktura koji su simpa-
tisali naciste: protiv ljudi kao što je bio kriptonacista Henri Ford;
Džozef P. Kenedi Stariji, bivši američki ambasador u Londonu;
i Džon D. Rokefeler Mlađi, sin Džona D. Rokefelera Starijeg,
osnivača Standard oila i zagovornika eugenike. Neke od tih korpo­
racija i pojedinaca pokušavali su da potkopaju Nju dil i destabilizuju
Ruzveltovu administraciju u tridesetim godinama dvadesetog veka.
Ova ambiciozna operacija trebalo je da izloži krivičnom go­
njenju sve one koji su pomagali u radu nacističke ratne mašine i
industrijskih koncerna koji su je održavali, zbog ratnog zločina.
Bankari i industrijalci poput Absa, Šahta, Šredera, Krupa, Flika,
Šmica i mnogih drugih trebalo je da budu na optuženičkoj klupi

12 6
 LDVCI

međunarodnog tribunala kako bi im se sudilo za njihove postupke.

Pošto se jednom nađu u sudnici, Morgentau će otkriti godinama
presretanu dokumentaciju, dokaze dobijene prisluškivanjem i de-
šifrovane kodove i telegrame švajcarskih banaka, zahvaljujući oba-
veštajnim podacima službe Ultra dobijenim preko MI-6. Da bi se
iskupili, okrivljeni će morati da otkriju svoje poslove s američkim
korporacijama kao što su Fordova automobilska kompanija, Dže-
neral motors i Standard oil. Onda će sve one kompanije i banke za
koje se ustanovi da su trgovale s neprijateljem biti suočene sa stro­
gim kaznama po zakonima Sjedinjenih Država. Bio je to elegantan
plan za osvetu, legitimizovan pobedom dobra nad zlom na bojnom
polju. [7]
Pošto Morgentau nije imao poverenja ni u Ministarstvo pravde,
ni u Stejt department, Utočište je povereno odabranoj šačici zapo­
slenih u Federalnoj ekonomskoj administraciji (FEA) Ministarstva
finansija. Predsednik je preko FEA davao naloge novoj kontraoba-
veštajnoj službiX-2 unutar odeljenja OSS za specijalne obaveštajne
podatke, da otkriva i sakuplja dokaze, naročito u neutralnim ze­
mljama, u vezi sa transferom nacističkog plena i zlata. Međutim,
taj napor je zahtevao saradnju agenata OSS-a koji su već bili na tere­
nu, a to je u Švaj carskoj bilo problematično — pošto je jedan od
osumnjičenih u Operaciji Utočište bio i sam Alen Dals, zbog njego­
vih jakih veza s korporacijama i kontakata s različitim nacističkim
grupama.[8] Uprkos toj poteškoći, istraga je nužno bila usred-
sređena na trgovinu zlatom u švaj carskim bankama. To je za švaj-
carskog ambasadora Brugmana postalo glavna briga kad je saznao
za Operaciju Utočište od svog indiskretnog šuraka, potpredsednika
Henrija Valasa. Otkrivanje nedvosmislenih veza između švajcarskih
banaka i nacističke Nemačke bilo bi velika potencijalna sramota
za švaj carsku vladu po okončanju rata; u skladu s tim, švaj carska
Tajna služba obavestila je Alena Dalsa o tome da Utočište istražuje
njegove poslove. [9]

U J E S E N 1 9 4 4 , A L E N D A L S je bio sve ozlojeđeniji

zbog političkih odluka u Vašingtonu kojima se, po njegovom miš­
ljenju, rat samo produžavao. Glavna briga mu je sada bila kako da
minimizuje ulazak Crvene armije u Zapadnu Evropu, a za to je naj­
bolji način bio da se rat završi što je moguće pre, svim prihvatljivim
sredstvima.

12 7
SIVI VUK

I dalje je imao veoma dobre rezultate u radu i u septembru

1944. je postigao najnoviji uspeh kada je pribavio informacije
o tome da Nemci stvaraju nešto sa nazivom „Državna tvrđava“
u Bavarskim Alpima, gde će se kriti nacistički lideri i odakle će
njihovi fanatični sledbenici voditi gerilski rat čak i posle vojnog
poraza Nemačke. Ta informacija mu je stigla od austrijskog SD
oficira, SS majora Vilhelma Hetla, preko austrijskog advokata koji
je živeo u Švajcarskoj, Kurta Grima. Preko svoje advokatske firme,
Grim je imao odlične kontakte širom okupirane Evrope; Dalsova
firma, Salivan i Kromvel, imala je iste poslovne klijente kao i Grim,
a sada su njih dvojica imali i istog krojača. Po recima jednog višeg
britanskog obaveštajnog oficira, Grim je bio „jedan od tri glavna
izvora izuzetno uspešne operacije Alena Dalsa u Bernu“.[ 10] Za
Dalsa je posebno bilo interesantno to što je Hetl bio u štabu gen.
SS i policije Kaltenbrunera, načelnika RSHA i drugog u hijerarhiji
SS-a, odmah iza Hajnriha Himlera; Hetl je tako bio za njega još
jedan kanal do nacističkih vođa.[l l]
Premda sumnjičav prema ideji Državne tvrđave, Dals je propis­
no prosledio tu informaciju u Vašington. U to vreme, komunikaci­
je OSS iz Berna bile su daleko efikasnije, zahvaljujući još jednom
lukavom dogovoru. Dals je sklopio pogodbu sa gen. Rodžerom
Masonom, šefom švajcarske Tajne službe. Savezničke vazđuho-
plovne posade koje su morale da prinudno slete u Švaj carskoj ču­
vane su u zatvoreničkim logorima, u kojima je na kraju rata bilo
oko 1.500 američkih avijatičara. Sada je svakodnevno do dvana­
est takvih pripadnika USAAF imalo dozvolu da radi u američkom
poslanstvu s tim da su morali uveče da se vraćaju u svoje logore.
Oni su se pokazali kao koristan izvor tehničkog znanja za Dalsa i
OSS; time su se kršila pravila ratovanja, ali opet, isto je važilo i za
nemačko angažovanje posade s broda Admiral GrafŠpe u neutral­
noj Argentini. Komunikacije su ključne za brzi protok obaveštaj-
nih podataka natrag do donosilaca odluka, ali oduvek su postojale
smetnje u komunikaciji između obaveštajnih službi i Ruzveltove
administracije. Cesto su pravovremene i aktuelne obaveštajne pro-
cene bile prenebregavane zarad predubeđenja i politike, pogotovo
kad je posredi bilo stalno popuštanje Staljinu. Koliko god Alen
Dals ponavljao da je pretnja od komunističkog ekspanzionizma u
Istočnoj Evropi sve veća, njegovi saveti su bili prenebregavani.

1 28
 LOVCI

Dals je isto tako bio meta nemačkih obaveštajaca, uključujući

elitnu jedinicu Luftvafea za razbijanje šifara sa imenom Luftfahrt-
forschungsamt (jedinica Luftvafea za radio presretanje).[ 12] Kada
su agenti Abvera saznali za Operaciju Utočište preko svog agenta
Habakuka, počeli su da je osujećuju na sve moguće načine, naročito
u Svaj carskoj, gde je vladala potencijalno najveća opasnost po
tekuće transfere nemačkog kapitala. Agenti Abvera su dojavili
Dalsu kako i Britanci i Amerikanci presreću njegove komunikacije
— što su radili i oni, ali više za to neće biti u stanju, zahvaljujući
tome što su se tako otkrili pred njim. Oni su rekli Dalsu i da je on
predmet istrage Ministarstva finansija preko Operacije Utočište.
On je smesta promenio metode svog šifrovanja i prešao na sigu­
rniji „jednokratni“ sistem, i otad pa nadalje su njegove poruke bile
sigurne. Transkribovanje poruka iz Vernamove šifre težak je po­
sao koji se obavlja ručno, pa su zato Dalsu bile potrebne usluge za­
točenih pripadnika USAAF za njihovo šifrovanje.
Dals je ujedno otkrio Henrija Valasa kao izvor otkrovenja kako
u vezi sa Morgentauovim planom, tako i sa Operacijom Utočište,
najpre ambasadoru Brugmanu, te konačno i Nemcima.[l3] Pre-
dsednik Ruzvelt nije imao izbora i morao je da smeni Valasa i no-
minuje senatora iz Arkanzasa Harija S. Trumana kao svog kandida­
ta za potpredsednika na nastupajućim pređseđničkim izborima.
Kao predani protivnik komunizma, Truman je bio daleko pri­
hvatljiviji za Dalsa. Istovremeno, u odgovoru na uputstva u vezi
sa Utočištem od 6. decembra 1944, Dals je izjavio nehajno i be­
zbrižno:

Rad na ovom projektu zahteva pažljivo planiranje pošto

bi mogao osujetiti obaveštajne aktivnosti i zatvoriti važne
kanale... Danas moramo pecati u uzburkanoj vodi i održavati
kontakte sa osobama za koje se sumnja da u takvim stvarima
sarađuju s nacistima... Za efikasno postupanje... potrebno
je specijalno osoblje sa novom zaštitom... Mi trenutno ne­
mamo adekvatno osoblje da bismo efikasno radili u toj
oblasti i ispunjavali ostale zahteve.[l4]

M E Đ U „ □ S T A L I M Z A H T E V I M A “ koji su bili usmereni

na vreme i osoblje Alena Dalsa bilo je i osnivanje, od 21. novembra
1944, OSS jedinice za istraživanje pljačke umetničkih dela. Ona

12 9
SIVI VUK

je imala slična ovlašćenja kao i Spomeničari, te ogranak za lepu

umetnost i arhive (MFA&A), koji su već sarađivali sa snagama na
terenu, ali je uz podršku kompletnog aparata OSS, imala daleko
veće resurse. [15]
Pored primarnog zadatka zaštite, Spomeničari su bili zaduženi i
da popisuju sva umetnička dela pronađena na teritorijama koje su
bile preotete od Nemaca, kako bi se iđentifikovali njihovi stvarni
vlasnici i kako bi se ona njima vratila u dogledno vreme, ukoliko
su bila ukradena. Kap. Voker Henkok iz MFA&A, renomirani vajar
u civilnom životu, sada je bio priključen američkoj Prvoj armiji.
Petnaestog decembra 1944, on je stigao u mirno poljoprivredno
selo La Glez u istočnoj Belgiji, blizu granice sa Luksemburgom.
Ono je izbeglo oštećenja tokom savezničkog napredovanja i sada je
tiho ležalo pod slabim zimskim suncem, sa tamnim zastrašujućim
šumama Arđena u daljini. Voker je jedva čekao da vidi slavnu i
cenjenu drvenu statuu iz četrnaestog veka, Madonu iz La Gleza,
koja je stajala u lađi seoske crkve. Za Henkoka je to bilo izuzetno
umetničko delo koje kao da je dominiralo svojom okolinom, i lak­
nulo mu je kada je video da je ostalo netaknuto tokom rata. Posle
prijatnog obroka u lokalnoj krčmi, nastavio je da obilazi taj kraj.
[16]
U 5.30 ujutro, u tami praskozorja sledećeg dana, artiljerijsko
bombardovanje iz 1.600 topova zasulo je tu oblast granatama.
Iza te vatrene zavese naišlo je sedam oklopnih i devet pešadijskih
divizija Pete i Šeste pancer armije, dok su dalje na jugu formacije
iz Sedme armije takođe krenule na zapad. Unternehmen Wacht am
Rhein — Operacija Straža na Rajni — bila je poslednji Hitlerov
pokušaj da se kocka u pobedu na zapadu. Strategija je bila da se sve
preostale oklopne snage bace kroz Ardene, preko reke Mez, i dalje
na Antverpen, čija je strateška luka konačno postala operativna za
Saveznike 28. novembra. Ako bi uspeo u tome, mogao bi da zarije
klin između američkih i britansko-kanadskih armijskih grupa;
manje realistično, on se nadao da će mu taj napad kupiti vreme
potrebno da novo „čudesno oružje“ — mlazni avion i podmornice
tipa XXI s „elektro-pogonom“ — uđe u upotrebu u značajnijem
broju. Jedanaestog decembra, Firer je otputovao iz Berlina svojim
privatnim vozom do Adlerhorsta (Orlovog gnezda), poljskog gla­
vnog štaba blizu Bad Nauhajma u južnoj centralnoj Nemačkoj,
kako bi lično komandovao ofanzivom.[l7]

i 30
 LOVCI

Priča o Bici kod Ardena potanko je već drugde ispripovedana.

U magli i snegu koji je prvobitno prizemljio savezničke taktičke
vazduhoplovne snage, Nemci su uspeli da prirede potpuno iznena­
đenje. Američke divizije na koje su najpre naišli bile su na odmoru
u tom mirnom sektoru posle teških borbi za Hurtgensku šumu,
ili su tek stigle iz Sjedinjenih Država. Ali težak teren i loše vreme
bili su prepreka i za Pancere. U junu 1940, kada je juriš po sličnoj
osi napredovanja uspešno odelio glavninu francuskih armija od
Britanskih ekspedicionih snaga, bilo je dovoljno teško proći uskim
šumskim putevima Ardena usred leta, tenkovima koji nisu težili
više od dvadeset tona. Sada su putevi bili prekriveni snegom i le­
dom, a napredovanje je bilo nemerljivo teže za tenkove koji su
težili dvostruko, ili i više od toga.
Uprkos šoku od napada i pada mnogih jedinica, u džepovima
odlučnog američkog otpora ratna inženjerija je herojski pokušala
da poruši mostove koji su ležali na liniji nemačkog napredovanja
— uspeh ili neuspeh nemačke ofanzive na kraju će zavisiti od ra­
spoloživosti goriva i mostova. Pošto su mostovi uništeni, vodeća
nemačka borbena grupa bila je prinuđena da skrene na sever sa svo’
je planirane trase prema selu La Glez. Međutim, nebo se raščistilo
i dugačku kolonu tenkova i kamiona napali su američki borbeni
bombarderi, usporavajući dalje napredovanje. Dok su američka
pojačanja navirala u tu oblast, nemačka borbena grupa je ostala
praktično opkoljena 20. decembra. Posle žestoke dvodnevne bitke,
ostaci grupe probili su se pešice, ostavivši ranjenike i malu grupu
Vafen-SS vojnika da pokrivaju njihovo povlačenje. Poslednje upo­
rište im je bilo u crkvi La Gleza pod neprekidnim američkim
bombardovanjem sve dok zgrada nije bila uništena i konačno
osvojena dvadeset četvrtog. Istog dana, načelnik generalštaba (ko­
pnene vojske) gen. Hajnc Guderijan predložio je Fireru da zaustavi
ofanzivu pošto je napredovanje na drugim trasama sada bilo
minimalno i od male koristi.[18]
Sok zbog neočekivane ofanzive izazvao je kod nekih Saveznika
gotovo pravu paniku. Četvrtog januara, čak je i general Paton po-
verio svom dnevniku: „Još možemo da izgubimo ovaj rat.“ [ 18a]
Malodušnost je rasla s udaljenošću od ratišta, i u Vašingtonu je na­
čelnik generalštaba američke vojske razmišljao: „Ako nas Nemačka
bude porazila, moraćemo ponovo da preispitamo svoj stav prema
čitavom ratu. Moraćemo da zauzmemo defanzivne položaje duž

13 1
SIVI VUK

nemačke granice. Narod Sjedinjenih Država će morati da odluči

želi li da se rat nastavi dovoljno da bi se podizale velike nove vojske.“
Sada je već i gorki vic kružio među vojnicima: „Rat bi i dalje mogao
da se završi do Božića... Božića 1950.“[l9] Još jedan naknadni
potres dogodio se u zoru na Novu godinu 1945, kada je Luftvafe
pokrenuo svoju Operaciju Bodenplatte (Bazna ploča) protiv broj­
nih savezničkih uzletišta u Belgiji, Francuskoj i Holandiji, uništivši
439 aviona, uglavnom na tlu. I mada su se ti materijalni gubici
mogli brzo nadoknaditi, dok su mnogi oboreni i ubijeni nemački
piloti bili praktično nezamenjivi, saveznički komandanti su taj
napad shvatili kao novi dokaz sposobnosti Vermahta da produžava
rat.
Sveukupno, odolevanje Ardenskoj ofanzivi koštalo je Ameri­
kance 89.000 žrtava, među kojima je 14.872 poginulo, tako da je
to bila najkrvavija bitka američke vojske tokom rata. Međutim, ne­
mački gubici su bili 130.000 sa 19.000 poginulih, kao i izgubljenih
400 gotovo nezamenjivih tenkova. Za nekoliko nedelja, devet sve-
žih američkih divizija stiglo je na evropsko ratište. Hitlerovo po-
slednje kockanje na zapadu propalo je i granice Nemačke ostale su
sada otvorene za invaziju. [20]

S P O M E N I Č A R kap. Voker Henkok se vratio u La Glez 1.

februara 1945. Izdaleka, činilo se da je selo potpuno zbrisano. Cr­
kva u kojoj je bilo poslednje uporište esesovaca pretvorena je u lju­
šturu; krov se srušio, polomljene grede su ležale svuda unaokolo,
lađa je do kolena bila prekrivena zamrznutim snegom, a ledeni ve-
tar je duvao kroz zjapeće rupe u zidovima. Crkvene klupe su bile
nagomilane u barikade izbušene mecima, a krvavi zavoji, kutije za
municiju i porcije za hranu bile su raštrkane po tlu. Ali usred te pu­
stoši Voker je pronašao Madonu iz La Gleza potpuno neoštećenu:

Stajala je upravo onako kako je stajala pre dva meseca, nasred

lađe, sa jednom rukom na srcu, i drugom podignutom u
znak blagoslova. Kao da uopšte nije primećivala ništa oko
sebe, onako usredsređena na daleko božanstvo. Ali spram
pozadine ona je izgledala čudesnije i ispunjenije nadom ne­
go ikada, i njena lepota trijumfovala je usred sveg tog uni­
štenja i očajanja.[21]

132
 11. poglavlje

Pljač kaši Ra j h a

A R D E N S K A D F A N Z I V A J E N A I Š L A kao posebno
neprijatan šok za savezničku vrhovnu komandu zato što se ona go­
dinama oslanjala na obaveštajne podatke Ultre koji su upozoravali
na nemačke sposobnosti i namere. Na terenu je bilo oficira koji su
strahovali od velikog nemačkog napada na liniju američkog VIII
korpusa u Ardenima, poput puk. Oskara Koha, šefa obaveštajne
službe G-2 iz Treće armije, ali niko nije obraćao pažnju na njegove
slutnje. Saveznički komandanti su se isuviše oslanjali na Ultru, a
premalo na ljudske obaveštajne izvore ili izviđanje bojišta.[l]
Majstorski nemački plan obmane za Unternehmen Wacht am
Rhein zasnivao se na strogoj radio-tišini, tako da nije bilo moguć­
nosti da informacije presretne Blečli Park. Druge mere obezbeđe-
nja obuhvatala je zabrana svim oficirima upoznatim sa planom da
lete avionom zapadno od Rajne za slučaj da budu oboreni ili da
prinudno slete, a svi pokreti trupa obavljali su se noću. Po danu,
saveznička foto-izviđanja bila su ugrožena gadnim vremenskim
prilikama, i kako su se približavali granicama Nemačke, saveznički
vojnici više nisu dobij ali korisne informacije od lokalnih boraca
pokreta otpora, kao kada su bili dalje na zapadu.
Velika većina nemačkih komunikacija sada se obavljala preko
najnovijih modela teleprinterskih šifarskih mašina, kao što su
Simens i Halske T52d Geheimfernschreiber (tajni teleprinter) i
Lorenc SZ42. Serija mašina T52 i njihov saobraćaj imali su u Blečli
Parku šifrovano ime „Kečiga“ dok je Lorencova bila „Tuna“. U
zimu 1944, specijalisti u Blečli Parku bili su fizički i intelektualno
iscrpljeni posle godina i godina mukotrpnog rada na dešifrovanju,
a rasplitanje tajni novih mašina Kečiga i Tuna zahtevalo je dodatni

13 3
SIVI VUK

usredsređeni trud. Situaciju je otežalo otkriće da su mašine Enigma

sada opremljene usavršenijom verzijom povratnog cilindra koji je
mnogo otežavao dešifrovanje, i zahtevao nove modifikacije pro-
tokompjutera Kolos velikog poput sobe, te elektromehaničkih ure­
đaja za đešifrovanje poznatih kao ,,bombice“.[la] Slično tome,
Luftvafe je kasnije primenio šifarski sistem poznat kao Sat Enigme
koji je automatski generisao ogroman broj ekstra permutacija pri
šifrovanju. Na svu sreću, uporna nedisciplina nekih operatera ne-
mačke Enigme — pogotovo unutar Luftvafea — olakšala je Blečli
Parku posao dešifrovanja poruka, a nestašica mašina Kečiga u ovoj
fazi rata značila je da one nikada nisu predstavljale veliku opasnost
po Saveznike. Bez obzira na to, ovi potonji su brzo shvatili da bi
ta tehnologija u pogrešnim rukama u posleratno doba mogla da
stvori ozbiljnu pretnju. Bilo je ključno zarobiti netaknute primerke
tih uređaja za šifrovanje i uskratiti ih potencijalnim protivnicima.
[2 ]
U februaru 1945, angloamerička organizacija poznata kao
Ciljni obaveštajni komitet (TICOM) dala se u lov na nemačku
opremu za kriptografiju i njene operatere dok su Saveznici napre­
dovali u Nemačku. Timovi TICOM-a sastavljeni od britanskog
i američkog osoblja delili su sav ratni plen po principu „jedan
tebi, jedan meni“.[3] Sada je već postojao prećutni sporazum da
Sjedinjene Države i Britanija moraju nastaviti da sarađuju na polju
obaveštajne signalizacije koja je toliko dobro poslužila i jednoj i
drugoj zemlji za vreme rata. Oni su zajedno razbili praktično sve
vojne i diplomatske šifre koje su koristile sile Osovine, tako da su
Saveznici imali izuzetnu prednost na bojištu. Začudo, jedina država
čije su se šifre i kodovi pokazali neprobojnim bio je Vatikan, ali pap-
ski režim navodno nije bio u savezu sa fašistima ili nacistima.
Posle strahovitog napora, Kolos je uspeo da razbije šifru Tu­
ne i pročita značajnu količinu poruka preko Kečige, ali sada je
iz zvučnika radija dolazio neki novi zvuk u sobi za presretanje
po imenu Koliba broj 6 u Blečli Parku. Bio je to karakterističan
zvuk još jednog novog nemačkog uređaja za šifrovanje, sa tajnim
imenom „Vršalica“ i činilo se da on odoleva napadima Kolosa.
Nemci su izumeli neprobojnu šifru za svoju najnoviju mašinu —
Simens i Halske T43 Schlusselfernschreibmaschine. Stoga je bilo
još značajnije zarobiti tu opremu kako bi se održala saveznička
superiornost u obaveštajnoj signalizaciji u nastupajućim godinama.

13 4
 LOVCI

B R D J N E S P E C I J A L I S T I Č K E J E DI N I C E sada su
bile raspoređene na granicama Nemačke, željne da napreduju i ot­
kriju tajne Trećeg Rajha. Pored lovaca na nuklearna istraživanja iz
misije Alsos, bili su tu: zaštitnici baštine i detektivi za umetnine iz
MFA&A; teško naoružani „Crvenokošci“ 30. udarne jedinice Ijana
Fleminga, koja je sada imala naziv 30. isturena jedinica; naučnici i
tehnolozi iz Čete T; tragači za zlatom iz Klondajk-timova; i ekipe
TICOM-a koje su lovile tehnologiju šifrovanja, a aktivirano je još
nekoliko organizacija, i svaka od njih imala je svoj konkretan cilj.
Da bi se smanjio rizik od uzajamne zbrke, obaveštajni odsek G-2 u
SHAEF-u osnovao je ogranak sa specijalnim odsecima u februaru
1945. radi koordinacije svih tih specijalizovanih ekipa sa borcima
dok su ovi napredovali u Nemačku.
Pošto su joj gradovi i fabrike bile uništene u vazdušnim na­
padima i još su ih bombardovali projektili V-2, Britanija je jedva
čekala da dođe do nemačke industrijske mašinerije i proizvodnih
procesa kako bi ponovo izgradila privredu koja je bila na ivici
bankrota. U Americi koja je doživela nagli razvoj takvi faktori ni­
su bili predmet razmatranja; umesto toga, Sjedinjene Države su
želele nemačku intelektualnu svojinu i osoblje koje je razvijalo
sisteme naoružanja zahvaljujući kojima je rana saveznička pobeda
i dalje bila osujećena.[4] Uloga novog Odseka za eksploatiaciju
neprijateljskog personala (EPES) bila je da odredi prioritete
poželjnih oblasti nemačke tehnologije i iđentifikuje naučnike, in­
ženjere i tehničare uključene u takve projekte. Prvi zadatak je bio
relativno jednostavan. Zahvaljujući Ultri, Saveznici su znali mnogo
pojedinosti o tehničkim i operativnim sposobnostima najnovijeg
naoružanja pa čak i o njihovim tajnim nemačkim obeležjima.[5]
Na primer, mlazni lovac Meseršmit Me 262 imao je šifrovano ime
„Srebrni“ a Arado Ar 234 — prvi svetski mlazni bombarder — bio
je „Limeni.“ Drugi zadatak EPES-a bio je teži, pošto su nedostajali
obaveštajni podaci o tačnim lokacijama istraživačkih laboratorija i
njihovog osoblja. Sve takve baze sada su bile raštrkane širom Rajha
kako bi umanjile učinak savezničkog bombardovanja; mnoge su
bile u Bavarskoj, Austriji i Čehoslovačkoj, kako bi bile u krajnjem
dosegu bombardera koji su leteli iz Britanije ili Italije.
Napredne nemačke sposobnosti koje su opravdavale osnivanje
EPES-a ušle su u središte pažnje kada su Ludendorfov most preko
Rajne kod Remagena zauzeli elementi američke 9. oklopne divizije

135
SIVI VUK

7. marta 1945. Posle neuspelog napada tri nezgrapna poniruća

bombardera tipa Štuka, koje je poobarala američka protivvazdušna
odbrana, Nemci su tamo poslali neke od Hitlerovih Wunderwaffen.
Sutradan su most napali lovci-bombarderi Me 262, a zatim i Arado
Ar 234. [6 J Potom je nemačka sofisticirana raketna jedinica SS
Werfer Abteilung 500 lansirala jedanaest balističkih projektila V-2
iz oblasti Ajfelove šume. Najbliži je pao 300 metara od mete i
ubio tri američka vojnika; most nije bio oštećen, ali bila je to još
jedna demonstracija toga koliko je Nemačka odmakla u razvoju
tehnologije naoružanja.[7] Potom je gen. Hju Dž. Kner, zamenik
komandanta vazduhoplovnih snaga američke vojske u Evropi, pri-
metio:

Zauzimanje nemačkih naučnih i industrijskih ustanova

otkrilo je činjenicu da smo zabrinjavajuće zaostali u mno­
gim oblastima istraživanja. Ako ne iskoristimo priliku da
zarobimo aparaturu i umove koji su sve to razvili i tu kom­
binaciju smesta ne vratimo na posao, ostaćemo u zaostatku
od nekoliko godina dok budemo pokušavali da pokrijemo
oblast koju su oni već iskoristili. [8]

Ovaj incident je direktno doveo do Operacije Krepki, koju su

pokrenule vazduhoplovne snage američke vojske kako bi zarobile
nemačke aeronautičke tajne i opremu, te osoblje koje se bavilo
projektovanjem i razvojem letelica na mlazni i raketni pogon.
[9] Značajno je to što su u julu 1945, dva meseca posle nemačke
predaje, Britanci započeli Operaciju Hirurg sa jedinim ciljem da
uskrate takav plen Sovjetskom Savezu, za koji su mnogi na zapa­
du sada verovali da postaje ozbiljna pretnja evropskom jedinstvu.
Ti poduhvati su kasnije došli pod sveukupni nadzor Operacije
Oblačno nebo, na inicijativu združenog generalštaba, sa ciljem re­
grutacije i ubeđivanja nemačkih naučnika i tehničara iz odabranih
oblasti kako je u najboljem interesu njih samih i njihovih porodica
da potraže zaštitu i moguće zaposlenje kod zapadnih savezničkih
sila. Posebno su Amerikanci bili nestrpljivi da iskoriste ekspertizu
nemačkih naučnika uključenih u razvoj balističkih projektila i ato­
mskog oružja. Neki analitičari su izvukli razborit zaključak kako je
budućnost u kombinaciji ta dva sistema naoružanja pa je tim važnije
bilo da se Sovjetima uskrati takva tehnologija.

13 6
 LOVCI

U martu 1945, eksploatacija nemačke tehnologije postala je

toliko bitna za SHAEF da su ogranak za specijalne odseke i EPES
bili odgovorni neposredno načelniku štaba gen. Ajzenhauera, gen.
Volteru Bedelu Smitu.[lOj Slično tome, u 21. armijskoj grupi, svi
timovi za eksploataciju, poput 30. isturene jedinice i Čete T, sada
su bile odgovorne SHAEF-u preko načelnika štaba feldmaršala
Montgomerija, gen. Fredija de Gvinjana. Lanac komande je bio
specifičan, detaljan i koordiniran. Međutim, postojala je ozbiljna
prepreka za uspeh Operacije Oblačno nebo. Specijalnim dekre­
tom, predsednik Ruzvelt je izričito zabranio da se u Americi za­
posli svaki onaj Nemac koji je bio član Nacističke partije ili je imao
ikakve veze sa ratnim zločinima. Pošto je napredovanje, pa čak i
zaposlenje u svim važnim oblastima u nacističkoj Nemačkoj često
zavisilo od pripađništva partiji, ova odluka je predstavljala ključni
kamen spoticanja. Slično tome, pošto je korišćenje robovske radne
snage, prisutne u proizvodnji praktično svih vrsta nemačkog oru­
žja, bila ratni zločin po međunarodnom pravu, svaki projekt u vezi
s naoružanjem bio je uprljan time.

K O N F E R E N C I J A „ V E L I K E T R O J I C E “ — Ruzvelta,
Čerčila i Staljina — održana je u krimskom gradu Jalti 4. i 11. feb­
ruara 1945. Sa tajnim imenom Operacija Argonaut, navodno je
imala cilj da se razmotri struktura Evrope pošto prestanu nepri­
jateljstva s Nemačkom. [ 11 ] Tada je predsednik Ruzvelt već bio
ozbiljno bolestan, ali njegova politika pomirljivosti prema Staljinu
i dalje se postojano sprovodila. Poljska — prvobitni povod za
Drugi svetski rat — prepuštena je njenoj sudbini; Balkan je takođe
postao sfera sovjetskog uticaja, a nacrtane su i konačne granice za
predstojeće spajanje zapadnih savezničkih i sovjetskih armija u
Nemačkoj. Zemlja je trebalo da se podeli u četiri okupacione zone
kojima bi upravljali Amerikanci, Britanci, Francuzi i Sovjeti. Staljin
je zahtevao da se ponovi istrajavanje na bezuslovnoj nemačkoj pre­
daji; on se i dalje plašio separatnog mira koji je mogao biti sklopljen
između zapadnih Saveznika i Nemačke, pri čemu bi se oni udružili
i krenuli u veliki kapitalistički krstaški pohod protiv Sovjetskog
Saveza — što je bila politika koju su predlagali neki saveznički ko­
mandanti, poput gen. Džordža S. Patona.
Predsednik Ruzvelt je brzo pristao i dao dodatne ustupke kako
bi bio siguran da će se Sovjetski Savez priključiti ratu protiv Japana.

137
SIVI VUK

On i dalje nije znao hoće li atomska bomba zaista biti delotvorna,

ali jeste znao da bi svaka amiibijska invazija na japanska osrtrva
bila neizrecivo skupa u ljudskim gubicima, čije su se procene za
savezničke trupe kretale i do jednog miliona. Staljin je obećao da
će napasti Japan devedeset dana posle poraza Nemačke. Javno,
Veliki savez je bio čvrst i odlučan: „Naš je isključivi cilj da uništimo
nemački militarizam i nacizam i da osiguramo to da Nemačka više
nikad ne bude u stanju da zapre ti svetskom miru.“ [12] Privatno,
Cerčil je i dalje duboko sumnjao u Staljinove namere, kao i uvek:
„Jedina spona među pobednicima jeste njihova zajednička mr­
žnja.“ [13]

P D S L E D N J E G DANA K O N F E R E N C IJE U J A ­
L U, prvi obogaćeni uranijum U-235 stigao je u Los Alamos iz
Ouk Ridža — bio je to ključni korak u izgradnji prve atomske
bombe. Sada je glavni cilj misije Alsos bio da spreči Sovjete da ne
dođu do materijala iz nemačkih istraživanja i naučnika uključenih
u Uranverein ili Uranijumski klub. Iz radova zarobljenih na Stra-
zburškom univerzitetu, Alsos je otkrio da postoji industrijski po­
gon za proizvodnju uranijumskog metala velike čistoće u fabrici
Auergesellschaft u Oranijenburgu.[l4j To je bilo duboko unutar
predložene sovjetske okupacione zone u Nemačkoj i daleko izvan
domašaja misije Alsos. Gen. Grovs je posavetovao gen. Maršala da
se fabrika napadne kako bi se sprečilo da netaknuta padne u ruke
Crvenoj armiji. Petnaestog marta, teški bombarderi 612 B-17 -
leteće tvrđave - ispustili su 1.506 tona razornog eksploziva i 178
tona zapaljivih bombi na Oranijenburg; fabrika je bila uništena.
Posle uspešnog prelaska savezničkih snaga preko Rajne u ma­
rtu 1945, misija Alsos je mogla da započne sa svojim zadatkom
pronalaženja naučnika iz Uranvereina i uranijuma u Nemačkoj.
Na osnovu obaveštajnih podataka koje je obezbedio ogranak za
specijalne odseke, udarna jedinica A iz Alsosa dobila je naređenje
da pokrene Operaciju Veliki. Da bi to izvršili, morali su da bez
ikakvog odlaganja dođu do Hajgerloha u jugozapadnoj Nemačkoj.
Hajgerloh je bio predviđen kao deo francuske okupacione zone —
a na Konferenciji u Jalti odlučeno je da se ništa ne sme uklanjati
iz oblasti odgovornosti bilo koje države — ali SHAJEF je izdao
nedvosmislena naređenja da ljudi puk. Paša tamo stignu pre fra­
ncuske Prve armije gen. Žana de Latr de Tasinjija. Kamionima i

13 8
 LOVCI

oklopnim kolima, udarna jedinica A upala je u Hajgerloh i pronašla

nuklearni reaktor B-VIII u jednoj pećini. On je bio jednostavno
premali da bi došao u kritičnu fazu. Nemci su zaista godinama
kasnili za Saveznicima, pošto je Fermi u Americi postigao prvu
nuklearnu reakciju u istoriji još u decembru 1942.[15] U blizini,
u Hehingenu, tim je pronašao sve nemačke naučnike za kojima
je tragao osim Ota Hana i Vernera Hajzenberga, a ta dvojica su
bila zarobljena nekoliko dana kasnije. Sve i svja u vezi s atomskim
istraživanjem bezbedno je uklonjeno iz buduće francuske zone. [ 16]
U završnim mesecima rata, vodeća sovjetska institucija za ato­
mska istraživanja po imenu Laboratorija br. 2 imala je samo sedam
tona uranijum oksida. Uranijumski reaktor F-l zahtevao je četrdeset
šest tona da bi nastavio s radom, dok je za reaktor A za proizvodnju
plutonijuma bilo potrebno 150 tona. Sovjetima su očajnički trebale
velike količine uranijumske rude, a gen. Grovs je bio odlučan u
nameri da im onemogući da je pronađu u Nemačkoj. [ 17]
Dvanaestog aprila 1945, 5. tim 30. isturene jedinice, pod ko­
mandom por. Džejmsa Lambija Mlađeg, iz američke mornaričke
rezerve, bio je duboko u Nemačkoj i istraživao jednu fabriku u
Štasfurtu, nekih sto trideset kilometara zapadno od Berlina. Iz­
među ostalog, pronašli su višestruke cevi — neke od njih su bile
polomljene — sa neđefinisanom crnom supstancom. Njih su
smesta poslali natrag u SHAEF, i sadržina cevi naknadno je iden-
tifikovana kao nedostajuća belgijska ruda uranijuma.[l8] Ali
Štasfurt se nalazio u okupacionoj zoni namenjenoj Sovjetima.
Drugi po komandi u misiji Alsos, potpuk. Džon Lensdejl Mlađi
(bivši šef obezbeđenja Projekta Menheten), konsultovao se sa
SHAEF-om i predložio da se organizuje udarna jedinica radi uk­
lanjanja tog materijala. Lensdejl je u izveštaju zapisao kako su u
G-2 Dvanaeste armije, kada su videli taj plan, „bili veoma uznemi­
reni našim predlogom i izneli raznorazne poteškoće sa Rusima i
političke reperkusije kod kuće“. Shvativši koliko je situacija hitna,
Lensdejl se obratio gen. Omaru Bredliju, komandantu 12. armi­
jske grupe, za dozvolu da pohara tu ustanovu protivno pravilima
ustanovljenim u Jalti. Bredli je navodno odgovorio: „Ma ko šiša
Ruse.“[19] Sedamnaestog aprila, Lensdejl i njegov tim zapu­
tili su se u Štasfurt i pronašli fabriku u kojoj je bila uskladištena
ruda uranijuma — ukupno nekih 1.100 tona. Kada je ustanovlje­
no da je većina bačvi u stanju previše nestabilnom za transport,

1 3S
SIVI VUK

Lensdejlovi ljudi su ukrali 10.000 jakih džakova iz obližnje fabrike

hartije kako bi ih koristili za pakovanje. Za četrdeset osam sati,
ogroman deo ukupnih nemačkih zaliha uranijumske rude bio je
bezbedan u američkoj okupacionoj zoni, van domašaja Sovjeta.
Zapadni Saveznici su sada kontrolisali većinu nemačkih atomskih
naučnika, njen jedini funkcionalni reaktor i praktično sve zalihe
teške vode i uranijumske rude. Uranijumski klub je bio zatvoren.
Iako je misija Alsos bila veoma uspešna u osujećivanju sovjetskih
nuklearnih ambicija, Martin Borman je i dalje bio jedan korak is­
pred u planovima za primenu nacističke visoke tehnologije. Pošto
se konačno skrasio u Argentini u leto 1948, njegovposlednji avans
za stalno utočište pod Peronovim režimom bili su veoma privlačni
plodovi nacističkih nuklearnih istraživanja i usavršeni projekti vaz-
duhoplova zahvaljujući kojima je Argentina bila šesta zemlja na svetu
koja je proizvela sopstveni mlazni avion, posle Britanije, Nemačke,
Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Država i Francuske. [ 19a]

U Č E T V R T A K , 1 2 . A P R I L A 1 9 4 5 , istog dana kada je

tim por. Lambija otkrio uranijum u Štasfurtu, predsednik Frenklin
D. Ruzvelt je pretrpeo jak izliv krvi u mozak i nekoliko sati kasnije
umro. Nasledio ga je potpredsednik Hari S. Truman. U poslednjih
nekoliko meseci, Truman je predsedavao Specijalnim komitetom
za istragu nad državnim programom odbrane, koji je ispitivao
ogromne nepodudarnosti u vojnim fondovima dodeljenim mini­
starstvu rata. Samo nekoliko dana pošto je postao trideset treći
predsednik Sjedinjenih Država, Truman je bio obavešten o Projektu
Menheten; sada je znao na šta su bila utrošena nedostajuća sreds­
tva. [20] U avgustu, predsednik Truman je doneo bolnu odluku da
baci atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, a zatim i drugu
bombu na Nagasaki. Posle samo nekoliko dana, Japansko carst­
vo se predalo i vojna invazija Japana više nije bila neophodna.
Zahvaljujući misiji Alsos, Amerika je privremeno imala monopol
na atomsko naoružanje i sada je bila sposobna da proizvodi tri
bombe mesečno.

i 40
 12. poglavlje

Bdrm an , Da ls
I OPERACIJA
□ KRŠTENICA

A D O L F HITLER J E N A P U S T IO S V O J U VUČ-
J U J A Z B I N U u Istočnoj Pruskoj poslednji put 2. novembra
1944. Za vreme rata, on je više vremena proveo u toj borovoj šumi
punoj komaraca nego na bilo kom drugom mestu. Posle kratkog
boravka u Berlinu, 10. decembra se nastanio u svom štabu po
imenu Orlovo gnezdo u južnoj centralnoj Nemačkoj kako bi lično
nadgledao Ardensku ofanzivu. Kao i uvek, Martin Borman je bio
sa njim, ali Rajhslajter je bio izuzetno nezadovoljan smeštajem
koji je bio dodeljen njemu i njegovom osoblju u Bad Nauhajmu.
Iznad svega, nije bilo dovoljno sigurnih teleprintera da bi on imao
bezbednu i trenutnu komunikaciju sa svojom mrežom gaulajtera,
među kojima su mnogi sada bili na ispitu kao nikada pre pošto se
linija fronta pribiližavala njihovim regionima.[l]
Uprkos pogoršavanju ratne situacije, nemački sistem telefonije
ostao je generalno veoma efikasan. U januaru 1945, gen. Alfređ
Jodl je napomenuo da je iz Vrhovne komande oružanih snaga
svakodnevno upućivano oko 120.000 telefonskih poziva i 33.000
teleks poruka nemačkim vojnim jedinicama. [2] Iz dana u dan, Firer
je stajao zguren iznad mapa koje su prikazivale trenutnu situaciju,
sa svojom lupom, i davao lavinu naređenja za formacije čiju je op­
remu i sposobnosti često neobuzdano preuveličavao. Kako je pri-
metio Albert Šper: „Što je situacija bila teža, moderna tehnologija
je više širila jaz između stvarnosti i fantazije kojom se upravljalo sa
tog stola.“ [2a]

1A 1
SIVI VUK

Martin Borman nije prisustvovao beskrajnim vojnim konferen­

cijama u Adlerhorstu, pa je imao dovoljno vremena da usavrši svo­
je planove. Već mesecima unazad, on je smanjivao pristup drugih
nacističkih lidera Fireru, i time uvećavao sopstveni uticaj kako se
broj pripadnika najbližih saradnika krunio. Do Božića 1944, samo
je još mala grupa ljudi imala nesumnjivi pristup Hitleru. Među
njima je bio i Herman Gering, ali njegova zvezda je brzo gasnula;
njegov Luftvafe i dalje nije bio sposoban da spreči savezničku bom-
bardersku ofanzivu protiv Nemačke i sad se pokazao nesposobnim
i da pruži podršku kopnenim snagama u zanemoćaloj Arđenskoj
ofanzivi. Dvadeset šestog decembra, Geringove akcije su se do­
datno sunovratile kada je ukazao na to da je vreme za pregovore o
primirju sa Saveznicima, samo da bi bio zasut svom silinom jedne
od Hitlerovih mahnitih tirada: „Zabranjujem bilo kakav korak u
tom pravcu! Ako, uprkos onome što kažem, uradiš bilo šta kako bi
prkosio mom naređenju, narediću da te streljaju.“[3] Borman nije
propustio da primeti Geringov defetizam.
Na Novu 1945. godinu, Hitler se preko radija obratio narodu,
izjavivši da će se „Nemačka dići kao feniks iz pepela i ruševina svo­
jih gradova i... uprkos svim poteškoćama, nastaviti sve do konačne
pobede.“[4] Četvrtog januara 1945, praktično kompletna visoka
nacistička hijerarhija bila je u Orlovom gnezđu, uključujući Gerin-
ga, Gebelsa, fon Ribentropa i Bormana. Kao gost tamo je bio i puk.
Hans-Ulrih Rudel iz Luftvafea, Hitlerov miljenik i najodlikovani-
ji čovek u Vermahtu.| 5] Odsutan je bio samo Hajnrih Himler,
zbog njegove nove uloge vojnog komandanta, dok je upravljao
Operacijom Severni vetar u Rajnlandu.[6] Borman je imao pla­
nove za sve.
Dvanaestog januara, oko 3 miliona vojnika Crvene armije za­
počelo je dugo očekivanu ofanzivu duž rečnog fronta na Vistuli
u Poljskoj, posle najvećeg artiljerijskog bombardovanja koje je
dotad viđeno u ratu. Za dvadeset četiri sata, nemačka odbrana je
bila slomljena i Sovjeti su napredovali šesnaest kilometara. Gen.
Guderijan je telefonirao Firerovom štabu moleći za pojačanja.
Hitler je bio voljan samo da pošalje Šestu pancer armiju na Istočni
front. Iako je ta formacija imala, na papiru, elitni korpus SS oklop­
nih borbenih sredstava, ona je bila iznurena kod Ardena. I pored
poraza na Vistuli koji se nazirao, Hitler je najviše bio uznemiren
otkrićem da njegov komandni bunker u Orlovom gnezdu nema

14 2
 LDVGI

izlaz za slučaj opasnosti. A kad je Firer bio nezadovoljan, Borman je

neizostavno bio pri ruci da popravi situaciju. Četrnaestog januara,
arhitektu bunkera, Franca Vera, pozvali su kod Hitlera; bio je una-
pred upozoren kako ne može da obmane Firera, pošto je ovaj za­
hvaljujući svom interesovanju za arhitekturu postao „najveći zida­
rski majstor svih vremena“. Ver je objasnio da nema potrebe za
izlazom za slučaj opasnosti iz bunkera, pošto su u malo verovatnom
slučaju da glavni izlazi budu blokirani posle bombardovanja, stoti­
ne radnika bile pri ruci da očiste krš. Hitler je insistirao da se smesta
instalira još jedan izlaz, ali kada se Ver dva dana kasnije vratio sa
radnicima, Hitler je već otišao u Berlin. [7]

BORMANDV PLAN ZA MARGINALIZACIJU

Hajnriha Himlera urodio je plodom. Njegov autoritet glavnog
gospodara čitavog SS aparata još se nije mogao ugroziti ali, kao i
većina ljudi, on je imao slabosti koje su se mogle iskoristiti. Pored
ostalih titula, Himler je gajio žarku želju da bude postavljen i na
visok vojni položaj. U skladu s tim, posle bombaškog pokušaja
atentata u julu 1944, dok je Hitler kipeo od sumnji u oficirsku
klasu Vermahta, Borman je predložio Fireru da Himler postane
komandant Ersatzheer ili Armije za zamenu. Potom je Himler po­
stao, uzastopno, vrhovni komandnant armijske grupe Gornja Raj­
na, koja je pokušavala da zaustavi napredovanje američke Sedme i
francuske Prve armije u Alzasu, a potom i načelnik armijske grupe
Vistula, koja je stajala na putu sovjetskom napredovanju prema
Berlinu.
Nije ni potrebno pominjati da su ta zapovednička mesta bila
pre nominalna nego izvršna: Himler je bio lišen svake vojne pro­
nicljivosti ili talenta tako da su svakodnevno komandovanje vršili
profesionalni vojnici. Međutim, pošto su „Himlerove“ armijske
grupe bile osuđene na neuspeh usled snage protivnika sa kojima
su bile suočene, Firerova vera u njegovog „treue Heinrich“ bila je
uzdrmana — baš kao što je Borman i smerao. Ostali u nacističkoj
hijerarhiji videli su odakle vetar duva, pa su zaključili da se za
eventualnu nadu u to da prežive vrtlog poraza pre treba uzdati u
Bormana nego u Himlera — a kamoli Geringa. Borman je sada
imao jaku kliku saveznika u borbi za moć i isključivi pristup Fireru.
Tu je bio gen. SS i policije Ernst Kaltenbruner, Himlerov zamenik
kao načelnik RSHA; zagonetni gen. SS i policije Hajnrih Miler,

14 3
SIVI VUK

šef Gestapoa; i SS gen. Herman Fegelajn, zet Eve Braun, koji je bio
Himlerov ađutant i predstavnik SS u Hitlerovom štabu. Fegelajnov
prebeg kod Bormana bio je ključan; kao Borman, i on je bio
pohotnik i njih dvojica su postali bliski prijatelji u piću.[8]
Krajem januara 1945, Crvena armija je stvorila ogroman klin
uperen na zapad, koji je dosezao do reke Oder, samo sto kilometara
od Berlina. Kontranapad na severni bok tog klina iz Pomeranije bio
je neuspešan, i Borman je 20. februara napisao svojoj ženi Gerdi,
trijumfalno: „Ofanziva čika Hajnriha nije urodila plodom. On je
nije dobro organizovao i sad se njegove rezervne divizije moraju
premestiti na neko drugo mesto.“[8aj Himler se povukao u vojnu
bolnicu u Hohenlišenu i zatražio od Firera da ga oslobodi koman-
dovanja „iz medicinskih razloga“, kako bi mogao da se usredsredi
na druge svoje obaveze. U međuvremenu, Gering se povukao u
Karinhol, svoju seosku rezidenciju, kako bi pokušao da spasi svoju
ogromnu zbirku umetničkih đela pred nastupajućom Crvenom ar­
mijom.
Borman je sada želeo da iz kruga ljudi bliskih Hitleru izbaci
čak i nevažne figure koje nije mogao lako da kontroliše. Jedan od
tih ljudi bio je i Hajnrih Hofman, Firerov lični fotograf, savetnik
za umetnost, i stari prisni prijatelj, koji je Hitlera upoznao s Evom
Braun. Zbog navodne brige za Hofmanovo zdravlje, Borman je
predložio da Hofmana pregleda Hitlerov lekar, dr Teodor Morel.
Posle raznih testova, Hofmana su izvestili da je nosilac opasne pa-
ratifusne bakterije Tip B; stoga je on predstavljao pretnju za
Firerovo zdravlje i moralo mu se zabraniti da bude u njegovoj
blizini i u štabu. [8b] Zbunjen, Hofman je zatražio i drugo lekarsko
mišljenje. Testovi su se pokazali negativnim, ali medicinski izveštaj
je dospeo do Bormanovog stola i Hofman je ostao u izgnanstvu.
Potom se Borman okomio na Hitlerovog ličnog hirurga, dr Karla
Branta, tvorca nacističkog Projekta T4, programa eutanazije.[9]
Borman je nastavio sa čišćenjem beskrupulozno i efikasno. Svaki
Nemac, od običnog građanina do najvišeg zvaničnika partije, mo­
gao se žrtvovati ukoliko bi njegovo uklanjanje bilo od koristi Bor-
rmanu i njegovom planu da spasi živote i bogatstvo šačice na­
cističkih vođa.
Pošto je sada sve sigurnije držao nacistički dvor u šaci, Borman
je obratio pažnju na uspostavljanje apsolutnog autoriteta nad
gaulajterima — partijskim šefovima koji su vladali u četrdeset dva

144
 LOVCI

regiona Velikog Nemačkog Rajha. U „Gestapo“ Mileru, Borman

je imao moćnog saveznika za sprovođenje svoje volje. Kao i uvek,
primenjivao je tehniku štapa i šargarepe. Potpuna odanost Fireru
ostala je najvažnija od svega, a verno izvršenje svih naloga koji su
poticali iz Firerovog štaba bilo je ključno za dobrobit partije. U
kancelariji svakog gaulajtera bujica instrukcija od „Teleks generala“
kuljala je iz teleprintera. One su neizostavno počinjale recima:
„Nacionalsocijalisti! Partijski drugovi! Po Firerovoj komandi,
ovim naređuj em. . 10]
Zahvaljujući paukovoj mreži Milerovog Gestapoa, Bormanovi
obaveštajni podaci o aktivnostima širom sve manjeg Rajha bili su i
dalje iscrpni. Gestapo je bio ogromna organizacija, sa mnogo odse-
ka i ogranaka odgovornih za široki raspon nadzornih i izvršnih
funkcija u Rajhu i van njega. Kada se gaulajter Bajrojta drznuo
da Bormanove telekse baci u kantu za đubre, Milerovi ljudi su ga
streljali kao defetistu po Bormanovim naređenjima. To je bio štap:
šargarepa je bio nov identitet na kraju rata za one koji su se ponašali
kako je partija zahtevala. Dokumenta za nov identitet pravili su
jevrejski falsifikatori u koncentracionom logoru Sašenhauzen kroz
Operaciju Bernhard.
Posle neuspeha Ardenske ofanzive, Hitler se vratio u Berlin i
nastanio u zgradi Stare Rajhskancelarije dok ga uporni vazdušni
napadi nisu primorali da potraži stalno sklonište u Firerbunkeru,
smeštenom ispod vrtova Rajhskancelarije, sredinom februara.
Četvrtak, 12. april 1945, bio je dan radosti u podzemnom bun­
keru. U sitne noćne sate, kada je Hitler bio najenergičniji, pris-
pela je vest o smrti predsednika Ruzvelta. Hitleru je to ličilo na
spasenje nalik na smrt ruske carice Jelisavete 1762, koja je izbavila
Hitlerovog heroja Frederika Velikog iz Pruske u Sedmogodišnjem
ratu. U dnevnoj naredbi upućenoj Vermahtu za 13. april, Hitler
je predskazao da se ratna sreća promenila „sada, pošto je sudbina
uklonila sa Zemlje najvećeg ratnog zločinca na svetu“. Borman je
bio jednako oduševljen; smesta je poslao teleks svim svojim gau-
lajterima i prorekao „potpunu promenu stava zapadnih sila prema
sovjetskoj ofanzivi u Evropi.“ Staljinov najveći strah od separatnog
mira između zapadnih saveznika i Nemačke, te Hitlerova najveća
nada u dogovor sa Saveznicima, sada su delovali ostvarivo, pošto
je zatočnik bezuslovne predaje bio mrtav, a nacistička Nemačka
još nije bila poražena. Borman je svoju teleks poruku zaključio

14 5
SIVI VUK

tvrdnjom da je to „najbolja vest koju smo dobili godinama una­

zad... Recite svima da je najopasniji čovek u ovom ratu mrtav“
Bormanu je Ruzveltova smrt pružila zlatnu priliku da sklopi po-
slednji dogovor kako bi osigurao svoj Projekt Vatrena zemlja.[l l]

U B E R N U , T A M D Š N J I N A Č E L N I K □ S S Alen
Dals nastavio je da neguje sopstvenu mrežu kontakata, uprkos
osujećenju njegovih nadanja da će podržavati nemački pokret otpo­
ra pre julske bombaške zavere. I Britanija i Amerika su i dalje obe­
shrabrivale kontakte sa svim izaslanicima iz nacističke hijerarhije
koji su ispipavali mirotvorne mogućnosti, iz straha da ne uvrede
Josifa Staljina i ne kompromituju sporazum da se zahteva bezu-
slovna predaja. Međutim, sa Ruzveltovom smrću i veoma teškim
gubicima koje su zapadni Saveznici pretrpeli tokom zime 1944-45,
na nekim mestima je stav počeo da omekšava. Slično tome, slika
Rusije „Ujka Džoa'f samo kao snažnog saveznika protiv nacističke
Nemačke brzo se menjala. Za Dalsa je napredovanje Crvene armije
na zapad predstavljalo jasnu i prisutnu opasnost po Evropu i buduće
američke interese. [12]
Pošto su savezničke snage sada otvorile švajcarske granice sa
zapada, komunikacije sa spoljnim svetom išle su mnogo lakše. Dals
je mogao da putuje u Pariz ili London na konferencije sa svojim
direktorom, gen. Donovanom, i drugima iz obaveštajne zajednice.
Istovremeno, Dals je imao mnogo bliže veze sa kontraobaveštajnim
korpusom američke vojske i osobljem G-2 u SHAEF i 6. i 12.
američkoj armijskoj grupi, kao i s američkom Sedmom armijom
dok je ova napredovala kroz Nemačku. U zimu 1944-45, Dals je
postigao sporazum sa gen. Masonom, načelnikom švajcarske Tajne
službe, tako da američkom poslanstvu u Bernu bude dozvoljeno da
instalira bezbedni radio-teleprinterski primopredajnik za direktne
komunikacije sa Londonom, Parizom i Vašingtonom. Švajcarske
vlasti su bile mnogo popustljivije prema tajnim aktivnostima Sa­
veznika sada, kada se nad nacističkom Nemačkom nadnosio poraz.
Bez obzira na to, u februaru 1945, vojna situacija kako na ne­
mačkoj granici, tako i u Italiji ostala je problematična. Kampanja
u Rajnlandu se pretvorila u dugu bitku punu gubitaka dok su se
Saveznioci probijali uzvodno uz Rajnu, poslednju fizičku barijeru
pred srcem nemačke industrije u Ruru.[l3j U Italiji, Saveznici su
se zaglavili ispod Gotske linije, koja se protezala od jedne do druge

146
 LDVCI

obale preko Apeninskih planina. Na oba fronta, saveznički gubici

su bili depresivno visoki, a Nemci su i dalje pružali nepopustljivi
otpor. Čitava italijanska kampanja bila je niz teških i skupih napada
na uzastopne nemačke linije odbrane postavljene na vrhovima brda,
i sada su postojali izgledi da se Vermaht uredno povuče u planine
Alpa. U SHAEF-u su sve više rasle brige o postojanju Državne
tvrđave u toj oblasti, gde su poslednji ostaci nacističkog režima
i njegovi neumoljivi branioci mogli da se okupe radi konačnog
uporišta koje je moglo potrajati mesecima, ili čak i godinama.
Sposoban nemački vrhovni komandant armijske grupe Jugozapad,
feldmaršal Albert Keselring, još je imao više od milion vojnika
pod oružjem u severnoj Italiji i Alpima. Još gore, Sovjetski Savez je
sada tražio hegemoniju nad Austrijom i Jugoslavijom. Ova potonja
bi Sovjetima predala tople jadranske luke i neposredni izlaz na
Sredozemno more — što je za zapad bila strateška noćna mora.
Uprkos strogim zapovestima iz Londona i Vašingtona, Dals
nije ignorisao sve veći broj obraćanja različitih grupa i pojedinaca
koji su predstavljali članove nacističke hijerarhije — posebno Haj-
nriha Himlera — u potrazi za separatnim mirovnim ugovorom
sa zapadom. Prvi mu se zbog toga obratio u novembru 1944.
nemački konzul u Luganu, Aleksander fon Nojrat. Posle njega je to
u decembru uradio gen. SS i policije Vilhelm Harster, neposredno
podređen SS i Vafen-SS gen. Karlu Volfu, najvišem vođi SS i
policije i de fakto vojnom upravniku severne Italije. U januaru 1945,
jedan Volfov emisar je ponovo potvrdio mogućnost separatnog
sporazuma o predaji svih nemačkih snaga u Italiji. Za Dalsa je to
bila ponuda previše dobra da bi se tek tako odbila, pa je započeo
pregovore sa Volfom pod nazivom Operacija Osvit.
Prvi sastanak licem u lice između Dalsovih i Volfovih pre­
dstavnika održan je 3. marta 1945, u Luganu. Pol Blum, načelnik
službe za kontrašpijunažu X-2 za bernski ogranak, nastupao je u
ime OSS, dok je Volfa zastupao SS gen. Eugen Dolman. Kao gest
dobre volje, Nemci su pristali da puste dva istaknuta italijanska
partizanska lidera — jedan od njih je bio Ferućo Pari, kasnije
italijanski premijer. Pet dana kasnije, Dals i Volf se se lično sreli
u jednoj sigurnoj kući u Cirihu. Pošto je Keselring 10. marta
otputovao na Zapadni front, pregovori su došli u zastoj, ali na­
stavljeni su 19. marta, kada je Volf čak pristao da se jedan radio
operater OSS odeven u nemačku uniformu stacionira u njegovom

14 7
SIVI VUK

štabuuBolzanu radi bolje komunikacije. Taj agent je bio Čeh poznat

pod imenom „Mali Voli“ koji je pobegao iz koncentracionog logora
Dahau. Značajno je bilo i to što je Volf dostavio spisak umetničkog
blaga iz Galerije Ufici u Firenci koje je bio voljan da vrati netaknuto
ako pregovori o predaji uspeju.[l4]
Tokom tih osetljivih pregovora, Dals je obaveštavao Vašington
preko gen. Donovana u štabu OSS, ali odatle su se vesti o kon­
taktima brzo prenosili sumnjičavim Sovjetima. U OSS je bilo
nekoliko sovjetskih špijuna, uključujući maj. Dankana Čaplina Lija,
kontraobaveštajnog oficira i pravnog savetnika gen. Donovana,
te Morisa Halperina, šefa za istraživanje i analizu u odeljenju za
Latinsku Ameriku. [15] U strahu od separatnog mira, ljutiti Staljin
je poslao telegram Ruzveltu i Čerčilu:
Nemci na Istočnom frontu imaju 147 divizija. Mogli bi
bez štete po svoje ciljeve odvojiti s Istočnog fronta 15-20
divizija i prebaciti ih kako bi pomogli svojim vojnicima na
Zapadnom frontu. Međutim, Nemci to nisu uradili i ne rade
to. I dalje se mahnito bore za neki nepoznati železnički čvor,
Zemljanicu u Čehoslovačkoj, koja im treba koliko i mrtvacu
topli oblozi — ali bez otpora predaju tako važne gradove
u centralnoj Nemačkoj kao što su Osnabrik, Mannhajm i
Kasel. Zar se ne slažete da je takvo nemačko ponašanje više
nego čudno, nepojmljivo?[ 16]
I Ruzvelt i Čerčil su besno odbacili natuknice sovjetskog vođe,
ali šteta je bila napravljena. Ruzvelt je konačno shvatio kakvu pre-
tnju predstavljaju Staljin i Sovjetski Savez dva dana pre svoje smrti.
Ta epizoda je, praktično, bila početak Hladnog rata.
Staljin je sada odbijao da prihvati dogovoreni pakt o razdvajanju
Austrije i Nemačke kako bi se prvoj pomoglo da ponovo postane
nezavisna država. Načelnici američkog Združenog generalštaba iz­
ričito su zabranili nastavak razgovora sa Volfom. Obaveštajni po­
daci o tim kontaktima došli su do Bormana, i gen. SS i policije
Kaltenbruner takođe je naredio da takvi pregovori smesta prestanu
— on i Borman nisu želeli da ugroze sopstvene planove. [ 17]

Z EM L JA K A U STRIJA N AC , E R N ST KALTEN­
B R U N E R , pristupio je Hitlerovom najbližem krugu posle jul-
skog bombaškog pokušaja atentata, kada je on kao šef Glavne

148
 LOVCI

bezbednosne kancelarije Rajha preuzeo komandu nad istragom

koja je dovela do hapšenja i pogubljenja zaverenika i zatočeništva
njihovih porodica. Zastrašujuća odmazda koju je sproveo visoki,
mrtvacu nalik Kaltenbruner, sa licem izbrazadnim ožiljcima, dove­
la je do toga da on stekne veliku Firerovu naklonost. U decembru
1944, dodeljen mu je paralelni čin generala Vafen-SS (značajan
zbog toga što mu je pored policijske davao i vojnu vlast) i Zlatna
značka Partije. Osamnaestog aprila 1945, on je postavljen za vr­
hovnog komandanta nemačkih snaga u Južnoj Evropi. [18]
Kaltenbrunerov ađutant, bivši obaveštajni oficir SD maj. Vil-
helm Hetl, već je preneo informacije Alenu Dalsu u vezi sa stvara­
njem Državne tvrđave (videti 10. poglavlje, strana 128). Hetl je ob­
novio vezu sa OSS u februaru 1945. preko svog austrijskog prijate­
lja, Fridriha Vestena — sumnjivog privrednika koji je profitirao od
eskproprijacije jevrejske imovine i robovske radne snage. Obojica
su želeli da se dodvore Amerikancima (premda ne tako da uvrede
Kaltenbrunera i, posredstvom njega, Martina Bormana), i priče
koje su pričali ubrzo su postale još više obmanjujuće i lažne. [ 19]
Početkom 1944, kada je Hetl u Budimpešti organizovao trans­
port mađarskog jevrejskog življa u logore za istrebljivanje, spri­
jateljio se sa puk. Arpadom Toldijem, mađarskim komesarem
za jevrejska pitanja.[20] Sada, godinu dana kasnije, Toldi je bio
zadužen za „Zlatni voz.“ Taj voz je bio natovaren mađarskim nacio­
nalnim blagom, uključujući i krunske dragulje, dragocene metale,
dragulje, slike i velike količine deviza, mahom pokradenih od ma­
đarskih Jevreja, Voz — čija je vrednost bila procenjena na 350
miliona dolara (danas bi to bilo približno 6 milijardi) — zaputio
se za Berlin i kretao se na zapad kako bi pobegao pred napredova­
njem Crvene armije. Dok je prolazio kroz Austriju, Hetl je izvestio
Kaltenbrunera o njegovom prisustvu, pa je voz zaustavljen blizu
Snana u Tirolu i mnogi naročito vredni sanduci pretovareni su na
kamione. [21] Sadržina tih sanduka i mesto gde se oni nalaze ostali
su nepoznati do danas. Navodno, Hetlu je bilo naloženo da koristi
Zlatni voz za cenkanje u pregovorima s OSS u pokušaju da se do­
govori separatno primirje za Austriju nalik na sporazum o kom se
razgovaralo u Italiji.
I opet je Dals poslao posrednika — ovaj put višeg oficira OSS
po imenu Edžvort M. Lesli — na prvi sastanak sa Hetlom na

14 9
SIVI VUK

švajcarsko-austrijskoj granici. U izveštaju Dalsu, Lesli je izvestio

da je Hetl „naravno opasan“:

On je fanatično protiv Rusa i iz tog razloga ne možemo na­

ročito dobro sarađivati s njim... a da ne obavestimo Ruse...
Ali ne vidim razlog da ga ne iskoristimo za sprovođenje
[zajedničkih] interesa... konkretno za ubrzanje otpora u
Austriji osujećivanjem [Tvrđave]... Da bi se izbegle sve op­
tužbe kako radimo s nacističkim reakcionarom... mislim da s
njim treba da održavamo kontakt što indirektnije možemo.
[22]
Uveren da je Hetl kanal do Kaltenbrunera, Dals se saglasio:
„Ovaj tip zahteva krajnji oprez.“ Pristavši, gen. Donovan je javio:
„Ubeđen sam da je [Hetl] Kaltenrbunerova desna ruka i ključni
kontakt koji treba razvijati“ [23]
Za vreme tih prvih sastanaka, Hetl je otkrio nove pojedinosti
o Državnoj tvrđavi. Takođe je naveo kako je u protekle dve go­
dine organizovan nacistički gerilski pokret poznat kao Werwolf
(Vukodlak), sa pristupom skrivenim skladištima oružja i eksplozi­
va, i velikim fondovima. Oni su mogli da prikupe oko 100.000
predanih SS vojnika i fanatične Hitlerove omladine pod koman­
dom još jednog Austrijanca, SS p.puk. Ota Skorcenija — starog
Kaltenrbunerovog prijatelja i Hitleru omiljenog vođe Specijalnih
snaga, za čiji su impresivni ugled Saveznici jako dobro znali. [24]
Te „pojedinosti“ su zapravo bile dezinformacije koje je smišljao
Borman, ali one su zadivljujuće uspele da izazovu ozlojeđenost u
SHAEF-u, pogotovo kod gen. Ajzenhauera. Kako je izjavio njegov
šef kabineta, gen. Bedel Smit: „Imali smo sve razloge da verujemo
kako nacisti smeraju da zauzmu svoje poslednje uporište među liti­
cama.“ [25]

J C 3 Š D D P O L A S K A IZ N □ RM A N Dl J E, gen. Ajzen-
hauer je koristio odmerenu strategiju dok su različito ustrojene
savezničke armije, pod komandom svojih frakcionaških i takmičar­
ski orijentisanih zapovednika, napredovale na širokom frontu.
Premda glomazan, taj plan je bio politički oštrouman i u skladu
sa skromnim sposobnostima regrutovanih vojski. Nagomilana va­
trena moć, neiscrpna logistika i nadmoćna podrška iz vazduha bili

150
 LOVCI

su odgovor na nemačku taktičku superiornost na bojištu. Samo

je jednom Ajzenhauer odstupio od te strategije, kada je neuspeh
savezničke logistike zaustavio široko napredovanje i on je prihva­
tio smeli plan za Operaciju Market garden — pokušaj vazdušno-
desantnog prodora duboko u Holandiju. Da je ona bila uspešna,
brzo napredovanje na istok preko severnih nemačkih ravnica dove­
lo bi ga nadohvat Berlina. Zauzimanje neprijateljske prestonice i
trijumfalna parada kroz njene ulice posle pobede oduvek su bili
krajnja ambicija svih velikih zapovednika. Ali Ajzenhauerove am­
bicije su sazrevale i on je imao sve razloge — kako humanitarne,
tako i praktične — da ustukne od izgleda da izgubi 100.000 voj­
nika za vreme duge i ogorčene ulične bitke za Berlin.
Posle više dana razmišljanja, Ajzenhauer je revidirao svoju
strategiju za kampanju u Evropi. Dvadeset osmog marta 1945.
popodne, on je svoje namere objavio u tri telegrama. Jedan je bio
lična poruka Josifu Staljinu — bio je to jedini slučaj u toku rata
kada je Ajzenhauer direktno komunicirao sa sovjetskim vođom.
Drugi je bio upućen gen. Maršalu u Vašington, a treći je bio za
feldmaršala Montgomerija, vrhovnog komandanta britansko-
kanadske 21. armijske grupe u Severnoj Nemačkoj. [26] Uprkos
žestokom protivljenju nekih svojih generala — pogotovo Patona
i Montgomerija, pošto su obojica želela da povedu napad na Berlin
— Ajzenhauer je izjavio da glavni udar njegovih armija mora ići na
jugoistok, prema Bavarskoj, Austriji i navodnoj Državnoj tvrđavi.
Berlin će biti prepušten Crvenoj armiji. Ajzenhauer je tragao za
vrednim vojnim plenom, a ne za praznom slavom.

D O T A D S U Š V A J C A R S K E V L A S T I počele da se
sve više brinu zbog broja nacističkih emisara i izbeglica koji su
pokušavali da pređu u Svaj carsku, pa su mnoge od njih zadržavale
švajcarske pogranične straže. Svajcarci su Alenu Dalsu stavili do
znanja kako bi bilo poželjno da on svoje razgovore vodi diskretnije,
i ako je moguće, ne na njihovoj teritoriji. Nisu hteli da prave
smetnje, ali želeli su do kraja da zadrže fasadu neutralnosti. U
njima je najveći strah i dalje izazivala moguća poplava izbeglica koji
se spuštaju u Švajcarsku, pa je za njih glavni prioritet bilo što ranije
razrešenje rata.
Kao i uvek, Dals je imao elegantno rešenje. Zahvaljujući istori-
jskoj anomaliji na mapama koja je poticala još iz 1798, italijanska

l 5 l
NEMAČKA VOJSKA se krunila pred snagom Saveznika koji su
pohrlili da zauzmu ne samo teritoriju nekadašnjeg Rajha, već i nje­
gove umetnine, industrijske tajne i naučnike.
 LOVCI

enklava Kampione d'Italija na obali jezera Lugano bila je potpuno

okružena švaj carskom teritorij om, i samo je preko vode imala pris­
tup iz Italije. Za vreme tamne noći 28. januara 1945, oko dvadeset
agenata OSS okupiralo je Kampione — u tom trenutku suverenu
teritoriju Musolinijeve krnje Italijanske Socijalističke Republike
— i prisvojilo ga za Saveznike. Šest karabinjera koji su branili en­
klavu nisu se nimalo opirali. Posle toga, švajcarske vlasti su mogle
da zažmure na aktivnosti OSS u Kampioneu, pod uslovom da one
budu diskretne. Agenti OSS su se iz enklave infiltrirali u Italiju i,
u martu i aprilu 1945, Kampione je postao mesto za grozničave
pregovore tokom Operacije Osvit (koja je takođe dobila ime
Operacija Ukrštenica).[27]
U međuvremenu, drugi pripadnici nacističke hijerarhije po­
kušavali su da spasu sopstvenu kožu otvarajući pregovore sa za­
padnim Saveznicima. Izgradnja antisovjetske koalicije ili, makar,
primirje sa zapadom kako bi nacisti mogli da nastave borbu pro­
tiv boljševičkih hordi, sve je to ostalo samo lep san za Hajnriha
Himlera. Tu zbunjujuću samoobmanu sa njim je delio i ministar
spoljnih dela Joakim fon Ribentrop i Himlerov pouzdani poslušnik,
SS gen. Valter Šelenberg, načelnik stranog obaveštajnog odeljenja
SD. Sva trojica su pokušala da razgovaraju o miru preko kon-
takata kako u Švajcarskoj, tako i u Švedskoj.[28] U januaru 1945,
Šelenberg je bio u Švajcarskoj i pokušavao je da postigne sporazum
sa bivšim saveznim predsednikom Švajcarske, Žan-Mari Musijem.
Dok je bio tamo, javio je preko gen. Anrija Gisana, načelnika
štaba švajcarske vojske, kako bi želeo da stupi u kontakt s Alenom
Dalsom, ali od toga ništa nije bilo. Ribentrop je u martu tražio
separatni mir sa Britancima preko švedskog bankara Markusa
Valenberga, čiji su poslovni interesi toliko dobro napredovali
zahvaljujući trgovini s nacistima. Himler je tragao za sličnim spora­
zumom preko švedskog diplomate grofa Folkea Bernadotea. Kao
podsticaj za to, oko 17.000 uglavnom skandinavskih zatvorenika
u nemačkim koncentracionim logorima vraćeno je u svoje domo­
vine u konvojima „Belih autobusa“, u humanitarnoj misiji Crvenog
krsta. Ukoliko se brzo postigne mir na zapadu, Himler bi zauzvrat
bio voljan da poštedi i oslobodi 400.000 Jevreja koji su ostali u
Nemačkoj i u tom cilju on je naredio evakuaciju i uništenje logora
za istrebljivanje na istoku; međutim, posle toga je, kako se proce-
njuje, oko četvrt miliona preživelih iz logora pomrlo od smrzavanja

153
SIVI VUK

dok su ih terali kao krdo na zapad u marševima smrti. [29] Postojali

su uslovi za Himlerove predloge, među kojima se isticao i zahtev da
se ne dopusti da u Nemačku s okupacionom vojskom uđu crnci, u
interesu „rasne higijene“ [30]
Zapadni Saveznici nisu bili zainteresovani za mračne dogovore
sa Himlerom koji je sam sebe obmanjivao, niti za separatni mir.
Želeli su bezuslovnu predaju i ratni plen. Posebno su želeli naci­
stičku tehnologiju naoružanja, zlato i opljačkane dragocenosti.
(Politika Saveznika bila je da se zlato vrati punopravnim vla­
snicima, kao i opljačkane umetnine, ali za tu restituciju su zapravo
bile potrebne godine i neka opljačkana umetnička dela ni dan­
danas još nisu vraćena pravim vlasnicima; mnogi muzeji širom
sveta imaju eksponate sumnjivog porekla iz nacističke ere koji ne
bi izdržali podrobnu proveru načina na koji su tu dospeli.) Martin
Borman je bio voljan da da zapadnim Saveznicima ono što su oni
želeli — u zamenu za opstanak Adolfa Hitlera, njega samog, i male
klike „gorštaka“

M A Đ A R S K I Z L A T N I VD Z stigao je 8. aprila 1945, unutar

granica takozvane Državne tvrđave kod Verfena u dolini Salzah, gde
je bio skriven od savezničkih aviona u jednom tunelu.[31] SS maj.
Hetl, koji je sada u OSS imao šifrovano ime „Alperg“, otkrio je da
postoji taj voz za vreme daljih razgovora s Edžvortom M. Leslijem.
Isto tako je dao informacije u vezi sa lokacijama drugih skladišta
nacističkog blaga skrivenog širom Nemačke i, podjednako važno,
podržao predlog SS gen. Volfa za vraćanje blaga Galeriji Ufici
u Firenci — opljačkana umetnička dela su sada bila podstrek za
svaki dogovor.[32j Radiotelefonska veza je uspostavljena između
OSS u Bernu i austrijske SS frakcije pod gen. Kaltenbrunerom sa
centrom u vili Keri, njegovom domu u Altauseu, u srcu Bavarskih
Alpa. Borman je sada imao direktnu liniju komunikacije s Alenom
Dalsom preko Ernsta Kaltenbrunera i Operacije Ukrštenica.[33]
Tokom druge polovine aprila 1945, događaji u toj zakulisnoj
završnici rata u Evropi ubrzavali su iz dana u dan. Četrnaestog
aprila, Alen Dals se sreo sa gen. Donovanom u hotelu Ric u
Parizu kako bi objasnio svoje ponašanje tokom mirovnih uvertira
nacističke hijerarhije. „Divlji Bil“ Donovan je jedva čekao da se
vrati u Vašington posle Ruzveltove smrti, kako bi se sprijateljio
s novim predsednikom i zacementirao položaj OSS. Združeni

154
 LOVCI

generalštab je i dalje bio besan na Dalsa i OSS posle žučne razmene

telegrama između Staljina, Ruzvelta i Čerčila u vezi s Operacijom
Osvit.[34] Vilijam Dž. Kejsi (kasnije direktor CIA od 1981. do
1987.) prisustvovao je sastanku u Ricu i primetio da se „Dals vr­
poljio na stolici, na smenu besan i postiđen... Da budem otvoren,
nastao je opšti pičvajz“. Dals je protestovao kako ništa konkretno
nije ni postignuto iz njegovih razgovora sa SS gen. Volfom i kako
se sve i dalje moglo uverljivo poreći, makar kad su Sovjeti posređi.
[35] Bez obzira na to, Donovan je privremeno obustavio Osvit, ali
je dozvolio nastavak pregovora u okviru Ukrštenice sa Ernstom
Kaltenbrunerom pošto Bela kuća za njih još nije znala. Dals je sa
žaljenjem komentarisao tu situaciju: „Lako je otpočeti rat, ali ga je
teško zaustaviti.“ [36] Donovan i Dals su odlučili da zadrže sadržinu
razgovora s Kaltenbrunerom za sebe, pošto je bezbednost postala
neoprostivo labava. Previše zainteresovanih strana bilo je svesno
da iz nacističke hijerarhije preko Švajcarske ili Švedske pristižu
navodni mirovni planovi — uključujući i sovjetskog špijuna Kima
Filbija koji se kasnije prisetio: „Vazduh je bio zasićen uzajamnim
sumnjama o predlozima za zaključenje separatnog mira.“[37]

155
 13. poglavlje

„ W a B I S T

A d o l f " H i t l e r ? “

D V A D ESETO G APRILA 1 9 4 5 , HITLERDVA

S V I T A je pokorno proslavila njegov pedeset šesti rođendan, ali
to nipošto nije bio srećom ispunjen događaj. Himler i Gering su
bili prisutni u Firerovom bunkeru u Berlinu kako bi obeležili taj
dan, ali su obojica brzo napustili prestonicu i nikad se više u nju nisu
vratili..[l] Gering je otputovao u Berhtesgaden u Bavarsku kako bi
nadzirao prispeće svoje umetničke zbirke u osam železničkih va­
gona iz Karinhola, premda mu je preostalo malo pogodnih mesta
daje sakrije.
Zapadni Saveznici su sada hitali na istok kroz Nemačku, prema
mestu sastanka sa Crvenom armijom na rekama Elba i Mulda. Mo-
ntgomerijeva 21. armijska grupa skrenula je na severoistok i napre­
dovala je prema Oldenburgu, Bremenu i Hamburgu. Desno od nje,
američka Deveta armija Vilijama H. Simpsona i Prva armija Kort-
nija Hodžisa stigle su do Elbe kod Magdeburga i do Mulde iza Laj-
pciga. Patonova Treća armija je zavila na jugoistok, grabeći prema
češkoj granici. Sva branjena sela koja su se odmah predala bila su
pošteđena; ona koja nisu, bila su potpuno uništena i pretvorena
u „Memorijale Treće armije“ — strašne podsetnike na to da su
tuda prošli Patonovi ljudi. [2] Da bi se napredovanje ubrzalo,
gradonačelnike iz mesta koja su bila zauzeta ili uništena često su
slali napred sa isturenim američkim izvidnicama kako bi ubedili
nepokorne ili spore zvaničnike da je isticanje belih zastava i čaršava
na svakoj kući u najboljem interesu stanovništva. Južno od Patona
i unutar njegovog zaokreta, Pečova Sedma armija upravo je stigla

156
 LOVCI

do Nirnberga. Dalje južno, De Latrova francuska Prva armija stigla

je do predgrađa Stutgarta i zaputila se prema Dunavu i Austriji.
Obersalcberg, odmaralište najviđenijih nacista u Bavarskim Alpi-
ma, ubrzo će ostati ođsečeno od severne Nemaćke i pogotovo ođ
Berlina.
Za Bormana je situacija postajala kritična; pošto su se Sovjeti
spremali da opkole Berlin, dok je Crvena armija pružala klešta na-
pred sa severa i juga. Firer je još odbijao da napusti prestonicu i
Bormanovi pažljivo pripremljeni planovi za Aktion Feuerland bili su
u opasnosti da propadnu. Letelice Firerovog Fliegerstaffel (letećeg
odreda) — Hitlerova lična jedinica za vazdušni transport — stajale
su u pripravnosti na berlinskim aerodromima Gatov i Tempelhof
kako bi ga prevezle u Bavarsku, Španiju ili drugde. Ali one će se
uskoro naći u dometu sovjetskih artiljerijskih topova.[3] Slično
tome, dalekometne leteće lađe Kampfgeschwader 200 — odeljenja
Luftvafea za specijalne misije — bile su spremne da odnesu Firera
još dalje, iz baze kod Travemindea na Baltičkoj obali. Hidroplani su
noću bili stacionirani na jezeru Havel, spremni da svakog momenta
odvezu pripadnike nacističke hijerarhije iz Berlina. Ost-West-Asche
(Bulevar Ose istok-zapad) — između Brandenburške kapije i Spo­
menika pobedi, u srcu grada — raščišćen je kako bi poslužio kao
priručna pista.
Dvadesetog aprila, Borman je započeo s Operacijom Šaraj ili
Harem, u okviru koje je veliki broj državnih službenika i dokume­
nata, uključujući i Hitlerove privatne papire, otpremljen u Bavarsku.
Te noći, deset teretnih aviona se okupilo na Gatovu radi evakuacije
u Minhen. Devet ih je bezbedno prispelo, ali deseti se srušio u
šumu Hajdenholc dok je leteo u visini krošnji i raspao se u letu.
Mnogi Hitlerovi lični dokumenti izgoreli su u zapaljenoj olupini.
U toj fazi namera je bila da Firer i njegova svita odlete na jug dva
dana kasnije, 22. aprilaJ 4]

U MEĐUVREMENU, ALEN DALS J E NASTA­

VI □ pregovore u okviru Operacije Osvit sa SS gen. Volfom, upr­
kos nedavnim Donovanovim naređenjima da tu misiju obustavi.
Dvadeset trećeg aprila, Karl Volf je Dalsu ukazao na to da on sada,
posle razgovora sa Hitlerom i Bormanom u Berlinu 18. i 19. aprila,
ima sva ovlašćenja da naredi predaju svih nemačkih vojnika u
Italiji.[5] Dvadeset četvrtog aprila su i Kaltenbruner i SS p.puk.

157
SIVI VUK

Hans Helmut fon Humel odleteli na jug u Austriju da bi preuzeili

pregovore u okviru Operacije Ukrštenica od Hetla. Helmut fon
Humel je bio Bormanov ađutant odgovoran za evidenciju svih
skladišta sa Firerovim poharanim umetninama i lokacija na kojima
su se ona krila.[6] Najvažnije takvo skladište bilo je u Altauseu,
blizu Kaltenbrunerove kuće, gde se sada u starom rudniku soli
nalazio najveći deo Hitlerove umetničke zbirke; ta riznica je trebalo
da bude glavni faktor u svim dogovorima sa Dalsom.
Događaji su se sada redali takvom brzinom da su prvobitno dva
zasebna toka pregovora — sa Volfom u okviru Osvita i sa Kalten­
brunerom u okviru Ukrštenice — bila nerazdvojno povezana. Dva­
deset šestog aprila, Hetl je izvestio Kaltenbrunera o rezultatima
nove posete Švajcarskoj, kada se sa oficirom OSS Edžvortom M.
Leslijem dogovorio da organizuje lični sastanak Dalsa i Kalten­
brunera u Felđkirheu u Austriji, blizu švajcarske granice. [7] Dals
je shvatio da je Hetl obična marioneta i da je dobar deo njegovih
informacija u vezi sa Državnom tvrđavom veoma sumnjiv. [8] Dals
je znao da Austrija ne može da se preda onako kako se predala Itali­
ja u septembru 1943. Uprkos tome što je istog meseca bila formira­
na privremena vlada, ta zemlja je ostala sastavni deo Nemačkog
Rajha. Šta god bilo rezultat tih razgovora, za Austriju je vreme
isticalo, pošto su tenkovi Crvene armije iz 3. ukrajinske frontalne
grupacije brzo napredovali na zapad posle zauzimanja Beča. Kal-
tenbruner je sigurno imao neki skriveni motiv za pregovore — a to
su objasnili predloži Martina Bormana.

(italici se u sledećem odeljku koriste kako bi se obeležili

zaključci zasnovani na deduktivnom istraživanju; videti
stranu 208 u 16. poglavlju radi dalje diskusije.)

U karakterističnom Borman ovom stilu — štap i šargarepa —

Kaltenbruner i Humel su Dalsu ukazali na to da je Borman voljan
da Saveznicima pruži, kao podstrek ili „šargarepu" informacije o
tome gde se nalaze sva umetnička dela koja su nacisti pokrali. Ona
će biti predata netaknuta, zajedno sa ostatkom nacionalnog blaga
Nemačke, uključujući njene zlatne rezerve, rezerve deviza, obveznice
na donosioca i industrijske patente — osim, naravno, znatnog dela
tog blaga koji je Borman u potaji već izneo u inostranstvo.[9]
Dodatna i izuzetno privlačna šargarepa bio je Bormanov poduhvat

1 SS
 LOVCI

isporuke Saveznicima primeraka najmodernije tehnologije naoru­

žanja zajedno sa lokacijama na kojima su bili smešteni projektanti,
poput Vernera fon Brauna i njegove V-2 jedinice, kao i nuklearnih
naučnika iz Uranijumskog kluba. Štaviše, primirje u Italiji će biti
smesta ratifikovano.flO] Ali kakva je bila željena cena za ta blaga?
Da se zazmuri na bekstvo Adolfa Hitlera, Eve Braun, Martina Bor-
mana} Hajnriha „Gestapo" Milera, Hermana Fegelajna iErnstaKalten­
brunera. Ostatak nacističke hijerarhije je trebalo da bude prepušten
sopstvenoj sudbini.
„Stap" je bio jednostavan. Nemačka je sada tvrdila daje sposobna
da bombarduje istočnu obalu Sjedinjenih Država oružjem za maso­
vno uništenje; znatan napor je bio uložen u to da se ova dezinfor­
macija proda američkim obaveštajnim agencijama, s izvesnim us-
pehom (videti 16. poglavlje). U ta oružja spadale su bojeve glave
naoružane najotrovnijim nervnim agensima koji su ikada smišljeni,
sarinom i tabunom.[ll] Pored toga, mnoga skladišta umetničkih
dela skrivena u dubokim rudničkim oknima biće uništena eksplo­
zivom i zauvek spaljena. Veliki broj najvećih umetnina stvorenih
tokom vekova zapadne civilizacioje sada je bio u ulozi taoca, i ta
pretnja je bila sasvim kredibilna posle Hitlerovog „Neronovog de­
kreta“ od 19. marta. Sa zvaničnim nazivom „Uništenja na teritoriji
Rajha“ ovaj dekret je nalagao potpuno uništenje cele nemačke in­
dustrijske infrastrukture i tehnologije; iako to nije bilo obuhvaćeno
zvaničnom naredbom, podrazumevalo se i uništenje kulturnih
dobara i eliminacija svih ključnih ljudi koji bi mogli biti od koristi
savezničkim silama.[12]
Odluka je bila na strani Saveznika, ali sat je otkucavao. Prethodnog
dana, 25. aprila, grad Berlin je opkolila Crvena armija, a trupe ar­
mijske grupe gen. Ivana Koneva stupile su u kontakt sa vojnicima
iz Hodžisove američke Prve armije na reci Elbi. Nemačku je pre­
polovio široki pojas teritorije pod savezničkom okupacijom, i samo
su krajnji sever i krajnji jug još bili pod nacističkom kontrolom.

N A JV E Ć I DNEVNI V A Z D U ŠN I NAPAD NA B E ­
R L I N do sada lansiran je 3. februara 1945. Sveukupno, 937 lete­
ćih tvrđava ispustilo je 2.298 tona bombi, pobivši na hiljade ljudi i
nanevši gradu ogromna oštećenja, uključujući tu i četvrt državnih
zgrada.

159
SIVI VUK

Među drugim državnim zgradama koje su pogođene tog dana

bila je i zgrada Rajhskancelarije na ćošku ulica Vilhelmštrase i Fos-
štrase, gde je Bormanov ured bio teško oštećen; glavni štab Gestapa
u ulici Princ Albrehtštrase i Rajhsbanka na Hausfogtajplacu bili su
praktično uništeni serijom bombi. U pismu ženi od 4. februara,
Borman je napisao:

Upravo sam se sklonio u kancelariju moje sekretarice po­

što je to jedina soba u celoj zgradi koja ima makar nekakve
privremene prozore. Jučerašnje bombarđovanje je bilo veo­
ma teško. Vrt Rajhskancelarije je neverovatan prizor —
duboki krateri, oborena stabla i staze zbrisane masom krša i
đubreta. Firerova rezidencija [u zgradi Stare Rajhskance­
larije] teško je pogođena nekoliko puta. I Nova Rajhskan-
celarija je pogođena nekoliko puta, i privremeno se ne
može koristiti. Zgrade partijskog kabineta [kancelarije na
gornjem spratu centralnog bloka Nove Rajhskancelarije],
takođe je žalosno viđeti. Telefonske komunikacije su i dalje
veoma loše i Firerova rezidencija i partijski kabinet još ne­
maju nikakvu vezu sa spoljnim svetom.
Kao kruna svega, u ovoj takozvanoj Državnoj četvrti,
i dalje nema svetla, struje i vode! Cisterna sa vodom stoji
nam ispred Rajhskancelarije i to nam je jedina zaliha vode
za kuvanje i pranje! A najgori od svega su klozeti. Ove svinje
od komandosa [SS telohranitelji] neprestano ih koriste i ni­
ti jedan od njih ne seti se da ponese kofu s vodom da ispere
to. Od ove večeri izgleda da ću imati sobu u bunkeru za rad
i spavanje.[13]

Sredinom februara, Hitler i njegova svita — uključujući Bo-

rmana — bili su primorani da se nastane u Firerovom bunkeru za
stalno.
Predsednik Rajhsbanke, dr Valter Funk, odlučio je da prebaci
glavninu gotovine i zlatnih rezervi banke na bezbedno, van Berli­
na. Blago je otpremljeno u Merkers u Tiringiji, trista dvadeset ki­
lometara jugozapadno od prestonice. Tamo su poluge i devize u
vrednosti od oko 238 miliona dolara uskladišteni duboko pod
zemljom u rudniku kalijuma Kajzeroda, zajedno sa ogromnom
količinom umetničkih dela. [14] To je bilo samo jedno od 134

160
 LOVCI

skladišta širom Trećeg Rajha pod kontrolom Martina Bormana.

[15] U skladu sa Hitlerovim Neronovim dekretom od 19. marta,
mnoga od njih su sada bila minirana jakim eskplozivom kako bi se
sprečilo da padnu šaka Saveznicima. U rudnicima soli kod Altausea
nalazili su se najvredniji komadi iz Hitlerove zbirke, uključujući
Mikelanđelovu Madonu iz Briža, Obožavanje mističnog jagnjeta Ja­
na van Ajka ili Oltar iz Genta, kao i mnoga druga neprocenjiva
blaga. Među bezbrojnim sanducima bilo ih je i osam sa oznakom
Vorsicht— Marmor— nicht sturtzen (Pažnja—Mermer—Ne ispuš­
taj). Postavljeni pod zemlju između 10. i 13. aprila, nisu sadržali
statue, već vazdušne bombe Luftvafea od po pola tone. [16] Za
uništenje je bila spremna i zbirka većine umetničkih dela poharanih
iz Francuske i zemalja Beneluksa, sada uskladištena u bavarskom
dvorcu iz bajke po imenu Nojšvanštajn. Ništa nije smelo da preživi
nastupanje Gdtterdammerunga Trećeg Rajha.

MEĐU SAVEZNIČKIM TRUPAMA SP R EM N IM

da nacistima uskrate priliku da unište svoje tajne bili su i Crveno-
košci kom. Fleminga iz 30. isturene jedinice. Obaveštajni podaci o
tome gde treba tragati sada su kuljali iz kancelarije OSS u Bernu,
zahvaljujući dijalogu između Dalsa i Bormana. Četvrti tim jedinice,
pod puk. kom. Patrikom Dalzel-Džobom, počeo je sa nastupanjem
na sever između Bremena na reci Veser i Hamburga na Elbi. Njihov
zadatak je bio da zarobe najnoviju podmorničku tehnologiju.
Hitajući ispred 21. armijske grupe, 4. tim 30. AU bio je prva
saveznička jedinica koja je ušla u veliku luku Bremen. Prihvatili
su predaju grada od gradonačelnika oko dvadeset četiri sata pre
prispeća konvencionalnih snaga, i mali odred Kraljevskih marinaca
zarobio je šesnaest podmornica. Dalje na jugu, 55. tim st. por.
Džima Glenvila krenuo je 14. aprila prema Slos Tambahu u blizini
Bad Sulze u Tiringiji, gde su zarobili kompletnu dokumentaciju
Kriegsmarine od 1850. pa do kraja 1944, uključujući i sve dnevnike
podmornica i površinskih brodova. Ti arhivi su bili za savezničke
pomorske vlasti od ogromne vrednosti i njihovo pronalaženje pro-
cenjeno je kao jedan od navažnijih obaveštajnih podviga u čita­
vom ratu.[17] U međuvremenu, posle uspešnog pronalaženja ura­
nijumske rude za misiju Alsos, 5. tim pod komandom por. Džej-
msa Lambija tragao je po planini Harc za podzemnom bazom za
montažu V-2 kod Nordhauzena, sledeći uputstva iz SHAEF-a da

16 1
SIVI VUK

zarobe dokumentaciju i personal u vezi sa programom balističkih

projektila. I Spomeničari su disali za vrat borbenim trupama, zapu­
tivši se da sačuvaju glavna skladišta umetnina skrivena širom Ne­
mačke, uključujući zamak Nojšvanštajn u Bavarskoj, koji je 4. maja
1945. bio spasen od uništenja, a sa njim i blaga Francuske i zemalja
Beneluksa. [18]

C E L D G A P R I L A 1 9 4 5 , B □ R M A N je pripremao izvr­
šenje svog plana za Aktion Feuerland beskrupulozno i efikasno.
Došlo je vreme da se stvari privedu kraju, a među tim nedovršenim
poslovima najvažniji je bio onaj koji se odnosio na adm. Vilhelma
Kanarisa, koga su sada držali u koncentracionom logoru Flosenburg.
Kanaris je znao previše toga o lokaciji skrovišta koje je Borman
pripremio za Hitlera u Argentini i o glavnoj usputnoj stanici na
Firerovom putovanju između Evrope i Južne Amerike. Petog
aprila, Ernst Kaltenbruner je Hitleru izneo veoma optužujuće
dokaze protiv Kanarisa. Firer je pomahnitao od besa i potpisao
nalog za admiralovo smaknuće. Ovaj je obešen 9. aprila na krajnje
ponižavajući način.[ 19]
U izdvojenom vilajetu Firerovog bunkera — koji su mnogi od
tamo zaposlenih nazivali „betonskom podmornicom“ — Hitler
je živeo klaustrofobičnim životom kapetana podmornice na dnu
okeana, sa malo osećaja za vreme i stvarnost događaja koji su se
zaista zbivali gore, u svetu.[20j Firer je oduvek bio podložan na­
glim promenama raspoloženja, ali njegova mahnitanja su bila sve
češća kako se vojna situacija neumoljivo pogoršavala i bio je su­
očen sa samoobmanjujućom jalovošću naređenja koja je izdavao.
Na konferenciji posvećenoj vojnoj situaciji održanoj u nedelju
22. aprila, na kojoj je prisustvovao i Borman, Firer je eksplodirao
u napadu neobuzdanog besa. Prvi put je otvoreno izjavio da je
rat izgubljen i ponavljao je kako će umreti u Berlinu. Borman je
insistirao da je došlo vreme za let na jug do Obersalcberga kako bi
Firer završio svoje lične poslove pre bekstva u skladu sa pripremama
obavljenim za Aktion Feuerland, ali Jozef Gebels je ubeđivao Hitlera
da to ne čini; kao gaulajter Berlina, Gebels je smatrao da mu je
dužnost da umre među ruševinama svog grada. Gen. Jodl je istakao
da Nemačka još ima armije na terenu u teoretskom domašaju
Berlina — ostatak armijske grupe Centar feldmaršala Ferdinanda
Sernera i Dvanaestu armiju gen. Valtera Venka. Firer se nije izjasnio

16 2
 LOVCI

o vojnim koracima koje treba preduzeti, ali je ponavljao da je

odlučan da ostane u Berlinu do kraja.
Osujećen, Borman je svejedno nastavio da žonglira mogućno­
stima koje su mu ostale otvorene. Te noći, on je poslao teleks Gerin-
gu u Obersalcberg ukazavši mu na to da je Firer indisponiran. Bila
je to zamka i Gering je upao pravo u nju. Sutradan je on poslao
telegram u Firerov bunker izjavivši da će, ukoliko ne bude dobio
suprotne instrukcije, preuzeti punu komandu nad Rajhom od
22.00 sata te večeri, u skladu s njegovom odgovornošću imenova­
nog naslednika Hitlera. Borman je o tome smesta izvestio Firera,
podstakavši ga da poništi dekret o nasleđivanju pošto Gering oči­
gledno sprema puč. Isprva, Hitler je oklevao. Borman je onda Ge-
ringu poslao teleks optuživši ga za izdajničko ponašanje, ali isto
tako navevši kako protiv njega neće biti preduzeto ništa ukoliko
podnese ostavku na sve svoje mnogobrojne državne funkcije. Samo
sat kasnije, Geringova ostavka je bila na Firerovom stolu. To je bilo
shvaćeno kao potvrda njegove izdaje, i odredu SS u Obersalcbergu
bilo je naređeno da Rajhsmaršala stavi u kućni pritvor.
Pošto je tako Gering ostao skrajnut, Borman je usmerio paž­
nju na proterivanje Himlera. Taj zadatak mu je bio jednostavan
pošto je Radio Stokholm objavio da Rajhsfirer-SS pregovara sa
savezničkim silama o predaji nemačkih snaga na zapadu. Hitler
je besno izjavio: „Nikada me jedan izdajnik neće naslediti kao
Firer!“ Borman je postigao svoju krajnju ambiciju — da uništi
sve takmace, kandidate za moć i uticaj u ulozi jedinog Firerovog
nesumnjivo pouzdanog zamenika.[2l] Ipak, bila je to u neku
ruku Pirova pobeda, pošto je 25. aprila Crvena armija dovršila
opkoljavanje Berlina, a Obersalcberg je bio pod temeljnim bomba-
rdovanjem Lankastera iz eskadrona RAF broj 617, te je tako postao
beskoristan kao jazbina za skrivanje tokom ma kakvog planiranog
bekstva na jug.[22] Jurnjava u skloništa verovatno je Geringu
sačuvala život, pošto su se njegovi SS čuvari spremali da ga smaknu
kad su se oglasile sirene. Potvrda Bormanove ukupne pobede u
intrigama na nacističkom dvoru došla je 26. aprila, kad je Hitler
unapredio gen. Roberta Ritera fon Grajma u čin feldmaršala i
imenovao ga za vrhovnog zapovednika Luftvafea. Borman je si­
gurno bio u ekstazi zbog Hitlerovog prvog naređenja izdatog
Riteru fon Grajmu: trebalo je da ovaj odleti u štab Karla Denica u
Plenu i uhapsi Hajnriha Himlera zbog izdaje. Međutim, to nije bilo

1 63
SIV! VUK

moguće pošto je Riter fon Grajm ranije tog dana bio teško ranjen
hicima Crvene armije pre nego što je sleteo u Berlin avionom kojim
je pilotirala avijatičarka-kaskaderka Hana Rajš.

IAKD J E G L A V N I N A D E P O Z I T A R A J H S B A N K E
bila prebačena u rudnik Kajzeroda kod Merkersa, još je mnogo
toga ostalo u Berlinu, navodno da bi se Vermahtovi branioci grada
plaćali u gotovini. Na sastanku između Firera, dr Funka i Bormana
održanom 9. aprila, donesena je odluka da se preostalo zlato i
devizne rezerve iz Rajhsbanke prebace u Bavarsku. Njih je trebalo
preneti u takozvani „Bormanov bunker“ u Minhenu, drumom u
konvoju šest Opel Blic kamiona i u dva specijalna voza sa tajnim
imenima Adler i Dohle — „Orao“ i „Čavka.“ Vozovi i kamioni su
napustili Berlin 14. aprila ali im je trebalo bezmalo dve nedelje da
stignu u Bavarsku, zbog razorene putne i železničke mreže, kao i
usled hroničnog nedostatka benzina.[23]
Posle Operacije Saraj/Harem i egzodusa sporednog osoblja iz
Firerbunkera 22. aprila, Borman je naložio SS gen. Kaltenbruneru
da odleti na jug kako bi izvršio Operaciju Ukrštenica Alena Dalsa.
Kaltenbruner je zaključio kako mu je bolje da napravi sopstveni
aranžman za preživljavanje umesto da se osloni samo na Aktion
Feuerland. Kao šef RSHA, naredio je SS gen. Jozefu Spacilu da po­
vede grupu SS vojnika kako bi uklonili sve što je ostalo od vrednos-
ti u sefovima Rajhsbanke — akcije, dragulje i 23 miliona zlatnih ra-
jhsmaraka, što je vredelo 9,13 miliona dolara (u današnjem novcu,
približno 110 miliona). Jedan od poslednjih teretnih aviona koji
su napustili grad preneo je taj plen u Salcburg u Austriji. Odatle je
kamionima odvezen u grad Rauris u visokom Tirolu i zakopan u
obližnjoj šumovitoj planini.
Ova najveća oružana pljačka u istoriji ubrzo je privukla pažnju
Martina Bormana, koji je prokomentarisao svom savezniku, „Ge­
stapo“ Mileru:

Pa, Ernst se i dalje brine za Ernsta. U sveukupnoj slici to ne

znači mnogo. Ali saznaj gde je to odneo. Kad bude zakopano
— a to će verovatno biti u nekom austrijskom jezeru blizu
njegovog doma — bilo bi dobro da na blago pripazi jedan
od naših partijskih gaulajtera. Kaltenbruner možda neće

164
 LDVCI

dočekati kraj rata, a partija bi mogla od toga kasnije da se

okoristi. [24]

U stvarnosti, udarivši na svoje, Kaltenbruner je potpisao sopst-

venu smrtnu presudu, ali on je Bormanu još bio od koristi sve dok
su još trajali razgovori sa Dalsom. Saveznici su pronašli manje od 10
procenata tog ogromnog blaga. Ostatak se koristio za finansiranje
raznih mreža za bekstvo nacističkih ratnih zločinaca od pravde u
posleratnim godinama. [25]
Konačno odobrenje za primenu Operacije Osvit/Ukrštenica
došlo je u obliku tri „signala najvišeg prioriteta“ iz Vašingtona
27. aprila 1945. ujutro. [26J Bila su potrebna dva dana da se svi
predstavnici različitih strana sastanu i potpišu dokument o stvarnoj
predaji nemačkih snaga u Italiji. U međuvremenu, Borman je jedva
stigao da aktivira finalnu opciju za Aktion Feuerland (videti 15.
poglavlje i bekstvo u Tonder). Drugog maja 1945. u 14.00 na snagu
je stupio istovremeni prekid ratnih dejstava Saveznika i Nemaca u
severnoj Italiji. [27] Pet minuta pre toga, osamnaestogodišnji radio
spiker, Rihard Bajer, pročitao je poslednju vest na Grossdeutscher
Rundfunk (Radio servis Velike Nemačke) iz podzemnog studija u
berlinskoj ulici Masurenale: „Firer je mrtav. Živeo Rajh!“[28]
Ali gde je bilo Hitlerovo telo?

TD JE BILD PITANJE KO J E S U POSTAVILI

prvi sovjetski vojnici koji su tog jutra u 9.00 ušli u Firerov bun­
ker. Nekoliko dana ranije, 29. aprila, specijalni odred SMERŠ
(kontraobaveštajne službe NKVD-a) pri glavnom štabu 3. udarne
armije osnovan je na Staljinovo insistiranje, izričito radi prona­
laženja Adolfa Hitlera, živog ili mrtvog. Tim SMERS je stigao do
Rajhskancelarije nekoliko trenutaka pošto ga je zauzela Crvena
armija. I pored intenzivnog pritiska iz Moskve, njegova potraga je
bila neuspešna. Iako su ugljenisana tela Jozefa i Magde Gebels brzo
pronađena u vrtu razrovanom granatama, nije pronađen nikakav
dokaz o smrti Adolfa Hitlera ili Eve Braun.
Tog ranog popodneva 2. maja, odmah za jurišnicima i oficiri­
ma NKVD, grupa od dvanaest lekarki i njihovih pomoćnica iz sani­
tetskog korpusa Crvene armije prva je ušla u bunker. Predvodnica
grupe je savršeno govorila nemački i upitala je jednoga od četvoro

16 5
SIVI VUK

ljudi koji su još bili u bunkeru, elektrotehničara Johanesa Hentšhe-

la: „Wo bist Adolf Hitler? Wo sind die KlamottenV‘ („Gde je Adolf
Hitler? Gde je svečana ođeća?“). Činilo se da ju je više zanimala gar­
deroba Eve Braun nego sudbina Firera Trećeg Rajha. [29] Neuspeh
da pronađu prepoznatljivi les mučiće sovjetske vlasti mnogo mese-
ci, ako ne i godina. [30] Tog dana, sovjetske zvanične novine Pravda
donele su vest: „Objava Hitlerove smrti je bila fašistička varka.“[31 ]

166
 Ill DEO

BEKSTVO
Fotografija sa prethodne strane:

Na ovoj fotografiji iz 1945. vidi se

Nova Rajhskancelarija razorena
posle godina bombardovanja
i žestoke Bitke za Berlin.
Izgrađena kao središte Hiljadugodišnjeg
Rajha, ova grandiozna zgrada potrajala je
manje od jedne decenije. Ovde se vidi
Dvorište časti sa dva oklopljena automobila
parkirana s leve strane. Oni su uvek bili pri ruci
za slučaj da Hitleru zatreba da pobegne
iz Berlina u oklopnom vozilu.
U svakom slučaju, nisu upotrebljeni.
 14. poglavlje

B unker

F I R E R D V B U N K E R , ispod zadnje strane i vrta zgrade Stare

Rajhskancelarije u ulici Vilhelmštrase u državnoj četvrti Berlina,
građen je u dve faze. Radove je izvodila građevinska kompanija
Hohtif AG, preko svoje filijale — koja je isto tako sagradila i Ber-
ghof, Hitlerovo odmaralište u Bavarskim planinama, kao i njegovu
Vučju jazbinu u Rastenburgu. Prvobitna struktura Firerovog bun­
kera, koja je kasnije dobila ime Forbunker (pred-bunker), bila je
namenjena samo kao sklonište od vazdušnih napada za Hitlera i
njegovo osoblje u Reichskanzlei (Rajhskancelariji). Izgradnja je
počela 1936. i bila je zgodno prikrivena radovima na novoj prijem­
noj dvorani koja se u to vreme gradila na zapadnom, zadnjem pro­
čelju Stare Rajhskancelarije. Izgradnja masivne Nove Rajshkance-
larije Alberta Spera, koja je spreda izlazila na Fosštrase i spajala
se sa Starom u obliku slova L na jugu, bila je praktično gotova u
januaru 1939. U okviru ovih zgrada i susednih blokova kasarni SS
postavljenih pravcem sever-jug na zapadnoj strani ulice Herman
Gering, od samog početka su bila dva veoma velika kompleksa
povezanih podzemnih skloništa, radnih prostorija, garaža i tunela.
Osamnaestog januara 1943, u odgovoru na teže bombe koje
su koristile savezničke vazduhoplovne snage, Hitler je naredio
Speru da proširi sklonište ispod Stare Rajhskancelarije izgradnjom
dubljeg kompleksa. Pod nadzorom arhitekte Karla Pipenburga,
iskopavanje za ovaj Firerov bunker, ili Hauptbunker (glavni bun­
ker), pod šifrom „B207“, obavljeno je ispod i zapadno od For-
bunkera. Glavni radovi su bili dovršeni 1943, po ceni od 1,35
miliona rajhsmaraka — što je bilo pet puta skuplje od prvobitnog

169
SIVI VUK

skloništa. Međutim, tek je 23. oktobra 1944. đr Hans Hajnrih

Lamers, državni sekretar Rajhskancelarije, bio u mogućnosti da
obavesti Hitlera kako su nove prostorije u potpunosti spremne za
njegovo korišćenje.
Novi bunker je ležao sedam i po metara ispod vrta Stare i 130
metara severno od zgrade Nove Rajhskancelarije. Dva sprata dublji
nego Forbunker, Firerovbunker je bio spojen s nj egovom zapadnom
stranom i povezan sa njim hodnikom, vazdušnom komorom i
stepeništem koje se spuštalo. Novi kompleks je imao dva glavna
pristupa: taj put iz Forbunkera i još jedno stepenište na suprotnom
kraju koje je vodilo gore u vrt Rajhskancelarije. Tavanica Firerovog
bunkera bila je napravljena od armiranog betona debelog tri i po
metra; spoljni zidovi su bili debeli i do četiri metra, a teška čelična
vrata razdvajala su razne odeljke i hodnike. Bunker je bio ugrađen
u peskovito tle Berlina ispod nivoa vode, pa su pumpe neprestano
radile kako bi se sprečilo vlaženje. Kompleks je imao sopstveno
nezavisno snabdevanje vodom i pogon za pročišćavanje vazduha,
i bio je osvetljen i zagrevan električnom strujom koju je generisao
dizel motor kakav se koristio u podmornicama.
Tlocrt Firerovog bunkera se generalno sastojao od niza soba
koje su se pružale s obe strane centralnog hodnika, podeljenih
u spoljni i unutrašnji deo.[l] Spoljni deo, najbliži pristupu iz
Forbunkera, sastojao se od praktičnih prostorija poput soba sa
mašinama, skladišta, tuševa i toaleta. Unutrašnja polovina hodnika
funkcionisala je kao prostor za prijem i konferencije, a odatle su
se dalje nizale sobe za telefon i telegraf, stanica za prvu pomoć,
odaje za bolničare, sobare i medicinsko osoblje i Firerove privatne
odaje. Iza male prostorije za osveženje, bila je tu njegova radna i
dnevna soba, kao i Hitlerova spavaća soba i kupatilo; od kupatila su
druga vrata vodila do spavaće sobe i garderobe Eve Braun. Nijedna
od tih soba nije bila veća od 13 kvadratnih metara. Udobno op­
remljen predmetima donesenim iz Rajhskancelarije i sa slikama
na zidovima, kompleks bunkera je imao i kuhinju nakrcanu lu­
ksuznom hranom i vinom. U filmovima je on prikazivan kao sivi,
vlažni betonski podrum, ali iako su se uslovi svakako pogoršali
krajem aprila 1945, kada su se voda i prašina sa bombardovanih
ulica probile u gornje delove kompleksa, neki pozni posetioci

1 70
 BEKSTVO

Firerovog bunkera — poput avijatičarke Hane Rajš — govorili su

da je bio „luksuzan“
Glavna slabost bunkera sastojala se u tome što on nikada nije
bio projekt ovan kako bi služio kao Firerhauptquartier, ili komandni
štab. Pošto je silina savezničkog bombardovanja sredinom februara
1945. prisilila Hitlera i njegovo osoblje da se za stalno presele pod
zemlju, sredstva za komunikaciju bila su žalosno neadekvatna za
praćenje svakodnevnog razvoja ratne situacije. Telefonska centrala,
prikladnija za potrebe omanjeg hotela, uopšte nije mogla da se
izbori s neophodnim obimom saobraćaja.
Pored pristupa iz Forbunkera do zgrade Stare Rajhskancelarije
na površini, gornji Forbunker je imao i podzemne veze kroz tri
tunela. Jedan je vodio na sever, do Ministarstva spoljnih dela;
jedan je presecao Vilhelmštrase prema istoku, do Ministarstva
propagande; a jedan se pružao na jug i povezivao sa lavirintom
skloništa ispod Nove Rajhskancelarije — zbunjujućeg brloga pro­
laza i stepenica koji se tokom godina u mnogome izmenio — i
takođe je imao podzemni izlaz za slučaj opasnosti do trećeg, dubljeg
tajnog skloništa za koje je znala samo odabrana nekolicina.[2]
Hitler je svoje privatne odaje imao u Staroj Rajhskancelariji tokom
čitavog rata sve dok u februaru 1945. nije bio primoran da ode
pod zemlju. Da bi došao do tog tajnog skloništa, Hitler nije morao
da napušta privatnu radnu sobu: kao deo Hohtihovih iscrpnih
podzemnih radova, izgrađen je i jedan tunel koji je povezivao
Hitlerove odaje direktno sa skloništem. Tunelu se moglo pristupiti
kroz vrata prekrivena kliznom pločom od tankog betona skrivenom
iza police za knjige u radnoj sobi. Taj tunel je, opet, bio povezan
sa berlinskim sistemom podzemne železnice prolazom dugim pet
stotina metara. Treće sklonište je imalo sopstveno snabdevanje
vodom, toalete i ostavu za hranu i naoružanje dovoljno veliko da
tamo dvanaest ljudi boravi dve sedmice. Borman nikada nije zaista
planirao da ono bude upotrebljeno; bila je to jednostavno jedna od
mogućnosti koje su Hitleru stajale na raspolaganju za bekstvo iz
Berlina. Ali u petak, 27. aprila 1945, bilo je to očigledno sredstvo za
bekstvo pomoću kojeg će se Firer udaljiti od razornih granata koje
su pljuštale po državnoj četvrti Berlina dok su se sovjetske trupe
probijale u grad iz tri pravca.

17 1
PROJEKT HITLEROVOG omiljenog arhitekte Alberta Špera, Nova Rajhskancelarija trebalo je da bude sedište
moći Hiljadugodišnjeg Rajha. Za vreme rata, dok je jačala saveznička bombarderska ofanziva, izgrađen je Firerov
bunker kako bi se Hitler zaštitio od sve razornijih vazdušnih bombi koje su koristili RAF i US AAF.
 29. Storeroom
30. Goebbelses'family quarters
Führerbunker 31.
32.
Canteen
Stairs to Foreign Ministry
,33. Conference room/corridor
34 Pantry & wine store
35. 'Kilchen.
-3$. Wate(supplies
37. Boiler room
38. Stairs to Old Reich Chancellery
39. Tunnei to New Reich Chancellery

EscapeRoute
173

1. Incineration pit
2. Exit to garden via staircase u
3. Ventilation & guard tower
4. Ventilation & guard tower
(under construction}'"''^
5. VentilatiQ&mfalce
6. £»eflgrator & air conditioning exhaust Vent- '
•"Tr" Wall of Old Chancellery garden 22. Doctor's quarters
8. Reinforced concrete ceiling V 15. Eva Braun's bedroom 23. Goebbels's office & doctor's room
9. Staircase to guard 16. Dressing/bathroom 24. Telephone switchboard &
10. Cloakroom. 17. Toilets Bormann's office
11. Conferertce/map room 18. Electricity switching room 25. Generator/ventilation plant
¿J3i^iHti5er‘s bedroom 19. Corridor/lounge 26. Gas doors
13. Hitler's office 20. Conference room 27. Hall/lounge
14. Hitler's sitting room 21. Goebbelses'bedroom 28. Stairs to Vorbunker

BEKSTVD
U POSLJEDNJIM mesecima rata, Adolf Hitler se povukao u dubine Firerovog bunkera ispod Stare Rajhskancelarije; Borman
je organizovao ugradnju tajnog tunela koji je omogućavao Fireru da sa odabranim saputnicima pobegne kroz sistem berlinske
podzemne železnice do improvizovane piste i umakne u Dansku, a odatle onda dalje u Španiju i Argentinu.
SIVI VUK

TOG DANA, U P RIVATN □ J RADNOJ SOBI

bunkera, Eva Braun je sedela za stolom i pisala; Hitler se vrpoljio
na sofi. Jedan SS telohranitelj je stajao u stavu mirno kod otvorenih
vrata. Hitler mu je prišao i pitao ga za žrtve napolju; tupi udari ar­
tiljerijskih granata čuli su se i osećali čak i tako duboko pod zem­
ljom i kroz debele zidove. SS oficir se prisetio kako se činilo da
je Hitler tada doneo neku odluku. Progovorivši kao da se obraća
okupljenoj publici, lider srušenog Trećeg Rajha rekao je da sve
dok on bude živ neće postojati nada za konflikt između zapad­
nih Saveznika i Rusije. Ali pred njim je bila teška odluka: živ, on
bi mogao da povede nemački narod u konačnu pobedu — ali ako
ne preživi, uslovi za tu pobedu nikada se neće postići. „Nemačka“,
rekao je on, „može da se nada budućnosti samo ako ceo svet pomisli
da sam mrtav. Moram...“ — tu je zaćutao.[3j
Opčinjeni esesovac se brzo trgao iz transa i elegantno salu­
tirao kada su dvojica od pet-šest najmoćnijih i najopasnijih ljudi iz
nacističke hijerarhije ušla u prostoriju: Rajhslajter Martin Borman
i SS i policijski gen. Hajnrih „Gestapo“ Miler, šef Tajne državne
policije.[4] Stražara su poslali napolje. Borman i Miler su doneli
vest namenjenu samo Hitleru i ona ga je prodrmala do srži: bila
je to objava Radio Stokholma da Rajhsfirer-SS Hajnrih Himler —
njegov „odani Hajnrih“ — pregovara sa Saveznicima o predaji ne-
mačkih snaga na zapadu.
Hitlerov bes zbog Himlerove izdaje ostavio je Bormana u ne­
prikosnoveno uticajnom položaju, ali sada je ključna bila pravo-
vremenost. Bilo je mnogo prilika od 21. aprila, ali Hitlerova odbija­
nja da ranije krene ograničila su Bormanove brižljivo isplanirane
opcije. Svejedno, 27. i 28. aprila još su postojale potencijalno iz-
vodljive kopnene trase za napuštanje Berlina. Armijski komandant
odbrane berlinske oblasti, gen. Helmut Vajdling, ponudio je da
se upotrebi četrdeset tenkova koje je još imao na raspolaganju
za predvođenje pokušaja proboja na zapad, preko mosta na reci
Havel kod Pihelsdorfa, kako bi se obezbedilo Hitlerovo bekstvo
iz prestonice.[5] Ali Borman ovi planovi su nalagali da Firer odleti
avionom, i on je morao da bude siguran kako će Hitlera i njegovu
grupu dopremiti na neko mesto gde bi mogla da ih pokupi letelica
sposobna da ih iznese iz Evrope pod okupacijom Saveznika.

17 4
 BEKSTVD

B O R M A N J E V E O M A B R Z □ shvatio koliko je nedos­

tatan komunikacioni sistem. Jedna zasebna soba u bunkeru ko­
ristila se kao teleks centar, kojim su upravljali predani mornarički
operateri sa sedam mašina, među kojima su tri bile ključne za
Rajhslajterove planove. Borman je već poslao i potpisao poruku
„Potvrđujem predloženi prevoz preko mora“ glavnim operativ­
am a duž planirane trase Firerovog bekstva koristeći još nepro-
valjenu nacističku šifru, koju su Britanci nazivali ,,Vršalicom“.[6]
Tu šifru je koristila Bormanova privatna komunikaciona mreža
sazdana oko mašine za šifrovanje Simens i Halske, T43 Schliissel-
fernschreibmaschine, koja je čuvana kao najstroža tajna (videti 11.
poglavlje, strana 134).[7] Adm. Hans-Erih Fos,[8] Hitlerov oficir
za vezu sa ratnom mornaricom, prvi je skrenuo Bormanu pažnju
na Simens i Halske T43 kad mu se potonji obratio krajem 1944.
Bormanu je bilo potrebno da uspostavi potpuno sigurnu komu­
nikacionu mrežu, sposobnu da dopre do podmornica na pučini
i zemaljskih stanica u Španiji i na Kanarskim ostrvima, kadru da
prenosi poruke preko Atlantika do Buenos Airesa. Modifikovana
verzija mašine T43 bila je upravo ono što mu je trebalo.
Do februara 1945, Borman je već preuzeo kontrolu nad svim
tim adaptiranim mašinama, a 15. aprila tim adm. Fosa je ugradio
tri takve u Firerov bunker i poslao tamo svoje mornaričke opera­
tere, koji su nastavili sa primopredajom poruka sve dok Borman
nije napustio bunker 1. maja. Najmanje jedna mašina bila je
kod agenata Abvera u Španiji, još jedna u tajnoj ispostavi Vilja
Vinter na Fuerteventuri, na Kanarskim ostrvima,[8a] i još jedna
u Buenos Airesu. Osam podmornica adm. Karla Denica takođe
je nosilo te supertajne mašine. Posle 20. aprila, Denica je šest ma­
šina čekalo u Flensburgu, gde je on preselio svoj štab na kraju
rata, omogućivši tako Bormanu da prenosi naređenja o konačnom
pokretu i transportu, kako bi ih izvršili ostaci podmorničke flote sa
bazom u Kristiansandu u Norveškoj. Sa tako postavljenom komu­
nikacionom mrežom, Borman je mogao da se posveti organizaciji
izvođenja Firera i njegove grupe iz Berlina.

□ D J A N U A R A D D A P R I L A 1 9 4-5, Martin Borman

i njegov saveznik „Gestapo“ Miler su bili čuvari kapija koji su
kontrolisali svaki pristup Hitleru. Dok su definisali konačne pla­
nove za bekstvo, pomagao im je Bormanov pajtaš u piću, SS gen.

175
SIVI VUK

Herman Fegelajn. Još od početka 1943, Fegelajn je bio oficir za

vezu Rajhsfirer-SS Hajnriha Himlera na Firerovom dvoru tako da je
znao mnoge tajne. Štaviše, kao muž sestre Eve Braun, Gretl, i Evin
bliski lični prijatelj, Fegelajn je bio jedan od Hitlerovih najpouz­
danijih „gorštaka“. [9]
Najvažnije je najpre bilo odrediti praktične lokacije sa koje je
Firer mogao odleteti avionom i doneti odluku o načinu da se on
tamo dovede. Ogromna sovjetska omča brzo se stezala, a odbrana
centralnog Berlina bila je sve više očajnička. U čitavom gradu,
gen. Vajdling je imao približno 45.000 vojnika i 40.000 staraca iz
Volkssturm (Civilne zaštite), kojima je raspolagala berlinska policija
zajedno sa dečacima iz Hitlerove omladine.[ 10] Dvadeset drugog
aprila, SS gen. Vilhelma Monkea — ultraodanog oficira i veterana
iz borbi, pripadnika Vafen-SS — Hitler je lično imenovao za ko­
mandanta borbene grupe koja će braniti Državnu četvrt oko zgrade
Rajhstaga i Rajhskancelarije, dejstvujući nezavisno od Vajdlinga.
U ovoj Kampfgruppe (borbenoj grupi) Monke je imao manje od
2.000 ljudi: oko 800 iz bataljona SS garde „Leibstandarte Adolf Hi­
tler“} 600 ljudi iz pratećeg bataljona Rajhsfirera -SS (jedinica Him-
lerovih telohranitelja); Firerovu prateću četu (mešovitu jedinicu
sastavljenu od pripadnika kopnene vojske i avijacije); i mnoge dru­
ge pokupljene iz rezerve. Pored toga, tu je trebalo da bude i možda
2.000 ljudi iz takozvanog Slobodnog korpusa Adolfa Hitlera, sa­
činjenog od dobrovoljaca iz cele Nemačke koji su pohrlili Fireru
u odbranu, pa čak i izvesnog broja sekretarica i drugih pripadnica
državnog osoblja koje su takođe uzele oružje u ruke.[ll] Sa tako
bednim resursima, Vajdling i Monke su se suočili sa oko 1,5 miliona
vojnika Crvene armije iz 1. Ukrajinskog fronta maršala Konjeva i 1.
Beloruskog fronta maršala Žukova.
Iako su aerodromi Tempelhof i Gatov već bili u sovjetskim ru­
kama ili pod vatrom sovjetsldh topova, još je na raspolaganju bilo
više privremenih uzletišta. Osu istok-zapad duž bulevara Unter
den Linden još su koristili laki avioni, ali pri sletanju transportera
Junkers Ju 52 sa mornaričkim vojnicima koji su došli da se pridruže
garnizonu tamo je bilo uništeno nekoliko letelica koje su naletele
na rupe od granata i tako oštetile stajni trap, onemogućivši dalja
uzletanja. Tromotorac Ju 52 bio je tip najpodesniji za to da odveze
Firera i njegovu grupu; standardna transportna letelica Luftvafea
tokom rata, bila je stara, spora, ali izuzetno robusna, mogla je da

1 7S
 BEKSTVD

nosi do osamnaest putnika i trebala joj je relativno kratka pista za

uzletanje i sletanje. Fegelajn je proverio preostale moguće oblasti
za preuzimanje; široki bulevar kod Hohencolerndama nije bio sa­
vršen, ali je bio najbolji od svega raspoloživog. Sistem podzemne
železnice — U-ban — nudio je bezbedni put od državne četvrti
do Ferbeliner Placa, a odatle (pod uslovom da taj kraj i dalje dr­
že nemačke trupe) preostajala je kratka vožnja do predloženog
uzletišta.
Za izvršenje plana od ključne važnosti je bilo najažurnije mo­
guće praćenje situacije na terenu, i za vreme svojih izviđanja Fege­
lajn je pronašao oficira u koga se mogao pouzdati da će mu slati
najnovije podatke. Dvadesetčetvorogodišnji SS por. Oskar Šefer,
veteran iz Francuske i s Istočnog fronta gde je bio pešadinac Va-
fen-SS, nekoliko puta je ranjavan. [12] Sada je imao zvanje pancer-
oficira i bio je pridodat SS 503. teškom tenkovskom bataljonu, a
njegov Tigar II („Kralj Tigar") bio je jedan od šačice tih čudovišta
teških šezdeset tona, koja je preostala u toj jedinici i još se borila u
srcu Berlina. Dvadeset sedmog aprila 1945, kasno uveče, Šefera i
dva njegova druga pozvali su u komandni bunker kod Rajhskan-
celarije sa naređenjem da se jave direktno SS gen. Monkeu radi

GOTOVO 5.000 JUNKERA Ju 52 napravljeno je od 1932. do 1945.

i Tante Ju je nastavila da dugo služi i u posleratnim godinama. Ovaj
avion je opremljen mitraljezom od 13 mm MG 131 na repnoj po­
ziciji (nije prikazan).

177
SIVI VUK

podnošenja iscrpnog izveštaja o situaciji na Ferbeliner Placu i Ho-

hencolerndamu. Monke je Šefera podrobno ispitao — ovaj je bio
lakše ranjen u akciji — o rasporedu njegovih vojnika i mogućnosti
da se „Ivani“ probiju napadom na njegove položaje. Sefer je rapo-
rtirao što je mogao detaljnije: po njegovom mišljenju, položaje nisu
mogli da drže duže od još dva dana, a preostala dva oficira su se sa
tim složila. Pošto je Šefer počinuo preko noći, Monke mu je đođe-
lio toliko željeni Viteški krst, zapisavši odlikovanje ovome u So-
Idaten Buch.

„ G E S T A P O “ M I L E R J E S A D A M O G A O D A iz­
vrši svoje i Bormanove planove za odvođenje Firera iz Berlina — ali
najpre, oni koji su bili odabrani za bekstvo morali su da „umru“
Fegelajn je prvi nestao u dimnoj zavesi zbrke, laži i prikrivanja
kojim će biti maskirano bekstvo svih glavnih učesnika. Postojaće
nekoliko verzija Fegelajnove smrti. U jednoj ga je SS p.puk. Peter
Hegl uhvatio u njegovom Berlinskom stanu, u civilnoj odeći,
spremnog da pobegne zajedno sa svojom ljubavnicom, koja je
različito „iđentifikovana“ kao Mađarica, Irkinja udata za mađarskog
diplomatu, i tajna agentkinja Saveznika.[ 12a] Fegelajn je navodno
nosio sa sobom veliku količinu gotovine, kako nemačke, tako i
strane, kao i nakit, čiji je jedan deo navodno pripadao Evi Braun
(premda je i to bilo samo rekla-kazala). Hegl, bivši policajac dobro
poznat Hajnrihu Mileru, biće ustreljen u glavu prilikom bekstva iz
bunkera i umreti 2. maja 1945.[l3] Jedan SS oficir je rekao da je
ubio Fegelajna pre nego što je ovaj uspeo da se vrati u bunker, dok
je drugi navodni svedok čak tvrdio kako ga je Hitler lično „ustrelio
iz pištolja“. Većina je tvrdila da je on bio streljan, možda čak i posle
isleđivanja koje je sproveo Miler i zasedanja prekog suda kojim je
predsedavao Vilhelm Monke — ali Monke će kasnije poricati da je
uopšte održana takva sednica prekog suda.

Po knjizi Nacistički milioneri Keneta D. Alforda i Teodora

P. Savasa, Valter Hiršfeld — bivši SS oficir koji je radio za
američki Kontraobaveštajni korpus u Nemačkoj — razgo­
varao je s Fegelajnovim ocem Hansom krajem septembra
1945. Hans Fegelajn je Hiršfeldu izjavio: „Mislim da mogu
sa izvesnošču da tvrdim kako je Firer živ. Javljeno mi je
preko specijalnog glasnika [jednog SS šturmbanfirera]...
pošto je njegova smrt već bila objavljena.“ Kurir je navodno

17 8
 BEKSTVO

preneo sledeću poruku od Hermana Fegelajna: „Firer i ja

smo bezbedni i dobro nam je. Ne brini za mene; javljaću
ti se još, premda ne za neko vreme. [Kurir] je takođe rekao
da je onog dana kada su Firer, Herman i Eva Braun napustili
Berlin... došlo do jakog kontranapada u Berlinu kako bi
se zauzela pista sa koje bi oni mogli da uzlete.“ Hiršfeld je
navodno bio zbunjen: „Mnogi SS oficiri tvrde da je Firer
mrtav i da mu je telo spaljeno!“ Međutim, Fegelajn ga je
navodno uveravao kako je to samo bila dimna zavesa. „Sve
su to pouzdani i pravi esesovci kojima je naređeno da to iz­
jave. Držite na oku Južnu Ameriku.“ [ 13a]

Zapravo, Fegelajn je doleteo u Berlin 25. aprila u avionu Ju 52

koji mu je na raspolaganje dao Hajnrih Himler. Onda je otišao u
svoj stan, i dok je komunicirao sa Bormanom i Milerom osmatrao
je privremeno uzletište kod Hohencolerndama. On će u tajnom
tunelu za bekstvo u podzemnu železnicu sačekati svoju svastiku i
Adolfa Hitlera. Ju 52 se potom vratio u svoju bazu kod Rajhlina, na
isti onaj aerodrom sa kog je, kako se veruje, kap. Peter Baumgart
doleteo u Berlin. Isti taj pilot upravljao je avionom u povratku iz
Berlina, 28. aprila.
Hitlerov lični pilot, SS grupenfirer Hans Baur, potvrdio je da je
zet Eve Braun uvek leteo avionom Ju 52, ali Baur je kazao kako nije
video sletanje dvadeset osmog, niti je bio obavešten o njemu. On je
iste te noći pratio dvoje svojih starih letačkih drugova, Hanu Rajš i
Ritera fon Grajma, do privremene piste kod Brandenburške kapije,
ali porekao je da je video ijedan Ju 52 na zemlji.
Međutim, Rajševa, koja je ođletela iz Berlina dvadeset osmog,
sa novoimenovanim načelnikom ratnog vazduhoplovstva, šefom
Luftvafea Riterom fon Grajmom, rekla je da je uzletela „oko ponoći“
i baš dok se njen trenažni avion Arađo AR 96 odlepljivao od tla,
oboje su videli jedan transportni avion Junkers 52 „blizu piste...
Jedan usamljeni pilot stajao je kraj njega u senci. Očigledno je
nekoga čekao“. Moguće je da su Rajševa i Fon Grajm, leteći u
visini krovova kako bi izbegli sovjetske lovce, možda videli na tlu
kod Hohencolerndama letelicu za bekstvo, manje od devedeset
sekundi pošto su uzleteli sa piste kod Brandenburške kapije.[l3b]
Stvaranje mita o Fegelajnovom smaknuću bila je prva Milerova
savršena obmana, a ubrzo posle nje usledio je njegov majstorski
potez. [14]

179
SIVI VUK

(.Italici u sleđećem pasusu koriste se za označavanje za­

ključaka zasnovanih na deđuktivnom istraživanju; videti str
208 u 16. poglavlju radi dalje diskusije.)

O D M A H P O Š T O J E P O Č E L A DA O TKU CA V A
P O N O Ć 28. aprila 1945, dok su ostali stanovnici Firerovog
bunkera pokušavali da malo odspavaju, započelo je Hitlerovo bekstvo.
Firer; njegova voljena kuja Blondi, Eva Braun, Borman, Fegelajn i još
šest pouzdanih vojnika iz bataljona SS garde „Leibstandarte Adolf
Hitler" tiho su šmugnuli kroz Forbunker naviše, do njegovih privatnih
odaja u zgradi Stare Rajhskancelarije. Panel od lakog betona kliznuo
je u stranu i otkrio tunel za kefcs£vo.[l4a] Na kraju prolaza osvetljenog
električnim sijalicama, niz mali nagib, ušli su u širi prostor trećeg nivoa
bunkera. Kada je grupa došla do prostorije, zatekla je tamo dvoje lju­
di koji su ih čekali i koje je Miler doveo tamo tunelom iz podzemne
zeleznice: dvoje dublera — zamenu za Hitlera (verovatno je to bio
Gustav Veber) i zamenu za Evu Braun.

GUSTAV V E B E R J E BID H IT L E R D V D U B L E R
od 20. jula 1944; kada je Firer bio ranjen u pokušaju atentata bo­
mbom u njegovoj Vučjoj jazbini, poljskom štabu blizu Rastenburga
u Istočnoj Pruskoj. Hitler je trpeo od naknadnih posledica povreda
koje su mu se stalno vraćale; lako se zamarao, a mučile su ga i
zagnojene rane od iverja stola od hrastovine koji ga je zaštitio
od pune siline eksplozije. (To što je koristio penicilin, oduzet od
savezničkih vojnika zarobljenih ili ubijenih tokom iskrcavanja u
Danu D, verovatno mu je sačuvalo život.)
Veber je glumio Hitlera prilikom poslednjeg zvanično fotogra-
fisanog pojavljivanja, kada je delio medalje pripadnicima Hitlerove
omladine u vrtu Rajhskancelarije 20. marta 1945. Veber je toliko
neverovatno ličio na Hitlera da je obmanuo čak i one koji su ovome
bili bliski, i tom prilikom je Rajhsjugendfirer (Nacionalni vođa
Hitlerove omladine) Artur Aksman bio ili prevaren, ili upozoren
da pristane na obmanu.[15] Jedino što je moglo odati prevaru
bila je činjenica da je Veberu leva šaka povremeno nekontrolisano
drhtala. Borman je stvar p ove rio Hitlerovom ličnom lekaru, i SS
p.puk. dr Ludvig Štumpfeger je lečio Vebera s izvesnim uspehom.
Vebera su često držali pod sedativima, ali njegova drhtavica je bila
primetnija kad bi se on našao pod ekstremnim stresom.

1 SD
 BEKSTVD

Dublerka Eve Braun bila je jednostavno savršena. Ime joj se

ne zna, ali dovedena je iz „ergele“ mladih glumica koju je Ministar
propagande Jozef Gebels, samoproklamovani „zaštitnik nemačkog
filma“ držao zbog sopstvenog zadovoljstva. Fizička sličnost je
bila zapanjujuća, i pošto su stručnjaci za filmsku šminku i frizuru
odradili svoje, bilo je veoma teško razlikovati te dve mlade žene.

Eva je zastala u prostoriji kako bi brzo napisala poruku roditeljima

da ne brinu ako im se ne bude dugo javljala. Dala je poruku Bormanu,
koji ju je bez reci stavio u džep (ugljenisani ostaci te poruke biće kasnije
pronađeni na podu — bio je to preveliki bezbednosni rizik da bi
Borman dozvolio njeno dostavljanje). [16] Borman je onda salutirao
grupi, rukovao se sa Hitlerom, a onda poveo lažnog Firera i njegovu
buduću lažnu nevestu natrag tunelom do Firerovog bunkera.
U predvorju odaje na trećem nivou, begunci su stavili čelične šlemove
na glave i komotne kamuflažne SS uniforme. Hitler je o ramenu nosio
cilindrični kanister za gas-masku; tu se nalazila slika Frederika Velikog
koja je visila iznad njegovog stola. Kao i njegov pas , taj portret koji
je naslikao Adolf Menzel išao je svuda sa Hitlerom, i poslednje što
je uradio u bunkeru bilo je da izvadi platno veličine 40 x 28 cm iz
ovalnog rama, smota ga po širini, i pažljivi uvuče u kanister za dugi
model Vermahtove gas-maske. Savršeno je tamo stalo.[ 17]
Grupa je ušla u sistem U-bana blizu stanice Kajzerhof (danas:
Morenštrase). Zidovi su bili ofarbani zelenom svetlucavom bojom sa
fosfornom osnovom, pa su baterijske lampe koje su visile vojnicima
na grudima begunce kupale jezivim sjajem. Tunel je bio vlažan, i me-
stimično su morali da šljapkaju po vodi duboko do gležnjeva dok su se
probijali prema raskrsnici kod Vitenbergplaca i dalje prema Ferbeliner
placu. To posrtanje dugo šest i po kilometara potrajalo je tri sata, a
dalje su ih nagonili ne samo zvuci granata koje su eksplodirale iznad
njih, već i odjek vatre iz ručnog naoružanja u daljini — drugde unutar
sistema, sovjetski i nemački vojnici su se borili u železničkim tunelima.
Kada je grupa izašla u staničnu dvoranu kod Ferbeliner placa,
priključila im se druga Evina sestra, Ilsa, kao i Fegelajnov bliski prijatelj
SS gen. Joakim Rumor i njegova žena.

U januaru 1945, Ilsa je pobegla iz Breslaua vozom u Berlin kako

bi izbegla nailazeće sovjetske trupe. Večerala je s Evom u hotelu
Adlon i — uprkos žestokoj svađi sa sestrom oko načina na koji se
vodio rat — ostala u gradu sve dok njen zet Herman Fegelajn nije

1B 1
BEGUNCI SU ISKORISTILI sistem berlinskog U-Bana kako bi došli do priručne piste na Hohencolerndamu gde
su se ukrcali u Ju 52 kojim je pilotirao SS kap. Peter Baumgart..
 BEKSTVD

poslao odred „Leibstandarte“ vojnika da je dovedu. [18] Što se

Joakima Rumora tiče, bilo je to drugi put za tri meseca da on bezi
iz jednog porušenog grada tik ispred Crvene armije. Nekadašnji
Fegelajnov ratni drug, Rumor je bio ranjen u februaru 1945. za
vreme krvavog pada Budimpešte. Greškom je javljeno da je izvršio
samoubistvo 11. februara kako ne bi pao Rusima u ruke, a on je
uspeo da dođe do šumovitih brda severozapadno od Budimpešte i
odatle pobegne u Beč. Sada mu je prijateljstvo s Fegelajnom garan-
tovalo priliku za novo bekstvo, ovaj put zajedno sa suprugom.[ 19]
Kada su begunci stigli do glavnog ulaza u stanicu kod Ferbeliner
placa, zatekli su tamo tri tenka Tigar II i dva poluguseničara SdKfz
251, oklopne transportere za ljudstvo koji su čekali da ih povezu nekih
osamsto metara dalje do priručne piste na Hohencolerndamu.[l92Î\

1B3
 15. poglavlje

L et

CR V EN E S IG N A L N E LAMPE BILE S U P O ­
S T A V L J E N E duž deonice bulevara duge osamsto metara, gde
su vojnici prionuli na uklanjanje otpadaka i punjenje rupa od grana­
ta. Dvadeset osmog aprila 1945. u tri sata ujutro, lampe su upaljene,
i nekoliko trenutaka kasnije jedan Junkers Ju 52/3m nezgrapno
se zaustavio manje od sto metara od parkiranih vozila. Avion, koji
je pripadao eskadronu Luftvafea Kampfgeschwader 200, uzleteo
je pod kišom s aerodroma Rehlin, sto jedan kilometar daleko od
Berlina, pre samo četrdeset minuta. Rehlin je već dugo bio glavni
probni aerodrom Luftvafea za projekte nove opreme, ali u završnim
nedeljama rata bio je preusmeren na prozaičnije dužnosti. On je
bio jedna od nekoliko baza koje je koristio „Bombarderski eskad-
ron 200“ — što je bio namerno obmanjujući naziv za tajni odsek
vazduhoplovnih snaga zadužen za specijalne operacije kojim je od
15. novembra 1944. komandovao odlikovani pilot bombardera,
potpuk. Verner Baumbah. [ 1]
Ju 52 koji je sleteo na Hohencolerndam bio je poveren iskus­
nom borbenom pilotu i instruktoru po imenu Peter Erih Baumgart,
koji je sad nosio i paralelni SS čin kapetana. Neobičnija od toga je
činjenica da je sve do 1935. Baumgart bio Južnoafrikanac, sa bri­
tanskim državljanstvom. Te godine je napustio svoju zemlju, po­
rodicu i prijatelje i odrekao se državljanstva kako bi se priključio
novom Luftvafeu. Godine 1943. prebačen je sa konvencionalnih
dužnosti u jedinicu iz koje je nastao KG 200; do aprila 1945. on je
u potpunosti navikao da pilotira raznoraznim letelicama u tajnim
misijama, a zahvaljujući svojoj pouzdanosti nagrađen je Gvozdenim
krstom 1. klase. [2]

1B4
 BEKSTVD

Čim seju 52 zaustavio, Baumgart ga je okrenuo za 180 stepeni

radi uzletanja, i njegovi putnici su se ukrcali. Baumgart je imao
naređenja da odleti do aerodroma kod Tondera u Danskoj, sedam­
deset kilometara ođ reke Ajden, koja teče kroz severnu Nemačku
tik ispod granice sa Danskom. Na svu sreću, kiša po kojoj je pole-
teo iz Rehlina sada je prestala, makar privremeno.[3] Baumgart je
dodao gas i stara „Tante Ju“ — „Tetka Džudi“ — zadžangrljala je
drmajući se po zakrpljenom putu sve dok nije podigla nos u vaz-
duh. Bilo je potrebno sedamnaest minuta da se popne do visine od
3 kilometra, gde je Baumgart mogao da postavi Junkersa u vodora­
van položaj i krstari brzinom od 212 kilometara na sat. Tek kada se
našao u vazduhu i kad je odbegla grupa poskidala šlemove, shvatio
je ko su njegovi glavni putnici. Znajući da će se, čim se bude razdani­
lo, dospeti u smrtnu opasnost od neprijateljskih letelica, Baumgart
je pokazao kopilotu da pažljivo osmatra. Bilo je ključno odleteti što
dalje po mraku iznad samih krošnji, sa dovoljno mesečine, kako bi
se izbegli razuzdani noćni lovci koji su štitili savezničke teške bom­
bardere u letu na visini između 4,5 i 6 kilometara. U Rehlinu su mu
obećali pratnju od najmanje sedam lovaca Messerschmitt Bf 109, ali
njima nije bilo ni traga.
Baumgart će kasnije reći da je sledio indirektan plan leta, i da
je nakratko sleteo kod Magdeburga zapadno od Berlina kako bi
izbegao savezničke lovce, a onda odleteo na sever kroz, kako je pilot
rekao, artiljerijsku baražu sve do obale Baltika. Sreća gaje poslužila,
i nije susreo nove savezničke letelice pre nego što je konačno sleteo
29. aprila u Tonder, nekadašnju bazu za cepeline Carske Nemačke.
Tamo su bile razbacane uništene mašine; pre samo četiri dana,
taj aerodrom i onaj kod Flensburga izmitraljirali su u niskom letu
lovci RAF tipa Tempest (iz 486. „Novozelandskog“ eskadrona)
koji su uništili dvadeset dve letelice na tlu.[4] Dok je Baumgart
gasio motore i čekao da priđe zemaljska ekipa, ugledao je najmanje
šest aviona Bf 109 razbacanih po aerodromu — obećanu pratnju.
Baumgart je otkopčao pojas i skinuo letačku kacigu sa glave. Čuo
je kako se pozadi njegovi putnici spremaju da se iskrcaju; poneli
su sa sobom malo prtljaga. Ustao je sa svog sedišta i krenuo niz
kabinu, da bi stao mirno i salutirao kada je došao do Hitlera. Firer
je odstupio za korak i rukovao se sa njim, a Baumgart se iznenadio
kada je shvatio da mu je u ruku tutnuto parče hartije, koje je stavio u
džep pantalona da bi ga kasnije pogledao. Gledao je kako zemaljska

185
POLETEVŠI SA HOHENCOLERNDAMA, Ju 52 je skrenuo prema Magdeburgu
kako bi izbegao jednu grupu savezničkih bombardera. Baumgart je doleteo sa Ju 52
do nekadašnje nemačke carske baze za cepeline u Danskoj. Grupa je prešla u drugi
Ju 52 kako bi stigla do baze Luftvafea za daleke letove u Travemindeu, gde se ukrcala
u Ju 252 kako bi umakla do Reusa, blizu Barselone, u Španiji.
 BEKSTVG

posada otvara vrata spolja, i kako se Hitler, Eva Braun, Ilsa Braun,
Herman Fegelajn, Joahim Rumor i Rumorova žena iskrcavaju. [5]
Fridrih Fon Angeloti-Makenzen, dvadesetčetvorogodišnji SS
poručnik iz „Leibstandarte Adolf Hitler“, tvrdiće da je video Hitlera
na aerodromu Tonder. Ranjen u borbama oko Državne četvrti 27.
aprila, on i još tri njegova druga, među kojima i njegov nadređeni
oficir, SS por. Julius Tousen, imali su sreče da ih smeste u jedan
od poslednjih aviona za evakuaciju iz Berlina. Makenzen — koji
je imao groznicu i na momente bio u delirijumu — nije mogao da
se seti mesta odakle je krenuo. Opisao je da je ležao na nosilima

st. m
;ggiMM ' ' • rj^ m^ ........ marfss drawn on a Borite bank.
m m t C la r n is Baumgart said he immediately
was ordered to 0y l i Ä t t & r *
la. After that, tm mM lie (fid not
IIm m about »Iler and his nosgy,
but he said he thought they had
' W ÄESAW — # Capt. Feier hoarded a submarine.
Baumgart» 32*year*ofd former Banmfart was relumed to
German air force told a Warsaw tom the British m m
district court Wednesday that lit In Germany sad is m trio! on
flew Adolph Hitler to Denmark a charge of having been m £$
shortly before the fall of Berlin. mem her.
» who claimed t o
The 6-foot flier claimed that have shot down JÄ AltM planes
Hitler was accompanied on the In combat over Crete* Italy*
night by German Ge». Eoemer North Africa and the eastern
and HSs wife and a*wo««» who -front» was quoted by the *War*
saw evening newspaper, Weic*
tie believed wan Eva Braun. W * t w wee** ago as sa^ng
Bay r,$jsri »aid the party tetii «tot Hitter jüü§' »(tat S i m ho#
ed an airplane at Ji^tpnfoiliffh fled m tint M m two;
dam » April % 1915, and that he dsys hefero BtfBn left Mm. mm
landed them Is Denmark about quoted in i&M im by the1
miles irons the Either it w . same paper lust Oftnhos* but hej
Upon landing, tlm Her said. # d not say at mat ttsne that!
Hitler shook hasid* with Mm and m um and Mis* Bronn had]
gave Mm a cheek lor 20,OOQ boarded s submarine.

KAP. BAUMGART je bio podvrgnut psihijatrijskim ispitivanjima

kada je prvi put izneo ove tvrdnje koje su Asošijeted pres i druge
informativne ispostave prenele u tadašnjim novinama. Proglašen
zdravim, ponovio je svoju priču u pojedinostima pred sudom u
Varšavi. Pušten je 1951, i niko više nikada nije čuo za njega.

1 B7
SIVI VUK

u slabo osvetljenoj unutrašnjosti aviona i tražio vode. U Tonderu,

gde je morao da čeka nekoliko dana, drugovi su ga izneli iz aviona i
položili na tle. U jednom trenutku je čuo kako neko kaže: „Firer želi
još jednom da se obrati.“ Makenzena su pomerili bliže i polegli sa
ruksakom umesto jastuka pod glavom. Hitler je govorio oko četvrt
sata. Rekao je da je sada adm. Karl Denic vrhovni komandant
nemačkih snaga i da će se on bezuslovno predati zapadnim silama;
on nema ovlašćenja da se preda Sovjetskom Savezu. Kada je Hitler
završio govor, okupljena gomila — po Makenzenovoj proceni,
oko stotinu ljudi — salutirala je i onda je Hitler pošao između
ranjenika, rukujući se sa njima; rukovao se sa Makenzenom, ali
nisu rekli ništa jedan drugome. Eva Braun je stajala blizu jednog
aviona, u koji se Hitler zatim ukrcao, a onda je ovaj uzleteo.[6]
U toj novoj etapi, 29. aprila, Junkersom nije upravljao kap.
Baumgart, kome je bilo naređeno da odleti drugim avionom u
Berlin radi daljih evakuacija. Ispostavilo se da je parče papira u
njegovom džepu bio lični ček Adolfa Hitlera na 20.000 rajhsma-
raka, iz Berlinske banke. [7] Firerova letelica se vratila tek nešto
više od jednog sata kasnije, i na pistu je izbačen kanister za poruke;
u njemu je bila kratka beleška o tome da je Hitlerova grupa sle-
tela kraj obale. [7a] Hitlerov let od Tondera do Travemindea na
nemačkoj obali severoistočno od Libeka potrajao je za Ju 52 samo
četrdeset pet minuta. Tamo je čekao p.puk. Verner Baumbah iz
Luftvafea, komandant jedinice KG 200.[8]
Baumbah je procenjivao opcije kojih je imao sve manje. Poče­
tkom tog meseca, tri ogromne leteće lađe Blohm & Voss Bv 222
sa po šest motora, i dometom od najmanje 5.300 kilometara, pri­
premali su se da ponesu naciste visokog ranga na bezbedno. Da
bi postojala i druga mogućnost, kopnena letelica Junkers Ju 290
sa četiri motora i sličnim dometom leta takođe je usmerena u
Traveminde. Dve leteće lađe sada su bile na dnu zatona, uništene u
savezničkom vazdušnom napadu.[9] Ju 290 je takođe bio zahvaćen
mitraljiranjem pilota RAF u niskom letu baš dok je sletao na pro­
duženu betonsku pistu pored obale; pogođen je nekoliko puta,
pa je pilot bio prinuđen da preleti preko piste, i bio je nakrenut u
stranu, s otkinutim krajem krila. [10] Baumbah je imao još jednu
leteću lađu Bv 222 u hangaru, ali on nikada nije voleo tu letelicu;

1BB
 BEKSTVO

%
k n a , « r o w * * » i & «*• »« ** * ** ? **** * * * iR
ono o f «te $ !* * » • ia *Hl«fe H itio * *»«» t& ** « 4 * * * • * • * ** * * * * *
flo v a ©r piloted fey i m M i «**• 8 t« 8 ^ '
4 8©w «ony W«#« «a**« la *w ptenn—te» te**r n*tel» ***•
tn#*o la tü# f>i*n« m fm w«m rté±m&

* I « ts lying *» t&» gf*«« «ná th«n t m « tein« $lete$ &p

agola» i oo* o& rrleá to mm oosptol» pío«« m M fch® pian®,
ften *<wi#te»dy i « | no doun. j a i i*te# ottet* *«ro «tftiutlnf ttero
«iroaAjr. a®is»b«áj p**t o &»«£«*«*. ateo* hmá «n¿ tfeo* B itlo*
•no «fcon&Juag «tere *»6 - ono ;so*oat fiw . now* now, «t tfeo oru sl«l
jw litl H it le r Im# «OIS t t e t £«n ex*l# M s i m l &o«nlt* 1# oo» la
8Kpr#»® «ornon#. of ft e &«*w«8 * w y » 4 AAnivnl mm±%§~- » 1 1 1 ootor
Inte wioofMtttiotel «mjproííéor vitfe t t e ventero $ * « « * * . ü* 1# not
*.tttte»lsnft $» ««rronter to ti»« S**t«3»n povor«« Ote. i s M b i i í ! Tšm
00®h»% og*ln«t B a l a v i m w i l l go on. te « t e ll «9« ®?®to
O tter *#*lr». 1ft đfcfforont 0lr«»«St8 »««■«. te **tk 4J*g to «tet « f*0 # t,

A I««» tten «• ««llltO ^-tet I —lltlO F noli la

ywrtiwOftsv He ««44 tarnwoll to tko « rn M poople. 1 f f p p il f
*«*r «**« 1» <nn note# mm m* m &m*t «*? m $m m mé
* « lá » 1« m $ «nr«toln§» ft e » f b m 4 U » t t «ay^onytliitK. I t «m
MftfriUrtw ««inn«««*
% K# «mo otor •*« «hoot tenso wlt& iron &« yo» ***** lying
OH. tfc* CPMHpftt
A y •#, oisoik 1 «0« lyin g on tte g ra s* o o w o l otter« w o
Iftn g teoite «o* I fton't tern* «lio mmr m
t *oia-~*te» no fini«*«* ni« ümn*Ri nnt tiioy *nt* &** « it
«¿tete, «U tter «1»# mi «§U Hitio«
* f« % nf
% AWt rifW» not tteon U* nfeook tente *ttn r®«t
fc'lteu
n m i m mi m an tn«nt
A Umni fe* tetoted t t e flin t* .

DEO dugog isleđivanja kojem su Amerikanci 15. marta 1948. pod­

vrgli Fridriha fon Angeloti-Makenzena, ranjenog SS oficira koji je
video Hitlera i Evu Braun na aerodromu u Tonderu posle njihovog
bekstva iz Berlina. On je posmatrao kako oni lete prema odredištu
koje mu je bilo nepoznato.

18 9
SIVI VUK

zbog veličine, njom se teško upravljalo, i premda je bila teško

naoružana, nije mogla da parira savezničkom lovcu.

MARTIN BORMAN JE KDNAČND D O B I D po­

tvrdu od Abvera u Španiji, preko modifikovanog komunikacionog
sistema T43, da je pripremljen aerodrom za Firerov dolazak. Hitler
će odleteti u Reus u Kataloniji, oblast koju su fašisti Generalisima
Franka držali u gvozdenom stisku posle poraza Katalonskih repu­
blikanaca u Španskom građanskom ratu. Rpuk. Baumbah je lično
izradio plan leta. [ l i ] Pošto je Ju 290 bio izbačen iz akcije, misija
će biti poverena tromotorcu Ju 252 — avionu koji je Baumbah
dobro poznavao, jer je na takvima leteo dok je bio u 1. grupi KG
200. Iako je bio potomak stare „Tante Ju“, Ju 252 je bio daleko
bolji; maksimalna brzina mu je i dalje bila samo 438 kilometara
na sat, ali imao je domet nešto ispod 4.000 kilometara, kabinu pod
pritiskom, i visinski domet od 6.858 metara. On je mogao da stigne
do aerodroma kod Reusa, udaljenog samo oko 2.200 kilometara,
tako da mu još ostane goriva.
Dok su se putnici iskrcavali iz Ju 52 kod Travemindea posle
njegovog kratkog leta iz Tondera, Ju 252 je čekao na pisti sa već
uključenim propelerima. Eva Braun se sada prisno oprostila od
sestre Ilse — Ilsa je odlučila da oproba sreću u Nemačkoj. Zagrlio
ju je i Herman Fegelajn. Njegova žena — Evina i Usina sestra Gretl
— bila je u poodmakloj trudnoći s njihovim prvim detetom, i
procenjeno je da je za nju previše opasno da beži zajedno s mužem.
Borman je uveravao kolegu da će kasnije biti dovoljno vremena
da mu se žena i dete pridruže u izgnanstvu. Joakim Rumor i
njegova žena su takođe odlučili da ostanu u Nemačkoj. Rođen u
Hamburgu, konjanik je dobro poznavao krajeve Šezvig-Holštajna,
i bio je siguran da njih dvoje tamo mogu pronaći skrovište. (Glavni
motiv Hitlerovih pratilaca bio je da izbegnu rusko zatočeništvo;
savezničke snage koje su sada brzo napredovale prema obalama
severno od Libeka i Hamburga bile su iz britanske Druge armije.)
Preostali članovi odbegle grupe potom su se ukrcali uju 252, a
Baumbah je salutirao svom Fireru poslednji put na nemačkom tlu.
Dok je avion rulao pistom i uzletao, on je osetio veliko olakšanje:

i BO
 ★Berlin •
GERMANY .... ¿
Leipzig

★Pragúe^vj^rakow

B
ratislava
' ' ' * Budapest

^ ROMANU

YUGOSLAVIA

SC3f6át45N 1 5 E /

V
O ATlÁNtrÉ

"light from Germany to Spain: April 29,1945

BEKSTVD
KONAČNA GRUPA BEGUNACA — Hitler, Eva, Fegelajn i Blondi — odletela je u Reus dalekometnim avionom Ju 252 iz
sastava KG 200. Po prispeću u Reus, jedan Ju 52 španskog ratnog vazduhoplovstva odvezao je grupu na Kanarska ostrva. Da
bi se eliminisali dokazi, letelica KG 200 je bila razmontirana. Hitler i njegova grupa su odleteli od Reusa do Fuerteventure,
zaustavivši se da dopune gorivo u vazduhoplovnoj bazi kod Morona, pre nego što su došli do nacističke baze u Vilja Vinteru
kako bi se sastali sa podmornicama iz Operacije Morski vuk.
SIVI VUK

Bogu hvala da je gotovo. Radije bih neke stvari ostavio

neizgovorene, ali pada mi na pamet kako bi jednog dana ove
dnevničke beleške mogle donekle objasniti napore, očajni­
čku situaciju i izluđujuću žurbu u poslednjih nekoliko dana.
U to vreme sam gotovo doneo odluku da sam umaknem.
Avion je stajao spreman da uzleti. Bili smo opskrbljeni na­
mirnicama dovoljnim za šest meseci. A onda sam ustanovio
da ne mogu to da uradim. Zar bih mogao da pobegnem
u poslednjem trenutku, napustim Nemačku i ostavim na
cedilu ljude koji su uvek stajali uz mene? Moram ostati sa
svojim ljudima. [12]

Š P A N S K A V D JN A VA ZD U H D PLD V N A BAZA
u Reusu, sto trideset kilometara južno od Barselone, podignuta
je još 1935. godine. (Za vreme Građanskog rata blizu Reusa su
postojala tri aerodroma, pri čemu su druga dva bila kod Maspujola i
Saloua.) Posle šestočasovnog leta od Travemindea, Hitler i njegovi
pratioci iskrcali su se iz Ju 252. Posada se postrojila na pisti kako bi
salutirala; Firer im je uzvratio pozdravom, i njegova grupa je brzo
odvezena u dva štapska vozila do niske zgrade na ivici aerodroma.
Pilot KG 200 bio je u radio kontaktu sa vojnim zapovednikom u
Reusu dok se približavao aerodromu, a taj oficir je opet pozvao
vojnog upravnika Barselone. Petnaest minuta kasnije, jedan Ju 52
španskog ratnog vazduhoplovstva sa nacionalnim oznakama sle-
teo je na suprotni kraj piste. Ju 252 kojim je grupa pristigla biće
razmontiran; nije se smeo ostaviti nikakav fizički dokaz da je tog
leta uopšte bilo, tako da Franko može potpuno da ga poriče. [ 13]
Sledeća stanica za begunce biće španska Kanarska ostrva na
Atlantiku, gde je postojala baza Vilja Vinter na ostrvu Fuerteventu-
ra. Odatle će krenuti na sledeću deonicu svog putovanja prema
dalekoj sigurnosti. Međutim, za jedan broj nacista, Španija će po
njihovom sopstvenom izboru biti poslednje odredište.
Osmog maja 1945 — istog dana kada se u Evropi slavila pobe-
da — ranjeni SS por. Fridrih fon Angeloti-Makenzen se konačno
spremao da napusti aerodrom Tonder u Danskoj, sa Malagom kao
odredištem. On će izvestiti kako je pre poletanja njegovog aviona
video tamo još jednu prepoznatljivu figuru: belgijskog SS puk.
Leona Degrela, vođu fašističke Reksističke partije i, pošto je bio
mnogo odlikovan komandant belgijskog Vafen-SS kontingenta,

19 2
 BEKSTVD

često fotografisanu ličnost. [14] Degrel je tog danapobegao iz Osla

Hajnkelom He 111H-23, bombarderom preuređenim za trans­
port osoblja, kojim je pilotirao Albert Duhinger (kasnije pilot na
komercijalnim avionima u Argentini).[ 14a] Kao borac s Istočnog
fronta, Degrel je zaslužio Hitlerovo poštovanje; Firer mu je jed­
nom rekao: „Da imam sina, voleo bih da je kao ti.“ Hajnkel je stigao
do Donostija-San Sebastijana u severnoj Spaniji, na samoj granici
svog dometa, i Degrel je preživeo povrede koje je pretrpeo kad se
avion prinudno spustio kod jedne plaže. [15] Dvadeset petog maja,
Degrel je navodno rekao kako je „uveren da je Adolf Hitler živ i da
se skriva.“ Jedan Španac koji ga je posetio u bolnici rekao je da je
Degrel govorio o tome kako se video sa Hitlerom u Berlinu dan pre
nego što su Rusi ušli u grad; Firer se pripremao za bekstvo i nije bio
raspoložen ni za samoubistvo, ni za borbu do smrti. [16]
Među drugim evropskim kolaboracionistima kojima će biti
ponuđen izlaz bio je i norveški marionetski vođa, Vidkun Kvisling.
Kada mu se u Oslu sudilo u septembru 1945, on je ispričao kako
mu je Jozef Terbofen, nacistički Rajskomesar za Norvešku, ponu­
dio bekstvo avionom ili podmornicom do Spanije ili neke druge
strane zemlje. Kvisling je rekao da je, kao „pravi rodoljub“, odbio
tu ponudu i ostao da se suoči sa svojim zemljacima; za tu odluku
će ubrzo platiti pred streljačkim strojem.[17] Početkom maja, Pjer
Laval, bivši premijer Višijevske Francuske, odleteo je u Spaniju
avionom Ju 88. (Franko će ga proterati, tako da će i njega zemljaci
pogubiti u jesen 1945.) [18] Izvešteno je i da je ambasador italijan-
ske krnje fašističke republike u Berlinu, Filipo Anfuzo, takođe po-
begao krajem aprila 1945, navodno jednim „hrvatskim avionom“
[19]
Još 26. aprila 1945, Radio Moskva je optužio Spaniju da prima
nacističke izbeglice na aerodromu na Balearskom ostrvu Minorka.
Navodeći švajcarske izvore, Sovjeti su rekli: „Da bi nadzirao taj
posao, gen. Hoze Moskardo, Frankov bliski prijatelj... posetio je
prošlog meseca Minorku. Nedavno su na tamošnji aerodrom pris-
peli članovi porodice [Roberta] Leja i nekoliko gaulajtera.“[20]
Robert Lej, šef Nemačkog radničkog fronta od 1933, izvršio je
samoubistvo u oktobru 1945. dok je čekao na suđenje za ratne
zločine u Nirnbergu. Međutim, za vreme isleđivanja, Lej je tvrdio
kako mu je Firer rekao, kad ga je poslednji put video u bunkeru
tokom aprila, da ide na jug, a da će on ubrzo za njim.[21] Albert

193
SIVI VUK

Šper, Hitlerov ministar za naoružanje, rekao je praktično isto to u

vezi sa sastankom koji je u bunkeru održan 20. aprila, na Hitlerov
rođendan: „Tokom tog sastanka, na iznenađenje svih prisutnih,
Hitler je objavio kako će ostati u Berlinu do poslednjeg trenutka, a
onda odleteti na jug'“ [22] SS vodnik Rohus Miš, operater telefona
u Firerovom bunkeru, rekao je: „Na severu Berlina čekala su dva
aviona. Jedan od njih je bio Ju 390 [sic], a [drugi] Blohm & Voss
koji je mogao da preleti istu udaljenost. Tako je Hitler mogao da
pobegne ukoliko to poželi.“ [23 j
Izvodljivost Hitlerovog bekstva iz Berlina u poslednji čas izgle­
da da je prihvatala i većina visokih sovjetskih oficira. Desetog juna
1945, komandant Sovjetske zone u Nemačkoj, maršal Georgi K.
Žukov, naveo je da je Hitler „mogao da uzleti u poslednjem trenut­
ku, pošto je imao uzletište na raspolaganju“. Sovjetski komandant
Berlina, gen. puk. Nikolaj E. Berzarin, rekao je: „Lično mislim da je
on nestao negde u Evropi — možda je u Spaniji s Frankom. Imao
je mogućnost da uzleti i pobegne“[24]
Kako god izgledala popularna predstava o sveukupnoj save­
zničkoj superiornosti u vazduhu nad Zapadnom Evropom u po-
slednjim danima rata, u stvarnosti nije bilo neophodno održavati
potpuni nadzor nad hiljadama kubnih milja neba; ostaci Luftvafea
bili su opkoljeni u oblasti koja se sve više smanjivala. Za pilote
savezničkih lovaca bilo je to „okruženje siromašno metama“;
sama činjenica da su u tom trenutku vazdušni susreti bili tako
retki ukazuje na to da su usamljene mašine kojima su upravljali
neustrašivi, iskusni i srećni nemački avijatičari mogle da se provu-
ku neprimećene. Pošto je ustanovljeno da je Leon Degrel doleteo
čak iz Norveške — i to po Makenzenovim recima, preko Tondera
u južnoj Danskoj — u severnu Spaniju tek 8. maja, svakako da
nema ničeg samog po sebi nemogućeg u pomisli da ga je Hitler 29.
aprila u tome pretekao.

U MEĐUVREMENU, BDRMAN I MILERsuse

u Berlinu bavili „velikim čišćenjem“ beskrupulozno i efikasno.
Dvadeset osmog i devetog aprila, dvoje glumaca u privatnoj odaji
u Firerovom bunkeru odigralo je groznu pantomimu u režiji veli­
kog lutkara Nacističke partije, Martina Bormana. Ona se okončala
30. aprila u fatalnom finalu koje je sigurno izveo „Gestapo“ Miler.
U isto vreme tog popodneva, dublerka Eve Braun je otrovana, a

19 4
 BEKSTVD

Hitlerovog dvojnika, verovatno Gustava Vebera, izbliza je ustrelio

lično Miler. Uvijena u ćebad, dva tela su izneta gore kako bi bila
spaljena u vrtu Rajhskancelarije preoranom granatama, kako je to
opisao Erih Kempka, šef voznog parka Rajhskancelarije. Iako su iz­
jave svedoka zbrkane i povremeno protivrečne, taj upečatljivi pri­
zor pretvoren je u prihvaćenu istorijsku činjenicu. Staviše, sve u
vezi s tim može biti tačno — izuzev stvarnog identiteta dva spalje­
na tela. Slika neoprljenog Hitlerovog „leša“ sa ranom od pucnja
na čelu kružila je svuda posle rata. Sada se smatra da je to možda
bila fotografija kuvara iz bunkera koji je donekle ličio na Adolfa
Hitlera. Bilo je to samo jedno od najmanje šest „Hitlerovih“ tela
isporučenih Sovjetima u danima posle pada Berlina, s tim da ni na
jednom od njih nije bilo tragova spaljivanja.[25] I treći imitator će
umreti: dr Verner Hase, jedan od Hitlerovih lekara, dao je kapsulu
cijanida dvojnici kuje Blondi. Njeni nedavno okoćeni štenci — s
kojima su Gebelsova deca volela da se igraju u bunkeru — kao i
Evini škotski terijeri Negus i Stasi, te jazavičar samog Hasea, stra­
dali su od ruke narednika Frica Tomova, koji je bio Hitlerov lični
veterinar. [26]
Borman je vest o „Hitlerovoj“ smrti preneo adm. Karl Denicu,
koji je u Hitlerovom testamentu imenovan za predsednika Rajha.
Pre nego što su Borman i Miler stigli da dovrše svoje „čišćenje“,
morao se ućutkati još jedan potencijalni svedok. SS potpuk. Peter
Hegl, poslednji čovek koji je video Hermana Fegelajna, takođe je
bio ustreljen u glavu, kada je poslednja grupa begunaca napustila
bunker u noći između prvog i drugog maja (videti 14. poglavlje,
stranu 178).[27] U tom trenutku, SS i policijski gen. Hajnrih Miler,
Bormanov glavni kolega zaverenik i ubica, nestao je iz „zvanične“
istorijske evidencije bez traga. Nekoliko dana kasnije, njegova po­
rodica će sahraniti leš na Berlinskom groblju; sa sandukom koji je
nosio dirljiv natpis „Našem tatici“, ali kasnije će se ustanoviti da su
u njemu bili delovi tela nepoznatih žrtava. [28]
U ranim satima drugog maja, Borman je i sam pobegao iz
Firerovog bunkera zajedno sa Vernerom Naumanom, imenovanim
Gebelsovim naslednikom na mestu ministra za propagandu, koji će
se kasnije 1945. godine pojaviti u Argentini; sArturomAksmanom,
vođom Hitlerove omladine; Hitlerovim lekarem, Ludvigom Stum-
pfegerom; i sa Vafen-SS kap. Joakimom Tiburtijusem.[29] Ova
grupa se uzverala u dva tenka Tigar II, koji su pokušali da se pro­

195
SIVI VUK

biju ulicom Fridrihštrase, ali taj pokušaj je bio kratkotrajan. Jedan

tenk je direktno pogođen iz sovjetskog protivtenkovskog oružja,
i olupina je zaprečila put drugom Tigru. Borman i Tiburtijus su
zasebno pešice uspeli da stignu do hotela Atlas; Borman je tamo
već pripremio odeću za bekstvo, nova iđentifikaciona dokumenta
i gotovinu (kao i na raznim drugim mestima u gradu.) Tiburtijus
i Rajhslajter su nastavili zajedno prema Šifbauerdamu, dugoj ulici
koja se pružala kraj reke Špre u centralnom Berlinu; tada je SS ka­
petan izgubio Bormana iz vidokruga. [30]
Sutradan se Borman obreo u gradu Kenigs Vusterhauzen, dva­
desetak kilometara jugoistočno od Rajhskancelarije. Bio je ranjen;
geler mu je povredio stopalo. Uspeo je da konfiskuje vozilo kojim
je stigao do nemačke stanice za pružanje prve pomoći i medicin­
sku negu. Jedan mladi, lako ranjeni SS vodnik obreo se kraj niskog,
dežmekastog muškarca koji mu se učinio poznatim, u kožnom man­
tilu preko uniforme sa koje su bili skinuti činovi. Mladi podoficir
je rekao da je krenuo u kuću strica, pilota Luftvafea koji je poginuo
u Rusiji, i pozvao Bormana da pođe s njim. Pošto im se pridružio
još jedan oficir, oni su kasnije krenuli tamnim ulicama prema kući u
ulici Fontaneštrase 9 u okolini Berlin Dame-Šprevalda.
Borman je kasnije bezbedno prošao kroz britanske linije pra­
teći Autoban do predgrađa Flensburga, gde je smerao da stupi u
kontakt sa Denicom. U bezbednoj kući tik izvan grada čekao ga je
„Gestapo“ Miler, koji je takođe uspeo da se provuče kroz britanske
linije.[31] Miler je rekao Bormanu da je nemoguće sastati se sa
Denicom, koji je sada morao da realizuje bezuslovnu predaju kako
u Remsu, tako i u Berlinu. Planovi su morali da se promene; Martin
Borman je krenuo na jug, prema Bavarskim planinama.

196
 16. poglavlje

G r u p p e S e e w o l t

N I J E P R E D S T A L D M N □ G □ IZ B □ R A mimo pod­
mornice kao prevoznog sredstva koje bi Hitlera prevezlo preko
Atlantika do Argentine, ali to je i dalje bio veoma rizičan plan.
Posle prekretnice u Bici za Atlantik u maju 1943, ravnoteža sna­
ga u pomorskom ratu se promenila. Kriegsmarine je u leto 1944.
ostala bez svojih podmorničkih baza u Francuskoj, pa su pristupna
putovanja mogućim patrolnim oblastima postala mnogo duža, te­
ža i opasnija. Savezničke protivpodmorničke pomorske i vazduho-
plovne snage sa usavršenom opremom sada su dominirale seve-
rnoatlantskim morskim putevima i vodama oko najvećeg dela Ev­
rope, pa su saveznički gubici bili tek delić onoga što su nekada
bili. Godine 1944, stopa gubitaka podmornica premašila je broj
novo izgrađenih plovila — i posledica toga bila je da su preostale
posade i većina njihovih komandanata bili manje iskusni. Samo od
januara do aprila 1945, izgubljeno je čak 139 podmornica i njiho­
vih posada. Izgledi za uspešno bekstvo podmornicom direktno iz
severozapadne Evrope u Južnu Ameriku bili su slabi; međutim,
šanse su značajno porasle sa Spanijom kao mestom polaska.
Jedina raspoloživa klasa podmornice koja je imala domet i mo­
gućnost da preveze putnike do Argentine iole komforno bila je
klasa tipa IXC. U martu 1945, devet podmornica tipa IX isplovilo
je na Atlantik; to je bila poslednja velika podmornička operacija
u ratu, i prva takva operacija posle rasterivanja neuspešne Gruppe
Preussen prethodne godine. Dve podmornice, U-530 i U-548,
usmerene su da operišu u kanadskim vodama, kako bi „nervirale
i prkosile Sjedinjenim Državama“. Ostalih sedam, pod imenom
Gruppe Seewolf — U-S18, U-546, U-805, U-858, U-880, U-881 i

19 7
SIVI VUK

U-1235 — trebalo je da formiraju patrolnu liniju sa tajnim imenom

Harke („Grabulje“). Međutim, smatra se da su sredinom aprila tri
podmornice među njima otvorile zapečaćena naređenja koja će ih
zaputiti južno, na specijalni zadatak. [ l]
N I J E B I L O B L U Č A J N D ŠTO J E U P D T R E B L J E -
N A reč „Wolf“ (vuk) u nazivu operacije. Od samog početka svoje
karijere i tokom života, Hitler je koristio pseudonim Wolf. Među
najuspešnijim nemačkim operativnim tehnikama za vreme rata
bila je i „taktika vučjih čopora“ (poznata kao Rudeltaktik, bukvalno
„taktika čopora“) pomoću koje su podmornice potapale brodovlje

OVAJ TIP PODMORNICE konstruisan je tako da može da operiše

daleko od matičnih postrojenja za podršku. Primer za njegovu
izdržljivost je to što su podmornice tipa IX kratko patrolirale i kraj
istočnih Sjedinjenih Država. Od 1937-44. napravljeno ih je 283.

198
 BEKSTVO

na Atlantiku, a same podmornice je Ministarstvo propagande sla­

vilo kao „Sive vukove“.
Za Bormanovo besprekorno planiranje bilo je tipično da tri
zasebne podmornice iz Gruppe Seewolf dobiju zadatak realizacije
bekstva kako bi postojale alternative ukoliko bude potrebno, kao
i da bi misija bila skrivena u okviru konvencionalne operacije na
Atlantiku da se ne bi privlačila radoznalost Saveznika. Planiranje
ove faze bekstva započelo je 1944. godine, kada je Aktion Feuerland
već bila u toku duže od godinu dana. Po Bormanovim uputstvima,
elementi mornarice i vazduhoplovstva bili su raspoređeni širom
Rajha kako bi igrali pojedine uloge u kompleksnom planu bekstva
koji se upravo razvijao. Jedna od takvih uloga pripala je i fazi de-
zinformisanja.

U JU LU 1 9 4 4 , NOVINSKE A G EN C IJE SU
I Z V E S T I L E da je Hitler odobrio plan za predstojeći napad
na Njujork „robotskim bombama“ koje će biti lansirane sa po­
dmornica na Atlantiku. [2] Dvadesetog avgusta, podmornica U-
1229 tipa IXC (kom. Armin Zinke) bila je napadnuta i primorana
da izroni na površinu kod Njufaundlenđa na istočnoj obali Kanade,
a među zarobljenim preživelima bio je i jedan nemački agent,
Oskar Mantel.[3] Kada ga je FBI isleđivao, on je otkrio da se talas
podmornica opremljenih letećim bombama V-l priprema za napad
na Sjedinjene Države. U novembru 1944, podmornica U-1230 je
iskrcala dva agenta kod obale Mejna; oni su primećeni dok su se
primicali obali, pa su uhapšeni. Za vreme njihovog isleđivanja, Erih
Gimpel i Vilijam Kolpo (američki prebeg) potvrdili su Mantelovu
priču.[4] Čini se da je to podržalo i predviđanje ministra Rajha za
naoružanje, Alberta Špera, koji je preko radija rekao da će V-pro-
jektili „pasti na Njujork do 1. februara 1945“.[5]
Desetog decembra 1944, gradonačelnik Njujorka Fjorelo La
Gvardija objavio je to zapanjenim Amerikancima. Osmog januara
1945, adm. Džonas H. Ingram, komandant američke Atlantske flo­
te, objavio je da bi novi talas podmornica koje se približavaju
Sjedinjenim Državama mogao biti opremljen raketama V-l za
napad na istočnu obalu. Nacisti bi mogli da lansiraju „robote s po­
dmornice, aviona ili površinske lađe“ [6] na mete od Mejna do
Floride, ali američka mornarica je potpuno spremna da se suoči s
tom pretnjom. Mnogi Amerikanci su shvatili tu pretnju i V-l vrlo

i ss
SIVI VUK

ozbiljno. [7 J Britanci su je odbacili kao propagandu i — sa mračnim

iskustvom četvorogodišnjeg bombarđovanja i oko 60.000 poginu­
lih civila za sobom, pri čemu su oko 10 procenata žrtava izazvali
projektili V-l — smatrali kako takvi napadi, sve da do njih i dođe,
ne bi izazvali veliku štetu. Na kraju krajeva, Hitlerova Operacija
Polarni medved uspela je da pogodi London sa 2.515 bombi V-l
(što je bilo oko jedne četvrtine broja lansiranih), tako da je šačica
koju bi nekoliko podmornica moglo da ispali izgledala zanemarljivo.
Šesnaestog februara 1945, telegram britanskog Admiraliteta upu­
ćen šefu operacija američke mornarice, adm. Ernestu Dž. Kingu,
umanjivao je ozbiljnost te pretnje, premda je u njemu stajalo
priznanje da su podmornice sposobne da skladište i lansiraju leteće
bombe V-l.[8] (Nemci su zaista s izvesnim uspehom testirali lan­
sirnu platformu koju su vukle podmornice, ali one nisu još bile ni
blizu ma kakve stvarne upotrebljivosti. Čak je postojao projekt
u povoju, Priifštand XII, za lansiranje mnogo većeg balističkog
projektila V-2 sa mora, iz nepropusnog kontejnera, koji bi bio
poplavljen u osnovi da bi projektil zaneo u uspravni položaj.)
Međutim, razaslane dezinformacije su postigle svoju svrhu.[9]
One su usmerile pažnju Amerikanaca na svaki otkriveni čopor
podmornica, poput glavnine Gruppe Seewolf] i time privukle eleme­
nte USN i USAAF na Atlantiku prema istoku — dalje ođ geogra­
fskih širina između južnih teritorija Spanije i Argentine.

Z A P L A N B E K S T V A J E B 1 L D K L J U Č N □ korišće-
nje Schnorkela, kombinovane cevi za unošenje vazduha i izbacivanje
izduvnih gasova podmorničkih dizel motora, koja je ušla u široku
upotrebu u proleće 1944. Ona je omogućavala podmornici da krs­
tari (veoma sporo) na dizel pogon tek metar ispod površine i isto­
vremeno puni baterije za elektromotore koji su se morali koristiti
za krstarenje u dubinama. Upotreba Schnorkela ograničavala je
domet podmornice na oko 160 kilometara dnevno; ona je obično
izranjala noću, a u dnevnim satima je krstarila uronjena (ponovo,
veoma sporo) na električni pogon. I dok je teorijska mogućnost
da ostane pod vodom dvadeset četiri sata dnevno bila spasonosna
za mnoge podmornice, upotreba Schnorkela je bila bučna, teška i
povremeno opasna, naravno ako je more bilo nemirno. Mala brzina
koja je time bila nametnuta onemogućavala je podmornicama da
budu fleksibilne u patroliranju, a usled stalne uronjenosti bila im je

2 □□
 BEKSTVD

otežana navigacija. I mada se tranzit do Argentine mogao zamisliti

i bez skrivanja koje je omogućavala Schnorkel, ovaj je isto tako u
podmornicama pogoršavao probleme u komunikaciji.
Stalni boravak pod vodom gotovo je permanentno ugrožavao
prijem radio poruka. Ni podmornička komanda niti britanski
prisluškivači u Blečli Parku kraj Londona nikada nisu mogli da
budu sigurni kada, pa čak ni da li je, pojedina podmornica primila
naređenja koja su joj prosleđena. Da bi primila ili poslala bilo šta
osim dugotalasnih signala, podmornica je morala da izbaci an­
tene iznad površine, otkrije komandni most i rizikuje otkrivanje
radarom. U teoriji, dugotalasne poruke su se mogle uhvatiti i pod
vodom ukoliko su uslovi savršeni, ali podmornice sa Schnorkel
cevima imale su slabe rezultate u prijemu dugotalasnih poruka.

Z A H V A L J U J U Ć I S T R U Č N J A C I M A ZA DESI-
F R D V A N J E u Blečli Parku, Saveznici su jako dobro znali
za polazak Gruppe Seevvolfu martu 1945, i relativno male brzine
Schnorkel podmornica — pa bile one ili ne ,,V-1 podmornice“ o
kojima su kolale glasine — tako da je američka mornarica imala
dovoljno vremena da organizuje masivan odgovor, sa tajnim ime­
nom Operacija Suza. Konvoji su bili preusmereni dalje na jug sa
ograničenim brojem bojnih brodova u pratnji, pa je najveći broj
lađa američke mornarice mogao da se usredsredi na to da lovi
Gruppe Seewolf i dva broda koja su joj bila pridodata. Američka
mornarica je navodno imala razorne rezultate i tvrdila je kako je
potopila sedam podmornica dok su se dve predale; međutim, uvek
je postojala izvesna nesigurnost, zahvaljujući odgovoru Nemaca na
ono što su oni smatrali najopasnijom sposobnošću Saveznika.
Otkrivanje smera visokom frekvencijom — HF/DF, ili „Haf-
Daf“ koje je uvela britanska Kraljevska mornarica — bilo je
sredstvo za pronalaženje podmornice na osnovu ukrštanja radio
transmisija visoke frekvencije koje su ove koristile. Na mnogim
obalama Atlantika sagrađene su brojne stanice za dalekometno
prisluškivanje, a „Haf-Daf “ je bio instaliran i na bojnim brodovima
savezničkih brodova u pratnji, ili u grupama lovaca-ubica. Sva­
ka transmisija s podmornice nosila je rizik da njen položaj bude
približno otkriven, što je dopuštalo lovcima da se približe dovoljno
za osetljivije pretrage radarom i sonarom. Nije bilo neophodno
razumeti šta komandant podmornice govori — tumačenje toga

2□1
SIVI VUK

je bio dugotrajniji zadatak za Blečli Park; lovcima je bilo dovoljno

da komandant sebe učini „vidljivim“ pomoću te transmisije. I dok
je Kriegsmarine ostala u relativnom neznanju o mogućnostima sa­
vezničkih mornaričkih radara — to je bila jedna od najbolje čuvanih
tajni Drugog svetskog rata — komandanti u podmornicama bili
su itekako svesni opasnosti od radio lociranja i shvatali su da je
očuvanje radio tišine ključno za šanse da podmornica ne bude uni­
štena.
Poštujući svoja naređenja, nijedna podmornica iz Gruppe See-
wolf nije emitovala nijednu poruku posle 2. aprila 1945. Dok je
Podmornička komanda povremeno slala naređenja podmornica­
ma na patrolnoj liniji Harke, ne postoje dokazi da je ijedna od njih
uhvatila te poruke ili postupila po njima. Posle tog datuma, tragači
za podmornicama iz Kraljevske mornarice u Blečli Parku, i Zapadne
pristupne komande u severozapadnoj engleskoj luci Liverpul, nisu
mogli da potvrde stvarne pozicije podmornica primenom bilo kog
sredstva za otkrivanje pravca. Mogli su da rade samo na osnovu
informacija dešifrovanih iz poruka koje je Podmornička komanda
slala podmornicama, filtriranim kroz godine iskustva i slutnju, a
rezultat toga bila je činjenica da su samo nagađali gde bi podmor­
nice mogle da se nalaze. U izveštaju Admiraliteta o tekućoj situaciji
za nedelju koja se okončala 2. aprila, stajalo je da će podmornice
,,verovatno dejstvovati protiv konvoja nasred Atlantika, ali bi mogle
da se kreću duž procenjenih konvojskih trasa u generalnom smeru
prema američkim polaznim lukama“ (italici uneti naknadno). [ 10 j

Z V A N 1Č N A I S T O R I J A A M E R I Č K E M O R N A R I C E
tvrdi da su se dve od devet podmornica koje su isplovile na Atlantik
u martu i aprilu 1945 — među kojima je sedam formiralo Gruppe
Seewolf — predale na moru, dok je sedam navodno potopljeno.
Međutim, nije bilo stvarnih dokaza koji bi potkrepili uništenje
četiri takve podmornice. Te četiri su bile među poslednjim po­
dmornicama čije potapanje na moru nije potvrđeno; nekoliko
gubitaka podmornica tipa IX koje su naknadno isplovile dobro je
dokumentovano i tačno.[ll] Od decembra 1944, američka mo­
rnarica je koristila četiri grupe pratećih nosača u okviru Operacije
Suza — bili su to nosači USS Mission, Croatan, Bogue i Ćore, sa čak
četrdeset dva razarača. Ta najveća saveznička operacija lovaca-ubi-

202
 BEKSTVD

ca u ćelom ratu na Atlantiku preduzeta je po najgorem nevremenu

koje je na Severnom Atlantiku vladalo posle četrdeset godina, sa
jakim vetrovima i ogromnim talasima.
Među sedam podmornica iz Gruppe Seewolfkoje su bile suočene
sa tom nadmoćnom silom, samo je jedna nepobitno uništena.
U-546 (st. por. Paul Just) isplovila je iz Kila u Nemačkoj 11. marta
1945. i pridružila se patrolnoj liniji Harke 14. aprila. Dvadeset
trećeg aprila ju je primetio avion sa nosača USS Bogue; sutradan
je prateći razarač klase Edsal USS Frederick C. Daviš uspostavio
kontakt, ali je Paul Just prvi ispalio torpeda i potopio razarač uz
gubitke 115 života. Potom se desetosatni lov završio tako što je
podmornica bila pogođena i prinuđena da izroni; Just i trideset
dvojica preživelih spaseni su i otpremljeni na Njufaundlend. Po­
tvrđeno je da su i tamo, i posle premeštaja u Vašington, st. por.
Just, dva njegova oficira i pet mornara, bili podvrgnuti velikim
i neprestanim brutalnostima.[lla] Izgleda da je razlog za to bio
strah Amerikanaca od napada lansiranjem V-l sa podmornica —
što je bila mračna potvrda uspeha plana za sejanje dezinformacija.
U-805 st. por. Riharda Bernadelija isplovila je iz Bergena u
Norveškoj 17. marta i takođe se pridružila patrolnoj liniji Harke
14. aprila, da bi kasnije preživela nekoliko napada aviona i bojnih
brodova. Posle razlaza Gruppe Seewolf} U-805 je dejstvovala kod
Halifaksa, u Novoj Škotskoj, da bi se konačno predala na moru
9. maja — pet dana pošto je adm. Denic poslao svoje naređenje
o predaji svih podmornica koje su još patrolirale. I tu posadu su
isleđivali u vezi s navodnim podmornicama koje su nosile bombe
V-l, ali očigledno prema njima nisu surovo postupali — najzad, rat
sa Nemačkom je sada bio završen.
Podmornica U-858 st. por. Tila Bodea isplovila je iz Hortena u
Norveškoj 11. marta i u Sobi za praćenje podmornica u Kraljevskoj
mornarici procenjeno je da se ona pridružila patrolnoj liniji 14.
aprila. Izgleda da nije bila primećena sve dok se Bode nije predao
na moru 14. maja. I Bodeovu posadu su isleđivali o navodnim la­
nserima V-l.
Podmornica U-881, kojom je zapovedao st. pot. dr Karl Hajnc
Friške, kasno se pridružila liniji. Isplovila je iz Bergena s kašnjenjem
7. aprila, posle problema koje je imala sa sistemom Schnorkel Fri­
ške očigledno nije uhvatio Denicovo naređenje o predaji od 4.
maja, i podmornicu U-881 je otkrio i navodno uništio prateći

2D3
SIVI VUK

razarač USS Farquar dok se približavala nosaču USS Mission Bay

6. maja. Međutim, nikada se nisu pojavili nikakvi fizički dokazi o
njenom uništenju.[11b]
Nije bilo dokaza ni za uništenje podmornica U-1235, U-880 i
U-518, za koje se tvrdilo da su potopljene tokom Operacije Suza. U
stvarnosti, one nisu bile ni blizu položaja gde je, po mišljenju Sobe
za praćenje podmornica, „verovatno“ trebalo da budu.
Podmornica U-1235 (por. Franc Barš) je isplovila iz Bergena
19. marta i u Sobi za praćenje podmornica procenjeno je da se pri­
družila patrolnoj liniji Harke 14. aprila. Zvanično, ova podmornica
je izgubljena u noći između 15. i 16. aprila u napadu razarača
USS Stanton i Frost, jer se na osnovu silovite podvodne eksplozije
pretpostavljalo da je U-1235 uništena — i da je, zaista, nosila bo­
mbe V-l. Nikakva olupina nije isplivala na površinu, i nikakvi drugi
dokazi nisu izneti za potvrdu tog uništenja. U skladu s naređenjem
od 2. aprila koje se odnosilo na sve podmornice iz Gruppe Seewolf,
U-1235 nije slala nikakve radio poruke za vreme svoje poslednje
patrole. Podmornička komanda svakako nije imala pojma da je
podmornica „izgubljena“ i nastavila je da joj šalje naređenja sve do
22. aprila.
U-880 st. por. Gerharda Šecaua isplovila je iz Bergena 14. marta
i britanska soba za praćenje je izračunala njen dolazak na liniju
tačno mesec dana kasnije. Američka mornarica je tvrdila da je i ta
podmornica „uništena“ u zajedničkom napadu razarača Stanton i
Frost između 15. i 16. aprila, samo jedan sat posle uništenja U-1235.
Pretpostavljalo se da je „nekoliko podvodnih eksplozija“ uništilo
podmornicu, ali nikakvi ostaci olupine nisu isplivali na površinu
niti su pronađeni. I ponovo je Podmornička komanda nastavila da
šalje poruke podmornici U-880 sve do 22. aprila.
Konačno, podmornica-veteran U-518, kojom je zapovedao st.
por. Hans-Verner Oferman, isplovila je iz Kristijansanda 12. marta.
Admiralitet je procenio da se U-518 pridružila patrolnoj liniji
Harke 14. aprila. Zvaničan opis potapanja ove podmornice koji je
dala američka mornarica bio je sličan opisima datim za U-1235 i
U-880. Razarači klase Kenon USS Carter i Neal A. Scott tvrdili su da
su je potopili 22. aprila, ali opet na površinu nisu izronili nikakvi
ostaci olupine.
Briljantni kapetan Kraljevske mornarice, Rodžer Vin, načelnik
Sobe za praćenje podmornica, objasnio je nesigurnu prirodu tih

2D A-
 BEKSTVD

tvrdnji. U memorandumu od 20. maja 1945, on je napomenuo, sa

klasičnom britanskom uzđržanošću, kako je ishod tih dejstava bio

ponovo razmotren u optimističkom svetlu, i zahvaljujući

tome se smatra da je potopljeno čak 14podmornica... Sa tom
pretpostavkom sledi, pošto je sada sasvim sigurno utvrđen
identitet podmornica u Norveškoj, da se ne zna za sudbinu
još njih 11. Koliko se zna, tih 11 podmornica su na moru,
ali Amerikanci tvrde, moguće s pravom, da su potopili dve
od njih... To što preostale podmornice rade ili nameravaju
da urade plodonosna je i intrigantna tema za razmišljanje.

Isti memorandum posredno dovodi u izvesnu sumnju tvrdnju

američke mornarice daje potopila U-530, kojom je komandovao st.
por. Oto Vermut.[12] Za jednu potvrđeno uništenu podmornicu,
ona je zaista izgledala iznenađujuće netaknuto kada je izronila na
površinu kod Mar del Plate u Argentini i predala se vlastima 10.
jula 1945. [13]

Z A P E Č A Ć E N A N A R E Đ E N J A S U S I G U R N D BI­
L A D D S T A V L J E N A komandantima podmornica U-1235,
U-880, i U-518 pre nego što su isplovile u martu 1945, sa uput-
stvima da ih otvore tek kada dođu na određenu geografsku du­
žinu. Napisana u Berlinu po Bormanovim uputstvima, sadržina
ovih naređenja biće poznata samo odabranim malobrojnima.
Navedena geografska dužina je dosegnuta pre formiranja patro­
lne linije Harke u aprilu 14; naređenja su nalagala trojici koman­
danata da se udalje od Gruppe Seewolf tako da imaju dovoljno vre­
mena za susret 28. aprila kod Fuerteventure na španskim Kana-
rskim ostrvima, nedaleko od atlantske obale Maroka. Trebalo je da
poštuju potpunu radio tišinu, prateći prijem šifre Vršalice preko
svojih mašina za šifrovanje Siemens & Halske T43 , i da prene-
bregavaju sva naređenja namenjena Grupi kao celini. Dnevnik
britanskog Admiraliteta za 15. april naveo je da je nezavisni tr­
govački brod klase Liberti, SS Samoland, primetio na površini
jednu podmornicu otprilike na mestu gde se mogla nalaziti U-518.
Kretala se kursom pod 101 stepenom, natrag preko Atlantika
prema Kanarskim ostrvima — udaljenim 2.092 kilometra, što je

2D5
SIV! VUK

podrazumevalo krstarenje pod vodom od trinaest dana uz pomoć

sistema Schnorkel

P R I Č A □ R A Z B I J A Č I M A Š I FA R A i kompjuterskim
pionirima iz Blečli Parka, baze koja je pokrivala 24 hektara osa­
mdeset kilometara severozapadno od Londona, i gde je u avgustu
1939. britanska vlada osnovala Školu za kodove i šifre — Stanicu
Iks — opširno je ispričana na drugim mestima. Suština je u tome
da su u januaru 1940. britanski specijalisti, na osnovu predratnih
poljskih istraživanja, uspeli da razbiju šifrovane poruke nemačke
vojske koje je generisala mašina Enigma (videti 1. poglavlje).
Ubrzo je usledilo dešifrovanje Luftvafeovih poruka; međutim, ši­
fre Kriegsmarine za prenos poruka između Podmorničke komande
adm. Denica i njegovih podmornica ostala je neprobojna.
Ogromna cena koju su podmornicama 1940. platili saveznički
i neutralni brodovi nalagala je da rešavanje te misterije bude pri­
oritet. To je postalo još urgentnije u septembru 1940, kad je Denic
uspešno isprobao svoju taktiku vučjih čopora, koristeći šifrovane
komunikacije kako bi usmerio više podmornica na put primećenog
konvoja. St. por. Ijan Fleming iz britanske mornaričke obaveštajne
službe smislio je plan za prinudno sletanje zarobljenom nemačkom
letelicom u Engleski kanal, kako bi tamo sačekao da ga spasi
nemački patrolni čamac, savladao njegovu posadu i zarobio mašinu
Enigma. Ljudi i avion za tu Operaciju Beskrupulozni stigli su do
Dovera kada je plan otkazan, sa razboritim osnovom u pomisli
kako nijedno plovilo kojim Nemci dejstvuju noću u Kanalu nije
prikladna meta (a nije bilo ni garancije da će avion koji je prinudno
sleteo plutati dovoljno dugo da njegova posada bude spasena).
Devetog maja 1941, podmornica U-110 je napadala konvoj
CB318 na Severnom Atlantiku, južno od Islanda, kada ju je pratnja
Kraljevske mornarice primorala da izroni na površinu u napadu
dubinskim bombama. Posada je napustila podmornicu pošto ju
je prvo minirala, ali ti naboji nisu detonirali eksploziv; izgleda da
su Britanci ubili kapetana podmornice, podmorničkog asa st. por.
Frica Julijusa Lempa, kada je pokušao da se vrati unutra i dovrši
posao. Potporučnik Kraljevske mornarice Dejvid Balm sa broda
HMS Bulldog poveo je grupu koja se ukrcala tamo, rizikovao
i sišao kroz otvor, da bi uzeo mašinu Enigma zajedno sa njenim
neprocenjivim priručnicima —Britanci su se pomno trudili da

ZDS
 BEKSTVO

taj uspeh sakriju od zarobljene posade.[14] Stalno presretanje

radio poruka i neumoran rad kako bi se išlo ukorak sa promenama
podešavanja u pomorskim mašinama Enigma još su bili neophodni
da bi se održao protok obaveštajnih podataka službe Ultra, a
(kao što je pomenuto u 1. poglavlju) uvođenje mašine Enigma
Schlussel M sa četiri rotora osujećivalo je Blečli Park od februara do
decembra 1942, i nastavilo da gnjavi dešifrante sve do septembra
1943. Svejedno, Ultra je dala Saveznicima ogromnu prednost u pri­
kupljanju obaveštajnih podataka; savezničko skrivanje od Nemaca
da znaju sadržinu poruka Enigme — najboljeg nemačkog tajnog
„oružja“ — bilo je pitanje života i smrti.[ 15]

N E M C I N I K A D A N I S U D T K R I L I D A SU šifreE ni-
gme razbijene, ali u februaru 1945, preko radio zvučnika se čula
nova vrsta poruka u Baraci 6 u Blečli Parku — poruka koje niko ni­
kada ranije nije sreo i niko pojma nije imao kako da ih razbije (vide-
ti 11. poglavlje). Britanci su za ta dva najnovija oružja u nemačkom
kriptografskom arsenalu smislili imena „Tuna“ i „Vršalica“; činilo
se da niti jedno niti drugo ne koristi sada relativno poznate si­
steme Enigme. Vremenom, ogroman trud i upotreba kompjutera
Kolos omogućiće da Tuna, koju je proizvodila mašina Lorenc
SZ42, bude čitana (makar povremeno), ali Bormanova komuni­
kaciona mreža zasnivala se na mašini Simens i Halske T43 i os­
tala je bezbedna. Dvadeset trećeg aprila 1945, adm. Karl-Jesko fon
Putkamer, Hitlerov mornarički ađutant (i još jedan od preživelih
posle pokušaja atentata bombom 20. jula 1944), dobio je zadatak
da ode u Berghof u Bavarskoj i tamo uništi Hitlerovu privatnu
prepisku. Putkamer je imao tri mašine T43 u mobilnim radio ka­
mionima, u podzemnoj garaži kod Berhtesgadena, koje je čuvalo
četrdeset SS vojnika, i 25. aprila su mašine počele sa transmisijama.
Nastavile su da komuniciraju sa raznim stanicama sve do 1. maja,
a mnoge poruke bile su namenjene nemačkim agentima u Južnoj
Americi. [16]
U baraci 3 u Blečli Parku bio je smešten tim na čijem se čelu
nalazio prof. (kom. eskadrona RAF-a) Oskar Ezer, fizičar porek-
lom iz Južne Afrike; [ 17] ta grupa je prosejavala dolazne poruke
za dešifrovanje u Kolosu. Krajem aprila 1945, Ezera je posetio
Ijan Fleming, čija je poslednja meta bila Vršalica i mašina Simens
i Halske T43; ona je još prkosila svim pokušajima dešifrovanja,

207
SIVI VUK

a Vršalica se koristila sve češće i češće. [ 18] Fleming je rekao

kako je locirao najmanje dve najnovije mašine i upitao Ezera da
li bi se pridružio misiji komandosa u Nemačkoj sa ciljem njiho­
vog zarobljavanja i procene. Ezer je bio jedinstven po tome što
je imao diplomu kako iz fizike, tako i iz psihologije, a studirao je
u Nemačkoj. I uprkos tome što taj četrdesetjednogodišnjak nije
izgledao kao ratnik i bavio se poslom koji je zahtevao stalno se-
denje, njegov rad u Blečli Parku, njegova široka ekspertiza, i tečno
baratanje nemačkim jezikom činili su ga savršenim kandidatom za
zadatak kako evaluacije opreme, tako i isleđivanja njenih rukova-
laca. Ezer se smesta zainteresovao. Nedelju dana kasnije, bio je
na tlu u blizini Berhtesgadena kao deo 5. tima TICOM (Ciljnog
obaveštajnog komiteta).
Drugog maja 1945, tim TICOM-a je na nišan uzeo ekipu adm.
Fon Putkamera, nije naišao na otpor SS stražara i zarobio tri mašine
T43. (Ezer je kasnije predao dve od te tri mašine Amerikancima
u okviru Operacije Spajalica.) Prof. Ezer je bio zapanjen onim što
je otkrio, i opisao kao „digitalni računarski sistem... decenijama is­
pred“ svega što su Saveznici imali. Blečli Park nikada nije provalio
šifru Vršalice. Međutim, tim TICOM-a je isto tako zarobio i glavnu
jedinicu za signalno-obaveštajne podatke i gotovo osam tona njene
najtajnije opreme. Uz pomoć tih aparata, dešifranti su uspeli da raz­
biju šifru najnovijeg sovjetskog vojnog teleprintera koji su u Blečli
Parku nazivali „Ruska riba“, a potom i „Kavijar.“ Tim TICOM-a je
osećao strahopoštovanje pred usavršenom nacističkom tehnologi­
jom, zbog čega su mnogi nemački rukovaoci dobili zgodno na-
meštenje u Britaniji za sledećih nekoliko godina, kako bi dekodirali
sovjetske vojne poruke.[19]

HITLERDVD BEKSTVD IZ B E R L I N A J E, kao što

se može videti iz prethodnih poglavlja, izuzetno dobro dokumen-
tovano. Firerov trag nas je doveo čak do Reusa blizu Barselone,
gde je njegov avion tromotorac bio rasklopljen, a on se ukrcao u
špansku letelicu. Sleđeći put je dokumentovano da je viđen dubo­
ko u Argentini, naJužnoj hemisferi, kod imanja San Ramon u blizini
Bariločea, u pokrajini Rio Negro, u junu 1945. godine.
Nije bilo moguće precizno ustanoviti kako su Hitler i njegova
grupa stigli u Argentinu, ali ako se uzmu u obzir „figure na tabli“ —
da upotrebimo šahovski aksiom — najverovatnije se to dogodilo na

ZUB
 BEKSTVD

sledeći način. Koristeći logiku, dedukciju i istraživanje o tome koje

su lađe, letelice, lokacije i ljudi stajali nacistima na raspolaganju te
kako su oni mogli biti upotrebljeni, verujemo da se Hitler sastao sa
tri nedostajuće podmornice iz Gruppe Seewolfi nekih šest nedelja
kasnije stigao u Nekočeu na obali Argentine.
Deduktivni delovi našeg rezonovanja stavljeni su u italik kako bi
se razlikovali od onoga što znamo kao utvrđene činjenice. Kao što,
kada lovite neku životinju, ne vidite uvek svoju lovinu, ali možete
videti tragove mesta na kojima je bila i kuda se zaputila. Lov na
Sivog vuka nimalo se ne razlikuje od toga.
2 8 . A P R IL A 7 9 4 5 , TRI P O M E N U T E P O D M O ­
R N I C E IZ Gruppe Seewolf — 17-518, U-880 i U-1235 — stigle
su na udaljenost od pola nautičke milje kod Fuerteventure u Punta
Pesebreu, na geografskoj širini 28°07'00" severno i geografskoj dužini
14°28’30” istočno. Njihove posade nisu znale kakva ih misija čeka;
jednostavno im je naređeno da se nađu na tom mestu i rečeno im je
da čekaju dalja naređenja, ako je neophodno, i deset dana. Prethodne
dve noći je u određeno vreme bila upaljena signalna lampa na obali.
Kada su podmornice stigle, jedna jedina, kratka poruka odaslana je
u Berlin iz Vilje Vinter, sa potvrdom njihovog prisustva. Bormanov
odgovor je bio jednako kratak: „Saglasan s predloženim prekomorskim
transportom Dok su čekale dalja naređenja, posade podmornica su
rado dočekale priliku da se odmaraju na toplom suncu.[20]

B A Z A V I L J A VI N T E R na pustom poluostrvu Fuerteventure

po imenu Žandija sagrađena je 1943. godine pod nadzorom viso­
kog agenta Abvera na Kanarskim ostrvima i u njoj je bilo osoblje
SS obaveštajne službe. Baza je namerno bila isključena iz primene
tokom nacističkog ratovanja. Borman je nameravao da to mesto
služi samo jednome: da bude ključna spona na trasi bekstva iz
Berlina. Bilo je to savršeno mesto gde je Firera mogao da preuzme
poslednji „vučji čopor“.
Nacisti su najpre započeli potragu za bazom na Kanarskim
ostrvima kada je Herman Gering finansirao „ribolovačku ekspe­
diciju“ do ostrva između 14. jula i 14. avgusta 1938.[21] Potragom
je rukovodio Gustav Vinter, nemački inženjer i visoki agent Abvera,
„zadužen na Kanarskim ostrvima za osmatračka mesta opremljena
radiom, i za snabdevanje nemačkih podmornica“ [21a]

2 D9
SIVI VUK

Upravo je Vinter bio taj koji je smislio ideju o razvoju nenasta­

njenog poluostrva Žandija kao baze za nacističke operacije. Rođen
kao Zastler, blizu Frajburga, 10. maja 1893, Vinter je studirao u
Hamburgu pre nego što je odlučio da otputuje do nove nemačke
krajine u Patagoniji, 1913. godine. Posle izbijanja Prvog svetskog
rata sledeće godine, on je otplovio kući, ali brod mu je bio zausta­
vljen, a on zatočen na britanskom zatvorskom brodu u Portsmutu.
Prvi put je privukao pažnju britanskih obaveštajaca 1915, kada je
pobegao i otplivao na holandski brod po imenu Hollandia, a onda
nekako dospeo u Spaniju. Vinter je tečno govorio engleski; po do­
lasku u Spaniju, otišao je u britanski konzulat, ubedio konzula da je
britanski državljanin u velikim ekonomskim poteškoćama i dobio
dovoljno gotovine da se vrati u Nemačku. Između 1921. i 1937.
živeo je u Spaniji i redovno putovao natrag u Nemačku „kako bi
nastavio sa studijama“.
Vinter je bio na ivici da kupi Isla de Lobos („Vučje ostrvo“),
malu golu stenu severno od Fuerteventure, ali „ribolovačka ekspe­
dicija“ koju je fmansirao Gering 1938. i Vinterova putovanja jah­
tom Argon koju je posedovao doveli su ga do mnogo boljeg mesta
za bazu namenjenu tajnim operacijama. Južno, pustinji nalik po-
luostrvo Žandija sastojalo se od gotovo 18.000 hektara nenasta­
njene zemlje, a 1941. godine, Gustav Vinter je celu tu oblast kupio
preko španske paravan firme, Dehesa de Jandia SA. Navodna namera
je bila da se ta golet razvija za potrebe poljoprivrede, i posađene su
desetine hiljada stabala kako bi se ta priča poduprla.[22]
Izgradnja je počela 1943. godine, Frankova diktatura je obezbe-
dila prinudnu radnu snagu među svojim političkim zatvorenicima;
put za Vilja Vinter i dalje je poznat kao „Put robijaša“ Detalji nisu
poznati, pošto priča o koncentracionim logorima kod Tefije na
ostrvu tek treba da bude napisana — kao i mnoge druge mračne
priče iz Spanskog građanskog rata i vremena posle njega. [23]
Sam Gustav Vinter je dobar deo svog vremena između 1940.
i 1944. proveo u podmorničkoj bazi blizu Borđoa, a vratio se u
Spaniju tek u avgustu 1944, kada su Saveznici preplavili fran­
cusku atlantsku obalu.[24] U njegovom odsustvu, između 1943.
i 1945. godine, sagrađeni su putevi, tuneli u planinama, ođbram-
beni položaji i čudna građevina nalik na zamak — sama „vila“.
Vilja Vinter je imala opsežan, sofisticirani vojni telekomunikacioni
sistem koji je verovatno bio zasnovan na mašini Simens i Haške

2 1□
 BEKSTVD

T43, tako da je bila u stalnom kontaktu s Nemačkom, Argentinom

i podmornicama gladnim zaliha iz drugih baza na španskim navod­
no neutralnim Kanarskim ostrvima. Vila je bila opremljena prosto­
rijama za medicinsku negu obloženim pločicama i brojnim tavani­
ma opremljenim za smeštaj vojnika i nadređenog osoblja. Krajem
1944, kada se novac iz Nemačke iznosio punom parom posle sa­
stanka u hotelu Maison Rouge održanog u avgustu (videti 9. poglav­
lje), Nemci su sagradili pistu na kraju poluostrva; dugačka 1.500 i
široka 60 metara, ona je lako mogla da prima letelice sa po četiri
motora poput Junkersa Ju 290 ili Foke-Vulfa Fw 200 Kondora.
Borman se obezbeđivao gde god je mogao, i u svoj plan bekstva
ugrađivao rezervne opcije.[25]
Od kraja 1943. pa do februara 1944, najmanje 250 nacističkih
agenata probilo se do Kanarskih ostrva i kolonije Rio del Oro u
španskoj Sahari, preko španske luke Kadiz. Španske vlasti ih ni na
koji način nisu sprečavale. Najmanje četiri meseca pre dugo oče­
kivane savezničke invazije u Francuskoj, Borman je premeštao
ključno osoblje koje je učestvovalo u Aktion Feuerland u nove baze,
a te prekomande na Kanarska ostrva brzo su učestale krajem 1944.
godine. [26]
U oktobru 1944, nemačke aktivnosti u Španiji sve su više ner­
virale uticajnog američkog spikera i kolumnistu Voltera Vinčela —
bliskog prijatelja direktora FBI Dž. Edgara Huvera i obično dobro
obaveštenog kako od američkih, tako i od britanskih obaveštajnih
službi. Vinčel je izvestio: „Hitler je gradio vazdušne baze u Španiji
još od 1939. godine... Rad su nadzirali inženjeri nemačke vojske,
a obavljali su ga Frankovi politički zatvorenici koji su radili pod
pretnjom bajoneta.“ Kasnije je ustvrdio da su „španska ostrva kraj
obale Vilja Garsija ispražnjena i da je civilno stanovništvo prošle
godine uklonjeno sa njih. Uzletišta, prethodnice Luftvafea i cela tri
puka nacističkih avijatičara zauzela su ostrva. Sav civilni saobraćaj
je ukinut između španskog kopna i Bakarskih i Kanarskih ostrva“.
Civilna putovanja na ostrva zaista su bila zabranjena. Vinčel je
rekao da su postojale dve velike nacističke baze na ostrvu Gran
Kanarija: aerodrom Gando i obližnja podmornička baza. Da su
civili smeli da putuju na ostrva, rekao je Vinčel, „videli bi velike
skladišne rezervoare za podmorničko gorivo, u Las Palmasu bi
videli nemačke oficire kako marširaju zajedno sa Falangistima i
deset puta brojniji kontigent vojnika nego u normalna vremena.

2 11
SIVI VUK

Isto tako bi videli veliku nacističku bazu za hidroplane na Balearima

[na mediteranskom ostrvu Majorka]“. [27]

HITLEROVA PROMENA LETE LICE 29. APRILA

u španskoj vojnoj bazi kod Reusa, kada je prešao iz Luftvafeovog
Ju 252 u Ju 52 s oznakama Ejército del Aire, obavljena je brzo i u
potaji.[ 27a] Firerovu grupu su potom prevezli do Vilje Vinter na
Fuerteventuri. Tokom ove etape putovanja, osećaj olakšanja u letelici
sigurno je bio gotovo opipljiv. Begunci su leteli kroz vazdušni prostor
neutralne Špatiije dok su oči Saveznika još bile uperene u Berlin i, kad
su posredi američki obaveštajci, u Bavarsku. U zadnjem delu aviona,
Blondi je mirno spavala, uspavana sedativima koje joj je dao dr Ha-
se. Sa kratkim zaustavljanjem radi dopune goriva u bazi španskog
ratnog vazduhoplovstva kod Morona u južnoj Španiji i vođena preko
opsežne komunikacione mreže iz Vilje Vinter; letelica se prizemljila
na Kanarskim ostrvima kasno uveče 29. aprila ili u ranim jutarnjim
satima tridesetog Njene putnike su odvezli zemljanim putevima od
piste do luksuzne vile, na dobar obrok i spavanje — prvi put posle
mnogo meseci — lišeno zlokobne tutnjave bombi i artiljerije.
Vili Koen — redovni putnik podmornicom do Buenos Airesa i čo-
vek odgovoran za otpreme iz Spanije u okviru Aktion Feuerland —
doleteo je prethodnog dana iz Kadiza, u Španiji. Koen je bio načelnik
latinoameričkog odeljenja nemačkog Ministarstva spoljnih dela i inti-
mus generala Vilhelma fon Faúpela, šefa nacističkog lb ero-američkog
instituta — Štaba za nemačku špijunažu na Zapadnoj Hemisferi.
Koena su njegove dve poslednje pošiljke prestigie na moru i čekale su da
budu utovarene u dve podmornice.
Hitler i Eva Braun su izgleda bili prevezeni do podmornice U-518
jednim od jedanaest ribarskih brodova koji su bili na raspolaganju u
bazi. Iako je Franc Barš iz podmornice U-1235 bio, sa svoje trideset
tri godine, najstariji i najiskusniji komandant, njegova posada je
u svoju prvu patrolu krenula tek u maju 1944. — kao i mornari
sa podmornice U-880 Gerharda Secaua. Dvadesetpetogodišnji
Hans Verner Oferman, premda najmlađi među tri komandanta,
bio je iskusni pođmorničar sa ličnim iskustvom iz južnoameričkih
voda, a njegova posada je plovila u ratnim patrolama još od maja
1942. Te 1945. godine — kada je prosečan vek podmorničara bio
koliko i trajanje jedne i po patrole — njihova dugovečnost ih je
izdvajala kao neobično srećne i vešte veterane, a ta kombinacija

2 12
 BEKSTVD

iskustva doprinela je da U-518 bude razborit izbor za Hitlerovu

podmornicu. [28]
Kada su se putnici raskomotili koliko je to bilo moguće u skučenom
prostoru borbene podmornice, ona je krenula s ostrva na putovanje
dugo 8.S00 kilometara. To putovanje će potrajati pedeset devet dana, i
za to vreme atmosfera je sigurno bila jednako teška kao i u „betonskoj
podmornici" Firerovog bunkera. U međuvremenu, podmornica U-880
— u kojoj su bili Herman Fegelajn i Vili Koen — i U-1235 nastavile su
bezbedno da se kriju na dnu mora kraj Punta Pesebre. Obe podmornice
su se otarasile svojih torpeda, ispalivši ih u duboke vode nedaleko od
ostrva, kako bi stvorile prostor za jedan poslednji tovar. U sledeća dva
dana, sanduci sa plenom prebačeni iz Kadiza bili su uskladišteni u
torpednim odeljcima.

U S LOVI U P D D M D R N I Cl U-518 sigurno su bili uobi­

čajeni za jedan operativni brod: sve je zaudaralo. Članovi posade
podmornice smeli su da imaju samo odeću koju su nosili na sebi,
i jednu preobuku donjeg veša i čarapa, garderobu koju su mornari
obično dopunjavali neregularnim odevnim predmetima po sops-
tvenom izboru. [29] Obično opuštena atmosfera među podmornič­
kim oficirima i mornarima sigurno se odmah promenila pošto se Firer
ukrcao, [ 29a] iako je Hitler sigurno zahtevao da formalnosti budu sve­
dene na minimum, shvativši da bi neprestano salutiranje u pretrpanoj
unutrašnjosti podmornice bilo smešno. Poručnik Oferman je izvestio
posadu o identitetu putnika i novom odredištu preko internog brodskog
razglasa. Nešto prostora za njih dvoje, njihov prtljag i tovar sačinjen
od malih ali teških sanduka oslobođeno je tako što je iz podmornice
U-518 odnesena gotovo sva njena municija, a određeni broj mornara
je prekomandovan. Torpeda i višak municije za protivavionske mi­
traljeze na palubi bili su istovareni, a dvanaest članova posade koje
su smatrali nebitnim za neborbenu patrolu premešteno je u preostale
dve podmornice. Međutim, za svaki slučaj, kao bodlju u škorpionovom
repu, Oferman je zadržao torpeda u krmenim cevima, zajedno sa dva
akustično navođena torpeda T5 Zaunkonig — „rasturača razarača.“
U borbenoj patroli, prednje spremište za torpeda predstavljalo je is­
tovremeno i prostor za posadu. Pošto su torpeda bila uklonjena i uobi­
čajeni broj članova posade sveden sa četrdeset dva na trideset dva, taj
prostor je sada pružao izvestan stepen komfora za Hitlera, Evu i Blondi,
ali privatnost putnika sigurno su često remetili mornari koji su obavljali

Z 13
SIVI VUK

rutinske poslove održavanja ključne opreme. Najveći deo posade jedne

podmornice, pored specijalista kao što su radio operateriradio je u os-
mosatnim smenama. Prostor za posadu je uvek bio zauzet, privatnost
nepostojeća, a čak i pošto je dvanaest njihovih drugova premešteno iz
podmornice, ljudstvo U-518 sigurno se neuobičajeno tiskalo za vreme
ovog putovanja. Isto tako su se sigurno ustezali zbog prisustva putnika
— ili makar dvoje od njih. Prisustvo psa u podmornici nije bilo pot­
puno nezabeleženo; Blondi je mogla slobodno da trčkara plovilom i
postala je mezimče posade. Brzo se navikla na poslužavnik koji su joj
dali da na njemu obavlja nuždu, ali za ljude u podmornici koriščenje
toaleta bilo je poprilično nezgodno.
U podmornici U-518, toaleti su bili opremljeni vodom za spira-
nje iz mora, a ona se slivala u sanitarni rezervoar koji se „periodično
praznio u more.u[ 30] Obično je na raspolaganju bio samo jedan to­
alet sve dok se ne pojede hrana uskladištena u preostala dva. Na ovom
putovanju, toalet u prednjem spremištu za torpeda bio je namenjen
isključivo Fireru i Evi Braun; tamo je bio i metalni ormarić sa ogleda­
lom na vratima, u kom su stajala dva preklopna umivaonika. Količina
sveže vode je bila ograničena i strogo deljena, ali putnicima je stavljena
na raspolaganje i voda za putnike — a to je bila privilegija nezamisliva
za posadu podmornica, koji su morali da čekaju priliku da operu veš,
i koji su mogli neograničeno da koriste standardnu vojničku kolonjsku
vodu ,,Kolibri.u
Hrana se sastojala uglavnom od konzervisane hrane uz dodatak
bezukusnog priloga na bazi soje po imenu Bratlingspulverjposada je
to jelo nazivala „dizel hranom' usled njegovog neprekidnog izlaganja
isparavanjima motora. [31] Veliki problem koji je izazivala neprekidna
uronjenost tokom čitave patrole bilo je uklanjanje đubreta koje se neu­
mitno gomilalo u podmornici, u vlazi i smradu. Đubre se moglo bacati
u malim količinama kroz lanser sonarnih mamaca, ali uobičajeno je
bilo da se ono skladišti u praznoj prednjoj torpednoj cevi da bi se is­
palilo u more kada to bude bezbedno. Pošto je pao mrak 4. maja 1945.
— dva dana posle „zvanične' objave Hitlerove smrti, koja je u pod­
mornici U-518 izazvala izvestan broj kiselih osmeha — podmornica
se usidrila na četiri sata kod jugozapadne strane nenastanjenog ostrva
Branko, koje pripada Zelenortskim ostrvima blizu obale Zapadne
Afrike. Iskoristivši priliku da „provetri“ lađu, Oferman je dopustio
posebno Evi Braun da se popne na most i puši — za nju su uslovi u
podmornici bili gotovo nepodnošljivi. Četiri dana kasnije, na poziciji

Z 14
 BEKSTVD

blizu 300zapadno, Oferman je načas pomislio da izroni radi uobičajene

ceremonije prilikom prelaska ekvatora, ali je brzo odbacio tu zamisao.
Imao je sastanak.

SS GEN. HERMAN FEG E L A J N je stigao do argentinske

obale podmornicom U-880 u noći između 22. i 23. jula, oko pet dana
pre Firerove podmornice. Njegova podmornica je plovila maksimalnom
brzinom sve vreme putovanja kako bi Evin zet imao priliku da orga-
nizuje pripreme za Firerov dolazak. On je prešao na tegljač koji je
pripadao liniji Delfino SA pedesetak kilometara od Mar del Plate, u
ranim satima 23. jula.[ 32] Mornari sa U-880 su istovarili četrdeset
malih, ali teških sanduka, veličine sanduka za municiju, iz podmornice
na Delfinov tegljač. Sada je poslednji zadatak podmornice U-880 u
službi Rajha bio obavljen. Posada se prebacila na tegljač, poslednji
mornari su otvorili ventile kako bi poplavili prostorije za balast i
umakli na bezbedno, i dok su mirno posmatrali, njihova podmornica
se napunila morskom vodom i poslednji put potonula u dubine Južnog
Atlantika.
U međuvremenu, u kabini kapetana tegljača, Fegelajn se istuširao
i obrijao prvi put posle pedeset i četiri dana. Petnaest minuta kasnije,
Fegelajn je bio odeven u elegantno sivo odelo s prslukom, zahvaljujući
najboljem krojaču iz Buenos Airesa. Na brod mu ga je doneo lični
predstavnik puk. Huana Perona, Rodolfo Frojde, sin nacističkog „am­
basadora" u Argentini, bogatog privrednika Ludviga Frojdea. Na puto­
vanju do obale dvojici muškaraca se u kabini kormilara pridružio
i drugi putnik s podmornice U-880, Vili Koen, načelnik latinoameričkog
odeljenja nemačkog Ministarstva spoljnih dela i bivši Šef Nacističke
partije u Čileu. Koen je poslednji put bio u Buenos Airesu u januaru
1944, kada je takođe iskoristio redovnu plovidbu podmornicom
od Rote u Španiji do Mar del Plate kako bi doneo četrdeset te­
ških sanduka. Koen je bio dobro poznat protivnicima nacista u
Argentini; tri nedelje po njegovom dolasku zajedno s Fegelajnom,
demokratski argentinski izgnanici u urugvajskom gradu Monte-
videu potvrdili su da se Koen vratio u Argentinu. Ovaj put je bio u
Patagoniji, sa „znanjem vlade u Buenos Airesu o tome.“ I nije bio
sam.[33]
Kada su Fegelajn i Frojde prispeli do keja u Mar del Plati, tamo
ih je čekao crni automobil glavnog štaba argentinske mornarice. Malo
kasnije, SS general i argentinski nacista ukrcali su se u dvokrilac Kertis

Z 15
SIVI VUK

Kondor II — upravo ofarban bojama Fuerza Aérea Argentina,

propisanim pre samo šest meseci — i uzleteli. Taj Kertisje bio jedan od
četiri koje je argentinska mornarica prvobitno poručila 1938. godine;
taj tip aviona bio je poznat po tome što mu je trebala kratka pista za
uzletanje, i što je imao veliki kapacitet za prevoz tereta. [34] On se
ponovo prizemljio samo pola sata kasnije, na travnatoj pisti kod jednog
ranca u nemačkom vlasništvu, sedam kilometara od obale blizu luke
Nekočea.

zi&
 17. poglavlje

A r g e n t in a —
Z emlja srebra

G O D I N E 1 5 3 6 , Š P A N S K I K O N K V I S T A D O Rl su
osnovali naselje na Río de la Plati (reka Plata) koje će se pretvoriti
u kosmopolitenski grad Buenos Aires. On leži na rubu ogromnih
pampasa ili ravnica koje se stotinama kilometara pružaju do pla­
nina Anda na zapadnom rubu Južne Amerike. Konkvistadori su
došli u potrazi za zlatom i srebrom. Toliko su žudeli za dragocenim
metalima da su novootkrivenu teritoriju nazvali Argentina, ili
Zemlja srebra, po latinskoj reći argentum. Malo se zlata ili srebra
moglo oteti od nomadskih američkih urođenika koji su živeli u
pampasima kao lovci i sakupljači, ali Spanci su sa sobom doveli
nešto mnogo vrednije: konje i junce. Pampasi su bili idealni za uz­
gajanje stoke. Legendarni gaučosi (kravari, kauboji) gajili su og­
romna stada, i provodili mesece i mesece uzastopno na beskrajnim
prostranstvima. Krajnji proizvod je bila koža, koja se u ogromnim
količinama izvozila u Evropu. Bilo je to rasipništvo, pošto je jedina
finansijska vrednost bila u kožama, dok se meso uglavnom bacalo.
A onda su 1879, posle pronalaska načina za hlađenje transporta,
čitava trupla goveda, ovaca i jaganjaca počela da se otpremaju
milionima ljudi preko mora, iz za to posebno sagrađenih lučkih
gradova — Buenos Airesa u Argentini, Frej Bentosa u Urugvaju,
Sao Paula u Brazilu — kako bi hranila radnike u industrijskoj re­
voluciji i stvarala velika bogatstva u Južnoj Americi.
Zbog sve veće populacije u Starom svetu, mnogi Evropljani su
potražili novi život u Amerikama. Između 1850. i 1930, više od
šest miliona doseljenika sjatilo se u Argentini: većinom Italijani, ali

2 1V
SIVI VUK

i mnogi Španci, Britanci; kao i Francuzi. Ta mešavina rasa je dovela

do uspona kihotovske prirode Argentinaca, koji su opisivani kao
„Italijani koji govore španski, a misle da su Britanci koji žive u
Parizu.“ Ljudi iz Južne Evrope bili su radna snaga, dok su Anglo-
Saksonci donosili kapital za rastuću infrastrukturu zemlje, za pruge
i luke. Englezi su isto tako kupovali ogromne površine zemljišta u
pampasima za svoje stočne farme, ili estancije, i podsticali široko
uzgajanje žita za izvoz. Posle ujedinjenja Nemačke 1871, nemački
doseljenici su počeli da pristižu u Argentinu u značajnijem broju,
ali najbolja zemlja u pampasima već je bila u rukama Engleza ili
starih, etabliranih španskih porodica. Nemci su morali da potraže
sebi mesto drugde. Pogled im je pao na pustu zabit Patagonije koja
se na jugu pružala s obe strane granice između Argentine i Čilea.
Teško je pojmiti razmere Patagonije: ona je upola prostranija
od Teksasa ili bezmalo četiri puta veća od Velike Britanije. Naj­
važnije od svega bilo je to što je 1945. u njoj živeo minimalan
broj stanovnika. Poređenja radi, kada bi grad Njujork imao istu
takvu gustinu naseljenosti, na Menhetnu bi živelo samo trideset
petoro ljudi. S jedne strane, Patagonija se graniči sa veličanstvenim
planinskim lancima Anda, a s druge sa hladnim i negostoljubivim
vodama Južnog Atlantika. Iako je 1919. Nemačka Carevina bila
lišena svih kolonijalnih poseda na osnovu Versajskog ugovora,
Patagonija, koja je ostala na suverenoj teritoriji Argentine i Čilea,
bila je de fakto nemačka kolonija. Kada je 1939. izbio rat, u Argentini
je živelo 60.000 prekomorskih članova Nacističke partije, tako da
je to bila najveća grupa nacionalsocijalista izvan Nemačke. Ukupna
nemačka populacija od približno 237.000 ljudi — bez nemačkih
Jevreja — predstavljala je mali, ali ekonomski i politički važan deo
argentinskog društva. Njen uticaj na državu daleko je prevazilazio
broj ljudi koji su je činili.[ 1]

U N E M A Č K O J , S T R A T E Š K I S N DVI za američki ko­

ntinent prethodili su Hitlerovom dolasku na vlast najmanje tri
decenije. Još 1904, Ernst Hase, predsednik Pangermanskog saveza
u Berlinu, čak je bio potaknut da predvidi kako će „Argentinska i
Brazilska Republika, kao i sve druge bedne južnoameričke drža­
ve, prihvatiti naše savete i poslušati glas razuma, svojevoljno ili
primenom ubeđivanja. Za stotinu godina, i Južnu i Severnu Ame-

2 1B
 BEKSTVD

riku pokoriće nemački Geist [filozofski način razmišljanja], a ne-

mački car će možda svoju rezidenciju preseliti u Njujork“.[la]
Za vreme nacističke ere, dve ključne figure za nemački prodor u
Latinsku Ameriku bili su adm. Vilhelm Kanaris, od 1935. načelnik
Abvera, i gen. Vilhelm fon Faupel, načelnik Ibero-američkog insti­
tuta, glavnog štaba za nemačku špijunažu i zavere na Zapadnoj he­
misferi.
Kanaris je dobro poznavao Argentinu i Čile. Pristupio je ne­
mačkoj Carskoj mornarici 1905. godine, i sa izbijanjem Prvog
svetskog rata, služio je kao obaveštajni oficir na brodu SMS Dre­
zden. Brod Drezden je bio jedina nemačka krstarica koja je izbegla
da je Britanci unište u Bici za Folklendska ostrva u decembru 1914.
godine. Kraljevska mornarica je konačno sustigla Drezden u martu
1915, kod ostrva Robinzon Kruso blizu obale Čilea. Posle kratke
bitke protiv nadmoćnog neprijatelja, nemačka posada je pobegla
sa svog broda i umakla u zatočeništvo u Čileu.[2] Kanaris je po-
begao u avgustu 1915; već je tečno govorio španski, i u ranoj fazi
njegovog dugog povratka u Nemačku pomagali su mu nemački
naseljenici u Patagoniji, naročito u estanciji San Ramon kod San
Karlosa de Bariloče, na obroncima Anda. [3] Kanaris je čakizbegao
utamničenje u Engleskoj za vreme svog pomorskog putovanja
kući (isto tako je dobro vladao engleskim). Potom je služio kao
tajni agent u Italiji i Španiji pre nego što je kraj Prvog svetskog rata
dočekao kao komandant podmornice na Sredozemnom moru.
Njegovi briljantni talenti i neobično poznavanje patagonijskog re-
giona iz prve ruke biće od neprocenjivog značaja u vreme razvoja
nacističke obaveštajne mreže u južnoj Argentini.
Prethodno postojeća osnova i glavni paravan za ovu aktivnost
bila je kompanija Lahuzen, veliko preduzeće sa kancelarijama i
prodavnicama širom Patagonije od vremena pre Prvog svetskog
rata (danas ne funkcioniše). Bila je profitabilna prevashodno zbog
trgovine vunom, koja je stizala sa nemačkih ovčarskih rančeva
Patagonije; pre nego što je hlađenje omogućilo otpremu mesa u
Evropu, vuna je bila glavni izvozni proizvod Argentine i trgovina
vunom je pokretala živu privredu te dve zemlje. Organizacija
Lahuzen je pogodovala nemačkom sistemu špijunaže u Argentini,
Čileu, Urugvaju i Paragvaju u oba svetska rata. Upošljavala je više
od hiljadu ljudi i posedovala bezmalo 100.000 hektara zemlje na

2 1S
SIVI VUK

to) teritoriji; sedište joj je bilo u četvrti Montserat u Buenos Airesu

i zauzimala je sedam sprat ova jedne moderne poslovne zgrade.
Svaki grad i selo u Patagoniji imali su svoju Lahuzen prodavnicu i
agenta, i u diplomatskim krugovima u Buenos Airesu neprestano je
kolao vic da Hitler više zna o Patagoniji nego argentinska vlada. [4]
Doprinos Vilhelma fon Faupela kao glavnog stručnjaka za Ar­
gentinu u nemačkom Generalštabu takođe potiče iz vremena pre
Prvog svetskog rata. Od 1911. do 1913. godine on je bio profesor
na vojnoj akademiji u Buenos Airesu. Kada je izbio rat, on je preko-
mandovan u Spaniju, gde je upravljao nemačkim špijunskim ak­
tivnostima i sabotažama po Sredozemlju. Posle poraza Nemačke,
vratio se u Argentinu kao glavni savetnik argentinskog Generalšta­
ba. Od 1927, Faupel je podržavao uspon nacista u Nemačkoj; regru-
tovao je viđene nemačke emigrante — poput Valtera i Ide Ajhorn
— kako bi ovi novčano pomagali Nacionalsocijalističku partiju;
Ajhornovi će posebno, u nastupajućim decenij ama, igrati central­
nu ulogu u nacističkim planovima za Argentinu. Od 1938. godine,
iz palate na Fuerenštrase[4a] u Berlinu, Faupel je organizovao
obuku nemačkih i južnoameričkih agenata i sabotera. Imao je kon­
takte sa Spanskom falangom — španskom fašističkom političkom
partijom koja je potpomogla nacionalističku pobunu oficira vojske
u julu 1936. godine — i bila ključna u stvaranju Legije Kondor
ubrzo zatim. Ta jedinica je kombinovala kadrove nemačkih vojnih
instruktora i eskadrone avijatičara za borbena dejstva koji su po­
magali nacionalističkim snagama — i sticali i sami korisno iskustvo
— za vreme Španskog građanskog rata. Aktivnosti Vilhelma fon
Faupela koje su trajale tri decenije donele su mu ogromni uticaj
u Španiji pošto je lider nacionalista, gen. Francisko Franko, us­
postavio svoju vojnu diktaturu 1939. godine. Vremenom, taj uticaj
će omogućiti da se planovi Martina Bormana za „Četvrti Rajh na
jugu“ pomere prema stvarnosti.[5]

AKO D A N A S P D S E T I T E V ILJU G E N E R A L BE-

L G R A N D , u San Karlosu de Bariloče, Vilju La Angostura u
Santa Rozi de Kalamuhita, ili ma koje od stotinu drugih nemačkih
naselja u Argentini, i dalje će vam biti teško da poverujete kako
ste u Latinskoj Americi. Arhitektura i stanovništo koje gotovo is­
ključivo čine belci očigledno imaju poreklo iz Centralne Evrope.

22D
 BEKSTVD

Svaki veći grad je imao svoju nemačku školu, kulturni institut,

pivnicu i restorane.[6] Čak i u vreme kada je ovo pisano, 2010.
godine, Argentinci nemačkog porekla čine više od tri miliona
stanovnika od četrdeset dva miliona koliko ih u zemlji ima, a
mnoge među tim porodicama prispele su u zemlju decenijama pre
nego je rođen nacionalsocijalizam. Naravno, nisu svi argentinski
Nemci bili simpatizeri nacista, ali uobičajen je fenomen za naselja
prekomorskih doseljenika da ostanu zamrznuta u konzervatizmu
prethodnih generacija — a tokom tridesetih godina dvadesetog
veka, dobar deo argentinskih Nemaca bili su žestoko nacionalistič­
ki Folksdojčeri. Kada su Saveznici zarobili glavne dosijee članova
Nacističke parije, ustanovili su da je u njima gotovo osam miliona
imena. Sudeći po karticama Ausland-Organisation („Prekomorske
organizacije“), nacisti su bili naročito brojni u Argentini. Procene
o broju članova Nacističke partije i njoj pridruženih organizacija
u toj zemlju variraju, ali kombinovano članstvo kako nemačke
NSDAP (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei) i njenog
domaćeg ekvivalenta bilo je blizu 100.000. [7]
Simpatizeri nacista u Argentini oglašavali su i težili da prošire
svoju ionako široku podršku napadnim i velikim predstavama. U
proleće 1938. godine, više od 20.000 njih okupilo se na skupu na
stadionu Luna park u Buenos Airesu kako bi proslavili Anšlus —
pripajanje Austrije Trećem Rajhu. Nemačke nacističke zastave vi­
jorile su se pored argentinske, dok su uniformisana deca marširala
u mimohodu i salutirala Hitleru.[8] Argentinska nacistička partija
zvanično je raspuštena predsedničkim dekretom 15. maja 1939, ali
ta zabrana je imala mali praktični učinak. Godine 1941, u izveštaju
koji je argentinskom kongresu podneo Raul Damonte Taborda, za-
menikpredsednika kongresnog komiteta koji je istraživao aktivnos­
ti osovine, pisalo je:
Nemojte misliti da nagađamo. 22.000 savršeno discipli-
novanih ljudi je spremno, plus 8.000 Nemaca iz Nacisti­
čke partije, 14.000 članova Nemačkog radničkog fronta,
3.000 italijanskih fašista, 15.000 falangista, i mnogo drugih
iz Juventud Germano Argentina [argentinska organizacija
Hitlerove omladine], te još brojne hiljade ljudi povezanih sa
Argentinskim nacionalističkim savezom — i svi su spremni
kao zapete puške.[9]

22 1
 SIVI VUK

f
j Mr. &. A. T«mm.
r & f rd iittrrnu of }tiu r»tiso U . < ^ GUv?o-----------
litiitrd Dn frs Drpartmrnt of lustite Mr L»dd
M*. Nieiolt
C!«l}iustiw, II. C . Mr. Ho«»« • .
Mr. Tr»«) ...
5sptejiiv»r it, l$itl* Mr. Can««
Mr. Cof1«?_____
CAGiPOS Ut. Harbv J _
S f i T Mr. K«a4«>____ ‘
MEMOBAKIHW %*i Mr, Kr>«r;
Mr. M«0\>ir«
Konrltl« Flight of f/Solj-h Kiti- Mr- riper
Ar^entin* , . * Mr. Qttiu T«awi .
T»l*. Room _ ♦
I'afly politic«! observzrr. heve e*pr*S9ed %l*t opinion that j^r( -
•
Adolj>hHiil£r »3;' c^eV ref'i^e in Arc^ntino *ft«r the collapse of 3enB£»$it„ B»>hA

Politica3 rami iicm.one lend credence to this posai^i2ity M ,*# ******

*hen it is ¡vctiiifd that the duly aopointert Argentine Consu^nsllrauth, ~ ............. ‘ "■
■
. ostensibly esnlcned t*> a Consol?r post in Sp?in, had plsr.s m ich included clandestine J
‘ westings v.tth Hitler end Hi/rilor for *4» «running of importing ¿ms tn1 technicians *
into Argentina* I&Um ith, intercepted by the British at Trinidad, never oowpleted
* his mission*

Arjentins re:nei*w 9 «rase of q » 3tionablc character? * W [ B )

... ... '■•tin Trill be recalled for feer notorious affair with the GenrAj^Ujlogatl'' *. 4
repr*ssnt'ifive in few la ¡«i-is^ntly jjg ^’ljje^i^H'enos A < r e s «flM H [H H B ; forme*
Austrian wnitions kinj ari e>*itts:>knd o i f ^ ^ p m ^ r a c e n U y vonvcrteahi^M q«ie'
“ factories into an Arsenti*« *>lent for the- r.*?rVtfactyring of Durations* Arnulff^JBrias,
jiro-Zc..1s a lor.3 ranne political campaign from
Buenos Air-^s* fenown *s the seethe art of the Aitorlcai
industrialist Vivi*jaShytlcx3t ei^^D lauas to be in Argentina as the poster planner
for the CKrren cnrte}^etsn£csell3chaft. j

A ?*r%2 TTjclthy colony in Argentina Affords treaandone foealbilitlee|/

/o r the providing cf a refuge for Hitler and his henchmen* One of the r»ee>bersf Cftiint
yyjuxb'ar^, hao been aenUoned as operating & ruch nhich would' serve in prov^din& a Jwrei

Ty the v>ry ncture of any plane forrsulsited for ih* abandoning of Genaangr in f
its CAiiaps«, it Is virtually impossible to substantial any allegations with regard?
to Argentina*s serving tho Kazis after defeat: however scae significance way be
attached to th# fret that Argentina remains silent d&pite all tte accusations that
sht* *3 1 s-»rve ar; a tPnainus ♦’or Hitler after a ncn-stop Tight of ?#Jf& stiles froa
Berlin to ?uenoa Aires in nn esjvni*»lly constructed plane or as a passenger.in a Ion S
^«n^e s\»br;ar?m* ’ *

Tnis ir.at.ter contini'es to be the subject of r coordinated investigation by

the &»reao reprfs'.nt%tiv«,n t^rnugfcoat the irrrld, Xnfrrrts/Uon <?ev<»loped to date has«
of course, been ft»mis!/»d tc oth»>r ?nterested ¿«vej craental a^ncies« • ;

■ ■■ * '
l'b.' a.“x*dd,, t-
58 St
DOKUMENT FBI iz 1944. iznosi pojedinosti o tome gde bi Hitler
mogao da nađe skrovište u Argentini za slučaj da izgubi rat.

222
 BEKSTVD

Godine 1943, američki pisac Alan Čejs je sačinio detaljnu sliku

grupa nacističkih simpatizera širom Latinske Amerike, sa centrom
u spoljnoj organizaciji Spanske falange. On je to sažeo na sledeći
način:

Gde god da krenete po Latinskoj Americi, bila to mala ali

strateški važna Panama ili velika i moćna Argentina, Ino­
strana falanga vas mlatne u čelo. Više od milion falangista i
njihovih imitatora — koji slušaju naređenja nacističkog ge­
nerala Vilhelma fon Faupela iz Madrida — aktivno se bavi
ratom protiv Ujedinjenih država, za račun Osovine. Hitler
se ne šali — a Falange u Latinskoj Americi su Hitlerove. [ 10]

Kada su 1943. godine katastrofalni porazi Nemačke u Rusiji i

Severnoj Africi, te pad fašističke Italije, uverili one dalekovidije
naciste da je krajnji poraz neumitan, Argentina je za njih bila
poslednja i najbolja nada za posleratno utočište. Martin Borman
je, kao i uvek, bio krajnje dalekovid, i tokom te godine je pokrenuo
svoj plan za pripremu i finansiranje tog utočišta — Aktion Fe-
uerland. Nacistički simpatizeri u Argentini mogli su praktično da
rade šta hoće, i nastavili su da u školama ističu nacističke simbole
i ideologiju, kao i da se redovno sastaju (premda od 1943. ne tako
javno kao pre), ali ključnih zaverenika je bilo malo — bila je to
grupa ograničena na ljude u koje je Borman s razlogom mogao da
ima poverenja. Među njima je bila i klika moćnih, potkupljivih
bankara i industrijalaca poput Ludviga Frojdea; harizmatičnog,
ambicioznog oficira Huana Dominga Perona; i lepe, inteligentne
glumice Eve Duarte.[lOa]

P R D D D R N A C I S T A U A R G E N T I N U može se po-
smatrati u dva dela (iako su oni bili prisno povezani): najpre,
stvaranje Bormanove ljudske mreže, i zatim, ubacivanje sredstava,
što je obuhvatalo i finansiranje kapitalnih projekata kao što su bili
„Hitlerova dolina“ i hotel „Vijena“, te investicije i bankarski de­
poziti.
Ludvig Frojđe, koga je američki Stejt department označio kao
glavnog nacistu u Argentini, navodno je bio sila koja je stajala iza
vojnog moćnika Huana Perona.[l l] Od oktobra 1942, godinu da­
na pre nego što je realizacija plana Aktion Feuerland bila pokrenuta,

223
SIVI VUK

on je isto tako bio de fakto nacistički ambasador u Buenos Ai-

resu. Frojde je otišao iz Nemačke u Argentinu 1913. i osnovao
građevinsku kompaniju zahvaljujući kojoj će na kraju postati je­
dan od deset najbogatijih ljudi u Latinskoj Americi. (Njegov sin
Rodolfo, imenovan kao privatni sekretar Huana Perona, bio je
ključna nacistička veza posle proleća 1945.)
Huan Domingo Peron, rođen 1895, vaspitavan je tako da ume
da jaše i puca na hladnom, vetrovima šibanom jugu — „argentin­
skom Divljem zapadu.“ On nije bio potomak aristokratske estan­
ciero klase — rančerske oligarhije koja je dominirala argentinskom
politikom i društvom — tako da ga je pokretala ambicija, umesto
osećaja da polaže pravo na položaj. Pošto je 1911. godine pristu­
pio vojsci, Peron se istakao u fizičkim aktivnostima, ali je isto tako
zaslužio pohvale izučavajući vojnu istoriju (kasnije će objaviti pet
knjiga na temu Napoleona), i 1915. godine je taj „neobično in­
teligentan i pozoran profesionalni vojnik“ bio jedan od najmlađih
poručnika u službi. Godine 1936. su ga poslali u Čile kao vojnog
atašea, ali je odatle proteran zbog špijunaže. Godine 1938, pred
izbijanje Drugog svetskog rata, Perona su poslali preko okeana u
Musolinijevu fašističku Italiju gde je — kao već osvedočeni skijaš
— bio priključen italijanskim alpskim planinskim trupama.[l2]
Desetog juna 1940, dok su tenkovi Vermahta pretili prestonici
Francuske, Parizu, Musolini je konačno zaključio da Italija može
bezbedno da uđe u rat na strani Nemačke, i Peron se ubrzo ob-
reo u Parizu kako bi posmatrao ceremonijalnu nemačku paradu
u prestonici koja se predala.[13] Kada se vratio u Argentinu,
Peron je iskoristio neposredno iskustvo sa italijanskim fašizmom
i nemačkim nacizmom kako bi stvorio sopstveni politički model
za „Novu Argentinu.“ U leto 1941, i on i njegova prijateljica Eva
Duarte (oportunistička dvadesetdvogodišnja glumica čija je film­
ska karijera bila ograničena na epizodne uloge, ali je bila sve popu­
larnija na argentinskom radiju) našli su se među onim argentins­
kim državljanima koji su direktno bili na platnom spisku Berlina
— preciznije, Rajhslajtera Martina Bormana.[l4]

DD BAR DED Z A S L U G A ZA R A Z O T K R IV A N JE
veza nacista sa vodećim argentinskim ličnostima pripada Silvanu
Santanderu, koji je svojevremeno bio zamenik predsednika Radi­
kalne partije zadužen za pokrajinu Entre Rios. Taj predani pro-

224
 BEKSTVD

tivnik nacizma sarađivao je s Raulom Damonte Tabordom od

1939. godine, a 1944. je njihovo odbijanje da ućute dovelo do na­
loga za hapšenje, zbog čega su obojica morala da pobegnu iz zem­
lje. Santander je otišao samo do Montevidea u Urugvaju, s druge
strane Rio del Plate u odnosu na Buenos Aires, gde je nastavio da
neumorno radi u izgnanstvu.[15] U novembru 1952, on i njegov
tim su otputovali u Zapadnu Nemačku, sledeći dojavu o masi do­
kumenata koje je otkrila komisija za ratne zločine u Berlinu tokom
svog lova na nacističke veze s Argentinom. Santander je potom ob­
javio dve knjige o pozadini uspona Peronovih do položaja prvog ar­
gentinskog para; njegov rad je bio zasnovan na dokumentima koje
je proučio u Berlinu, a čija je autentičnost potvrđena zahvaljujući
istražitelju iz službe za spoljne poslove američkog Stejt đepartmen-
ta Vilijamu Sidniju, i Herbertu Sorteru, šefu ogranka za istraživanje
spoljnih fondova u kancelariji američkog visokog komesarijata.
[16]
Među dokumentima su se nalazili i poverljivi izveštaji o diplo-
matama i nacističkim agentima, koji su iz Južne Amerike stizali
Bormanu, ministru spoljnih dela Joakimu fon Ribentropu, i vr­
hovnom špijunu gen. Fon Faupelu. Među njima su bile i rukom
ispisane poruke koje su razmenjivali Borman i nemački ambasador
u Buenos Airesu, baron Edmund fon Terman (koji je, što nimalo
ne čudi, imao čin SS majora). U jednoj takvoj poruci, ambasador
Fon Terman je hvalio vladu u Buenos Airesu kao odane poklonike
nacizma i ukazivao na to da je pokrajinski guverner Buenos Airesa
od 1936. do 1940, dr Manuel A. Fresko, na svom rancu, Estancia
Monasterio, instalirao „moćni radio primopredajnik pomoću kojeg
je uspostavljen stalan komunikacioni sistem“ između Argentine i
Nemačke. [17] Biće to ključna karika u Borman ovim planovima
za Hitlerovo bekstvo, jer je omogućavala da Ludvig Frojde koristi
najverovatnije mašinu za šifrovanje Simens i Halske T43 koja je po
svemu sudeći donesena u Buenos Aires 1944. godine. [ 17a]

J □ E> U M A J U 1 9 4 - □, mnogi poklonici nacizma u Argen­

tini redovno su se okupljali na prijateljskim partijama pokera u
nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu. Među nemačkim igračima
bili su ambasador Fon Terman; princ Stefan cu Saumburg-Lipe,
konzul nastanjen u Čileu; pomorski ataše kap. Ditrih Nibur; ataše
za štampu Gotfrid Sandstede; Rikardo Lojte, generalni direktor

225
SIVI VUK

Lahuzena; i bankar i multimilioner Ludvig Frojde. S druge stra­

ne dilera koji je delio karte, među argentinskim igračima bili
su razni vojni i pomorski oficiri: generali Fon der Beke, Pertine,
Ramires i Farel, te pukovnici Peron, Brikman, Heblin, Mitelbah,
Tauber, Gilbert i Gonzales (broj nemačkih prezimena je upadljiv).
Povremeno bi tamo zaseo i Karlos Ibarguren, šef pravnog ode-
ljenja u Banco de la Nación, i Migel Vijankarlos, šef za istrage u
argentinskoj policiji. Nacisti „pojma nisu imali“ s pokerom i mnogo
su gubili. Saveznički obaveštajci su javljali da su Argentinci odlazili
s osmehom na licu, uz napomene o tome koliko su naivni njihovi
nemački protivnici, ali Terman je kasnije rekao savezničkoj komisiji
za ratne zločine: „Zeleli smo da naši prijatelji budu zadovoljni —
uvek smo ih puštali da pobeđuju.“[l8] Ataše za štampu Gotfrid
Sandstede je imao druge dve uloge: on je istovremeno radio za
brodsku liniju Delfino i bio lični predstavnik gen. Fon Faupela. FBI
je podozrevao da je Delfino SA duboko umešana u Bormanove
pošiljke plena iz Evrope, isprva površinskim lađama i avionima,
a kasnije podmornicama.[ 18a] Osmog septembra 1941, časopis
Tajm je izvestio:

U tri meseca otkad je tridesetdvogodišnji zamenik predse-

dnika Raul Damonte Taborda započeo [kongresnu] istragu
o antiargentinskim aktivnostima, krišom i u potaji se sve
više primicao kukavičjem gnezdu u Argentini: nemačkoj
ambasadi. Prošle nedelje je zamenik Damonte pomislio da
mu je šaka dopala najkrupnija kukavica iz gnezda.

Ptica koju je on lovio nije bio ambasador Fon Terman, već Gotfrid
Sandstede. Damonte je smatrao da je Sandstede visoki nacistički
špijun u Argentini i da Terman zapravo dobij a instrukcije od njega
— tu sumnju će Terman kasnije potvrditi.
Kada se Damonte okomio na njega, Sandstede se pozvao na di­
plomatski imunitet ali mu je taj status, zbog zaposlenja u kompaniji
Delfino, bio uskraćen u argentinskom Ministarstvu spoljnih dela.
Neko je Nemačkoj ambasadi dojavio da se sprema Sandstedeovo
hapšenje, tako da je ovaj mogao blagovremeno da organizuje svoj
hitni odlazak. Ispred njegove kuće je postavljena policija, baš kao
i ispred Nemačke ambasade i na kontrolnim punktovima duž
puteva koji su iz grada vodili prema aerodromu. Na jednom od tih

226
 BEKSTVD

punktova zaustavljena su sumnjiva kola koja su pokušala da se pro­

biju kroz kordon, i tada je uhapšen Karl Sandstede, begunčevbrat
Pomislivši da su uhvatili traženog, policajci su raspustili kordon i
Gotfrid Sandstede se rano sledećeg jutra ukrcao u avion za Brazil
na aerodromu Buenos Airesa. Posle Sandstedeovog dolaska u Rio
de Žaneiro, ambasador Fon Terman je „učtivo izjavio da je Herr
Sandstede opozvan u Berlin kako bi izvestio o antinemačkim ak­
tivnostima u Argentini“. [19]
Istina je bila zanimljivija. Tog jutra kada se bekstvo odigralo,
ataše Kriegsmarine kap. Nibur je pisao špijunskom šefu gen. Fon
Faupelu: „Morali smo žurno da otpremimo našeg atašea za štampu
Gotfrida Sandstedea iz zemlje. Dobili smo obaveštenje od naše
gđice Eve Duarte, Argentinke koja je uvek odlično informisana.“
Ali glumica nije bila puki dojavljač; ona je igrala aktivnu ulogu u
bekstvu tako što se pojavila u Nemačkoj ambasadi u štapskom
vozilu Ministarstva vojnog puk. Perona, s argentinskom vojnom
uniformom koja je obuhvatala i šinjel i šapku: bila je to maska
za Sandstedea. Tako maskiran kao visoki argentinski oficir, sa za­
mamnom plavušom kraj sebe, Sandstede je jednostavno prošao
kroz policijski kordon.[20] Tri dana posle Sandstedeovog leta,
zamenik predsednika Damonte podneo je argentinskom kon­
gresu izveštaj svog istražnog komiteta. Među glavnim zaključcima,
u izveštaju je stajalo da je, i pored zvaničnog raspuštanja u maju
1939, Argentinska nacistička partija nastavila da organizuje ćelije
širom zemlje, organizovane po ugledu na vojsku, te da je Nemačka
ambasada neposredno učestvovala u aktivnostima te partije.[21]
Dokumenta koja je Santander proučavao 1952. godine otkrila su
da će Eva Duarte ubrzo uživati znatno poverenje nacističkih agena­
ta. Kada je i sam Nibur morao da ode iz zemlje pošto je „raskrinkan“
da se bavi špijunskim aktivnostima, napisao je Fon Faupelu: „Na
svu sreću, s izvesnim izuzecima, oni nisu imali novosti o našem
najvažnijem osoblju u okviru kontakata koje smo imali.“ Nibur
je izvestio da zapravo prenosi odgovornost za delove nacističke
mreže u „Brazilu i na Južnom Pacifiku (južni Čile)“ na Duartovu,
koju je opisao kao „đavolski lepu, inteligentnu, šarmantnu, ambi­
cioznu i beskrupuloznu ženu koja je već zapala za oko pukovniku
Peronu“. [22]
Tri meseca posle bekstva Gotfrieda Sandstedea, japanski na­
pad na Perl Harbor uvukao je Sjedinjene Države u Drugi svetski

227
SIVI VUK

rat. U januaru 1942, vlada predsednika Frenklina D. Ruzvelta je

sazvala konferenciju svih američkih država u Rio de Žaneiru. Stejt
Department je izvršio pritisak na sve zemlje Zapadne hemisfere
da prekinu diplomatske odnose sa Japanom, Nemačkom i Italijom.
Za dve nedelje, dvadeset osmog januara, sve osim dve od dvadeset
jedne republike objavile su da su saglasne; a one koje su odbile bile
su Čile i Argentina. I pored otkrovenja iz Damonteovog izveštaja,
tek je 23. oktobra 1942. ambasador Fon Terman zauvek otišao iz
Buenos Airesa. Njegove praktične funkcije su prešle, nezvanično ali
nedvosmisleno, na bankara i industrijalca Ludviga Frojdea.

U APRILU 1 9 4 3 , KADA J E KDLD RATNE S R E -

G E očigledno počelo da se okreće u korist Saveznika, Fon Faupel
je lično otputovao podmornicom u Buenos Aires.[23j Pratio ga
je Sandstede, koji se u zemlju nije vratio otkad je odatle pobegao
uz pomoć Eve Duarte u septembru 1941. Kada su stigli 2. maja,
primio ih je argentinski otvoreno profašistički i antiamerički na­
strojeni ministar mornarice, adm. Leon Skaso.[23a] Faupel je os­
tao u nemačkoj evangelističkoj crkvi na Kale Esmeralda u Buenos
Airesu. Pre nego što su otišli 8. maja, održali su sastanke sa —
između ostalih — Ludvigom Frojdeom, Rikardom Lojteom iz
kompanije Lahuzen, i puk. Peronom i Evom Duarte. Terman će
kasnije ispričati komisiji za ratne zločine kako je „pravi motiv za
Faupelovu posetu bilo to da se od Argentine stvori bezbedno
utočište za budućnost, zbog sigurnog poraza“
Faupel je rekao Peronu kako je sada moguće da će Nemačka
izgubiti rat. U tom slučaju, upozorio je on, Peron i njegovi pri­
jatelji će se na kraju suočiti s optužbama za veleizdaju. Nacistički
šef špijuna je rekao svojim argentinskim kontaktima kako postoji
samo jedan način da se to izbegne: moraju prigrabiti vlast i „čuvati
je po svaku cenu“.[23b] Trebaće im manje od mesec dana da po­
stupe po njegovom savetu.
Četvrtog juna, 1943. gen. Arturo Roson i Grupo de Oficiales
Unidos (Grupa ujedinjenih oficira, ili GOU) — tajno društvo vi­
sokih vojnih oficira u kom je puk. Peron igrao značajnu ulogu —
izvela je državni udar. Bilo je potrebno oko pola dana da se zbaci tri
godine star režim argentinskog konzervativnog predsednika Ra-
mona S. Kastilja; međutim, sam Roson će predsedavati manje od
dva dana pre nego ga zameni gen. Pedro Pablo Ramires. Nemačka,

22B
 BEKSTVO

Italija, i američki Stejt Department odmah su priznali novi režim;

Sjedinjene Države su se nadale da će Argentina konačno odustati
od svoje neutralnosti i pridružiti se borbi protiv Osovine. Presedan
za to, autoritarni režim Žetulija Vargasa u Brazilu, koji se pridružio
Saveznicima u avgustu 1942, bio je ohrabrujući. Međutim, nova
argentinska vlast pokazala se još manje kooperativnom nego sta­
ra. Ramires je bio predsednik samo po zvanju; pravu vlast držala
je GOU, poznata jednostavno pod imenom „Pukovnici“ a među
njima se jako dobro kotirao Huan Domingo Peron. (Jedan od pr­
vih postupaka GOU bio je da se zatvori komitet zamenika Damo-
ntea za istragu nacističkih aktivnosti.) Peron je postao asistent
ministra vojnog i, ubrzo zatim, načelnik ministarstva za rad. To
tada beznačajno ministarstvo doneće mu neslućenu bazu vlasti.
U Nemačkoj ambasadi, zamena kap. Nibura u nacističkoj mreži
bio je Erih Oto Mejnen (još jedan pokeraš), i on je jedva uspeo da
suzbije svoje trijumfalno raspoloženje kada je napisao svom pre­
thodniku: „Proveo sam dan i noć putujući ili primajući članove
Partije; dolaze mi u posetu iz svih krajeva zemlje. Moj trud nije
bio uzaludan. Uspeh revolucije naših prijatelja bio je potpun.“ Eva
Duarte je pokazala Mejnenu pismo koje je ocrtavalo Peronovu
političku filozofiju: „Argentinski radnici su rođeni kao stoka u sta­
du, i kao takvi će i umreti. Da bi se njima vladalo dovoljno im je dati
hranu, posao i zakone koji će uslediti, i držati ih pod kontrolom.“
Nibur je smatrao da Peron sledi „dobru školu“. [24]

AMERIČKI G N E V Z B D G D D B I J A N J A A R G E N ­
T I N E da suzbija nacističke aktivnosti, i tvrdoglavo zadržavanje
navodne neutralnosti Ramiresove vlade u ratu, doveli su do sukoba
koji je kulminirao žučnom razmenom pisama između argentinskog
ministra spoljnih dela adm. Segunda Stornija i američkog državnog
sekretara Kordela Hala u septembru 1943. Taj sukob su Sjedinjene
Države javno obznanile, izazvavši buru u Buenos Airesu; Storni je
podneo ostavku, a u Argentini su buknula antiamerička osećanja.
Štampa je javila da je jedan tipičan mladi „uspaljenik“ izjavio: „Do
đavola sa Sjedinjenim Državama. Mi sada gledamo prema Evropi,
a tako će biti i posle rata“ [25 j
Nastavak američkog pritiska doneo je novu populatnost Puko­
vnicima, ali onda su Velika Britanija i Sjedinjene Države pripretile
da će izaći u javnost sa detaljnim informacijama o nacističkim ve­

229
SIVI VUK

zama sa članovima argentinske vlade. U januaru 1944, predsednik

Ramires, koji je popustio pred tom pretnjom, prekinuo je diplo­
matske odnose s Nemačkom i Japanom. (Italija se već predala
Saveznicima 8. septembra 1943.)
GOU je odmah zamenila Ramiresa drugim pokerašem, gen.
Edelmirom H. Farelom. Peron je postao potpredsednik i ministar
vojni, zadržavši ujedno portfelj resora za rad. Njegovo delanje u
ovom ministarstvu pomoglo mu je sa stvori savez sa argentinskim
radničkim sindikatima; zajedno su proturali zakone koji su oja­
čavali sindikate i davali radnicima veća prava. Protivno intuiciji,
vojni zaverenik Peron sve je više nastupao kao glas radnih ljudi, a
sada je bio samo na korak od predsedničkog zvanja.

PERDNDV P R O B O J U ODNOSIMA S JAVNO­

Š Ć U usledio je posle razornog zemljotresa u San Huanu 15. ja­
nuara 1944, koji je odneo 10.000 života i sravnio grad sa zemljom.
Potpredsednik Peron je ubacio u petu brzinu; povereno mu je
prikupljanje sredstava i angažovao je medijske ličnosti kako bi mu
u tome pomogle.[26] Njegov rad je zaista doneo promene u opo­
ravku tog regiona, a njemu lično veliku popularnost i podršku.
To je isto tako bio savršen trenutak da otkrije javnosti svoju vezu
s Evom Duarte. Zvanična istorija nam govori da je Peron upoznao
mladu radijsku zvezdu na jednoj od predstava namenjenih priku­
pljanju sredstava u maju 1944; u stvarnosti, kao što smo već vi-
deli, njihova saradnja i romantična veza potiču iz mnogo ranijeg
perioda. Upravo je u to vreme stvoren Evin profil u javnosti — profil
devojke skromnog porekla koja je svoja dostignuća, status zvezde
i društvene veze koristila kako bi se zalagala za interese siromaha
među kojima je odrasla. Bila je to predstava koja se zgodno uklapala
u pozu puk. Perona kao branioca radničkih prava. Ta slika prelepe,
blistave zatočnice siromašnih — los descamisados (gologrudih, bez
košulje) — doneće „Eviti“ neviđenu naklonost javnosti, pa čak i
neku vrstu sekularnog statusa svetice, koji će u srcima mnogih Ar-
gentinaca potrajati generacijama posle njene smrti.

U M A R T U 1 9 4 - 4 , J O Z E F G E B E L S je objasnio svoju
viziju novog svetskog poretka u Latinskoj Americi. Nemački mini­
star propagande je predvideo da će Argentina jednog dana biti

23D
 BEKSTVD

na čelu carinske unije koju će činiti države južne polovine Južne

Amerike. Takav fokus suprotstavljanja Sjedinjenim Američkim
Državama će — zajedno sa Bolivijom, Čileom, Paragvajem i Uru­
gvaj em — formirati moćan ekonomski blok i konačno se, preko
Perua, proširiti na sever tako da koloniju dolara u Brazilu dovede
u težak položaj. [27]

Sledećeg meseca, potpredsednik Peron je ponovio to razbarušeno

predskazanje:

Nama je u Južnoj Americi zadatak da vodeću ulogu Argen­

tine ne samo omogućimo, već je učinimo sasvim nepore­
civom. Hitlerova borba u miru i ratu će nas voditi. Sledeći
korak biće sklapanja saveza. Privući ćemo Boliviju i Čile.
Onda će biti lako izvršiti pritisak na Urugvaj. Ovih pet
država će privući Brazil i važnu grupu tamošnjih Nemaca
[brazilsko-nemačke doseljeničke zajednice]. Kada padne
Brazil, južnoamerički kontinent će biti naš. Sledeći primer
Nemačke, ulićemo neophodan militaristički duh u mase.
[28]

Dvadeset drugog juna 1944, Sjedinjene Države su prekinule

diplomatske odnose s Argentinom; Velika Britanija ih je sledila u
tome, a ubrzo zatim i dobar deo Latinske Amerike. Argentina se
našla u diplomatskom karantinu, i priznavala ju je samo nacistička
Nemačka i fašistički orijentisani Čile, Bolivija, Paragvaj i Ekvador.
Sagledavši ove očigledne poteškoće kao zgodnu priliku, Peron
je okupio ekstremne nacionaliste iz vojske i radničkog pokreta
kako bi mu pomogli u odbrani časti zajedničke države. Međutim,
posle diplomatskog zamrzavanja usledila je saveznička pretnja
trgovačkim embargom (iako bi takav potez Britanije — koja je za­
visila od ogromnog izvoza argentinskog mesa u vreme kada je bri­
tansko stanovništvo trpelo zbog velikih nestašica hrane — doneo
vladi Vinstona Čerčila izuzetno velike teškoće).[29]
Uprkos ratobornosti argentinskih nacionalista, pretnja trgova­
čkim embargom i neprestana američka diplomatska grmljavina
imale su izvesnog učinka. Kako bi tobože udovoljio američkom
Stejt Departmentu, sve moćniji potpredsednik je navodno suzbio
nacističke aktivnosti i zatvorio nekoliko listova na nemačkom

23 1
SIVI VUK

jeziku. Iza tog paravana, Ludvig Frojde je nastavio da sprovodi

Bormanove planove uz Peronovu pomoć, ali prijatelj mu je save-
tovao da malo spusti loptu.
Dvadeset drugog novembra 1944, Frojde je napisao gen. Fon
Faupelu:

Da bih predstavljao što manju metu i time olakšao od-

branu naših interesa, dao sam ostavku na sve dužnosti u
nemačkim institucijama, kao i u industrijskim i trgovačkim
kompanijama, i uzeo sam argentinsko državljanstvo. Neka
savezničke diplomate sada gube vreme suočene s mojim
položajem koji je čvrst koliko i Peronov.

Frojde je takođe objasnio Faupelu da će on nastaviti da upravlja

nacističkim resursima u Argentini ako — kao što se tada čini­
lo neizbežnim — Nemačka izgubi rat: „Saglasili smo se da iz­
mislimo... argentinske zahteve [za reparacijom] prema Rajhu, i
da garantujemo njihovo izmirenje konfiskacijom sveg nemačkog
bogatstva u Argentini."
Frojde je jasno naveo da je odgovoran direktno Bormanu, i
zatražio od Faupela da mu pomogne. Odbijao je da ima ikakve veze
kako sa službom Ausland Abwehr — Kancelarijom za špijunažu,
kontrašpijunažu, sabotažu i informacije iz inostranstva — tako ni
sa Ribentropovim Ministarstvom stranih dela. Faupel se potpuno
slagao s njim; on nikada nije verovao adm. Kanarisu iz Abvera (koji
je zapravo već bio smenjen u februaru 1944. godine pod sumnjom
da se bavio antinacističkim delatnostima), a Ribentropa je smatrao
budalom.
Gen. fon Faupel je umeo da udovoljava svojim saradnicima.
Frojde je napisao da je „dijamantna ogrlica koju ste namenili našoj
prijateljici Evi stigla s poslednjom isporukom. Već sam joj je pre­
dao, i dužan sam da vam prenesem njene tople i zahvalne pozdrave“.
[30] Frojde je takođe bio široke ruke kada je davao poklone;
pošto se obudoveli Peron konačno oženio Evom u oktobru 1945,
Frojde joj je poklonio kuću u predgrađu Buenos Airesa po imenu
Belgrano, kao svadbeni dar. Ona tamo nikada nije živela, ali Huan
Peron ju je koristio za „tihe sastanke“; tamo će se 1953. godine
sresti s Martinom Bormanom.[3l]

232
 BEKSTVD

U P R A V O J E P L E N IZ P O R O B L J E N E E V R O P E
obezbedio ne samo dijamantnu ogrlicu za Evitu, već i čitavo fi­
nansiranje strukture Bormanovog uticaja u Argentini i pripremu
budućeg nacističkog utočišta. Pored otprema iz Italije i Spanije
preko Bormanove paravan kompanije za prekookeanski transport
i avio linija, prevoz podmornicama započeo je u avgustu 1942, i
nastavio se u intervalima od po šest do osam nedelja tokom 1943.
i 1944. Svaki put je pristizala po jedna podmornica, iz Rote blizu
Kadiza. Nekadašnji oficir napuštenog broda Admiral GrafŠpe, kap.
Paul Ašer, organizovao je istovar u Argentini.[32]
Među mnogim depozitima u argentinskim bankama, Rajhs-
maršal Herman Gering je imao 20 miliona dolara na računu, preba­
čenih preko švajcarskih banaka u Ženevi.[33] Gering je akumulirao
sijaset dobro plaćenih državnih nameštenja, ali je isto tako nagomi­
lao lično bogatstvo pomoću zločinačkih aktivnosti. Grabio je je-
vrejska imanja, primao mito kako bi drugima dozvolio da to isto
rade, i — kao što je detaljno opisano u 4. poglavlju — stvorio
neverovatnu kolekciju umetnina poharanih na teritorijama koje
su nacisti okupirali. U ulozi direktora Cetvorogodišnjeg plana —
nacističke strategije ponovnog naoružavanja i smanjenja nezapo­
slenosti — uzimao je ogromna mita od industrijalaca koji su se ta­
kmičili kako bi dobili ugovore. Zarađivao je čak i na oružju kojim je
snabdevao španske republikance koji su se borili protiv Frankovih
nacionalista.[34] Zaveru da se Geringov plen u vrednosti od naj­
manje 10 miliona dolara podmornicom prebaci u Buenos Aires
otkrili su britanski obaveštajci 1943. godine, ali Britanci su to
odbacili pošto su sumnjali u verodostojnost svog izvora, Ernesta
Hopa.[35] Ministar propagande Jozef Gebels je imao 1,8 miliona
dolara u sefu jedne druge banke, gde je ministar spoljnih dela
Joakim fon Ribentrop takođe imao sef čija je sadržina vredela sk­
romnijih pola miliona američkih dolara. Naravno, nijedan od te
trojice nacista neće stići do Argentine kako bi uživao u svom plenu,
ali Ribentrop je pre pogubljenja rekao jednom od svojih prijatelja,
Otu Rajnebeku, bivšem nemačkom ministru za Centralnoameričke
republike, „Argentina j e poslednji nemački mostobran na Zapadnoj
hemisferi, i njeno održavanje i razvoj biće kasnije od najvećeg
mogućeg značaja“.[36]
Međutim, ti lični iznosi su mali — običan sitniš u poređenju sa
stvarnim razmerama Bormanovih pošiljki u okviru Aktion Feuer-

233
SIVI VUK

land. Samo je zlato vredelo 1,12 milijardi dolara po cenama iz

1948. — što je ekvivalentno današnjoj vrednosti od najmanje
50 milijardi — da ne govorimo o platini, dragom kamenju, ko­
vanicama, umetničkim delima, obveznicama i akcijama.[37]
Umešanost Ludviga Frojdea i Eve Duarte u operaciju šverca
bila je jasna zahvaljujući dokumentu argentinske policije od 18.
aprila 1945. Tu je do pojedinosti bilo opisano poslovanje Frojdea,
„agenta Trećeg Rajha“, i njegovi odnosi s jednim argentinskim
agentom, „Nataliom.“ Taj doušnik je izvestio da je Frojde uplatio
velike iznose u raznim bankama u Buenos Airesu na ime „dobro
poznate radio-pozorišne glumice Marije Eve Duarte.“ Frojde je
Nataliu rekao kako je 7. februara 1945. jedna podmornica dónela
ogromna sredstva namenjena pomoći u rekonstrukciji nacističkog
carstva. Kasnija policijska istraga otkrila je da su sanduci s pod­
mornice, sa šablonom ispisanim recima Geheime Reichssache („Ra-
jh strogo poverljivo“), odneseni na jedan rane Lahuzena kojim
su upravljala dva „nacistička brata, odmah izvan Buenos Airesa.“
Depoziti u zlatu i raznim devizama kasnije su ulagani na Evino ime
u Banco Alemán Transatlántico, Banco Germánico i Banco Tornquist.
[38]
Ludvig Frojde je bio centralna figura u planu za finansijski op­
stanak nacista. Prvobitno je delao relativno prikriveno; kao pred-
sednik komiteta Argentinske Nacističke partije on je organizovao
lokalno prikupljanje sredstava i ubirao mesečnu članarinu od svih
članova partije i njenih pristalica. Imao je kancelarije u Banco
Alemán Transatlántico i takođe je bio predsednik mnogih drugih
nacističkih paravan-kompanija. Većina je bila osnovana tokom
1942. i 1943; one su bile prisutne u svakom aspektu argentinske
industrije i posedovale su ogromne teritorije zemlje u Patagoniji.
Više od dve stotine nemačkih kompanija otvorilo je glavne kance­
larije u Argentini između 1942. i 1944. [39] Iz Berlina su slali speci­
jaliste kako bi pomagali Frojdeu, među njima i Hajnriha Doergea,
visokog zvaničnika kako Rajhsbanke, tako i Ministarstva ekonomi­
ja
Doerge je bio Peronov ekonomski savetnik i čovek koji je stajao
iza preobražaja argentinskog bankarskog sistema; Saveznici su ga
etiketirali kao „nacistu koji se smatra opasnim po sigurnost hemi­
sfere“. [40] (Kasnije će se on pokazati opasnim i po Bormanovu
„Organizaciju“ i naći će se među brojnim leševima koje je Borman

234
 BEKSTVD

ostavio za sobom kada je pokušao da povrati kontrolu nad op­

ljačkanim bogatstvom nacista, 1952. godine.) Frojde i Doerge su
zajedno uspeli da sakriju milione dolara u novcu, akcijama, paten­
tima i konvertibilnim obveznicama u kompleksnoj mreži argentin­
skih kompanija.
Oficirka koja je regrutovala Evu Duarte u Nemačkoj ambasa­
di, koleginica kap. Nibura Gerda fon Arenštorf, reći će u oktobru
1945. godine istražiteljima ratnih zločina kako je u februaru 1944.
nemačka ambasada imala 47 miliona pezosa u bankama u Buenos
Airesu i kako su ta sredstva nestala pomoću transfera „pouzdanim
ljudima“.[41 ] U februaru 1944, Nemačka ambasada je imala i
sedam sefova u Banco Germánico, sa zlatnicima i srebrnjacima u
vrednosti 115 miliona pezosa. Ludvig Frojde je, u dopisu iz 1944.
upućenom Fon Faupelu pronađenom posle rata, napomenuo kako
su i drugi depoziti u vrednosti od 37,66 miliona dolara uloženi
u jednu banku u Buenos Airesu na imena nemačkih i argentin­
skih nacista. [41 a] Ključeve sefova su čuvala dvojica prvobitnih
pokeraša, Erih Oto Mejnen i Rikardo Lojte, koji su potpisali doku­
menta o depozitu. (Ti ljudi će takođe završiti među leševina preo­
stalim posle čišćenja „Organizacije“ u decembru 1952; kovanice su
jednostavno nestale.)
Sertifikati su bili prenosivi baš kao i poluge, dragulji i gotovina.
Kada su Nemci okupirali Holandiju 1940. godine, pronašli su
akcije firme Compañia Argentina de Electricidad (CADE), elektro-
distribucije iz Buenos Airesa, u vrednosti od 48,67 miliona dolara,
koje su konfiskovane i vraćene u Argentinu. Mnoge velike nemačke
kompanije bile su umešane u prenos sredstava u Argentinu, uk­
ljučujući Simens, Krup, Manesman, Tisen, IG Farben i Srederovu
banku, a sve su one poslovale preko lokalnih ili švajcarskih holding
kompanija. [41b]

□ GRDMNIM IZNDSIMA KOJIMA J E R A S P O ­

L A G A L A Bormanova i Frojdeova „Organizacija“ kupovan je
uticaj, žmurenje, zaštita, finansijska skrovišta, i saradnja u Aktion
Feuerland kako bi se stvorila bezbedna utočišta za važne begunce
od konačnog kolapsa Trećeg Rajha. U nastupajućim godinama,
Peronov režim će pružiti hiljadama nacista — među kojima su
mnogi bili traženi ratni zločinci — diskretnu dobrodošlicu i nas­
tavak skrivanja i zaštite. Ali Huan Peron je imao lične planove kako

235
SIVI VUK

za sopstvenu, tako i za budućnost njegove zemlje, i kakve god mane

imao, on je bio argentinski rodoljub. Ako ni zbog čega drugog, svet
je makar mogao da mu bude zahvalan za to što se pokazao potpuno
nevoljnim da dopusti da od njegove države nastane gnezdo za neki
bezumni „Četvrti Rajh na jugu.“
Huan Domingo Peron je bio diktator, čija je beskrupuloznost
prema onima koji su mu se suprotstavljali zloupotrebljavala i od­
bijala velike delove argentinskog društva. „Opsadno stanje“ koje je
uveo pokojni predsednik Argentine Ramon S. Kastiljo ubrzo posle
napada na Perl Harbor — uključujući gušenje štampe i zabranu
opozicionih političkih aktivnosti ili javnog okupljanja — Peron je
„zadržao... i usavršio“. On je nakratko ukinuo opsadno stanje 20.
avgusta 1945, obećavši slobodne izbore, ali ga je posle pedeset
dva dana ponovo uveo. [41c] Osmog oktobra 1945, časopis Tajm
je izvestio: „Argentina se vratila u normalno stanje. Ko god je ne­
što značio, bio je u zatvoru. Posle pedeset dva dana nenormalne
slobode, potpredsednik Huan Domingo Peron je ponovo uveo
represivno opsadno stanje' pod kojim su Argentinci trpeli gotovo
četiri godine“.[41d] Peron je ujedno slomio ono što je u Argentini
preostalo od slobodne štampe. Očajnički se trudio da argentinska
javnost nikad ne sazna za ono što su nacisti njemu — i naročito
Eviti — plaćali za vreme rata, a što su istražiteljima ratnih zločila
otkrile bivše diplomate princ Štefan cu Šaumburg-Lipe i Edmund
fon Terman. [42]
Peron je bio fašista, u pravom smislu te mnogo zloupotre­
bljavane reci. Bio je veoma impresioniran režimom Benita Mu-
solinija, i otvoreno je podržavao Osovinu. Ali karakter mu, kao
ni Musoliniju, nije dopuštao da postane ideološki masovni ubica.
Shvatao je — kao što to njegovi naslednici iz vojnih hunti tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka nisu — da
uprkos tome što u mnogim Argentincima postoji reakcionarni
instinkt, oni nikada ne bi dugo trpeli režim sa pravim koncen­
tracionim logorima. Isto tako, Peron nije bio antisemita; imao je
mnogo prijatelja Jevreja i postavljao ih je na visoka mesta u vlasti
posle rata. Možemo da zamislimo kako su grozna otkrovenja koja
su usledila posle oslobađanja Hitlerovih logora smrti od strane
savezničkih trupa u aprilu i maju 1945. impresionirala čak i Huana
Perona. Ona ga nisu sprečila da poštuje preuzete obaveze i obez-

236
 BEKSTVD

bedi utočište nekim ljudima odgovornim za te užase, ali možemo

pretpostaviti da je zbog toga postao veoma oprezan.

U V R E M E K A D A J E H I T L E R bio na tlu u Vilji Vinter

na Fuerteventuri na Kanarskim ostrvima, spremao se za dugo i
neudobno putovanje podmornicom, sklonište koje je za njega
organizovano i finansirano Bormanovim planom Aktion Feuerland
bilo je sagrađeno, uređeno i spremno. Dva meseca kasnije, na ve-
trom šibanoj obali Argentine, poslednja podmornica iz Gruppe See-
wolf iskrcaće svoje putnike.

237
 SIVI V U K

U POSLEDNJIM danima nacističkog režima, Ernst Kaltenbruner je izveo najveću

oružanu pljačku u istoriji protivno željama Martina Bormana. Zbog toga mu je
uskraćena mogućnost bekstva i ostavljen je da se suoči s pravdom. Ovde, zajedno sa
drugim nacističkim liderima, sudi mu se septembru 1946. pred Nimberškim
međunarodnim tribunalom za zločine protiv čovečnosti. U srednjem redu, sleva
nadesno, sede: Herman Gering, Rudolf Hes, Joakim fon Ribentrop, Vilhelm Kajtel i
Kaltenbruner. Osuđen je na smrt i obešen 16. oktobra 1946. godine.

STARA RAJHSKANCELARIJA
oštećena od bombi nalazi se u pozadini
ove fotografije snimljene neko vreme
posle 1945; tela dvojnika Hitlera i
Braunove bila su natopljena benzinom i
spaljena u malom ulegnuću koje se vidi
na pola puta između drveta i konusne
ventilacione kule. Karaula i ulaz su se
nalazili iznad stepeništa i izlaza iz
Firerovog bunkera za slučaj opasnosti.
Desno od ventilacione kule nalazi se
balska dvorana Stare Rajhskancelarije,
ispod koje je bio smešten Forbunker.
Hitler je svakodnevno sve do bekstva
šetao svoju kuju Blondi u tom delu
vrtova Rajhskancelarije.

IX
 SIVI V U K

NACISTIČKI MINISTAR
PROPAGANDE Jozef Gebels
pozira sa svojom ženom
Magdom, troje od njihovih
šestoro dece, i Firerom u
Obersalcbergu, 1938.
Cela porodica Gebels umrla je
u Firerovom bunkeru 1. maja
1945, pri čemu su deca bila
otrovana, a roditelji su izvršili
samoubistvo. Tela su spaljena
na pogrebnoj lomači u vrtu
Rajhskancelarije — što je bila
ista sudbina koja je zadesila
dvojnike Adolfa Hitlera i Eve
Braun. Dečkić je Helmut
Gebels, koji je navodno bio
vanbračni sin Magde Gebels i
Adolfa Hitlera posle strasne
veze koju su njih dvoje imali
tokom odmora na Baltičkom
moru u leto 1934. godine.

PRILIKOM „HITLEROVOG“
POSLEDNJEG zvaničnog pojavljivanja,
on je napustio bezbednost svog bunkera
kako bi podelio medalje pripadnicima
Hitlerove omladine u vrtu
Rajhskancelarije, 20. marta 1945.
To je zapravo bio zlosrećni Gustav
Veber, čija je neverovatna sličnost sa
Hitlerom prevarila čak i one koji su
ovome bili veoma bliski; u ovoj prilici,
Nacionalni lider Hitlerove omladine,
Artur Aksman, bio je ili obmanut,
ili upozoren da ćuti.
 SIVI V U K

GRAN H OTEL VIJENA finansiran nacističkim novcem i sagrađen na izolovanim

obalama argentinskog kopnenog mora Mar Cikita, sada u ruševinama. Hitler i Eva su
dolazili u hotelsku bolnicu i banju 1946. godine.

DANAŠNJI pogled
odozgo na gradski centar
San Karlosa de Bariloče,
s arhitekturom pod
nemačkim uticajem. U
pozadini su jezero Nahuel
Huapi, a u daljini su Andi
ispod kojih se nalazila
..Dolina Adolfa Hitlera.“

XI
 SIV! V U K

Hitlerova glavna rezidencija u Patagoniji između 1947. i 1955. Sagrađeni 1943, delovi
Inalka podražavaju Berghof.

XI I
DELO ISTOG ARHITEKTE kao i Inalko, Saracenska kula na jezeru
Nahuel Huapi nadzirala je vazdušni i vodeni put do Hitlerovog doma.
Dok je Saracenska kula gledala na samo jezero, postojao je niz refugio
[bukvalno: „skrovišta“] smeštenih na planinskim prevojima prema
Čileu i u brdima iznad San Karlosa de Bariloče. Te planinske kućice
kontrolisale su svaki mogući prilaz „Dolini Adolfa Hitlera.“ Jedan
refugio iznad Bariloćea zove se Berghofpo imenu Hitlerove kuće u
Bavarskim Alpima, i upravo je tamo Huan Domingo Peron često
dolazio da se skija sa nacističkim članovima Kluba Andino Bariloče.

XIII
 SIVI V U K

S0UCITĐ® t i C I M U » I flSMflSIAD C lt l t
<ia* *♦** H j M m ssil
**"-">ITI1^ š *
14*1** * lfcs*A/ * / 5/f** ff đf f* ., :■
fSKIP*P4TIW
AC^^£fW
&¥
**8^&M ¿ftjfe&El&teiifrrii ^
«#mmmM l
U® * C & < # * i
ftgb'4»**. -—-— „ mm&Jrm m
4NvMI«I« <•* te 4s»tfc Pfi t / 1 <r- c£• Jt jeff. ^ t #p f Jf _ nptftM
p sN
i *r , ^ w
/3 «5 i?j , ^ 41*mŽ 0.4$$ mm- ^ K, gtf i i j f ^ <m / 3 ^*d£$bi)L:.,^
mm*t* #&*%/$t*,m ^m* . mm*&#*.„ " r<j&
#* gM
flaffotfšl», ¡1#f C^ $$$ € f si^'&fisi'4$k ihb^ct» fc,m
mf“ *
m&rnrnđ*khm
l&Mtem$W Š$§:$Škrnm$^ &$&■$■SmkMm*«%m 4mwtemhwt4M && ¿jh* ¿ ®4 i S$
*10&* 4»J# /m *Mli^ ■#? Jff* **$ 4#,,.i?<*><yP%£4:
4M **§^ * # *

#JU*c«'4 f/wiVJuJI* *j^Šjt* jtoU*#*#«*. . .

fćP^hktžm. I #'
^ P li
^•ii fit&aiđ $*$ đ*^Mi*SMim* ■&&Im'mJk
^iif.Jtompfij*
Am'/fgr *** 1*.)'* .
■$mš£M

«M#* aaM
tM
i*-"
£Aj # j >r

„ARHITEKTA Holokausta“,
Adolf Ajhman, pobegao je iz
američkog zarobljeništva
početkom 1946. i, uz pomoć
biskupa Alojza Hudala,
otplovio 14. jula 1950. u
Argentinu sa pasošem
Crvenog krsta. Sledećih deset
godina, živeo je neskriveno
kao Rikardo Klement (videti
gore ličnu kartu) i na kraju se
zaposlio kao predradnik u
fabrici Mercedes Benca u
Buenos Airesu. Jedanaestog
maja 1960, izraelski tajni
agenti su ga oteli u predgrađu
Buenos Airesa i odveli u
Jerusalim, gde mu je suđeno
1961. Dana 31. maja 1962,
Ajhman je obešen i kremiran, a
pepeo mu je bačen izvan
izraelskih teritorijalnih voda.

XIV
 POZNAT KAO „Anđeo smrti“ zbog gnusnih medicinskih eksperimenata nad
zarobljenicima, naročito nad blizancima i kepecima, u logoru Ausšvic-Birkenau, Jozef
Mengele je bio jedan od više hiljada nacista koji su izmakli pravdi posle rata i nastanili se u
Južnoj Americi. Tamo je vršio ilegalne abortuse i živeo u San Karlosu de Bariloče u
Patagoniji (gde je dvaput pao na testu kada je polagao vožnju) i Buenos Airesu, pre nego
što je pobegao u Paragvaj posle Ajhmanove otmice. Koristeći razna imena, od varijante
Hoze Mengele do imena Volfgang Gehard, živeo je potom u Brazilu, gde je umro
7. februara 1979, dok je plivao u moru. Ovde se vidi tokom sedamdesetih u Brazilu, kako
obeduje sa neidentifikovanom ženom (levo), i sedi preko puta neidentifikovanog
muškarca i svoje sluškinje Elze Gulpijan de Oliveira. De Oliveira, koja je nekoliko godina
radila za Mengelea, posvedočila je da ga je poznavala kao „Gospodina Pedra.“

PREDSEDNIK HUAN PERON i njegova žena

Eva vide se ovde sa Rodolfom Frojdeom,
Peronovim privatnim sekretarom i obaveštajnim
koordinatorom, u oktobru 1946, nekoliko meseci
pre nego što je Peron stupio na vlast. Frojdeov
otac, Ludvig, bio je de fakto nacistički ambasador
u Argentini i kontrolisao ogromno bogatstvo
koje je poslao Borman, od kojeg su Peronovi
prigrabili najveći deo za sopstvene potrebe.
Peronovi su isto tako zgrnuli silan novac
prodajom useljeničkih viza bez ikakvih
ograničenja, koje su omogućile mnogim
traženim nacističkim ratnim zločincima da
umaknu pravdi u Evropi i započnu posle rata
novi život u Argentini.
 SIV! V U K

OVDE SNIMLJENA 1994,

Katalina Gomero je bila kućna
pomoćnica — i praktično usvojena
kćerka — porodice Ajhorn.
Ona je 1949. služila Hitlera u
njihovom domu u La Faldi, u
pokrajini Kordoba.
Rekla je da je njegova poseta bila
„čuvana kao velika tajna.“ Takođe je
viđala Hitlera s Ajhornovima u
njihovom planinskom odmaralištu,
E1 Kastilju, iste te godine.

ERNAN ANSIN, stolar hrvatskog diktatora

Ante Pavelića, snimljen 1995. On se sreo s
Hitlerovima pet puta u Mar del Plati između
septembra 1953. i oktobra 1954. Opisao je
Hitlera kao „veoma učtivog“ i rekao da je Eva
Hitler izgledala kao da je „mnogo propatila.“

PENZIONISANI POLICAJAC Horhe

Koloto, lični telohranitelj Huana Dominga
Perona, na fotografiji iz 2009. On je video
Bormana 1954, kada se Smeđa eminencija
sastala s Peronom. Kolotu je bio poveren
zadatak da nosi koverat sa gotovinom od
Perona svakog meseca u Hotel Plažu u
centru Buenos Airesa, kako bi pokrivao
Bormanove troškove.

XVI
 IV D E O

SIVI VUK
PATAG □ N I JE
Fotografija sa prethodne strane:

INALKO; Hitlerovo imanje u Pat agoniji,

u Argentini; gleda na jezero Nahuel Huapi,
koje se ovde vidi sa gradom Bariločeom
u daljini.
 18. poglavlje

Po d m o r n ic e
uplo vljavaju

A E R D D R D M BLIZU M ESTA S A N K A R L O S DE
B A R I LCD C E, grada na obali jezera u patagonijskoj pokrajini
Rio Negro, bio je otvoren 1921. godine kao deo globalnog procva­
ta avijacije posle Prvog svetskog rata. Za bogate nemačke vlasnike
estancija u Patagoniji on je otvorio ceo region za trgovinu; železnica
koju su izgradili Britanci stigla je tamo tek 1934. godine.[l]
Američki novinar Dru Pirson je izvestio 15. decembra 1943. da
je „Hitlerova banda radila na tome da sagradi utočište u Argentini
za slučaj poraza. Posle poraza kod Staljingrada, a potom i u Tunisu,
počeli su da se suočavaju s konačnim porazom. Za njih je to bio znak
da pređu u Argentinu.“ [2] Aerodrom j e bio proširen i modernizovan
tokom 1943. u okviru programa Aktion Feuerland. Ova poboljšanja
su mu omogućila da prima dalekometne četvoromotorce kao što
je bio Foke-Vulf Fw 200 Kondor i Junkers Ju 290, među ostalim
opcijama koje je Borman obuhvatio svojim rezervnim planom
za Hitlerovo bekstvo. Aerodrom je bio smešten u prostranstvu
teritorije Estancije San Ramon, malo više od dvadeset kilometara
od San Karlosa de Bariloče. Zemljani put je od aerodroma vodio do
velike kuće od drvene građe nekih pet kilometara od aerodroma,
gde je mladi por. Vilhelm Kanaris iz Nemačke carske mornarice bio
skriven trideset godina ranije za vreme svog bekstva iz Čilea (videti
6. poglavlje, strana 87, i 17. poglavlje, strana 219). Dvadeset šestog
jula 1945, nemački mornari — grupa odabrana među nasukanom
posadom broda Admiral Graf Spe — čuvali su kuću u iščekivanju
važnih posetilaca.

24 l
SIVI VUK

Oko 1.050 kilometara severo istočno, manju grupu ljudi s broda

Admiral Graf Spe okupio je kap. Valter Kej na drugom aerodromu,
i to na Estanciji Moromar blizu Nekočee na argentinskoj obali.
Karlos Ajdaho Gesel je kupio imanje koje je pokrivalo više od
1.300 hektara, godine 1932. Podigao je obližnji grad Vilja Gesel,
koji je nazvao po svom ocu; ta porodica je bila imućna i nesumnjivo
je imala bliske veze sa organizacijom Lahuzen.[3] Bivši prvi oficir
broda Admiral Graf Spe, Kej je obično vodio svoje operacije iz kan­
celarija na sedmom spratu Banco Germánico na aveniji Leandro u
Buenos Airesu. Kej je bio ključna ličnost za zaposlenje njegovih
navodno „interniranih“ mornara u nacističkoj obaveštajnoj službi
u Argentini. Ljude sa broda Admiral Graf Špe argentinske vlasti
su internirale kada su oni potražili sklonište posle ponižavajućeg
poraza od Britanske kraljevske mornarice u Bici kod reke Plate
1939. godine. Međutim, to zatočeništvo je u najboljem slučaju
bilo labavo, i mnogi ljudi su jednostavno iščezli iz „tamnica“.[4]
Kej je — uprkos statusu zatočenika — pomogao da se više od
dvesta brodskih artiljeraca, vezista i drugih specijalista vrati u Ne-
mačku brodovima koji su plovili pod neutralnim zastavama, ali on
je odlučio da ostane na jugu, gde je mislio da može biti od veće
koristi. Kej je motivisao preostalu posadu, među kojima i mnoge
predane naciste, da povrate deo samopoštovanja. Čekali su dugih
šest godina, ali čak i sada pošto je Rajh poražen oni će imati pravu
šansu da nešto spasu iz plamena.
Dvadeset osmog jula 1945, tri podoficira sa broda Admiral Graf
Špe po imenu Alfred Šulc, Valter Detelman i Vili Breneke bili su na
estanciji Moromar, podjednako udaljenoj od Nekočee i Mar del Sur
na argentinskoj obali. [5] Sa mašinkama okačenim o ramenima,
mornari su organizovali osam kamiona za vožnju do obale. Sva
vozila su imala oznake Lahuzena; njih je dovezao jedan uzgajivač
krompira sa svog imanja kojim je upravljao Lahuzen, šezdeset
kilometara severno od Estancije Moromar, kod Balkarsea.[6]

U 7 .O O U J U T R O 2 8 . J U L A 1 9 4 5. , SS gen. Hermán
Fegelajn, umotan u pozajmljeni kaput kako bi se zaštitio od argentinske
zimske noći, čekao je pod zvezdanim nebom na plaži kod Nekočee svoju
svastiku i svog Firera. Podmornica U-S18je sat kasnije stigla do obale.
Hans Oferman je doplovio uronjenom podmornicom što je mogao
bliže obali, izuzetno sporo, dok se napeti operater hidrofona trudio

242
 56° 48 °
IBOLIVIA T“
V r /•'
PARAGUAY
SajfS Salvador
ti a»’ "'S.
j de Jujjuy^
I *tc?
"''^Asunción ^ BRAZIL
) Formosa /' ^ ^

j San Miguel * Santiago / 1 ^^ /

f deTucuman delÏEstero Resistencia * ¿ -^e gjad ««\ e• >
* - Corrientes •
Catamarca
La \
\
(
Rioja®
UgmutMar
s :;s Chiquita
y
Cordoba L '\
( San Juan^ Santa F e , parana
X.
V
Mendoza

Santjigo1* I
* í- URUGUAY h/. ■
t\ i vf.'
/ ARGENTINA Bueno
ĆHILEV Aires La?ata ; IvV-
; Santa Rosa®
U-530 surrenders July 10, jJft45T • \
U-977 surrenders Augus|47r 1^45
Mar del Plata

7 \
\ Ojrti£tapt*iiç Argentina
# ‘V ►/'■ •.\,V..V1 •" " S
, ; ------------ Internati0nal Boundary
v\ ] HSan Carlos d* Bariloche v
★ National Capital
' pv^ it arrived at dusk July 30,1945>
$ Province Capital
¡/v " v X
; 4 4 Y v, Rawson^j^jbi^iiifriiëf; Urbpattaridtng) 0 100 200 300 KM
‘' < a £ a '
to'CMba. 0* * icfc>* 200 300 MILES

CHILE A dolf Hitler’s Valley:

The “ Center”
m ?*!
■' -v sy\inako^>% ^}
Principal Hitlerresfdenc*froiri* ; •' '''
Y ^ = )ci;
June 1947 uMilOctobçr^S5-, J
; \y ,^” Vi Rio^:
— -.ci- .r : ~ - : v
nr •;
i Gallegos^.AA'^rV^VSrV V ) ^«curaB M ^^*ns|O
Hitlerrećdence i " ‘
Ï,ur*
*XM-
ARGENTINA
N
;'rw fromOctobei 1955. J)
v fe'- '4o deathFebruary 13,1^6^ sCr w

, .JE«^
f ' *Vrc>?%
^ >;>; ■
Sv— -■
' ' ^oan«»^*^,; . a V'.r V;*,.:' V
Ï
T ,W ~:Æé-
'j i ... _ E5tandaSan Ramón
's - SMiC
Sy
" HitlerarrWtiJuly30, t?45 "

i'v
a*. afW
t
r

72° 64° 56o 480 41°

POSLE PEDESET TRI DANA na moru, podmornica U-518 — koja je nosi­

la Hitlera, Evu i Blondi — stiže u Nekočeu na obali Argentine. Tamo ih čeka
Fegelajn. Sutradan grupa leti na estanciju San Ramon na rubu San Karlosa
de Bariloče kako bi započela sa svojim izgnanstvom.
SIVI VUK

da prepozna zvuke brodova na površini; komandant je imao malo

detaljnih ili skorijih informacija o obali kojoj se primicao. Na kraju je
naredio da se podmornica podigne na dubinu za osmatranje i oprezno
izbacio periskop; pažljivim zagledanjem u punom krugu od 360stepeni
uverio se da u blizini nema lađa niti aviona kao i da se svetlosni signali
s obale poklapaju s onima iz njegovih naređenja. I dalje ne rizikujući,
naredio je da se njegova streljačka posada pripremi za rukovanje pro-
tivavionskim topovima od 37mm i 20mm čim podmornica izroni, pre­
mda su u ormarićima imali malo municije.
Fegelajnje na sastanak s podmornicom poslao mali motorni čamac
koji je pripadao rancu. Vremeje za samu sredinu zime na Južnoj hemi­
sferi bilo iznenađujuće mirno. Kada se čamac približio plaži, obasjan
ručnim baterijskim lampama mornara, Fegelajn je podigao ruku u kla­
sičnom nacističkom pozdravu. Ljudi sa broda Admiral Graf Spe zaga-
cali su kroz male talase na plaži i pomogli da se čamac izvuče na pesak,
a Fegelajn je pošao napred kako bi pomogao Evi Braun da siđe s čamca.
Hitleru je pomogla posada, a on je uzvratio Fegelajnu na pozdrav i
rukovao se s njim.
Nekadašnji vladar Hiljadugodišnjeg Rajha bio je gotovo neprepo­
znatljiv. Lice mu je bilo bledo od dugog putovanja, prepoznatljivi brčići
su mu bili obrijani, a kosa mlitava i nepodšišana. Eva se trudila da
izgleda dobro tokom putovanja, ali zatvorsko bledilo njene kože bilo
je naglašeno ružem za usne i rumenilom koje je nanela na obraze pre
nego je napustila podmornicu. Od troje prispelih, Blondi je verovatno
izgledala najbolje; njeno uzbuđenje zbog toga što je na otvorenom
vazduhu makar je bilo pod kontrolom zahvaljući poznatom crvenom
povocu, koji je Hitler čvrsto držao u desnoj ruci dok je grupa išla plažom
prema kolima koja su čekala. Nema sumnje da je Fegelajn iskoristio
priliku da Hitlera tokom kratke vožnje obavesti o aranžmanima koji su
ih neposredno čekali. Avenija oivičena stablima tamariske vodila je do
glavne kuće estancije Moromar, gde će provesti prvu noć. Obezbeđenje
je u rančerskoj kući bilo iznenađujuće malobrojno: što manje ljudi zna
za posetioce, to bolje.
Brodski podoficiri Šulc, Detelman i Breneke pomogli su da se
zatim istovare brojni teški sanduci, koji su dovezeni s podmornice
do obale uzastopnim plovidbama motornim brodićem i gumenim
podmorničkim čamcima. Sanduci su bili utovareni u poljoprivred­
ne kamione i odvezeni do gospodarskih zgrada na estanciji Moro­
mar, prepakovani u nove sanduke, da bi sadržina bila odneta u

244
 SIVI VUK PATAGDNIJE

Buenos Aires i deponovana u bankama pod kontrolom nacista.

Na kraju istovara, najveći deo posade podmornice U-S18 iskrcao se na
obalu u gumenim čamcima i odmarširao u koloni u civilnoj odeći, sa
ruksacima i opremom prebačenim preko ramena, do odaja na estanciji.
U međuvremenu, posada svedena na osam ljudi odvezla je podmornicu
U-S18 na njeno poslednje putovanje, kako bi bila potopljena dalje od
obale. Oni će se vratiti motornim čamcem da bi se pridružili drugovima
u prvom svežem obedu posle dva meseca. Nisu znali da njihova ope­
racija umalo nije bila otkrivena.

DD N LUIS MARIOTI, P D L I C I J S K I KOMESAR

u Nekočei, pozvao je prethodne večeri, 27. jula 1945, svoje ljude
koji nisu bili na dužnosti da dođu od kuća, i naredio im da istraže
neobične aktivnosti na obali o kojima je bio obavešten. Policajci
su stigli na plažu i videli neidentifikovanu lađu na moru koja je
slala signale Morzeovom azbukom, i pronašli su i uhapsili jednog
Nemca koji je odgovarao svojim signalima. Posle isleđivanja koje
je trajalo cele noći, on je na kraju priznao da je lađa koja je slala
signale bila nemačka podmornica koja je želela da na obali pronađe
bezbedno mesto za istovar. [7]
Sledećeg jutra, odred od šest policajaca koji je predvodio mlađi
vodnik odlučio je da pročešlja nekoliko kilometara plaže severno i
južno od mesta gde su uhvatili signalistu. Posle izvesnog vremena,
pronašli su u pesku mnogo tragova porinuća i izvlačenja gumenih
čamaca; isto tako, teški sanduci bili su odvučeni prema tragovima
kamionskih guma. Policijski odred je sledio tragove guma po zem­
ljanom putu koji je vodio do ulaza u estanciju Moromar. Mlađi
vodnik je poslao jednog od svojih ljudi s izveštajem natrag u sta­
nicu, a onda, ne čekajući naređenja, odlučio da uđe na farmu. Pet
policajaca je pešice prešlo nekoliko kilometara prilaznim putem
oivičenim stablima, kada su došli do brežuljaka iza kojih su se krile
glavne zgrade. Zaustavila su ih četvorica Nemaca sa mašinkama.
Mlađi vodnik nije imao nalog za pretres i bio je ozbiljno podređen
što se oružja tiče; odlučio je da se povuče i podnese izveštaj svom
pretpostavljenom.
Komesar Marioti je telefonirao šefu policije u La Plati. Poziv
je primila njegova sekretarica, koja mu je rekla da ne preduzima
ništa i ostane kraj telefona. Dva sata kasnije Don Luisu je bilo
naređeno da celu stvar zaboravi i pusti zarobljenog Nemca.[8]

245
 SIVI VUK

Sledećeg meseca, u jednoj poruci za FBI iz Buenos Airesa stajalo

je: „Lokalna štampa ukazuje na to da je pokrajinska policija izvršila
raciju u nemačkoj koloniji Vilja Gesel u potrazi za ljudima koji su
možda u potaji ušli u Argentinu pomoću podmornice i tokom
pretrage pronađen je kratkotalasni primopredajnik. Pretresene su
i druge zgrade u blizini plaže, ali niko nije uhapšen"[9]

J □ Š J E D A N M O R N A R S A B R O D A Admiral Graf
Spe priseća se tog iskrcavanja. Podoficir Hajnrih Bete, o čijoj se
kasnijoj ulozi u Hitlerovom životu opširno govori u 23. poglavlju,
razgovarao je s izvesnim kap. Manuelom Monasteriom 1977, kada
je Bete živeo u obalskom gradu Kaleta Olivija u Patagoniji pod
lažnim imenom Pablo Gloknik (bio je takođe poznat i kao Huan
Paulovski). Bete je jednog dana popravio Monasteriova kola pošto
su se pokvarila. Kapetan i bivši podoficir Kriegsmarine odmah su se

F.B.I. RADIOGRAM
Ut. H>aAo> ..

* DECODED COPY
Uf. Mtttttord-
Itr. Jaa«« - .
Mr. Q ttlu T m m č ,
Mr. M.» .« ... V ;.
Hl» /
FROM BUENOS k\m% ________________ _ J

RE R E P O R T S ^ f t E R IN ARGENTINA* LOCAL PRESS REPORTS INOICATE PRCiVfi«^

CiAL POLIOS AiiTHEKT RAIDED GERMAN COLONY LOCATEO VILLA CESSEL,,
5ENERAL MADAKUCA, LOOKING FOR INDIVIDUALS WHO POSSIBULENttREO A R
CEX-
TINA CLANDESTINELY VIA SUBMARINE AND DURING SEARCH OF y ftep SBORT tiAVE
RECEIVING 'AUO TRANSMlTTt-NG SET FOUND • OTHER PREMISES ALONG BEACH NEAi
SAME AREA SEARCHED BY AUTHORITIES BUY NO ARREGTS HADE. INVESTIGATION *
VICINITY VERONICA ARGENTINA REVEALED EXISTENCE OF SEVERAL FARMS RE0ENt>
LV PURCHASED BV PRO NAZI GERMANS BUT NO INDICATION OF RECENT UN I DENT
FIED G&RMAW ARRIVALS* ^ P / .... T 2 **? k V .

■rjiUN OE kL I UEl n aOTUAL UE000E AWAITIkS Cp^KRlJATiQ^iroF WVESTKyffljW

T RECEI VED J “ ■ <„ r .i #ww
m ^ i M S H y sT
contained in the above meaeege ia ta b e
O7 u ie wggested that i t te suitably p a r e g tig a g ^ S a S J2 L S S L
** ' order to protect "the Bureau*» cryptographic cyete&e.
k

IZVEŠTAJ FBI ZABELEŽEN u avgustu 1945, potkrepljen argentin­

skim policijskim dosjeima, o iskrcavanju kod Nekočee i sistemu
podrške koji je čekao Hitlera..

2 4 6
 SIVI VUK PATAGON IJE

sprijateljili, i u više navrata, uz boce vina i lokalne plodove mora,

nekadašnji mornar je pričao o vremenu koje je proveo kao Hitlerov
družbenik u izgnanstvu. Bete je rekao da je izbegao iz kandži Bo-
rmanove organizacije posle Hitlerove smrti u Argentini; i da je ži-
veo povučeno na obali, radeći povremeno kao mehaničar, čime se
bavio dok je bio član posade broda Admiral GrafSpe.[ 10]
Sećanja podoficira Betea na uplovljavanja podmornica u suštini
su nalik onome što su ispričali Sulc, Detelman i Breneke, ali njegov
opis mesta gde je iskrcavanje obavljeno znatno se razlikuje (videti
mapu na strani 243). Bete je govorio da je oblast iskrcavanja bila
udaljena „nekoliko sati“ putovanja po neravnim drumovima od
grada Puerto Madrin, koji se nalazi mnogo južnije nego Nekočea.
Bete se prisetio kako je 28. jula uputio kamione do dogovorenog
mesta na obali, u koje su tamo bili utovareni brojni sanduci dovezeni
do obale sa dve podmornice. Kamioni su odvezli sanduke do dva
velika skladišta gde su oni bili brižljivo istovareni. Kasnije, iskrcalo
se sedamdesetak ljudi. Po Beteovom mišljenju, „tovar je očigledno
bio veoma vredan, a ljudi koji su prispeli nisu bili obični mornari
kao [on sam], već kako se činilo, pripadnici hijerarhije Trećeg
Rajha“. [10a]
Možda se čini da su to priče o istom iskrcavanju, ali postojale su
zapravo dve takve misije: jedna kod Nekočee, kada je doputovao
Hitler, i druga dalje na jugu, kada je istovaren plen kojim će biti
finansirana njegova budućnost. Ingeborg Šefer, ženu poručnika
Hajnca Šefera, komandanta podmornice U-977, koja se predala
kod Mar del Plate 17. avgusta 1945, pitali su 2008. godine da li je
njen muž doveo Hitlera u Argentinu. Gospođa Sefer je odgovo­
rila: „Ako ga i nije doveo on, postojale su još dve podmornice
koje su mogle da ga dovezu, a [moj muž] im je možda dao hranu
i takve stvari, pošto su ostali nastavili do Puerto Madrina.“ Iako
su njeni komentari donekle uvijeni, ona je očigledno bila svesna
prisustva drugih nacističkih podmornica u argentinskim vodama
u isto vreme kada je tamo bila i U-977, a te je informacije mogla
da dobije samo od svog muža.] [l l] Seferova podmornica U-977 je
bila tip VI1C iz U-Flotile 31. Saveznici su smatrali da je Argentina
van dometa te manje klase podmornica, ali ostaje činjenica da je
Šefer stigao do Mar del Plate. Međutim, Puerto Madrin je zaista bio
van njegovog dometa; više od 800 kilometara u vazdušnoj liniji, i
mnogo više ako se prati linija obale. Svedočenje Ingeborg Sefer, kao

24-7
SIVI VUK

i drugi dokazi iz dokumenata argentinske mornarice, jasno ukazuju

na to da su postojale dve zasebne grupe podmornica.
Jedan par su činile U-880, koja je verovatno prebacila Fegelajna
na tegljač kod Mar del Plate 23. jula, i U-518, za koju se veruje da je
iskrcala Hitlera kod Nekočee 28. jula. Obe su bile podmornice tipa
IXC iz U-Flotile 33, dovoljno velike da prevezu i putnike i teret (baš
kao i U-530 i U-1235).
U drugu grupu je spadala i podmornica U-530, koju je por.
Oto Vermut 10. jula predao kod Mar del Plate — dve nedelje
pre podmornice koja je dovezla Hitlera. Ova podmornica je bila
u groznom stanju i na njoj nije bilo ničeg vrednog; moguće je da
je već istovarila teret kod Nekočee za Estanciju Moromar. Izveštaj
0 Vermutovom isleđivanju — preveden s nemačkog na španski,
te konačno na engleski u američkoj mornarici — veli da je on
razmatrao mogućnost da pristane kod „Miromara“ pre odluke da
se preda kod Mar del Plate. Rekao je da je krenuo iz Kristijansenda
3. marta 1945, i nastavio do Hortena u fjordu Oslo, u Norveškoj,
gde je iz nekog razloga koji „nije naveo“ ostao dva dana (moguće da
bi utovario teret). U-530 nije imala torpeda, oružje niti municiju;
za razliku od nje, U-977 je nosila svoj čitav komplet naoružanja
1 torpeda kada se predala 17. avgusta — punih pet nedelja posle
U-530. Vermutovo pominjanje „Miromara“, i činjenica da se ra-
tosiljao torpeda kako bi napravio mesta za tajni tovar, ukazuju na to
da je možda imao šta da krije pred svojim islednicima.[l2] Odbio
je da kaže je li U-530 bila sama ili nije, ali kazao je da je postupao po
direktnim naređenjima iz Berlina i da je poslednji direktan kontakt
imao 26. aprila. Vermut je rekao kako ne zna za druge podmornice
koje bi se zaputile prema Argentini, ali ako je već trebalo da dođu,
stigle bi u roku od nedelju dana posle njegovog dolaska.[13]

S V E D D Č E N J E I N G E B D R G Š E F E R ukazuje na to
da je drugu grupu podmornica, odgovornu za iskrcavanje blizu
Puerto Madrina koje je opisao Hajnrih Bete, možda pratila pod­
mornica U-977 njenog muža pod punim naoružanjem, koja je pošla
iz Kristijansenda 2. maja 1945 — dan pre isplovljavanja podmor­
nice U-530.1 U-530 i U-1235 iz Gruppe Seewolf imale su domet za
iskrcavanje na najjužnijim tačkama. Prisustvo druge grupe od tri
podmornice takođe je nagovešteno u dva zasebna televizijska in­
tervjua koji su održani u Buenos Airesu sa Vilfredom fon Ovenom.

2 4B
 SIVI VUK PATAGDNIJE

Oven je bio lični ađutant za štampu ministra propagande Jozefa

Gebelsa između 1943. i 1945. godine. On je pratio Legiju Kondor
u Španiji kao ratni izveštač i poznavao je gen. Vilhelma fon Faupela
iz Ibero-američkog instituta. Oven je 1945. počeo da se krije pod

Ur. I . A . T *sua_
Ht. ČU«* *
Mt. Cuttiy
M r . C U v t a ______ _

M r . K l «hol»

FBI. RADIOGRAM M r. R o m b
Hr. T n w
M » . Cttroa
j

M r . E | * a ___________
. M r . M *ndaa * '•
DECODED COPY Mr.
Mr. Quitu» Ttaua^.
Mr. » m m y
J J L » Q»ady - :

FROM BUENOS AIRES

- . . / <*/ ., .-T. . , '
REPORT*'HITJ£$ »N ARGENT IRA» _QATA AVAILABLE T H IS OFFICE CONTAINEOs ^ V ^
IN REPORT OF SPECIAL A G E K T ■ H H H H H B I «JULY 1© ENTITLED SURRENDER %
OF GERMAN SUU 0 5 JO. MAR UCL PLAT*. COHCEnwiWe RUKOR RE LAND IHO a.
SAN JULIAN, A R S C N T l r l A , m B M | M B | H B T H E R e NO« REPORTS HE - P
DISCOVERED T«0 SETS FVOT PR I MT3 LEADING IN ONE OIRECTION ONLY
fROM HIGH WATER MARK THEN ACROSS MUD FLATS TO SHORE PROPER N E A R ^ / V
S'*
SAN JULIAN. AT POINT WHERE FOOT PRINTS ENDED TIRE MARKS FOUND v? vt.< Ä
INDICATING CAR HAD BEEN TURNED AT RIGHT ANGLE TO SHORE. F O O T - ' ^ ;
PRINTS MUST HAVE BEEN MAOE ABOUT JUNE «5 WHILE FLATS C O V E R E D * ITH. ' V
FLOOD WATERS AS AREA FROZEN THIS T I&E OF YEAR* EFFORTS BEINC
MADE TO TRACE CAR. INQUIRIES CONTINUING AT VERONICA. .1 * \

RECEIVEO

•v.: -:Vr

/ fjjLt tha intelligence conteined in the above neeeage li to tt dieeeainated

it,fJ/ \ outside the Bureau, it is suggested that it be suitably paraphrased in
( , ^ordsn to-.prfftebt the Bureau’s cryptographie systems.
•„ .!»•> ** 3 .
\ • "V v V
IZVEŠTAJ IZ FBI u Buenos Airesu zabeležen u avgustu 1945, u vezi
sa dolaskom podmornicom u Argentinu.

249
SIVI VUK

lažnim imenom i pobegao je u Argentinu 1951. godine; kao pre­

dani nacista, proglašen je personom non grata u ambasadi Savezne
Republike Nemačke u Buenos Airesu. Pre nego što je umro 2008,
Ovena su pitali za „flotu“ nacističkih podmornica koje su došle u
Argentinu 1945. U dva navrata — jednom pred jednim argentin­
skim piscem, i ponovo pred britanskom TV ekipom — on je od­
govorio, naizgled omaškom: „Ne, bilo ih je tri, samo tri.“ Njegovi
intervjui su zaokolišni i takvi da ukazuju kako je on znao mnogo
više nego što je bio voljan da kaže, ali kad su posredi bile tri pod­
mornice, izgledao je sasvim lucidno. [I3aj
U jednom memorandumu argentinske vlade od 14. oktobra
1952, pisalo je:

Stavljam vam do znanja da su naši agenti [imena obrisana]

pronašli kod Ascočinge, u planinskom regionu pokrajine
Kordoba, farmu na Sero Negru, koju je pribavio jedan bi­
vši oficir iskrcan sa podmornice U-235 [sic] u pomorskoj
bazi Mar del Plata. Ta podmornica je, zajedno sa drugim
nemačkim podmornicama, došla u Patagoniju iz Nemačke
posle zaključenja neprijateljstava.[l4J

Kanadski pisac Vilijam Stivenson takođe pominje U-235:

Javljeno je kako su članovi bratstva počeli da se svađaju

oko novca tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, i to
se činilo verovatno tačnim. Vođa pobune protiv Bormana
bio je opisan kao komandant podmornice U-235. On je
navodno došao svojom lađom do argentinskih voda, iskrcao
tovar ukradenog nacističkog blaga, potopio podmornicu,
tovar unovčio i kupio veliko imanje. [ 15]

Zbrka kod tih izvora u pogledu brojeva U-235 i U-1235 izgleda

sasvim uverljivo. Sigurno je da je stvarna podmornica U-235, tipa
VIIC, izgubljena sa kompletnom posadom u oblasti zaliva Kategat
kod danske obale 14. aprila 1945, posle napada dubinskim bom­
bama koji je greškom izvršio nemački torpedni brod T-17.[l6] Ne
postoje zvanični podaci o trećoj podmornici pored U-530 i U-977
— a to je mogla biti U-1235 — koja se predala argentinskim vlas­
tima kod Mar del Plate. Međutim, 19. jula 1945, dnevne novine

250
 SIVI VUK PATAGDNIJE

Critica iz Buenos Airesa izvestile su da su još jednu podmornicu

„opkolile lađe argentinske ratne mornarice pedeset kilometara od
obale Mar del Aho“, odmah severno od Mar del Plate. O toj pod­
mornici se više ništa nije čulo.
Pitanje šta se dogodilo s posadom koja se iskrcala iz onih
podmornica koje su radije potopljene nego da budu predate —
moguće, U-518, U-880 i U-1235 — prirodno se postavlja. Uprkos
priči o tome da je komandant najverovatnije podmornice U-1235
(st. por. Franc Barš) preživeo i kupio farmu u Kordobi, gde je još
živeo 1952, ne postoje izveštaji o tome da je posle rata ijedna druga
podmornica izronila u Argentini. [ 16a] Tri podmornice su zajedno
imale ukupno oko 152 člana posade. Najjednostavniji odgovor jeste
da je bilo savršeno moguće raspršiti te mornare među stotinama
nemačkih zajednica raštrkanih po celoj Patagoniji. Moguće je za­
misliti da je izvestan broj njih više voleo takve izglede od povratka
u uništenu, izgladnelu, okupiranu Nemačku, naročito ako su im
porodice stradale u vazdušnim napadima ili su sada bile izgubljene
negde u Sovjetskoj zoni. Mnogo mračnije alternativno objašnjenje
jeste da su oni možda likvidirani ubrzo po dolasku. Na kraju krajeva,
u Argentini niko nije tragao za njima, baš kao što niko nije tragao za
Hitlerom, Evom Braun, Hermanom Fegelajnom, ili glavnim umo­
vima koji su skovali plan bekstva, Martinom Bormanom i Hajn-
rihom „Gestapo“ Milerom. Bormanova i Milerova krajnja beskru­
puloznost uopšte se ne dovodi u pitanje; a Fegelajn je službovao
u Rusiji kao komandant SS jedinica angažovanih u „antipartizan-
skom“ ratovanju iza linije fronta.

G O D I N E 1 9 4 5 . N I J E BILD NIČEG KDNTR D-

V E RZ N □ G u zamisli o tome da nemačke podmornice u potaji
operišu duž obale Argentine. Mogućnosti za to navedene su u pis­
mu koje nosi datum još od 7. avgusta 1939, od kap. Ditriha Nibura,
pomorskog atašea u ambasadi u Buenos Airesu, koje je ovaj uputio
svom špijunskom kontroloru u Berlinu, gen. Fon Faupelu: „Stra­
teška situacija na patagonijskoj obali i Tijera del Fuego izvanredno
pogoduje postavljanju baza sa zalihama za [površinske] napade i
podmornice.“ Argentinski kongresmen Silvano Santander koji je
lovio naciste nimalo nije sumnjao da su takvi planovi sprovedeni u
delo: „Te [kontaktne tačke] su uspostavljene, i služile su da obez-
bede gorivo za nemačke podmornice i napade. Tolerisanje ovoga

25 1
SIVI VUK

od strane argentinskih vlasti izazvalo je brojne proteste savezničkih

vlada. Kasnije, posle poraza nacista, te su se baze koristile i da bi
mogle pristizati tajanstvene podmornice, donoseći i ljude i brojne
dragocenosti.“[l7] Savezničke obaveštajne službe bile su svesne
takvih mogućnosti makar od 1943, kada su Amerikanci počeli ak­
tivno da tragaju za bazom namenjenom snabdevanju podmornica
gorivom i namirnicama, u blizini svetionika kod San Antonija. [18]
Dvadeset drugog maja 1945, po okončanju rata s Nemačkom,
argentinsko Ministarstvo spoljnih dela izvestilo je mornaricu o
„prisustvu nemačkih bojnih podmornica u vodama Južnog Atlan­
tika, koje su pokušavale da dođu do japanskih voda“; a 29. maja,
argentinska mornarica je izvršila protivpodmorničke operacije u
Magelanovom moreuzu kako bi sprečila da podmornice prelaze iz
Atlantskog u Tihi okean.[l9] To nije sprečilo saobraćaj. Savezna
policija je izvestila da su se 1. jula 1945. dve osobe iskrcale iz pod­
mornice blizu San Hulijana, na atlantskoj obali blizu južnog vrha
Argentine i Magelanovog moreuza. Dva Nemca su doveslala do
obale u gumenom čamcu gde ih je sačekao „neko ko je imao je­
drilicu“ Policija je tvrdila da se podmornica snabdela gorivom iz
„buradi skrivenih duž obale“.[20] Takve priče nisu bile ništa novo.
U januaru 1945, Stenli Ros, koji je bio dopisnik iz Buenos Airesa
za Prekomorsku informativnu agenciju, javio je da su nacističke
podmornice pojačale svoje aktivnosti donoseći „milione dolara
u nemačkom ratnom plenu na ovu hemisferu kako bi se ovaj tu
čuvao sve dok nacistički lideri ne dođu u situaciju da mogu da ga
koriste“ Ros je dalje napisao:
Jedna nacistička podmornica je izronila na površinu blizu
argentinske obale kod Mar del Plate. Primećeno je da je
na tegljač Delfino linije u vlasništvu Osovine utovareno
četrdesetak sanduka, a primećen je i Vili Koen, načelnik
lationoameričkog odeljenja nemačkog Ministarstva spolj­
nih dela. Dok je podmornica čekala da ga vrati, Koen, koji je
nekada vodio Nacističku partiju u Čileu, sastao se u Buenos
Airesu s ključnim nacističkim agentima i saradnicima.[2l]
U julu 1945, Koen se već vratio u Argentinu, pošto se pridružio
Fegelajnu na poslednjem putovanju podmornice U-880 iz Fuerte-
venture.[22]

252
 SIVI VUK PATAGONIJE

PUK. RDMULD BUSTDS KDMAN DDVAD JE

argentinskom obalskom jedinicom protivavionske zaštite kod Mar
del Plate za vreme južne zime 1945. Početkom juna, nadređeni su
mu naredili da pokrije široku teritoriju obale između Mar del Plate
i Mar Cikite, kako bi se suprotstavio svakom pokušaju nemačkih
podmornica da pristanu i iskrcaju se; ako se iko bude iskrcao, on
je trebalo da zarobi što više prispelih. „Moja grupa je morala da
pokriva oblast blizu lagune Mar Čikita, nekoliko kilometara sever-
no od pomorske baze. Imali smo devet topova; bili smo spremni da
otvorimo vatru. Jedne mračne noći sam video odbleske svetiljki s
mora prema obali, [usmerene] prema mestu blizu našeg položaja.
Stupio sam u kontakt s vođom naše grupe. Kada je on stigao na
naš položaj, svetla su nestala“, ali kada se komandant pripremao da
pođe, ponovo su počela da se pojavljuju.
Pošto sledečih noči više nije bilo svetlosnih signala, cela ope­
racija je bila svedena na osmatranje, a dosje klasifikovan kao „tajni“
u kom se izveštavalo o tim događajima, prosleđen je admiralu koji
je bio najviši u lancu komande. Bustos se setio i drugog incidenta
s kraja juna:

Jedan moj vojnik je pronašao pećinu dubine gotovo tri me­

tra. Ustanovili smo da je neko u toj pećini postavio tri
drvene police, deset ili dvadeset centimetara iznad najvišeg
nivoa plime. Na policama su bile konzerve, velike kao kon­
zerva za pivo, bez ikakvih oznaka osim jednog slova. U prvoj
koju smo otvorili bio je hleb, a u sledećoj table čokolade.
Pomislio sam kako je u ostalima takođe hrana i piće. Tada
mi je palo na pamet da je to mesto za snabdevanje namir­
nicama podmornica ili članova posade koji su se u potaji
iskrcavali u toj oblasti. Snimili smo fotografije i napisali de­
taljan izveštaj. Uklonili smo konzerve i police. Ne znam šta
se kasnije desilo s tim dokazima.

Naknadno, penzionisani pukovnik je pomislio kako je bilo

čudno što lokalna štampa nije pominjala te događaje, s obzirom na
to da su „svi u tom kraju o njima pričali“.
Puk. Bustos je nekoliko nedelja kasnije, 10. jula 1945, bio prisu­
tan kada je podmornica U-530 stigla u Mar del Platu. „Kad smo se
tamo ukrcali, pažnju su mi privukle dve stvari: gadan smrad u lađi

253
SIVI VUK

(iako su sva vrata bila otvorena), i to što smo pronašli konzerve

istovetne s onima koje smo videli na plaži.“[23]

S P O S O B N O S T N E M A C A D A D T P R E MA J U po­
dmornicama ljudstvo i teret, u ambicioznim razmerama i na dugim
udaljenostima, svakako je potrajala do završnih sedmica rata. In-
trigantan dokaz za to bila je podmornica U-234, koja je isplovila
iz Kristijansenđa 25. marta 1945. Bila je to lađa tipa XB za postav­
ljanje mina; sa 2.710 tona nosivosti kada je bila pod vodom i pot­
puno natovarena, ta ma­
lobrojna klasa koju je čini­
lo samo osam podmorni­
ca predstavljala je klasu
najvećih podmornica ko­ Stale" Asfcs Embassy'There H
je su ikada bile sagrađene. taanch Inquiry ini# It
WASHINGTON, July 17*£>~Th«
U ovom slučaju, odrediš­ State Department is going to check
11* on a report that Adolf Hitler
te podmornice U-234 bio and Eva Braun are hiding out In
je Japan, a ona nije nosila It directed the 0. S, Embassy In
Buenos Aires to follow up a Chi«
mine, već desetak speci­ cago Times story from Montevideo
jalnih putnika i 240 tona which said Hitler and his alleged
wife have found haven in Patagonia..
specijalnog tovara, plus Argentina has assured other allied
governments that it would not har­
dovoljno dizel goriva i na­ bor Axis war criminals.
The Chicago Times story was from
mirnica za putovanje u tra­ correspondent Vinfeent DePascat He
said fc* was virtually «certain that
janju od šest do devet me- Hitler and the woman he is supposed
to have married in Berlin’s last days
seci. Tovar je obuhvatao i "are on an immense. German-owned
jednog upakovanog mlaz­ estate in Patagonia”
“The pair reportedly landed on a
nog lovca Meseršmit Me lonely shore from a German sub*
marine which supposedly returned
262, navođenu jeđriliča- to surrender to the allies* DePascal
wrote.
rsku bombu Henšel Hs Other stories have had Miller put
to death on his own orders. Some
293, uzorke najnovijeg Germans claimed to have seen his
and Eva Braun's burning bodies in
električnog sistema za na­ Berlin, Allied sources have not
agreed definitely on what happened
vođenje torpeda, mnogo to them. ■
tehničkih crteža, i više od
pola tone uranijum oksi­ ČLANAK AP objavljen u listu Lewis­
da. Među putnicima su ton Daily Sun, 18. jula 1945: Jedan od
bili gen. Luftvafea Ulrih mnogih novinskih izveštaja koje su
Kesler, dva japanska po­ američke vlasti shvatale krajnje ozbiljno,
morska oficira i civilni in­ o tome da su se Hitler i Eva Braun iskr­
cali iz podmornice na obalu Argentine i
ženjeri i naučnici; među
da žive u srcu Patagonije.

2 5 4
 SIVI VUK PATAGDNIJE

potonjima je bio i dr Hajnc Slike, specijalista za radar, infrarcrvene

uređaje i protivmere, koji je bio direktor opitne laboratorije Krieg-
smarine u Kilu (kasnije su ga regrutovale Sjedinjene Države u Ope­
raciji Spajalica), kao i August Bringevalde, zadužen za prouzvodnju
Me 262 u Meseršmitu.
O sudbini podmornice U-234 odlučiće još jedan od sporazuma
Martina Bormana s američkim obaveštajcima po principu „štapa
i šargarepe.“ Prvog maja 1945, st. por. Johan-Hajnrih Feler je ot­
vorio zapečaćena naređenja koja su mu nalagala da se zaputi prema
istočnoj obali Sjedinjenih Država. Trebalo je da svoj tovar preda
američkoj mornarici, ali naređeno mu je i da ne dozvoli da neke
stvari padnu u američke ruke. Borman je morao da održava bez-
bedne veze za komunikaciju, pa je komandant podmornice bacio
u more svoju opremu za šifrovanje, Kurira i T43, kao i sva doku­
menta u vezi s Enigmom. Četrnaestog maja USS Saton je preuzeo
komandu nad podmornicom U-234 i odveo je do mornaričkog
brodogradilišta u Portsmutu.[24]

D ESETINE SLU Č A JE V A PRIMEĆENIH P O D ­

M O R N I C A u blizini Argentine verno su zabeležene u poli­
cijskim i pomorskim dokumentima. Mnogi od njih zbili su se u
ključnom periodu između 10. jula 1945, kada se podmornica tipa
1XC U-530 predala kod Mar del Plate, i 17. avgusta, kada se pod­
mornica tipa VIIC U-977 predala u istoj toj argentinskoj pomor­
skoj bazi. (Navodno, podmornici U-977 trebalo je šezdeset šest
dana da preplovi Atlantik, sve vreme pod vodom, a U-530 je to
izvela za šezdeset tri dana.)
Dvadeset prvog jula, samo nedelju dana pre iskrcavanja kod
Nekočee kada je tamo prispeo Hitler, načelnik generalštaba ar­
gentinske mornarice, adm. Hektor Lima, izdao je naređenje da se
„Povuku sve obalske patrole". [25] To naređenje, od najvišeg ešelo-
na vojnih vlasti, praktično je otvorilo obalu Argentine za iskrca­
vanja koja su opisali ljudi sa broda Admiral Graf Špe. Ali uprkos
tome što je mornarica opozvala poteru, izveštaji o podmornicama
kraj obale i dalje su pristizali. Došlo je do odlučnog zataškivanja od
strane visoko kotiranih pripadnika vojnih vlasti, kako bi se stekao
utisak da su U-530 i U-977 bile jedine „stvarne“ nacističke pod­
mornice koje su uspele da pređu preko Atlantika. Kolumnista Dru
Pirson iz Belovog sindikata napisao je 24. jula 1945:

255
SIVI VUK

Duž obale Patagonije, mnogi Nemci su vlasnici zemljišta,

a tamo postoje luke doboljno duboke da u njih pristanu
podmornice. A ukoliko su podmornice mogle da stignu do
argentinsko-urugvajskih voda iz Nemačke, a definitivno
jesu, nema nikakvog razloga za pomisao da nisu mogle da
produže još malo na jug, do Patagonije. Isto tako, nema
razloga da se ne pomisli kako Hitler nije mogao da bude u
nekoj od njih.[26]

U oktobru 1945, iz svog izgnanstva u Rio de Žaneiru, Raul

Damonte Taborda — bivši predsedavajući argentinskog kongres­
nog komiteta o nacističkim aktivnostima i bliski saradnik Silvana
Santandere — rekao je kako smatra da je moguće da je Adolf
Hitler u Argentini. Damonte je rekao da je „ukazano“ na to da su
podmornice mimo U-530 i U-977 završile na dnu mora pošto su
ih potopile njihove posade kada su stigle do argentinske obale; u
njima su „van svake sumnje“ prevezeni političari, tehničari, ili „čak
možda i Adolf Hitler “.[27]
Če Gevarin otac, Ernesto Gevara Linč, koji je bio aktivan an-
tinacistički „komandos“ u Argentini tokom tridesetih i četrdesetih
godina dvadesetog veka, takođe je bio ubeđen u to: „Nedugo pošto
je nemačka armija bila poražena u Evropi, mnogi nacisti najvišeg
ranga došli su u našu zemlju i ušli kroz morsko odmaralište Vilja
Gesel, koje se nalazi južno od Buenos Airesa. Oni su došli u neko­
liko nemačkih podmornica“. [28]
Kada su ga autori pitali za podmornice nedavno, 2008. godine,
argentinski ministar pravde, Anibal Fernandes, rekao je jednostav­
no: „U Argentini je 1945. godine sve bilo moguće.“

2 56
 19. poglavlje

P r a v a c : Pa t a g ó n ij a

IZGNANICI S U PROVELI SAMO JE D N U NOĆ

na estanciji Moromar. Njih dvoje su se svakako najpre okupali i pokuša­
li da se otarase upornog smrada iz podmornice. Fegelajn je obezbedio
više kompleta odete za putovanje i sada je organizovao da se njihova
stara odeća spali. Hitler i Eva su boravili u zasebnim sobama. Na to­
aletnom stolu u Evinoj spavaćoj sobi bio je njen omiljeni parfem, Sanel
br. 5; boca viskija Kanejdijen klab u posudi s ledom, zajedno sa čašom;
paklica cigareta Laki štrajk i srebrna tabakera — koju Fegelajn nije sti­
gao da izgravira njenim prepoznatljivim monogramom , , E B t e zlatni
Danhilov upaljač„junik.“
Travnato uzletište kod ranča bilo je napravljeno 1933, ubrzo
pošto je Karlos Ajdaho Gesel kupio imanje. Sledećeg jutra, 30. jula
1945, Hitler, Eva i Fegelajn, zajedno sa kujom Blondi, ukrcali su se
u isti onaj dvokrilac Kertis argentinskog ratnog vazduhoplovstva koji
je pokupio Fegelajna kod Mar del Plate. Danas će prevaliti poslednju
deonicu putovanja koje je potrajalo mesecima i pokrilo gotovo trećinu
puta oko sveta, iz Berlina pretvorenog u bojište i ruševine do sveta
nepreglednih, tihih prostranstava.
Iako su Hitlera iscrpno upoznali sa tim koliko je Patagonija ogrom­
na, to saznanje je bilo teorijsko, i za vreme dnevnog leta na zapad
on je bio zapanjen spektakularnim prizorom koji se prostirao ispod
njega. Posle leta koji je trajao najmanje tri i po sata, Kertis Kondor
se spustio na još jedno travnato polje odmah izvan varoši Neuken na
severu Patagonije. Niko od putnika nije hteo da izađe iz letelice dok
se primicala mala kamionska cisterna, a pilot je nadzirao grupu ljudi
u uniformama ratnog vazduhoplovstva dok su je ovi punili gorivom.
Tako natankovan, Kondor se ubrzo ponovo vinuo u vazduh i zaputio

257
SIVI VUK

na jugozapad, dok su troje putnika s desne strane aviona kroz prozore

posmatrali veličanstvene Ande prekrivene snegom u sjaju popodnevnog
sunca. Dva sata kasnije, kada je voda jezera Nahuel Huapi svetlucala
ispod njih i dok se primicao sumrak 30. jula, dvokrilac se ponovo spus­
tio, zatruckao po travi i zaustavio se na aerodromu kod San Ramona.
U ovoj oblasti, estancija San Ramon bila je prvo zvanično obe-
leženo i ograđeno imanje. Rane je izolovan, može mu se prići sa­
mo neasfaltiranim putem pored prvog uzletišta San Karlosa de
Bariloče.[l] Porodica princa Štefana cu Šaumburg-Lipea — koji
je bio, zajedno sa svojom revnosno patriotskom princezom, jedan
od redovnih pokeraša u Nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu —
kupila je to imanje još 1910. i još ga je posedovala 1945. Godine
1943, princ Štefan i Vilhelm fon Šen, konzul odnosno ambasador
nacističke vlade u Čileu, pozvani su u Nemačku u cilju učešća u
planu Aktion Feuerland. Napustili su Južnu Ameriku preko Buenos
Airesa, gde su vodili opširne razgovore sa de fakto ambasadorom,
lokalnim milionerom Ludvigom Frojdeom.[2]

PL A N J E BID N A J R A N J I V I J I Z B D G Č I N J E ­
N I C E da je adm. Vilhelm Kanaris iz Abvera bio taj koji je prvi
zapazio estanciju San Ramon, kada ju je sam koristio kao skrovište
1915. godine za vreme bekstva preko Patagonije. Godine 1944,
kada je Borman finalizovao planove za Firerovo bekstvo, Kanarisovo
poznavanje imanja, i Vilje Vinter na Fuerteventuri — koju je os­
novao njegov agent iz Abvera Gustav Vinter — bilo je više nego
opasno. Kanaris je — kao što je pomenuto u 2. poglavlju — već
dugo bio efikasni zaverenik protiv Hitlera. Premda je Kanaris go­
dinama pokrivao svoje tragove, i dalje je bio pod sumnjom Himlera
i SS hijerarhije, koja je, generalno i iz principa, odavno želela da
apsorbuje Kanarisovu vojnoobaveštajnu mrežu pod Glavnu bez-
bednosnu kancelariju Rajha (RSHA). Kanaris je konačno izgubio
sposobnost da ostaje za korak ispred SS i Gestapoa u februaru
1944, kada su dva agenta njegovog Abvera u Turskoj prebegla kod
Britanaca neposredno pre nego što je Gestapo stigao da ih uhapsi
zbog povezanosti sa jednom antinacističkom grupom. Kanaris
nije uspeo da na zadovoljavajući način objasni aktivnosti Abvera
Hitleru, kome je bilo dosta toga da ga nacistička hijerarhija ne
obaveštava pa je naložio SS gen. Hermanu Fegelajnu da nadzire
uvrštavanje Abvera u RSHA. Admiral je smenjen i dodeljen mu je

258
 SIVI VUK PATAGDNIJE

besmisleni posao šefa Kancelarije za komercijalno i ekonomsko

ratovanje. [3]
Umešanost osoblja Abvera u zaveru sa bombom od 20. jula
1944. konačno je dovela do toga da Kanaris bude stavljen u kućni
pritvor; omča se polako zatezala, ali su ga na kraju bacili u lance
u podrum ispod glavnog štaba Gestapoa na Princ-Albrehtštrase
u Berlinu. Sedmog februara 1945, poslali su ga u koncentracioni
logor Flosenburg, ali čak je i tamo neko vreme ostao u životu —
bilo je sugestija o tome kako je čak i tako kasno Himler smatrao da
bi Kanaris mogao biti od koristi u posredovanju sa Saveznicima.
Borman nije smeo da rizikuje da jedan tako potencijalno kredi-
bilni svedok o postojanju skrovišta u Argentini i usputnim stanica­
ma između Evrope i Južne Amerike preživi i padne Saveznicima u
šake. Petog aprila 1945, u Firerovom bunkeru, Bormanov saveznik
SS gen. Kaltenbruner je Hitleru izneo neke veoma teške dokaze —
navodno, „dnevnike“ Vilhelma Kanarisa. Pošto je pročitao neko­
liko strana koje mu je Kaltenbruner obeležio, Firer je pomahnitao
i potpisao poturenu smrtnu presudu. Po direktnom naređenju
Hajnriha „Gestapo“ Milera, SS p.puk. Valter Hupenkoten i SS
maj. Oto Torbek su odaslani u Flosenburg da se otarase te smet­
nje. Devetog aprila ujutro, nag u poslednjem činu poniženja, adm.
Kanaris je obešen o drvenu gredu. Iako se izveštaji o njegovoj
smrti međusobno razlikuju, kraj mu nije došao brzo. Tog popođ-
neva u 16.33, Hupenkoten je poslao tajnu poruku Mileru, šifrovanu
Enigmom, preko Mileru potčinjenog SS gen. Riharda Gliksa.
Od potonjeg se „ljubazno zahtevalo“ da odmah obavesti SS gen.
Milera, telefonom, teleksom ili preko kurira, da je Hupenkotenov
zadatak izvršen kako je naređeno.[4] Jedina glavna figura koja je
mogla da poveže pojedinosti o Hitlerovom bekstvu i skrovištu u
Argentini bila je mrtva.

G D D I N E 1 9 4 5 , N E M C I S U I MALI P D T P U N U
K D N T R D L U nad pristupom San Karlosu de Bariloče i es-
tanciji San Ramon. Niko nije mogao da uđe ili izađe iz te oblasti
bez izričite dozvole tamošnjih nacista visokog ranga. Dvadeset
četvrtog jula, Dru Pirson je napisao u svojoj kolumni koja se pojav­
ljivala u više novina,

259
SIVI VUK

Možda će proći mnogo vremena pre nego ustanovimo da li

su Hitler i njegova nevesta Eva Braun umakli u Patagoniju.
Ta zemlja se sastoji od niza ogromnih rančeva u vlasništvu
nacista gde se gotovo isključivo govori nemački i gde bi Hi­
tler godinama mogao da se lako i uspešno krije. Rančevi u
tom južnom delu Argentine prekrivaju na hiljade hektara
i već su generacijama pod nacističkom [napomena: u toj
oblasti je bilo Nemaca mnogo pre nacističke dominacije]
upravom. Bilo bi nemoguće da se bilo koji pripadnik nekog
drugog naroda osim nemačkog probije u tu oblast i obavi is­
crpnu istragu o Hitlerovom boravištuj 5]

Osoblje na izolovanom imanju San Ramon bilo je danima

zauzeto otkad je unapred dobilo upozorenje da stižu važni gosti.
Dolazak ekipe za bezbednost sačinjene od mornara sa broda
Admiral Graf Spe nedelju dana ranije već je povećao obim poslova,
a dva nova lica priključila su se nedeljnim odlascima u nabavku do
San Karlosa de Bariloče kako bi se osiguralo da prisustvo gostiju
ne odaju govorkanja. Kuvarica na imanju San Ramon, Karmen
Torentuiđi, sigurno je bila temeljno upoznata sa prehrambenim
prohtevima njenih gostiju.[6] Njena s pravom čuvena „Cordero
Patagónico“, patagonijska jagnjetina, za neko vreme je skinuta
s jelovnika, kao i mnoge druge vrste mesa sa tradicionalnog ar­
gentinskog „asada“ ili roštilja. Jelovnik je trebalo da bude bogat
povrćem, ali sa klasičnim nemačkim jelima kao što su knedle od
džigerice i goluždravci (mali golubovi). Ona će kasnije ustanoviti
sta je „njegovo omiljeno" jelo među onima koja će spremati za njega i
ženu koja će mu ubrzo postati supruga.[7] Nemci na imanju primili
su vest o Hitlerovoj „smrti“ u duhu smirene neverice; Karmen se
nije naročito iznenadila kada je, sa čistom i uštirkanom keceljom
preko odeće domaće izrade, bila predstavljena gostima pre večere.
Hitler i Eva Braun su devet meseci boravili u San Ramonu.
[7a] Kontakt sa Martinom Bormanom, koji je još bio u pokretu u
Evropi, bio je sporadičan, ali njegova „Organizacija“ u Argentini fi-
nalizovala je bezbednosne planove za stalno prebivalište prispelog
para. Izgradnja tog privatnijeg i sigurnijeg skrovišta bila je pri kraju;
ime mu je bilo Inalko, i bilo je oko devedeset kilometara udaljeno
od San Ramona, na granici sa Čileom, blizu mesta Vilja Angostura.

260
 SIVI VUK PATAGDNIJE

U R S U L A , K Ć E R K A K O J U J E EV A IM A L A S A
H IT L E R O M , stigla je na estanciju San Ramon u septembru 194S.
Šestogodišnja Ursula, sa nadimkom „Uši", doplovila je iz Španije u
brodskoj kabini prve klase; njen teča Herman Fegelajn sačekao ju je
na pristaništu u Buenos Airesu i odveo je da se pridruži roditeljima,
doletevši do piste na bregu iznad ranca istim onim Kertis Kondorom
kojim su i oni doputovali. Ušino postojanje se strogo skrivalo od
nemačkog naroda, upravo kao i odnos njenih roditelja, iako je
ostatak sveta znao za Hitlera i Evu još od 15. maja 1939, kada je
časopis Tajm izneo pojedinosti o tome kako je „tamnokosoj, jedroj
Evi Braun, staroj 28 godina, kiriju za stan, kao i obično, platio njen
stari prijatelj u Berlinu... Eva Braun se poverila prijateljima kako
očekuje da se njen prijatelj [Adolf Hitler] venča s njom u roku
od godinu dana.“ [7b] Nije bilo suđeno da se tako dogodi. Hitler
je smatrao kako njegov uticaj na javno mnenje zavisi od toga da
ga svi sagledavaju kao čoveka koji je potpuno posvećen sudbini
Nemačke. Dete je navodno rođeno u San Remu, u Italji, veče pred
Novu 1938. godinu.[8] Roditelji devojčicu nisu videli od 11. aprila
1945, poslednjeg dana tajnog trodnevnog puta u Bavarsku gde su
posetili Uši, kako su oboje mislili, možda poslednji put. Hitlerov
dvojnik Gustav Veber je sigurno pokrivao Firera dok su njih dvoje
u potaji bili na putu. [9] Plavokosa devojčica koju su uglavnom po­
dizali dalji rođaci Evine majke, provodila je brojne srećne sate u
Berhtesgadenu gde se igrala sa Gitom, kćerkom Evine drugarice
iz detinjstva Herte Šnajder, i često je bila fotografisana i snimana
filmskom kamerom. Posle rata, za nju se govorilo da je bila sestra
Gite Šnajder ili kćerka Hermana Fegelajna i Gretl Braun — iako je
njihova kćerka jedinica, Eva, rođena tek pošto se rat završio. Uši
nije bila niti jedno niti drugo. [ 10] Godine 1945, ona se možda do­
nekle služila španskim; godine 1943, Borman je svakako uredio da i
ona i njeni staratelji (njena „porodica") dobiju španska dokumenta, i
po njegovim uputstvima „porodica" je dobar deo 1944. godine provela
učeći jezik.
Kada je Uši u septembru 1945. stigla u Argentinu, Eva Braun
je ponovo bila trudna — ,,u poslednjoj misiji za Hitlera“ — pošto
je zatrudnela u Minhenu, u martu 1945.[ li] Njih dvoje su i dalje
živeli nevenčano, a među ljudima u bunkeru pronosile su se gla­
sine o njenoj trudnoći. (Zapravo, bila je to njena treća trudnoća;
rodila je mrtvorođenče 1943. godine. Porodio ju je August Šulten,

26 1
SIVI VUK

ginekolog i glavni lekar u minhenskoj bolnici Krankenhauzen Li-

nks. Kasnije iste godine, on je poginuo u saobraćajnoj nesreći. [ 12]
Pošto je porodica sada bila bezbedna u Argentini, a Evin zet Herman
Fegelajn pri ruci da je preda mladoženji, privatna katolička kapela
u San Ramonu bila je savršeno mesto za njihovo stvarno venčanje.
(Dubleri su se navodno „venčali“ u bunkeru 29. aprila 1945. — više
od dvadeset četiri sata pošto je pravi par pobegao iz Berlina. Osim
Bormana, nije bilo preživelih svedoka te ceremonije.)
U martu 1946, zaposleni na imanju San Ramon sazvani su na
sastanak i rečeno im je da su njihovi gosti tragično stradali u saobra­
ćajnoj nesreći blizu imanja. Upozoreni su da o njima nikada više
ne govore.[13] Trag u Patagoniji je trebalo da se ohladi; ne samo
što su Hitler i Braunova bili „mrtvi“ u berlinskom bunkeru, već su
sada ponovo bili „mrtvi“ i u Argentini. Ako ikome uspe da sledi
Hitlerove do Argentine, tamo će zateći samo još priča o leševima
ugljenisanim do neprepoznatljivosti, ovaj put u sudaru automobila.

B R I T A N S K A I A M E R I Č K A V L A D A su izložile argen­
tinske vlasti jakom pritisku kako bi ove izručile natrag u Nemačku
sve preostale pripadnike posade broda Admiral Graf Špe — one
koji nisu pobegli ili nestali — bez obzira na to da li su se venčali
sa tamošnjim ženama. Šesnaestog februara 1946, britanski brod za
prevoz trupa RML Gorski monarh, u pratnji HMS Ajaksa (jedne od
krstarica Kraljevske mornarice koje su oterale lađu Admiral Graf
Spe u urugvajske vode decembra 1939), prispeo je najpre u Buenos
Aires, a zatim i u Montevideo, kako bi prevezao nemačke mornare
kući. Argentinske vlasti su predale više od devet stotina ličnih
knjižica (vojnih iđentifikacionih isprava) u nekoliko poštanskih
džakova. Ukrcavanje je bilo haotično, Gorski monarh je imao na­
ređenja da isplovi što je moguće pre, i niko nije imao vremena da
uporedi isprave sa pojedincima koji su se ukrcali. Uprkos insisti­
ranju Saveznika, mnogi oficiri i ljudi sa „džepnog bojnog broda“
jednostavno su nestali u Argentini. Dokumenta su bila upoređena
s ljudstvom tek tokom dugog putovanja do Nemačke. Govorkalo
se da je među njima bilo i osamdeset šest članova podmorničkih
posada, čije prisustvo u Argentini argentinske, američke i britanske
vlasti navodno nisu umele da objasne, pošto su posade podmor­
nica U-530 i U-977 koje su se predale već bile repatrirane preko
Sjedinjenih Država. U stvari, dokumenta u Britanskom nacional-

262
 SIVI VUK PATAGDNIJE

nom arhivu dokazuju da su Britanci identifikovali sve prisutne na

brodu Gorski monarh, i niko od njih nije bio s podmornice — tako
da sudbina ljudstva sa preostale tri podmornice, U-880, U-1235 i
U-518, ostaje nedokumentovana.[14]

„ Š T A U F E N B E R G D V A B □ M B A “ od 20. jula 1944. po-

vredila je Hitlera teže nego što je objavila nacistička propagandna
mašina. Sada je jaka hladnoća patagonijske zime pojačala njegov
„reumatizam“ i on je patio od upale zglobova i kočenja desne ruke,
ali više je uznemiravala činjenica da hirurzi nisu uspeli da uklone
sve ivere hrastovine kojima je bio zasut od stola zahvaljujući kom
je ostao u životu. Stalni pritisak od delića hrastovine koji mu je
bio zariven duboko u nazalnim kostima između očiju izazivao je
akutni neuralgični bol dok je boravio na Estanciji San Ramon. [15]
Hitleru je trebala operacija.[ 16]
Pošto je procenjeno kako bi odlazak u bolnicu u Buenos Airesu
bio previše rizičan po njegovu bezbednost, on i Eva su otputovali
na sever u pokrajinu Kordoba i nacističku bolnicu sa banjom u
Gran Hotelu Vijena, kod Miramara na jezeru Mar Cikita.[ 17] Gran
Hotel Vijenu podigao je jedan agent Abvera, član Nacističke partije
iz ranih dana po imenu Maks Palke, između 1943. i 1945. godine
— u istom periodu kada se gradila i Vilja Vinter na Fuerteventuri i
produžetak uzletišta kod San Karlosa de Bariloče. Palke, sposobni
upravitelj argentinskog ogranka nemačke multinacionalne kom­
panije Manesman, došao je do argentinskog državljanstva tokom
tridesetih godina dvadesetog veka, ali bio je poznat Saveznicima po
svom špijunskom radu u Južnoj Americi. [18]
Građevina se sastojala od osamdeset četiri sobe, medicinske
ustanove sa osobljem koje su činili lekari, bolničarke i stručnjaci
za terapije masažom, velikog bazena za plivanje, biblioteke i trpe­
zarije u koju se moglo smestiti dve stotine ljudi. Svaka soba je
bila opremljena klima uređajima i grejanjem, granitnim podom,
zidovima opervaženim uvezenim mermerom iz Karare, i bronza-
nim svećnjacima. Bili su tu još i banka, vinski podrum, skladište
za hranu, pekara, kasapnica, pogon za proizvodnju električne ene­
rgije i garaže sa sopstvenim zalihama goriva. Među sedamdeset
nameštenika hotela, samo ih je dvanaest bilo domaćih, iz Miramara,
i svi su radili van glavnog kompleksa tako da nisu imali nikakvog
dodira sa gostima hotela. Preostalih pedeset osam nameštenika

263
SIVI VUK

bili su ili iz Buenos Airesa ili iz Nemačke, i svi su govorili nemački.

Pored savremenog telefonskog sistema koji je goste povezivao sa
ostatkom sveta, Gran Hotel Vijena imao je i telekomunikacionu an­
tenu na tornju sa rezervoarem vode, visokom dvadeset metara. Ta
kota, i još jedan toranj dalje niz obalu, omogućavali su opreznim
stražarima da primete kada je hotelu prilazio bilo ko, preko vode,
kopna, ili kroz vazduh.
Mala pijačna varoš Miramar bila je neobično mesto za ogro­
man, krajnje moderan kompleks hotela i banje, kilometrima daleko
od svih magistralnih puteva ili drugih komercijalnih trasa. Palke,
poznat po poslovnom njuhu, napravio je od Manesmana Argentina
izuzetno profitabilnu firmu. Palke je nadzirao otvaranje hotela od
decembra 1945. do marta 1946; onda je otišao. [19] Bivši pukovnik
nemačke vojske po imenu Karl Martin Kriger, „šef obezbeđenja
Vijene“, bio je zadužen za sigurnost hotela. Besprekorna figura,
u okolini poznat po nadimku „Inženjer“, Kriger je doputovao u
Miramar 1943. godine. On je dao sve od sebe da boravak Hitlerovih
u medicinskoj ustanovi učini što udobnijim; imali su ekskluzivni
apartman sa sve prekrivačima, čaršavima, peškirima i posuđem
koje je nosilo monogram AH. [20]
Zajedno sa brojnim tamošnjim pristalicama, Hitler i njegova
žena su često putovali do Balnearije, grada udaljenog oko pet ki­
lometara od Mar Cikite, na čaj. Slikao se sa drugim nacistima vi­
sokog ranga i potpisivao primerke knjige Mein Kampf onima koji
su ga pozdravljali. Jedan svedok tih svakodnevnih susreta rekao je
kako je Hitler često bio „duboko zamišljen“ i kako je govorio: „Sada
sam daleko odavde.“ [21] Hitlerovi su uživali u boravku u eksklu­
zivnom, luksuznom hotelu kraj vode. Jedan njegov telohranitelj
prisetio se da su njih dvoje redovno šetali po obali i da je Hitler
komentarisao divne zalaske sunca.[22] Isprva se činilo da je ope­
racija uklanjanja ivera bila uspešna, ali bol u licu vraćaće se Hitleru
kasnije i mučiće ga u poznim danima.[23]
U februaru 1946, Huan Domingo Peron je na izborima kona­
čno stekao nesputanu vlast kao predsednik Argentine, što je sva­
kako ublažilo sve one latentne strahove od progona kod nekih
odbeglih nacista. Krajem četrdesetih godina dvadesetog veka, i
Hitler se lično prilično slobodno kretao između strateških mesta
u Argentini, oko trougla koji su činili San Karlos de Bariloče; dom
njegovih prijatelja i ranih finansijskih pomagača, Ajhornovih, u La

264
 SIVI VUK PATAGONIJE

Falđi; i Mar Čikita. U sve tri oblasti on je posedovao ogromna pros­

transtva. [24]
U M E Đ U V R E M E N U , MARTIN B O R M A N J E
J O Š B I O U E V R O P I , i kontrolisao izdaleka mrežu u Ar­
gentini. On je bio u redovnom kontaktu sa Ludvigom Frojdeom
preko prenosivog sistema za šifrovanje T43. Isto tako je iskoristio
svoje opsežne veze, među kojima su najvažnije bile one u Vatikanu,
kako bi ostvario svoje planove o izgnanstvu. Posle prerano prekinu­
tog putovanja u Flensburg u maju 1945. (videti kraj 15. poglavlja),
Borman se pet meseci krio u brdima Bavarske pre nego što se usu­
dio da poseti staro srce nacizma, Minhen, bavarsku prestonicu.
J. A. Fridl, bivši član Nacističke partije i viši narednik minhenske
policije koji je Bormana poznavao od najranijih dana, video ga je
tamo u oktobru 1945. Fridl se prisetio da je Borman bio „sa još
nekim ljudima u kolima, parkiranim ispred Spanskog konzulata".
Kada je Fridl prišao automobilu i pozdravio se sa starim drugom,
kratko su proćaskali; Borman je Fridlu rekao kako pokušava da
dobije vizu za ulazak u Španiju.[25]
Borman je boravio u Minhenu do jula 1946, kada je ponovo
primečen, s tim što je ovog puta to učinio čovek koji ga nimalo nije
voleo. Jakob Glas, nezadovoljni bivši Bormanov šofer — otpušten
zbog svađe oko ukradenog baštenskog povrća iz Firerovog ličnog
vrta u Berhtesgadenu — takođe je video svog starog šefa u kolima,
kako se vozi napred, na seđištu do vozača. Kola su se kretala sporo
i Glas je uspeo Bormana dobro da pogleda; ovaj je bio u običnoj,
prilično pohabanoj civilnoj odeći. Kako veli Asošijeted pres, Glas
je rekao: „Bili su još neki ljudi sa njim, ali njih nisam uspeo do­
bro da vidim. Suviše sam bio zauzet zurenjem za Bormanom“.
[26] Glasov izveštaj je naveo američku vojsku da pokrene potragu
za Bormanom od kuće do kuće, ali bez ikakvog uspeha. Došlo je
vreme da se on vrati u svoju ličnu „Alpsku tvrđavu“ gde su ga štitile
dve stotine bivših pripadnika Vafen-SS snaga (videti 21. poglavlje,
stranu 284). Pred kraj leta 1947, došlo je vreme da se Borman
ponovo da u pokret.

U T O M P E R I O D U , FBI je uzimao izveštaje o tome da je

Hitler u Latinskoj Americi krajnje ozbiljno. Hiljade dokumenata
u vezi sa Hitlerom iz tih godina još su klasifikovane pod oznakom
„strogo poverljivo“ s obe strane Atlantika; bez obzira na to, i uprkos

265
SIVI VUK

veoma jakoj cenzuri onih malobrojnih dokumenata koji su postali

dostupni javnosti, neke informacije je moguće napabirčiti.
U jednom izveštaju iz losanđeleske kancelarije Biroa upućenom
direktoru Huveru 5. juna 1947, detaljno se navodi materijal koji je
stigao u kancelariju 16. maja te godine. Poreklo informacije bilo
je prilično naivno locirano ili blizu Buenos Airesa ili blizu Rio de
Žaneira (koje razdvajaju hiljade kilometara), ali je navodno ona
stigla od poznatog i pouzdanog doušnika. Taj doušnik je poznavao
čoveka koji je nekada bio u francuskom pokretu otpora i koji je
posetio Kazino u Rio Grandeu, grad na južnoj obali Brazila odmah
iznad granice s Urugvaj em. Francuz je tvrdio da je video kako Eva
Braun i Adolf Hitler sede za stolom u prepunoj hotelskoj trpezariji.
[27] To je bilo dovoljno da podstakne Huvera da zatraži još pojedi-
nosti.[27a] On ih je dobio preko tajnog kurira, avionom, 6. avgusta
1947, na sedam stranica upućenih iz njegove kancelarije u Rio de
Žaneiru sa naslovom: ,,U vezi s informacijama o Adolfu Hitleru i
Evi Braun.“ Nekadašnji pripadnik francuskog pokreta otpora koji
je poslom putovao u Ameriku i gajio ambicije da počne da se bavi
novinarstvom, saznao je od više kontakata u Latinskoj Americi
kako bi varoš Kazino u brazilskoj državi Rio Grande de Sol mogla
da iznedri nešto zanimljivo. (FBI je iscrpno proverio poreklo svog
doušnika, čije je ime nažalost precrtano perom cenzora.)
Kancelarija FBI u Riju opisala je Kazino kao naselje od „pri­
bližno dve stotine raštrkanih kuća. Većina stanovnika su nemačke
nacionalnosti ili nemačkog porekla“. Agent na terenu je takođe iz-
vestio kako ,,u Kazinu ne može živeti niko osim onih koji su tamo
imali kuće pre nego što je to postala vojna oblast odsečena od ostat­
ka okolnih zajednica. Taj kraj je navodno stekao status zabranjenog
pristupa pred kraj rata u Evropi“. Nije nimalo slučajno da je to bilo
vreme kada se Aktion Feuerland zahuktavala i kada je Borman selio
ljudstvo i materijal. Izveštaj veterana iz pokreta otpora se nastav­
ljao: „Ovo je bila neobična zajednica u smislu da je bilo neophod­
no obezbediti propusnicu kako bi se ušlo u okolinu grada, i štaviše,
tamo stanovništvo čine gotovo stoprocentno Nemci. U toj oblasti
nije bilo trgovačkih radnji i sastojala se od vila, kuća i jednog velikog
hotela, koji je bio preuređen i veoma moderan. Činilo se po njego­
voj veličini da je neprimeren za veličinu zajednice.“ Hotel Kazino je
imao još nešto zajedničko sa Viljom Vinter na Fuerteventuri i Gran

266
 SIVI VUK PATAGONIJE

Hotel Vijenom u Miramaru: veoma veliku radio antenu, u ovom

slučaju, paralelno sa tlom i obezbeđenu ogradom.
Covek iz pokreta otpora je rezervisao hotel unapred (i istovre­
meno uredio da dobije propusnice za tu oblast) kao deo grupe,
još jednim Francuzom, Rusom, Nikaragvancem, Australijancem
i Amerikancem. Navodno, tamo su išli kako bi tri noći proveli za­
bavljajući se, što je obuhvatalo i izvođenje Les Sylphides, slavnog
baleta-jednočinke uz Šopenovu muziku. S izuzetkom Rusa —
čoveka poznatog u Brazilu, koga je uprava očito gledala donekle
popreko — grupa je dočekana ljubazno, kako u hotelu, tako i kada
su ih zvali u lokalne kuće.
Prva naznaka nečeg pomalo čudnog Francuzu je zapala za oko
kada je primetio da jedna hotelska sobarica razgovara sa privlač­
nom tinejdžerkom kestenjaste kose, koja je uhvatila njegov pogled
kada je salutirala sluškinji uz reci „Hajl Hitler.“ Prve večeri, na balets-
koj predstavi, velika balska dvorana bila je dupke puna, sa nekoliko
stotina ljudi, koje je režiser opisao kao „bogate Južnoamerikance“,
ali je Francuz primetio da su svi govorili nemački. Tokom večeri,
reflektori su često obasjavali publiku, i za jednim stolom prepunim
šampanjca, Francuz je najednom ugledao poznat, upadljivo izbraz-
dano lice. Prepoznao je tog čoveka kao bivšeg nacističkog oficira
po imenu Vajsman — čoveka koji bi, strahovao je on, mogao
prepoznati njegovo lice, iz dana okupacije Pariza. Bivši pripadnik
pokreta otpora bio je obučen tako da koristi stari Bertijon ili sistem
identifikacije portrait parlé, i bio je siguran u to da se nije prevario.
Pošto je sada obratio pažnju, Francuz je ustvrdio kako je pre­
poznao — na osnovu njenih brojnih fotografija — ženu koju je
iđentifikovao kao Evu Hitler, rođenu Braun. Kad je shvatio ko je
ona, podrobnije je pogledao prostoriju i, naravno: „Bio je tamo
jedan čovek... koji je imao dosta Hitlerovih osobina.“ Premda
mršaviji, bio je generalno iste građe i godina kao Hitler, obrijan
(kako ga opisuju gotovo svi očevici u Argentini), i veoma kratko
podšišane kose. Činilo se da se prijateljski ophodi prema svima za
svojim stolom.
Kasnije iste te večeri, Francuz se upoznao sa mladom devojkom
koju je ranije video. Ona mu je rekla kako se zove Abava, i da se
odnedavno doselila iz Nemačke, a sada je državljanka Čilea. Saznao
je da je ona „sestričina“ žene koju je prepoznao kao Evu Braun i da je
najveći deo grupe iz Vinje del Mar u centralnom Čileu, blizu Vilje

267
SIVI VUK

•:!r X'IVR, FBI June5

, 19«7
Res ADOLPH HITLER AND EVA BilAtM
rmtijmmj

liear lU^emiddle o f the tableVftpbaervod lan t?3________

iimardiately fe llM m fa d se es before* In refreshin g ;SUdc lily
arrived a t the coWifesioii that »he mnn £VA BRAUN of >served
many ch^ographs but had never seen in person. Upon r< jsing this
womadMLfelt th at HITLER sig h t be nearby and examined i »re closely the
other «embers of the group sitt in g a t the large table« There was one nan
in particular having numerous char*eteriatiea of K2TJL2R This »an was
described as having the same general build and age of HITIER, «as clean-
* shaven, and had a very s hort German crew haircut, this man was rather
elated aisdSH H H H B jfeltthat this party w-a definitely HITL2B, but
JH ^vas not as wPW HMJlwes that the woman described above was SVA B.UU8*
THFHITLER suspect s c a r e d to be friendly with everyone at the table.

After the performance, which was well received, dancing was

held and a mater o f people including guests at the hotel and those at
the large table restsinei fo r dancing* It was noticed thgLtke young g ir l
»toyed with an e l d e r ! : However,
to the young girl She wes very"
German, gay, and
girl had, during one of the intermissions, given VHfca bans
sort of gratuity for a fin e performance and sWiecrm<*t she «03
keep it for a souvenir*

earned the name of the young girl was/.ABAVA (phonetic) and

»
en tireiy
be a German but was now a Chilian and resided in Chile*
enticned that these people who claimed to be Chilian spoke German
ai there was noevldence of the Spanish or Portuguese language
-Sy and
being used which a d ^ J^ io u b t that they had mat resided in that section
o f the country very 1<
j&uring
in the Tillage k
plant near Rio Or-,

Boring the performance of the second evening a t the hotel,

the same tab le was se t up but on th is evening the table contained an extra
i r and v*s of the previous evening the occupants of the table came in 1st
again observed the g i r l whomWRttemght to be EVA BRAUiI and the young
g iA
r l but did not observe the m a ^B ^H m ^u d g e d to be Hxrii3l on the
previous evening* V H t d id notice s ver^Cfcrge man of approximately fifty

• 7-

PRVOBITNI IZVEŠTAJ Dž. Edgaru Huveru o Hitlerovom prisus­

tvu u Kazinu, Brazil, 5. juna 1947. Huver je odmah zatražio više
pojedinosti.

268
 SIVI VUK PATAGDNIJE

Rio đc Jnneiro, Brazil

Aomat 6 , 19k7
S B « » - AIR COURIER

Director, FBI
Re: ADOLPH HITLER AHĐ FVA/^BRAUH
IWFOH

Dear Sir:
Reference is made to Bureau letter dated July 9 , 19^7
ring the above-captioned title.

the State or Hio Grand© Do Sul, advised that the

own referred to as Casino is a suburb of the city of Rio
Grande* This suburb ooartnonly is referred to as Casino,m “
is a part of the municipality of Rio Grcnde*
M U E m *advised
đ s that Casino was located in a summor res
^^Weaanothat iit consisted of approxlmately two hundred scattered
residences* The majority of the inhabitants are Gorman notional»
or are of German descent« t
3*
According t c ^Bir t could be expected that
0 . Nasi refugee would seek asylum or assistance in the Casino
a
area because of the existence of the predominantly German
element* The center of activity in Casino is a large hotel
Which includes a gambling casino« Since gambling has been pro­
hibited, the hotel atanager from time to time has endeavored to
arrange some form of entertainment for guests and visitors from
nearby Rio Grande« It may be pointed out that the Casino section
is on the coast and that the beach which borders the suburb ^
regularly ¿¿^frequented by residents of the city of Rio Grande« *
With regard to the alleged necessity for passes to .
travel in the area of Casino, it is believed that the allegation
; As without specific foundation* For the information of the
,1> Bureau, foreign nationals in Brazil are required by law fcoXw» -•
W 5 possess "cartelras de ldentidade”, which are identification
- cards issued officially by the Brazilian Government« Often
* ' When traveling from one city to another by automobile police
*toay request drivers and passengers to exhibit their identifi­
cation cards or their passports* Such a request may be

IZVEŠTAJ FBI Huveru, od 6. avgusta 1947, koji iznosi više detalja o

vremenu koje su Hitler i Braunova proveli u brazilskom gradu Ka-
SIVI VUK

Alemana (bukvalno, Nemačkog grada), varoši koju su doseljenici

podigli 1896. godine. Francuz joj nije poverovao; imao je jasan uti­
sak da je „ta mlada devojka, poput navodnog Hitlera i Eve Braun
zapravo živela u Kazinu.“ Njegova opšta ljubopitljivost u vezi sa
gradom, izražena kroz tobožnju nameru da napiše putopis u kom
će opisati tu izvanrednu i nekomercijalizovanu lokaciju, navela je
devojku da mu smesta napomene kako to ne bi bila „prikladna
tema“ za pisanje — ljudi iz Kazina nisu voleli turiste. Kasniji susreti
sa hotelskom upravom i članovima privredne komore Kazina pot­
vrdili su njegovo mišljenje, i jedan sat posle sastanka sa potonjim
sagovornicima njegova grupa je naglo zamoljena da isprazni sobe,
pošto je „hotel bio pun.“
Sutradan, dok je Francuz čekao, sa spakovanim koferima, da ga
pokupe kola, video je devojčinu „tetku“ i još dvoje ljudi kako izlaze
iz hotela i hodaju prema moru. Žena je na sebi imala kratku suknju
za plažu, i na svetlu dana on je bio još sigurniji da je to Eva Braun.
[28]

270
 20. poglavlje

D o lin a
A dolfa H it le r a

G D D I N E 1 9 4 - 3 A D M . K A R L D E N 1 C je izjavio: ,,Ne-
mačka podmornička flota je ponosna zbog toga što je stvorila
raj na zemlji, neprobojnu tvrđavu za Firera, negde u svetu.“[l]
Sledeće godine, Denic je saopštio klasi diplomaca - pomorskih
kadeta u Kilu: „Pred nemačkom mornaricom tek stoji velika uloga
u budućnosti. Nemačka mornarica poznaje sva skrovita mesta na
koja može odvesti Firera, ukoliko se pokaže potreba za tim. Tamo
on može svoje poslednje mere pripremiti u potpunom miru.“[2]
Među svim takvim mogućim lokacijama, malo ih se u opis bolje
uklapalo od nekog mesta u Patagoniji. Ta oblast prekriva više od
milion kvadratnih kilometara Argentine i Čilea — i upola je veća
od Teksasa. Njeni pejzaži dramatično variraju, od vetrom šibanih,
jalovih ravnica kraj obale oko zaliva San Matijas pa do planinskih
obronaka Anda, od bujnih pašnjaka na severu do glečerskih polja
na jugu. [3] Filip Hamburger je 1948. godine pogrešio kada je u
Njujorkeru nju otpisao jednostavno kao „golu zemlju, vetrovitu i
kišovitu, turobno prostranstvo stenja, drača i peska, crne lave i vul­
kanskog pepela. Samo joj je zapadni deo navodnjen i kultivisan“.
Međutim, nije pogrešio kada je nastavio: „Unaokolo su raštrkani
usamljeni rančevi za uzgoj ovaca, i mnogi među njima pripadaju
naseljenicima nemačkog porekla. Za jednog bivšeg Firera... Pa-
tagonija bi verovatno bila privlačno skrovište.“ Hamburger je nas­
tavio:

Što se tiče patagonijskog dela priče, ubrzo po prispeću po­

dmornica sa svojim tajanstvenim ljudskim tovarom, do

2*
71
SIVI VUK

putnika koji su prolazili tim ogromnim regionom počele

su da pristižu priče o ogromnoj estanciji zabačenoj gotovo
van granica mašte i obezbeđenoj električnom ogradom. Iza
te ograde neprestano laju opasni psi. Firer je, naravno, iza
te ograde. On nikad ne napušta imanje. Nije u stanju za to.
Lekovi, poraz i razoreni nervni sistem monumentalno su ga
upropastili i izludeli. Izgleda kao da mu je više od sedam­
deset godina. Eva Braun je i dalje uz njega, pošto nema kud
da ode.

Hamburger je svoj izveštaj zasnivao na brojnim pričama koje

je čuo dok je bio u poseti Argentini — „toj čudnoj zemlji, to­
liko drugačijoj od ostatka sveta, tako dalekoj, kao da je sa druge
planete.“ [4 j

NEKE PD JEDINO STI IZ ŽIVDTA NACISTA U

PATAG □ N IJ I , i iz skrovišta koje je Hamburger zamišljao,
otkrio je poljskoj štampi 1995. godine čovek koji se predstavio
kao „Herr Smit.“ Rekao je da je njegov otac „radio u glavnoj bez-
bednosnoj kancelariji Rajha na adresi u ulici Princ Albrehtštrase u
Berlinu... u centru Gestapoa“. Šmit je objasnio da je njegov otac bio
visoki zvaničnik SS koji je tokom rata često putovao Evropom; gde,
i koje ratne zločine je njegov otac počinio, Smit nije znao. Godine
1945, Smit je imao dvanaest godina i živeo je u Minhenu s majkom i
mlađom sestrom. Otac mu se nije vratio iz rata. Tada, 1948. godine,
njegova majka je dobila izuzetnu vest: muž joj je bio živ, i nalazio
se u Argentini, a porodica je trebalo da mu se pridruži. Nekoliko
nedelja kasnije, otišli su u Italiju i odatle otplovili u Argentinu na
jednom španskom brodu. Ferdinand Ajfler, stariji nacistički argen­
tinski organizator i bliski saradnik Ludviga Frojdea, sačekao ih je
kad su se iskrcali u Buenos Airesu. Porodicu su odveli u bezbednu
kuću u predgrađu mesta Visente Lopes, gde su dobili nova lična
dokumenta. Nedelju dana kasnije, u kuću je došao Smitov otac, i
posle ekstatičnog porodičnog okupljanja, Ajfler ih je povezao ko­
lima na putovanje koje je potrajalo dva dana.
Vozili su se kroz mesta sa „egzotičnim“ imenima sve dok se na
horizontu nisu ukazali Andi. Na neravnom seoskom putu koji je,
kako je Smit rekao, povremeno bio „jedva vidljiv“ provezli su se
kroz San Karlos de Bariloče i oko jezera Nahuel Huapi, a onda kroz

272
 SIVI VUK PATAGON I JE

selo Vilja La Angostura. Stigli su do niza kapija; Ajfler je pokazao

dokumenta naoružanom stražaru, kapije su se otvorile, i kola su
prošla kroz njih.[5]
„Smitov“ opis njihovog odredišta uklapa se u slične pripovesti
o lokaciji nacističke kolonije po imenu „Centar“ koju je opisao
Hajnrih Bete, bivši podoficir sa broda Admiral Graf Spe koji je
sačekao iskrcavanje druge podmornice (one u kojoj nije bio Hitler),
28. jula 1945. uveče (videti 18. poglavlje, strana 247). Kada je
Beteova grupa stigla do Centra 1947. godine iz njegove privremene
baze u gradu Neuken, „Isprva je bilo dolina, ali onda su počele da se
pomaljaju planine na čijim je vrhovima bio večiti sneg“. Posle više
od devet sati vožnje, konačno su došli do jednog naizgled klasičnog
ranca na obroncima Anda. Pošto su prošli kroz prvu kapiju, nastavi­
li su oko pet kilometara sve dok nisu počeli da viđaju ljude; zatim
su u daljini videli jednu kuću, pa neke šupe, a onda i glavnu zgradu.
[6] Ovo se takođe poklapa sa knjigom Pola Maninga o skrovištu
Martina Bormana u Patagoniji pre 1955, kada je predsednik Huan
Peron bio zbačen s vlasti: „Planinsko odmaralište na argentinskim
Andima, rane za stoku i ovce površine 2.000 hektara, oko 100 ki­
lometara od grada San Karlos de Bariloče“.[7]
„Smitova“ sećanja iz detinjstva odnose se na tri mala naselja
raštrkana u velikoj, divnoj dolini. Svečanim glasom, njegov otac je
rekao kako se dolina u koju su stigli zove „Dolina Adolfa Hiti era“ i
kako se okolna naselja zovu Deutschland (Nemačka), Heimat (slo­
bodno prevedeno, Domovina), i Vaterland (Otadžbina). Šmit se
setio kako mu je otac pričao da su nemačke podmornice došle u
Argentinu s ogromnim blagom Trećeg Rajha, te da su druge drago-
cenosti koje je SS zarobio tokom osvajanja Evrope stigle različitim
prevoznim sredstvima.[8] Porodica se uselila u veliku, lepu kuću
sa baštom u zajednici Heimat. Posle gladi u posleratnoj Nemačkoj,
oni su živeli „gotovo luksuzno“ — porodica je imala čak i slugu,
starog esesovca koji je bio potčinjen njegovom ocu i obavljao sve
poslove u bašti i kući.
Hajnrih Bete je takođe živeo u Centru i opisao je svoje skrom­
nije stanište kao „malu i tipičnu lokalnu brvnaru, sa velikom sobom
koja je služila istovremeno i kao dnevni boravak i kao spavaća soba,
malim ognjištem, i svim stvarima očigledno potrebnim da bi se
udobno živelo u toj oblasti. S leve strane je bilo kupatilo, a sa desne
mala prostorija projektovana tako da se u njoj odlažu lične stvari“.

273
SIVI VUK

Bete je bio smešten u jednoj od nekoliko kancelarija duž hodnika

jedne od većih kuća. „Glavni intendant“ je poslovao iz glavne zgrade
Centra, gde je radilo šesnaest ljudi koji su se starali za građevine i
zemljište; devet Nemaca, tri Cileanca i četiri Argentinca. [9]
„Šmita“ su poslali u nemačku školu u San Karlos de Bariloče.
[10] Na zidovima učionice bili su Hitlerovi portreti, kukasti kr-
stovi i drugi ukrasi; to je dečaka podsetilo na njegovu staru školu u
Minhenu za vreme Trećeg Rajha. Svi učenici, bez obzira na uzrast,
morali su da pristupe omladinskoj organizaciji. Iako joj ime nije bilo
Hitlerova omladina, mladom Šmitu je veoma ličila na tu paravojnu
grupu. Setio se kako je uživao u sastancima, marševima, dobošima,
vojnoj obuci, ratnim igrama, i gađanju iz različitog vatrenog oružja,
a sve se to radilo sa gotovo religiozim žarom. Disciplina je bila stro­
ga, i mališani su dobij ali batine ako su kršili pravila, dobij ali loše
ocene ili bili lenji. Bilo je lekcija o Trećem Rajhu i Hitlerovim ak­
tivnostima, a sve je ilustrovano filmovima, slajdovima i fotografi­
jama. Škola je imala „izvrsnu" biblioteku u kojoj se nalazilo mnogo
primeraka knjige Mein Kampf, Hitlerovih i Gebelsovih govora,
Rozenbergovih knjiga, godišnjaka, starog nacističkog propagand­
nog nedeljnika Das Reich, i drugih nacističkih publikacija objav­
ljenih u Hitlerovo doba, ili krišom u Zapadnoj Nemačkoj posle
rata. Deci su govorili kako je Centar delić Trećeg Rajha, skrovište
odakle će jednog dana otpočeti borba za novu i veliku Nemačku,
i gde će preživeli početi da tragaju za osvetom zbog izgubljenog
rata. „Obrazovali su nas kao osvetnike koji će nastaviti posao naših
očeva.“ Školski drugovi su mu u potaji rekli da su njihovi očevi
takođe bili u SS ili Gestapou, ili su imali druge važne funkcije u
Trećem Rajhu, ali nije im bilo dozvoljeno da otkriju svoja stvarna
prezimena ili druge pitaju za njihova.
Niko nije živeo izvan doline; pripadnici zajednice uzgajali su
najveći deo svoje hrane, a sve drugo što im je trebalo donosilo se
spolja, iz obližnjih gradova San Karlos de Bariloče i San Martin de
los Andes. Filip Hamburger je slično ispričao u Njujorkeru:

Jednom mesečno, kapije estancije se otvaraju i crni kamion

juri prilaznim putem, zanosi se dok skreće na glavni put i
nastavlja prema glavnom zaseoku udaljenom mnogo ki­
lometara, gde desetak snažnih plavokosih muškaraca iskače
iz kamiona i tumara deset ili petnaest minuta po ulicama,

274
 SIVI VUK PATAGQNIJE

kupujući zalogaj ovde, dranguliju tamo. Onda uskoče na­

trag u kamion i odjure ponovo na estanciju.[l 11

GODINE 194-6, „ DD LI N U ADDLFA HITLERA“

kod Inalka kontrolisao je masovni ubica i traženi ratni zločinac, SS
i policijski gen. Ludolf fon Alfensleben, koga su prijatelji nazivali
„Bubi“ (Mališa). Rođen 1901, Alfensleben je potekao iz pruske
oficirske klase i borio se kao husar krajem Prvog svetskog rata.
Pošto je 1933. godine postao nacistički poslanik u Rajhstagu, us­
pon mu je bio brz: sledeće godine je komandovao 46. SS pukom
u Drezdenu i postao stariji ađutant Rajhsfireru SS Himleru. Za
vreme rata, komandovao je SS i policijskim jedinicama na Krimu, a
kao zapovednik paravojnih snaga Selbstšuc u okupiranoj zapadnoj
Poljskoj upravljao je masovnim pogubljenjima i drugim zverstvi-
ma. Oženjen i sa četvoro đece, Alfensleben je isto tako bio otac naj­
manje jednog vanbračnog deteta u okviru Himlerovog programa
„Lebenzborn“ sa ciljem stvaranja rase gospodara — Himler je bio
„kum“ Alfenslebenovom vanbračnom sinu. U aprilu 1945. su ga
zarobili Britanci, ali je Alfensleben kasnije te godine izašao iz zat­
vora dok su stražari u logoru za internirce Nojengame u Hamburgu
slavili Božić. Pobegao je sa porodicom pacovskim kanalima koje
je Vatikan organizovao kroz Italiju (videti 2 1 . poglavlje, stranu
281), i stigao u Argentinu početkom 1946. [ 12 ] Predsednik Peron
i njegova „Blažena Evita“ dočekaće dobrodošlicom mnogo takvih
masovnih ubica u drugom domu nacista, među jezerima i planina­
ma Patagonije.

HITLERDVI SU SE PRESELILI U INALKD,

NJIH CDVU N DVLI PALATU, po povratku sa odmora u
brazilskom gradu Kazinu, u junu 1947. godine. Palata Inalko se
nalazi na mestu koje se nekada zvalo parcela broj osam u poljo­
privrednoj koloniji Nahuel Huapi, planiranoj početkom dvadese­
tog veka. Ta oblast je bila gotovo nepristupačna sve do šezdesetih
godina dvadesetog veka, kada je izgrađen put koji preko Anda
vodi u Čile. [13] Oblast između San Karlosa de Bariloče i Vilje La
Angostura u pokrajini Río Negro upadljivo izgleda i odaje evrop­
ski utisak — posebno podseća na Bavarsku. To je predeo izuzetne
prirodne lepóte, sa snegom prekrivenim planinama i nekoliko

275
SIVI VUK

jezera smeštenim usred netaknute šume koja se pruža kilometrima

unaokolo.
Nedaleko od međunarodne granice sa Čileom, na najudaljeni­
jem kraju jezera Nahuel Huapi, Inalko je gotovo sasvim skriven od
pogleda s jezera iza dva mala ostrva. Rukavac jezera gde je kuća
sagrađena zove se Última Esperanza ili „Poslednja nada" pošto su
rani istraživači verovali da im je to poslednja nada da će pronaći
vodeni put u Čile. Tokom četrdesetih i pedesetih godina dvadese­
tog veka, do Inalka se moglo doći samo brodom ili hidroplanom.
Jedan redovan posetilac, koji je navodno stalno vodio Hitlera na
sastanke u toj oblasti, bio je pilot čije je ime slučajno bilo Frederiko
Firer, i čiji je hidroplan „Grumanova guska“ često bio privezan za
betonski kej s leve strane travnjaka ispred glavne zgrade. U kućici za
čamce kraj keja nalazio se Hitlerov lični motorni čamac. [14]
Palata sa deset spavaćih soba kod Inalka tipičan je primer sti­
la slavnog argentinskog arhitekte Alehandra Bustilja, koji je ot­
voreno priznavao uticaj dela Alberta Špera. U narodu poznat kao
„Peronov omiljeni arhitekta“, Bustiljo je 1939. godine projektovao
hotelski kompleks Ljao Ljao u San Karlosu de Bariloče, a sredinom
ili krajem 1943. dobio je narudžbinu, gotovo sigurno od Ludviga
Frojdea, da radi na budućem domu za Hitlera. Palata gleda na jezero
Nahuel Huapi i Ande — zamamnu panoramu vode, šume i snežnih
planinskih vrhova ravnu Obersalcbergu. Teško je zamisliti lepše
planinsko mesto, kao i neko toliko nedostupno za sve osim za one
najodlučnije uljeze. U to doba, do kuće se motornim vozilom mo­
glo stići tek posle napornog putovanja po neuređenim putevima i
stazama iz najbližeg naselja, Vilje La Angostura (kako su to opisali
i „Smit“ i Bete).[l5] Po okolnim pošumljenim brdima bile su pos­
tavljene osmatračnice, sa kojih su se čuvali prilazi imanju vazdušnim
i vodenim putem. Jedan zbunjujući aspekt — ako se ima u vidu ko­
liko je sigurno bilo skupo podići takvu palatu tokom četrdesetih
godina dvadesetog veka, i kakav je ogroman zadatak moralo pred­
stavljati dopremanje građevinskog materijala na tako izolovanu
lokaciju — bila je činjenica da je ona zahvaljujući svom položaju,
okružena brdima i tamošnjim visokim stablima, bila ostavljena u
neprekidnoj senci i nikad nije bila direktno izložena suncu.
Iza kuće se nalazio ogromni podzemni rezervoar za gorivo ko­
je je pokretalo električne generatore u dolini, a na jednoj humci
sa strane, sada prekrivenoj drvećem, vide se dokazi o postojanju

276
 SIVI VUK PATAGON 1JE

podzemnih prostorija i ventilacionih šahtova. [16] Opis Centra

koji je izneo Hajnhrih Bete obuhvatao je i podzemne odaje ispod
kancelarija obložene čelikom, gde su čuvani „najvažniji i najzlo-
kobniji dokumenti tog veka.“[l7] Godine 2008, nastojnik imanja
je upozorio da je humka opasna i da se neprestano urušava. Kazao
je kako je, kada je preuzimao posao kod Inalka, morao da obavi
razgovor u jednoj lokalnoj kući gde je živeo upravnik imanja, i se-
tio se dve masivne bronzane ploče ukrašene kukastim krstovima na
zidu u glavnoj sali. [18]
Poput glavne zgrade, Bustiljo je projektovao i sagradio pastiš
srednjevekovnoj stražarskoj kuli na poluostrvu San Pedro koju
tamošnji živalj naziva „Saracenskom kulom“; nevidljiva sa glavnog
puta, ona se može videti samo sa vode jezera Nahuel Huapi ili iz
vazduha. S vrha kule pažljivi osmatrač može videti praktično celo
jezero i svaku letelicu ili brod koji se približava Inalku s argentin­
ske strane.[19] Omar Kontreras, nekadašnji novinar koji je sada
ministar turizma u pokrajini Río Negro, setio se da je u detinjstvu
posetio tu kulu s ocem, krajem šezdesetih godina dvadesetog veka;
Kontreras stariji je radio za građevinsku firmu SS puk. Fridriha
„Frica“ Lantšnera. Kontreras se setio kako se iznenadio kada je
ugledao kulu; pomislio je da je to nekakav zamak, a iza nje je video
jezero Nahuel Huapi. Neki visoki Nemac svetle kose pro ćaskao je
s njegovim ocem i uveo ih u kulu; Kontreras je mislio da je to bio
Fridrih Lantšner. Iz predvorja su dvokrilna drvena vrata vodila u
veliku prostoriju. Pošto je bio radoznao dečak, Kontreras je prošao
kroz njih, i setio se kako se tada iznenadio ugledavši unutra izves-
tan broj nacističkih zastava — prepoznao ih je iz ratnih stripova.
Kad se vratio u glavnu prostoriju, ugledao je grupu od desetak ljudi
koji su razgovarali, kako je mislio, na nemačkom. U kolima je, za
vreme povratka kući, pitao oca za zastave, ali otac mu je odgovorio:
„O tome se ne priča“. [20]

INALKD JE BI□ HITLERDVA GLAVNA REZI-

DEN CIJA od juna 1947. do oktobra 1955, i upravo tamo će
bivši podoficir Kriegsmarine, Hajnrih Bete, postati njegov najpri­
sniji sluga.[21] Za Evu i njene mlade kćerke, život u Inalku je is­
prva bio idiličan; leti su plivale u ledenohladnoj vodi jezera, a
zimi uživale u skijanju u obližnjem planinskom odmaralištu Sero
Katedral. U prvim godinama, i predsednik Peron je dolazio upo-

277
SIVI VUK

sete, skijao se i planinario sa svojim prijateljima nacistima iz Kluba

Andino Bariloče (videti sledeći pasus).
Hitler je bio među srodnim dušama; San Karlos de Bariloče
je bio dom za stotine nacista posle Drugog svetskog rata. U maloj
zgradi od žute cigle u centru grada bila je delikatesna radnja koja
je pripadala SS kap. Erihu Pribkeu, istovremeno i predsedniku
upravnog odbora tamošnje najprestižnije nemačke škole, Primo
Kapraro. (Godine 1996, posle jakog međunarodnog pritiska, Ar­
gentina ga je konačno izručila. U vreme kada je ovo pisano, 2010.
godine, Pribke je služio kaznu doživotnog zatvora u Italiji zbog
svoje uloge u masakriranju 335 Italijana u Arđeatinskim pećinama
u Rimu, 24. marta 1944.) Preko puta Pribkeove delikatesne rad­
nje nalazio se Klub Andino Bariloče, planinarsko udruženje koje
je 1931. osnovao Oto Majling. Među njegovim članovima je od
kraja četrdesetih godina dvadesetog veka bio i slavni pilot aviona
štuka puk. Hans-Ulrih Rudel, najodlikovaniji as Luftvafea i bliski
Hitlerov prijatelj, kao i Fridrih Lantšner i njegov brat Gustav. [22]
Grad je bio mnogo godina dom i za austrijskog SS narednika
po imenu Jozef Švamberger, osvedočenog sadistu koji je na kraju
osuđen za to što je lično ubio trideset četiri žrtve i bio neposred­
no odgovoran za smrt još njih 274 u poljskom getu i logoru kod
Pšemisla. (Argentina se najzad saglasila s njegovom ekstradicijom
1987. godine; pošto je u zapadnonemačkom sudu oglašen krivim
za ubistva 1992. godine, umro je u zatvoru 2004.) [23] U grads­
koj većnici, „Anđeo smrti“, dr Jozef Mengele, SS kapetan zlogla­
san po svojim medicinskim eksperimentima u Aušvicu, morao je
dvaput da polaže vozački ispit tokom četrdesetih godina dvadese­
tog veka. Među ostalima koji su živeli u toj oblasti ili je posećivali
bili su i SS potpuk. Adolf Ajhman, funkcioner koji je sproveo u
delo zamisao Rajnharda Hajdriha o „Konačnom rešenju“; SS kap.
Eduard Rošman, s nadimkom „Kasapin iz Rige“; SS kap. Aribert
Hajm, „Doktor Smrt“ iz koncentracionog logora Mauthauzen; i
sam Martin Borman. Niko od njih izuzev Ajhmana nikada nije uh­
vaćen, a i ovome se to dogodilo tek kada se vratio u prestonicu
Argentine kako bi tamo živeo, te tako postao dostupniji lovcima.
Pređsednik Huan Peron je objasnio: „Kada se rat okončao, iz-
vesni korisni Nemci pomogli su nam da sagradimo fabrike i na naj­
bolji mogući način iskoristimo ono što smo imali, a vremenom su
uspeli da pomognu i sami sebi.“ [24]

278 \
 SIVI VUK PATAGDNIJE

GODINE 194 7, KADA SU HITLER I NJEGOVA

PORODICA BILI B EZ B ED N I pod budnim okom viših
SS oficira ikada je Peron tek položio predsedničku zakletvu, Martin
Borman je počeo da privodi kraju svoje tajne poslove u Evropi. Bio
je spreman i za svoje konačno putovanje na jug. Jedan poslednji sa­
stanak u Evropi zapečatiće njegov pakt sa Peronovima.

279
 21. poglavlje

Po h le p n i s a v e z n ic i,
O DAN I PRIJATELJI

ŠESTOG JUNA 1947, PRVA DAMA ARGEN­

TINE pošla je na „Turneju duge“ po Evropi avionom Daglas
D C -4 Skajmaster koji joj je pozajmila španska vlada. Ta metafora
je potekla sa naslovne strane časopisa Tajm: „Eva Peron: Između
dva sveta, argentinska duga“. Predsednik Peron, najveći deo njegove
vlade i hiljade dobronamernih pristalica ispratili su je na put. Za
njom je poleteo i drugi avion, koji je nosio garderobu prve dame,
prtljag cele grupe i brojne sanduke (čija je sadržina drugi put u pota­
ji putovala preko Atlantika) — duga je razborito nosila sa sobom
i svoj ćup zlata. Evitu je pratio njen brat Huan Duarte, njen lični
frizer Hulio Alkaras (koji je isto tako čuvao njenu ogromnu zbirku
nakita), te dvojica španskih diplomata koje je Franko poslao kako
bi joj pravili društvo do prvog odredišta, Madrida.[l] U letelici
je bio i Alberto Dodero, milijarder i vlasnik trgovačke pomorske
flote koji je finansirao putovanje. Dodero je bio „razmetljivi tajkun
široke ruke koji je zasenio čak i najveće argentinske raspikuće“.
Njegovi brodovi će prevesti hiljade nacista i drugih evropskih fa­
šista u Argentinu. [2]
Ispred Evine grupe putovao je otac Ernan Benites, jezuitski
sveštenik i stari prijatelj njenog muža. Benites a je pre putovanja
u sve uputio kardinal Antonio Kađano, nadbiskup argentinskog
grada Rozario, jaka karika u lancu koji je doveo odbegle naciste
u njihov novi život u Argentini. Kađano je posetio papu Pija XII
u Rimu u martu 1946. kako bi tamo preuzeo svoj crveni šešir. Na
sastanku s kardinalom Eugenom Tiseranom, Kađano je, u ime

2 SD
 SIVI VUK PATAGDNIJE

„vlade Republike Argentine“ ponudio svoju zemlju kao utočište

za francuske ratne zločince koji su se krili u Rimu, „koje bi njihov
politički stav za vreme proteklog rata izložio, u slučaju da se vrate
u Francusku, teškim merama i ličnoj osveti“ [3 ] Sada je došao red
na Nemce. Otac Benites će olakšati Evitinu posetu Rimu uz pomoć
biskupa Alojzija Hudala, Bormanove glavne veze u Vatikanu.[3a]
Predani antikomunista, rodom iz Austrije, obučavan kod jezuita,
Hudal je bio „klero-fašista“ (crkveni pristalica Musolinija) i po­
časni nosilac nacističke Zlatne partijske značke. Biskup Hudal je
bio komesar episkopata za katolike u Italiji čiji je maternji jezik
bio nemački, kao i ispovednik pripadnika nemačke zajednice u
Rimu. Godine 1944, preuzeo je kontrolu nad austrijskim odsekom
papske komisije za pružanje pomoći (PCA), uspostavljene kako
bi pomagala raseljenim licima. PCA je, uz pomoć Bormanovog
novca, trebalo da predstavlja kičmu pacovskih kanala za pomoć
nacističkim ratnim zločincima u bekstvu. [4] (Napomena: pacovski
kanali, izraz koji se često koristi za puteve bekstva nacista, zvanično
je definisan u rečniku vojnih izraza američkog Ministarstva odbra­
ne kao organizovana operacija premeštanja ljudstva i/ili opreme
tajnim sredstvima preko zabranjene oblasti ili granice.)
Među hiljadama ljudi kojima je Hudal pomogao da umaknu
od pravde bili su i komandanti logora za istrebljivanje Sobibor i
Treblinka, SS poručnici Franc Štangl i Gustav Vagner. Posle bek­
stva iz američkog zatočeništva u Austriji, Stangl je došao u Rim, gde
je Hudal za njega pronašao bezbednu kuću, dao mu novac i uredio
da dobije pasoš Crvenog krsta sa sirijskom vizom. [5] Erih Pribke,
Jozef Mengele i Ajhmanov asistent Alojzije Bruner bili su samo
nekolicina među zloglasnim ubicama koje su takođe bezbedno
prošle kroz ruke nacističkog biskupa na putu do brodova Alberta
Dodera.[6]
Godine 1947, Hudalove aktivnosti su prvi put bile razotkrivene
kada su ga katoličke novine na nemačkom jeziku, Passauer Neue
Presse, optužile da upravlja organizacijom za bekstva nacista, ali
njega to nije zaustavilo. Trideset prvog avgusta 1948, biskup Hudal
je pisao predsedniku Peronu sa zahtevom za 5.000 argentinskih
viza — 3.000 za nemačke i 2.000 za austrijske „vojnike... čija su
stradanja u ratu“ spasila Zapadnu Evropu od sovjetske dominacije.
[7]

ZB 1
SIVI VUK

SA BRDJNDM PRATN J □ M ŠPANSKIH LOVA­

ČKI H AV IONA, Evitina letelica je uzletela 7. juna iz grada Vilja
Cisneros (današnja Dakla) u Spanskoj Sahari, prema Madridu.
Gomila od tri miliona Madriđana dočekala ju je na aerodromu koji
je bio prekriven cvećem, zastavama i tapiserijama. Kao da je u po-
seti neko iz kraljevske porodice, njen dolazak je obeležen dvadeset
jednim plotunom, a ona se provezla s El Kaudiljom — „Vodom“
— Frankom do palate El Prado u limuzini bez krova, kroz masu
koja ju je obožavala i klicala njeno ime. Čekalo ju je izobilje skupih
poklona. Obožavali su je u svakom gradu koji je posetila; blistava
prva dama se ponašala kao kraljica, a Špancima je — posle godina
građanskog rata i turobnog autoritarizma Frankovog režima —
prelepa Argentinka prirasla za srce.
Nepobediva Evita je iz Španije pošla u Rim 25. juna 1947. Dva
dana kasnije ju je u audijenciju primio papa Pije, i ona je sa Svetim
ocem provela dvadeset minuta — „što je vreme koje se po vati­
kanskom protokolu obično dodeljuje kraljicama.“[8] Međutim,
ta poseta je imala i mračniju stranu. Koristeći biskupa Hudala kao
posrednika, ona je ugovorila sastanak sa Bormanom u jednoj itali-
janskoj vili kod Rapala koju joj je na upotrebu dodelio Dodero.
Brodovlasnik je takođe prisustvovao tom sastanku, kao i Evin brat
Huan. Tamo su ona i njen nekadašnji finansijer sklopili pogodbu
koja je garantovala da će bezbedno skrovište njegovog Firera ostati
bezbedno, i omogućila Bormanu da konačno napusti Evropu kako
bi započeo novi život u Južnoj Americi.[9] Međutim, ona i njen
tim imali su za Bormana jedno šokantno razočarenje.

DOKAZAVŠI DA MEĐU LOPOVIMA NEMA ČA­

STI, Peronovi su sa Bormanom krenuli u radikalne ponovne pre­
govore o predmetu ranijeg sporazuma. Evita je donela sa sobom u
Evropu dragocenosti u vrednosti od oko 800 miliona dolara koje je
navodno čuvala na bezbednom u Argentini, i tu ogromnu sumu je
nameravala da uloži u švajcarske banke kako bi bila na raspolaganju
samim Peronovima. Kako je njen muž Huan Domingo navodno
rekao: „Svajcarska je zemlja... u kojoj se okupljaju svi banditi [i]
kriju sve što su opljačkali od drugih“.[9a] To blago — koje se sa­
stojalo od zlata, dragulja i obveznica na donosioca — najverovat-
nije je otišlo pravo Evinim pouzdanim kontaktima u Švajcarskoj,
koji su očekivali njen dolazak kasnije za vreme evropske turneje

282
 SIVI VUK PATAGDNIJE

kako bi otvorili tajne račune. Argentinci su Bormanu ostavili samo

četvrtinu poharanog plena u Argentini. Ta prevara je izvedena u
dosluhu sa Bormanovim najpoverljivijim argentinskim kontak­
tima — Ludvigom Frojdeom, Rikardom fon Lojteom, Rikardom
Štautom[10], i Hajnrihom Doergeom — koji su svi redom bili
potpisnici bankarskih računa otvorenih u Buenos Airesu u okviru
plana Aktion Feuerland.
Preostali deo je i dalje bio ogroman, i Borman nije imao drugog
izbora do da prihvati to brutalno jednostrano povećanje premije
njegovog životnog osiguranja. On je planirao svoje skrovište četiri
godine, i sve je bilo već na mestu. Hitler se već nalazio u Patagoniji,
a pošto su zločini nacističkog režima sada konačno bili raskrinkani
pred celim svetom, nigde se drugde nije moglo otići. U sledećih
devet meseci, i Borman i SS i policijski gen. Hajnrih „Gestapo"
Miler planirali su da se i sami skrase u Argentini, i za to su njihovi
aranžmani za prijem morali da funkcionišu glatko. [10a] Borman je
znao da je Evita žilav, iskusan pregovarač, i kasnije će za nju reći da
je daleko inteligentnija od muža.[l l]
Međutim, Bormanova „Organizacija" je imala dobro pamćenje.
Posle leta 1948, kada se Miler nastanio u Kordobi[l2] i postao
neposredno odgovoran za bezbednost Organizacije, bankari koji
su izdali Bormana počeli su da umiru prerano i serijski. Hajnrih
Doerge je umro 1949. na tajanstveni način; u decembru 1950, Ri-
kardo fon Loj te je pronađen mrtav na jednoj ulici Buenos Airesa,
a Rikardo Štaut ga je nadživeo tek nekoliko meseci. Sam Ludvig
Frojde, ključna figura Aktion Feuerland u Argentini, umro je 1952.
pošto je ispio otrovanu šoljicu kafe[l3], a Evitin mlađi brat Huan
Duarte skončao je 1954. ustreljen u glavu. Zvanično, to je bilo sa-
moubistvo.[l3a]

POSLE PRIJEMA U L1SABDNU I PARIZU,Evita

je napravila pauzu u Hotel de Pariš u Monte Karlu, gde ju je Dodero
upoznao sa svojim prijateljem, grčkim magnatom i brodovlasni­
kom Aristotelom Onazisom. Grabljivi milioner će se kasnije hvali­
sati da je spavao sa njom i ujutro joj dao ček na veliki iznos za jednu
od njenih mnogobrojnih dobrotvornih organizacija. [ 13b]
Posle kratkog odmora, „Duga" je otišla u Svajcarsku da se pri­
druži svom ćupu sa zlatom. Kada je stigla u Ženevu 4. avgusta 1947,
sačekao ju je šef protokola Svajcarske službe inostranih poslova.

2B3
SIVI VUK

Bio je to stari prijatelj; Žak-Alber Kutat koji je radio u Švajcarskom

poslanstvu u Buenos Airesu od 1938. do 1946. On je bio dubo­
ko umešan u prenos nacističkih sredstava u Argentinu i bio je je­
dan od vlasnika računa sa mnoštvom depozita zlata u gradskim
bankama. Posle sastanka sa švajcarskim predsednikom Filipom
Eterom i ministrom spoljnih dela Maksom Petitpjerom, Evita je
nestala. Pridružila se Doderu i drugim prijateljima u planinskom
odmaralištu Sen Moric, ali imala je još posla u Cirihu, bankarskoj
prestonici švajcarskog kantona u kom se govori nemački. Jedan
sastanak se odigrao na zatvorenoj sednici u hotelu Baur au Lac ,
gde je Evita bila gošća Instituta Suizo-Argentino. Predsednik insti­
tuta, profesor Vilijam Dunkel, predstavio ju je publici koju je činilo
više od dve stotine švaj carskih bankara i privrednika, izvestivši ih
o mnogobrojnim mogućnostima u „Novoj Argentini.“ Mnoge od
tih mogućnosti bile su pod kontrolom poznatih prijatelja i klijenata.
[14]

B D R M A N S E NAKRATK O VRATIO U S V O J E
S K R D V I S T E u austrijskim planinama — sada već vitkiji, u
boljoj kondiciji, i siromašniji nego što je godinama bio. Iako su
neki bili uvereni da je on mrtav, suđeno mu je u odsustvu pred
Međunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu u oktobru i bio
je osuđen na smrt. Krajem 1947, britanska vojska je provalila tajnu
nacističku radio mrežu u kojoj je u maju 1947. Rajhslajter dvaput
bio pomenut imenom, i FBI je te informacije shvatio ozbiljno.
[14a] Šesnaestog avgusta 1947, vodič je odveo njega i njegove
telohranitelje tajnim putem kroz Alpe do jedne baze odmah sever-
no od Udina, u Italiji.[15] U decembru je bio spreman za sledeću
etapu svog putovanja, ali to neće proći neprimećeno. Kap. Ijan Bel,
istražitelj ratnih zločina sa sedištem u Italiji, iz glavne pravne kance­
larije britanske vojske, dobio je dojavu o Bormanovom prisustvu.
Bel, koji je uhvatio više traženih italijanskih ratnih zločinaca, nare­
dio je da izviđnički avion preleti oblast u kojoj su se navodno oku­
pili Borman i njegova telesna garda od dvesta ljudi. Dva dana kas­
nije, Bel je zatražio vazdušni napad; jedna američka letelica je nad-
letela to mesto i ispustila bombu, jedan broj esesovaca je pokušao
da pobegne pa su ih pohapsili, i za vreme isleđivanja oni su priznali
da su štitili Martina Bormana.

284
 SIVI VUK PATAGDNIJE

Office Memorandum • u n it e d sta te s go v ern m en t

?fc« Stroctar
ISP SECRET D' " ls'
D« U. IMĆ
m
Bar Criminal {
/ V'Ii
1I A/
fartbar raftraaoa I » aada to açr aoawrarahié''# % 14« 1948»
dlacuaaiac Um» two i*Jtarc«pta roccdvad fro» 3ttr«aa*Boarc« T*o in Siarcfc of
1967, indication that tttrtia 1«, la faat, « t ü l «U tt« s a S* W*
R*ytmld« nad« ioqulrjr at tb» »ar Departaaat m i aaoartainad the follow.

Dl« ralaaaa of ti» too M W ij M dtacuaalAg itturüs Bcrsmo,

rogttlar douro« î«o w m i i H i oauaođ a groat Hurry of axdtaaaat in
i \ grltiab circi««« It app««r*d that tba Britlab war« iataroaptiag and
< [ daaodiae traffic oror é olaadaatlao mt*&ek, a aurviror of tba Oaraao*
with ratification« la fferopo and âaraaaor« Tho asiatanoa of this
IKaataor* aaa «tld to b« a olaaaly Jtapfc «««rat « à tho traffic lutaraaptad
13^ «M handled an «a "«yaa oa$y* baai« {!««• for tbo tvi oaly ° * tàc offloor
I J l to aboa addraaaod) laataad of tba auataaary »top aaerat« baala « abich
V \% : - Soar oo Too aatarial lo bandlad* Un tb« day thaao particular aaaaaitaa*
^ ¿ j ^ d a « ! ! » # with Sonar n* aara r«oaivadj tb« &rvp officer handling 11» »oyoo
oalj* traffic cm aaagr and ta« Hwy *ot bold of tha too aaaeajc««* Tboy
*«*• pabliabad «« r*golar diplonatio traffic; by tha Wwy# Tbo Stat«
Doportwat caaaod a aa*b«r of photograph« and. daacripiloa» of ^raaah t a % ,fcXv.,.
bo printed «p «ad circalatod aaong rariouo aafcaaala«* Stat« got oeaaidarabl« gg&t
pohliolty for tb« allogation that Bo^aaesn aaa still alivo* tba Sritiah
«ar*# u ««sal, borrifiod at tba laok of aamritgr* tfcalr olrcuit apparently
aaa brok«a sp and tlio rushling fro« tba inoidant la rtU l going aa is tb«
■M o D*

'•'•*Xt.’*«/>
111 » T * (^T S) CLASmCu 9Y » 1 e* * hr#u..
•COs Sbaaa ioiareopta, unlaaa aoaa balag aaftftd in ,
a aa*y oioaa iadioatioa that sorawa la «till «liva« tbo British, apparatttly,
' *«Srs tb« only oaaa «ba bara praela« iaforaatlon «boat tba nataork avar «blob tba
•_?rf «iawIaatlA« traffic aaa aovis^g* Bio furor oasaod by tba aboro»aaatioaad iacldaat
" ^paraatly «aatralaad tbo Arm frca la^airing lato Boraann*« tfearaaboatai CXà «aa aot
'"r* a«ll »at up *t tba Uaa tad tba State Dop«rta«nt*a lavaatl^atiaa iaa probably
• * ijarfwatoxy. It mnM ttea aoaa that tba Brlti^b ara tba ooly «aa» aba ba*« «ay
; 4 «4 a l infotaatloa about tbo poaaibU ^araaboata of aonatm» «a w«H aai aboat tbo
'iJ alandoatiao t*af&o ooaooraiftg blau Booaaoo of tbo «ocurity ocaaldaratioa iavdrod,
: i* aaooaaary tbat tb« 0oraaa aaaaaa tha poatwro tbat it baa ao iafotsatloa froa
* ui ^parea ta» oa Sosaaat,« Skmtrmr^ inq airy aboold bo aada of the Britiah, and
^^ivababily oaata bo aado aitb aoaa dograa of aoacoaa oa tba baais tbat j^ra|ateat ruaara
Ž xS. « « i~ » «»o»nrtae
tbara la attaabad a propoaod aaaoraoiaa to tba L«£«l Attadn>‘‘ of &À i^a^lcan
a»tUag«y la ;.laada% ^«mtainlng; a ra^aat tbat ho contact ataiUablo" aooroaa -for ^
iafomatioft « b i ^ will tbrow li^bt da tko abatbar Boys&sira la «Ü 11
and also apaolflo IdsQtl^rlai; data tooladlag J^a io al daaorlptio% baaiarl'
fiaf«rp3rJUta aad pbotograjpba« CJ

1— 4 ^

DOPIS OD 15. MAJA 1948. direktoru FBI Huveru o posleratnoj

nacističkoj radio mreži koja je dvaput pomenula Bormana po ime­
nu 1947. pre nego što su je Britanci razbili.

2 SS
SIVI VUK

Bel i njegova dva narednika čekali su na mestu gde je, po ono­

me što im je bilo saopšteno, trebalo da prođe Borman, i ušli su
džipom i prikolicom u rikverc na prilazni put jedne farme. Malo
kasnije, ugledali su na putu ispod sebe mali konvoj — velika crna
kola i dva kamiona sa prikolicama. Kap. Bel je procenio da je tamo
ukupno šesnaest ljudi, po šestorica u svakom kamionu i još trojica
sa Bormanom u štapskim kolima — previše da bi ih savladali on i
njegova dva lako naoružana podoficira. Pratili su konvoj sve dok
Bel nije ulučio priliku da telefonira iz jedne drumske krčme i po­
zove svoj štab. Bio je preneražen kad mu je nadređeni oficir rekao:
„Pratite, ali ne hvatajte, ponavljam, ne hvatajte". Sledeća dva dana,
britanski oficir je svoju lovinu sledio više od hiljadu i sedamdeset
kilometara.
Nemački konvoj je prolazio bez ikakvih problema kroz policij­
ske i vojne blokade na putevima, i prispeo na dokove italijanske
luke Bari u ranim satima jednog decembarskog jutra 1947. Iz zak­
lona, Bel i njegovi ljudi su posmatrali kako dizalice podižu vozila na
jedan teretni brod i kako se Martin Borman penje mostićem. Istog
trena kada je poslednje vozilo bilo smešteno u spremište, dizalice
su se okrenule na drugu stranu, sajle kojima je brod bio privezan
smaknute su i on se udaljio od keja. Kada je Bel kasnije tog jutra u
lučkoj kapetaniji proverio odredište broda, rekli su mu da on plovi
za Argentinu.
Kako je Bel objasnio u intervjuu u dokumentarnom filmu koji je
na britanskoj televiziji emitovan 1999, „veoma" se pokajao što nije
uhapsio Bormana:

Bili smo apsolutno zgromljeni i trebalo nam je vremena

da prevaziđemo traumu zbog toga što smo gledali kako
beži; Hitlerova desna ruka tek tako, slobodno se ukrcava
na brod i odlazi u slobodu. Posle silnih muka i putovanja
koje smo prevalili, naprezanja zbog toga što smo morali da
se uzdržavamo i ništa ne preduzimamo palo nam je veoma
teško. Zbog toga što sam to video, kako on tek tako odlazi, a
ja ništa ne mogu u vezi s tim da uradim, da, veoma sam bio
uznemiren, veoma potišten. Ali takav je bio život, morali
smo da nastavimo dalje, vratimo se u naš štab i preuzmemo
novu ulogu, nov slučaj.

286
 SIVI VUK PATAGDNIJE

Bela su pitali kako je to Bormanu moglo biti dopušteno da slobod­

no ode, i ko je po njegovom mišljenju za to bio odgovoran.

Bili smo sigurni da je Vatikan imao mnogo veze sa bekstvom

Martina Bormana, pošto ga tokom puta niti jednom nisu
zaustavili karabinjeri [vojna formacija zadužena za policij­
ske poslove među civilnim stanovništvom u Italiji] niti bilo
ko iz vojske; dopušteno mu je da prođe sasvim slobodno.
Bilo je to dobro organizovano. Ko je to još mogao da uradi
bez saradnje [sic] između Vatikana i italijanske vlade? [ 16]

M A R T I N B D R M A N J E S T I G A D U B U E N D S Al -
R E S 17. maja 1948, na brodu Đovana C iz Đenove. (Iako nije
evidentno kad ili gde je Borman promenio brod, Đovana C gotovo
izvesno nije bio isti onaj brod na koji su se Borman i njegova vozila
ukrcali u Bariju.) [ 16a]
Bio je odeven kao jezuitski sveštenik, i ušao je u zemlju s vati­
kanskim pasošem koji ga je identifikovao kao velečasnog Huana
Gomesa. Nekoliko nedelja kasnije, on se prijavio Apostolskoj nun­
cijaturi u Buenos Airesu kao osoba bez državljanstva i dobio Uve-
renje o identitetu broj 073, 909. Dvanaestog oktobra 1948. dobio
je željeni „plavi pečat“ koji mu je omogućavao da ostane za stalno
u Argentini. Sa groznom ironijom, Martin Borman je sada bio
poznat, između ostalih pseudonima, po jevrejskom imenu Elizer
Goldštajn.[l7]
Borman i Peronovi su se sastali u Buenos Airesu ubrzo pošto
je Rajhslajter stigao. Konačni pregovori o nacističkom blagu sigur­
no su bili burni i dugi. Dokumenta objavljena 1955. godine posle
Peronovog pada, i kasnije 1970, pokazala su da su Peronovi uručili
Bormanu obećanih 25 procenata. Fizički aspekt blaga — mimo
investicija koje je pažljivo konstruisao Ludvig Frojde u ime svog
nacističkog poslodavca, a koje Peronovi nisu dirali — bio je impre­
sivan:

187.692.400 zlatnih maraka

17.576.386 američkih dolara
4.632.500 britanskih funti
24.976.442 švaj carskih franaka
8.370.000 holandskih florina

287
SIVI VUK

54.968.000 francuskih franaka

87 kilograma platine
2,77 tone zlata
4.638 karata dijamanata i drugog dragog kamenja

Bormanova četvrtina tih fizičkih sredstava i dalje je predstavljala

ogromno bogatstvo. Zajedno sa investicijama u više od trista kom­
panija širom privrednog spektra Latinske Amerike — u bankama,
industriji i poljoprivredi — pri čemu je samo Lahuzen zarađivao
80 miliona pezosa — taj novac je postao „glavni faktor u privred­
nom životu Južne Amerike“. [ 17a]
Mornar Hajnrih Bete je bio prisutan kada se Borman pono­
vo sreo sa svojim Firerom u Inalku, kasnije te iste godine.[18]
Borman, sada prerušen u „oca Avgustina“ stigao je u svešteničkoj
rizi. Bio je tamo tek nešto duže od jedne sedmice. Poslednjeg dana
njegovog boravka, Hitler i Borman su održali privatni sastanak koji
je potrajao gotovo tri sata, posle čega je Borman napustio Centar.
U vreme kada je Borman stigao u Argentinu 1948, svet je bio
mnogo drugačiji u odnosu na onaj kada se puk. Peron prvi put
umešao u Aktion Feuerland zajedno s agentima Trećeg Rajha. Oda­
vno su prošla vremena kukastih krstova i prkosnih demonstracija;
Borman, koji je oduvekbio realista, shvatio je da mora da se zado­
volji (pošto izravna izvesne račune) nadziranjem znatnog preosta­
log dela opljačkanog bogatstva. On će redovno dolaziti u posete
Centru, ali, siguran u pomnu zaštitu koju je kupio od Peronovih,
vreme će mahom provoditi u Buenos Airesu, kako bi mogao da
tamo podmazuje točkove Organizacije i planira sigurnu finansijsku
budućnost.

D V D J E N A J V A Ž N I J I H IG R A C A u pokušaju nacista da
zavedu Argentinu bili su milioneri iz La Falde, hotelijeri Valter i Ida
Ajhorn. Oni su bili pristalice i prijatelji Nacističke partije i Hitlera
najmanje još od 1925. godine, i Hitler im je svakako odlazio u po­
sete — bez Eve — 1949. godine u La Faldu.
Ajhornovi su prvi put privukli pažnju direktora FBI-ja Dž.
Edgara Huvera u dokumentu koji je po kuriru stigao iz američke
ambasade u Londonu u septembru 1945. Posle izveštaja o onome
što se znalo o odnosu između Ajhornovih i Hitlera, dokument se
završava citiranjem reči koje je navodno izgovorila Ida Ajhorn:

ZBB
 SIVI VUK PATA G□ NIJ E

„Ako Firer ikada dospe u poteškoće, uvek može pronaći bezbedno

utočište u La Faldi, gde su već obavljene neophodne pripreme“.
Huver je pisao američkoj ambasadi u Buenos Airesu nekoliko ne-
delja kasnije, kako bi ih upoznao sa situacijom (videti reprodukciju
oba dokumenta na stranama 290 i 291).[19]
Odnos između Ide Ajhom i njenog „rođaka“ kako je uvek na­
zivala Hitlera, potiče iz vremena mnogo pre 1944. godine, premda
postoje izvesna sporenja oko datuma kad su se Ajhornovi zaista
priključili Nacističkoj partiji. Jedanaestog maja 1935, Valter i Ida
su dobili „počasnu verziju“ Zlatne partijske značke; tek pet-šest
od ukupno 905 takvih značaka dodeljeno je ljudima koji nisu
imali državljanstvo Rajha.[20] Firer je Ajhornovima poslao lično
pismo sa čestitkama datirano 15. maja, što je bio neuobičajeni do­
datni kompliment uz samu nagradu. U pismu u kom se zahvaljivao
Valteru Ajhornu za njegove usluge, Firer je upotrebio reči „od va­
šeg pristupanja 1924, zajedno sa vašom suprugom“, koje izgleda
ukazuju na to da su Ajhornovi bili među prvim članovima partije.
[21] Lično im je poklonjen i primerakbroj 110 ograničenog tiraža
od 500 primeraka knjige Mein Kampf kad su se prvi put sreli s
Hitlerom u njegovom stanu 1925. — iste godine kada je knjiga bila
objavljena. [22]
Ajhornovi su se ponovo videli s njim 1927. i 1929, a potom
su počeli redovnije da putuju u Nemačku. Najmanje jedno od
Hitlerovih pisama iz 1935-36. sadrži njegovu direktnu zahval­
nost za velikodušnu ličnu novčanu donaciju. Njih dvoje je njihova
unuka-sestričina Verena Seski opisala kao „velike idealiste koji su
zaista bili oduševljeni Firerovim idejama, kao i cela Nemačka u to
doba, [i] međusobno su se veoma sprijateljili“. Kada bi u njihovom
luksuznom hotelu Eden u La Faldi Idu Ajhorn pitali može li se nešto
postići, ona bi odgovorila da je sve moguće, „uz volju Adolfovu.“ Na
zidu njene kancelarije bila je velika Hitlerova fotografija koju joj je
on lično posvetio. U hotelu je takođe postojala soba uređena kao
hram Fireru, uvek ukrašena svežim cvećem. Posuđe, pribor za jelo
i stolnjaci u Edenu nosili su odštampan kukasti krst, a u hotelu je
bilo još mnogo drugih Hitlerovih slika. Hitlerovi govori hvatani su
kratkotalasnom antenom na krovu Edena i emitovani na razglasu
kako u hotelu, tako i van njega. Hotel je imao više od stotinu soba
sa trideset osam kupatila, centralno grejanje, ogromnu trpezariju i
balsku dvoranu, golf-teren sa osamnaest rupa, terene za tenis, bazen

2B9
 SIVI VUK

« )lf
ß tb c ta l Burmu of S n u ^ s t i g a t i o n
ânitcîi Itntec Department of iuatire
SBastftngtim25, B. C.

i NI M%«, M
i UH M M 1« American Bnbasey. London. England
September 1 7 , 1946

ATTENTION: SIS ETBOPEAH DESK VIA US ASHY COURIER SERVICE

Director, FBI
Vasbington« D* C .

D oor S ir s

Re:*^1&TLER HIDEOUT IN ARGSNTIHA

Security Matter » 0
-
w information was obtained from the War Room
throi f OSS regarding th^ittKfiafiA&fcioned »attar*
which in’ ’tain ad by OSS —
£
*A certain Kra/^EICHHORN, an allegedly reputable member of
Argentine society and proprietress of the largest spa hotel in
\ LA FALSA (Argentine) made, 'at an intimate party some time ago,
I (precisely when or where ia not stated) the following observations:-

v *♦ Her fam ily have been enthusiastic supporter» of HITLER

sine« the Nazi Party was founded«
NKw **>♦ Even before* the Nazis came into power she placed immediately
by cable M t entire bank account, amounting to 5 0 ,00 0 Karks,
at OOEBBEL’ s disposal« Thie «as done in response to the A
latter*s request to her for 3- 4,000 Karks for propaganda
purposes«

came into power their (meaning presumably her and her hu sb and ^),3
friendship with him became ao close that they used to Ii^CojJ£''-*t
together isle ) in the same hotel on the occasion o f their
annual stay in Germany on the PARTEITAG. They were then pen
jtime witheu"
to enter the private roqma. of the Fuehrer at any Jtime i
being previously announcea^r^

I f the Fuehrer should a t * a ^ * & j w ^nSrâ ifiSC o ult iea he

could always find a safe retreat r^ A 2 4% )^e r e they had
already made the neceseary„prepari

The above is being furnished the Bur* erely for its

inform ation. /
Ö0CT d fe *

JACtFM L

DOPIS FBI od 17. septembra 1945, iz Američke ambasade u Lon­

donu, gde se iznose pojedinosti o Hitlerovom odnosu s Ajhornovi-
ma — zaveden četiri meseca posle „samoubistva.“

290
 SIVI VUK PATAGDNIJE

:**'•tv
v«y-• ^ >*
SIS Oo*,

• AlE Cćw»*iLrji

m -
;r*Ätet 13,
to« lir. I___
the ÁñerE
Bm d m JUt m , Argentina

Front John Edgar B o o w - Sttraetar» yedaral Bureau ef Ißvosti^atlon

v*v.- Sub^ectiiiitler Hidaout in Araeatina
. Seourltgr Kattar - 0

, The Buroau ls in receipt of a laport f r « the Strategie ’Service«

galt of the war Departstent dated %tober $3, l$k$ concesning the poasibillty
\ of a »Ritler Htdeout»ia Argentiaa* thia repcart la as tfollcwBi*
A*.**Vf. i • ,• ‘ ‘ • *•’ i
45S-. soolety «Ooa Krs« Elchbcm 9 reportad to be a reputable «ieaber of Arger.tine
#.V \*• «ad the paroprtatorof Uw lärmest sp* hotel ln\X* Fulda, Arg«itina»
reoently nade the follfl«tngs observatlonst \ )

"af that «von befara the Maxi Party aas founded töio eade availabl« to
Goebbels her enttre bank accou&t ahich, at the tire, aaouniwü
eppraxlcately to t&irtgr thouaand aarica, ahlcfa aoacQT «as; to bo used
' for propaganda purpoSeej . ' !
* • i
•b* *~that abc^asd bar ftelly hsvo fcaes eothftaiaatJLc capucrters of Adolf
Hitler alnae the Hha^ Party aaa founded;
i-
•c* that thia voubmvaacy Rapport of the Hasi Party was nevepIfor^ottea
by Hitler and that during iheyears after fed ea&e ¿..to! ptarer bar
frlendaiiip alii: Hitler bocaao ao close that alia and Barbara of
her fctnlly lived idth Hitler In the seae tetel or* the ppaisXoa of
their annual visit tpGcrnanyj ! • \;
"d* that I f iiltlor ahould at any tiae get into difficulty Niho«rfLn it
aae necessary for fcfa to find a safe retreat, he would find such
safe retreat at her: hotel (La Falda) »here they had already a&de
the necessary preparations«» ?■ | \

lids is balng ffcrnlshed only tor your inforaatlon and for the \
___ fff ; I “* ** - e* \ , \
fctWICATIOrtS S£CTiCMj / \ /' ' . %«^ss^ipiTY
/ H
8 : P" A *' ’ ''OK Z/A/iW ~ ,yV T(
A *
Nßv i / »c:¿ ft«,.
’bsjiims1
^ayteyiiÄöir ofaai$e

IZVEŠTAJ FBI OD 13. NOVEMBRA 1945, dostavljen Američkoj

ambasadi u Buenos Airesu, sa rekapitulacijom septembarskog izve-
štaja FBI u vezi s Hitlerovim odnosom sa Ajhornovima.

29 1
SIVI VUK

za plivanje i mnoge druge sadržaje.[22a] Čak i danas, polusrušeni

Eden pokazuje tragove ranije veličanstvenosti koja je u tridesetim
godinama dvadesetog veka privlačila mnoge međunarodne slavne
ličnosti, među njima i zvezdu među fizičarima, Jevrejina Alberta
Ajnštajna, kao i Princa od Velsa. (Princ je bio krunisan kao Edvard
VIII u januaru 1936, ali je posle jedanaest meseci abdicirao kako bi
se oženio američkom raspuštenicom Voliš Simpson; kao Vojvoda
i Vojvotkinja od Vindzora, oboje su bili osumnjičeni da su simpa­
tizeri nacista, a Hitlera su posetili 1937. godine).[23] Izgleda da
je Ajnštajn boravio u hotelu kada antisemite Ajhornovi nisu bili
prisutni.
Eden je bio mesto za sastanke mnogih nacističkih organizacija
iz pokrajine Kordoba, a vojna obuka se obavljala u logoru po imenu
,,Kit-Ut“ na zemljištu koje je pripadalo Ajhornovima. Ida je takođe
osnovala nemačku školu u La Faldi 1940. godine. Njeni učitelji koji
su predavali osnovcima morali su da se zakunu na vernost Hitleru
u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu, profesori koji su predavali
gimnazijalcima morali su da se pridruže Nacionalsocijalističkom
savezu nastavnika, a škola je pružala kompletan program nacističke
indoktrinacije.[24] Ta predanost nacizmu, koja se 1940. primenji-
vala već u gotovo dvesta nemačkih škola u Argentini, potrajala je —
naročito u unutrašnjosti — uprkos dekretu predsednika Roberta
Ortisa iz 1938. kojim se zabranjivalo isticanje stranih zastava ili
simbola u školama.
Đaci su prisustvovali komemorativnoj ceremoniji koja je u
Edenu održana 17. decembra 1940, na prvu godišnjicu potapanja
broda Admiral Graf Spe. Većina navodno „interniranih“ članova
posade marširala je u kompletnim uniformama i u paradi pronela
nacističku zastavu pred očima desetina argentinskih zvaničnika i
viših pripadnika vojske. Parada se okončala na hotelskoj esplana­
di, gde su otpevali marš Nacističke partije „Pesmu Horsta Vesela“,
i bilo je ostrašćenih pronemačkih govora.[25] Međutim, uprkos
zaštiti argentinske policije i naoružanih nemačkih mornara koji
su boravili u blizini, prisustvo nacista u La Faldi nije prošlo pot­
puno neometano. [26] Kada su Ajhornovi odlučili da prikupe
novac prikazujući nacističke propagandne filmove pred velikom
publikom, pripadnici male antinacističke, prosavezničke grupe po
imenu Acción Argentina izbušili su gume parkiranih kola gledalaca.

zsz
 SIVI VUK PATAGDNIJE

Među napadačima je bio i Ernesto Gevara Linč, otac budućeg geril­

ca Ernesta „Če“ Gevare.[27]

A J H D R N D V I S U NASTAVILI DA D R G A N I Z U J U
P R I K U P L J A N J E N O V C A za nacističku stvar, i čak su
1944. i dalje prenosili desetine hiljada švajcarskih franaka na račun
Jozefa Gebelsa u Buenos Airesu. Međutim, u martu 1945, pod ja­
kim pritiskom Sjedinjenih Država, Argentina je konačno objavila
rat silama Osovine — i bila poslednja država iz Latinske Amerike
koja je to uradila. Posle te objave, hotel Eden je bio konfiskovan
kao „imovina neprijatelja“ i — sada okružen bodljikavom žicom i
stražarima kako bi se ljudi sprečili da tamo ulaze više nego da odatle
odlaze — koristio se jedanaest meseci da bi u njemu bilo zatočeno
osoblje iz japanske ambasade, kao i njihove porodice. Ubrzo pošto
su Japanci bili vraćeni u svoju zemlju, unutra su provalili antinacisti
iz La Falde, skinuli orla sa fasade hotela i uništili sve na čemu je bio
kukasti krst.[28]
U maju 1945, Ida Ajhorn je saopštila najbližem krugu prijatelja
da njen „rođak“ Adolf Hitler „putuje“. [29] Ajhornovi, koji su se za­
tvorili u svoju vilu nedaleko od hotela, stvorili su mrežu distribu­
tivnih centara odakle su slali na hiljade paketa sa odećom i hranom
u razorenu Nemačku. Pomagali su i mreži nacista koji su pobegli u
Argentinu, a Adolf Ajhman je često dolazio da ih poseti u La Faldi,
zajedno s porodicom. Jedan od njegovih sinova, Horst Ajhman
— koji je vodio argentinsku Frente Nacional Socialista Argentino
(FNSA) nacističku partiju u šezdesetim godinama dvadesetog veka
— oženio se Elvirom Pumer, kćerkom jednog od baštovana iz ho­
tela Eden. [30]
Ajhornovi su održavali bliske kontakte sa Gran Hotel Vijenom
na obalama Mar Čikite; posedovali su zemljište udaljeno samo
150 metara od hotela. [31] Sigurno su se 1946. tamo sastali sa
Hitlerom i Evom dok se on oporavljao. (Kakve god da su nacisti
imali dugoročne planove za Gran Hotel Vijenu, oni se nikada nisu
ostvarili. Posle druge posete Hitlerovih početkom 1948, to mesto
je praktično bilo napušteno. U martu te godine, šef obezbeđenja,
puk. Kriger, pronađen je „otrovan“ u jednoj prostoriji kraj hotelske
garaže — doživevši istu sudbinu koja će četiri godine kasnije snaći
Ludviga Frojdea.) [32]

293
SIV! VUK

KATALINA GDMERD JE IMALA PETNAEST

G □ DI N A 1 9 -4 5, kada je došla da živi s Ajhornovima. Bo­
lovala je od astme i poreklom je bila iz siromašne porodice koja
je smatrala da će joj život biti bolji u hotelu Eden od onog što su
oni mogli da joj ponude. Premda sluškinja, Katalina je odgajana
kod Ajhornovih bezmalo kao da im je bila kćerka. Ona je rekla da
je Hitler jedne noći 1949. stigao u njihovu kuću u La Faldi i ostao
tamo tri dana; odmah ga je prepoznala. „Sigurno ga je dovezao šo-
fer. Smestili su ga na treći sprat. Rekli su nam da mu nosimo doru­
čak gore i... pokucamo na vrata i poslužavnik ostavimo na podu.
Imao je dobar apetit, poslužavnici su uvek bili prazni. Jela su ug­
lavnom bila nemačka.“ Obrijao je brčiće. U kući je obično po ceo
dan bilo ljudi, ali tokom ta tri dana, na treći sprat se nije moglo.
„Gospođa Ida mi je rekla: ’Sta god da si videla, pravi se da nisi/ je­
dan od vozača i ja smo se često šalili: ’Ništa nisam videla, baš kao
ni tL Kao da se to nikada nije ni dogodilo. Sve se čuvalo kao veo­
ma velika tajna.“ Hitler je ostavljao odeću, uključujući i pantalone
od zelenog sukna te crnu košulju s okovratnikom, ispred sobe, a
Katalina je to prala i peglala. Odnela mu je tri doručka, tri ručka, i
tri posluženja uz čaj. Četvrtog dana, rekli su joj da je otišao.
Osam dana pošto je „važan posetilac“ napustio La Faldu, go­
spođa Ajhorn je rekla Katalini da spakuje ručak za izlet. Sa šoferom
koji je vozio mercedes-benc i Valterom Ajhornom kraj njega, njih
četvoro su se odvezli do kuće Ajhornovih na planini Pan de Azukar.
Ta građevina od cigle i drveta imala je veliku radio antenu i bila je
deo mreže nacističkih sigurnih kuća širom zemlje. Hitler je ostao
petnaest dana na tom mestu koje je porodica nazivala ,,E1 Kastiljo“,
ali Katalina ga posle toga nikada više nije videla. Međutim, sećala
se kako se javljao telefonom i zvao broj doma Ajhornovih preko
centrale u La Riohi i Mendozi; prepoznala mu je glas. Ti pozivi su
se nastavili sve do 1962. godine. [33]
Džon Volš, agent FBI stacioniran u to vreme u Buenos Airesu,
priznao je da su on i njegovi operativci nailazili na poteškoće u obav­
ljanju svih tajnih poslova u Argentini. Za hotel Eden i Ajhornove,
Volš je rekao: „Mi lično nismo tamo obavljali nadzor. To su obično
obavljali izvori izvan ambasade. Ne možete jednostavno ući i reći,
znate, kako tragate za nečim“. Volš je rekao kako su on i njegove ko­
lege bili pod prismotrom lokalne policije. Više puta, dok je izlazio

294
 64 » 56° 48 °
'BOLIVIA

*/F 'X PARAGUAY V ~ " >, A

SajS Salvador
j cte Ju|uyw
\ !\ v
. 'r r t f
^Asuncion BRAZIL
-
Formosa f

San Miguel Santiago

ncia
/------- ^Pg§adj
de Tucuman „del Estero
i "%
i
: Rioja^
La Falda
Lupitut Mur
Cbüptít< /
\ ^ Hotel Vierta, Mar Chiquita
\ Cordoba®! _ cJtS
............. i____ _. Santa Fe %i® Parana
Š
Æ
^^RUGUAY ^f^s^attbebaltet
".\ \4
Santiago1★ ! :

1« ( Buenos*. » ^ “ Vkleo
CHILEl Aires LaW™
ARGENTINA

* Mar del Plata

seen with Pavelić
s'Neuquen.
'V,

' Vteđma
BSan Carlos de Bariioche

SOUTH
81Comodoro Rivadavia
visited a friend in hospital

ATLANTIC
OCEAN

)\ Rio-'fp., ;:■’-¡-'V
...
Falkland islands
Oslas .^Ivinas)'
VvS.tarvtey
§SjB8 r Gattegos^/ViV^«;^,j<-
t m M ía S
Postwar Argentina
M í%s ----------------International Boundary
★ National Capital
<D Province Capital
■ Sightings of Adolf Hitler

P m R M H IH H i 0
H
too 200 300 KM
15o 200 300 MILES

64 ° 560

KLJUČNI SLUČAJEVI KADA SU Adolf Hitler i Eva Braun bili

primećeni u Argentini posle Drugog svetskog rata.
SIVI VUK

sa drugim agentima, viđali su ljude koji su oh očigledno pratili i

nadzirali. [34]

U P R K O S N E P O S R E D N O J Z AŠ T I T I K O J U MU
J E P R U Ž A L A „Organizacija“ i posrednijoj ali suštinski bitnoj
saradnji Peronove vlade, činjenica da se Hitler kretao unaokolo
krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka
umesto da ostane zakopan u Centru, neumitno je nalagala da on
bude više puta primećen. Posle izvesnog vremena, Katalina Gome-
ro više nije bila jedina osoba spremna da priča o tome kako se su­
sretala posle rata u Argentini sa bivšim Firerom.
Horhe Batinik, direktor banke u gradu Komodoro Rivadavija u
južnoj patagonijskoj pokraijini Čubut, živo je upamtio priču koju
mu je ispričala njegova majka, Španjolka, Mafalda Batinik. U leto
1940, ona je bila u Francuskoj i tamo radila za Crveni krst, pa je u
nekoliko navrata videla Hitlera izbliza, kada je on dolazio da poseti
ranjene vojnike Vermahta. U poznijim godinama, često je govori­
la: „Kada jednom vidiš Hitlerovo lice, nikad ga više ne zaboraviš“.
Posle rata, Mafalda se preselila u Argentinu, a početkom 1951. radi­
la je kao bolničarka u jednoj privatnoj bolnici „ Arustiza i Varando“.
Jednog dana, nekog nemačkog rančera su doveli na lečenje
prostrelne rane, i nekoliko dana kasnije, još tri Nemca su došla u
posetu pacijentu. Bilo je primetno da su se dvojica od njih prema
trećem odnosili kao prema „šefa“. Mafalda je morala da priguši
u sebi nevoljni usklik zaprepašćenja kada u ovome prepoznala
Hitlera. Nije imao brčiće i donekle je osedeo, ali to je nesumnjivo
bio on. Preneražena, gospođa Batinik je to rekla vlasnicima klinike,
doktorima Arustizu i Varandu; pogledali su ga, iznenadili se, ali
ništa nisu preduzeli. Osim što se pozdravio s pacijentom, Hitler
jedva da je prozborio i reč. Kada su trojica Nemaca otišli, gospođa
Batinik je upitala pacijenta ko je bio taj važni posetilac. Shvativši da
je ona već prepoznala Firera, povređeni rančer je rekao bolničarki:
„Gledajte, to je Hitler, ali nemojte ništa reći. Znate da tragaju za
njim, pa je najbolje ništa ne govoriti“. [35]

296
 SIVI VUK PATAGDNIJE

22. poglavlje

□ d lasci

N E M A Č K I N A C I S T I N I S U BI LI J E D I N I F A Š I ­
S T I koji su posle rata pobegli u Argentinu. Jedan od njihovih
najkrvoločnijih saveznika bio je Ante Pavelić, vođa ustaškog re­
žima u kratkotrajnoj marionetskoj državi koju su Nemci osnovali
u Hrvatskoj. Nazvavši sebe Poglavnikom (što je ekvivalent Fireru),
Pavelić je bio odgovoran za ubistva stotina hiljada muškaraca, žena
i dece srpskog, jevrejskog i drugog porekla u etničkoj slagalici
Jugoslavije u doba rata; čak su i neki pripadnici Gestapoa smatrali
ustaške metode „bestijalnim.“ [ 1] Hrvatska je istorijski bila rimoka­
tolički region, i kontakti u Vatikanu omogućili su Paveliću i ćelom
njegovom kabinetu, koje je kasnije sledila njegova žena, Mara, s
njihovom decom, da pacovskim kanalima otputuju u Argentinu.
Peronova vlada je u posleratnim godinama izdala 34.000 viza
Hrvatima.[2] Posredno, Pavelićevo bekstvo ođ pravde dovelo je do
nekih od najpouzdanijih iskaza očevidaca o Hitlerovom prisustvu
u Argentini 1953-54. godine.
Stolar po imenu Ernan Ansin sreo se sa Hitlerovima u nekoliko
navrata tokom pedesetih godina dvadesetog veka, dok je radio za
Pavelića kao stolar u argentinskom obalskom gradu Mar del Plata.
Bivši hrvatski diktator je tamo razvio građevinski posao. Pavelić je
bio poznat kao „Don Lorenco“, ali jedan njegov telohranitelj ka­
zao je kako je on bio predsednik Hrvatske. (Nimalo ne čudi što
Ernan Ansin za njega nikada ranije nije čuo — Pavelić je živeo pod
lažnim imenom i jakom zaštitom, ali nije bio naročito poznat u
Argentini po svojim zločinima.) Ansin je radio za Pavelićevu firmu
od sredine 1953. do septembra ili oktobra 1954. U južno leto 1953,
Hitlerovi su redovno posećivali gradilište na kom je Ansin radio. U

297
SIVI VUK

prvoj prilici kada je stolar video dva bivša diktatora zajedno, Hitler
je stigao sa svojom ženom i tri telohranitelja.
Hitler očigledno nije bio zdrav; jedva je mogao da hoda bez
tuđe pomoći, i telohranitelji su ga praktično nosili. Ti sastanci su
se održavali nasamo, ali obezbeđenje obojice neprestano je bilo
prisutno. Ansin je rekao da se činilo kako se Hitler oslanja na svoje
telohranitelje, koji su mu određivali dnevni raspored aktivnosti.
On i Pavelić bi razgovarali sve dokjedan od stražara ne bi rekao
nešto u smislu „dosta je bilo“, a onda bi otišli.
Kao i većina drugih koji su opisivali Hitlera posle rata, Ansin je
kazao da je Firer, iako mu se izgled izmenio, ,,u osnovi bio isti. Imao
je sedu, kratku kosu, ošišanu po vojnički. Bez brčića.“ Jedan naročiti
trenutak ostao je Ansinu u pamćenju. „Kada je Hitler [stigao], po­
digao je stisnutu pesnicu desne ruke koju je ispružio. Pavelić mu
je prišao i spustio svoju šaku na Hitlerovu pesnicu, obujmivši je.
Potom su se osmehnuli, i Pavelić se s Hitlerom rukovao. Uvek su
se tako pozdravljali.“
Ansin je Hitlera video s Pavelićem u još šest navrata. Pavelićeva
ljubavnica Argentinka (žena iz Kordobe po imenu Marija Roza
Gel) praktično nikada nije učestvovala u njihovim razgovorima,
već ih je samo služila kafom. I Hitlerova žena je stalno ćutala; Evi
godine nisu prijale, i nikako nije mogla da se otarasi kilograma koje
je dobila kad im se rodila druga kćerka, krajem 1945. godine. Ansin
je rekao:

Hitlerova žena je bila malo bucmasta. Izgledala je kao da je

upravo navršila četrdesetu. Bila je krupna, reklo bi se, uhra­
njena. Imala je na sebi radnu odeću, veoma jeftinu, bež boje,
baš nalik na njegovu. To je bila žena koja je odavala utisak
da je mnogo toga pretrpela, ili makar da trenutno trpi nešto,
zato što joj se to videlo na licu. Uvek je izgledala zabrinuto, i
gotovo nikad se nije osmehivala.

Na osnovu Ansinovog svedočenja može se zaključiti da je

razgovor u najvećem delu tekao na španskom. „Hitlerova žena, ne
sećam se — pretpostavljam da je donekle govorila španski, pošto
je svaki put kazala ’hvala vam za kafu.' ...Hitler je govorio španski s
poteškoćama, i jakim nemačkim naglaskom“. Na jednom od tih sa­
stanaka, Pavelić je Hitleru predstavio Ernana Ansina kao stolara ko­

298
 SIVI VUK PATAGDNIJE

ji radi na građevini, i pozvao ga da im se pridruži uz kafu. Hitler se

osmehnuo Ansinu i klimnuo glavom u znak pozdrava, ali mu nije
pružio ruku niti progovorio. Ansin je bio „potpuno ubeđen“ da je
taj čovek Hitler.[3 ]
On je viđao Hitlera i drugde u Mar del Plati, u staroj kući sa­
građenoj u kolonijalnom stilu iza parka San Martin. Video je da
tamo ulaze Hitlerova kola, i stražare kraj vrata; nije bio siguran da li
Hitler tamo živi ili je jednostavno u poseti (ta kuća je zapravo pri­
padala Lahuzenu). Dok je boravio u gradu, Hitler je uvek putovao
kolima, ali u jednoj prilici, stolar ga je video blizu obale; izašao je iz
kola i sedeo je na klupi, zamišljeno zagledan u more. Ansin je mislio
da Hitler ima probleme sa cirkulacijom i da ne može dugo da hoda;
vukao je noge, a Eva ga je držala za mišicu dok je pešačio. Za razliku
od Pavelića, koga je penzionisani stolar upamtio kao nepristojnog
čoveka surovih očiju, Ansin se prisetio da je Hitler imao „svetle oči,
prijazan pogled — [bio je] tih i veoma učtiv“.
I Hitler i Pavelić su nestali iz Mar del Plate u avgustu ili se­
ptembru 1954. godine.

H I T L E R D V D N A R U Š E N O Z D R A V L J E, i zamiranje
svih fanatičnih snova o širenju „Četvrtog Rajha s juga“ koji nikada
nije zaista postojao, doveli su do neprestanog jenjavanja aktivnosti
u Centru u Inalku početkom pedesetih godina dvadesetog veka.
Prirodno, kako je vreme prolazilo i kako je stvarnost bivala sve jas­
nija, mnogi nekada predani nacisti postali su zaokupljeni svojim
novim životom i poslom, a privlačnost rada za poraženog lidera
i ideologiju jednostavno se istrošila. Cak je i SS gen. Ludolf fon
Alfensleben, koji je postao prisni prijatelj Huana Perona kada su
zajedno išli na skijanje u San Karlos de Bariloče, podneo u okto­
bru 1952. godine ostavku na mesto „guvernera“ zajednice u do­
lini. Prihvatio je položaj u Buenos Airesu kod predsednika Perona
kao „načelnik odeljenja za lov, robolov i jahte za oblast R 1 0 1 1 1 “ a
Peron mu je podario i novi identitet pod imenom Karlos Lueke. [4]
Među malobrojnima koji su plamen još održavali u životu bio
je čovek koji nije bio traženi ratni zločinac, već slavni ratni pilot.
Hans-Ulrih Rudel, as koji je pilotirao ponirućim bombarderima
štukama i uništavao tenkove, i koji je ostao bez noge kada je bio
oboren pred kraj rata, kao najodlikovaniji avijatičar u nacističkoj
Nemačkoj.[5] Uprkos tome, on se 1948. preselio u Argentinu i
SIVI VUK

postao poverenik kako Hitlera, tako i pređseđnika Perona. Gajeći

i dalje snove o nekoj vrsti „Fašističke internacionale“ Rudel je
bio u kontaktu sa ser Osvaldom Mouzlijem, predratnim liderom
Britanske unije fašista, i sa paragvajskim diktatorom Alfredom
Stresnerom. Mouzli i Rudel su se sastali 1950. u Buenos Airesu,
i Mouzli je dve godine kasnije u Britaniji objavio Rudelove ratne
memoare, Pilot štuke, u izdanju Euforion Buks — kompanije koju
je osnovao zajedno sa svojom aristokratskom ženom Dajanom, čije
je devojačko prezime bilo Mitford. U knjizi su se na sav glas hvalili
principi nacionalsocijalizma; mora se pretpostaviti kako je britan­
ski avijatičarski as Daglas Bejder, koji je ostao bez nogu, i koji je
napisao predgovor, bio izmanipulisan da to uradi tako što mu je
rečeno da se jednostavno radi o memoarima jednog ratnog pilota.
Rudel je bio neumoljivi nacista koji je žalio samo zbog toga što je
Nemačka izgubila rat. Dok je boravio u Argentini, redovno se sa­
stajao sa Hajnrihom „Gestapo“ Milerom, koga je koristio za refe­
rence i kontakte, i svakako se sastajao i sa Hitlerom. Godine 1953,
Rudel se vratio u Zapadnu Nemačku, gde je bezuspešno pokušao
da pokrene stranku ratobornog naziva Deutsche Reichsparteu[6]

A K D J E A N S I N M I S L I D D A E V A H I T L E R IZ-
G L E D A T U Ž N □ , to ne bi trebalo nimalo da čudi. Ona je bila
vedra i plitka devojka koja je volela živahno društvo i zabave, i njen
život na ogromnom, izolovanom imanju u Inalku nije bio ono što
je očekivala. Njen ranije obožavani „Gospodin Vuk“, nekada tako
impresivan usred dvora punog ulizica, sada je bio neprestano
bolestan ili zauzet dosadnim sastancima, a život u zabačenom se­
oskom kraju gde je podizala dva mala deteta brzo je izgubio svaki
sjaj. Postoje brojni dokumenti o tome da je, uprkos demonskoj
energiji i ubeđenju koje je Hitler umeo da ispoljava, kako javno,
tako i unutar kruga bliskih ljudi, on u osnovi bio lenj čovek koga
su od praktičnog posla lako odvraćali odbojnost i apstraktne pre­
okupacije. Bez trunke iluzije da kontroliše velike događaje, ili kruga
laskavaca pred kojima bi mogao da glumi svoje pretenzije, sigurno
je bio jadno društvo za ženu koja je osećala kako joj mladost kopni.
Posle njene „smrti“ u Firerovom bunkeru, niko nije tragao za
mladom majkom sa dva deteta, pa Evino preseljenje pod novim
lažnim identitetom ne bi predstavljalo nikakvu veliku poteškoću.
Verovatno 1954. godine, posle njihovog povratka sa užasnog od­

3 □□
 SIVI VUK PATAGDNIJE

mora u kući u Mar del Plati koja je pripadala Lahuzenu (u vreme

kada je Hitlerove sastanke s Pavelićem zapazio Ernan Ansin), Eva
je konačno napustila Inalko i Hitlera. Preselila se sa kćerkama u
Neuken, miran, ali sve razvijeniji grad oko 370 kilometara seve-
roistočno od San Karlosa de Bariloče. „Organizacija“ je svakako,
kao i uvek, vodila i dalje računa o njima. [7]

MARTIN B D R M A N S E D R Ž A D P D D A L J E D D
P □ LITI KE. Sada se zanimao isključivo za zaštitu i umnožavanje
finansijskih sredstava Organizacije. U dolinu je putovao sve rede i
rede, kako je udaljavao i sebe i svoju mrežu od obolelog Hitlera.
Mnogo vremena je provodio u Buenos Airesu; paravan mu je bila
kompanija koja je proizvodila frižidere, iza koje je on širio finan-
sijske poslove po ćelom svetu.[8] O njegovim redovnim sastan­
cima s predsednikom Peronom detaljno je izvestio Horhe Silvio
Adeodato Koloto, načelnik Peronove lične policijske garde od
1951, pa sve do puča protiv njega izvršenog u septembru 1955. go­
dine. I danas, sa osamdeset sedam godina, visok gotovo dva metra,
i sa derindžer pištoljem u džepu, Koloto ostaje impresivna figura,
lucidan je i spreman da razgovara sa nama o vremenu koje je pro­
veo kao šef ličnog obezbeđenja bivšeg argentinskog predsednika.
Koloto je objasnio kako je, dok je bio sa Peronom, zapisao svaku
zanimljivu epizodu o predsedniku, među kojima i mnoge rečenice
na ceduljicama koje je sve stavio u jednu konzervu! Iz te neobične
arhive koja se sastojala od 6.200 dokumenata, koje je Koloto obe-
ležio i preveo na engleski za knjigu koja još nije objavljena, potiče
njegovo prisećanje na ključni susret.
Koloto je u proleće 1953. u Peronovoj kući na adresi u ulici
Teodoro Garsija u Belgranu, elitnom predgrađu Buenos Airesa,
prisustvovao jednom takvom susretu. Bila je to kuća koju je na­
cistički „ambasador“ Ludvig Frojde poklonio Eviti kao svadbeni
dar 1945. godine. Dvostruko obudoveli predsednik, koji ju je sada
koristio za privatne sastanke i romantične veze, odlazio je tamo
sa šeširom i naočarima kao maskom. (Još jedan česti posetilac
bio je magnat i brodovlasnik Alberto Dodero. On se posvađao s
Peronom 1949. kada mu je predsednik nacionalizovao akcije u po­
morskoj kompaniji za delić njihove stvarne vrednosti, ali taj sukob
nije dugo potrajao.)

3□ 1
SIVI VUK

U ovoj prilici, Koloto je bio na dužnosti u kući kad mu je Peron

rekao: „Borman dolazi u 20.00. Budi obazriv — Nemac je to, nije
Argentinac, a oni su tačni.“ I tačno u osam uveče, Koloto je čekao
kraj vrata kada je Borman stigao taksijem. Rukovali su se, i telohra-
nitelj ga je proveo kroz kuću sve do predsednikovog dnevnog bo­
ravka. Koloto se seća da je Rajhslajter bio „pravi Nemac“. Borman
je pustio brkove i imao je na sebi sako i kravatu. Veoma slabo je
govorio španski, ali ono što je pričao dalo se razumeti. Peron je
bio u svojoj kancelariji, i telohranitelj je otišao da mu kaže kako je
njegov gost stigao. Kad su se sastali u dnevnoj sobi, pozdravili su se
snažnim zagrljajem, kao stari prijatelji; onda su otišli u kancelariju,
gde su ostali do 22.00. Pošto je kuća korišćena uglavnom za tajne
sastanke, Koloto je rekao da je obezbeđenje bilo minimalno. „Preko
dana su napolju bila dva agenta kada Peron nije tamo boravio. Ali
kad je Peron bio tamo, agente je slao kući. Ja sam bio jedini stražar
u kući kada je Peron bio u njoj.“ Peronov batler Romano i kuvarica
Fransiska takođe su bili u kući; predsednik je nameravao da po­
zove Bormana da ostane na večeri, ali posetilac je rekao kako ima
druge obaveze. Kad su njih dvojica izašli iz kancelarije, Peron je
kazao Kolotu da „odšeta sa gospodinom Bormanom“ do Kabilda,
avenije udaljene trista metara od kuće, kako bi mu pozvao taksi.
Kad se Koloto vratio, predsednik Peron je rekao: „Borman mi je
dao poklon koji ne zaslužujem.“ Nije rekao šta je to bilo, ali Koloto
je pretpostavio da je to moglo da bude samo nešto malo i vredno.
Koloto je video Bormana u kući drugi put u nedeljama koje su
usledile, i prisustvo Nemca u prestonici postalo je deo njegovog po­
slovnog života. [9] Borman je držao apartman u luksuznom hotelu
Plaža, okrenutom prema trgu San Martin na kraju Kaše Florida,
svetski poznatoj trgovačkoj aveniji u Buenos Airesu. Koloto će
svakog meseca odlaziti u hotel Plaža da plaća Bormanove troškove
i smeštaj novcem koji mu je Peron davao u smeđem kovertu. Bo-
rmanova ljubavnica Alisija Magnus, nemačko-brazilskog porekla,
boravila je tamo s njim.[ 10] S druge strane trga, preko puta ho­
tela, nalaze se impresivne zgrade Circulo Militar (vojnog kluba os­
novanog 1881. godine) i argentinskog Ministarstva spoljnih dela,
u oblasti koja je isto tako blizu bankarske četvrti.[ll] Koloto je
smatrao da Borman održava redovne poslovne sastanke u klubu
Circulo Militar.

3 □z
 SIVI VUK PATAGDNIJE

J O Š J E D N A Ž E N A U B U E N D S AI R E S U uverena
da je dobro poznavala Martina Bormana bila je Araseli Mendes,
koja je u Argentinu stigla iz Spanije 1947, kad joj je bilo dvadeset
četiri godine. Srela ga je 1952. u jednom kafeu u Buenos Airesu;
kad mu je zatrebao neko za pisanje pisama i dokumenata na va­
ljanom španskom, ona ga je upoznala sa svojim bratom. Araseli je
rekla kako se njihov odnos produbio; postali su dobri prijatelji, i
ona je počela da radi za njega. Kazao joj je da je bio nacista visokog
ranga i da mu je Kurija (papski sud u Vatikanu) pomogla da dođe u
Argentinu — bio je krajnje određen kada je to izgovarao. Isto tako
je rekao da je bio u bolnici i da mu je preuređeno mesto početka
kose na čelu.
Izgleda da je Borman imao četiri ili pet različitih pasoša; Araseli
ga je poznavala kao Rikarda Bauera, ali on je koristio i ime Danijel
Teofilo Giljermo Depres, iz Belgije.[ 12 ] Pod tim imenom je bio
vlasnik fabrike koja je proizvodila frižidere marke „Apis“, u ulici
Ministro Brin u Lanusu, Buenos Aires. Araseli Mendes je na kra­
ju za njega vodila knjige u kancelariji u Pasahe Barolo, i tvrdila je
kako je on tada počeo da joj se udvara (izgleda da je njegova glad
za seksom bila podjednako velika kao i njegova velika lična finan-
sijska nezasitost). Prisustvovala je mnogim njegovim finansijskim
dogovorima; jednom mu je preko banke iz Evrope doznačeno
400.000 dolara. Kazao joj je da ima akcije u jednoj belgijskoj fabrici
kao i u jednoj holandskoj, te da je ta doznaka kao i mnoge druge
samo deo njegovih profita. Borman je iz Evrope doneo i mnogo
dragog kamenja, među kojim i jedan dijamant koji je prodao u
Buenos Airesu za 120.000 dolara.[l3j

D D S J E I FBI S A K D J I H J E S K I N U T A O Z N A K A
S T R O G □ P O V E R L J I VD o slučajevima kada je Hitler bio
primečen u Južnoj Americi, koliko god šturi bili, relativno su is­
crpni u poređenju sa pukim curkanjem informacija koje su potekle
iz Centralne obaveštajne agencije, ali među njima se ističe jedan
izveštaj iz losanđeleske ispostave agencije. Po njemu je Firer u
januaru 1955. navodno bio u Kolumbiji.[14] Premda krajnje neu-
verljiv, on je neobičan po tome što sadrži i veoma lošu fotokopiju
fotografije, koju je navodno snimio kontakt doušnika CIA (bivšeg
esesovca po imenu Filip Sitroen) i na kojoj je Hitler, tada pod
identitetom izvesnog Adolfa Šutelmajera. Na fotografiji „Hitler“

303
SIVI VUK

— kome je tada trebalo da bude šezdeset pet godina — još ima

tamnu kosu i klasične brčiće, te tako odudara od drugih, očigledno
bolje zasnovanih svedočenja. Slika je označena recima „Kolumbija,
Tunga, Amerika Del Sur, 1954.“ U centralnoj Kolumbiji postoji
grad Tunha, ali tamo nije bilo poznatih nacističkih veza; štaviše,
posle Drugog svetskog rata on je postao dom za mnoge jevrejske
izbeglice iz Evrope.
„Tajni“ izveštaj CIA obeležen je upozorenjem da ni neimenova­
ni doušnik niti ispostava u Los Anđelesu nisu ,,u mogućnosti da
pravilno procene ovu informaciju, tako da se ona prosleđuje kao
moguće interesantna“. Svejedno, činjenica da je losanđeloska kan­
celarija CIA smatrala kako to vredi uraditi značajna je. Izgleda
kako ni FBI ni CIA nisu bili uvereni u izjavu koju je pre deset go­
dina s apsolutnim ubeđenjem izneo britanski istoričar i nekadašnji
obaveštajni oficir Hju Trevor-Roper, da je Hitler umro u bunkeru
— u tvrdnju koja je izrečena premda za nju nije bilo nikakvih fo-
renzičkih dokaza.

P O D ZAŠTITOM PREDSEDNIKA P E R O N A , Ar­

gentina je postala utočište za nemačke, francuske, belgijske i hr­
vatske fašiste. Oni su se s Peronom sastajali u njegovoj zvaničnoj
rezidenciji po imenu Kasa Rosada, okrenutoj prema trgu na isto­
čnom kraju Plaze de Majo. Rodolfo Frojde, Ludvigov sin i prijatelj
Evitinog brata Huana Duartea, održavao je tajnu mrežu kontakata
bivših nacista sa režimom. On se uzdigao do mesta Peronovog na­
čelnika predsedničke obaveštajne službe i imao je kancelariju u
Kasa Rosadi.[l5]
^ Huan Peron je ponovo izabran za predsednika u junu 1952.
sa razlikom od preko 30 procenata glasova u odnosu na protiv-
kandidata (tada je prvi put bilo dozvoljeno i Argentinkama da
glasaju). Mesec dana kasnije, 26. jula 1952, njegova harizmatična
žena Evita umrla je od raka kad joj je bilo samo trideset tri godine.
U vreme kada je umrla, dobar deo ukradenog novca koji je ona,
opet, ukrala od Bormana, bio je potrošen mahom na finansiranje
filantropskog rada u korist argentinskih siromaha — njenih de­
scamisados (bukvalno, „bez košulje“). U zemlji je zavladala žalost.
Masa je bdila i dan i noć pred palatom predsednika i kasnije ispred
Ministarstva za rad, gde su je odneli da bude prikazana. Sa svećama
u rukama, muškarci su klečali i molili se na vlažnim ulicama, a žene

3 04
 SIVI VUK PATAGONIJE

Air-1
rAmmuÁ iw abrJ n

S b e fe t *
cuasmacncm OS)*#**
Chief, VBD OMU I Ootcbor J9$$—
A ß t ix ig g /^ T ó 3 r iT X .*^ { jg lA / i / ß + ^ ^ 3 J3 ß Ü t 3C j .
r: Gotatu.— r
C J1 £
MICROFIt-MCD
Adolphfforrj» JUL 2 61963
POC. -NHCW
O.iBl'
3-^Ob 89 S«pt*aber 29$$£ „ Jlwporfcod tíxo XoHo«üi¿ oaiioar •
tfaLa Station 1« ta * p w ttt» to gtv* «a k td 3 1(ppt
~ «valaatijoií o£ tí» infomattonand ii i* baiag iOrwwrdad «a^fif pOooitalq
lotersst.
:\U>~2 ^ __ &s eootaotod oa 29 M p tm bm ; 19$$ Iflr * trttatod f arfend sbo.
^ taia ooaaond i n Sorop# and -ab» J j p w w c t l y r w d d la g t a •
‘ 'not «o ran M K lth o idantdLty o f taU feiend.

__ ._______ 1 «hob écdag «ha Xafetar partaf 2Sg?» *

"a tó tala ooofidmfctálly
that~AdoIph gEBOBR la g ^ i^ ¿3B3&Eg«1fda»d ta hora ocgfcactod-
10333» abovt «ritió'« áoath Un:ßoOaBfela «a-tale tadp £xxalímrmo*Sbo to thafc
l— .—„ »B /iá eaplojreg ^af tfc® SSffiH ^S^rÄ ltafccäl) 3blppiñ¿;G©. inHaracaibo.
[ -4mHnakHA tí>l£ lMIJ>toék a r t ” ^ ^ vtUl * .
I not tó© long jipo, twt* db£not dimr tbe ptaotégrapte* Ha alaoofcafcod
ttet'.im E R - li-.;, i f c r AxgaaHaa«oaadTJoantiy !$äT* -0358085'* *
.■oceaaafcad ttaot laasamch .^ia toa xura tacva pao—d «jaca tíba «ad af "World
Var U , the Alijes ooald no Itg^gar pro*eca£e HITIM aa a «giataal of w r .

Iw Oft 26 Sopfciaabäy 3$gjfrC ~_7X*lood «ur«q?tí±ir<malr obt*±x»d tfae

photograptaiblsb OZ33USH xaf«nw&.toV Oa 2? Saptorib«r 19$$,____ -ttao photo *
lowa tqT _Jfor poxpotes af gattin« tala raaetlaa to ttaa po#-
a£bl* Taxaod^ of thla flantastlc oteegr» (Xrr±ooa}y,[~ Ihma riat
4a cay poaltiaa to aako aar áaamata«' Koaathelaaat^ w barrowaa ttaa
pfaotbgrapfai loas «noagb so that ttals Statloa eoald tato «ar acttoa doenod
advlsable. Ehotoatata of tilla píctaro vaza toteo» and «a» ba&ac foroardad,
. Sha páatograph t»a to bo returnad to ito ounar itas XoUcralng diijr. fh»
poraoa oá títe laft la alla¿ed to b« CTTRCBH and ttaa paroaa oa the ri^xt lo
tmdootatođ^r.tho persoa «lidata CZX8CEK dLalas la HITliHEL- Iba bode alda of
the pt»>tog¿«ph oozztcLnođ ttaa gollowtng dato: "Adolf A
CoMbda, 1^5U.*
DHB/lac
Attadueenfcx 1 pboto

rl.VJJWAiiORMBS^j-'SyREAS m copv.
2000
EXQdPDONS Sectíon 3(b)
(2)XA) Privacy Q

DOKUMENT CIA iz 1955, sa detaljnim izveštajem o tome da je

Hitler bio u Kolumbiji.

305
SIVI VUK

su neskriveno plakale. Dvadeset sedmog jula, cela zemlja je stala.

[16]
„Mala Eva“ je bila amajlija Huana Perona i njegov glavni adut za
pridobijanje naklonosti javnosti. Do 1955, najveći deo novca koji
su njih dvoje oteli potrošen je, a pošto ona više nije bila kraj njega,
sa novcem ga je napustila i sreća. Njegove privredne reforme su
podelile zemlju, i brojni teroristički napadi i stalne odmazde brzo
su gurale argentinsku politiku u novu revoluciju. Ironično, kap koja
je prevršila čašu nije bila neka nova opresivna mera, već Peronov
liberalni plan da legalizuje razvod i prostituciju. Vođe rimokatoličke
crkve, čija je podrška predsedniku jenjavala, sada su počele da ga
nazivaju „Tiraninom“. [17]
Ozbiljan udarac za Peronovu popularnost kod onih koji su
religiozno uznosili sećanje na Evitu bio je skandal, objavljen u
trač-novinama, koji se bavio odnosom pedesetdevetogodišnjeg
predsednika i trinaestogodišnje devojčice po imenu Neli Rivaš.
On je pogrešno procenio raspoloženje javnosti kada je odgovorio
na pitanja novinara o uzrastu njegove devojke: „Pa šta? Nisam su-
jeveran“ [18] Ali ubrzo ga je izdao smisao za humor, i na ono što
je sagledao kao podršku crkve opoziciji, odgovorio je tako što je iz
zemlje proterao dva katolička sveštenika. Papa Pije XII je uzvratio
tako što je ekskomunicirao Huana Perona 15. juna 1955.
Sledećeg dana, mlazni lovci mornarice kojima su pilotirali po­
bunjenički oficiri bombardovali su demonstracije peronista na
Plazi de Majo preko puta Kase Rosada, i navodno ubili čak 364
ljudi. Izbezumljena masa peronista dala se u divljanje i spalila
Metropoliten katedralu i još deset crkava u Buenos Airesu. Tačno
tri meseca kasnije, 16. septembra 1955, katolička grupa iz kopnene
vojske i mornarice, koje su predvodili generali Eduardo Lonardi i
Pedro Aramburu kao i adm. Isak Rohas, izvršili su puč iz drugog
najvećeg argentinskog grada, Korđobe. Trebalo im je samo tri dana
da se dočepaju vlasti.
Peron — koji je i sam došao na vlast vojnim pučem 1943. go­
dine — nikada nije zatvarao oči pred mogućnošću revolucije. Po
savetu Martina Bormana, sagradio je sopstveni „Firerov bunker“.
Od prizemlja u zgradi Alas na Avenidi Leandro N. Alem u San
Nikolasu, u Buenos Airesu, tajni prolaz je vodio do podzemnog
skloništa obloženog ružinim drvetom. Tamo je su u spavaćoj sobi
bile svilene pižame, zaliha kiseonika za slučaj opasnosti, i ugrađeni

3D6
 SIVI VUK PATAGDNIJE

sef u koji se moglo ući. Iza sefa je bio gipsani zid koji je skrivao
dugi podzemni prolaz prema tajnom izlazu na dokovima Puerta
Madeira. Ne zna se je li Peron iskoristio bunker kako bi pobegao
kroz kordon vojske koji mu se primicao. Zna se da je uspeo da
stigne do Puerta Madeira. Tamo je Perona čekao bojni brod koji
je poslao paragvajski diktator Alfredo Štresner. Ne potrudivši se da
povede i svoju maloletnu ljubavnicu, nekadašnji i budući predsed-
nik j e p ob egao iz zemlj e. [ 19 ]

„ R E V D L U C I D N LI B E R T A D D R A “ je odaslala udarne
talase kroz nacističku zajednicu u Argentini. Borman je izdao na­
log da se Centar u dolini Inalko zatvori i uredio da se Hitler pre­
seli u manju kuću gde je mogao da živi u potpunoj tajnosti. Sada u
društvu svoja najbliža dva pomagača — ličnog lekara, doktora Ota
Lemana, i bivšeg podoficira sa broda Admiral Graf Spe Hajnriha
Betea — Hitler se preselio na imanje po imenu La Klara, još dublje
u unutrašnjosti Patagonije.[20] Borman je jedini u Organizaciji
znao gde se ono nalazi, i svima ostalima je kazao kako je to neo­
phodno zbog Firerove bezbednosti. Još jednom, on je potpuno
kontrolisao pristup Hitleru. Krhki, prerano ostareli Hitler sada je
bio samo sporedni problem koji je odvlačio pažnju međunarodnog
privrednika Martina Bormana — problem koji će rešiti vreme, dok
Firer kopni u izgnanstvu unutar izgnanstva.

3DV
 23. poglavlje

Aveti u senkama

M A L O S E T D G A Z N A □ H I T L E R D V O M L I Č-
N □ M L E K A R U , doktoru Otu Lemanu. „Leman“ mu j e možda
bilo pravo ime, a možda i nije. Po onome što se da napabirčiti iz
malobrojne postojeće dokumentacije, on je bio član Nacističke
partije od njenih prvih godina, ali nije imao visoki vojni položaj u
Rajhu. U poslednjim godinama rata izgleda da se bavio revizijom
sanitetskih jedinica Vermahta. Rekao je da su ga odmah posle rata
zarobili Saveznici, ali pošto su nalog za njegovo hapšenje izdali
Sovjeti, uspelo mu je da pobegne. Stigao je u Inalko 1947. godine,
koristeći trasu za bekstvo pod kontrolom Vatikana, i odmah je
postavljen za glavnog sanitetskog oficira u „Dolini Adolfa Hitlera“.
Škrt na recima, Leman je u Centru izbegavao političke rasprave, i
radije je trošio slobodno vreme na čitanje i pisanje.
Navodne memoare Ota Lemana koji u pojedinostima opisuju
kako je živeo kao Hitlerov lekar sačuvao je mornar sa broda Ad­
miral Graf Špe Hajnrih Bete, sa kojim je Leman zajedno negovao
obolelog i ostarelog Hitlera.[l] Smatra se da je Bete predao „Le­
man ove papire“ kap. Manuelu Monasteriju, koji se sprijateljio s
Beteom krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka (kapetan
je rekao da su papiri nažalost izgubljeni za vreme brojnih selidbi
tokom dugog života). Monasteriova knjiga iz 1987, Hitler murio
en la Argentina, obuhvata kako Lemanove papire, tako i Beteova
sećanja, koja je ovaj izneo Monasteriju (videti 18. poglavlje, od
strane 246).
Lemanovi papiri, kako su prepričani u Monasteriovoj knjizi,
nisu neposredna pripovedačka proza; puni su referenci u vezi sa
misticizmom, okultnim i radikalnim misliocima koji su stajali iza

3 OS
 SIVI VUK PATAGDNIJE

uspona nacionalsocijalizma u Nemačkoj tokom dvadesetih godina

dvadesetog veka. Izgleda da je Leman dobro poznavao mnoge od
tih figura. Njegova čudna naklapanja, poput onoga da je Hitler
neka vrsta medijuma za okultne sile koje su odlučile da unište
zemlju, zvuče jednostavno kao apsurdno izvinjenje za itekako
ljudsko zlo Holokausta. (U jednoj fazi, Leman je čak sugerisao
da je u toku neka vrsta „bitke magijom“ između Hitlera i okultista
u Velikoj Britaniji koji su uspeli da zemlju spasu okupacije 1940.
godine.) [l a]
Hitler murió en la Argentina takođe prenosi Lemanova zapažanja
o Hitlerovom propadanju; Leman je veliku krivicu za to svalio na
dr Teodora Morela, lokalnog „lekara za boginje“ (zapravo doktora
za venerične bolesti) koga su sa Firerom upoznali fotograf Hajnrih
Hofman i njegova pomoćnica Eva Braun 1936. godine. Leman
je optužio Morela za „opasno davanje lekova i drugih supstanci
sumnjivog učinka“. On je svom kolegi medicinaru priznao izvesne
zasluge zbog toga što je izgleda rešio neke Hitlerove probleme
sa varenjem, ali rekao je da su ti tretmani Hitlerov inače osetljiv
nervni sistem ostavili „hronično pogođen“ te da je Morel „teško
otrovao tkiva koja se nisu mogla lako oporaviti“. Leman je takođe
optužio Morela da je pacijentu davao „halucinogene supstance“
kako bi pojačao svoju kontrolu nad njim.

U M □ N A S T E R I D V D J K N J IZ I, Lemanove napomene o
Hitlerovoj bolesti postaju detaljnije posle selidbe u La Klaru 1955.
godine. Adolf Hitler je napunio šezdeset šest godina, i njegovo
zdravlje, koje se popravilo kada je tek stigao u Argentinu, sada je
počelo da propada. Brojni medicinski istoričari izneli su teoriju
da je Hitler bolovao od Parkinsonove bolesti možda od tridesetih
godina dvadesetog veka; posle 1950, simptomi su mu se pogoršali, i
sada je on provodio dobar deo vremena u odmaranju i razmišljanju.
Politika mu je bila sve manje i manje važna. Borman, kome je još
verovao, rekao mu je kako je Peronov pad predstavljao veliku opa­
snost po Organizaciju, ali zahvaljujući sve većoj depresiji, ostareli
diktator više nije bio ni u stanju ni u poziciji da uradi bilo šta u vezi
s tim. Lišen dodira sa spoljnim svetom i uklonjen sa čela bilo kakve
efikasne mreže, ostao je usamljen i povučen.
Kapetan piše daje, po recima doktora Lemana, Hitler svoje dane
provodio prozaično. Obično bi se pojavio malo pre podneva. Posle

3D9
SIVI VUK

pozdrava sa Lemanom i Beteom, prošetao bi se sa svojim psom

— bila je to druga Blondi u nizu. Ostatak dana se naizmenično
odmarao, ćaskao sa svoja dva družbenika, ili se još šetao. Posle
večere je održavao raspričane „radne“ sastanke sa Beteom, koji
su mornara držali budnim često i do tri ili četiri ujutro. Leman je
rekao da bi Hitlerov duh ponekad „ponovo živnuo“ ali samo načas.
Nervni sistem mu je bio permanentno oštećen, i kako su se godine
vukle, „melanholija“ je postala njegovo uobičajeno raspoloženje.
Trojica muškarca su mnogo razgovarali. Leman je tu grupicu
opisivao pridevima „čudna“, „prognana“ i govorio da je bila udaljena
od svih spoljnih događaja. Sudeći po njegovim beleškama, doktor je
prema Hitleru izgleda gajio kompleksna osećanja. Izražavao je no­
rmalnu brigu svakog lekara za pacijenta, ali je u drugim navratima
blatio Hitlera kao „čudovišnog diktatora koji je sada ostao bez
svoje maske i uniforme“ Takođe je otpisivao Hajnriha Betea, ,,čo-
veka koji je izgleda odavno već umro“ Sopstveni usud nagonio je
Lemana na izlive samosažaljenja — on je bio „stari, zaboravljeni
doktor koji se našao, u poslednjoj fazi svog života, u okolnostima
sa kojima neumitno neće moći da izađe na kraj“.

NA S V O J Š E Z D E S E T S E D M I R IZIĐEN D A N , 20.
aprila 1956, Hitler je očekivao posetu četiri važna gosta (Leman
nije naveo njihova imena). Hitlera su izvestili da će dobiti iscrpan
izveštaj o situaciji u kojoj je bila Nacistička partija — ali tom
prilikom niko se nije pojavio. Tada je Hitler, prvi put, počeo da po-
dozreva kako ga je Borman konačno izdao. U septembru te godine,
morao je u postelju, zbog srčanih problema. Doktor Leman mu je
zabranio da brine o bilo čemu, i on je zauvek odustao od razmi­
šljanja o politici.
Leman se prisetio kako je početkom novembra 1956. Borman,
koji je išao u posetu Čileu, stigao u La Klaru. Isprva, Hitler ga je
primio hladno. Razgovarali su duže od tri sata, i Hitler je na kraju
sastanka ponovo izgledao optimistično; njegov stari zamenik ga
je izvestio da Organizacija ponovo solidno napreduje. Borman se
zadržao tu dva dana, i ujutro pred polazak odveo Betea u stranu.
Pošto se zahvalio mornaru zbog njegovih neprocenjivih usluga za
opštu stvar, zamolio ga je da ne gnjavi Hitlera nikakvim pitanjima, i
pokuša da ovome omogući da živi što je moguće mirnije. Borman

3 1□
 SIVI VUK PATAGDNIJE

je rekao da će nastupiti dan kada će se Hitler ponovo obratiti svetu,

ali sada je najvažnije bilo njegovo zdravlje.
Hitlerov optimizam nije dugo potrajao; mnogo puta su ga obu­
zimale pomisli na samoubistvo, od čega su ga odvraćali Leman i
Bete — sada već njegovi najbliži družbenici. Za razliku od očevidaca
u bunkeru, koji su ukazivali na to da je do 28. aprila 1945. Hitler
bio umoran, ali inače sasvim priseban, Leman je verovao kako je
Hitler već i ranije pomišljao na samoubistvo: „Istovetna suicidalna
manija spopala ga je 1945. u bunkeru, ali u toj fazi je Borman i dalje
smatrao Hitlera ključnim za svoje posleratne planove, i sprečio je
ono što je smatrao velikim osujećenjem ambicija da organizovani
nacizam bude pretvoren u stvarnost“ Međutim, moramo se pri-
setiti da Leman nije lično bio u bunkeru.

U TD M Č U D N O M L IM BU U K D J E M J E BID
U Z A P C E N zajedno sa svoja dva loše odabrana družbenika,
Hitler je isto tako izneo i neka iznenađujuća priznanja. Ispričao je
Beteu o ljubavnoj vezi sa „pravom predstavnicom arijevske rase“
atletičarkom Tili Flajšer. Ta nacistička olimpijka osvojila je zlato
u bacanju koplja na zloglasnim igrama u Minhenu 1936, i Jozef
Gebels ju je upoznao sa Firerom. Zaljubivši se istog trena, Hitler
ju je smestio u jednu seosku kuću na rubu Berlina. Ta romantična
međuigra potrajala je osam meseci, ali kada je Hitler saznao da Tili
čeka bebu, zamolio je svog prijatelja, dr Frica Hojzera, da se venča
s njom. Hojzer ga je poslušao, i kada je Tili bila u petom mesecu
trudnoće, on je bio bogato nagrađen za svoju „patriotsku pomoć“
tako što je postavljen za glavnog nadzornika medicinskih službu za
celu oblast Frankfurta. Kada se Treći Rajh srušio 1945, dr Hojzer
se razveo, spakovao kofere i napustio Nemačku. Hitler je samo
jednom video dete, po imenu Žizela.[2]
Bete, koji je u Hitlera verovao kao u boga i posvetio ceo život
nacističkom cilju, prenerazio se kada je čuo to otkrovenje. Setio
se još jedne priče koja se pojavila u oktobru 1946. Žena bivšeg
Hitlerovog državnog sekretara Ota Majsnera zaprepastila je svet
tvrdnjom da je Magda Gebels imala sina sa Hitlerom 1935. godine,
kao rezultat strasne veze iz vremena kada su oboje letovali na
Baltičkom moru, u leto 1934. Frau Majsner je tvrdila kako joj je
Magda lično rekla da je Hitler stvarni otac Helmuta Gebelsa. Magda

3 11
SIVI VUK

je ubila Hitlerovog sina u bunkeru zajedno sa svojih pet kćerki pre

nego što su ona i njen muž izvršili samoubistvo.[3 j

H I T L E R J E PCD K U Š A O D A S E VRA T I S V O J O J
S T A R O J S T R A S T I prema slikanju, ali zbog Parkinsonove
bolesti gotovo da uopšte nije mogao da drži kičicu. Doktor je nje­
govo stanje opisivao kao stanje pred kolaps, pošto mu se Hitler
žalio na „oštre neuralgične bolove u licu“ izazvane neuspelom ope­
racijom uklanjanja ivera koje je tamo zabila Štaufenbergova bomba.
Hitler je patio i od migrena koje su bile s vremenom sve jače i sve
duže. Kako veli Monasterio, Leman, koji se izražavao starinski,
priznao je: „O Bože, pomozi mi! Ponekad sam osećao čudno za­
dovoljstvo suočen sa strašnim patnjama tog čoveka. Činilo mi se
da sva ta neizmerna prolivena krv žamori iz arterija zemlje tražeći
osvetu u Hitlerovoj osobi.“
Godine između 1957. i 1961. prošle su u turobnoj monotoniji
dok je Leman u pojedinostima opisivao neprekidno Hitlerovo fi­
zičko i mentalno propadanje. Jedne noći, neposredno pred zoru
krajem januara 1962, on i Bete su začuli „užasavajuće stenjanje“ i
ušli u Hitlerovu spavaću sobu. Seđeo je na ivici kreveta u „žalosnom
stanju živčane depresije“. Na krevetu kraj njega bile su razbacane
fotografije snimljene posle završetka rata. Leman je tvrdio da se na
jednoj od njih videla „grupa masakrirane jevrejske dece“. Hitler je
plakao u ritmu, ljuljajući se napred-nazad na rubu kreveta, i nije čak
ni primetio njihovo prisustvo.
Nigde u Leman ovim memoarima ne postoji nikakva sugestija
o tome da Hitler nije znao za Holokaust ili da nije igrao centralnu
ulogu u njegovom planiranju. U lekarevom dnevniku se često
pominje Hitlerova potpuna i totalna mržnja prema jevrejskoj rasi
— što je, uzgred, bilo i mišljenje dr Lemana, iako je ovaj to uvio u
ezoterični pseudointelektualni jezik.
Kako je odmicao januar 1962, Hitlerovo mentalno i fizičko
stanje se sve brže pogoršavalo, a lice mu se delimično paralizovalo.
Provodio je sate zagledan u jezero i planinu na obzorju kao ,,po-
sednut čovek“. Leman je smatrao da ne postoji ništa što bi se moglo
uraditi, osim čekanja, dok „aveti Aušvica, Buhenvalda, Treblinke i
tolikih drugih ne završe sa njegovim odvlačenjem iz ovog života.
Neće još dugo potrajati“. Nekoliko noći, Hitler je imao halucinacije
„unakaženih lica, polja prekrivenih leševima koji ustaju da ga optuže

3 12
 SIVI VUK PATAGDNIJE

drhtavim pokretima“. Jedva je mogao da spava; uprkos trudu kako

Lemana, tako i Betea, odbijao je hranu i provodio vreme „između
jecaja prisećajući se dana svoje najranije mladosti“.
Dvanaestog februara 1962, u podne, sedamđesetdvogodišnji
Hitler se srušio dok su mu njegova dva staratelja pomagala da ode
u kupatilo. Tri sata kasnije, imao je šlog koji mu je paralizovao
levu stranu tela. Posle nemirne noći, diktator je skliznuo u komu.
Trinaestog februara 1962, u 15.00, dr Leman se uverio da više nema
niti jednog znaka života.

P D S L E H I T L E R D V E S M RTI, Oto Leman i Hajnrih Be­

te više nisu bili od koristi za Organizaciju; postali su samo usta
koja je trebalo ućutkati. Znajući to, Leman je upozorio Betea da
beži. Ponevši sa sobom Leman ove papire i neka druga manje važna
dokumenta, Bete je uspeo da izmakne Milerovoj i Bormanovoj
mreži ubica i špijuna. Promenivši ime u Huan Paulovski, on je
umro na rubu malog patagonijskog obalskog grada Kale ta Olivija
1977. godine.[4] Čini se da dr Leman nije bio te sreće; on je nestao
ubrzo posle Hitlerove smrti, verovatno ubijen po Bormanovim na­
ređenjima. Bio je to poslednji čin u životu i smrti Adolfa Hitlera u
Argentini.
Bormanu i Mileru se kasnije gubi svaki trag. Godine 1971,
u Boston gloubu od ponedeljka, 26. jula, navedene su reci Cvaja
Aldubija, bivšeg oficira izraelske obaveštajne službe i koautora
knjige o Adolfu Ajhmanu iz 1960. sa naslovom Ministar smrti,
koji je rekao da je Martin Borman živeo na jednom rancu u Pa­
ragvaju. Pisac Ladislas Farago je kazao da je iste godine lično vi­
deo Bormana — donekle senilnog i lišenog volje za životom — u
zabačenom kraju Bolivije. Pošto se Huan Domingo Peron vratio na
vlast 20. juna 1973, Farago je rekao da se Borman preselio natrag
u Argentinu i živeo u jednoj kući severno od imućnog dela Buenos
Airesa po imenu San Isidro. Rajhslajter je i dalje bio tamo u junu
1974, kada je Farago pisao svoju knjigu.
Pol Maning je napisao daje Borman, koji je rođen 1900, još bio
živ 1980. u Argentini, kao i Hajnrih „Gestapo“ Miler koji je rođen
iste godine kad i njegov šef. Nema pouzdanih izveštaja o tome kako
su skončali ovi istaknuti nacisti. [4]

3 13
SIVI VUK

U SVCDJ I M M E M O A R I M A , A L B E R T Š P E R s e p r i -
setio svog razgovora s Adolfom Hitlerom u novembru 1936. u
vezi sa Hiljadugodišnjim Rajhom. Hitler je stajao ispred ogrom­
nog panoramskog prozora u svojoj rezidenciji u Berghofu i zurio
u omiljeni planinski pejzaž Bavarskih Alpa, pejzaž jezivo sličan
pogledu iz njegovog patagonijskog doma u Inalku. Hitler je rekao:
„Za mene postoje dve mogućnosti. Da pobedom ispunim sve svo­
je planove, ili da propadnem. Ako pobedim, biću jedan od najve­
ćih ljudi u istoriji. Ako propadnem, biću osuđivan, prezren i pro­
klet.“ [6] Do današnjeg dana, svet osuđuje, prezire i proklinje Adol­
fa Hitlera i njegov istinski zao režim.
Opet, dok je propali i iskopneli Firer umirao u Argentini, izmu­
čen, dementan i izdan, sedamnaest godina posle bekstva iz bunkera
u kom je, kako je svet bio ubeđen, navodno izvršio samoubistvo,
još jednom su potvrđene njegove i Gebelsove čuvene reci: „Neka
laž bude krupna, neka bude jednostavna, stalno je ponavljajte, i na
kraju će svet poverovati u nju.“
Svet veruje da je Hitler umro u Berlinu.
Čuvena je rečenica Vinstona Čerčila, Hitlerovog neumoljivog
britanskog protivnika: „Istorija će biti dobra prema meni, pošto na-
meravam da je napišem.“ Ali njegov arhineprijatelj je predvideo tu
mogućnost, i pre nego što je Čerčil napisao istoriju, Adolf Hitler,
jedan od ljudi koji su u sebi nosili najviše zla u istoriji civilizacije,
preduhitrio ga je rekavši: „Od pobednika se nikada neće zahtevati
da kaže istinu.“
Na kraju Drugog svetskog rata, pobednike za istinu niko nije
pitao.
Zato ih mi za nju pitamo sada.

3i 4
 I ZJAVE
ZAHVALNDSTI

Od srca se zahvaljujemo svim organima vlasti i pojedincima u Ar­

gentini koji su nam pružili neprocenjicevu podršku u realizaciji
ovog projekta. Njihovo ubeđenje da istinu konačno treba reći —
pošto je Argentina sada postala zrela demokratija — omogućilo
nam je da raspletemo ovu izuzetnu priču.
Zeleli bismo takođe da iskoristimo ovu priliku i zahvalimo se
sledećim ljudima: Mariji Eugeniji Faveret, izvrsnoj prevoditeljici
i organizatorici bez premca: muchas gracias, amiga; istoričaru i
ekspertu za podmornice lnisu Makartniju za njegovo iscrpno is­
traživanje u Nacionalnom arhivu u Kjuu, u Londonu, i drugde;
Nahuelu Koki, argentinskom istraživaču i izvanrednom novinaru,
za svu pomoć u Buenos Airesu; stručnjaku za avijaciju i Luftvafe
Toniju Holmsu; Filipu Brejsu i osoblju u glavnoj biblioteci Mini­
starstva odbrane za pribavljanje brojnih opskurnih i ezoteričnih
knjiga i dokumenata iz raznoraznih izvora; osoblju Nacionalnog
arhiva u Kjuu za pouzdanu pomoć; Karolini Varašavski za nepro-
cenjivu podršku; kap. Manuelu Monasteriju za odvažnost koju je
pokazao objavivši priče dr Ota Lemana i Hajnriha Betea o sop-
stvenom trošku čak i kada mu je život bio u opasnosti; Horheu
Elbaumu iz Delegación de Asociaciones Israelitas Argentinas za to
što je otvorio dosjee organizacije i ponudio nam bezbednost;
poznatom argentinskom TV voditelju Adrijanu Korolu i njego­
voj sjajnoj životnoj partnerki Silvini Sini za pomoć, upoznavanja i
možda najbolje bifteke koje smo ikada pojeli; i direktorki kastinga,
učiteljici glume i velikoj prijateljici Marijani „La Čini“ Sini za sve.
Zahvaljujemo se ekipi u kući Grin media, koja je imala takvu
viziju da prigrli ovu izvanrednu priču. U izdavačkoj kući Sterling
pablišing želimo da se zahvalimo Markusu Liveru, predsedniku;

3 15
Džejsonu Prinsu, izdavaču; Majklu Fragnitu, direktoru uredništva;
Elizabet Mihalce, umetničkoj direktorici za broš-korice; i Blanki
Olivijeri, publicistkinji. Želeli bismo takođe da se zahvalimo ekipi
za pakovanje u kući Bajo point media: Lariju Rozenblatu, Fabiji
Vargin i Lori Lib; te Ejmi King, za upečatljivi dizajn korica.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, hvala našoj briljantnoj le-
ktorki u Sterlingu, Barbari Berger, koja je proveravala i iznova pro­
ve ravala naše nalaze, i celu stvar učinila čitljivom.
— SAJMON DANSTENIDŽERARD VILIJAMS

Zahvalan sam argentinskoj glumačkoj i snimateljskoj ekipi filma

Sivi vuk — previše ih je da bih mogao pojedinačno da ih pome-
nem, ali svima želim da iskažem zahvalnost za profesionalnost i pri-
jateljstvo; Robertu Stabsu i Ijanu Holu za svu njihovu pomoć; Saj-
monu Goldbergu, mom advokatu u Londonu, za pomoć i strp­
ljenje; Raselu Tenzeru za dugotrajno prijateljstvo, pomoć i savete;
Eduardu Martinu Boneo Viljegasu; Kuini Amelio Ortis, rediteljki i
hroničarki aktivnosti Ajhornovih; Džejmsu Rejnbirdu, pomoćniku
režisera, kompozitoru i velikom prijatelju; i porodici Noris za tako
pouzdano prijateljstvo i podršku.
Zahvalio bih se i mom ocu, nekadašnjem mlađem vodniku Le­
nu Vilijamsu, i mojoj majci, Meri, jer su se oboje borili protiv fa­
šizma u Drugom svetskom ratu i zgadili bi se nad istinom. Njima i
svima drugima koji su uzeli oružje u ruke širom sveta, svi treba da
budemo zahvalni.
U znak sećanja na troje divnih ljudi koji su bili tamo na početku,
ali nisu doživeli da vide kraj: Bilu Stautu, velikom kamermanu, bra­
tu i saputniku u pustolovinama toliko brojnim da ne mogu ni da ih
se setim; Dž.Dž. Svortu, još jednom sjajnom kamermanu, kuvaru i
prijatelju; i jednoj od najboljih žena na svetu, Tini Mardok. Svi mi
oni nedostaju.
Nadasve želim da se zahvalim izuzetnoj izdržljivosti moje pre-
lepe žene Džini, i moje dece Nika i Beks. Bez njihove vere i podrške,
ne bi se dogodilo ništa od svega ovoga. I Magnusu Pitersonu —
mom dobročinitelju, pristalici i veselom drugaru u svim iskuše­
njima i mukama koje je doneo ovaj projekt — upućujem svoju
zahvalnost, najlepše želje i besmrtno prijateljstvo.
— DŽERARD VILIJAMS

3 16
 BELEŠKE

BELEŠKE

Predgovor

1 „pripomogli ubekstvustotina osvedočenihnacista“: Kancelarija za specijalne istrage:

Težnja za postizanjem odgovornosti posle počinjenog Holokausta, Ministarstvo pravde,
Krivično odeljenje, 2006. Videti http://documents.nytimes.com/coniidential-report-
provides-new-evidence-of-notorious-nazi-cases?ref=us#p=l; videti takođe http://www.
archives.gov/iwg/declassiiied-records/rg-330-defense-secretary/. Videti takođe Mark
Aarons, Sanctuary: Nazi Fugitives in Australia (Melbourne: William Heinemann Au­
stralia, 1989), i Stephen Tyas, „British Intelligence and the Nazi Recruit“, History Today
54, 2004, http://www.historytoday.com/stephen-tyas/british-intelligence-and-nazire-
cruit.
2 D žonD em janjuk:New York Times, „Demjanjuk osuđen zbog uloge u nacističkom logoru
smrti“ 12. maj 2011, http://www.nytimes.com/2011/05/13/world/europe/13nazi.
html?_r= 1&scp=2&sq=Demjanjuk&st=cse.
3 „H itlerovvozač, ErihK em pka“:James P. O’Donnell, 77?e Bunker: The History of the
Reich Chancellery Group (Boston: Houghton Mifflin, 1978).
4 „N ism opronašli leskoji bi m ogaobiti H itlerov.“: reči maršala Georgija Žukova, koje
je 6. juna 1945. naveo United Press Berlin, Miami Daily News, „Hitler May Have Fled with
Bride Before Fall of Berlin“, 10. jun 1945, http://news.google.com/newspapers?id=qE8y
AAAAIBAJ&sjid=yecFAAAAIBAJ&pg=286l,2346002&dq=hitler+fled+berlin+zhuko
v&hl=en.
5 „Postojesve pretpostavke dajeH itlerm rtav“:Dvajt D. Ajzenhauer, citiran 12. oktobra
1945, Asošijeted pres, Indian Express, „Is Hitler Alive?“, 14. oktobar 1945, http://news.
google.com/newspapers ?id=orIAAAAIBAJ& sjid=SEwMAAAAIBAJ&pg=4222,10073
85&dq=eisenhower+hitler-i-alive&hl=en.
6 „Saveznici suzaposlili brojnenacističkeratnezločince“: New York Times, „Nacisti
dobili sigurno utočište u SAD, stoji u izveštaju“, 13. novembar 2010, http://www.
nytimes.com/2010/ll/14/us/14nazis.html? scp=2&sq=nazis&st=cse. See also 77ie
Office of Special Investigations: Strivingfor Accountability in the Aftermath of the Holocaust,
Ministarstvo prave, krivično odeljenje, 2006, Izveštaj: „Klaus Barbie: The Butcher of
Lyon.“
7 Izraelskavladailovnanaciste: Ijan Blek i Beni Moris, Israel's Secret Wars: A History of
Israel's Intelligence Services (New York: Grove Press, 1991).
8 LotarH erm an: http://www.holocaustresearchproject.org/trials/eichmanntrialcapture.
html.
9 „Sadajedokazano“:Daily Telegraph, „Nemačka i SAD su znali gde je Ajhman bio 1952“,
9. jan. 2011, http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/germany/ 8248965
/Germany-and-US-knew-where-Eichmann-was-in-1952.html.
10 O rganizacijaG eleni BN D : Klaus Vigrefe, „Nacistički zločinci postali nemački bauci“
Der Spiegel, 16. februar 2011, www.spiegel.de/international/germany/0,1518,745640,00.
html.

3 17
BELEŠKE

Uvod

1 „KadseA dolfH itlervratiosaZapadnogfronta“: Kris Veton, Hitler's Fortune (Barn­

sley, UK: Pen and Sword Books, 2004).
2 „N ovacnedonosi sreću“: Pol Maning, Martin Bormann: Nazi in Exile (Secaucus, NY:
Lyle Stuart, 1981).
3 „ČikaVuk“: Gvido Knop, Hitler's Women (New York: Routledge, 2003).

1. poglavlje: N A H RA N ITI ZVER

1 „uzenituuspeha“: Postoji bezbroj opštih istorija Drugog svetskog rata, ali kao jedno-
tomnu knjigu koja se bavi aspektom relevantnim za ovaj tekst, autori mogu preporučiti
delo Normana Dejvisa, Europe at War 1939-194S: No Simple Victory (London: Mac­
millan, 2006).
2 „m odifikacija sistem a zaform iranjeEnigm inihšifara“: Ronald Luin, Ultra Goes to
War (Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2008). Dodavanje četvrtog rotora pomorskim
mašinama Enigma (Schliissel M) praktično je zaustavilo britansko dešifrovanje signalnog
saobraćaja među podmorcima na devet meseci.
3 K onvoj SC -107: Wolf Packs (serija Treći Rajh) (Alexandria, VA: Time-Life Books,
1989). Videti „Tretman vojnih činova“ na strani xiv zbog prevođenja nemačkih činova.
4 podm ornicaizGruppe Veilchen: Više pojedinosti o ovoj bici mogu se naći na adresi
http://www.uboat.net.
5 „730.000 tona savezničkihtovara“: Gordon Vilijamson, Wolf Pack: 1he Story of the
U-Boat in World War II (Oxford: Osprey, 2005).
5a „sa 91 na 212 podm ornica“: Gordon Vilijamson, U-Boat Tactics in World War II
(Oxford: Osprey, 2010).
6 „Tokomratasamstrepeosam o“: Vinston S. Čerčil, Vie Second World War, vol. 2, Their
Finest Hour (London: Cassell, 1949).
7 „uslovi nam etnuti N em ačkoj“: Dejvid Sinkler, Hall of Mirrors (London: Century,
2001 ).
8 „zavidno prethodno iskustvo“: Džejms Srouds, Allen Dulles: Master of Spies (Wa­
shington, DC: Regency, 1999). U jednoj prilici, za vreme Dalsovog službovanja u
Bernu tokom Prvog svetskog rata, čovek po imenu Vladimir Iljič Uljanov pokucao je
na vrata njegovog stana i zatražio prijem i vizu za Ameriku. Nestrpljiv da se sastane s
jednom mladom damom u tenis-klubu, Dals je to odbio, procenivši da njegov posetilac
„nije naročito važan." Kasnije će gorko zažaliti zbog toga; V. I. Uljanov će kasnije postati
poznatiji kao Lenjin.
9 »U jkeBerta“Lansinga: Ibid.
10 „m oćnei uticajnekonglom erate“: Diarmuid Džefriz, Hell's Cartel: IG Farben and the
Making of Hitler's War Machine (London: Bloomsbury, 2008).
11 D alsovsastanaksaM artinomBorm anom : Maning, Martin Bormann.
12 „usvojenzakon“: Majki Barlej, The Third Reich: A New History (London: Macmillan,
2000 ).
13 „veoma rado popunili nestašicu“: Edvin Blek, Nazi Nexus: America's Corporate
Connections to Hitler's Holocaust (Washington, DC: Dialog Press, 2009).
14 „Reda nemačkog orla“: Agostino fon Hasel i Sigrid Makrej sa Simon Ameskamp,
Alliance of Enemies: The Untold Story of the Secret American and German Collaboration to
End World War II (New York: Thomas Dunne Books, 2006).
14a OpelA GizR uselshajm a: Ibid.
15 „A hilovapeta“: Carls Hajam, Trading with the Enemy: The Nazi-American Money Plot
1933-1949 (New York: Delacorte Press, 1983).

3 1B
 BELEŠKE

16 „DokseBritanijaborilazagoli opstanak“: Glen Jidon i Džon Hokins, The Nazi Hydra

in America (Joshua Tree, CA: Progressive Press, 2008). Jidon i Hokins daju (str. 92)
upečatljiv primer dvoličnosti američkih poslovnih korporacija pod nemačkim uticajem:
„Ugovorom između Dipona i Dinamita iz 1929. kontrolisala se proizvodnja tetrazina,
supstance koja je veoma poboljšavala aktivatore municije. Kada je 1939. počeo Drugi
svetski rat, Remington Arms (pod kontrolom Dipona) dobio je ogromne britanske naru-
džbine za municiju. Zbog ugovorne klauzule sa IG Farben, Britanci su dobij ali inferiorne
metke bez tetrazina.“
17 „ličnipredstavnikpredsednikaRuzvelta“: Srouds, Allen Dulles.
18 „džentlm eni jedni drugim an ečitajupoštu“: Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.
18a „japanskudiplom atskušifru“: Za više podataka o rivalstvu među različitim službama
koje je osujećivalo američko dešifrovanje pre Drugog svetskog rata, videti Tomasa
Pariša, T7ie Ultra Americans: The U.S. Role in Breaking the Nazi Codes (New York: Stein
and Day, 1986). „Ljubičasto“ je bio japanski ekvivalent nemačke mašine za kodiranje
Enigma, a dešifrovani podaci koji su tako dobijani imali su tajno ime „Čarolija.“ Američki
kriptoanalitičari su razbili japansku diplomatsku šifru nekih petnaest meseci pre Perl
Harbora, ali nedostatak povezanosti između različitih službi i državnih agencija doveo je
do toga da upozorenja na japanske vojne namere budu ili prenebregavana ili odbacivana
u danima koji su doveli do 7. decembra 1941 — „datuma koji će ostati da živi u svojoj
zloglasnosti". Na svu sreću, Japanci su nastavili da koriste Ljubičasto i mnogi suštinski
važni podaci u vezi s nacističkim ratnim planovima mogli su da se napabirče presretanjem
telegrama japanskog ambasadora u Berlinu, Hiroši Ošima, posle njegovih čestih, dugih
sastanaka s Adolfom Hitlerom tokom rata.
19 „dokseprim icaorat“:Alen V. Dais, The Secret Surrender (Guildford, CT: Lyons Press,
2006).
19a „O , takootm en“: Tlte Secret War (serija Drugi svetski rat) (Alexandria, VA: Time-Life
Books, 1998).
20 U -559: http://www.uboat.net. por. Toni Fason i mornar Kolin Glejzijer posthumno su
odlikovani Džordžovim krstom, a kuhinjski pomoćnik Tomi Braun je doživeo da primi
Džorđžovu medalju — premda nije preživeo rat. Poginuo je tragično 1945, pokušavajući
da spasi sestru iz požara u njihovoj kući.

2. poglavlje: PO Č ET A K PR EO K R ETA

1 „sraznoraznimčudacim a“: Srouds, Allen Dulles.

la „velikiprozor“: Kristof Mauh, The Shadow War Against Hitler: The Covert Operations of
Americas Wartime Secret Intelligence Service (N. York: Columbia University Press, 2002).
2 „nasvojavratadovodiodostavljačeinform acija“: Srouds, Allen Dulles.
2a „nasamari Britance“: Gordon Tomas, Inside British Intelligence: 100 Years of MI-5 and
MI-6 (London: JRBooks, 2009).
3 „DžordžVud“:Lukas Delatr, Betraying Hitler: The Story ofFritz Kolbe, the Most Important
Spy of the Second World War (London: Atlantic Books, 2005).
4 VilhelmKanaris: Carls Vajting, Hitlers Secret War: The Nazi Espionage Campaign
Against the Allies (Barnsley, UK: Leo Cooper, 2000).
5 „šaputanjenajastuku“:Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.
5a „oneistočnonem ačkejunkere“: Ibid.
6 „Jenki D udlD endi“: Tomas, Inside British Intelligence.
7 „svevestiizBerna“: Delatr, Betraying Hitler.
7a »Svam unicijautrošena“: The World at Arms: The Reader's Digest Illustrated History of
World War II (London: Reader s Digest Association, 1989).
8 „m alimkom adomkonjskogm esa“: The Illustrated History of the World: The World in
Flames 1939-4S (London: Readers Digest Association, 2007).

3 1S
BELEŠKE

9 „pravuprelom nupobedu“:Dejvis, Europe at War 1939-194S.

10 K onferencijauKazablanki i OperacijaPointblank: H. P. Vilmot, Čarls Mesingžer, i
Robin Kros, World War II (London: Dorling Kindersley, 2004).
11 „Grantovskabezuslovnapredaja“:Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.
12 „Osujetilismointernurevoluciju“:Pismo Česteru Vilmotu, 3. januar 1949, dokumenta
Alena V. Dalsa, Biblioteka rukopisa Sili Dž. Mad, Prinston, Nju Džersi, kako je navedeno
kod Lukasa Delatra, Betraying Hitler: The Story of Fritz Kolbe, the Most Important Spy of the
IIW. War (London: Atlantic Books, 2005).

3. poglavlje: SMEĐA EMINENCIJA

1 „sasvemanjeresursa“: Na raspolaganju je masa statističkih podataka, ali biće dovoljne
isledeće brojke za 1943. godinu. Ukupna saveznička proizvodnja uglja iznosila je 928
miliona tona a proizvodnja sila Osovine 545 miliona. Ukupna saveznička proizvodnja
gvozdene rude bila je 145 miliona tona, a proizvodnja Osovine 77 miliona. Ukupna sa­
veznička proizvodnja sirovog čelika iznosila je 118 miliona tona, a proizvodnja Osovine
47 miliona. Ukupna saveznička proizvodnja sirove nafte bila je 259 miliona tona, a Oso­
vine samo 18 miliona. Sto se tiče industrijske proizvodnje, godine 1943. države Saveznika
napravile su 61.062 borbena tenka i samohodnih topova, a države Osovine 12.957. Iz
Džona Elisa, The World War II Data Book (London: Aurum Press, 1993).
2 „totalnirat“:Ričard Besel, Nazism and War (London: Phoenix, 2004).
3 „najvećuzbrkukojajeikadpostojala“: The Center of the Web (The Third Reich series)
(Alexandria, VA: Time-Life Books, 1990).
4 „kakojeH itlerkoristioapsolutnum oć“: Barli, Tliird Reich.
5 „državnem ašinerijeprkosilajesvakomlogičnomobjašnjenju“:Brajan L. Dejvis, The
German Home Front 1939-4S (Oxford: Osprey, 2007).
6 „Teleksgeneral“:Johan fon Lang, Bormann: The Man Who Manipulated Hitler (London:
Weidenfeld & Nicolson, 1979).
7 „H itlerovaličnakasa“: Veton, Hitler's Fortune.
7a „Borm anovi predloži sutolikopreciznorazrađeni“:Joakim C. Fest, The Face of the
Third Reich (New York: Da Capo Press, 1999).
8 „držaoH itlerakaobršljan“: Patrik Delafors, The Hitler File (London: Michael O’Mara
Books, 2007). Bormanova moć nije poticala toliko iz njegovog partijskog čina —
postojalo je sedamnaest različitih resornih Rajhslajtera u NSDAP — koliko iz toga što je
obavljao određene poslove u Hitlerovoj blizini.
9 „potrebanm ijeBorm an“: Gvido Knop, Hitler's Hitmen (Stroud, UK: Sutton, 2002).
10 „m ojeprivatneegzistencije“: Veton, Hitler's Fortune.
10a „finansiranoizA Hfonda“: Ibid.
11 „Firerovimdom aćinstvom “: Center of the Web.
12 „briljantnapronicljivost“:Fon Lang, Bormann.

4. poglavlje: SILOVANJE EVROPE

1 Hitlerovamladost: Majki Ficdžerald, Adolf Hitler: A Portrait (Stroud, UK: Spellmount
Books, 2006).
2 „rasnomčistotom “:Barli, Third Reich.
3 „elim inišupolitičkeprotivnike“:Besel, Nazism and War.
4 „Ä rijevizacije’svihaspekatanem ačkogdruštva“: Mark Mazover, Hitler's Empire: Nazi
Rule in Occupied Europe (London: Allen Lane, 2008).
5 Kristallnacht: Džejms Pul, Hitler and His Secret Partners: Contributions, Loot and Rewards
1933-1945 (New York: Pocket Books, 1997).

320
 BELEŠKE

6 „birokratimaubijanja“: Džon Kornvel, Hitler's Scientists: Science, War and the Devil's Pact
(London: Penguin Books, 2004).
7 „čuvanjeumetničkihdela“: Ričard Z. Česnof, Pack ofTlneves: How Hitler and Europe
Plundered the Jews and Committed the Greatest Tl'ieft in History (London: Weidenfeld &
Nicolson, 2000).
8 „slikaruidiličnihpejzaža“:Ronald Poli, Hitler's Chancellery: A Palace to Lasta Thousand
Years (Ramsbury, UK: Crowood Press, 2009).
9 „V idisam otedetalje“: Delafors, T\\e Hitler File.
10 Rozenbergi „likV ilhelmFurtvengler“: Džonatan Petropulos, TJie Faustian Bargain:
The Art World in Nazi Germany (London: Allen Lane, 2000). Muzeji su morali isto tako
da daju neka od svojih remek-dela radi dekoracije Nove Rajhskancelarije. Na primer,
1938-39. Šper je uzeo „na poslugu“ mnoga dela iz Muzeja istorije umetnosti u Beču,
uključujući i dvadeset jednu ogromnu holandsku i belgijsku tapiseriju iz sedamnaestog
veka; videti Polija, Hitler's Chancellery.
11 Kom itet za eksploataciju degenerisane um etnosti: Lin H. Nikolas, The Rape of
Europa: The Fate of Europe's Treasures in the Third Reich and the Second World War (New
York: Alfred A. Knopf, 1994).
11a „izutetnopovoljnih“: Ibid.
12 „trijum falnoprošaokrozBeč“: Sol Fridlender, Nazi Germany and the Jews (London:
Phoenix, 2009).
13 Rotšildovi: Hitler je posebnu mržnju gajio prema ovoj slavnoj jevrejskoj porodici finan-
sijera i kolekcionara umetnosti čije je zbirke u Beču i Parizu poharao za svoj planirani
Firerov muzej u Linču. Njegova baba je jednom radila kao sobarica za bečki ogranak te
porodice i kolale su uporne glasine daje njen vanbračni sin, Hitlerov otac Alojz Šiklgruber,
zapravo dete nekog od Rotšildovih — po čemu bi Hitler imao u sebi četvrtinu jevrejske
krvi.
14 „oči sum usvetlucale“ i „Ž ivotni m i jesanbio“: Albert Šper, Inside the Third Reich
(London: Weidenfeld & Nicolson, 1970).
15 „deladegenerisaneum etnostiuvlasništvuJevreja“:Nikolas, Rape of Europa.
16 JeuduPaum e: Hektor Felisijano, The Lost Museum: The Nazi Conspiracy to Steal the
World's Greatest Works of Art (New York: Basic Books, 1997).
17 A ktion-M : Česnof, Pack of Thieves.
17a „Sovjetski Savezjeostaobez 1.148.000um etničkihdela“: Videti fusnote na adresi
http://en.wikipedia.org/wiki/Nazi_plunder.
18 „centrukulturehiljadugodišnjegrajha“: Mazover, Hitler's Empire.
19 „Borm anjeznaogdesenalazi“: Veton, Hitler's Fortune.
20 „lažnefirm ezatrgovinuum etninam analatinoam eričkimlokacijam a“: Stenli Dž.
Pejn, Franco and Hitler: Spain, Germany and World War II (New Haven: Yale University
Press, 2008).
21 „Prilivkonfiskovanihum etnina“:Nikolas, Rape of Europa.
21a „pom oću137teretnihvagona“: Centar za istorijsku građu Šoa, www.yadvashem.org,
„Einsatzstab Rosenberg“.

5. poglavlje: N A C IST IČ K O ZLATO

1 Nemačke zlatne rezerve: Džon Vajc, Hitler's Banker: Hjalmar Horace Greely Schacht
(London: Little, Brown, 1999).
2 „zlatauizobilju“: Česnof, Pack of Tliieves.
2a pljačkanjeevropskihzlatnihrezervi: Artur L. Smit, Hitler's Gold: The Story of the Nazi
War Loot (Dulles, VA: Berg, 1996).
2b „N akrajusuFrancuzipristali dapredajubelgijskozlato“: Ibid.
3 »sagaobelgijskomzlatu“:Ibid.

32 1
BELEŠKE

4 „zlatni predm eti oduzeti odžrtava“:Jidon i Hokins, Nazi Hydra in America. Razmere
plana Aktion Reinhardt — krađa imovine zarobljenika pre njihovog uništenja u logorima
smrti — bile su zaprepašćujuće, i obuhvatale su eksproprijaciju 53.013.133 rajhsmaraka
u gotovini; strane devize u banknotama u vrednosti od 1.452.904 rajhsmaraka; strane
devize u zlatnicima u vrednosti od 843.802 rajhsmaraka; dragocene metale u vrednosti
od 5.353.943 rajhsmaraka; druge vredne predmete, poput nakita, časovnika i naočara,
u vrednosti od 26.089.800 rajhsmaraka; i odeću i tekstil u vrednosti od 13.294.400
rajhsmaraka, što daje ukupnu vrednost od 100.047.983 rajhsmaraka. Skaredna preciznost
računovodstva Holokausta u potpunosti izmiče razumu.
5 „najviševolelibankuzam eđunarodnaporavnanja“:Fon Hasel i dr., Alliance ofEnemies.
5a „G odine 1939, Banco Nacional de Portugal jeim ala63tonezlata“: Antonio Lousa
i Ansgar Šefer, „Portugalija i nacističko zlato: 'Lisabonska veza u prodaji zlata koje je
opljačkao Treći Rajh“; videti onlajn PDF na adresi www.yadvashem.org.
6 „890 m ilionadolarauzlatu“: Džon Loftus i Mark Arons, The Secret War Against the
Jews (New York: St. Martins Press, 1994). Tek je u maju 1997. BIS priznala daje primala
isporuke nacističkog zlata koje je bilo istopljeno i obeleženo predratnim nemačkim
oznakama kako bi se prikrila činjenica da je poharano od drugih zemalja.
7 Fransoa-R enedeŠatobrijan: Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.

6. poglavlje: ORLOV LET I ZEMLJA VATRE

1 O peracijaCitadela: Dejvis, Europe at War 1939-45.
2 „prodaje’degenerisaneum etnosti’“:Nikolas, Rape of Europa.
3 „290.000karatadijam anata“: Česnof, Pack of Thieves.
4 „veom avrednem inerale“: Ladislas Farago, Aftermath: Martin Bormann and the Fourth
Reich (New York: Avon Books, 1974).
5 OperacijaAndreas/Bernhard:Jidon i Hokins, Nazi Hydra in America. Falsifikati su bili
toliko dobri da Engleska banka nije mogla mnogo toga da uradi kako bi ih povukla iz
opticaja, a da ne uništi veru u britanski papirni novac; zbog toga ništa nije bilo ni rečeno ni
učinjeno i oni su ostali u cirkulaciji sve do 1954, kada je nov dizajn novčanice od pet funti
zamenio stari beli „čaršav“. Razmere operacije bile su znatne: proizvedeno je 3.945.867
novčanica od pet funti, 2.398.981 novčanica od deset funti, i 1.337.325 novčanica od
dvadeset funti. Rad na lažnim dolarskim novčanicama započeo je u proleće 1944, i
prvi primerci su zajedno sa pravim novčanicama pokazani Hajnrihu Himleru u januaru
1945. On nije mogao da primeti razliku između pravih i lažnih banknota, ali ozbiljna
proizvodnja falsifikovanih dolara nikada nije postala masovna. Za opsežnije podatke o
Operaciji Andreas/Bernhard, videti „Izveštaj o falsifikovanju u koncentracionom logoru
Sašenhauzen“, od 15. decembral945, koji je sačinila Centralna krivična kancelarija Če-
hoslovačkog ministarstva unutrašnjih poslova.
6 ProjektO rlovlet: Maning, Martin Bormann.
7 „teškavoda“: Česnof, Pack of Thieves.
7a „dastvori oko980paravankom panija“:Jidon i Hokins, Nazi Hydra in America.
8 „svapoznatasredstva“: Maning, Martin Bormann.
9 „Zakopaj dubokosvojeblago“: Ibid.
10 „svakopribežište za H itlera“: Džim Mars, The Rise of the Fourth Reich (New York:
William Morrow, 2008).

7. poglavlje: CRVENO KO SCI I PRIVATNE VOJSKE

1 „Jedinica komandosa mornaričke obaveštajne službe“: Nacionalni arhiv, Kju,
London; Prilog 1 uz dosje ADM 223/500.
2 „Abwehrkommando“ : Stiven Kipaks, „Hitlerove specijalne snage“, Military Illustrated
155 (2001).

322
 BELEŠKE

3 „Flemingovi ’Crvenokošci’“: Ovaj pasus je preuzet iz knjige The History of 30 Assault

Unit 1942-1946 (London: Kings College Library Military Archives, Ref GB99). Broj
sobe st. por. Fleminga bio je 39; admiral Godfri, iz sobe 38, bio je model za ,,M-a“ u
romanima o Džejmsu Bondu. Videti takođe http://www.30AU.co.uk.
4 »M aj. V urm an“: Ričard Brajtman, U.S. Intelligence and the Nazis (Cambridge, UK:
Cambridge University Press, 2005).
5 džipovi 30. C U: Dejvid Nating i Džim Glenvil, ur., Attain by Surprise: The Story of 30
Assault Unit Royal Navy/ RoyalMarine Commando and ofIntelligence by Capture (London:
David Glover, 1997).
6 tenk Tigar: Dejvid Flečer, istoričar, Muzej tenkova Kraljevskog oklopnog korpusa,
Bovington, Dorset, Velika Britanija, u razgovoru sa Sajmonom Danstenom, Avgust 2010.
Taj tenk Tigar — broj kule 131 iz Panzer Abteilung 504 — sada se nalazi u Bovingtonu.
To je jedini preostali tenk Tigar I na svetu koji i dalje može da se kreće na sopstvenim
gusenicama. Veoma teško oklopljen, sa glavnim topom od 88mm, Tigar je bio dvostruko
teži i imao je dvostruko jaču vatrenu moć od srednjeg tenka M4 Šerman koji je bio osnova
i američkih i britanskih oklopnih snaga u periodu 1943-45.
7 30. udarnajedinica: Nating i Glenvil, Attain by Surprise.
8 „Spom eničari“: Robert M. Edsel, Monuments Men: Allied Heroes, Nazi Thieves and the
Greatest Treasure Hunt in History (London: Arrow Books, 2009).
9 »Pre ovograta“: Nikola Lamborn, War Damage in Western Europe: The Destruction of
Historic Monuments during the Second World War (Edinburgh: Edinburgh University
Press, 2001).
10 „Drugi punski rat“: Uprava Nacionalnog arhiva i evidencije (NARA), Koledž Park,
Merilend; RG 239/ 47.
11 „benediktinskaopatijaM onteK asino“: Izveštaj američke Komisije za zaštitu i spašava­
nje umetničkih i istorijskih spomenika u ratom zahvaćenim područjima (Washington, DC:
Kancelarija za štampu američke vlade, 1946). Svakako se može reći da je uništenje
Mantenjinih fresaka u kapeli Ovetari Eremitanske crkve u Padovi, u savezničkom bom-
bardovanju 11. marta 1944. bila uporediva umetnička tragedija.
12 „Tutti questi vaffunculi quadri!“: Dejvid Tutaev, The Consul of Florence (London:
Seeker & Warburg, 1966).
13 „ogrom nuriznicuopljačkanihum etnina“: Edsel, Monuments Men.
14 Kom itetzauranijumiProjektM enheten: Džim Bagot, Atomic: The First War of Physics
and the Secret War of the Atom Bomb 1939-1949 (London: Icon Books, 2009).
15 „jevrejska fizika“: Ričard Rouds, The Making of the Atomic Bomb (London: Penguin
Books, 1986).
16 „U kolikoisvedoknebudem osigurniusuprotno“: Sintija C. Keli, ur., The Manhattan
Project: The Birth of the Atomic Bomb in the Words of Its Creators, Eyewitnesses, and Hi­
storians (New York: Atomic Heritage Foundation, 2007).
17 M isijaA lsos: Bagot, Atomic.
18 „nosioca ove kartice“: Patrik Dalzel-Džob, Arctic Snow to Dust of Normandy: The
Extraordinary Wartime Exploits of a Naval Special Agent (Barnsley, UK: Pen and Sword,
2005).
19 „m ete vojnog ili naučnog značaja“: Šon Longden, T-Force: The Race for Nazi War
Secrets 1945 (London: Constable, 2009).
20 tim ovi „Z latne groznice“: Videti dokumenta Bernarda Bernštajna na adresi http://
www.trumanlib rary.o rg/hstpap er/b ernstein /htm.

8. poglavlje: LOVAČKI TRA G V O D I D O PARIZA

1 „neobičnim zvukom lepršanja“: Dalzel-Džob, Arctic Snow.

2 „V-l oružje odmazde“ : Stiven Dž. Zaloga, V-l Flying Bomb 1942-52: Hitlers Infamous
"Doodlebug" (Oxford: Osprey, 2005).

323
 3 „OperacijaSamostrel“:Džordž S. Paton, War, As I Knew It (Cambridge, MA: Riverside
Press, 1947). Između avgusta 1943. i marta 1945, savezničke vazduhoplovne snage imale
su 68.913 naleta i ispustile 122.133 tone bombi na instalacije V-1 i V-2; to je predstavljalo
oko 14 procenata svih bombarderskih misija u tom periodu.
4 „dvadesetpetkilom etaraizaam eričkogm ostobrana“:Nacionalni arhiv, Kju, London;
Dosje ADM 223/214, Istorija 30. jedinice komandosa (kasnije 30. udarne jedinice i 30.
isturene jedinice).
5 „brzimlovcim a“:Zaloga, V-l Flying Bomb.
6 „najvećimpojedinačnimtehničkimplenomućelomratu“: Nacionalniarhiv, Kju,
London; Dosje ADM 223/214.
7 V-l: Zaloga, V-l Flying Bomb. Ispaljeno ih je ukupno 8.617, od čega je 1.052 palo po
poletanju. Od 5.913 koliko je stiglo do Britanije, 3.852 je uništila protivvazdušna od­
brana, pri čemu 1.651 protivavionski topovi; samo je 2.515 pogodilo ciljane oblasti.
Ostale su promašile mete i pale u nenaseljene oblasti. Poslednja (lansirana) bomba V-l
pogodila je selo Dačvort, u Hertfordširu, 29. marta 1945. godine.
8 „20.000 tonabom bi“: Adam Tuz, Tfte Wages of Destruction: The Making and Breaking of
the Nazi Economy (London: Allen Lane, 2006).
9 „uništavani izvazduha“:Mazover, Hitler's Empire.
10 „povešajukaostoka“: Tobi Taker, T he End of the Tlurd Reich (Stroud,UK:Tempus,
2008).
10a m askirovka: Crvena armija je u prošlosti umela majstorski da skriva čitave vojne for­
macije od neprijateljskih, izvidnica brojnim sredstvima koja su se zajedno nazivala
maskirovkom. U Operaciji Bagration obmana je bila toliko efikasna da su Nemci pove-
rovali da će se glavna sovjetska ofanziva 1944. dogoditi u Ukrajini, iako je posredi bila
sasvim druga zemlja, Belorusija. Slično tome, zapadni Saveznici su stvarali lažne vojske
pre Dana D kako bi obmanuli Nemce u pogledu mesta gde će se amfibijsko iskrcavanje
zaista dogoditi kroz Operaciju Hrabrost. Fantomska „Prva američka armijska grupa“ ko­
jom je zapovedao gen. Džordž S. Paton bila je „formirana“ u jugoistočnoj Engleskoj —
veoma nalik na maskirovku — sa takvim uspehom da su Nemci pomislili kako će glavna
saveznička ofanziva biti usmerena na oblast Pa de Kale u Francuskoj, čak i posle Dana D
iiskrcavanja u Normandiji. Zanimljivo je napomenuti daje nemačkom jedinicom vojnih
obaveštajaca na Istočnom frontu (Fremde Heere Ost ili FHO), koju je dobrano obmanula
maskirovka pre Operacije Bagration, komandovao izvesni puk. Rajnhard Gelen. On je
posle rata prodao svoje „poznavanje" Crvene armije CIA, koja je finansirala nastanak
„Organizacije Gelen“ u kojoj su se zaposlili mnogi bivši esesovci. Puna sovjetskih agena­
ta od samog početka svog postojanja, Organizacija Gelen je bila jednako neefikasna u
pribavljanju vojnoobaveštajnih podataka zapadnim Saveznicima kao što je FHO bila za
nemačku vosjku 1944. godine.
11 „O peracijaBagration“:Džonatan V. Džordan, „Operacija Bagration: Sovjetska ofanziva
1944“, časopis World War II (jul - avgust 2006).
12 „najkobniji poraz“: Stiven Dž. Zaloga, Bagration 1944: The Destruction of Army Group
Center (Oxford: Osprey, 1996).
13 „Č etvrti timiz30.AU“ : Dalzel-Džob, Arctic Snow.
14 St.vod. Bram a: Priču o izuzetnim poduhvatima st. vod. Brame možete naći na adresi
http:/ / www.nasenoviny.com/GPREN.html.
15 „V ulijevci“: Nacionalni arhiv, Kju, London; dosje ADM 1/15798, Operacija Vulfors:
aktrivnosti 30. udarne jedinice u Parizu 1944.
16 „razneosamvećvišeod80sefova“:Nating i Glenvil, Attain by Surprise.
17 30. AU: Nacionalni arhiv, Kju, London; dosje ADM 223/214.
18 «prvo am eričko vozilo“: Stiven Dž. Zaloga, The Liberation of Paris 1944 (Oxford:
Osprey, 2008).
19 „slavljeničkubocušam panjca“:Bagot, Atomic.

324
 BELEŠKE

20 „aktivnostiJediniceT“: Longden, T-Force.

21 „duge, praznegalerije“:Edsel, Monuments Men.
22 „ 148 sandukaukradenihslika“: Ibid.
23 „vozsaum etninam ajeostaviouhvaćenuzam ku“: Ibid. Ovi podvizi bili su dramati-
zovani u filmu Voz 1964. godine, u režiji Džona Frankenhajmera, sa Bertom Lankasterom,
Polom Skofildom, Žanom Moro i Suzan Flon kao „madmoazel Vijar“ - Roz Valan u
glavnim ulogama.

9. poglavlje: GOTOVINA, RAKETE IURANIJUM

1 „koracikojibudupreduzeti“: Maning, Martin Bormann.
Ia FricTiseninjegovaženazatvoreni:Jidon i Hokins, Nazi Hydra.
2 „privatnubankuporodiceTisen“: Kancelarija direktora za obaveštajne poslove, Age­
ncija za informacije sa terena /Tehničko odeljenje, Izveštaj br. EF/ME/ 1, 04.09.1945;
Ispitivanje dr Frica Tisena, Američko veće za grupnu kontrolu u Nemačkoj.
3 »broj industrijskihikom ercijalnihpatenata“: Jidon i Hokins, Nazi Hydra.
4 „posleporazaN em ačke“:Maning, Martin Bormann.
5 „vodeći koordinator“: Mars, Rise of the Fourth Reich.
6 „goodofficesoftheSpanishbanks“:Maning, Martin Bormann.
7 „M ogućejedaN em ačkabudeporažena“: Mars, Rise of the Fourth Reich.
7a O peracijaPingvin: Stiven Dž. Zaloga, V-2 Ballistic Missile 1942-52 (Oxford: Osprey,
2003).
7b N apadiraketam aV-2 n aLondon: A4/V2 sajt sa izvorima, www.V2rocket.com.
8 „nekolikosedm icapodraketnimnapadim a“: Majki Dž. Nojfeld, The Rocket and the
Reich: Peenemunde and the Coming of the Ballistic Missile Era (New York: Free Press,
1995).
9 „Izvršilism oinvazijusvem ira“:Valter Dornberger, V-2 (N. York: Viking, 1954).
10 „prvi put zaista zabeleženenafilm u“: Roj M. Stenli II, V Weapons Hunt: Defeating
German Secret Weapons (Barnsley, UK: Pen and Sword, 2010).
10a „partizani poljske O tadžbinskevojske“: Marek Nej-Krvavič, The Polish Home Army
1939-1945, prev. Antoni Bogdanovič (London: Trust za izučavanje poljskog pokreta
otpora (1935-1945), 2001). Videti takođe www.polishresistanceak.org/2Article.htm,
zahvaljujući Poljskom institutu i Muzeju Sikorski, London.
II O peracijaH idra: Nojfeld, Rocket and the Reich. Tragično je to da su žrtve većinom bili
prinudni poljski radnici, premda je načelnik odeljenja za razvoj motora, dr Valter Til,
takođe bio među 735 poginulih. Izgubljeno je četrdeset letelica RAF-a.
12 robovskaradnasnaga: Ibid.
12a „dalekoprevazilazisveštojepostignutouEvropi“: Ibid.
13 O peracijaPingvin: Zaloga, V-2 Ballistic Missile. Jedan od najgorih incidenata dogodio se
25. novembra 1944, kada je V-2 pao na prodavnicu Vulvortsa na Nju Krosu, u Istočnom
Londonu, i ubio 168 ljudi. Poslednji V-2 lansiran na London pao je u Orpingtonu, u
Kentu, 27. marta 1945, i ubio gospođu Ajvi Miličemp — ona je bila poslednja među
60.595 britanskih civila izginulih u Drugom svetskom ratu. Najveći pojedinačni slučaj
pogibije bio je 16. decembra 1944, kada je poginula 571 žrtva, i kada je V-2 pogodio
Bioskop Reks u Aveniji De Kejzerlej u Antverpenu, u Belgiji.
14 „šezdesetprojektilanedeljno“:Tuz, Wages of Destruction.
15 „Sam opouzdanjejebilotolikoveliko“:Dejvis, Europe at War.
16 Katedrala Šartr i M adona iz Briža: Edsel, Monuments Men. Zajedno sa ogromnim
količinama umetnina iz basnoslovne Hitlerove zbirke, Madona iz Briža je bila uskladištena
u jednom rudniku soli kod Altausea u Bavarskim Alpima, gde je bila minirana jakim
eksplozivom po Bormanovom naređenju. Madonu iz Briža su spasili Spomeničari 10.
jula 1945, i vratili je kući, u Crkvu Naše gospe u Brižu, u Belgiji, gde je i dan-danas.

325
BELEŠKE

17 „očigledneneum itnosti nem ačkogporaza“:Taker, End of the Third Reich.

18 A rnem : Luin, Ultra Goes to War-, Stiven Bedsi, Arnhem 1944: Operation Market Garden
(Oxford: Osprey, 1993).
19 „još jednuteškubitku“: Stiven Dž. Zaloga, The Siegfried Line 1944-45: Battles on the
German Frontier (Oxford: Osprey, 2007).
20 „elektromagnetnomseparacijom “: Keli, Manhattan Project.
21 „gen. Grovsidaljenijebiozadovoljan“:Indikativno je za Grovsovuticaj to daje on bio
u stanju'da zahteva pojedine bombarderske misije kako bi osujetio nemačka nuklearna
istraživanja. Na njegov zahtev, berlinsko predgrađe Dalem — gde se nalazio Institut za
fiziku Kajzer Vilhelm — uvršteno je u plan bombardovanja za noć između 15. i 16. feb­
ruara, 1944. Za vreme tog najtežeg napada RAF na grad Berlin, pogođena je laboratorija
vodećeg naučnika iz Uranferajna, Ota Hana, i sva njegova dokumentacija je uništena.
Potom su postrojenja Uranferajna bila raštrkana po celoj Nemačkoj — ali sada su u
Alsosu već znali za većinu tih lokacija širom zemlje.
22 „N eprijateljatrebaostavitibezm ozga“: Bagot, Atomic.
22a „N ištanijeizričitorečeno“: Ibid.
23 „Pištolj jeostaoudžepuM oaBerga“: Ibid.

10. poglavlje: U M AGLI RATA

1 „Nemanikakvograzloga“:Arijeh Kočavi, Prelude to Nuremberg (Chapel Hill: University
of North Carolina, 1998).
2 PlanM orgentau:Jidon i Hokins, Nazi Hydra.
3 drH ariD eksterV ajt: Vajting, Hitler's Secret War.
3a »D vaagentaA bvera“: lb id.
4 „njivuzakrom pir“: Berliner Morgenpost, 5. oktobar 1944, izveštaj o Gebelsovom go­
voru koji je završen recima: „Destruktivne težnje neprijatelja čine nas još otpornijim i
odlučnijim za borbu.“
4a „deset novihnem ačkihdivizija“: Vilijam Dž. Benet, America: The Last Best Hope, 2
vols. (Nashville, TN: Thomas Nelson, 2007).
5 „jedvabioustanjudaobuzdavasvojrevolt“: Predsednička biblioteka i muzej Frenklina
D. Ruzvelta, Hajd Park, NY; zvanična depeša OSS br. 250.
6 „procespranjanovca“: Loftus i Arons, Secret War Against the Jews.
7 O peracijaU točište: Loftus i Arons, Secret War Against the Jews; Hajam, Trading with
the Enemy. Videti takođe Jidona i Hokinsa, Nazi Hydra in America, u vezi s Ruzveltovim
planovima za korišćenje britanskih nezakonitih prisluškivača protiv privrednih krimi­
nalaca u posleratnim suđenjima za izdaju.
8 Federalnaekonom skaadm inistracija: Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.
9 „sram otazašvajcarskuvladu“: Vajting, Hitlers Secret War.
10 „D ržavnatvrđava“: Srouds, Allen Dulles.
11 „još jedankanal donacističkihvođa“: Brajtman, U.S. Intelligence and the Nazis. Posle
nemačke okupacije Mađarske u martu 1944, Vilhelm Hetl je organizovao transport
440.000 mađarskih Jevreja u Aušvic-Birkenau, gde su oni pobijeni u gasnim komorama
između aprila i juna 1944. Hetl je posle rata radio za razne savezničke obaveštajne službe,
čime je nagrađen za ulogu koju je imao u Operaciji Ukrštenica (videti 12. poglavlje).
Pokazalo se da je beskoristan doušnik i agent u periodu Hladnog rata.
12 „jedinicuLuftvafeazarazbijanješifara“: Loftus i Arons, Secret War Against the Jews.
13 „D aisjeujednootkrioH enrijaV alasa“: Srouds, Allen Dulles.
14 „m oram opecati uuzburkanoj vođi“: NARA, Koledž Park, Meriland; NA RG 226
Zapis 134, Evidencija Kabineta strateških službi (OSS), kancelarije direktora i evidencija
terenskih ispostava.
15 „sličnaovlašćenja“:Završni izveštaj jedinice OSS za istragu krađe umetnina (Vašington:
Kancelarija za štampu vlade SAD, maj 1946).

326
 BELEŠKE

16 M adonaizLaG leza: Edsel, Monuments Men.

17„Orlovognezdo“: Franc V. Sajdler i Diter Cajgert, Hitler's Headquarters: 1he Fuhrer’s
Wartime Bases, from the Invasion of France to the Berlin Bunker (London: Greenhill Books,
2004).
18 N em ačkaborbenagrupa uLa G lezu: Brus Kvori, The Ardennes Offensive: VI Panzer
Armee (Oxford: Osprey, 1999).
18a „Jošm ožem odaizgubim oovaj rat“: Martin Blumenson, The Patton Papers, 1940-1945
(New York: Houghton Mifflin, 1974).
19 „A konasN em ačkabudeporazila“: The Eventful 20th Century: The World at War 1939-
1945 (London: Reader s Digest Association, 1998).
20 „H itlerovoposlednjekockanje“: Majki Veranov, The Third Reich at War: The Rise and
Fall of Hitlers Military Machine (London: Magpie Books, 1997).
21 „Stajalajeupravoonako": Edsel, Monuments Men.

11. poglavlje: PLJAČKAŠI RAJHA

1 „oslanjalanaobaveštajnepodatkeU ltre“:Luin, Ultra Goes to War.
la „povratnogcilindrakoji jem nogootežavaodešifrovanje“: Ibid.
2 „SatEnigm e“: Kornvel, Hitler's Scientists.
3 „timovi TICOM -a“: Ričard Dž. Oldrič, GCHQ: The Uncensored Story of Britain's Most
Secret Intelligence Agency (London: Harper Press, 2010).
4 „nemačkuintelektualnusvojinu“: Džon Gimbel, Science, Technology and Reparations:
Exploitation and Plunder in Postwar Germany (Stanford, CA: Stanford University Press,
1990).
5 „Zahvaljujući Ultri“: Luin, Ultra Goes to War. Me 262 je imao svoju prvu žrtvu 26. jula
1944, u akciji protiv RAF-ove letelice Dehaviland Moskito za foto izviđanje. On je tek u
februaru 1945. postao zaista operativan kao lovac, ali tada je već bilo prekasno da ima bilo
kakav uticaj na savezničke vazdušne operacije.
6 „H itlerovihWunderwaffen“ : Stiven Dž. Zaloga, Remagen 1945: Endgame against the
Third Reich (Oxford: Osprey, 2006).
7 „odm aklaurazvojutehnologijenaoružanja“:Zaloga, V-2 Ballistic Missile.
8 „Zauzim anje nem ačkihnaučnihi industrijskihustanova“: „Operacija Spajalica“ iz
„Istorije raketarstva“ na adresi http://www.daviddarling.info/encyclopedia/P/Paper
clip.html.
9 O peracijaK repki: Gimbel, Science, Technology and Reparations.
10 „eksploatacijanem ačketehnologije“: Ibid.
11 „V eliketrojice“: Džonatan Fenbi, Alliance: The Inside Story of How Roosevelt, Stalin and
Churchill Won One War and Began Another (London: Simon & Schuster, 2006).
12 „Našjeisključivi cilj“:Taker, End of the Third Reich.
13 „njihovazajedničkam ržnja“:Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.
14 „ufabriciAuergesellschaft uO ranijenburgu“:Bagot, Atomic.
15 O peracijaV eliki: Keli, Manhattan Project.
16 „svenem ačkenaučnike“:Rouds, Making of the Atomic Bomb.
17 „sovjetskainstitucijazaatom skaistraživanja“: Bagot, Atomic.
18 „sanedefinisanomcrnomsupstancom “: Nacionalni arhiv, Kju, London; Dosje ADM
223/214.
19 „M akošišaR use“: Izveštaj puk. Džona Lensdejla Mlađeg posle završene akcije, citiran
kod Roudsa, Making of the Atomic Bomb.
19a „usavršeni projekti vazduhoplova“: Posle rata, poznati nemački projektant aviona
prof. Kurt Tank, koji se proslavio projektovanjem lovca Foke-Vulf Fw.l90, emigrirao
je u Argentinu pod imenom Pedro Matijes kako bi izbegao krvično gonjenje od strane
Saveznika. Tamo su ga angažovali da projektuje Pulki II ili mlažnjak Strelu u Institutu

327
BELEŠKE

Aerotécnico u Kordobi, koji je prvi put poleteo 27. juna 1950, ubrzo posle izbijanja
Korejskog rata. Iako je bio veoma uspešan, projekt Pulki otkazan je 1960. usled sve viših
troškova i raspoloživosti viškova mlažnjaka F-86 Sablja. Posle pada Peronovog režima u
septembru 1955, nemački projektantski tim je raspušten, a mnogi njegovi članovi su našli
posao u američkoj vazduhoplovnoj industriji.
Slično tome, ubrzo posle Bormanovog dolaska u Argentinu, Peronova vlada je zaposli­
la nacističkog naučnika dr Ronalda Rihtera u oktobru 1948, kako bi razvio reaktor za
nuklearnu fisiju u mirnodopske svrhe. Umesto toga, Rihter je ubedio Perona da finan-
sira usavršeniju tehnologiju nuklearne fuzije uz obećanje da će proizvesti neograničene
količine nuklearne energije u kontejnerima velikim kao boce za mleko, za pokretanje svih
mogućih kućnih aparata i vozila. Izgradnja postrojenja za fuziju započela je u junu 1949.
na izolovanom ostrvu Huemel u hladnim vodama jezera Nahuel Huapi, nedaleko od
Hitlerove kuće na obali jezera u Inalku. Dvadeset četvrtog marta 1951, Peronova vlada je
objavila da su „16. februara 1951, na... Isla Huemel... izvršene termonuklearne reakcije
pod kontrolisanim uslovima u tehničkim razmerama“ Ovo bi od Argentine učinilo prvu
zemlju u svetu koja je zauzdala nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe. Naravno, sve
su to bile besmislice; kontrolisana nuklearna fuzija i dan-danas je sveti gral za naučnike.
Rihter i njegov tim su pootpuštani u novembru 1952. pošto je Argentina potrošila otpri­
like milijardu dolara u današnjem novcu i nekih 150 puta veći iznos od onog koji su u to
vreme Sjedinjene Države trošile na istraživanje nuklearne fuzije. Bez obzira na to, Centro
Atómico u obližnjem Bariločeu i dalje je žiža argentinskog nuklearnog istraživanja.
Proyecto Huemel ili Projekt Huemel i dalje živi u argentinskoj pošalici Huele a mula, što
znači „Prévara veka!“
20 „ogrom nenepodudarnostiuvojnimfondovim a“: Bagot, Atomic.

12. poglavlje: BORMAN, DALS I OPERACIJA UKRŠTENICA

1 „O rlovognezdo“: Sajdler i Cajgert, Hitler's Secret Headquarters.
2 „33.000teleksporuka“: Fon Lang, Bormann.
2a „Stojesituacijabilateža“: Sajdler i Cajgert, Hitlers Secret Headquarters.
3 „naredićudatestreljaju“:Sajdler i Cajgert, Hitlers Secret Headquarters.
4 „N em ačkaćesedići kaofeniks“:Ibid.
5 „kom pletnavisokanacističkahijerarhija“: Ibid.
6 „O peracijaSevem ivetar“:Ken Ford, The Rhineland 1945 (Oxford: Osprey, 2000).
7 „kadjeFirerbionezadovoljan“: Sajdler i Cajgert, Hitlers Secret Headquarters.
8 „treue Heinrich“ : Fon Lang, Bormann.
8a „O fanzivačikaH ajnrihanijeurodilaplodom “: Ibid.
8b HajnrihH ofman: Ibid.
9 Dr. Karl Brant: Ibid. Posle njegovog suđenja pred Međunarodnim tribunalom u Nirn-
bergu, Brant je obešen zbog zločina protiv čovečnosti.
10 „N acionalsocijalisti! Partijski drugovi!“: Ibid.
11 „najboljavestkojusm odobili godinam aunazad“: Ibid.
12 „jasnaiprisutnaopasnost“: Srouds, Allen Dulles.
1
3 „poslednjufizičkubarijeru“: Vilijam I. Hičkok, Liberation: The Bitter Road to Freedom,
Europe 1944-1945 (London: Faber and Faber, 2008).
14 OperacijaO svit: Srouds, Allen Dulles.
15 „U O SS je bilo nekolikosovjetskihšpijuna“: Robert V. Stefan, Stalins Secret War:
Soviet Counterintelligence against the Nazis 1941-1945 (Lawrence: University Press of
Kansas, 2004).
16 „N em ci naIstočnomfrontuim aju147divizija“: Suzan Batler, ur., My Dear Mr. Stalin:
The Complete Correspondence of Franklin D. Roosevelt and Joseph V. Stalin (New Haven:
Yale University Press, 2005).

328
 BELEŠKE

17 „Načelnici američkogZdruženoggeneralštabaizričitosuzabranili“: Srouds, Allen

Dulles.
18 Ernst Kaltenbruner: Piter R. Blek, Ernst Kaltenbrunner: Ideological Soldier of the Third
Reich (Princeton, NJ: Princeton University Press, 1984).
19 „dasedodvoreA m erikancima“: Brajtmen, U.S. Intelligence and the Nazis.
20 „transport mađarskogjevrejskogživlja“: NARA, Koledž Park, Merilend; dosije SS
oficira Hutela [Hetla], NA-BDC RG 242, A-3343.
21 „vrednisanducipretovarenisu“:Ronald V. Cvajg, The Gold Train: Vie Destruction of the
Jews and the Looting of Hungary (London: Harper Collins, 2003). U to vreme, gaulajteri
su obično otimali vozove koji su prolazili kroz njihovu teritoriju — naročito one koji su
prevozili ugalj, kako bi opskrbili svoje stanovništvo koje se smrzavalo. To su često radili
na račun elektrana koje su snabdevale ratnu industriju.
22 „fanatičnoprotivR usa“:Brajtmen, U.S. Intelligence and the Nazis.
23 citatiD alsaiD onovana: Ibid.
24 „gerilski pokret poznat kaoWerwolf“: Timoti Dž. Naftali, „Stvaranje mita o Alpen-
festungu: Saveznički obaveštajci i pad nacističke policijske države", u Austrian Historical
Memory and National Identity, ur. Ginter Bišof i Anton Pelinka (New Brunswick, NJ:
Transaction, 1997). Državna tvrđava je trebalo da bude poslednji bastion nacističkog
otpora čak i pošto prestanu konvencionalna neprijateljstva sa osvajanjem Berlina. Zbog
savezničke vazdušne nadmoći, nedostatka vojnika, i nestašice goriva za premeštanje zali­
ha, to se nikada nije ostvarilo, osim u grozničavoj mašti Jozefa Gebelsa i drugih fanatičnih
i okorelih nacista. Poznata pod imenom Alpenfestung ili Alpska tvrđava, ona se navodno
pružala preko alpskih oblasti Bavarske, Austrije i Italije tako da joj je u samom srcu bio
Hitlerov dom Berhtesgaden. Sa padom Nemačke, nacistička hijerarhija trebalo je da se
povuče u Alpenfestung gde bi je štitili Skorcenijevi pravoverni Vukodlaci, ali Hitler za­
pravo nikada nije odobrio taj plan i ideja je izbledela dok se nacistička Nemačka krunila.
Zahvaljujući Martinu Bormanu i Operation Feuerland, Hitler uopšte nije nameravao da se
krije u Alpima.
25 „svoje poslednje uporište“: „Šest Ajzenhauerovih velikih odluka“, Saturday Evening
Post, 13. jul 1946. Sa današnje tačke gledišta, teško je razumeti kako je saveznička
Vrhovna komanda bila tako lako prevarena idejom o Državnoj tvrđavi. U svojoj autobio­
grafiji, gen. Omar Bredli se pokajnički prisetio: „Tvrđava je postojala uglavnom u mašti
nekoliko fanatičnih nacista. Izrasla je u toliko preuveličanu šemu da sam zapanjen time
što smo mogli tako naivno u to da poverujemo. Ali dok je uporno trajala, ta legenda... je
oblikovala naše taktičko razmišljanje." U stvarnosti, „taktičko razmišljanje" je namerno
naduvalo pretnju od Državne tvrđave kako bi američke armije mogle da okupiraju taj
region sa ogromnim zalihama nacističkog plena i postrojenjima visoke tehnologije, i tako
ih uskrate Sovjetima.
26 „tritelegram a“:D. D. Ajzenhauer, Crusade in Europe (N. York: Doubleday, 1948).
27 C am pioned’Italia: Dais, Secret Surrender.
28 „pokušaladarazgovarajuom iru“: Ričard Brajtman i Šlomo Aronson, „Kraj Konačnog
rešenja? Nacistički planovi o otkupu Jevreja 1944-1945", Central European History 25, no.
2(1992).
29 „Belihautobusa“: Meredit Hindli, „Granice bezuslovne predaje: Odbor za ratne iz-
beglice u Švedskoj i nacistički predloži o otkupu Jevreja 1944-1945", Holocaust and
Genocide Studies 10, no.l (1996).
30 „nedozvoli das okupacionomvojskomuđucrnci“: NARA, Koledž Park, Merilend;
NA RG 266. Ovaj groteskni uslovmože se naći u nacrtu autobiografije Valtera Šelenberga,
napisanom u junu 1945.
31 „M ađarski Z latnivoz“: Cvajg, Gold Train.
32 „opljačkanaum etničkadela“: NARA, Koledž Park, Merilend; NA RG 263, Wilhelm
Hiittel [Höttl], CIA Name File, Vol. 1.

3ZS
BELEŠKE

33 „uvili Keri“: Robert E. Metison, Vie Capture and the Last Days of SS General Ernst
Kaltenbrunner, Chief of the Nazi Gestapo> Criminal Police, and Intelligence Services (Saint
Paul, MN: Private publication, 1993). Metison je bio u 80. četi Kontraobaveštajnog
korpusa Američke kopnene vojske, i predvodio je tim koji je zarobio Kaltenbrunera 12.
maja 1945, posle pretrage vile Keri.
34 „žučnerazm enetelegram a“: Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.
35 „D ais sevrpoljion astolici“: Vilijam Dž. Kejsi, The Secret War Against Hitler (Wash­
ington, DC: Regnery, 1988).
36 „Lako je otpočeti rat“: Piter Gros, Gentleman Spy: The Life of Allen Dulles (Boston:
Houghton Mifflin, 1994).
37 „V azduhjebiozasićen“: Kim Filbi, My Silent War: The Story of Kim Philby (London:
Modern Library, 2002).

13. poglavlje: „WO BIST ADOLF HITLER?“

1 Hitlerovpedeset šesti rođendan: Bernd Frajtag fon Loringhoven, In the Bunker with
Hitler (London: Weidenfeld & Nicolson, 2006).
2 „M em orijaleT rećearm ije“: Čarls Vajting, Pattons Last Battle (New York: Stein & Day,
1987).
3 „H itlerovaličnajedinicazavazdušni transport“: Glen Sviting, Hitler's Squadron: The
Fuehrer's Personal Aircraft and Transport Unit 1933-1945 (Dulles, VA: Brassey s, 2001).
4 „uzapaljenoj olupini“: Džefri Dž. Tomas i Bari Kitli, KG 200: The Luftwaffes Most Secret
Unit (Crowborough, UK: Hikoki, 2003).
5 „KarlV olfjeD alsuukazao“: Srouds, Allen Dulles.
6 H um el i O peracija U krštenica: Konsolidovani izveštaj o istrazi u vezi sa Hansom
Helmutom fon Humelom, od kap. S. L. Fesona Mlađeg, iz jedinice OSS za istragu op­
ljačkanih umetnina, od 11. oktobra 1945; iz dokumentacije o ratnim zarobljenicima, u
Centru kombinovanih službi za detaljno isleđivanje, u Bad Nendorfu, u Nemačkoj. U
vreme kada su ga Amerikanci uhapsili, Humel je prenosio zalihu zlatnika rajhsmarki iz
najveće pljačke banke u istoriji. Začudo, isto važi i za ženu Martina Bormana Gerdu, kada
je uhvaćena, ali ona je bila teško bolesna od raka i umrla je 23. marta 1946, otrovana
živom koja je korišćena u njenom lečenju.
7 „ličnisastanakD alsaiK altenbrunera“: NARA, Koledž Park, Merilend; Vilhelm Hutel
[Hetl], Preliminarni izveštaj o isleđivanju u Trećoj armiji br. 17, jun 1945, NA RG 263,
Wilhelm Hiittel CIA Name File, Vol. 1.
8 „običnam arioneta“:Dais, Secret Surrender.
9 „nacionalnog blaga N em ačke“: Ijan Sejer i Daglas Boting, Nazi Gold (Edinburgh:
Mainstream, 1998). Poslednje rezerve iz Rajhsbanke stigle su u „Bormanov bunker“ u
Minhenu iz berlinske i okolnih filijala, u dva specijalna voza i drumskom konvoju, 28.
aprila — samo dva dana pre nego što je taj grad zauzela Patonova Treća armija.
10 „najm odernijetehnologijenaoružanja“:Nojfeld, Rocket and the Reich. Glavni naučnici
i tehničari iz programa balističkih projektila, zajedno sa četrnaest tona dokumentacije,
prebačeni su drumskim prevozom iz Penemindea u Nordhauzen. Na njih su pomno pazili
vojnici SS pod komandom surovog SS gen. dr Hansa Kamlera, koji je od Bormana dobio
stroga naređenja da pobije naučnike i uništi dokumentaciju ako se za to ukaže potreba.
11 „oružjemzam asovnouništenje“: Kornvel, Hitlers Scientists. Iako su Saveznici držali
velike zalihe hemijskog oružja kap što je hlor, fozgen i iperit, daleko su kaskali za pro­
nalaženjem bioloških agenasa zasnovanih na organofosfatnim jedinjenjima. Godine
1936, dr Gerhard Šreder iz IG Farben razvio je veoma smrtonosnu supstancu sa imenom
tabun, koja napada i parališe ljudski nervni sistem, što dovodi do smrti od gušenja za
dvadesetak minuta. Proizvodnja još smrtonosnijeg agensa po imenu sarin započela je
u septembru 1939. Do 1945, oko 12.500 tona tabuna proizvedeno je kod Dihernfurta

330
 BELEŠKE

u Silesiji (danas Bžeg Dolnji u Poljskoj) za različite sisteme dostave, uključujući mine
i artiljerijske granate, a mnoge od njih bile su uskladištene u podzemnim tunelima
Mitelverka u Nordhauzenu, gde su se sklapali projektili V-2. Punjenja tabunom i sarinom
razvijena su i za leteću bombu V-l; bilo je to oružje za potencijalnu upotrebu protiv
Sjedinjenih Država, lansirano sa podmornica (videti 16. poglavlje). Bila bi korišćena
iu A-9/A-10, prvom interkontinentalnom balističkom projektilu, koji je još bio u fazi
projektovanja u Penemindeu. Specifikacije njegovog dizajna bile su deo dokumentacije
o istraživanju teške četrnaest tona u rukama SS gen. Kamlera — videti prethodnu napo­
menu.
12 H itlerov„N eronovdekret“: Vilijam L. Širer, The Rise and Fall of the Third Reich: A
History of Nazi Germany (New York: Touchstone, 1959). Hitler je bio potpuno nemilo­
srdan prema nemačkom narodu koji ga je, kako je mislio, izneverio. Izjavio je u razgovoru
s Albertom Šperom: „Ako rat bude izgubljen, narod će propasti. Ta sudbina je neizbežna.
Nema potrebe da se razmatra mogućnost da ljudi nastave svoj krajnje primitivan život.
Naprotiv, bilo bi mudrije da sami uništimo sve to pošto će se ispostaviti da je ovaj narod
slabiji, a budućnost će pripasti samo snažnijem istočnom narodu. Pored toga, oni koji
preostanu posle bitke biće inferiorni, jer će oni dobri već izginuti.“ Nije se svako slagao
sa Firerovim čudovišnim nihilizmom; neki su pokušali da osujete Neronov dekret,
uključujući Alberta Špera i mnoge iz Vermahta. Predvidevši to protivljenje, Hitler je
u dekretu izjavio da su „sve direktive suprotne ovome nevažeće“. Borman je Šperovu
neposlušnost sagledao kao priliku da ga odvuče pred preki sud, ali nije u tome uspeo.
Dovoljno Bormanovih gaulajtera je poslušalo tu naredbu kako bi za savezničke agente
ova pretnja bila uverljiva, uključujući gaulajtera Augusta Ajgrubera iz Oberdonaua, koji
se postarao da u skladište umetnina u Altauseu budu postavljene bombe, tako da ono
„ne padne u ruke Boljševicima i međunarodnoj Jevrejštini“. Ironično je to što je Hitlerov
„Neronov dekret“ izuzetno bio nalik na koncept iz Morgentauovog plana za svođenje
Nemačke na pastoralni status.
13 Borm anovopism oženi: Sejer i Boting, Nazi Gold.
14 „rudnikkalijum aK ajzeroda“: Greg Bradšer, „Nacističko zlato: Blago iz rudnika Mer­
kers“, Prologue: Quarterly of the National Archives and Records Administration 31, br. 1
(1999).
15 „134skladišta“: Veton, Hitlers Fortune.
16 „N eispuštaj“: Edsel, Monuments Men. Začudo, šablonom ispisana slova bila su pogrešna:
trebalo je da piše stürzen, ne stürtzen.
17 „oneofthem ostim portantintelligencehauls“: The National Archives, Kew, London;
File ADM 223/214.
18 Saveznička konfiskacija nacističkih sredstava i povraćaj plena: videti napomene,
na različitim mestima. U poslednjoj nedelji rata, brojne jedinice savezničkih specijalnih
snaga spustile su se na odabrana mesta uzduž i popreko Trećeg Rajha. Na severu, 30.
isturena jedinica upala je u luku Kil pre trupa sa linije fronta kako bi došla do tajni
usavršenog dizajna podmornica i sredstava za podvodni potisak velikih brzina. Na jugu
su zarobili nacističke inženjere sa raketa V-2 i mnogo tona podataka i planova za balističke
projektile koji su činili osnovu za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila tokom
Hladnog rata i trke prema Mesecu. Dalje na istoku, jedna ekipa TICOM-a došla je do
Hitlerovog doma u Berhtesgadenu kako bi konfiskovala sigurne mašine za šifrovanje
koji su nacističkoj vrhovnoj komandi omogućavale da komunicira u potpunoj tajnosti.
Kasnije, otkrili su nemačku opremu za presretanje poruka koja je bila sposobna da
dešifruje sovjetske radio poruke: bilo je to ključno sredstvo za nastupajući Hladni rat.
Pedeset milja istočno od Berhtesgadena, nekoliko odreda specijalnih snaga, uključujući
izvršne timove OSS i Britanske službe za specijalne operacije, pod tajnim imenom
Istoričar, spustile su se kod Altausea kako bi obezbedili Hitlerovu basnoslovnu riznicu
umetnina zakopanu kilometar i po ispod površine zemlje u lavirintima rudnika soli
Kajzer Jozef pre nego ih u paramparčad raznese Bormanov fanatični poslušnik, gaulajter

33 1
BELEŠKE

Adolf Ajgruber. Tamo je bilo 15 Rembranta, 23 Brojgela, dva Vermera, 15 Kanaleta,

15 Titnoreta, 8 Tjepola, 4 Ticijana i 2 Da Vinčija kao i prefinjene skulpture poput
Mikelanđelove Madone iz Briža. Više dana kasnije, stigli su Spomeničari sa američkim
trupama kako bi odneli sva ta neprocenjiva umetnička dela pre nego što ta oblast ne
postane deo sovjetske okupacione zone.
19 „Firerjepom ahnitaoodbesa“: Fon Hasel i dr., Alliance ofEnemies.
20 „betonskompodm ornicom “: Blejn Tejlor, Hitler's Headquarters: From Beer Hall to
Bunker 1920-1945 (Washington, DC: Potomac Books, 2007). SS kap. Helmut Berman
iz SS Begleit Kommando des Führers — Hitlerove lične garde — podrobno je opisao život
pod zemljom: „Tamo dole, cela atmosfera je bila... kao da ste zaglavljeni u betonskoj
podmornici, ili živi zakopani u nekoj mrtvačnici. I ljudi koji rade u kesonskim zvonima
verovatno se osećaju manje skučeno. Bilo je vlažno i prašnjavo... Ventilacija je čas bila
topla i sparna, čas hladna i vlažna... Tamo se osećao smrad čizama, znojavih vunenih
uniformi i jetkog sredstva za dezinfekciju od ugljenog katrana. Pred sam kraj, kada se
kanalizacija zapušila, tamo je bilo prijatno kao da radite u javnom pisoaru.“
21 „jedinogFirerovognesum njivopouzdanogzam enika“:Fon Lang, Bormann.
22 „beskoristankaojazbina“: Farago, Aftermath.
23 „Borm anovbunker“: Sejer i Boting, Nazi Gold.
24 „ErnstseidaljebrinezaErnsta“:Maning, Martin Bormann.
25 „bekstvo nacističkihratnihzločinaca odpravde“: Sejer i Boting, Nazi Gold. Kal-
tenbrunera su Saveznici uhvatili 12. maja 1945 (videti napomenu za 12. poglavlje, „vila
Keri“, strana 330), a Međunarodni tribunal u Nirnbergu ga je osudio i obesio 16. oktobra
1946.
26 „signalanajvišegprioriteta“: Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies.
27 „istovrem eniprekidratnihdejstavaSaveznikaiN em acausevernoj Italiji“: Dana 27.
aprila 1945, Benita Musolinija i njegovu ljubavnicu Klaru Petaći zarobili su italijanski
komunistički partizani; sutradan su ih streljali i unakazili im tela pre nego što su ih obesili
za noge ispred jedne benzinske pumpe na Pjacali Loreto u Milanu. Vest o groznom kraju
njegovog saveznika bila je značajan faktor za Hitlerovu kasnu odluku da pobegne iz
Berlina.
28 „Firerjem rtav“: Entoni Bivor, Berlin: Tlu Downfall 1945 (London: Viking, 2002).
29 »G de je A dolf H itler?“: O'Donnel, 7he Bunker (Boston: Houghton Mifflin, 1978.)
O’Donnel je razgovarao sa Johanesom Henšelom, koji se dobro sećao lekarke starije po
činu. Njeno vladanje nemačkim bilo je impresivno: „die Klamotten“ je tipičan berlinski
sleng za „krpice“ ili „odeću za provod“ i ne može se naći u prosečnom udžbeniku nema-
čkog jezika.
30 „prepoznatljivi leš“: Sovjetske vlasti su sprovele iscrpnu istragu, pod tajnim imenom
Operacija Mit, o događajima u Firerovom bunkeru u poslednjim danima Trećeg Rajha i
o navodnoj smrti Adolfa Hitlera. Svi preživeli zarobljeni očevici iz bunkera podvrgnuti su
intenzivnom, dugom isleđivanju u rukama NKVD/MVD. Privremeni izveštaj završen je
krajem 1946, ali Josif Staljin nije bio zadovoljan. Potom je preduzeta iscrpnija istraga, čiji
je rezultat Knjiga o Hitleru, predata Staljinu 29. decembra 1949. Sovjetski vođa je pročitao
izveštaj obima 413 strana i, posle unošenja izvesnih napomena, jedini primerak dosjea
zaključao u fioku svog stola, gde je ovaj ostao sve do njegove smrti u martu 1953.
31 „fašistički trik“: Bivor, Berlin.

14. poglavlje: BUNKER

1 „Tlocrt Firerovogbunkera“: časopis After the Battle, „Rajhskancelarija i berlinski bun­
ker nekad i sad“ 61 (1988).
2 „izlazzaslučaj opasnosti“: Sajdler i Cajgart, Hitlers Secret Headquarters; videti takođe
„Politizaciju građevinske industrije 1933 -1945“, str. 3-4, iz istorijskog odeljka veb-

332
 BELEŠKE

sajta Hochtief http://www.hochtief.com/hochtief_en/97.jtml; also http://berliner-

unterwelten.de/fuehrer-bunker.328.1.html. Izlaz tunela za bekstvo u podzemnu žele-
znicu blizu Morenštrase još je tamo, iako su zgrade Raihskancelarije konačno uništene
1950. godine, a Firerov bunker 1989. g.
3 „Progovorivši kao da se obraća“: časopis Time, „Sve dok sam ja živ...“, 28. maj
1945, citat depeše iz Berlina od 1. maja 1945, http://www.time.com/time/magazine/
article/0,9171,775644,OO.html. Ova depeša se zasnivala na razgovoru sa maj. Ivanom
Nikitinom, za koga se smatra da je bio zamenik komandanta tima SMERŠ-a iz 3. udarne
armije, koji je ušao u bunker odmah posle prvih jurišnika i ispitao mnoge zarobljene
preživele. Nikitin je izvestio da su, za vreme isleđivanja, Nemci koji su govorili o Hi-
tlerovoj smrti „menjali svoju priču, protivrečili sebi u pojedinostima“, da bi konačno
priznali kako niko nije zaista video da je Firer umro.
4 „najm oćnijihinajopasnijihljudi“:Udve tačke j e opis scene od 27.aprila problematičan.
Jedna je trivijalna: očevidac je bio opisan nepostojećim činom „SS-Untergruppenführer\
Međutim, određen broj pripadnika SS-Begleit Kommando des Führers sa činom SS-Un-
tersturmführer (potporučnik) bio je prisutan u bunkeru. Više zbunjuje to što, po origi­
nalnom članku u Tajmu, Borman ulazi sa Hajnrihom Himlerom, a ne sa Milerom. Prvog
maja, isleđivani zarobljenici maj. Nikitina možda i nisu znali da je Himler mesecima pre
toga napustio Berlin, povukavši se 13. marta u sanatorium; ili je to možda jednostavno
bio lapsus — to svakako nije bilo nemoguće, pod isleđivanjem SMERŠA. Usvakom
slučaju, mlađi oficir ne bi umeo da prepozna Milera, koji je uvek bio jedan od najneu-
padljivijih pripadnika hijerarhije. Kada su ga isleđivali Amerikanci, Erih Kempka, šef
voznog parka Rajhskancelarije, rekao je da nikada nije video Milera i da čak nije siguran
kakav mu je tačno posao.
5 „kakobi seobezbediloH itlerovobekstvoizprestonice“: Vajdlingova izjava sovjet­
skim islednicima, 1945. Descent into Nightmare (serija Treći Rajh) (New York: Time-Life
Education, 1992).
6 „poslaoipotpisaoporuku“: Majki Bar-Zohar, The Avengers (London: Arthur Barker,
1968).
7 T43Schlüsselfernschreibmaschine: Jozef Langer, „SFM T-43“, istraživački rad na inter­
netu, Beč, jun 2001, http://www.alpenfestung.com/funk_sfm_t_43.htm. Videti i kod
Džeka B. Koplenda i dr., Colossus: The Secrets ofBletchley Park's Codebreaking Computers
(Oxford: Oxford University Press, 2006). T43 je bio u razvoju i pre rata, a jedna ranija
verzija bila je na ratnom brodu Admiral Graf Špe kada je ovaj potopljen kod Urugvaja u
decembru 1939.
8 H ans-ErihFos: Godine 1942, kao komandanta teške krstarice Princ Eugen, Fosa je Jozef
Gebels odabrao da bude predstavnik mornarice u najbližem Hitlerovom okruženju. On
je 20. jula 1944. ranjen u pokušaju atentata na Hitlera u glavnom štabu Vučja jazbina kod
Rastenburga.
8a V iljaV inter: Robert H. Vili, Hitler and Spain: The Nazi Role in the Spanish Civil War,
1936-1939 (Lexington: University Press of Kentucky, 1989).
9 H erm anFegelajn: Kada je Ani Vinter — Hitlerova kućepaziteljka u njegovom min-
henskom stanu na Princregentenplacu broj 16 — bila isleđivana 6. novembra 1945. u
Nirnbergu, govorila je s mržnjom kako o Bormanu — koga je opisivala kao brutalnog,
bezdušnog cinika — tako i o Fegelajnu. Nagovestila je kako je potonji imao vezu s Evom
Braun. Pravna biblioteka Univerziteta Kornel, „Frau Ani Vinter“, u Donovanovoj zbirci sa
Nirnberških suđenja, odsek 8/Hitler, pasus 8.02 na nemačkom (postoji prevod na engles­
ki); vidi http://library2.1awschool.cornell.edu/donovan/show.asp?iđ=567&query=.
10 „Učitavomgradu“: Bivor, Berlin.
11 V ilhelmM onke: Ijan Sejer i Daglas Boting, Hitler's Last General: The Case Against Wil­
helm Mohnke (London: Bantam Press, 1989). Izraz Begleit se ovde prevodi kao „pratnja“.

333
BELEŠKE

Precizna identifikacija jedinica je komplikovana zbog paralelnih titula. Prvobitni Führer

Begleit Bataillon se sastojao od ljudi iz dve elitne jedinice, vojne Wachregiment Berlin i vaz-
duhoplovne Regiment Hermann Göring. On je kasnije proširen, i većina njegovih pripad­
nika prebačena je na liniju fronta, premda je preostala jedna četa. SS-Begleit Kommando
des Führers je bio probran tim telohranitelja neposredno odgovornih za Hitlerovu sva­
kodnevnu bezbednost i iz njega su poticali i njegovi sobari i sluge, tako da je 1945. tu bilo
140 oficira i ljudi pod komandom SS-Untersturmführera Franca Sedla.
12 O skar Šefer: http://www.ritterkreuztraeger-1939-45.de/Waifen-SS/S7SchaeferOskar.
htm. On se prijavio kao dobrovoljac 1938. i borio kao pešadinac sa SS pukom „Dojčland“
pre nego što je prekomandovan u 5. oklopnu SS diviziju „Viking“ 1943, i postao tenkista.
12a Fegelajnovozarobljavanje: Joakim Fest, Inside Hitlers Bunker: The Last Days of the
Third Reich (New York: Farrar, Straus and Giroux, 2004); videti takođe Vilijam B. Breuer,
Feuding Allies: The Private Wars of the High Command (Edison, NJ: Castle Books, 2007).
13 PeterH egl: Anton Joakimštaler, The Last Days of Hitler: The Legends, the Evidence, the
Truth (London: Arms & Armour Press, 1999).
13a razgovorsaFegelajnovimocem : Kenet D. Alford i Teodor P. Savas, Nazi Mi llionaires: The
Allied Searchfor Hidden SS Gold (Havertown, PA: Casemate, 2002).
13b „usam ljenipilotstajaojekraj njegausenkam a“: O’Donel, Bunker.
14 „stvaranjem itaoFegelajnovomsm aknuću“: Ibid.
14a „Panel odlakogbetona“: časopis Time, „Sve dok sam ja živ...“
15 „obm anuočaki onekoji suovom ebili bliski“: Facijalna analiza koju je obavio Alf
Lini, profesor medicinske fizike, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, a naručili su je
autori, u avgustu 2010. Vodeći britanski stručnjak za facijalnu identifikaciju, prof. Lini
redovno sarađuje kao konsultant sa Metropoliten policijom kao stručni svedok. Profesor
Lini je naučno dokazao da čovek koji se vidi u kadrovima filma koje je snimio Valter Frenc
sa Hitlerovom omladinom 20. marta nije Adolf Hitler. (Taj događaj se nije zbio, kako
se često tvrdilo, 20. aprila — film je pušten u distribuciju u okviru filmskih novosti 22.
marta.)
16 „bićekasnijepronađeni n apodu“:časopis Time, „Sve dok sam ja živ...“; Maj. Nikitin je
pomenuo spaljenu poruku.
17 „Savršenojetam ostalo“:www.mp44.nl/equipment/gas_mask.htm.
18 IlsaBraun:Junajted pres, Varšava, „Hitler pobegao podmornicom, tvrdi nemački pilot“,
12. decembar 1947, objavljeno u časopisu St. Petersburg Times, 13. decembra 1947,
http://news.google.com/newspapers?id=fyNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ&
pg=4293,888260&dq=hitler-escaped-in-u-boat-says-german-pilot&hl=en. Što se tiče
spora s Evom, videti Bivora, Berlin. U svom svedočenju pred sudom u Varšavi 1947, pilot
Baumgart pominje Evinu sestru kao jednu iz grupe koja je pobegla.
19 JoakimR um or: Biografska istraživanja sila Osovine, www.geocities.com/~orion47/.
Videti takođe Asošijeted pres: „Avijatičar tvrdi da je Hitler pobegao“, Varšava, 18.
decembar 1947, gde je izveštaj o Baumgartovom svedočenju; http://news.google.com/
newspapers?id=hSNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ&pg=4258,4339256&dq=ba
umgart+hitler+warsaw&hl=en. Videti takođe reprodukciju ovog članka na strani 187 u
15. poglavlju. Baumgart pominje generala „Romera“ ili „Remera“ i njegovu ženu u grupi
koja je pobegla. Jedini nacistički general sa imenom sličnim tome bio je Fegelajnov bliski
prijatelj Rumor.
19a T enkovi Tigar II: Svedočenje Oskara Šefera; videti http://www.ritterkreuztrae ger-
1939-45.de/Waffen-SS/S/Schaefer-Oskar.htm.

15. poglavlje: LET

1 Kampfgeschwader 200: Tomas i Ketli, KG 200. Zvanično formiran 20. februara 1944,
KG 200 je najednom mestu okupio izvestan broj postojećih osetljivih ili tajnih operacija

334
 BELEŠKE

Luitvafea — testiranje i primenu zarobljenih savezničkih letelica, ubacivanje agenata

Abvera iza savezničkih linija, testiranje tehnika „traganja“ i radarskog ometanja, obav­
ljanje nekonvencionalnih bombarderskih zadataka i izvođenje dalekometnih letova u
Japan. I pored kišobrana svog novog identiteta, KG 200 se sastojao od različitih grupa
i eskadrona koji su operisali iz zasebnih baza, a iz bezbednosnih razloga nisu znali ništa
o aktivnostima drugih delova organizacije. Rehlin je bio baza 6. i 7. eskadrona KG 200
(Štafeln), opremljenih nekonvencionalnim bombarderima tipa „Imela“; 6. marta 1945,
oni su, zajedno sa radijski navođenim bombama Hs 293, upotrebljeni u napadu na mo­
stove preko reke Odre koji su bili u rukama Sovjeta. Dalekometni specijalisti KG 200 bili
su u 1. eskadronu, sa bazom kod Finova.
2 PeterErihBaum gart: Asošijeted pres, „Pilot Luftvafea robijaće pet godina“, Varšava, 8.
avgust 1949, objavljeno u listu Canberra Times, 9. avgusta 1949, http://trove.nla.gov.au/
nđp/del/page/690899.
3 „Baum gartjeim aonaređenja“:Asošijeted pres, „Avijatičar tvrdi da je Hitler pobegao";
videti takođe niže napomenu „Baumgartova priča.“
4 „pre sam o četiri dana“: Asošijeted pres, „Mlažnjaci RAF uništili nemačko uzletište“,
London, objavljeno u listu New York Times, 24. aprila 1945, http://select.nytimes.com/
gst/abstract.html?res=F40ElFFB3C5FlB7B93C7AB178FD85F418485F9.
5 Baum gartovapriča:Asošijeted pres, „Avijatičar tvrdi daje Hitler pobegao.“ Baumgartovo
suđenje u Varšavi pokrivale su podrobno međunarodne informativne agencije, i re­
dovno objavljivale ažurirane podatke. Baumgart je bio podvrgnut psihijatrijskoj proceni
kada je prvi put izjavio da je odvezao avionom Hitlera iz Berlina; proglašen je zdravim.
Kada je iste tvrdnje ponovio na sudu, nastavak suđenja odložen mu je za četrdeset dva
dana; ponovo su ga poslali na psihijatrijsko veštačenje i opet je proglašen zdravim. Po
istraživanju koje su obavljale grupe Holokausta u vezi s Aušvicem, pilot je pušten u de­
cembru 1951. pošto je odslužio tri od svojih pet godina kazne. Potom niko više za njega
nije čuo.
6 FridrihfonA ngeloti-M akenzen: Isleđivanje Fridriha Artura Rene Lote fon Angeloti-
Makenzena, Ninrnberška Palata pravde, 18. mart 1948 (Digitalne zbirke biblioteke
Gumberg na Univerzitetu Dukvesne, „Zbirka Musmano — Isleđivanje Hitlerovih sarad-
nika“). Videti takođe http://digital.library.duq.edu/cdm-musmanno; videti takođe Aso­
šijeted pres, Stokholm, 8. maj 1945. Makenzenovo tročasovno isleđivanje koje je vodio
Majki Musmano, jedan od američkih pravnika, beslovesno je, i on neprestano brka da­
tume. Makenzen je u to vreme koristio invalidska kolica, pošto mu je polomljena kičma
za vreme prinudnog sletanja u južnoj Švedskoj 8. maja posle pokušaja bekstva u Malagu,
u Španiji (njegova letelica je bila jedna od jedanaest nemačkih aviona koji su oboreni ili
prinuđeni da slete za vreme takvih pokušaja). Došao je svesti u bolnici logora za ratne
zarobljenike broj 404 u Marseju, u Francuskoj, 16. maja. Za vreme isleđivanja, Makenzen
tvrdi kako je uglavnom bio u stanju delirijuma dok je provodio vreme na tlu u Berlinu i
Danskoj. Iako je Makenzenovu priču Musmano odbacio kao „fantastičnu", njenim pa­
žljivijim čitanjem otkrivaju se podudarnosti sa Baumgartovim iskazom. Izgleda da je i
Makenzen nestao posle rata.
7 „20.000 rajhsm araka“:Asošijeted pres, 19. decembar 1947.
7a „kanisterzaporuke“: Isleđivanje Angeloti-Makenzena.
8 V ernerBaum bah: Verner Baumbah, Broken Swastika: The Defeat of the Luftwaffe (Mu­
nich: Pflaum, 1949; London: Robert Hale, I960). Baumbah nikada nije objasnio šta je
tražio u Travemindeu 29. aprila, ali beleške iz njegovog dnevnika govore same za sebe. On
je posle rata otišao u Argentinu, gde je radio na vazduhoplovnim projektima i sprijateljio
se sa puk. Peronom. Na kraju je poginuo u padu britanskog bombardera Avro Lankaster
koji su Argentinci kupili, 20. oktobra 1953. u Andima.
9 Blohm & Vo5S Bv 222: Nik Filding, Sunday Times, London, 28. decembar 2003, http://
forum.axishistory.com/viewtopic.php?f=34&t=39672. Intervju Nika Fildinga sa deve-

335
BELEŠKE

desettrogođišnjim bivšim nemačkim navigatorom, kap. Ernstom Kenigom, opisuje plan

evakuacije nacističkih vođa na „Grenland“ letećom lađom. Kenig je tvrdio da je upravo
završio sa pripremama dva aviona Bv 222 za taj let, kada su ih na vodi napale savezničke
letelice i uništile. „Imali smo još jedan u radionici, pa je pripremljen i on. Bilo je za to
potrebno mnogo rada, ali je obavljeno, i zalihe su još jednom pristigle kako bi se utovarile
u njega.“ Zna se da je KG 200 imala Bv 222 među trideset dva različita tipa aviona sila
Osovine i Saveznika. Sa nosivošću od oko 34,5 tona (blizu triput u odnosu na Ju 290),
leteći brod je mogao da preveze devedeset dva vojnika pod punom ratnom opremom,
brzinom od 390 kilometara na sat. Mogao je da ostane u vazđuhu do dvadeset osam sati,
pa je zato bio idealan za duge letove.
10 JunkersJu290: Baumbah, Broken Swastika; videti takođe Asošijeted pres, Traveminde,
16. jun 1945 (zakasnela depeša).
11 „planleta“: Tomas i Ketli, KG 200.
12 „M oramostati sasvojimljudim a“: Baumbah, Broken Swastika.
13 „razm ontiran“: 19. juna 1945, londonski list Daily Express — pod naslovom „Da li je
Hitler u Španiji?“ — opisao je dolazak nemačke tromotorne letelice sa tajanstvenim put­
nikom kome su „salutirali s poštovanjem iako je bio u civilnoj odeći... Lica prekrivenog
okovratnikom kišnog mantila, putnik je izašao iz aviona dočekan elegantnim nacističkim
pozdravom posade, a onda uzleteo u španskom avionu prema nepoznatom odredištu.
Navodno, nemački avion je potom razmontiran.“ Videti: „Tvrdnja o dolasku nacističkih
zvaničnika u Španiju“, Telegraph Herald, 21. jun 1945, http://news.google.com/newspa-
pers?id=XiđiAAAAIBAJ&sjid=OXYNAAAAIBAJ&pg=4599,2831598&dq=hitler-in-
spain&hl=en.
14 „prepoznatljivufiguru“: Isleđivanje Angeloti-Makenzena. Ne postoji zvaničan zapis
o Degrelovom planu da se zaustavi u Tonderu, ali pojedinosti u vezi s letom i dalje su
nejasne, i uverljiva je pomisao da je avion mogao tamo da sleti kako bi dopunio rezervoare
pre dugog leta na jug. Postoji fotografija Degrela u Oslu, gde stoji kraj jednog Hajnkela sa
iđentifikacionim slovima „CN“ na trupu.
14a „kojimjepilotiraoA lbertD uhinger“:http://home.arcor.de/sturmbrigade/Wallonie/
Wallonie.htm; videti takođe Revista Española de Historia Militar magazine, October 2004.
15 „prinudnospustio“:Asošijeted pres, Donostia-San Sebastián, Španija, 8. maj 1945.
16 „Degreljenavodnorekao“:Asošijeted pres, Madrid, 25. maj 1945.
17 V idkunK visling: Asošijeted pres, Oslo, 25. avgust 1945.
18 PjerLaval: Asošijeted pres, Madrid, 2. maj 1945.
19 FilipoAnfuso: L'Unitä, zvanično glasilo Komunističke partije, Rim, 25. maj 1945.
20 G en. H ozeM oskardo: Asošijeted pres, Moskva, 16. jun 1945. Gen.Hoze Moskardo
Ituarte je bio načelnik Frankove Casa Militar ili vojnog domaćinstva.
21 R obertLej: Isleđivanje Roberta Leja, Nirnberg, 1945, Zapisi o isleđivanju pripremljeni
za postupak suđenja za ratne zločine u Nimbergu, 1945-47, strana 101; http://www.
footnote.com/document/231909201 /.
22 Albert Sper: Isleđivanje Alberta Špera, Flensburg; USSBS specijalni dokument, 22-23.
maj 1945.
23 RohusM iš: Intervju, Secret History: Hitler ofthe Andes, Barking Mad Productions za Kanal
4 (britansku javnu televiziju), 2003. Napravljena su samo dva prototipa šestomotornog
Junkersa Ju 390, projektovanog u okviru takozvanog Projekta bombardera za Ameriku.
Jedan je bio ispitan u probnom letu u Luftvafeovom 5. eskadronu za dalekometna iz­
viđanja, ali u glasine o probnom letu koji je stigao gotovo do američke obale više niko ne
veruje.
24 Citati ŽukovaiBerzarina: Edi Gilmor, Asošijeted pres, „Komunjare misle da je Hitler
živ" Berlin, 9. jun 1945, objavljeno u listu Herald-Journal, 10. juna 1945, http://news.
google.com/newspapers?id=DV8sAAAAIBAJ&sjid=_soEAAAAIBAJ&pg=4259,3091
076&dq=hitler-feddy+gilmore&hl=en.

336
 BELEŠKE

25 H itlerovanavodna krem acija: Eriha Kempku su isleđivali američki agenti 20. juna i
4. jula 1945. u Berhtesgadenu; videti takođe Asošijeted pres, „Sa britanskom Drugom
armijom" 8. maj 1945. Sovjetima su predali ili pokazali čak šest „Hitlera“ u danima posle
pada Berlina. Jedan od njih je radio kao kuvar u Firerovom bunkeru.
26 psi: O'Donel, Bunker.
11 H eglovasm rt:Joakimštaler, Last Days of Hitler.
28 M ilerovasahrana: O'Donel, Bunker.
29 ,,B°nnan |e isam pobegao“:Bivor, Berlin.
30 Tiburtijusevapriča: Intervju objavljen u listu Der Bund, Bern, Švajcarska, 17. februar
1953, i iscrpno citiran kod Maninga, Martin Bormann.
31 Borm anovoizm icanje: Maning, Martin Bormann.

16. poglavlje: GRUPPE SEEWOLF

1 Gruppe Seewolf: Klej Bier, Hitlers U-Boat War, vol. 2: Vie Hunted, 1941-1945 (London:
Cassell, 2000).
2 „robotskimbom bam a“:Asošijeted pres, London, 25. jul 1944.
3 U -1229: Maine Sunday Telegram, Portlend, 29. oktobar 2000. „Komandir“ je engleski
prevod za čin Korvettenkapitän — videti „Tretman vojnih činova“ na strani 12.
4 „potvrdili suM antelovupriču“: Izveštaj o isleđivanju nemačkih agenata, Gimpela i
Kolpoa, koji su se iskrcali na obalu Mejna iz podmornice U-1230, od 13. januara 1945.
Op-16-Z (SC)Al-2(3)/ EF30 Serial 00170716. Nalazi se u arhivu Nacionalnog muze­
ja američke mornarice u Vašingtonu, http://www.ibiblio.org/hyperwar/USN/rep/
U-1230/.
5 Sperovgovorprekoradija: Džejms P. Dafi, Target America: Hitlers Plan to Attack the
United States (Westport: Praeger, 2004); videti takođe www.bbc.co.uk/ww2peopleswar/
stories/92/a3641492.shtml.
6 „robotespodm ornice, avionailipovršinskelađe“:Asošijeted pres, „Luka na Istočnoj
obali", objavljen u listu Deseret [Utah] News, 8. januara 1945.
7 „pretnjui V -l“: New York Times, „Admiral smatra da su napadi robotskim bombama
ovde Verovatni’“ 8. januar 1945, http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=FAO
C16F93A5ClB7B93CBA9178AD85F418485F9&scp=2&sq=V-l&st=p.
8 „telegrambritanskogA dm iraliteta“: Dafi, Target America.
9 V -l lansiranasam ora: „Hitlerov raketni program za podmornice: Istorija raketnih pod­
mornica u Drugom svetskom ratu“, http://www.Uboataces.com. Ne iznenađuje to što su
Sjedinjene Države ozbiljno shvatile ovu pretnju; uspele su da reverznim inženjeringom
konstruišu V-l za samo četiri meseca, nazvavši svoju verziju JB-2 Grom-buba. Osoblje
iz ogranka za specijalno oružje iz Rajt Filda lansiralo je prvi prototip u oktobru 1944
u Eglin Fildu, bazi USAAF na jugozapadu Floride. USAAF je bila oduševljena rezul­
tatima postignutim posle lansiranja iz vazduha sa B-17 i B-29, ali narudžbina za njihovu
masovnu proizvodnju otkazana je na Dan pobede nad Japanom. Od oko hiljadu proizve­
denih JB-2, tri stotine su konvertovane za upotrebu u mornarici; poboljšani tip KUV-1
Gnjurac prvi put je lansiran sa podmornice USS Cusk u januaru 1946. Videti Mark Fišera,
„Američke bombe zunzare: Nepotpuni istorijat“, http://mcfisher.Ocatch.com/scratch/
vl/vl-O.htm.
10 „izporukakojejePodm orničkakom andaslala“:Radio saobraćaj sa svake podmornice
može se naći u Nacionalnom arhivu, Kju, London, zaveden pod brojem HW 18. Za
U-880, videti HW 18/400; za U-530, videti HW 18/406; za U-518, videti HW 18/410;
i za U-1235, videti HW 18/431. Nedeljni izveštaji o situaciji u borbi protiv podmornica
nalaze se kod D. Sireta, The Battle of the Atlantic and Signals Intelligence: U-boat Situations
and Trends (Farnham, UK: Ashgate, 1998).

337
BELEŠKE

11 „dobrojedokum entovanoitačno“:Bier, Hitlers U-boat War.

11a „podvrgnuti velikimineprestanimbrutalnostim a“: Filip K. Lundeberg, „Operation
Teardrop Revisited“, in Timothy J. Runyan and Jan M. Copes, To Die Gallantly: The Battle
of the Atlantic (Boulder, CO: Westview Press, 1994).
1lb „nikakvi fizički dokazi onjenomuništenju“: Siret, Battle of the Atlantic; takođe Majki
Genon, Operation Drumbeat: The Dramatic True Story of Germany's First U-boat Attacks
Along the American Coast in World War II (New York: Harper Perennial, 1991).
12 M em orandumR odžeraV ina: Genon, Operation Drumbeat. Ser Čarls Rodžer Noel Vin,
CB, OBE, QC (1903-72) — predratni sudija, obogaljen dečjom paralizom — doprineo
je savezničkoj pobedi u Drugoj bici za Atlantik na mnogo različitih, nikada ranije viđenih
načina, ali ovde ima prostora samo za najkraću moguću belešku o njegovoj izuzetnoj
karijeri. Dok je još bio civil, prekomandovali su ga sa isleđivanja zarobljenika u Sobu
za praćenje podmornica (deo Operativnog obaveštajnog centra), gde je brzo ovladao
podmorničkim taktikama i često je mogao da predvidi njihove postupke. Zahvaljujući
tome, unapređen je u komandanta Sobe za praćenje sa privremenim činom komandira u
Kraljevskoj pomorskoj dobrovoljačkoj rezervi — to je bilo bez presedana za nekoga ko
nije imao formalnu obuku za pomorskog oficira.
13 „predalasevlastim a“: Dobri isto rij ati Operacije Suza mogu se naći kod Blera, Hitler's
U-boat War, i Lundeberga, „Povratak Operaciji Suza.“
14 „zarobiom ašinuEnigm a“:http://www.iwm.org.uk/upload/package/10/enigma/eni-
gmal2.htm. Frensis Hari Hinsli, OBE (1918-98) je bio engleski kriptoanalitičar u Ble-
čli Parku, koji je pored drugih svojih doprinosa pomogao da se pokrene program zaro­
bljavanja mašina Enigma i dokumenata iz nemačkih meteoroloških brodova. To je ola­
kšalo nastavak dešifrovanja poruka Kriegsmarine preko Enigme posle prekida 1942-43.
15 „ogrom nuprednostuprikupljanjuobaveštajnihpodataka“: F. H. Hinsli i Alan Strip,
Codebreakers: Tl'ie Inside Story of Bletchley Park (Oxford: Oxford University Press, 1993);
videti takode http://www.bletchleypark.org.uk.
16 Berhtesgaden: Artur H. Mičel, Hitler's Mountain: The Führer; Obersalzberg, and the
American Occupation of Berchtesgaden (Jefferson, NC: McFarland, 2007).
17 O skar Ezer: Artur Dž. Bedeja, ur., „Krivi za entuzijazam“, u Management Laureates,
vol. 3 (London: JAI Press, 1993); takođe videti onlajn istoriju Psihološkog fakulteta na
univerzitetu Sent Endrus.
18 Kolos: Piter Tom i Džon Makačen, The Path to Colossus ... an historical look at the de­
velopment of the electronic computer. Prezentacija za Inženjersko nasleđe Viktorija, 19.
jun 2008, www.consuleng.com.au/The%20Path%20to%20Colossus%20080827%20rev
comp. pdf.
19 „Prof. Ezerjebiozapanjenonimštoje otkrio“: http://www.ellsbury.com/enigma-
bombe.htm; videti takođe Luina, Ultra Goes to War. Pominje se da je ova mašina uve­
dena u signalni saobraćaj Abvera u decembrul944. gde je ona navedena pod imenom
Schlüsselgerát 41 —SG41. (Tada je adm. Kanaris već bio u zatočeništvu Gestapoa, a Abver
je dospeo pod kontrolu Glavne SS kancelarije za bezbednost Rajha.) Prvobitni Abverov
sistem Enigma razbijen je u Blečli Parku u decembru 1941. i to je uradio Alfred Dilvin
„Dili“ Noks, kao i onaj koji je koristio Sicherheitsdienst (SD) u avgustu 1942, što je ura­
dio Kit Bejti, ali u Bejtijevoj čitulji (Londonski Times, 10. septembar 2010) potvrđeno je
da ni on niti bilo ko drugi nisu bili u stanju da rekonstruišu operativni sistem ove nove
mašine Simensa i Haskea.
20 „Borm anovodgovor“:Bar-Zohar, Avengers.
21 „ribolovačkuekspediciju“:Vili, Hitler and Spain.
21a G ustavV inter: Huan Luis Kalbaro, „Vida y leyenda de Gustav Winter", časopis Historia,
16, april - maj 2005.
22 „poluostrvaŽandija“:„Fuerteventura: geología, naturaleza y actividad humana. Prezenta­
cija za Kanarsko udruženje za naučno obrazovanje, Fuerteventura, decembar 5-9, 2007;

33B
 BELEŠKE

PDF dostupan na internetu, http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:pjgK76WX

cUJ:www.vierayclavijo.org/html/pdf/cuadernillos/07/0712_fuerteventura.pdf+%22F
uerteventura:+geolog%C3%ADa;+naturaleza+y+actividad+humana%22&hl=en&gl=u
s&pid=bl&srcid=ADGEESiaB_KX2fCx0XOM4pKP-cXpXS96Uc-62bJnkDFsj58b06z
mhrQdQ264BUDbJOx2w3LW14C69671ZXNYdyiOL_Q2Nhoq9rPQ9fckQyYWQC
HlHCIh5aMlXPD3VhZpNrf0qybAii_9&sig=AHIEtbRrbZsz09TEP0llRji_u0MXY
k-aZA. Citati iz intervjua s Izabel Vinter, ženom Gustava Vintera, preuzeti su iz ove
prezentacije. Godine 1984, izuzetno živopisna priča o slučajnom otkriću „spremištu
za podmornice“ do kog se kroz tunel dolazilo duboko u ostrvu objavljena je u jednom
nemačkom časopisu. Ta fikcija je eksplodirala zahvaljujući istoričaru podmorničarstva
Jaku P. Malman Šauelu i njegovoj knjizi U-Boats At War: Landings on Hostile Shores
(Hersham, UK: Ian Allan, 2000), za koju je obavio istraživanje na terenu i iscrpnu ana­
lizu podmorničkih naređenja, dnevnika i izveštaja o misijama relevantnim za Kanarska
ostrva. Postoje detaljni izveštaji o bazi za snabdevanje podmornica kojim se upravljalo
sa „zarobljenog“ nemačkog teretnjaka u luci Las Palmas na ostrvu Gran Kanarija, ali
nigde se ne pominje da su podmornice dolazile u posetu Fuerteventuri. To nimalo ne
iznenađuje: Vilja Vinter je bila projektovana za jednu jedinu svrhu, i sve što je moglo
privući pažnju na nju pre 1945. namerno je izbegavano.
23 „m račne priče“: Elizabet Neš, „Nemci pomagali Franku da upravlja logorima smrti
za vreme Građanskog rata“, London Independent, 22. februar 2002, http://www.in-
dependent.co.uk/news/world/europe/germans-helped-franco-run-civil-war-death-
camps-661623.html.
24 „blizuBordoa“: Intervju sa Izabel Vinter.
25 „sagradili pistu“: Enrike Načer, Gran Canarija. „La Leyenda de Gustav Winter: ¿Espía
nazi en Fuerteventurar, časopis Historia 16, april - maj 2005, ponovo objavljeno na adresi
http://hispanismo.org/reino-de-las-canarias/5643-la-leyenda-degustav-winter-espia-
nazi-en-fuerteventura.html.
26 „prekom andenaK anarskaostrva“:Asošijeted pres, Moskva, 1. februar 1944.
27 V alterV inčel: „Izveštaj jednog izveštača naciji“ objavljeno u više listova, 26. oktobar
1944. Vinčel je napadao Karltona Hejsa, koji je bio postavljen na mesto američkog
ambasadora u Španiji 1942. godine. U proleće 1944, Hejs je navodno opstruirao
Operaciju Utočište, američku operaciju čiji je cilj bio da se pronađu i eliminišu nemačka
industrijska i komercijalna imovina širom sveta. Po recima Donalda P. Sturija — agenta
CIA koji predaje kao redovan profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, i piše na veb-
sajtu agencije — Semjuel Klaus, lider tima Federalne ekonomske administracije u Španiji,
ukazao je na to da je Hejs bio nespreman za saradnju i da ambasada nekoliko meseci nije
dozvoljavala da OSS Madrid dostavlja materijal Utočišta Vašingtonu, pa čak ni osnovne
ekonomske izveštaje.
27a „H itlerovaprom enaletelice“: „Je li Hitler u Španiji?“, Daily Express, London, 19. jun
1945.
28 iskustvoposada:Jak P. Malman Šauel, U-Boat Commanders and Crews 1935-45 (Ram-
sbury, UK: Crowood Press, 1998).
29 „poboljšavali neregularnimodevnimpredm etim a“: http://www.uboataces.com/
articles-life-uboat.shtml.
29a „Obično opuštena atmosfera" pa svedokraja16. poglavlja: Ovaj đeo 16. poglavlja je­
dan je od malobrojnih odeljaka ove knjige koji se ne mogu dokumentovati, već se zasniva
na našem iscrpnom istraživanju, kao i na istraživanju našeg stručnjaka za podmornice,
Inisa Makartnija, uz konsultacije sa našim stručnjakom za Luftvafe, Tonijem Holmsom.
Tipovi letelica koje je koristilo Špansko ratno vazduhoplovstvo i vojne vazdušne trase do
Fuerteventure i poluostrva Žandija zasnivaju se na preciznim saznanjima uključujući i to
koji su avioni Ju 52 predati Španskom ratnom vazduhoplovstvu od strane Legije Kondor,
kao i gde su im bile baze. Ustanovili smo da je poluostrvo Žandija bilo tajno postrojenje

33B
BELEŠKE

Abvera koje je dobro isplanirano pre rata i sagrađeno zahvaljujući ekstremnim patnjama
Frankovih republikanskih političkih zatvorenika, sa visokom cenom u ljudskim životima.
Tako velika investicija u oblasti sa jalovim, negostoljubivim terenom nagoni na pitanje:
kakvu je ona drugu svrhu mogla da ima osim kao usputna stanica za složeni plan bekstva?
Pista na južnom kraju poluostrva mogla je da primi i najveće Ietelice Luftvafea, poput Fw
200 Kondora ili Ju 290. Još se vidi na sajtu Google Earth. Čitavo poluostrvo Žandija bilo je
zabranjena vojna zona tokom rata, i godinama zatim. Saveznici su bili ozbiljno zabrinuti
zbog mogućnosti da Kanarska ostrva Nemci koriste za podršku podmorničkim operaci­
jama. Ova sumnja zasnivala se na presretanju tajnog dokumenta Kriegsmarine sa nazivom
U-Plätze, ili „U-Mesta“, što se tumačilo kao „Podmorničke baze“ s pretpostavkom da su to
bile baze za smeštaj podmornica. To „U“ je zapravo u vezi sa Unterkunft, ili „utočištem“,
i mnoštvo je takvih bilo načičkano širom sveta, s namenom da budu skloništa za sve
tipove lađa Kriegsmarine — mesta za popravke ili pronalaženje sveže vode. Slično tome,
među Saveznicima su neprestano kolale glasine da duž obale Južne Amerike postoje
podmorničke baze, čak i tako daleko na jugu, do Tjere del Fuego. Nema dokaza koji
bi podržali takvu pretpostavku, ali spisak lokacija u U-Plätze ne pominje i maleno os-
trvo kraj obale Rio de Žaneira. Svejedno, nacisti su koristili Kanarska ostrva za podršku
podmornicama; jedan nemački tanker bio je neprekidno ukotvljen kod Las Palmasa na
ostrvu Gran Kanaria kako bi omogućavao podmornicama da se ušunjaju noću i u po­
taji natankuju gorivo. Dakle, Fuerteventura i Žandija posebno nisu bili projektovani niti
su ikada služili kao baza za podršku podmornicama ili bilo koju drugu aktivnost sve do
aprila 1945, a opet je na izgradnju kompleksa Vilje Vinter i piste bio utrošen ogroman
novac.
Što se tiče stvarnih okolnosti Hitlerovog putovanja podmornicom, one su silom prilika
morale biti rezultat zaključivanja i spekulacija zasnovanih na solidnom istraživanju u vezi
sa realnošću života u dugim periodima u klaustrofobičnom svetu jednog podmorničara.
Posebno smo se oslonili na iskustva Janagija, tajne podvodne trgovine između Nemačke i
Japana koju su obavljale nemačke i japanske podmornice kako bi prevozile vitalne strateške
resurse, poput tungstena, kalaja, kinina, kafe, opijuma, visoke tehnologije i važnih osoba,
između 1942. i 1945. Ta putovanja između Evrope i Japana bila su neizmerno duga i, pošto
su najvećim delom provedena pod vodom, krajnje tegobna. Međutim, ona su nam pokazala
kako su nemačke i japanske podmornice bile modifikovane za prevoz značajnih putnika.
30 toaleti: Izveštaj Američke mornarice, „Sanitarni uslovi na bivšem nemačkom tipu IXC“,
mart 1946, www.uboatarchive.net/DesignStudiesTypeIXC.htm.
31 hrana: http://www.uboataces.com/articles-life-uboat.shtml.
32 „stigaodoargentinskeobalepodm ornicomU -880“: Stenli Ros, Agencija za preko­
morske vesti, „Navala špijuna na podmorničke baze u Latinskoj Americi“, Christian Sci­
ence Monitor, 24. januar 1945.
33 „daseK oenvratio": Asošijeted pres, Montevideo, Urugvaj, 18. avgust 1945.
34 K ertis K ondor II: Piter M. Bauers, Curtiss Aircraft 1907-1947 (London: Putnam,
1987).

17. poglavlje: ARGENTINA — ZEMLJA SREBRA

1 „Kadaje 1939. izbiorat“: http://www.archives.gov/research/holocaust/finding-aid/
civilian/rg-84-argentina.html.
la citatH asea: Majki Sejers i Albert Kan, The Plot Against the Peace: A Warning to the Nation
(New York: Dial Press, 1944).
2 V ilhelmK anaris: Ričard Baset, Hitlers Spy Chief: The Wilhelm Canaris Mystery (London:
Cassell, 2005).
3 Estancija SanR am on: Patrik Bernsajd, El Escape de Hitler (Buenos Aires: Editorial
Planeta, 2000).

34Ü
 BELEŠKE

4 „neprestanojekolaovic“: Horhe Kamasara, Puerto Seguro: Desembarcos clandestinos

en la Patagonia [Safe Haven: Clandestine Landings in Patagonia] (Buenos Aires: Norma
Editorial, 2006).
4a „izpalatenaFuerenštrase“: Sejers i Kan, Plot Against the Peace.
5 Falanga: Alan Čejs, Falange: The Axis Secret Army in the Americas (New York: G. P.
Putnams Sons, 1943).
6 „očiglednoim ajuporekloizC entralneEvrope“: Putovanje autora kroz Patagoniju,
2007-09.
7 Č lanstvoN acističkepartije: Asošijeted pres, Berlin, 17. oktobar 1945. Videti takođe
http://www.archives.gov/research/holocaust/finding-aid/civilian/rg-84-argentina.
html.
8 „kakobi proslaviliAnšlus“: Film Američkog ministarstva rata, MID 2093, Buenos Ai­
res, april 1938.
9 „sprem ni kaozapetepuške“: Izveštaj pred argentinskim Kongresom koji je podneo
zamenik predsednika Raul Damonte Taborda, predsedavajući kongresnog komiteta za
istragu nad nacističkim aktivnostima, septembar 1941, navedeno kod Čejsa, Falange.
10 „Gdegoddakrenete“: Čejs, Falange.
10a Frojde, Peron, D uarté: New York Times, „Argentina izvrdava da prizna svoju nacističku
prošlost“, 22. mart 1997, http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9E02E2DD
153BF931A15750C0A961958260.
11 „kao glavnognacistu": Vlada SAD, Blue Book on Argentina, Consultation among the
American Republics with Respect to the Argentine Situation; Memorandum of the United
States Government, V;ašington (New York: Greenberg, 1946).
12 PočetakPeronovekarijere: Istraživač Nahuel Koka je konsultovao više izvora u Buenos
Airesu 2010. Časopis Time, „Argentina: Šef GOU“ 27. novembar 1944, http://www.
time.com/time/magazine/article/0,9171,796883,OO.html.
13 PeronuParizu: „Ö Holocausto, Perón e la Argentina“, http://www.arlindo-correia.
com/ 140402.html.
14 „direktnobili naplatnomspiskuBerlina“: Godine 1945, bivši diplomata Princ Stefan
od Šaumburg-Lipe (potpukovnik SS — koji je tako bio viši po činu od nemačkog amba­
sadora u Argentini, Edmunda fon Termana) reći će komisiji za ratne zločine u Berlinu za
pojedine čekove među mnogim takvim isplatama: ček broj 463803 od 26. juna 1941, na
ime Eve Duarte i iznos od 33.600 dolara; i ček broj 682117 od 30. juna na puk. Huana
Dominga Perona na iznos od 200.000 dolara. Godine 1942, „Evita“ je bila u mogućnosti
da kupi sebi stan na adresi Kale Posadas 1567 u ekskluzivnom delu Buenos Airesa po
imenu Rekoleta; videti Roberta Vaku, Eva Perón (Buenos Aires: Centro Editor de Amé­
rica Latina, 1971). Fon Terman, bivši nemački ambasador, potvrdiće da je odrađivao
takva plaćanja. On je islednicima za ratne zločine da je jedan od kurira ambasade bio
lični predstavnik Rajhsfirera-SS Hajnriha Himlera i da je jedan od Termanovih sobara
— nikada nije uspeo da ustanovi koji — bio agent najvišeg ranga iz špijunske službe, u
direktnoj komunikaciji sa Rajhslajterom Martinom Bormanom u Rajhskancelariji. Videti
kod Silvana Santandera, Técnica de una Traición [The Technique of Treachery]: Juan D. Perón
y Eva Duarté—Agentes del Nazismo en la Argentina (Montevideo, Urugvay: Editorial
Antygua 1953); videti dve napomene niže, i Fon Termanovo svedočenje u pojedinostima
dato u PDF fajlu na internetu sa naslovom „Vier Prinzen zu Schaumburg-Lippe“, gde se
navodi Dodatak od 15. januara 1946. uz Konsolidovani izveštaj o isleđivanju br. 4, Prilog
76: „Delimični spisak nabavki nemačke robe za Line“, http://edocs.fu-berlin.de/docs/
servlets/MCRFileNodeServlet/FUDOCS_derivate_000000000030/vierprinzen_
letzte_fassung_copia.pdf;jsessionid=452DFAE5507E35l6FFD859EB792902B6?hos
ts=, na sajtu Freie Universität, Berlin. U „autorizovanoj verziji“ Evitinog života navodi
se da je ona upoznala Huana Perona tek u maju 1944, za vreme dobrotvornog rada posle
zemljotresa u San Huanu; dokumenti koje je Santander proučio opovrgavaju ovaj datum.

34 1
BELEŠKE

15 „neumornoradi uizgnanstvu": Ladislas Farago, Aftermath: Martin Bormann and the

Fourth Reich (New York: Simon & Shuster, 1974). Santander je, kao i drugi argentinski
političari koji su se protivili Peronovom režimu, nekoliko puta morao da odlazi u izgnan­
stvo. Posle rata je tesno sarađivao sa lovcem na naciste Simonom Vizentalom i važio je
„postojanog i liberalnog prijatelja Jevreja“ (Jevrejska telegrafska agencija, Buenos Aires,
3. decembar 1964).
16 O bjavljeno Santanderovo delo: Posle objavljivanja Santanderove knjige Técnica de
una Traición 1953. u Montevideu, došlo je do organizovanih pokušaja da se on ućutka.
Njegov rad je odbacilo nekoliko argentinskih istoričara, a dokumenti (verifikovani u
SAD) koje je on citirao proglašeni su „komunističkim falsifikatima“; međutim, nijedna
građanska parnica protiv njega nije bila uspešna. Godine 1956, Santander se vratio
u Zapadnu Nemačku da potraži dalje dokaze da su nacisti prebacili svoje bogatstvo u
Argentinu uz Peronovu pomoć. Dvadeset šestog decembra te godine, nemački časopis
Der Spiegel objavio je žučni napad protiv njega sa naslovom „Mukotrpni falsifikator“.
Mnoge Santanderove optužbe iz 1953. iznesene u Técnica de una Traición naknadno
su dokazane kao tačne u radu istraživača, uključujući i autore ove knjige, kao i kroz
svedočenja savremenika poput Fon Termana i Gerde fon Arenstorf.
17 FonTerm anovm em orandum : Santander, Técnica de una Traición.
17a „m ašinuza šifrovanje Sim ens i H alske T43“: Na osnovu izveštaja da su poslednje
poruke iz Berhtesgadena bile upućene agentima u Južnoj Americi, što se razmatra kod
Mičela u knjizi Hitlers Mountain.
18 „uveksm oihpuštali dapobeduju": Santander, Técnica de una Traición. Takođe „Završ­
ni izveštaj o isleđivanju Edmunda Frajhera fon Termana“, 11. jul 1945, NARA, Evi-
denciona grupa 59, Podaci Stejt departmenta, 862.20235/7-1145. U vezi sa Nibutovim
pomorskim činom, „kapetan“ je engleski prevod izraza Kapitän zur See — videti „Tretman
vojnih činova“ na str. 12.
18a Transportnakom panijaD elfino: Maning, Bormann; takođe „Špijunaža i propaganda si­
la Osovine u Latinskoj Americi“, NARA, Evidenciona grupa 319, Podaci armijskog štaba,
Podaci kancelarije pomoćnika načelnika generalštaba, G-2, Odsek za vojnoobaveštajne
podatke. Zasebna fascikla. Citirano kod R. L. Makgaha, „Politika špijunaže: Nacističke
diplomate i špijuni u Argentini, 1933-1945“ (doktorska disertacija, Univerzitet Ohajo,
2009): „FBI. je sumnjao da su kompanija Delfino i Sandstedeova kancelarija paravan
za prebacivanje nemačkih agenata, sredstava i propagandnog materijala iz Evrope u
Južnu Ameriku... Sandstede je koristio svoju ulogu zaposlenog u Kasi Delfino kako bi
špijunirao za račun nacista.“
19 „opozvanuBerlin“: časopis Time, „Argentina: Lov na jednog nacistu“, 8 . septembar
1941. Videti takođe http://www.time.eom/time/magazine/article/0,9171,849464,00.
html.
20 „jednostavnoprošao": Santander, Técnica de una Traición.
21 D am onteovizveštaj: Damonte Taborda, naveden kod Čejsa u knjizi Falange. Časopis
Time (videti drugu beleške gore) ukazivao je na to da će ambasador Fon Terman ubrzo
morati da „pakuje pinkle“. To očekivanje je bilo preuranjeno za godinu dana.
22 „uživatiznatnopoverenjenacističkihagenata": Santander, Técnica de una Traición.
23 Faupelovo putovanje: Pol Meskil, Hitlers Heirs (New York: Pyramid Books, 1961);
Santander, Técnica de una Traición.
23a Skaso: Mariza Navaro Gerasi, „Argentinski desni nacionalizam“, Studies in Comparative
International Development l,br. 12 (1965).
23b „čuvati jeposvakucenu": Santander, Técnica de una Traición.
24 M ejnenovaiN iburovaprepiska: Ibid.
25 „D o đavola sa SjedinjenimD ržavam a": Časopis Time: „Amerike: Neshvaćena Ar­
gentina“, 20. septembar 1943, http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,
774570,00.html.

342
 BELEŠKE

26 „PotpredsednikPeronje ubacioupetubrzinu“: Džozef Pejdž, Perón: A Biography

(London: Random House, 1983).
27 G ebelsovčlanak: Das Reich, 26. mart 1944, od Sejersa i Kana, Plot Against the Peace.
28 Peronovavizija: Sejers i Kan, Plot Against the Peace.
29 „savezničkapretnjatrgovačkimem bargom “: časopis Time, „Argentina: Akcija sledi“,
10. jul 1944, http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,791494,00.html.
Videti takođe Ruzveltovo pismo Vinstonu Čerčilu na adresi docs.fdrlibrary.marist.edu/
PSF/BOX37/a335bb02.html. Neprekidna i očajnička britanska potreba za uvoznom
robom u godinama neposredno posle rata, kada je hrana još strože deljena nego tokom
rata, može biti objašnjenje nespremnosti britanske vlade da obraća pažnju na posleratne
poslove Argentine sa nacističkim izbeglicama.
30 K orespondencijaizm eđuFrojdeai Faupelaiz 1944: Santander, Técnica de una Tra­
ición.
31 „sresti sM artinomBorm anom “: Razgovor autora sa Horheom Silviom Adeodato Ko-
lotom, bivšim Peronovim policijskim telohraniteljem, u Buenos Airesu, 2008.
32 P aulA šer: „Nemačko iskrcavanje kod San Klemente del Tujua“, argentinski dokument sa
kog je skinuta oznaka tajnosti, Coordinación Federal CF-OP-2315 upućen iz Central de
Reunión Ministarstvu mornarice, 18. aprila 1945, Nacionalni argentinski arhiv u Buenos
Airesu. Faksimil-kopija može se naći kod Faraga, Aftermath. Mlađi kapetan je engleski
prevod izraza Fregattenkapitän — videti „Tretman vojnih činova“ na str. xiv.
33 H erm anG ering: Izveštaj Stejt departmenta SAD, 1945. Navedeno kod Česnofa, Pack
ofTlúeves. Videti i kod Korkija Simaška, „Memorandum optužuje Švajcarce zbog nacisti­
čkog plena“, New York Daily News, 5. decembar 1996, http://www.nydailynews.com/
archives/news/1996/12/05/ 1996-12-05_memo_hit_swiss_over_nazi__loot.html.
34 „snabdevao spanske republikance“: Entoni Bivor, The Battle for Spain: The Spanish
Civil War 1936-1939 (London: Phoenix, 2006).
35 10m ilionadolaraodG eringovogplena: Dokument MI-5 (Služba bezbednosti) sa kog
je skinuta oznaka tajnosti 2007; isleđivanje Ernesta Hopea, KV2/ 2636, Nacionalni arhiv,
Kju, London. Sledeći dojavu od agenta MI-6 (Tajna obaveštajna služba) iz Argentine,
Hope, naturalizovani Argentinac rođen u Nemačkoj, uhapšen je kod Gibraltara, na
brodu koji je plovio iz Bilbaa u Buenos Aires i potanko ispitan. Hope, čije je šifrovano
ime bilo „Herold“, na kraju je rekao svojim islednicima kako mu je zadatak bio da primi
četrdesetak sanduka sa švercovanom nacističkom robom koja je trebalo da se isporuči
do mesta za iskrcavanje posade podmornice na obali, a onda utovari u kamione radi pre-
voza do Buenos Airesa. Tamo je, u zavisnosti od oznaka na sanducima, trebalo da se oni
odnesu u banku, u jednu kuću u predgrađu Buenos Aires po imenu Vilja Ballester — čiji
su vlasnici bili dva brata nacisti — i na još jednu adresu. I premda je Hopeu priznao da
je hrabar i snalažljiv, MI-5 je zaključio kako je ovaj bio neprincipijelni otpadnik spre­
man podjednako da uzme novac od Argentine, Nemačke ili Britanije. Hope je u oktobru
1945. vraćen u Argentinu. Videti takođe https://www.mi5.gov.uk/output/german-inte-
lligence-agentsand-suspected-agents-5.html i Makla Evansa, „’Neprincipijelni grubijan
ispričao MI-5 o nacističkoj zaveri prebacivanja zlata u Argentinu“ Sunday Times, 4. sep­
tembar 2007, http://www.timesonline.co.uk/tol/news/uk/article2381177.ece.
36 JoakimfonR ibentrop: Santander, Técnica de una Traición. Videti takođe isleđivanje Ota
Rajnebeka, 4. februar 1946, NARA, Evidencijska grupa 59, Podaci Stej departmenta,
Dosje 862.20235/4-2646.
37 „Sam ojezlatovredelo1,12m ilijardi dolara“: Procene vrednosti potiču iz više izvora;
videti ranije napomene.
38 „depoziti uzlatui raznimvalutam a“: „Nemačko iskrcavanje kod San Klemente del
Tujua“; za faksimil primerak, videti kod Faraga, Aftermath.
39 „V išeodđvestotinenem ačkihkom panija“: Blue Book on Argentina, u izdanju Vlade
SAD.

343
BELEŠKE

40 „nacistukoji sesm atraopasnim “:Asošijeted pres, Vašington, 27. april 1946.

41 „G erdafonA renstorf“: Santander, Técnica de una Traición.
41a D opisLudvigaFrojdea: Ibid.
41b transferísredstavauA rgentinu: Ibid.
41c „O psadnostanje... zadržao... iusavršio“: časopis Time, „Argentina: Kraj opsade“, 20.
avgust 1945, http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,797675,OO.html.
41 d „A rgentinasevratilaunorm alnostanje“:časopis Time, „Argentina: Povratak u norma-
lu“, 8. oktobar 1945, http://www.time.eom/time/magazine/article/0,9171,776258,00.
html.
42 „otkrovenja“:Santander, Técnica de una Traición; “Vier Prinzen zu Schaumburg-Lippe.”

18. poglavlje: PODMORNICE UPLOVLJAVAJU

1 SanK arlosdeBariloče: Više poseta autora, 2007-8.
2 „utočište“: Dru Pirson, „Vašingtonski ringišpil“ Bell Syndicate,15. decembar 1943. Sve
do jula 1942, Pirsonova sindikalizovana kolumna pisana je u saradnji sa Robertom S.
Alenom, koji je u to vreme prihvatio posao u činu majora u kopnenoj vojsci SAD.
3 EstancijaM orom arblizuN ekočee: Dokument FBI sa kog je skinuta oznaka tajnosti,
1. avgust 1945; videti stranu 246. Ovde dati dokumenti FBI sa kojih je skinuta oznaka
tajnosti pribavljeni su preko http://www.paperlessarchives.com/hitler.html.
4 „K ej je obično vodio svoje operacije“: Višestruke pósete autora Buenos Airesu,
2007-8. Videti takođe kod Huana Salinasa i Karlosa De Napolija, Ultramar Sur: La
Ultima Operación secreta del Tercer Reich (Buenos Aires: Grupo Editorial Norma, 2002),
i Horhea Kamarase, Puerto Seguro (Safe Haven) (Buenos Aires: Grupo Editorial Norma,
2006).
5 Šulc, D etelm an, Breneke: Izjave pred Komisijom za istragu nacističkih aktivnosti u
Argentini (CEANA). Nju je osnovao predsednik Karlos Menem u maju 1997, sa čla­
novima iz Argentine i međunarodne zajednice, i širokim ovlašćenjima u istraživanju svih
aspekata pomenutih u delovima III i IV ove knjige. Šulc, Detelman i Breneke su obav­
ljali inženjerske i radio poslove, svi pod kategorijom Unteroffiziere ohne Portepee — grubo
prevedeno, „niži podoficiri.“ Iz dokumenata koji se nalaze kod Kamarase, u knjizi Puerto
Seguro. Originalna argentinska dokumenta dostupna su na adresi http://admiral-graf-
spee.blogspot.com.
6 „osamkam iona“: Izjave pred CEANA; iz dokumenata koji se nalaze kod Kamarase, u
knjizi Puerto Seguro.
7 „Posleisleđivanjakojejetrajalocelenoći“: Salinas i De Napoli, Ultramar Sur.
8 „K om esarM arioti jetelefoniraošefupolicije“: Izjave pred CEANA; iz dokumenata
koji se nalaze kod Kamarase, u knjizi Puerto Seguro.
9 „ujednoj poruci zaFBI“: Dokumenti FBI sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, Buenos
Aires, avgust 1945.
10 Podoficir H ajnrih Bete i kap. M anuel M onasterio: Džef Kristensen, Hitler murió
en la Argentina [Hitler je umro u Argentini]: Operación Patagonia (El Dios Abandonado)
(Buenos Aires: Ediciones Lumiere, 1987). „Džef Kristensen“ je pseudonim nekadašnjeg
argentinskog oficira trgovačke mornarice, kongresmena i uspešnog privrednika, kap.
Manuela Monasterija. Nekoliko puta smo razgovarali sa Monasteriom 2007. i 2008. go­
dine. Penzionisani trgovački kapetan je bio impozantna figura u svojim osamdesetim go­
dinama, lucidan, oštrouman, tečno je govorio engleski, i još se bavio pomaganjem starim
ljudima u Buenos Airesu. Monasterio je bio ubeđen u istinitost Beteove priče i obećao
je da će sačekati da prođe deset godina posle Beteove smrti pre nego što tu priču objavi.
Njegova knjiga Hitler murió en la Argentina je čudna, pošto izgleda kao da su je napisala tri
sasvim zasebna autora. Međutim, on insistira na tome da su glavni likovi, izvesni „Pablo
Gloknik“ i dr. Oto Leman zaista postojali.

344
 BELEŠKE

Horhe Kamasara, u svojoj knjizi Puerto Seguro, prepoznaje u „Glokniku“ Hajnriha Betea.
Na spisku posade broda Admiral Graf Špe postoji Hajnrih Bete, rođen 26. oktobra 1912,
koji je radio kao pomoćnik mehaničara u 6. diviziji. Kap. Monasterio kaže da je upoznao
„Gloknika“ 1967. godine u Kaleta Oliviji na obali Patagonije; tražio je nekoga ko bi mu
popravio kola kada je jedan od žitelja grada predložio da proba sa „gringo loco" (ludim
Evropljaninom), nemačkim mehaničarem koji živi malo dalje niz ulicu. Možda zbog toga
što su obojica službovali u mornarici, njih dvojica su se zbližili. Kapetan priznaje da je
izmislio ime „Pablo Gloknik" kako bi zaštitio svog nemačkog poznanika. Patrik Bernsajd,
u svojoj knjizi El Escape de Hitler, navodi da je Bete zapravo koristio lažno ime „Huan
Paulovski" za koga je potvrđeno da je živeo i umro u Kaleta Oliviji.
O Monasteriju i knjizi Hitler murió en la Argentina podrobnije se govori u prvoj napomeni
za 23. poglavlje, str. 354.
„Beteova sećanja n auplovljavanjapodm ornica“: Kristensen (Manuel Monasterio),
Hitler murió en la Argentina.
11 „IngeborgŠeferjeodgovorio“: Intervju na televiziji, Eyeworks Quatre Cabezas, Berlin,
2007.
12 Izveštaj oV erm utovomisleđivanju: Isleđivanje Ota Vermuta pred argentinskim vla­
stima. Potpuni izveštaji o U-530, uključujući Vermutovo isleđivanje, dostupni su na
adresi http://www.uboatarchive.net/U-530NAReport.htm. Postoji „Miramar“ na obali
Argentine, pedesetak kilometara od Mar del Plate, ali ne bi postojao razlog za predaju u
tom malenom obalskom selu. Najverovatnije je posredi greška u kucanju za „Moromar“,
estanciju blizu Nekočee koja je ugostila Hitlera prve noći koju je proveo u Argentini.
Zvanični prevodi i dokumenti, kao što su izveštaji o isleđivanju iz nimberških istraga,
puni su štamparskih grešaka očiglednijih od ove.
13 „urokuodnedeljudanaposlenjegovogdolaska“: Ibid.
13a Televizijski intervjui saV ilfredomfonO venom : Nekorišćeni intervju za dokumen­
tarne britanskog Kanala 4, Secret History: Hitler of the Andes (Tajna istorija: Hitler u
Andima) Barking Mad Productions; takođe i argentinski dokumentarac Oro Nazi en
Argentina (Nacističko zlato u Argentini), Rodolfo Pereira (videti http://www.indepen-
dent.co.uk/news/world/americas/nazi-gold-shipped-by-uboat-to-argentina-532304.
html); i Patrik S. Bernsajd, El Escape de Hitler: Su vida invisible en la Argentina—Las con­
exiones con Evita y Perón (Buenos Aires: Editorial Planeta, 2000).
14 M em orandumargentinskevlade: Dirección de Coordinación Federal, Estrictamente
Secreto y Confidential, dokument DAE 568,14. oktobar 1952.
15 „opisankaokom andant podm orniceU -235“: Vilijam Stivenson, The Bormann Bro­
therhood (London: Corgi, 1975).
16 „izgubljenasakom pletnomposadom “:Savremeni nemački signali dekodirani iz poru­
ka Enigme u Blečli Parku dokazuju van svake sumnje kako je u akciji Kriegsmarine slu­
čajno uništena njihova sopstvena podmornica. Značajno je takođe da je čak i Britanski
Admiralitet zabrljao u broju kada je objavio podatke — videti HW18/421 (U2325 [sic])
u Nacionalnom arhivu, Kju, London. Pet podmornica je podignuto sa dna Kategata, pre­
mda U-235 nije među njima — videti adresu http://www.uboat.net/boats/u235.htm.
16a St. por. FrancBarš: Stivenson, Bormann Brotherhood.
17 „upism ukojenosi datumjoš od7. avgusta1939“: Santander, Técnica de una Traición.
Materijal o Niburovim aktivnostima sve do njegovog proterivanja 1942. može se naći
u KV 2/3301 u britanskom Nacionalnom arhivu u Kjuu. Taj dokument se iscrpno bavi
nacističkim operacijama u Brazilu, ali mnoga pitanja u vezi s aktivnostima u Argentini
ostavlja bez odgovora.
18 „počeli aktivnodatragajuzabazom “: Izveštaj FBI sa kog je skinuta oznaka tajnosti,
Buenos Aires, avgust 1943.
19 „argentinskam ornaricajeobavilaprotivpodm orničkeoperacije“: Salinas i De Na­
poli, Ultramar Sur.

345
BELEŠKE

20 „ugumenomčamcu“: Džozef Njuman, „Dve tajanstvene prilike iskrcale se sa podmo­

rnice“, New York Herald-Tribune, Buenos Aires, 14. jul 1945.
21 Izveštaj Stenlija Rosa: Prekomorska informaciona agencija, „Navala špijuna na pod­
morničke baze u Latinskoj Americi“, Christian Science Monitor, 24. januar 1945.
22 „Koensevećvratio“:Asošijeted pres, Montevideo, Urugvaj, 18. avgust 1945.
23 Sećanjapukovnika Bustosa: Ernesto G. Kastriljon i Luis Kazabal, “Historia Viva Bu-
squedas and Yo Fui Testigo,” La Nation, Buenos Aires, 23. mart 2008.
24 U-234: Volfgang Hiršfild, 7
7le Secret Diary of a U-Boat, prev. Geoffrey Brooks (London:
Cassell, 2000).
25 „povukusveobalskepatrole“: Salinas i De Napoli, Ultramar Sur.
26 „D užobalePatagonije“: Drew Pearson, Bell Syndicate, 24. jul 1945.
27 R aul DamonteTaborda: United Press, Rio de Janeiro, Brazil, 20. oktobar 1945.
28 „N edugopoštojenem ačkaarm ijabilaporažena“: Ernesto Gevara Linč, Young Che:
Memories of Che Guevara by His Father, prev. Lucia Alvarez de Toledo (London: Vintage/
Random House, 2008.

19. poglavlje: PRAVAC: PATAGONIJA

1 O pisi: Putovanja autora u San Karlos de Bariloče, 2007-8.
2 PrincŠtefancuŠaum burg-Lipe: Makgaha, „Politika špijunaže.“ Princa Štefana ne treba
mešati sa njegovim bratom, princom Fridrihom Kristijanom, takođe predanim nacistom,
koji je bio ađutant Jozefa Gebelsa i imao čin u SA.
3 «dvaagentanjegovogA bverauTurskoj“: Džerald Rajtlinger, The SS: Alibi oj a Nation
(London: William Heinemann, 1956).
4 ,,adm .K anarisjeobešen“: Džef Salivan i Frode Vajerud, „Provaljivanje šifara nemačke
vojske“, Cryptologia 29, jul 2005. U članku se pominje i poruka od četiri stranice pod
nazivom Broj 69, emitovana u 16.33, 9. aprila 1945, a poslao ju je Valter Hupenkoten.
Poruka je imala oznaku Geheim (Tajna) i adresirana je na SS-Grupenfirera Gliksa. U čla­
nku se pominje: „Gliks [je] ljubazno zamoljen da odmah izvesti načelnika Gestapoa, SS-
Grupenfirera Milera, telefonom, teleksom ili preko kurira kako je njegov zadatak završen
kako je i bilo naređeno. Zadatak koji je obavio bilo je smaknuće po kratkom postupku
poslednjih istaknutih pripadnika nemačkog pokreta otpora povezanih sa pokušajem
atentata na Hitlera 20. jula 1944.“ SS-Štandartenfirer Valter Hupenkoten je bio načelnik
Gruppe E-Spionageabwehr (Grupe E-kontrašpijunaža) u odseku IV RSHA, u Gestapou.
Oto Torbek je bio tamo pravni oficir.
5 „iscrpnuistraguoH itlerovomboravištu“:Dru Pirson, Bell Syndicate, 24. jul 1945.
6 K arm enTorentuiđi: Televizijska informativna emisija La Cornisa, Kanal 7 Argentina,
reporter Martin Hauregi, 2005. U emisiji se vidi kako članovi ekipe snimaju zgradu na
estanciji kada pristiže Anđela Sorijani, Karmenina sestričina, i pita ih šta to rade. Kad joj
odgovore kako snimaju kuću u kojoj je navodno živeo Hitler, Anđela odmahne glavom i
pokaže drugo mesto na imanju sa recima: „Živeo je tamo“. Kuća u kojoj su Hitlerovi živeli
srušena je tokom osamdesetih godina dvadesetog veka.
7 „knedleoddžigericeigoluždravci“: Rajan Beri, Hitler: Neither Vegetarian Nor Animal
Lover (New York: Pythagorean, 2004).
7a „H itleriEvaBraunsudevetm eseci boravili“: Karmen Torentuiđi preko svoje sestri-
čine, koja je rekla da je osoblju na estanciji San Ramon saopšteno da su Hitlerovi poginuli
u automobilskoj nesreći u martu 1946.
7b „tam nokosoj, jedroj EviBraun“:časopis Time, „Italija: Opruga Osovine“, 15. maj 1939,
http :/ / www.time.com/time/magazine/article/0,9171,761275,00.html.
8 „rođenouSanR em u“: Rojters, Bad Godesburg, Rajnland, 19. januar 1946; objavljeno
u listu Baltimore Sun, 20. januara 1946. Nemački novinar Bernard Leskrinijer naveo je
ovaj datum i mesto na konferenciji za štampu prilikom promocije njegove knjige Behind

346
 BELEŠKE

the Scenes in the Third Reich (koja izgleda nikada nije zapravo ni objavljena). „Debeli“
Leskrinijer je bio poznati sumnjivac koji je materijalima hranio mahom londonski Daily
Telegraph i Junajtid pres; po recima Majkla Trejsija, biografa ser Hjua Karlton-Grina,
Debeli je bio vredan zahvaljujući svojim bliskim kontaktima sa Geringovim krugom i
Rajhskancelarijom. Kada se njegova priča sledi unazad, ne drži vodu u pojedinostima.
Međutim, mladić koji je pratio Evu na poslu studijske pomoćnice Hitlerovog „dvorskog
fotografa“ Hajnriha Hofmana tvrdi da je ona rodila. Tu tvrdnju je navodno potkrepio i
otac Eve Braun, koji je navodno rekao: „Sada je važno da Hitler neće umreti bez nasle-
dnika“.
9 „trodnevnogputauBavarsku“:Junajtid pres, Stokholm, 11. jun 1945. Bivši član šve­
dskog poslanstva u Berlinu, Erik Veslen — koji je rekao da je bio u bliskom kontaktu sa
Hitlerovim štabom za vreme opsade grada — smatrao je da izveštaj o sklapanju braka
između Hitlera i Eve u bunkeru treba da ozakoni dečaka i devojčicu koje je Eva rodila za
vreme njihove duge veze. Veslen je rekao kako su istaknuti Nemci smatrali da ta deca žive
u Bavarskoj sa daljom rodbinom majke Eve Braun i da su Hitlerovi otišli na trodnevno
putovanje u Bavarsku 8. ili 9. aprila. Hitler i Eva su 12. ili 15. aprila prešli u Firerov bunker
(istoričari tu nisu složni). Ne postoje istorijski zapisi koji bi dokazali ili opovrgli njihov
boravak 8. i 12. aprila.
10 „brojnesrećnesate“: U poznu jesen 1945, Asošijeted pres je izvestio da su američki
obaveštajci pronašli „sanduk sa blagom“ Eve Braun, uključujući i, „ispod gomile nakita i
novca, desetine fotografija sa porodičnim slikama nje, Adolfa Hitlera i tajanstvene male
devojčice po imenu Uši [deminutiv od Ursula]“, složenih „normalno kako bi inače bile
izloženeusvakomporodičnomalbumu“.Videti„AmerikancipronašlisanduksablagomEve
Braun“ Frankfurt, objavljeno u listu St. Petersburg Times 16. novembra 1945, http:// news.
google.com/newspapers ?id=gBIwAAAAIBAJ&sjid=pE4DAAAAIBAJ&pg=4925,
2133570&dq=eva-i-braun%27s-rtreasure-chest&hl=en.
Na mnogim snimcima, gde se vidi devojčica od vremena kada je bila beba, pa do uzrasta
od otprilike tri godine (poslednja je nosila datum 1944), Eva je rukom napisala reči: ,,a
evo opet i Uši“. Evina biblioteka sa ličnim kućnim filmovima pronađena je 1945. godine.
Pohranjena je u arhiv kod NARA, Evidenciona grupa 242.2, ogranak za filmove, Arhiv II,
da bi na kraju bila komercijalno objavljena na DVD-u 2004. godine. Na filmovima se više
desetina puta vidi i Uši, a mnoge scene pokazuju veliku privrženost sa kojom su je Hitler
i Eva držali. Posle rata, bilo je mnogo teorija o tome ko je Uši bila, i preovlađivao je stav
da je ona bila kći Evine najbolje drugarice Herte Ostermajer, rođene Šnajder. Međutim, u
novinskim arhivama se dete potom ne pominje, i čini se da su sve priče prestale. Začudo,
tu devojčicu koja je bila toliko prisutna u Evinom ličnom životu, na fotografijama i
kućnim filmovima, Evina biografkinja Anđela Lambert čak ni ne pominje.
11 w EvaBraunjeponovobilatrudna“: Londonski Sunday Chronicle, 1 7. jun 1945.
12 „m rtvorođenče 1943. godine“: Intervju s majkom Eve Braun, Severnoamerička novi­
nska alijansa, 18. februar 1946.
13 „saobraćajnoj nesreći blizuim anja“: La Cornisa, Kanal 7 Argentina, izveštač Martin
Hauregi, 2005.
14 „nikoodnjihnijebiospodm ornice“: Savremeni novinskih izveštaji opisuju dodatne
zarobljenike na brodu Gorski monarh kao bivše nacističke diplomate, špijune i druge
„nepoželjnike“ koji su izbačeni iz zemlje po nalogu ministra spoljnih dela Huana Kuka.
Pojedinosti o „putnicima“ na Gorskom monarhu nalaze se u dosjeima Admiraliteta ADM
116/ 5474i 116/ 5475u Nacionalnom arhivu, Kju, London.
15 „neuralgični bol“: Severnoamerička novinska alijansa, Njujork, 4. mart 1947.
16 „H itlerujetrebalaoperacija“: Dr Oto Leman, Hitlerov lični lekar, citiran kod Džefa
Kristensena (Manuel Monasterio), Hitler murió en la Argentina. Videti napomenu „Po­
doficir Hajnrih Bete i kap. Manuel Monasterio“ na str. 344.

34-7
BELEŠKE

17 G ranH otel V ijena: Poseta autora hotelu, 2007. Dok su bili u poseti Kordobi i boravi­
li u jednom gradskom hotelu, prevoditeljka koju su autori angažovali pitala je kako se
dolazi do Mar Čikita. Mlada recepcionerka za pultom je udovoljila tom zahtevu i pre­
poručila ribu iz slane vode koja se mogla dobiti tamo, na kopnenom moru. Onda je veselo
predložila da posetimo, ako nemamo pametnija posla, Gran Hotel, gde su „Hitler i njego­
va žena boravili posle rata“.
18 M aks Palke: Džejms Stjuart Martin, All Honorable Men (Boston: Little and Brown,
1950). Palkeov tobožnji razlog za izgradnju kompleksa koji je koštao 25 miliona dolara
bio je ličan: njegovo starije dete, Mašimo Junior, navodno je imao težak oblik psorijaze,
a Palkeova žena Melita bolovala je od astme. „Lek“ je izgleda pronađen u slanim vodama
i terapeutskom blatu Mar Čikite. Priči o tome da je izgradnja kompleksa rezultat za­
hvalnosti oca ispunjenog olakšanjem protivrečio je posle rata jedan član porodice, koji je
rakao da mladi Maks nikada nije imao kožnu bolest koja bi ga naružila.
19 „ondajeotišao“:FernandoHorheSoto Roland,„HotelVijena“istraživačkirad, januar 2010,
http://letras-uruguay.espaciolatino.com/aaa/soto_fernando/gran_hotel_viena_y
_el_hotel_baln.htm. Roland je profesor istorije na Univerzitetu Mar del Plata. Ukazuje
se na to da je hotel služio za pranje novca koji je činio deo ogromnog iznosa iz nacističkog
plena prosleđenog u Argentinu, ali to izgleda nelogično. „Pranje“ je proces u kojem „pr­
ljav“ novac postaje „čist“ i dostupan za ponovnu upotrebu. Ne bi imalo mnogo smisla
sasuti milione u ogroman hotelski kompleks usred ničega i onda ga ostaviti da stagnira.
20 „boravakH itlerovihum edicinskoj ustanovi“:Razgovori između istraživača (anonim­
nog) kog su angažovali autori i gospođe M., Argentina, 2008. Gospođa M. je posećivala
hotel i govorila je kako je mnogo puta tamo susretala Hitlerove posle rata. Gospođa M.
je pristala da pita prijatelje da li su sačuvali fotografije Firera posle rata. Posle malo raspi­
tivanja, neki nepoznati muškarac joj se javio telefonom. Rekao je da je „Gestapo i dalje
aktivan“, zapretio joj smrću i rekao joj da je ta radoznalost opasna pošto je „ona“ još živa
— misleći pritom na Evu Hitler. Posle toga, gospođa M. više nije htela da razgovara sa
nama. Moramo pretpostaviti da su za vreme te pósete Hitlerovi ostavili i Ursulu i njenu
malu sestru drugima da ih podižu u San Karlosu de Bariloče.
21 „dubokozam išljen“: Ibid.
22 „divnezalaskesunca“: Razgovor istraživača sa Klauđijom Korejom, Argentina, 2008.
23 „m učićegaupoznimdanim a“: Dr Oto Leman, po navodu Kristensena (Manuel Mona­
sterio), Hitler murió en la Argentina.
24 „ogrom naprostranstva“: Razgovori istraživača sa gospođom M., Argentina, 2008.
25 „videogajetam ouoktobru1945“:Meskil, Hitlers Heirs.
26 „videosvogstarogšefaukolim a“:Asošijeted pres, Nirnberg, 29. jul 1946.
27 „Francuzjetvrdio“: Pismo direktoru Huveru, FBI, iz losanđeleskog biroa, 5. jun 1947;
videti str. 268.
27a „još pojedinosti“: Pismo, EX 39, od direktora Huvera, FBI, pravnom atašeu u Rio de
Žaneiru, Brazil, 9. jul, 1947.
28 „potvrdilisunjegovom išljenje“: Izveštaj sa oznakom „Strogo poverljivo — vazdušnim
kurirom od pravnog atašea, Rio de Žaneiro, Brazil, direktoru Huveru“, od 6. avgusta 1947.
Deklasifikovani dosjei FBI dostupni su na adresi http://vault.fbi.gov/adolf-hitler.

20. poglavlje: DOLINA ADOLFA HITLERA

1 „D enicjeizjavio“:Bar-Zohar, The Avengers.
2 „Sledećegodine, D enicjesaopštio“: Tim Svare, Evil Agenda of the Secret Government
(New Brunswick, NJ: Global Communications, 1999).
3 „Taoblastprekriva“: Putovanja autora kroz čileansku i argentinsku Patagoniju, 2007-8.

34B
 BELEŠKE

4 „goluzemlju, vetrovitu... kao sa druge planete“: Filip Hamburger, „Vetar u pam-

pasima“, New Yorker, decembar 1948.
5 Šmitovapriča: Citirano iz „Hitlerove doline u Argentini“, u poljskom nedeljniku Prze-
krój, mart 1995.
6 »kojuje opisao HajnrihBete“: Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en la
Argentina.
7 „oskrovištuM artinaBorm anauPatagoniji“: Maning, Martin Bormann: Nazi in Exile.
8 „DolinaA dolfaH itlera“:„Hitlerova dolina“, časopis Przekrój.
9 „opisaojesvojeskrom nijestanište“:Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en
la Argentina.
10 „poslali unem ačkuškolu“:„Hitlerova dolina", časopis Przekrój.
11 „crnikam ion“: Hamburger, „Vetar u pampasima “
12 „Pobegaojesaporodicom “: Dokumentarac televizije BBC „Deca rase gospodara“, deo
serije Poslednji nacisti, Minnow Films, London, emitovan 2010. Zapadnonemačka vlada
je imala nekoliko neodlučnih pokušaja da joj Alfensleben bude isporučen zbog optužbi
za ubistvo 4.247 ljudi u jesen 1939. Te pokušaje je osujećivala argentinska vlada, i SS
general je živeo mirno u Argentini sve do smrti 1970.
13 „uInalko, njihovunovupalatu“: Abel Basti, Bariloche Nazi: Sitios históricos relacianados
al Nationalsocialismo (San Karlos de Bariloče, Argentina, privatno objavljeno, 2005);
Bernsajd, El escape de Hitler.
14 „U kućicizačam cekraj keja“:Istraživačka putovanja autora do Inalka, Bariločea, i Vilje
La Angostura, 2007-8, uključujući podatke Argentinske civilne avijacije.
15 „poneuređenimputevim aistazam a“:„Hitlerova dolina", časopis Przekrój; Kristensen
(Manuel Monasterio), Hitler murió en la Argentina.
16 „sadaprekrivenoj drvećem “:Višestruke pósete autora Inalku, 2007-8.
17 „podzem neodaje... obloženečelikom “: Razgovori autora sa Džefom Kristensenom“
(Manuel Monasterio), Buenos Aires, 2007-8.
18 „upravnikim anja“: „Hitlerova dolina“ časopis Przekrój.
19 „Bustiljojeprojektovaoi“:za Alehandra Bustilja pogledati biografiju u Revista arquitec­
tura Andina 4, http://www.arquitecturaandina.com.ar/anterior.php. „Saracenska kula“:
Razgovor istraživača sa ministrom turizma pokrajine Río Negro Omarom Kontrerasom,
Buenos Aires, 2008.
20 Fridrich Lantšner: Joakim Lila, Statisten in Uniform: Die Mitglieder des Reichstages
1933- 194S (Düsseldorf: Droste Verlag, 2004); Andreas Šulc i Ginter Vegman, Die
Generale der Waffen-SS und der Polizei, Band 1 (Bissendorf: Biblio-Verlag, 2003); Rut
Betina Birn, Die Höheren SS- und Polizeiführer: Himmlers Vertreter im Reich und in den be­
setzten Gebieten (Düsseldorf: Droste Verlag, 1986). Lantšner, umešan u pogrome Jevreja
1938, u doba Kristallnacht, bio je viši nacistički zvaničnik u Tirolu. Godine 1945. pobe­
gao je sa svojim bratom Gustavom („Guzijem" — osvajačem srebrne medalje na zimskoj
Olimpijadi 1936.) vatikanskim pacovskim kanalima kojima je upravljao kardinal Alojz
Hudal. Nastanivši se u San Karlosu de Bariloče, Lantšner je osnovao uspešnu firmu kojoj
je Peronov režim dodeljivao mnoge državne ugovore.
21 „H itlerovaglavnarezidencija“: Kristensen (Manuel Monasterior), Hitler murió en la
Argentina. U okviru istraživanja obavljenog 2008, kap. Monasterio je pitao udovicu svog
starog prijatelja, Osvalda R., da li je sačuvala išta od muževljeve dokumentacije. Osvaldo,
ključna figura u operaciji pacovskih kanala sa bazom u Đenovi, jednom je pokazao
Monasteriju posleratno pismo od Martina Bormana u kojem mu se ovaj zahvaljuje za
pomoć. Monasteriova i Osvaldova žena sujgodinama bile prijateljice i komšinice, i živele
su jedna kraj druge u varošici u pokrajini Cubut, u Patagoniji. Gospođa R. je pristala da
potraži papire. Te noći je osamdesettrogođišnjeg Monasterija pozvao neki nepoznati
muškarac i zapretio da će ubiti i njega i njegovu porodicu i spaliti mu kuću ukoliko ne
prestane sa njuškanjem. Kada je Monasterio sutradan pokušao da stupi u kontakt sa

349
BELEŠKE

gospođom R., rečeno mu je da je ona otišla preko okeana, u Nemačku. Knjiga koju je
objavio izložila je kap. Monasterija brojnim pretnjama smrću koje su trajale godinama;
isto tako, ispitao ga je i FBI.
22 K lubA ndinoBariloče: Poseta autora San Karlosu de Bariloče, 2007-8. Videti Šejmusa
Mirodana, „Nacističko seosko skrovište u Argentini privlači turiste“ londonski Daily Te­
legraph, 14. februar 2004, http://wwvv.telegraph.co.uk/news/worldnews/south ameri­
ca/argentina/ 1454352/Nazis-Argentine-village-hide-out-pulls-in-tourists.html.
23 JozefŠvam berger: Asošijeted pres, Berlin, 3. decembar 2004; videti takođe www.ho-
locaustresearchproject.org/ghettos/przemysl.html.
24 „PredsednikH uanPeronjeobjasnio“: Poseta autora San Karlosu de Bariloče. Videti
kod Mirodana, „Nacističko seosko skrovište.“

21. poglavlje: POHLEPNI SAVEZNICI, ODANI PRIJATELJI

1 „Evitujepratio“: „Vizental tvrdi da je Evita najverovatnije smestila nacistički plen na
sigurno“ Rojters, 26. jun 1997, objavljeno u listu Página 12, Buenos Aires; U.S. News &
World Report, „Plači za njima, Argentino, Nacistički plen od žrtava Holokausta doneo
bogatstvo Evi Peron“, 15. novembar 1999; Česnof, Pack of Thieves. Videti takođe kod
Nikolasa Frejžera i Marise Navaro, Evita: The Real Life of Eva Perón (London: Andre
Deutsch, 2003; New York: W. W. Norton, 1996).
2 A lbertoD odero: časopis Time, „Abdikacija jednog taj kuna“ 16. maj 1949, http://www.
time.com/time/magazine/article/0,9171,853719,OO.html. Videti. takođe Džejn Šuter,
Aftermath of the Holocaust (Chicago: Heinemann Library, 2003); Holgera M. Medinga,
Ruta de los Nazis en los Tiempos de Perón (Buenos Aires: Emecé Editores, 1999). Videti
takođe pominjanje Ajhmanovog i Medingovog statusa u „Dugom putu do Ajhmanovog
hapšenja“, Spiegel Online, 1. april 2011, http://www.spiegel.de/international/germa-
ny/0,1518,754486,OO.html, i Nikolasa Kasezea, “La rama nazi de Perón,” La Nación, Bu­
enos Aires, 16. februar 1997, http://www.lanacion.com.ar/202464.
3 „francuskeratnezločince“: Uki Gonji, The Real Odessa: How Perón Brought the Nazi
War Criminals to Argentina (London: Granta Books, 2002).
3a BenitesuR im u: Ališa Duhovne Ortis, Eva Perón: A Biography (New York: St. Martins
Griffin, 1997).
4 Papska kom isija zapom oć: Karlhajnc Dešner, Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, vol. 2
(Cologne: Leek, 1983); Piter Godman, Hitler and the Vatican (New York: Free Press/
Simon & Schuster, 2004).
5 Franc Štangl: Gita Sereni, Into That Darkness (London: Andre Deutsch, 1974; New
York: McGraw-Hill, 1974).
6 „kroz ruke nacističkog biskupa“: Majki Fejer, Pius XII, the Holocaust and the Cold
War (Bloomington: Indiana University Press, 2007); Gonji, Real Odessa. Videti takođe
Šutera, Aftermath of the Holocaust; Medinga, Ruta de los Nazis; takođe videti pominjanje
Ajhmanovog i Medingovog statusa na adresi http://www.spiegel.de/international/ger-
many/0,1518,754486,OO.html i http://www.lanacion.com.ar/202464.
7 „H udal je pisao predsedniku Peronu“: Greg Vitlok, „Alojz Hudal: Klerofašistička
kritika Ničea“, u Nietzsche-Studien 32 (2003). Hudal će biti „čuvar“ oca Adolfa Martina
Bormana, najstarijeg Rajhslajterovog sina; Adolf Martin se kasnije raspopio, oženio ne­
kadašnjom kaluđericom i postao predavač teologije u Južnoj Americi. Videti takođe
L. Bezimenskog, Tracing Martin Bormann (Honolulu: University Press of the Pacific,
2001); Faraga, Aftermath; i Stivensona, The Bormann Brotherhood. Hudal je takođe bio
biskup pod čijim je pokroviteljstvom jezuitski otac Ejveri Dals, sin Džona Fostera Dalsa i
Alenov sinovac, prošao obuku u manastiru Vilah u Austriji. Ejveri Dals je postao kardinal
2001. Videti Bezimenskog, Tracing Martin Bormann.
8 „EvitajeizŠpanijepošlauR im“: Frejžer i Navaro, Evita.

350
 BELEŠKE

9 „ugovorilasastanaksaBorm anom “: Santander, Técnica de una Traición.

9a „m eđulopovim anem ačasti“: Česnof, Pack of Thieves, 243.
10 RikardoStaut: časopis Time, „Argentina: Razmažena“, 17. decembar 1945, http://www.
time.com/time/magazine/article/0,9171,776519,00.html.
10a „nijeim aodrugogizboradodaprihvati“: Farago, Aftermath.
11 „dalekointeligentnijaodm uža“: Intervju sa Araseli Mendes, objavljen u LaMañana
del Sur, delu novinske grupacije Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 1996; takođe,
razgovori istraživača s Araseli Mendes, Buenos Aires, 2008.
12 „kadaseM ilernastaniouK ordobi“: Lični papiri Hans-Ulriha Rudela, stavljeni na au­
kciju kod Signačer Hausa, br. predmeta 236, www.signaturehouse.net/.
13 „daum irupreranoiserijski“:časopis Time, „Miljokazi“, 7. maj 1956, http://www.time.
com/time/magazine/article/0,9171,937348,00.html; Džerald L. Posner i Džon Ver,
Mengele: The Complete Story (Lanham, MD: Cooper Square Press, 2000); Bar-Zohar,
Avengers.
13a D uarteovosam oubistvo: časopis Life, „Udvaranje jednog diktatora“, 25. maj 1953.
13b „ujutrojoj jedaočeknaveliki iznos“: Frejžer i Navaro, Evita.
14 Žak-A lber K utat i Instituto Suizo-A rgentino: Grank Garbeli, Evitas Geheimnis: Die
Nazis, Die Schweiz, und Peróns Argentinien (Zurich: Rotpunktverlag, 2003).
14a „FBIjeteinform acijeshvatioozbiljno“:Izveštaj FBI, D. M. Lad Huveru, 15. maj 1948,
NA, RA RG 65 65-55639 (1-24) kutija 38, citiran kod Brajtmana, U.S. Intelligence and the
Nazis.
15 „vodičjeodveonjegainjegovetelohranitelje“:U avgustu 1961, zapadnonemački ča­
sopis Revue objavio je intervju s jednim austrijskim vodičem kroz Alpe koji je tvrdio da je
odveo Bormana tajnim putem kroz Alpe u Italiju, 16. avgusta 1947.
16 „odU dina, uItaliji“ i kap. Bel: Ijan Bel, No Place to Hide (London: Minerva Press,
1998). Bel je takođe dao intervju o svom radu i o tome kako je pratio Bormana u „Lovcu
na naciste“, emisiji iz dokumentarne serije War Stories na Televiziji Granada (britanskoj
TV mreži), 1999.
16a Đ ovana C : Brod Đovana C napravljen je u Japanu pod imenom Istočni trgovac za
američku državnu pomorsku agenciju 1919. Godine 1922. prodat je Lukenbahovoj paro­
brodskoj kompaniji u Njujorku, i plovio je pod imenom Horas Lukenbah sve dok ga nije
kupila Linea C (deo brodske kompanije Košta Kročere S.p.A.) 1947. godine. Plovio je za
Južnu i Severnu Ameriku sve do 1953. Videti http://www.simplonpc.co.uk/CostaPCs.
html#anchor559191 i http://www.theshipslist.com/ships/lines/costa.htm.
17 „Borm anjesadabiopoznat“: Farago, Aftermath. Postojale su tvrdnje da su Faraga pre­
varili pokazavši mu lažna dokumenta. Mi u to nismo ubeđeni; i dalje je u toku operacija
plasiranja krajnjih dezinformacija u Argentini, kojom rukovode okoreli peronisti u želji
da ništa ne ukalja sećanje na njihov fašistički vladajući bračni par. Faragova dokumen­
tacija potiče iz brojnih izvora, uključujući Argentinsku katoličku informativnu agenciju
(AICA), Argentinske senatore Silvana Santandera i Hulija Busaničea, obaveštajne po­
datke Argentinske mornarice, i Sprila Brejdena, nekadašnjeg američkog ambasadora u
Argentini.
17a N acističkoblago„i glavni faktoruprivrednomživotu“: Farago, Aftermath. Zasebno,
ugledni francuski dnevni list Le Figaro objavio je dokaze koji potkrepljuju podatke o
fizičkom blagu i ulaganjima 1970. godine. Postoje sugestije da je Peron, pre nego što
se vratio iz izgnanstva 1972, ponudio vladajućoj hunti delić onoga što je preostalo od
nacističkog blaga koje je kontrolisao, kao deo onoga što Farago naziva „plaćanjem ula­
znice“ za povratak na vlast u Argentini.
18 „kadaseBorm anponovosreosasvojimFirerom “: Kristensen (Manuel Monasterio),
Hitler murió en la Argentina.
19 „neophodnepriprem e“: Pismo poslato preko kurirske službe vojske SAD od pravnog
atašea u Američkoj ambasadi u Londonu, direktoru Huveru, 17. septembra 1945. Pismo

35 1
BELEŠKE

od direktora Huvera Ameičkoj ambasadi u Buenos Airesu, 13. novembar 1945. Dosjei
FBI o Hitleru dostupni su na internetu na adresi http://vault.fbi.gov/adolf-hitler.
20 Z latnapartijska značka: Istraživanje koje je za autore obavio sajt www.oocities.com/
goldpartypin/index.html.
21 „odvašegpristupanja 1924": Dokumentarni film Hotel Eden Kuini Amelio Ortis, De­
utschland 1995 / 3sat / MDR. Gospođica Ortis je predložila priču o mogućem Hitlero-
vom boravku u Argentini svojim urednicima iz Nemačke koji su naručili film, ali oni su
odlučili da to ne objavljuju.
22 „kadsuseprviputsreli sH itlerom “: Ortis, Hotel Eden.
22a H otel Eden: Poseta autora 2007, i različiti članci Karlosa Panoza, La Falda. Isto tako
Karlos Panozo, El Hotel Edén de La Falda (La Falda, Argentina: privatno izdanje, n.d.).
Videti takođe Horhea Kamarasu, „La Falda tiene también su secreto nazi“, La Nación,
Buenos Aires, 27. jul 1998, www.lanacion.com.ar/nota.asp ?nota_id= 104816; Ortiz, Ho­
tel Eden. Za vreme ove pósete, autor Džerard Vilijams je razgovarao sa potomkom Ide
Ajhorn kroz gvozdenu kapiju stare kuće Ajhornovih blizu hotela: „On mi je rekao da je
spalio sav materijal koji se vidi u Kuininom filmu [videti gornju napomenu o dokumen­
tarnom filmu Hotel Eden Kuini Amelio Ortis] i optužio je da je izdala njegovo poverenje;
takođe je greškom optužio Katalinu Gomero da je plaćena za njene intervjue, što su de-
mantovali i ona i oni koji su sa njom razgovarali [videti niže napomenu o video intervjuu
sa Katalinom Gomero]. On je porekao priče o tome da je Hitler boravio kod njegovog
deda-strica i baba-strine. Kada se okrenuo na kraju našeg razgovora, zastao je, pogledao u
mene i rekao: ‘Jednog dana, istina će izaći na videlo’. Potom je odbio da dalje razgovara.“
23 Princ odV elsa: Sajmon Edž, „Nacistički kralj" London Daily Express, 23. maj 2011,
http:// dailyexpress.co.uk/posts/view/113232.
24 „nem ačkuškoluuLaFaldi“:Razni članci istoričara Karlosa Panoza, La Falda. Nacistička
doktrina u školama: Ronald Č. Njuton, The "Nazi Menace" inArgentina, 1931-1947 (Palo
Alto, CA: Stanford University Press, 1992).
25 „kom em orativnoj cerem oniji“:Razni članci istoričara Karlosa Panoza.
26 „policijeinaoružanihnem ačkihm ornara“: Ibid.
27 Acción Argentina: Linč, Young Che; takođe razgovori autora sa dr Florealom Vajlisom,
Buenos Aires, 2008. Dr Vajlis, koji je sada u svojim osamdesetim godinama, izdavao je
stan Džerardu Vilijamsu u Buenos Airesu i još je žestoki protivnik nacizma. Dr Vajlis je u
ovoj prilici bio prisutan ispred hotela Eden.
28 „H otelEdenjebiokonfiskovan“: Razni članci istoričara Karlosa Panoza, La Falda; Pa­
nozo, El Hotel Edén de La Falda; Alfredo Ferarasi, Eden Hotel y Pueblo La Falda (Kordoba,
Argentina: privatno izdanje, 2006).
Japansko zatočeništvo: Ajako Tomii, A Japanese Diplomat's Daughter: An Outsider's
Childhood in the 1930s and 1940s (iUniverse, 2004).
29 „saopštilanajbližemkruguprijatelja“: Video intervju sa Katalinom Gomero u Secret
History: Hitler of the Andes, Barking Mad Productions.
30 H orstA jhm an: Ernesto Bohoslavski, Contra la Patagonia judía: La familia Eichmann y los
nacionalistasArgentinosy Chilenosfrente al PlanAndinia ... (Santiago de Chile, 2008, PDF na
internetu), http://ungs.academia.edu/ebohos/Papers/86439/Contra_la_Patagonia_
judia._La_familia_Eichmann_y_los_nacionalistas_argentinos_y_chilenos_frente_
al_Plan_Andinia_de_1960_a_nuestros_dias_; časopis Time, „Miljokazi“, 1. septembar
1961, http://www.time.eom/time/magazine/artide/0,9171,939852,OO.html.
31 „posedovali suzem ljište“: Poseta autora Miromaru, Mar Čikita, pokrajina Kordoba,
Argentina, 2007. Hotel nam je pokazao jedna od njegovih „čuvarki" iz lokalne zajednice;
ona je čula mnogo nepotkrepljenih glasina o tome da su Hitlerovi boravili u hotelu.
Videti takođe „Hitlerov duh“, Ghost Hunters International, američka TV serija na kanalu
Saj-Faj, januar 2010, snimljeno u Hotelu Vijena.
32 „šefobezbeđenja, puk. Kriger“: Roland, „Hotel Vijena“.

352
 BELEŠKE

33 PričaKatalineGomero: Razgovor autora sa režiserkom dokumentaraca Kuini Amelio

Ortis (videti prethodnu napomenu), Rim, 2008; takođe, video intervju zahvaljujući
ljubaznosti novinske grupe Diario Ambito Financiero, i dokumentarac Hauarda i Ro-
bertsa, Secret History. Videti treću napomenu za 22. poglavlje, na ovoj istoj stranici, za
više podataka.
34 PričaD žonaV olša: Hauard i Roberts, Secret History.
35 Priča H orhea Batinika i M afalde Batinik: Video intervju sa Horheom Batinikom,
zahvaljujući ljubaznosti Rikarda DAloje, urednika i direktora, novinska grupa Diario
Ambito Financiero, Buenos Aires, 2008. Videti takođe Hoy en la Noticia, „El Pais: Hitler
en Chubut“, La Plata, Argentina, 24. jul 1997, pdf.diariohoy.net/1997/07/240797CU.
PDF.

22. poglavlje: ODLASCI

1 AntePavelić: IV/D/4 RSHA Izveštaj Gestapoa Rajhsfireru-SS Hajnrihu Himleru, 17.
februar 1942. Videti takođe kod Srde Trifkovića, „Pravi genocid u Jugoslaviji: Povratak u
Nezavisnu Državu Hrvatsku iz 1941“, Centar za mir na Balkanu, 21. april 2000, http://
www.balkanpeace.org/index.php?index=article&articleid= 13742.
2 „uposleratnimgodinam a... Hrvatim a“:Josi Melman, „Zaglavljeni u pacovskim kana­
lima“ Haaretz, Tel Aviv, 17. januar 2006; takođe dosje američke vojske o Anti Paveliću,
izveštaj kap. Mariona Skota, http://www.jerusalim.org/cd/biblioteka/pavelic papers/
pavelic/ap0015.html.
3 A nsinovosvedočenje: Video intervju, zahvaljujući ljubaznosti Rikarda DAloje, ured­
nika i direktora u novinskoj grupi Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 2008. Video
intervjui sa Katalinom Gomero i Horheom Batinikom (videti 21. poglavlje) i sa Ernanom
Ansinom nikada nisu emitovani. Nedovršena emisija koju je pripremio TV ogranak no­
vinske kuće tokom devedesetih godina dvadestog veka prikazao je vlasnik grupe svom
prijatelju, argentinskom predsedniku Karlosu Menemu. Menem je zahtevao da se na
tome više ništa ne radi. Videti takođe „Čovek tvrdi da je video Hitlera posle rata“, agencija
Frans Pres, 31. maj 1997; videti http://www.indianexpress.com/Storyold/2523/.
4 „K arlosLueke“: Majki D. Miler s Andreasom Šulcom i Kenom Makanlisom, Leaders of
the SS & German Police, vol. 1 (San Jose, CA: R. James Bender, 2008).
5 H ans-U lrihR udel:Jedan od samo dvadeset sedam ljudi kojima je uručen Viteški krst sa
hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima, puk. Rudel je bio jedinstven po tome što je
verzija sa zlatnim hrastovim lišćem napravljena isključivo za njega.
6 R udeloveposleratneaktivnosti: Meskil, Hitler's Heirs; takođe Junajtid pres, Bon, 28.
avgust 1953; videti i http://www.pilotenbunker.de/Stuka/Rudel/rudel.htm; za izdavača
Euforion, videti An de Kursi, „Blistava lepotica otrovnog pera“, Daily Mail, Velika Britanij a,
9. januar 2009, http:// www.dailymail.co.uk/home/books/article-1109382/Thedazzling
-beauty-poison-pen-DIANA-MOSLEY-THE-PURSUIT-OF-LAUGHTER.html.
7 »Eva je konačno napustila Inalko“: Razgovori istraživača Nahuela Koce u Buenos
Airesu, 2008, s Alisijom Oliveirom, koja je tvrdila da je upoznala jednu od Hitlerovih
kćeri u tom gradu. Takve priče se obično mogu lako odbaciti, ali Alisija Oliveira je bila
visoko rangirana pravnica u Ministarstvu za ljudska prava i bila je prva žena ombudsman
za Buenos Aires. Godine 1985, gospođa Oliveira je radila u nevladinom centru za ljudska
prava, Centro de Estudios Legales y Sociales (CELS). Nekoliko puta se sa njom konsul-
tovala žena koja je razmišljala o tome da se razvede, očigledno zbog nasilja u porodici,
i koja je imala problema sa dokumentima zato što su i ona i njen muž Nemac živeli sa
lažnim identitetom. (Gospođa Oliveira je odbila da prekrši tajnost podataka iz odnosa
između advokata i klijenta iznošenjem imena.) Posle nekoliko sastanaka, pravnica je
zadobila poverenje svoje klijentkinje, i ta žena — koju je gospođa Oliveira procenila kao
razumnu i lucidnu — otkrila je da je ona kćerka Eve Hitler, koja je navodno napustila

3 53
BELEŠKE

Adolfa za vreme pedesetih. Ona nije govorila s privrženošću ni o jednom svom roditelju;
rekla je da joj je otac mrtav, ali joj je majka i dalje živa. Ona je „odrasla u Kordiljerima,
mislim u Mendozi [sic], blizu Neuken [u pokrajini Neuken, ne Mendoza]. Ono što mi
je rekla zvučalo mi je uverljivo. Zamolila sam je da ponovo dođe, ali ona to nikada nije
uradila.“ Pravnica je rekla da je, kada je videla fotografiju Eve Braun, bila zaprepašćena
sličnošču sa njenom klijentkinjom.
8 „finansijskeposlovepoćelomsvetu“: Intervju sa Araseli Mendes, La Mañana del Sur,
1996; isto. tako, razgovori istraživača s Araseli Mendes, Buenos Aires, 2008.
9 Borm an, K olotoiPeron: Razgovori autora sa Horheom Kolotom, Buenos Aires, 2008.
10 „uluksuznomhoteluPlaza": Dokument argentinske vlade, Dirección Coordinación
Federal, Estrictamente Secreto y Confidential, CF “A” No. 9976,5. oktobar 1960. Izveštaj
primljen u septembru 1953.
11 Círculo Militar: Poseta autora Buenos Airesu, 2008; videti takođe http://www.circulo-
militar.org/Re.htm i http://www.frommers.com/destinations/buenosaires/A34264.ht
ml#ixzzOwx55TjO.
12 „četiriilipetrazličitihpasoša": Uzgred, stručnjak za facijalnu analizu, profesor Alf Lini,
s Univerzitetskog Koledža u Londonu (videti napomenu za 14. poglavlje, „obmanuo čak i
one koji su ovome bili bliski“, strana 334), dokazao je naučnim poređenjem da fotografija
u jednom navodnom urugvajskom pasošu kao fotografija Martina Bormana iz Argentine,
otkrivena tokom devedesetih, ne može biti njegova. Pregledan je i otisak prsta na pasošu,
i nije Bormanov.
13 „finansijskimdogovorim a": Intervju s Araseli Mendes, La Mañana del Sur, 1996;
takođe i razgovori istraživača s Araseli Mendez, Buenos Aires, 2008.
14 „Firer... navodnobiouK olum biji": Izveštaj CIA broj A02592 sa kog je skinuta oznaka
tajnosti, 3. oktobar 1955. Videti stranu 305.
15 R odolfo Frojde: Izveštaj o istrazi Delegación de Associaciones Israelitas Argentinas
(DALA), Godišnji izveštaj, 1997.
16 „Evitaum rlajeodraka": Frejžer i Navaro, Evita.
17 „Tiranin": Dejvid Krasveler, Perón and the Enigmas of Argentina (New York: WW. No­
rton, 1987).
18 „N isamsujeveran": Tomas Eloj Martines, La novela de Perón (London: Vintage Books,
1997). Videti takođe časopis Time, „Hemisfera: Tatica i Neli“ 10. oktobar 1955, http://
www.time.com/time/magazine/article/0,9171,937225,00.html; Čarls Kili, „Peronizam
i dalje jak u Argentini“, Copley News Service, Buenos Aires, 5. decembar 1964, preštam-
pano u The News and Courier, Čarlston, Južna Karolina, 6. decembar 1964.
19 „predsednikjepobegaoizzem lje": časopis Time, „Hemisfera: Tatica i Neli.“
20 „preseli um anjukuću": Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en la Argentina.

23. poglavlje: AVETI USENKAMA

1 H ajnrihBetei„Lem anovipapiri": Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en la
Argentina (izvodi u ćelom poglavlju); razgovori autora s Kristensenom (Monasteriom),
Buenos Aires, 2008. Videti takođe 18. poglavlje, str. 246, i napomenu, „Podoficir Hajnrih
Bete i kap. Manuel Monasterio“, na strani 344). Na početku Monasteriove knjige stoji
citat Pabla Gloknika/Hajnriha Betea (videti napomenu „Podoficir Hajnrih Bete i kap.
Manuel Monasterio“, na strani 344 za više informacija o Glokniku/Beteu) koji opisuje
sahranu. On glasi, delimično: „Muškarci su se zamišljeno kretali napred i vukli za sobom
staru tminu punu sećanja na slavu, poraz i zločine. Gledam ih nemo, s leđa, isključen,
posmatram izraze, gestikulaciju, pokrete... siguran sam da su svi, kada je pastor izgovorio
svoje, zamišljali mauzolej u Berlinu... jaku vojsku, iskaljenu i pobedničku, koja paradira
i oprašta se od bola zbog njegove smrti klarinetima... Vidim ih poražene, strahom i

354
 BELEŠKE

kukavičkim bolom zbog toga što moraju da [drže] zatvorene i neme usne — nesposobne
da viknu, zahtevaju tišinu, i saopšte svetu: Adolf Hitler je juče umro?“
Kap. Monasterio se prisetio kako je proveo mnogo sati u razgovoru sa „Gloknikom“
koji je želeo da nekome ispriča svoje tajne pre nego umre. Nemački mornar je otkrio
pojedinosti o nacističkoj špijunskoj mreži u Argentini, o prispeću dve podmornice, i
tome kako je živeo sa Hitlerom „blizu Bariločea“ sve do Firerove smrti 13. februara 1962.
Kao što je već rečeno, on je Monasteriju poverio na čuvanje i Lemanove papire, izgleda
zagubljene tokom jedne od mnogobrojnih selidbi posle sedamdesetih. Ti dokumenti,
prepričani u Hitler murió en la Argentina, u pojedinostima opisuju život dr Ota Lemana
dok je ovaj negovao ostarelog Hitlera kao njegov lični lekar. Intrigantno je to što se može
pronaći jedna referenca u vezi sa čovekom koji bi se uklopio u doktorov profil, na jednom
geneološkom sajtu skrivenom u dubinama interneta. Taj dr Oto Leman je rođen u Štednu
1894. a kasnije je imao ordinaciju u Buenos Airesu. Nismo više otkrili ništa o njemu, a i to
prezime „Leman“ moglo je biti pseudonim.
la „bitke m agijom “: Više o tom navodnom sukobu možete naći na adresi http://www.
foreantimes.com/features/articles/4435/the_magical_battle_of_britain.html.
2 Ž izela H euzer: Žizela Heuzer i Filip Mervin, Adolf Hitler Mon Père (Paris: ALE Im­
pressions, 1966). Videti Der Spiegel, „Hitler", 18. jul 1966, http://www.spiegel.de/spie-
gel/print/d-46407960.html. Zizela Heuzer je, na osnovu „ispovesti“ njene majke, koju
je objavila zajedno sa svojim mužem Filipom Mervinom — koji je izgleda to i napisao u
njeno ime — izdala knjigu u kojoj je tvrdila da je Firerova kćerka. Mervin je bio sin rabina
koji je umro u koncentracionom logoru, i upoznao je Žizelu dok je obavljao istraživanja
u Nemačkoj za svoju knjigu iz 1964, A chacun son juif (Svako ima svog Jevrejina). Kada
je devojka rekla majci da će se udati za sina jednog rabina, Frau Heuzer je pretrpela na­
pad panike. „Ne smeš se udati za Jevrejina“, usprotivila se; kada je Žizela upitala zašto ne,
ona je odgovorila: „Zato što si ti kćerka Adolfa Hitlera. Firer je bio tvoj otac.“ Žizela je
otišla od kuće, napustila Nemačku, prešla u judaizam i udala se za Filipa Mervina u jednoj
varošici blizu Pariza. Ona u svojoj knjizi piše: „Moja majka živi u Frankfurtu, u Zapadnoj
Nemačkoj, i protivila se mom braku jednako koliko i mojoj odluci da uđem u jevrejsku
veru. Mislim da je ona još okorela nacistkinja i da je još zaljubljena u oca njene kćerke. Ali
ja sam dovoljno stara da mogu suditi objektivno o svojim roditeljima i odlučiti sama šta
ću i kako ću.“ Kada se poslednji put čulo za njih, Žizela i Filip Mervin su razmišljali o tome
da se isele u Izrael. Njena majka je demantovala celu priču.
3 H elm utG ebels: Asošijeted pres, Minhen, 7. oktobar, 1946.
4 Sm rt H ajnrihaBetea: Razgovori autora sa Džefom Kristensenom (Manuelom Mona-
steriom), Buenos Aires, 2008.
5 Borm anoviM ilerovtrag: Robert Tejlor, „Nacista Martin Borman je živ u Paragvaju,
tvrdi bivši izraelski špijun“ Boston Globe, 26. jul 1971 ; takođe Farago, Aftermath, i Maning,
Martin Bormann.
6 „Zam enepostojedvem ogućnosti“: Šper, inside the Third Reich.

355
BI BLI OGRAFI JA.

BIBLIOGRAFIJA
I D R U G I I ZVORI

KNJIGE
Aarons, Mark. Sanctuary: Nazi Fugitives in Australia. Port Melbourne, Victoria: William
Heinemann Australia, 1989.
Aarons, Mark, and John Loftus. Unholy Trinity: The Vatican, the Nazis, and the Swiss Banks. New
York: St. Martin’s Press, 1991.
Aldrich, Richard J. GCHQj The Uncensored Story of Britain's Most Secret Intelligence Agency.
London: Harper Press, 2010.
Alford, Kenneth D. Nazi Plunder: Great Treasure Stories of World War II. Cambridge, MA: Da
Capo Press, 2001.
Alford, Kenneth D., and Theodore P. Savas. Nazi Millionaires: The Allied Search for Hidden SS
Gold. Havertown, PA: Casemate, 2002.
Allen, Martin. The Hitler/Hess Deception: British Intelligence's Best-Kept Secret of the Second World
War. London: HarperCollins, 2003.
Altner, Helmut. Berlin Dance of Death. Staplehurst, UK: Spellmount, 2002.
Aly, Gotz. Hitler's Beneficiaries: How the Nazis Bought the German People. London: Verso, 2007.
Badsey, Stephen. Arnhem 1944: Operation Market Garden. Oxford: Osprey, 1993.
Baggott, Jim. Atomic: The First War of Physics and the Secret War of the Atom Bomb 1939-1949.
London: Icon Books, 2009.
Bar-Zohar, Michael. The Avengers. London: Arthur Barker, 1968.
Bascomb, Neal. Hunting Eichmann: Chasing Down the World's Most Notorious Nazi. London:
Quercus, 2009.
Bassett, Richard. Hitler's Spy Chief: Tlw Wilhelm Canaris Mystery. London: Cassell, 2005.
Basti, Abel. Bariloche Nazi: Sitios Historicos Relacianados Al Nationalsocialismo. San Carlos de
Bariloche, Argentina: privately published, 2005.
Baumbach, Werner. Broken Swastika: The Defeat of the Luftwaffe. London: Robert Hale, 1960.
Bedeia, Arthur G., ed. “Guilty of Enthusiasm.” In Management Laureates, vol. 3. London: JAI
Press, 1993.
Beevor, Antony. Berlin: The Downfall 194S. London: Viking, 2002.
-------- . The Battlefor Spain: Tl-ie Spanish Civil War 1936-1939. London: Phoenix, 2006.
Behrman, Greg. The Most Noble Adventure: The Marshall Plan and the Reconstruction of Post-War
Europe. London: Aurum Press, 2008.
Bell, Ian. No Place to Hide. London: Minerva Press, 1998.
Bellamy, Chris. Absolute War: Soviet Russia in the Second World War. London: Macmillan, 2007.
Bennett, William J. America: The Last Best Hope. 2 vols. Nashville, TN: Thomas Nelson, 2007.
Bergen, Doris. The Holocaust: A New History. Stroud, UK: Tempus, 2003.
Berry, Ryan. Hitler: Neither Vegetarian nor Animal Lover. New York: Pythagorean, 2004.
Bessel, Richard. Nazism and War. London: Phoenix, 2004.
-------- . Germany 1945: From War to Peace. London: Simon & Schuster, 2009.

35S
 I DRUGI IZVORI

Best, Geoffrey. Churchill and War. London: Hambledon & London, 2005.
Bezymensky, L. Tracing Martin Bormann. Honolulu: University Press of the Pacific, 2001.
Biddiscombe, Perry. The Denazification of Germany: A History 194S-19S0. Stroud, UK: Tem­
pus, 2007.
Birn, Ruth Bettina. Die Höheren SS- und Polizeiführer: Himmlers Vertreter im Reich und in den
besetzten Gebieten. Düsselforf: Droste Verlag, 1986.
Black, Edwin. Nazi Nexus: Americas Corporate Connections to Hitlers Holocaust. Washington,
DC: Dialog Press, 2009.
Black, Ian, and Benny Morris. Israels Secret Wars: A History of Israel's Intelligence Services. New
York: Grove Press, 1991.
Black, Peter R. Ernst Kaltenbrunner: Ideological Soldier of the Third Reich. Princeton, NJ: Prin­
ceton University Press, 1984.
Blair, Clay. Hitlers U-Boat War, vol. 2: The Hunted, 1941-194S. London: Cassell, 2000.
Blumenson, Martin. The Patton Papers, 1940-194S. New York: Houghton Mifflin, 1974.
Bowers, Peter M. Curtiss Aircraft 1907-1947. London: Putnam, 1987.
Breitman, Richard. U.S. Intelligence and the Nazis. Cambridge, UK: Cambridge University Press,
2005.
Breuer, William B. Feuding Allies: Vie Private Wars of the High Command. Edison, NJ: Castle
Books, 2007.
Broszat, Martin. Vie Hitler State: The Foundation and Development of the Internal Structure of the
Third Reich. Harlow, UK: Longman, 1981.
Burleigh, Michael. Vie Third Reich: A New History. London: Macmillan, 2000.
-------- . Sacred Cause: Religion and Politics from the European Dictators to Al Qaeda. London:
Harper Perennial, 2006.
Burnside, Patrick. El Escape De Hitler: Su vida invisible en la Argentina—Las conexiones con Evita
y Peron. Buenos Aires: Editorial Planeta, 2000.
Butler, Rupert. An Illustrated History of the Gestapo. Shepperton, UK: Ian Allan, 1992.
Butler, Susan, ed. My Dear Mr. Stalin: Vie Complete Correspondence of Franklin D. Roosevelt and
Joseph V. Stalin. New Haven, CT: Yale University Press, 2005.
Camasara, Jorge. Puerto Seguro: Desembarcos clandestinos en la Patagonia [Safe Haven: Clandestine
Landings in Patagonia]. Buenos Aires: Norma Editorial, 2006.
Capote, Truman. Answered Prayers. London: Random House, 1987.
Carr, Jonathan. The Wagner Clan. London: Faber and Faber, 2007.
Casey, William J. Vie Secret War Against Hitler. Washington, DC: Regnery, 1988.
Cesarani, David. Eichmann: His Life and Crimes. London: William Heinemann, 2004.
Chase, Alan. Falange: Vie Axis Secret Army in the Americas. New York: G.P. Putnams Sons, 1943.
Chesnoff, Richard Z. Pack of Thieves: How Hitler and Europe Plundered the Jews and Committed
the Greatest Theft in History. London: Weidenfeld & Nicolson, 2000.
Churchill, Winston. Vie Second World War, vol. 2, Their Finest Hour. London: Cassell, 1949.
Citino, Robert M. The German Way of War: From the Thirty Years' War to the Third Reich. Law­
rence: University Press of Kansas, 2005.
Conant, Jennet. The Irregulars: Roald Dahl and the British Spy Ring in Wartime Washington. New
York: Simon & Schuster, 2008.
Cookridge, E. H. Gehlen: Spy of the Century. London: Corgi Books, 1972.
Copeland, Jack B., et al. Colossus: Vie Secrets ofBletchley Park's Codebreaking Computers. Oxford:
Oxford University Press, 2006.
Cornwell, John. Hitler's Scientists: Science, War and the Devil's Pact. London: Penguin Books,
2004.
Crassweiler, David. Peron and the Enigmas of Argentina. New York: WW. Norton, 1987.
Dalzel-Job, Patrick. Arctic Snow to Dust of Normandy: Vie Extraordinary Wartime Exploits of a
Naval Special Agent. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2005.
Davies, Norman. Europe at War 1939-1945: No Simple Victory. London: Macmillan, 2006.

35V
BI BLI OGRAFI JA. .

Davis, Brian L. Tlie German Home Front 1939-45. Oxford: Osprey, 2007.
de Camara, Andrea M. Moral Courage: Robert "Rosie" Rosenthal's WW2 Experience. Maxwell Air
Force Base, AL: Air Command & Staff College Air University, 2006.
Delaforce, Patrick. The Hitler File. London: Michael O'Mara Books, 2007.
Delattre, Lucas. Betraying Hitler: The Story of Fritz Kolhe, the Most Important Spy of the Second
World War. London: Atlantic Books, 2005.
Delize, Jean. U-Boote Crews: The Day-to-Day Life Aboard Hitler's Submarines. Paris: Histoire &
Collections, 2007.
Deschner, Karlheinz. Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, vol. 2. Cologne: Leck, 1983.
Doerries, Reinhard R. Hitler's Intelligence Chief: Walter Schellenberg. NY: Enigma Books, 2009.
Dornberger, Walter. V-2. New York: Viking, 1954.
Duffy, James P. Target America: Hitler's Plan to Attack the United States. Westport, VA: Praeger,
2004.
Dujovne Ortiz, Alicia. Eva Perôn: A Biography. New York: St. Martins Griffin, 1997.
Dulles, Allen W. The Secret Surrender. Guilford, CT: Lyons Press, 2006.
Eberle, Henrik, and Matthias Uhl, eds. The Hitler Book: The Secret Dossier Prepared for Stalin.
London: John Murray, 2006.
Edsel, Robert M. Monuments Men: Allied Heroes, Nazi Tlneves and the Greatest Treasure Hunt in
History. London: Arrow Books, 2009.
Eisenhower, Dwight D. Crusade in Europe. New York: Doubleday, 1948.
Ellis, John. Brute Force: Allied Strategy and Tactics in the Second World War. London: André
Deutsch, 1990.
--------. The World War II Data Book. London: Aurum Press, 1993.
Evans, Richard J. The Third Reich at War: How the Nazis Led Germanyfrom Conquest to Disaster.
London: Allen Lane, 2008.
Farago, Ladislas. Aftermath: Martin Bormann and the Fourth Reich. New York: Simon &
Schuster, 1974.
Farrell, Joseph P. Nazi International. Kempton, IL: Adventures Unlimited Press, 2008.
Feliciano, Hector. The Lost Museum: TÎte Nazi Conspiracy to Steal the World's Greatest Works of
Art. New York: Basic Books, 1997.
Felton, Mark. Yanagi: Vie Secret Underwater Trade Between Germany and Japan 1942-1945.
Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2005.
Fenby, Jonathan. Alliance: Tlte Inside Story of How Roosevelt, Stalin and Churchill Won One War
and Began Another. London: Simon & Schuster, 2006.
Fest, Joachim C. The Face of the TJnrd Reich. New York: Da Capo Press, 1999.
--------. Inside Hitler's Bunker: The Last Days of the Third Reich. New York: Farrar, Straus and
Giroux, 2004.
Fitzgerald, Michael. Adolf Hitler: A Portrait. Stroud, UK: Spellmount, 2006.
Foley, Charles. Commando Extraordinary: Otto Skorzeny. London: Cassell, 1998.
Ford, Ken. The Rhineland 1945. Oxford: Osprey, 2000.
Fraser, Nicholas, and Marysa Navarro. Evita: The Real Life ofEva Perôn. London: Andre Deutsch,
2003; New York: W. W. Norton, 1996.
Friedländer, Saul. Nazi Germany and the Jews. London: Phoenix, 2009.
Gannon, Michael. Operation Drumbeat: The Dramatic True Story of Germany's First U-Boat Atta­
cks Along the American Coast in World War II. New York: Harper Perennial, 1991.
Garbely, Frank. Evitas Geheimnis: Die Nazis, Die Schweiz, und Perôn's Argentinien. Zurich: Ro-
tpunktverlag, 2003.
Gimbel, John. Science, Technology and Reparations: Exploitation and Plunder in Postwar Germany.
Stanford, CA: Stanford University Press, 1990.
Godman, Peter. Hitler and the Vatican. New York: Free Press/Simon & Schuster, 2004.
Goldhagen, Daniel Jonah. Hitler's Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust.
London: Abacus, 1997.

358
 I DRUGI IZVDRI

Goñi, Uki. Vie Real Odessa: How Perón Brought the Nazi War Criminals to Argentina. London:
Granta, 2002.
Grose, Peter. Gentleman Spy: The Life ofAllen Dulles. Boston: Houghton Mifflin, 1994.
Harper, Stephen. Capturing Enigma: How HMS Petard Seized the German Naval Codes. Stroud,
UK: Sutton, 1999.
Hastings, Max. Armageddon: The Battlefor Germany 1944-45. London: Macmillan, 2004.
Haynes, John Earl, Harvey Klehr, and Alexander Vassiliev. Spies: The Rise and Fall of the KGB in
America. London: Yale University Press, 2009.
Heuser, Gisela, and Philippe Mervyn. Adolf Hitler Mon Père. Paris: ALE Impressions, 1966.
Higham, Charles. Trading with the Enemy: The Nazi-American Money Plot 1933-1949. New
York: Delacorte Press, 1983.
Hillblad, Thorolf. Twilight of the Gods: A Swedish Waffen-SS Volunteers Experiences with the 11th
SS-Panzergrenadier Division “Nordland," Eastern Front 1944-45. Solihull, UK: Helion, 2004.
Hinsley, F. H., and Alan Stripp. Codebreakers: The Inside Story ofBletchley Park. Oxford: Oxford
University Press, 1993.
Hirschfield, Wolfgang. The Secret Diary of a U-Boat. London: Cassell, 2000.
Hitchcock, William I. Liberation: Vie Bitter Road to Freedom, Europe 1944-1945. London: Fa­
ber and Faber, 2008.
Hoffmann, Peter. Hitler's Personal Security: Protecting the Führer\ 1921-1945. New York: Da Ca­
po Press, 2000.
Hyland, Gary, and Anton Gill. Last Talons of the Eagle: Secret Nazi Technology Which Could Have
Changed the Course of World War II. London: Headline, 1998.
Jeffreys, Diarmuid. Hell's Cartel: IG Farben and the Making of Hitler's War Machine. London:
Bloomsbury, 2008.
Joachimstaler, Anton. Vie Last Days of Hitler: Vu Legends, the Evidence, the Truth. London:
Arms & Armour Press, 1999.
Johnson, Brian. Vie Secret War. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2004.
Jones, Nigel. Vu Birth of the Nazis: How the Freikorps Blazed a Trail for Hitler. London:
Constable & Robinson, 2004.
Judt, Tony. Postwar: A History of Europe since 1945. London: Pimlico, 2007.
Kelly, Cynthia C., ed. The Manhattan Project: The Birth of the Atomic Bomb in the Words of Its
Creators, Eyewitnesses, and Historians. New York: Atomic Heritage Foundation, 2007.
Kershaw, Ian. Hitler, the Germans, and the Final Solution. London: Yale University Press, 2008.
Kitchen, Martin. Vu Viird Reich: A Concise History. Stroud, UK: Tempus, 2007.
Knopp, Guido. Hitler's Holocaust. Stroud, UK: Sutton, 2001.
-------- . Hitler's Hitmen. Stroud, UK: Sutton, 2002.
-------- . Hitler's Women. New York: Routledge, 2003.
Kochavi, Arieh. Prelude to Nuremberg. Chapel Hill: University of North Carolina, 1998.
Kopleck, Maik. Berlin 1933-1945. Berlin: Christoph Links Verlag, 2005.
Kristenssen, Jeff (Manuel Monasterio). Hitler Murió en la Argentina: Operación Patagonia (El
Dios Abandonado). Buenos Aires: Ediciones Lumiere, 1987.
Lambourne, Nicola. War Damage in Western Europe: The Destruction of Historic Monuments du­
ring the Second World War. Edinburgh: Edinburgh University Press, 2001.
Le Tissier, Tony. Slaughter at Halbe: The Destruction of Hitler's 9th Army. Stroud, UK: Sutton,
2005.
-------- . The Battle of Berlin. Stroud, UK: Tempus, 2007.
-------- . Berlin 1hen and Now. Old Harlow, UK: Battle of Britain International, 2007.
-------- . Death Was Our Companion: Final Days of the Third Reich. Stroud, UK: Sutton, 2007.
-------- . Berlin Battlefield Guide: Viird Reich & Cold War. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2008.
Lewin, Ronald. Ultra Goes to War. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2008.
Lilia, Joachim. Statisten in Uniform: Die Mitglieder des Reichstages 1933-1945. Düsseldorf:
Droste Verlag, 2004.

3BS
BI BLI DGRAFI JA..

Liptak, Eugene. Office of Strategic Services 1942-1945: The World War II Origins of the CIA.
Oxford: Osprey, 2009.
Loitus, John, and Mark Aarons. The Secret War against the Jews. New York: St. Martins Press,
1994.
Longden, Sean. To the Victor the Spoils: Soldiers' Livesfrom D-Day to VE-Day. London: Constable
&Robinson, 2007.
-------- . T-Force: The Race for Nazi War Secrets 1945. London: Constable, 2009.
Lucas, James. Kommando: German Special Forces of World War Two. London: Cassell, 1998.
Lundeberg, Philip K. “Operation Teardrop Revisited.” In Timothy J. Runyan and Jan M. Copes,
To Die Gallantly: The Battle of the Atlantic. Boulder, CO: Westview Press, 1994.
Lynch, Ernesto Guevara. Young Che: Memories of Che Guevara by His Father. London: Vintage
Books/Random House, 2008.
MacDonnell, Francis. Insidious Foes: The Axis Fifth Column and the American Home Front.
Guilford, CT: Lyons Press, 2004.
MacDonogh, Giles. After the Reich: From the Liberation of Vienna to the Berlin Airlift. London:
John Murray, 2007.
--------. 1938: Hitlers Gamble. London: Constable & Robinson, 2009.
Mallmann Showell, Jak P. Das Buch der deutschen Kriegsmarine. Stuttgart: Motorbuch Verlag,
1992.
--------. U-Boat Commanders and Crews 1935-45. Ramsbury, UK: Crowood Press, 1998.
-------- . Enigma U-Boats: Breaking the Code. Hersham, UK: Ian Allan, 2000.
--------. U-Boats at War: Landings on Hostile Shores. Hersham, UK: Ian Allan, 2000.
--------. U-Boat Century: German Submarine Warfare 1906-2006. London: Chatham, 2006.
Manning, Paul. Martin Bormann: Nazi in Exile. Secaucus, NJ: Lyle Stuart, 1981.
Marrs, Jim. The Rise of the Fourth Reich. New York: William Morrow, 2008.
Marsh, David. 77le Bundesbank: The Bank That Rules Europe. London: Mandarin Paperbacks,
1993.
Martin, James Stewart. All Honorable Men. Boston: Little, Brown, 1950.
Martínez, Eloy Tomás. La novela de Perón. London: Vintage Books, 1997.
Matteson, Robert E. The Capture and the Last Days of SS General Ernst Kaltenbrunner, Chief
of the Nazi Gestapo, Criminal Police, and Intelligence Services. Saint Paul, MN: privately
published, 1993.
Mauch, Christof. The Shadow War Against Hitler: The Covert Operations of America’s Wartime
Secret Intelligence Service. New York: Columbia University Press, 2002.
Mazower, Mark. Hitler's Empire: Nazi Rule in Occupied Europe. London: Allen Lane, 2008.
McCartney, Innes. Lost Patrols: Submarine Wrecks of the English Channel. Penzance, UK:
Periscope, 2003.
--------. British Submarines 1939-1945. Oxford: Osprey, 2009.
Meding, Holger M. Ruta de los Nazis en los Tiempos de Perón. Buenos Aires: Emecé Editores,
1999.
Meskill, Paul. Hitler's Heirs: Where Are They Now? New York: Pyramid Books, 1961.
Miller, David. U-Boats: The Illustrated History of the Raiders of the Deep. Limpsñeld, UK: Pegasus,
1999.
Miller, Michael D., with Andreas Schulz and Ken McCanliss. Leaders of the SS & German Police,
vol 1. San Jose, CA: R. James Bender, 2008.
Mitchell, Arthur H. Hitler's Mountain: The Führer, Obersalzburg and the American Occupation of
Berchtesgaden. Jefferson, NC: McFarland, 2007.
Moorhouse, Roger. Berlin at War: Life and Death in Hitler's Capital 1939-45. London: Bodley
Head, 2010.
Naftali, TimothyJ. “Creating the Myth of the Alpenfestung: Allied Intelligence and the Collapse
of the Nazi Police State.” In Austrian Historical Memory and National Identity, ed. Günter
Bischof and Anton Pelinka. New Brunswick, NJ: Transaction, 1997.

360
 I DRUGI IZVORI

Neufeld, Michael J. The Rocket and the Reich: Peenemünde and the Coming of the Ballistic Missile
Era. New York: Free Press, 1995.
Ney-Krwawicz, Marek. The Polish Home Army 1939-1945, trans. Antoni Bohdanowicz. Lon­
don: Polish Underground Movement (1935-1945) Study Trust, 2001.
Nicholas, Lynn H. The Rape of Europa: The Fate of Europe's Treasures in the Third Reich and the
Second World War. New York: Alfred A. Knopf, 1994.
Nicosia, Francis R., and Jonathan Huener, eds. Medicine and Medical Ethics in Nazi Germany:
Origins, Practices and Legacies. Oxford: Berghahn Books, 2004.
Nutting, David, and Jim Glanville, eds. Attain by Surprise: The Story of 30 Assault Unit Royal
Navy/Royal Marine Commando and of Intelligence by Capture. London: David Glover,
1997.
O’Donnell, James P. The Bunker: The History of the Reich Chancellery Group. Boston: Houghton
Mifflin, 1978.
Owen, James. Nuremberg: Evil on Trial: The Extraordinary Story of How the Nazis Were Brought
to Justice. London: Headline, 2006.
Page, Joseph. Perön: A Biography. London: Random House, 1983.
Panozzo, Carlos. El Hotel Eden de La Falda. La Falda, Argentina: privately published, n.d.
Parrish, Thomas. The Ultra Americans: The U.S. Role in Breaking the Nazi Codes. New York: Stein
and Day, 1986.
Paterson, Michael. The Secret War: The Inside Story of the Code Breakers of World War II. Cin­
cinnati: David & Charles, 2007.
Patton, George S. War, As I Knew It. Cambridge, MA: Riverside Press, 1947.
Pawly, Ronald. Hitler's Chancellery: A Palace to Last a Thousand Years. Ramsbury, UK: Crowood
Press, 2009.
Payne, Stanley G. Franco and Hitler: Spain, Germany and World War II. New Haven, CT: Yale
University Press, 2008.
Petropoulos, Jonathan P. The Faustian Bargain: The Art World in Nazi Germany. London: Allen
Lane, 2000.
Phayer, Michael. Pius XII, The Holocaust and the Cold War. Bloomington: Indiana University
Press, 2007.
Philby, Kim. My Silent War: The Story of Kim Philby. London: Modern Library, 2002.
Pool, James. Hitler and His Secret Partners: Contributions, Loot and Rewards 1933-1945. New
York: Pocket Books, 1997.
Posner, Gerald. Hitler's Children: Inside the Families of the Third Reich. London: Mandarin Pa­
perbacks, 1992.
Posner, Gerald, and John Ware. Mengele: The Complete Story Lanham, MD: Cooper Square
Press, 2000.
Preparata, Guido Giacomo. Conjuring Hitler: How Britain and America Made the Third Reich.
London: Pluto Press, 2005.
Price, Alfred. The Last Year of the Luftwaffe May 1944 to May 1945. London: Greenhill Books,
1991.
-------- . Aircraft versus Submarine in Two World Wars. Barnsley, UK: Pen and Sword Books,
2004.
Quarrie, Bruce. The Ardennes Offensive: VI Panzer Armee. Oxford: Osprey, 1999.
Rawson, Andrew. In Pursuit of Hitler: Battles Through the Nazi Heartland March to May 1945.
Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2008.
Reitlinger, Gerald. The SS: Alibi of a Nation. London: William Heinemann, 1956.
Rhodes, Richard. The Making of the Atomic Bomb. London: Penguin Books, 1986.
-------- . Masters of Death: The SS Einsatzgruppen and the Invention of the Holocaust. Oxford:
Perseus Press, 2002.
Rudel, Hans Ulrich. Stuka Pilot. London: Euphorion Books, 1952; rpt. Barbarossa Books, 2006.
Ryan, Cornelius. Tlte Last Battle: Berlin 1945. London: William Collins, 1966.

36 1
BI BLI DGRAFI JA..

Salinas, Juan, and Carlos De Napoli. Ultramar sur la Ultima Operación Secreta del Tercer Reich.
Buenos Aires: Grupa Editorial Norma, 2002.
Santander, Silvano. Técnica de una Traición [The Technique of Treachery]: Juan D. Perón y Eva
Duarté—Agentes del Nazismo en la Argentina. Montevideo, Uruguay: Editorial Antygua,
1953.
Saunders, Tim. Operation Plunder: The British and Canadian Rhine Crossing Barnsley, UK: Pen
and Sword Books, 2006.
Sayer, Ian, and Douglas Botting. Hitlers Last General: The Case Against Wilhelm Mohnke.
London: Bantam Press, 1989.
-------- . Nazi Gold. Edinburgh: Mainstream, 1998.
Sayers, Michael, and Albert Kahn. The Plot Against the Peace: A Warning to the Nation. New
York: Dial Press, 1944.
Schmidt, Ulf. Karl Brandt, the Nazi Doctor: Medicine and Power in the Third Reich. London:
Hambledon Continuum, 2007.
Schulz, Andreas, and Giinter Wegmann. Die Generale der Waffen-SS und der Polizei, vol. 1.
Bissendorf: Biblio-Verlag, 2003.
Seidler, Franz W., and Dieter Zeigert. Hitlers Secret Headquarters: The Fiihrer’s Wartime Bases,
from the Invasion of France to the Berlin Bunker. London: Greenhill Books, 2004.
Sereny, Gitta. Into that Darkness. London: Andre Deutsch, 1974; New York: McGraw-Hill,
1974.
Shepherd, Ben. The Long Road Home: Vie Aftermath of the Second World War. London: Bodley
Head, 2010.
Shirer, William L. Vie Rise and Fall of the Viird Reich: A History of Nazi Germany. New York:
Touchstone, 1959.
Shuter, Jane. Aftermath of the Holocaust. Chicago: Heinemann Library, 2003.
Simpson, Bill. Spitfire Dive-Bombers versus the V-2: Fighter Command's Battle with Hitler's Mobile
Missiles. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2007.
Sinclair, David. Hall of Mirrors. London: Century, 2001.
Smith, Arthur L. Hitler's Gold: The Story of the Nazi War Loot. Dulles, VA: Berg, 1996.
Speer, Albert. Inside the Third Reich. London: Weidenfeld and Nicolson, 1970.
Srodes, James. Allen Dulles: Master of Spies. Washington, DC: Regency, 1999.
Stafford, David. Endgame 194S: Victory, Retribution, Liberation. London: Little, Brown, 2007.
Stanley, Roy M., II. V Weapons Hunt: Defeating German Secret Weapons. Barnsley, UK: Pen and
Sword Books, 2010.
Steinweiss, Alan E., and Daniel E. Rogers. The Impact of Nazism: New Perspectives on the Viird
Reich and Its Legacy. Lincoln: University of Nebraska Press, 2003.
Stephan, Robert W. Stalin's Secret War: Soviet Counterintelligence against the Nazis 1941-194S.
Lawrence: University Press of Kansas, 2004.
Stevenson, William. The Bormann Brotherhood. London: Corgi, 1975.
Stoker, Donald J., Jr., and Jonathan A. Grant, eds. Girdingfor Battle: The Arms Trade in a Global
Perspective, 181S-1940. Westport, CT: Praeger, 2003.
Strawson, John. Hitler as Military Commander. London: Sphere Books, 1973.
Swartz, Tim. Evil Agenda of the Secret Government NewBrunswick, NJ: Global Communications,
1999.
Sweeting, C. G. Hitler's Squadron: The Fuehrer's Personal Aircraft and Transport Unit, 1933-4S.
Washington, DC: Brassey s, 2001.
Syrett, D. Vie Battle of the Atlantic and Signals Intelligence: U-Boat Situations and Trends.
Farnham, UK: Ashgate, 1998.
Taylor, Blaine. Hitlers Headquarters: From Beer Hall to Bunker 1920-194S. Washington, DC:
Potomac Books, 2007.
--------. Hitler’s Engineers, Fritz Todt and Albert Speer: Master Builders of the Third Reich.
Newbury, UK: Casemate, 2010.

362
 I DRUGI IZVORI

Thacker, Toby. The End of the Third Reich. Stroud, UK: Tempus, 2008.
Thomas, Geoffrey J., and Barry Ketley. KG 200: The Luftwaffes Most Secret Unit. Crowborough,
UK: Hikoki, 2003.
Thomas, Gordon. Inside British Intelligence: 100 Years of MIS and MI6. London: JR Books, 2009.
Thuermer, Angus M. Fairly True Reports from a CIA Man. Middleburg, VA: unpublished
manuscript.
Tomii, Ayako. A Japanese Diplomat's Daughter: An Outsider's Childhood in the 1930s and 1940s.
iUniverse, 2004.
Tooze, Adam. The Wages of Destruction: The Making and Breaking of the Nazi Economy. London:
Allen Lane, 2006.
Trevor-Roper, Hugh. The Last Days of Hitler. London: Pan Books, 2002.
Turner, John Prayn, and Robert Jackson. Destination Berchtesgaden: The Story of the United States
Seventh Army in World War II. London: Ian Allan, 1975.
Tutaev, David. The Consul of Florence. London: Seeker & Warburg, 1966.
Twigge, Stephen, Edward Hampshire, and Graham Macklin. British Intelligence: Secrets, Spies
and Sources. London: The National Archives, 2008.
U.S. Government. Blue Book on Argentina: Consultation among theAmerican Republics with respect
to the Argentine situation: Memorandum of the United States Government Washington, DC.
New York: Greenberg, 1946.
U.S. Government. Report of the American Commission for the Protection and Salvage of Artistic
and Historic Monuments in War Areas. Washington, DC: U.S. Government Printing
Office, 1946.
Vacca, Roberto. Eva Perón. Buenos Aires: Centro Editor de América Latina, 1971.
Veranov, Michael. 7Tie Third Reich at War: The Rise and Fall of Hitlers Military Machine. London:
Magpie Books, 1997.
von Hassell, Agostino, and Sigrid MacRae with Simone Ameskamp. Alliance of Enemies: The
Untold Story of the Secret American and German Collaboration to End World War II. New
York: Thomas Dunne Books, 2006.
von Lang, Jochen. Bormann: The Man Who Manipulated Hitler. London: Weidenfeld &
Nicolson, 1979.
von Loringhoven, Bernd Freytag. In the Bunker with Hitler. London: Weidenfeld & Nicolson,
2006.
Weindling, Paul Julian. Nazi Medicine and the Nuremberg Trials: From Medical War Crimes to
Informed Consent. Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan, 2006.
Weitz, John. Hitler's Banker: Hjalmar Horace Greely Schacht. London: Little, Brown, 1999.
Welch, David. The Hitler Conspiracies: Secrets and Lies Behind the Rise and Fall of the Nazi Party.
Shepperton, UK: Ian Allan, 2001.
Whealey, Robert H. Hitler and Spain: The Nazi Role in the Spanish Civil War 1936-1939. Le­
xington: University Press of Kentucky, 1989.
Whetton, Cris. Hitler's Fortune. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2004.
White, John F. The Milk Cows: The U-Boat Tankers 1944-1945. Barnsley, UK: Pen & Sword,
2009.
Whiting, Charles. Patton. New York: Ballantine Books, 1970.
-------- . Skorzeny. New York: Ballantine Books, 1972.
-------- . Patton's Last Battle. New York: Stein & Day, 1987.
-------- . Bloody Bremen. Barnsley, UK: Leo Cooper, 1998.
-------- . Hitler's Secret War: The Nazi Espionage Campaign Against the Allies. Barnsley, UK: Leo
Cooper, 2000.
-------- . Bounce the Rhine. Stapleford, UK: Spellmount, 2002.
-------- . Hitler's Warriors: The Final Battles of Hitler's Private Bodyguard, 1944-45. York, UK:
Eskdale, 2005.
Williamson, Gordon. U-Boat Crews 1914-45. London: Osprey, 1995.

363
BI BLI OGRAFI JA. .

-------- . Wolf Pack: Vie Story of the U-Boat in World War II. Oxford: Osprey, 2005.
-------- . German Special Forces of World War II. Oxford: Osprey, 2008.
-------- . U-Boat Tactics in World War II. Oxford: Osprey, 2010.
Willmott, H. P., Charles Messenger, and Robin Cross. World War II. London: Dorling
Kindersley, 2004.
Wistrich, Robert S. Hitler and the Holocaust: How and Why the Holocaust Happened. London:
Phoenix Press, 2002.
Wright, Michael, ed. The World at Arms: Vie Reader's Digest Illustrated History of World War II.
London: Readers Digest Association
Wynne, Frank. I Was Vermeer: Vxe Forger Who Swindled the Nazis. London: Bloomsbury, 2006.
Yeadon, Glen, and John Hawkins. The Nazi Hydra in America. Joshua Tree, CA: Progressive
Press, 2008.
Zaloga, Steven J. Bagration 1944: The Destruction ofArmy Group Centre. Oxford: Osprey, 1996.
---- -—. V-2 Ballistic Missile 1942-52. Oxford: Osprey, 2003.
-------- . V-l Flying Bomb 1942-52: Hitler's Infamous "DoodlebugOxford: Osprey, 2005.
-------- . Remagen 1945: Endgame against the Viird Reich. Oxford: Osprey, 2006.
-------- . Vie Siegfried Line 1944-1945: Battles on the German Frontier. Oxford: Osprey, 2007.
-------- . The Liberation of Paris 1944. Oxford: Osprey, 2008.
Zhukov, Georgi K. Marshal Zhukov's Greatest Battles. London: Sphere, 1969.
Ziemke, Earl F. Battle for Berlin: End of the Third Reich. London: Macmillan, 1969.
Zweig, Ronald W. Vie Gold Train: The Destruction of the Jews and the Looting of Hungary.
London: Harper Collins, 2003.

SERIJALIU VIŠE TOMOVA

The Center of the Web (The Third Reich series). Alexandria, VA: Time-Life Books, 1990.
Descent into Nightmare (The Third Reich series). New York: Time-Life Education, 1992.
The Secret War (World War II series). Alexandria, VA: Time-Life Books, 1998.
WolfPacks (The Third Reich series). Alexandria, VA: Time-Life Books, 1989.
The World at War 1939-1945 (The Eventful 20th Century series). London: Readers Digest
Association, 1998.
The World in Flames 1939-45 (The Illustrated History of the World series). London: Readers
Digest Association, 2007.

ČLANCI IZ ČASOPISA I ŽURNALA

IZ TADAŠNJEG VREMENA
Das Reich, Berlin, 26. mart 1944.
Der Bund, Bern, 17. februar 1953.
Der Spiegel. „Mukotrpni falsifikator.“ 26. decembar 1956.
Hamburger, Philip. „Vetrovi u pampasima." New Yorker, decembar 1948.
Časopis Life. „Diktator se udvara" 25. maj 1953.
L'Unita, Rim, 25. maj 1945.
Časopis Revue, Zapadna Nemačka, avgust 1961.
Saturday Evening Post. „Sest Ajzenhauerovih velikih odluka." 13. jul 1946.
Časopis Time. „Abdikacija jednog tajkuna." 16. maj 1949. http://www.time.com/time/maga-
zine/ article/0,9171,853719,00.html.
Časopis Time. „Argentina: Akcija sledi." 10. jul 1944. http://www.time.com/time/magazine/
article/0,9171,791494,00.html.

364
 I DRUGI IZVORI

Časopis Time. „Argentina: Šef GOU." 27. novembar 1944. http://www.time.com/time/maga-

' zine/article/0,9171,796883,OO.html.
Časopis Time. „Argentina: Kraj opsade." 20. avgust 1945. http://www.time.com/time/maga-
zine/article/0,9171,797675, OO.htmL
Časopis Time. „Argentina: Lov na jednog nacistu." 8. septembar 1941. http://www.time.com/
time/magazine/article/0,9171,849464, OO.html.
Časopis Time. „Argentina: Razmažena." 17. decembar 1945. http://www.time.com/time/ma-
gazine/article/0,9171,776519, OO.html.
Časopis Time. „Sve dok sam ja živ..." 28. maj 1945, depeša iz Berlina od 1. maja 1945. http://
www.time.com/time/magazine/article/0,9171,775644,OO.html.
Časopis Time. „Italija: Opruga Osovine." 15. maj 1939. http://www.time.com/time/magazine/
article/0,9171,761275,OO.html.
Časopis Time. „Miljokazi." 7. maj 1956. http://www.time.eom/time/magazine/artide/0,9171,
937348,OO.html
Časopis Time. „Miljokazi." 1. septembar 1961. http://www.time.com/time/magazine/article/
0,9171,939852,OO.html.
Časopis Time. „Amerike: Neshvaćena Argentina." 20. septembar 1943. http://www.time.com/
time/magazine/article/0,9171,774570,00.html.
Časopis Time. „Hemisfera: Tatica i Neli." 10. oktobar 1955. http://www.time.com/time/maga-
zine/article/0,9171,937225,OO.html

SAVREMENI
After the Battle. „Rajhskancelarija i berlinski bunker nekad i sad.“ 61 (1988).
Bellucci, Alberto. „Stil Bariločea.“ Journal oj Decorative and Propaganda Arts, Argentine Theme
Issue (1992).
Bradsher, Greg. „Nacističko zlato: Blago rudnika Merkers.“ Prologue: Quarterly of the National
Archives and Records Administration 31, br. 1 (1999).
Breitman, Richard, and Shlomo Aronson. „Kraj konačnog rešenja? Nacistički planovi o otkupu
Jevreja 1944-1945.“ Central European History 25, br. 2 (1992).
Calbarro,Juan Luis. “Vida y leyenda de Gustav Winter.” Historia 16, april-maj (2005).
Gerassi, Marysa Navarro. „Argentinski nacionalizam desnice.“ Studies in Comparative Interna­
tional Development 1, br. 12 (1965).
Guyatt, David. „Prinčevi pljačke.“ Nexus 12, br. 2 (2005).
Hindley, Meredith. „Granice bezuslovne predaje: Odbor za ratne izbeglice u Švedskoj i naci­
stički predloži o otkupuJevreja 1944-45." Holocaust and Genocide Studies 10,br. 1 (1996).
Hodel, Georg. „Evita, Švajcarci i nacisti." iF Magazine, 7. januar 1999.
Jordan, Jonathan W. „Operacija Bagration: Sovjetska ofanziva 1944.“ World War II, jul-avgust
2006.
Kippax, Steven. „Hitlerove specijalne snage.“ Military Illustrated 155 (2001).
Nácher, Enrique. “La Leyenda de Gustav Winter: ¿Espía nazi en Fuerteventura?” Historia 16,
april-maj 2005. http://hispanismo.org/reino-de-las-canarias/5643-la-leyenda-de-gus-
tav-winter-espia-nazi-en-fuerteventura.html.
Nash, Elizabeth. „Nemci pomagali Franku da upravlja logorima smrti za vreme Građanskog
rata“ London Independent, 22. februar 2002. http://www.independent.co.uk/news/wo-
rld/europe/germ ans-helped-franco-run-civil-war-death-camps-661623.html.
Przekrój. „Hitlerova dolina u Argentini." Mart 1995.
Sullivan, Geoff, and Frode Weierud. „Provaljivanje šifara nemačke vojske." Cryptologia 29, jul
2005. http://www.dean.usma.edu/math/pubs/cryptologia/.
Tyas, Stephen. „Britanski obaveštajci i nacistički regrut" History Today 54 (2004). http://www.
historytoday.com/stephen-tyas/british-intelligence-and-nazi-recruit.
Whitlock, Greg. „Alojz Hudal: Klerofašistička kritika Ničea.“ Nietzsche-Studien 32 (2003).

365
BIBLIOGRAFIJA...

IZVEŠTAJI IZ NOVINA I NOVINSKIH AGENCIJA

IZ TADAŠNJEG VREMENA
Asošijeted pres, Moskva, 1. februar 1944.
Asošijeted pres, London, 25. jul 1944.
Asošijeted pres, „Luka na Istočnoj obali" objavljeno u listu Deseret [Utah] News, 8. januar 1945.
Asošijeted pres, „Mlažnjaci RAF uništili nemačko uzletište“, London, objavljeno u listu New
York Times, 24. april 1945. http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F40ElFFB
3C5F1B7B93C7AB178FD85F418485F9.
Asošijeted pres, Madrid, 2. maj 1945.
Asošijeted pres, Donostia-San Sebastián, 8. maj 1945.
Asošijeted pres, Stokholm, 8. maj 1945.
Asošijeted pres, „Sa britanskom Drugom armijom“, 8. maj 1945.
Asošijeted pres, Madrid, 25. maj 1945.
Eddy Gilmore, Asošijeted pres, „Komunjare misle da je Hitler živ“, Berlin, 9. jun 1945, obja­
vljeno u listu Herald-Journal, 10. jun 1945. http://news.google.com/newspapers?id=DV
8sAAAAIBAJ&sjid=_soEAAAAIBAJ&pg=4259,3091076&dq=hitlerfeddy+gilmore&
hl=en.
Asošijeted pres, Traveminde, 16. jun 1945 (zakasnela depeša).
Asošijeted pres, Moskva, 16. jun 1945.
Asošijeted pres, Moskva, 27. jun 1945.
Asošijeted pres, Montevideo, 18. avgust 1945.
Asošijeted pres, Oslo, 25. avgust 1945.
Asošijeted pres, „Da li je Hitler živ?“, list Indian Express, 14. oktobar 1945. http:// news.google.
com/newspapers?id=orI-AAAAIBAJ&sjid=SEwMAAAAIBAJ&pg=4222,1007385&d
q=eisenhower-rhitler+alive&hl=en.
Asošijeted pres, Berlin, 17. oktobar 1945.
Asošijeted pres, „Amerikanci pronašli sanduk s blagom Eve Braun“, Frankfurt, objavljeno u listu
St. Petersburg Times 16. novembra 1945. http://news.google.com/newspapers?id=gBIw
AAAAIBAJ&sjid=pE4DAAAAIBAJ&pg=4925,2133570&dq=eva-l-braun%27s+treasu
re-chest&hl=en.
Asošijeted pres, Vašington, 27. april 1946.
Asošijeted pres, Nimberg, 29. jul 1946.
Asošijeted pres, Minhen, 7. oktobar 1946.
Asošijeted pres, „Avijatičar tvrdi da je Hitler pobegao“, Varšava, 18. decembar 1947. http://
news.google.com/newspapers ?id=hSNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ&pg=425 8
,4339256&dq=baumgart-rhitler+warsaw&hl=en.
Asošijeted pres, „Pilot Luftvafea robijaće pet godina“, Varšava, 8. avgust 1949, objavljeno u listu
Canberra Times, 9. avgust 1949. http://trove.nla.gov.au/ndp/del/page/690899.
Berliner Morgenpost, 5. oktobar 1944.
Britiš junajted pres, Hamburg, 13. mart 1946.
Daily Express, London, 19. jun 1945.
Der Spiegel. „Hitler.“ 18. jul 1966. http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-46407960.html.
Internešnel njuz servis, Stokholm, 11. jun 1945.
Kili, Carls. „Peronizam i dalje jak u Argentini“. Kopli njuz servis, Buenos Aires, 5. decembar
1964, preštampano u listu News and Courier, Carlston, Južna Karolina, 6. december 1964.
La Prensa, Buenos Aires, 20. avgust 1945.
Njumen, Džozef. „Dve tajanstvene prilike iskrcale se sa podmornice“, New York Herald-Tribune,
Buenos Aires, 14. jul 1945.
New York Times. „Admiral smatra da su napadi robotskim bombama ovde Verovatni’“ 8. januar
1945. http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=FA0C16F93A5ClB7B93CBA
9178AD85F418485F9&scp=2&sq=V-l&st=p.
Severnoamerička novinska alijansa, intervju s majkom Eve Braun, 18. februara 1946.

366
 I DRUGI IZVORI

Severnoamerička novinska alijansa, Njujork, 3. mart 1947.

Pirson, Dru. Sindikalizovana kolumna. 24. jul 1945.
Pirson, Dru. „Vašingtonski ringišpil.“ Bel Sindikat, 15. decembar 1943.
Rojters, Bad Godesburg, Rajnland, 19. januar 1946; objavljeno u listu Baltimore Sun, 20.1 1946.
Ros, Stenli. „Navala špijuna na podmorničke baze u Latinskoj Americi“ Prekomorska infor­
mativna agencija. Christian Science Monitor, 24. januar 1945.
Sunday Chronicle, London, 17. jun 1945.
Telegraph Herald. „Tvrdnja o dolasku nacističkih zvaničnika u Španiju.“ 21. jun 1945. http://
news.google.com/newspapers?id=XidiAAAAIBAJ&sjid=OXYNAAAAIBAJ&pg=459
9,2831598&dq=hitler-in-spain&hl=en.
Junajted pres, Berlin. „Hitler je možda pobegao sa nevestom pre pada Berlina.“ Miami Daily
News, 10. jun 1945. http://news.google.com/newspapers?id=qE8yAAAAIBAJ&sjid=ye
cFAAAAIBAJ&pg=286l,2346002&dq=hitler-rfled+berlin+zhukov&hl=en.
Junajted pres, Stokholm, 11. jun 1945.
Junajted pres, Rio de Žaneiro, 20. oktobar 1945.
Junajted pres, Varšava. „Hitler pobegao podmornicom, tvrdi nemački pilot'1, 12. decembar,
1947, objavljeno u listu St. Petersburg Times, 13. decembra 1947. http://news.google.
com/newspapers? id=fyNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ&pg=4293,888260&dq
=hitler-escaped-in-u-boat-says-germanpilot&hl=en.
Junajted pres, Bon, 28. avgust 1953.
Volter Vinčel, sindikalizovana kolumna, 26. oktobar 1944.

SAVREMENI
Agencija Frans pres. „Čovek tvrdi da je video Hitlera posle rata.“ 31. maj 1997. http://www.
indianexpress.com/Storyold/2523/.
Asošijeted pres, Njujork, 17. oktobar 2003.
Asošijeted pres, Berlin, 3. decembar 2004.
Kaseze, Nikolas. „La Rama nazi de Perón.“ La Nación, Buenos Aires, 16. februar 1997. http://
www.lanacion.com.ar/202464.
Kastriljon. Ernesto G., i Luis Kazabal. „Historia Viva Busquedas and Yo Fui Testigo.“ La Nación,
Buenos Aires, 23. mart 2008.
Daily Telegraph, „Nemačka i SAD su znale gde se Ajhman nalazio 1952“, 9. januar 2011. http://
www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/germany/8248965/Germany-and-US-
knew-where-Eichmann-was-in-1952.html.
De Kursi, An. „Blistava lepotica otrovnog pera.“ Daily Mail, Velika Britanija, 9. januar 2009.
http://www.dailymail.co.uk/home/books/article-l 109382/The-dazzling-beauty-
poison-pen-DIANA-MOSLEY-THE-PURSUIT-OF-LAUGHTER.html.
Edž, Sajmon. „Nacistički kralj.“ London Daily Express, 23. maj 2011. http:// dailyexpress.co.uk/
posts/view/113232.
Evans, Majki. „’Neprincipijelni grubijan ispričao MI-5 o nacističkoj zaveri prebacivanja zlata u
Argentinu.“ Sunday Times, 4. septembar 2007. http://www.timesonIine.co.uk/tol/news/
uk/article2381177.ece.
Filding, Nik. Sunday Times, 28. december 2003. http://forum.axishistory.com/viewtopic.
php?f=34&t=39672
Hoy en la Noticia. „El Pais: Hitler en Chubut.“ La Plata, Argentina, 24. jul 1997. pdf.diariohoy.
net/ 1997/07/240797CU.PDF.
Jevrejska telegrafska agencija, Buenos Aires, 3. decembar 1964.
La Mañana del Sur, novinska grupa Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 1996, intervju s
Araseli Mendes.
Maine Sunday Telegram, Portlend, 29. oktobar 2000.
Melman, Josi. „Zaglavljeni u pacovskim kanalima.“ Haaretz, Tel Aviv, 17. januar 2006.

367
BIBLIOGRAFIJA..

Mirodan, Šejmus. „Nacističko seosko skrovište u Argentini privlači turiste" Londonski Daily
Telegraph, 14. februar 2004. http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/southame-
rica/argentina/1454352/Nazis-Argentine-village-hide-out-pulls-intourists.html.
New York Times. „Argentina izvrdava da prizna svoju nacističku prošlost“, 22. mart 1997.
http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9E02E2DD153BF931A15750C
0A961958260.
New York Times. „Demjanjuk osuđen zbog uloge u nacističkom logoru smrti.“ 12. maj 2011.
h ttp ://www.nytimes.com/201 1 /05/13/w orld/europe/13nazi.html ?_r= 1&scp=
2&sq=Demjanjuk&st=cse.
New York Times, „Nacisti dobili sigurno utočište u SAD, stoji u izveštaju“, 13. novembar 2010.
http://www.nytimes.com/2010/11/14/us/ 14nazis.html?scp=2&sq=nazis&st=cse.
New York Times, čitulja Silvana Santandera, 18. avgust 1987.
Rojters. „Vizental kaže da je Evita verovatno sklonila nacistički plen na sigurno.“ 26. jun 1997,
objavljeno u listu Página 12, Buenos Aires.
Časopis Revista Española de Historia Militar, oktobar 2004.
Simaško, Korki. „Memorandum optužuje Švajcarce zbog nacističkog plena. New York Daily
News, 5. decembar 5 1996. http://www.nydailynews.com/archives/news/1996/12/05/
1996-12-05_memo_hit_swiss_over_nazi_loot.html.
Spiegel Online. „Dugi put do Ajhmanovog hapšenja.“ 1. april 2011. http://www.spiegel.de/in-
ternational/germany/0,1518,754486,00.html.
Tejlor, Robert. „Nacista Martin Borman je živ u Paragvaju, tvrdi bivši izraelski špijun“ Boston
Globe, 26. jul 1971.
U.S. News & World Report. „Plači za njima, Argentino, Nacistički plen od žrtava Holokausta
doneo bogatstvo Evi Peron.“ 15. novembar 1999.
Vigrefe, Klaus. „Nacistički kriminalci koji su postali nemački bauci.“ Der Spiegel, 16. februar
2011. www.spiegel.de/intemational/germany/0,1518,745640,00.html.

ARHIVI
Nacionalni arhiv, Kju, London
Dosje ADM 1/ 15798 — Vulfors.
Dosje ADM 116/ 5474 & 5475 — repatrijacija posade broda Admiral Graf Spe.
Dosje ADM 223/ 214 — Istorija 30. jedinice komandosa, kasnije 30. udarne jedinice i 30.
isturene jedinice.
Dosje ADM 223/ 303 — Ratni dnevnik 30. udarne jedinice, 1944.
Dosje ADM 223/ 500: Jedinica komandosa mornaričke obaveštajne službe.
Dosje HW 18/400: U-880.
Dosje HW 18/406: U-530.
Dosje HW 18/410: U-518.
Dosje HW 18/421: U-235.
Dosje H W 18/431: U-1235.
Dosje KV 2/ 3301: Isleđivanje Ditriha Nibura.
Dosje WO 171/ 1316: Ratni dnevnik5. Kraljevog puka, 1944.
Biblioteka vojnog arhiva na Kraljevom koledžu, London
The History of 30 Assault Unit 1942-1946, Ref GB99.
Predsednička biblioteka i muzej Frenklina D. Ruzvelta, Hajd Park, Njujork
Zvanična depeša OSS br. 250.
Ministarstvo pravde SAD
The Office of Special Investigations: Striving for Accountability in the Aftermath of the Holocaust,
Ministarstvo pravde, Krivično odeljenje, 2006. http://documents.nytimes.com/conii-
dential-report-provides-new-eviđence-of-notorious-nazicases?ref=us#p=l.

368
 I DRUGI IZVDRI

Uprava nacionalnog arhiva i evidencije SAD (NARA), Koledž Park, Merilend

„Špijunaža i propaganda sila Osovine u Latinskoj Americi.“ NARA, Evidenciona grupa 319,
Podaci o vojnom osoblju, Podaci kancelarije pomoćnika načelnika štaba, G-2, Odeljenje
za vojnoobaveštajne poslove. Zasebna fascikla.
„Završni izveštaj o isleđivanju Edmunda Frajhera fon Termana.“ 11. jul 1945, NARA, Evi­
denciona grupa 59, Podaci Stejt departmenta, 862.20235/7-1145.
„Završni izveštaj o isleđivanju Ota Rajnebeka.“ 4. februar 1946, NARA, Evidenciona grupa 59,
Podaci Stejt departmenta, 862.20235/ 4-2646.
NA RG 226 Zapis 134: Podaci Kabineta za strateške službe (OSS), podaci Kancelarije direktora
i ispostave na terenu.
NA RG 239/ 47: Razgovor generala Patona u vezi sa: hramovima u Agriđentu, na Siciliji.
NA RG 263: Vilhelm Hutel [Hetl] Dosje CIA po imenu, tom 1.
— Prepiska telegramima između Donovana i Dalsa, 24. mart 1945.
— Lesli Dalsu, 17. april 1945.
— Preliminarni izveštaj o isleđivanju iz Treće armije br.17, jun 1945.
NA RG 266 — skica autobiografije Valtera Šelenberga, jun 1945.
NA-BDC RG 242, A-3343: Dosje SS oficira Hutela.
Završni izveštaj OSS o istrazi pljačke umetničkih dela. Vašington: Kancelarija za štampu američke
vlade, maj 1946.

DEKLASIFIKOVANI DRŽAVNI DOKUMENTI

Većina deklasifikovanih dosjea FBI dostupna je na adresi http://vault.fbi.gov/adolf-hitler.
Deklasifikovani argentinski dokument, „Nemačko iskrcavanje kod San Klemente del Tujua“
Coordinación Federal CF-OP-2315 od Central de Reunión za Ministarstvo mornarice,
18. april 1945, Argentinski nacionalni arhiv u Buenos Airesu. Za primerak faksimila,
videti Faraga, Aftermath.
Argentinski dokument, „Strogo tajno i poverljivo“, Dirección de Coordinación Federal, CF ,,A“
br. 9976, 5. oktobar 1960; izveštaj primljen u septembru 1953.
Argentinski memorandum, Dirección de Coordinación Federal, DAE 568,14. oktobar 1952.
CLA izveštaj A02592, 3. oktobar 1955.
FBI izveštaj i radiogrami, Buenos Aires, 1. avgust 1945.
Pismo preko Kurirske službe Američke kopnene vojske od pravnog atašea iz Američke amba­
sade u Londonu, upućeno direktoru Huveru, 17. septembar 1945.
Pismo od direktora Huvera Američkoj ambasadi u Buenos Airesu, 13. novembar 1945.
FBI pismo direktoru Huveru iz kancelarije u Los Anđelesu, 5. jun 1947.
FBI pismo, EX 39, od direktora Huvera pravnom atašeu u Rio de Žaneiru, 9. jul 1947.
FBI izveštaj sa oznakom „Poverljivo — vazdušnim kurirom od pravnog atašea u Rio de Žaneiru,
Brazil, direktoru Huveru“, od 6. avgusta 1947.
D. M. Lad Huveru, 15. maj 1948, NA, RA RG 65 65-55639 (l-24) kutija 38, navedeno kod
Brajtmana, U.S. Intelligence and the Nazis.
Gestapov izveštaj Rajhsfireru-SS Hajnrihu Himleru, IV/D/4 RSHA, 17. februar, 1942.
MI-5 izveštaj, oznaka dosjea KV/ 2/ 2636, isleđivanje Ernesta Hopea.
Podaci kancelarije Sekretarijata odbrane, http://www.archives.gov/iwg/declassified-records/
rg-330-defense-secretary/.
Izveštaj američke vojske o Anti Paveliću, od kap. Mariona Skota, http://www.jerusalim.or/cd/
biblioteka/pavelicpapers/pavelic/apOO 15.html.
Izveštaj američke mornarice, mart 1946, „Sanitarni uslovi na nekadašnjoj nemačkoj podmornici
tipa IX-C,” http://www.uboatarchive.net/DesignStudiesTypeIXC.htm.

DRUGI ISTRAŽNI IZVEŠTAJI

Fridric fon Angeloti-Makenzen, Nirnberg, 18. mart 1948. Digitalne zbirke Biblioteke Gumberg,
Univerzirtet Dikvesni, zbirka Musmano. http:/ / digital.library.duq.edu/cdm-musmanno.

369
BIBLIOGRAFIJA.

Isleđivanje nemačkih agenata, Gimpela i Kolpoa, koji su se iskrcali na obalu Mejna iz podmornice
U-1230, od 13. januara 1945. Op-16-Z (SC)Al-2(3)/ EF30 Ser. br. 00170716. Nalazi se
u arhivu Nacionalnog muzeja američke mornarice, Vašington. http://wwrw.ibiblio.org/
hyperwar/USN/rep/U-1230/.
Konsolidovani izveštaj o isleđivanju u vezi sa Hansom Helmutom fon Humelom, od kap. S.
L. Fezona Ml., jedinica OSS za opljačkana umetnička dela, od 11. oktobra 1945; iz do­
kumentacije o ratnim zarobljenicima, u Centru kombinovanih službi za detaljna isle-
đivania, Bad Nendorf, Nemačka.
Erih Kempka, koga su isleđivali američki agenti u Berhtesgadenu, 20. juna i 4. jula 1945.
Robert Lej, Nirnberg, 1945, Podaci o isleđivanju pripremljeni za suđenje za ratne zločine u
Nirnbergu, 1945-47, strana 101. http://www.footnote.com/document/231909201/.
„Vier Prinzen zu Schaumburg-Lippe“, dodatak sa spiskom od 15. januara 1946 uz Konsolidovani
izveštaj o isleđivanju br. 4, Prilog 76: „Delimični spisak nabavki za Linc robe iz Ne-
mačke.“ http://edocs.fuberlin.de/docs/servlets/MCRFileNodeServlet/FUDOCS_de-
rivate_000000000030/vierprinzen_letzte_fassung_copia.pdf;jsessionid=452DFAE55
07E3516FFD859EB792902B6?hosts=, na sajtu Fraj Universitet, Berlin.
Oberlojtnant cu Se (mornarički poručnik) Hajnc Šefer i drugi zarobljenici s U-977, koji su
se predali kod Mar del Plate, u Argentini, 17. avgusta 1945. http://www.uboatarchive.
net/U-977INT.htm.
Albert Šper, Flensburg. Specijalni dokument USSBS, 22-23. maj 1945.
Oto Vermut, isleđivanje pred argentinskim vlastima 1945. http://www.uboatarchive.net/U-
530NAReport.htm.
Pravna biblioteka univerziteta Kornel, „Frau Ani Vinter“, 6. novembar 1945, u Donovanovoj
zbirci sa Nurnberškof suđenja, pod-odeljak 8/Hitler, pasus 8.02 na nemačkom (postoji
engleski prevod). http://library2.1awschool.cornell.edu/donovan/show.asp?id=567&
query=.

TEZE, DISERTACIJE I RADOVI

Bohoslavski, Ernesto. Contra la Patagonia judía. La familia Eichmannylos nacionalistas Argentinos
y Chilenosfrente al Plan Andinia (de 1960 a nuestros días). Santjago de Čile, 2008. http://
ungs.academia.edu/ebohos/Papers/86439/Contra_la_Patagonia_judia._La_familia_
Eichmann_y_los_nacionalistas_argentinos_y_chilenos_frente_al_Plan_Andinia_
de_l 960_a_nuestros_dias_.
„Fuerteventura: geología, naturaleza y actividad humana.“ Prezentacija Kanarskog društva
za naučno obrazovanje, Fuerteventura, 5-9. decembar, 2007. http://docs.google.
com/viewer ?a=v& q=cache: pjgK76W-XcUJ: www.vierayclavijo.org/html/pdf/
cuadernillos/07/0712_fuerteventura.pdff%22Fuerteventura:-fgeolog%Č3%ADa,-rnat
uraleza+y+actividad-í-humana%22&hI=en&gl=us&pid=bl&srcid=ADGEESiaB_KX2f
Cx0XOM4pKP-cXpXS96Uc-62bJnkDFsj58b06zmhrQdQ264BUDbJ0x2w3LW14C69
671 ZXNYdyiOL_kQyYWQCH 1HCIh5aMlXPD3 VhZpNrfOqyb Aii_9&sig=AHIEt
bRrbZsz09TEPoIlRji_uOMXYk-aZA.
Langer, Jozef. ,,SFM T-43“, istraživački rad na internetu, Beč, jun 2001. http://www.alpen-
festung.com/funk_sfm_t_43.htm.
Makgaha, R. L. „Politika špijunaže: Nacističke diplomate i špijuni u Argentini, 1933-1945.“
Doktorska disertacija na Univerzitetu Ohajo 2009.
Roland, Fernando Horhe Soto. „Hotel Vijena“ istraživački rad, januar 2010. http://letras-
uruguay.espaciolatino.com/aaa/soto_fernando/gran_hotel_viena_y_el_hotel_baln.
htm.
Torn, Piter, i Džon Makačan, The Path to Colossus... an historical look at the development of the
electronic computer. Prezentacija za Inženjersko nasleđe Viktorija, 19. jun, 2008,
www.consuleng.com.au/The%20Path%20to%20Colossus%20080827%20revcomp.pdf.

370
 I DRUGI IZVDRI

OSTALE INTERNET REFERENCE

OPŠTE
http:// www.bIetchleypark.org.uk
http://www.cia.gov/library
http:/ / www.circulomilitar.org/Re.htm
http:/ / www.flyingbombsandrockets.com
http://www.gesell.gov.ar/
http://www.geocities.com/~orion47/ (biografska istraživanja pripadnika sila Osovine)
http:/ / www.paperlessarchives.com/hitler.html
http:/ / www.polandinexile.com
http:// swissinternees.tripod.com
http://www.trumanlibrary.org/hstpaper/bernsten.htm (dokumenta Bernarda Bernštajna)
http:/ / www.uboat.net
http://www.uboataces.com
http://www.v2rocket.com

SPECIFIČNE VEB-STRANICE
http://www.30AU.co.uk.
http:/ / admiral-graf-spee.blogspot.com (Izjave pred Komisijom za istragu nacističkih aktivnosti
u Argentini [CEANA] u Kamarasi, Puerto Seguro)
http://www.archives.gov/ research/holocaust/finding-aid/civilian/rg-84-argentina.html
http://www.arquitecturaandina.com.ar/anterior.php (biografija arhitektr Alehandra Bustilja,
© Revista Arquitectura Andina, Edición No. 4)
http://www.arlindo-correia.com/ 140402.html („O Holocausto, Perón e la Argentina“)
http://www.atp.com.ar/verpost.asp?ID=32702
http :/ / www.balkanpeace.org/index.php?index=article&articleid= 13742 (Srda Trifkovi ć, ^Pra­
vi genocid u Jugoslaviji: Povratak u NDH 1941“, Centar za mir na Balkanu, 21. IV 2000)
http://www.bbc.co.uk/ww2peopleswar/stories/92/a3641492.shtml
http://berliner-unterwelten.de/fuehrer-bunker.328. l.html
http://www.daviddarling.info/encyclopedia/P/Paperclip.html (Operacija spajalica iz Istorije
raketarstva)
docs.fdrlibrary.marist.edu/PSF/BOX37/a335bb02.htmi (pismo F. D. Ruzvelta Čerčilu)
http://www.ellsbury.com/enigmabombe.htm
http:// www.emporis.com/application/ ?nav=building&lng=3&id= 1149853/
http://www.enotes.com/topic/DKM_Admiral_Graf_Spee
http:// en.wikipedia.org/wiki/Nazi_plunder.
http://www.foreantimes.com/features/articles/4435/the_magical_battle_of_britain.html
http://www.frommers.eom/destinations/buenosaires/A34264.html#ixzzOwx55TjO
http:/ / www.hochtief.com/hochtief_en/97.jhtml
http://www.holocaustresearchproject.org/ghettos/przemysl.html
http://www.holocaustresearchproject.org/trials/eichmanntriaIcapture.html
http://home.arcor.de/sturmbrigade/Wallonie/Wallonie.htm
http://home.arcor.de/sturmbrigade/Wallonie/Wallonie.htm
http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/sub_image.cfm?image_id=1874
http://www.iwm.org.uk/upload/package/10/enigma/
http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/canaris.html
http://www.maritimequest.com/warship_directory/germany/pages/
cruisers/ags_crew_pages/dick_heinrich_rudolf.htm (memoari Matrozenobergefrajtera
Hajnriha Rudolfa Dika, Odeljak 1, Admiral Graf Spee)
http://mcfisher.0catch.com/scratch/vl/vl-0.htm (Mark Fišer, „Američke bombe zunzare:
nepotpuna istorija“)

37 1
BIBLIOGRAFIJA.

https://www.mi5.gov.uk/ output/german-intelligence-agents-and-suspected-agents-5.html
http:/ / www.mp44.nl/equipment/gas_mask.htm.
http://www.nasenoviny.com/GPREN.html (st.vod. DžokBrama u Normandiji)
http://ordorenascendi.blogspot.com/2010/03/operacion-tierra-de-fuego-ii.html
http://www.pilotenbunker.de/Stuka/Rudel/rudel.htm
http://www.polishresistance-ak.org/2Article.htm (zahvaljujući ljubaznosti Poljskog instituta i
Muzeja Sikorski, London)
http://www.ritterkreuztraeger-1939-45.de/Waffen-SS/S/Schaefer-Oskar.htm
http://www.signaturehouse.net/ (Lična dokumenta Hansa Ulriha Rudela, na aukciji u Signačer
Hausu pod brojem 236)
http:/ /www.simplonpc.co.uk/CostaPCs.html#anchor559191
http://www.theshipslist.com/ships/lines/costa.htm.
http://www.uboat.net/boats/u235.htm
http://www.uboataces.com/articles-life-uboat.shtml
http://www.ww2aircraft.net/forum/modern/ejercito-del-aire-spanish-air-force-24156.html
http://www.yadvashem.org (Istraživački centar Šoa, „Einsatzstab Rosenberg“; takođe Antonio
Louka i Ansgar Šefer, „Portugalija i nacističko zlato: ’Lisabonska veza' u prodaji zlata koje
je opljačkao Treći Rajh")

ORIGINALNI INTERVJUI
Horhe Luis Berneli, direktor, Dirección de Communicación Social, Ministerio de Defensa,
Argentina, 2008.
Horhe Koloto, policijski telohranitelj Huana Dominga Perona, Buenos Aires, 2008.
Potomak Ide Ajhorn, La Falda, Kordoba, 2007.
Horhe Elbaum, izvršni direktor, Delegación de Associaciones Israelitas Argentinas (DALA),
Buenos Aires, 2008.
Ernesto Bernardo Fajher, presidente, DA1A, Córdoba, 2008.
Anibal Domingo Fernandez, ministar pravde, bezbednosti i ljudskih prava, Buenos Aires, 2008.
Dejvid Flečer, istoričar, Muzej tenkova Kraljevskog oklopnog korpusa, Bovington, Dorset,
Velika Britanija, avgust 2010.
Inis Makartni, konsultant za istoriju podmornica i ronjenje, 2008-2010.
Kap. Manuel G. Monasterio („Džef Kristensen“), Buenos Aires, 2008.
Kuini Amelio Ortis, Rim, 2008.
Huan Anhel Sera, Prefecto Mayor/Jefe Servicio de Buques Guardacostas, Prefectura Naval,
Argentina, 2008.
Dr Floreal Vajlis, Buenos Aires, 2008.
Izabel Vinter, 1993; „intervju sa http://www.philosophie.at/cofete/espanolhtm.“

NARUČENA ORIGINALNA ISTRAŽIVANJA

Istraživačka facijalna analiza koju je obavio profesor Alf Lini, profesor medicinske fizike, Uni­
verzitetski koledž u Londonu, avgust 2010.
Originalno istraživanje koje je za autore obavio sajt www.oocities.com/goldpartypin/index.
html.
Razgovori istraživača sa Omarom Kontrerasom, Buenos Aires, 2008.
Razgovori istraživača sa Klaudijom Korejom, Argentina, 2008.
Razgovori istraživača sa Araseli Mendes, Buenos Aires, 2008.
Razgovori istraživača sa gospođom M., Argentina, 2008.
Razgovori istraživača Nahuela Koke s Alisijom Oliveirom, Buenos Aires, 2008.

372
 ... I DRUGI IZVDRI

VIDEO, TELEVIZIJSKI I FILMSKI IZVORI

Intervjui s Ernanom Ansinom, Horheom Batinikom i Katalinom Gomero, video zahvaljujući
ljubaznosti urednika i direktora Rikarda DAloke, Diario Ambito Financiero, Buenos
Aires, 2008.
Intervjui s Katalinom Gomero i Rohusom Misom, u Tajnoj istoriji: Hitler u Andima Dejvida
Hauarda i Madoka Robertsa, Barking Mad Productions, za Kanal 4, Velika Britanija,
2003.
Intervju sa Ingeborg Šefer, Eyeworks Quatre Cabezas, Berlin, 2007.
Dokumentarac televizije BBC, „Deca rase gospodara“ deo serije Poslednji nacisti, Minnow Fi­
lms, London, emitovano 2010.
Kanal 7 Argentina. La Cornisa. Reporter: Martin Jauregui, 2005.
Televizija Granada, „Lovac na naciste“ emisija u britanskoj dokumentarnoj seriji Ratne priče,
1999.
Saj-faj kanal, „Hitlerov duh“, deo američke TV serije Ghost Hunters International, januar 2010,
snimljen u Hotelu Vijena.
Kuini Amelio Ortis, Hotel Eden, dokumentarni film, Deutschland 1995 / 3sat / MDR, 1995.
Rodolfo Pereira, Oro Nazi enArgentina (Nacističko zlato uArgentini), Argentinski dokumentarac.
http://www.independent.co.uk/news/world/americas/nazi-gold-shipped-by-uboat-to-
argentina-532304.html.
Film američkog Ministarstva rata, MID 2093, Buenos Aires, april 1938.

POSETE AUTORA, BROJ POSETA PO LOKACIJI

Buenos Aires, Argentina: 14; Estancija San Ramon: 3; San Kariös de Bariloče, pokrajina Rio
Negro: 5; Vilja La Angostura: 3; palata Inalko: 3; Kordoba: 1; Hotel Vijena, Miromar,
pokrajina Kordoba: 1; Hotel Eden i kuća Ajhornovih, La Falda: 1; kuća Ajhornovih, Pan
Azukar, pokrajina Kordoba: 1; Kaleta de los Loros i Viedma, pokrajina Rio Negro: 1;
Berlin: 2; aerodrom Reus, Barselona: 1

OSTALO
Delegación de Associaciones Israelitas Argentinas (DALA). Izveštaj o istrazi DALA, Godišnji
izveštaj, 1997.

IZVORI SLIKA
Brojevi u italiku odnose se na slike po brojevima stranica; kada ima više slika na strani,
označene su slovima „PL“ i brojem inserta (l ili 2), posle čega sledi redni broj unutar
svakog inserta.
age Fotostock
PL 2-6: age Fotostock/© Walter Bibikow
Asošijeted pres
187,254: Upotrebljeno sa dozvolom Asošijeted presa Copyright © 2011.
Sva prava zadržana. 187 takođe zahvaljujući listu St. Petersburg Times.
Zahvaljujući ljubaznosti Diario Ambito Financiero
Intervjui s Ernanom Ansinom, Horheom Batinikom i Kat;alinom Gomero, video zahvaljujući
ljubaznosti urednika i direktora Rikarda DAloje, Buenos Aires.
PL 2-14, PL 2-15, PL 2-16

373
BIBLIOGRAFI JA..

Corbis
i 67: © Hulton-Deutsch Collection/CORBIS; PL 1-2: © Bettmann/CORBIS; PL 1-9:
© Hulton-Deutsch Collection/CORBIS; PL 1-11; © Hoffmann/dpa/Corbis; PL 1-12:
© Bettmann/CORBIS; PL 2-2: © Hulton-Deutsch Collection/CORBIS; PL 2-10:
© Bettmann/CORBIS; PL 2-11:© Bettmann/CORBIS
Getty Images
Getty Images: PL 1-10, PL 1-14, PL 2-4 Time & Life Pictures/Getty Images: PL 2-7; PL 2-12
Mape i dijagrami zahvaljujući ljubaznosti Greene Media; Kartografija: Mark Frenklin
152,172-173,177,182,186,191,198,243,295
Digitalne zbirke biblioteke Gumberg sa Univerziteta Dikvesni, „Zbirka Musmano -
Isleđivanje Hitlerovih saradnika“): 165
Zahvaljujući ljubaznosti Odeljenja za grafiku i fotografiju, Kongresna biblioteka
PL 1-1: LC-DIG-npcc-12390
Zahvaljujući ljubaznosti Uprave nacionalnog arhiva i evidencije (NARA), Koledž Park,
Meriland
31: 200-SFF-52; 89: 239-PA-6(34)(2); PL 1-8: 242-HLB-5073-20; PL 1-13: 11 l-SC-260486;
PL 1-15: 111-SC 204516; PL 1-16: 208-AA-206K-31; PL 2-1: 238-NT-592
Dokumenti FBI zahvaljujući ljubaznosti sajta http://vault.fbi.gov/adolf-hitler i dokumenti
NARA (takođe i CIA) http:/Avww.archives.gov/iwg/declassified-records/rg-330-defense-se-
cretary/ 200,222,225 ,243, 244, 261, 266, 267, 282
Newscom:
ii: akg-images/Newscom
Shutterstock
239: © Shutterstock/jorisvo
Courtesy of Wikimedia Commons
PL 2-13: Rodolfo Frojde/Sanmarcos Deutsches Bundesarchiv (Nemački federalni arhiv): PL
1-3: File:Bundesarchiv Bild 183-R14128A, Martin Borman, Bild 183-R14128A; PL 1-4: File:
Bundesarchiv Bild 146-1979-013-43, Vilhelm Kanaris, Bild 146-1979-013-43; PL 1-5: Dosje:
Bundesarchiv Bild 183-R96954, Berlin, Hermann Göring ernennt Himmler zum Leiter der
Gestapo/Bild 183-R96954; PL 1-6: File:Bundesarchiv Bild 146-1970- 083-44, Magdeburg,
zerstörtes jüdisches Geschäft/Bild 146-1970-083-44; PL 1-7: File:Bundesarchiv Bild 183-
R98680, Besprechung Himmler mit Müller, Heydrich, Nebe, Huber/Bild 183-R98680; PL
2-3: File:Bundesarchiv Bild 183-1987-0724-502, Obersalzberg, Besuch Familie Goebbels bei
Hitler/Bild 183-1987-0724-502
Zahvaljujući ljubaznosti Džerarda Vilijamsa
PL 2-5; PL 2-8; PL 2-9

374
 SAJMONDANSTEN
DŽERARD VILIJAMS

SIVI VUK
B ekstvd A do lfa H it l e r a

Urednik:
Radomir Uljarević

Izdavač:
. OKTOIH
Podgorica, Mitra Bakica 140

Za izdavača:
Jelena Ratković
Prevodilac:
Goran Skrobonja

Lektura i korektura:
ADMIRAL BOOKS
Tiraž:
5.000 primeraka

2012.

Štampa:
AKT PRINT
CIP - KaTanon/i3aL4nja y ny6nnKai4i/ijn
HaMMOHa/iHa 6n6jinoTeKa UpHe Tope, MeTUhbe

ISBN 978-86-7659-490-0
COBISS.CG-ID 22211600
IU svojoj k n jiz i S i v i v u k , b e k s t v o Ad o l f a Hi t l e r a ,
D V O J I C A B R I T A N S K I H P U B L I C I S T A ODBACUJ U Z V A N I Č N U g
V E R Z I J U F I R E R O V E S M R T I , PO K O J O J S E ON UB I O U SVOM
b u n k e r u u B e r l i n u 30. a p r i l a 1 9 4 5 . , a B r a u n o v a j *
P O Č I N I L A S A MOUB I S T VO ■ ONI TVRDE DA P O S T O J E B R O J N I g
D O K A Z I , K O J E SU P R I K U P L J A L I V I Š E OD P E T GODI NA, 11
K O J I UK AZ UJ U NA TO DA J E NA K R A J U DRUGOG S V E T S K 0 G
RATA OVAJ PAR P 0 B E G A 0 I Z
ZAPOČEO S V O J Ž I V O T U E N K L A V I POD KONTROLOM N A C I S T A

ŽIVEO S V E DO 1 9 6 2 . GODI NE I CAK I Z R O D I O POT OMS T VO .