Program 5 Finalni Sa Sajta Ministarstva

Назив предмета СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Циљ Циљеви наставе и учења српског језика и књижевности јесу да се ученик

оспособи да правилно користи српски језик у различитим комуникативним
ситуацијама, у говору и писању, тако што ће овладати основним законитостима
српског књижевног језика, да стиче основна знања оулози и значају језика у
националној култури и изградњи националног идентитета; да кроз читање и
тумачење књижевних дела из српске и светске баштине развија читалачке
компетенције које, уз књижевно знање, обухватају емоционално и фантазијско
уживљавање, живо памћење, истраживачко посматрање, подстичу имагинацију
и уметнички сензибилитет, естетско доживљавање и критичко мишљење,
морално просуђивање и асоцијативно повезивање; да се одговарајућим врстама
читања оспособљава да усмерено приступа делу и приликом тумачења открива
различите слојеве и значења; да стиче основна знања о месту, улози и значају
језика и књижевности у српској и светској култури, негује љубав према српском
језику и књижевности; да стиче и развија најшира хуманистичка знања и да
научи како функционално да повезује садржаје предметних области.
Разред пети
Годишњи фонд часова 180 часова
ИСХОДИ
ОБЛАСТ/ ТЕМА По завршеној теми/области ученик САДРЖАЈИ
ће бити у стању да:
− разликује књижевни и некњижевни ЛИРИКА

текст; упоређује одлике
фикционалне и нефикционалне Лектира
књижевности 1. Народна песма: Вила зида град
− чита са разумевањем и опише свој
2. Народне лирске песме о раду(избор);
доживљај различитих врста народне лирске породичне песме
књижевних дела (избор)
− чита са разумевањем одабране
3. Бранко Радичевић: Певам дању,
КЊИЖЕВНОСТ примере осталих типова текстова певам ноћу
− одреди род књижевног дела и
4. Милица Стојадиновић Српкиња:
књижевну врсту Певам песму
− разликује карактеристике народне
5. Душан Васиљев: Домовина/ Алекса
од карактеристика уметничке Шантић: Моја отаџбина
књижевности 6. Војислав Илић: Зимско јутро
− разликује реалистичну прозу и
7. Милован Данојлић: Шљива / Десанка
прозу засновану на натприродној Максимовић: Сребрне плесачице
мотивацији 8. Пеђа Трајковић: Кад књиге буду у
− анализира елементе композиције
моди
лирске песме (строфа, стих);
2
епског дела у стиху и у прози
(делови фабуле – поглавље, Књижевни термини и појмови
епизода; стих); драмског дела (чин, Песник и лирски субјекат.
сцена, појава) Мотиви и песничке слике као
− разликује појам песника и појам елементи композиције лирске песме.
лирског субјекта; појам Врста строфе према броју стихова у
приповедача у односу на писца лирској песми: катрен; врста стиха по
− разликује облике казивања броју слогова (десетерац и осмерац).
− увиђа звучне, визуелне, Одлике лирске поезије: сликовитост,
тактилне, олфакторне елементе ритмичност, емоционалност.
песничке слике Стилске фигуре: епитет, ономатопеја.
− одреди стилске фигуре и Врсте ауторске и народне лирске песме:
разуме њихову улогу у описне (дескриптивне), родољубиве
књижевно-уметничком тексту (патриотске); митолошке, песме о раду
− процени основни тон певања, (посленичке) и породичне.
приповедања или драмске радње
(шаљив, ведар, тужан и сл.) ЕПИКА
− развија имагинацијски богате
асоцијације на основу тема и Лектира
мотива књижевних дела 1. Народна песма: Свети Саво
− одреди тему и главне и
2. Народна песма: Женидба
споредне мотиве Душанова(одломак о савладавању
препрека заточника Милоша
− анализира узрочно-
последично низање мотива Војиновића)
3. Еро с онога свијета
− илуструје особине ликова
примерима из текста
4. Дјевојка цара надмудрила
5. Милован Глишић: Прва бразда
− вреднује поступке ликова и
аргументовано износи ставове 6. Стеван Сремац: Чича Јордан
(одломак)
− илуструје веровања, обичаје, начин
7. Бранко Ћопић: Поход на Мјесец
живота и догађаје у прошлости
описане у књижевним делима 8. Иво Андрић: Мостови
9. Данило Киш: Дечак и пас
− уважава националне вредностии
негује српску 10. Горан Петровић: Месец над
културноисторијскубаштину тепсијом (први одломак приче
− наведе примере личне добити од
„Бели хлеб од претеривања” и крај
читања приче који чине одељци „Можеш
сматрати да си задобио венац
− напредује у стицању
читалачких компетенција славе” и „Мрави су вукли велике
трошице тишине”)
− упореди књижевно и филмско дело,
позоришну представу и драмски 11. Антон Павлович Чехов: Шала
текст
Књижевни термини и
појмови Писац и приповедач.
Облици казивања: приповедање у
првом и трећем лицу.
Фабула: низање догађаја, епизоде,
поглавља.
Карактеризација ликова – начин говора,
3
понашање, физички изглед, животни
ставови, етичност поступака.
Врсте епских дела у стиху и прози:
епска народна песма, бајка (народна и
ауторска), новела (народна и ауторска),
шаљива народна прича.
Врста стиха према броју слогова:
десетерац.
ДРАМА
Лектира
1. Бранислав Нушић: Кирија
2. Душан Радовић:Капетан
Џон Пиплфокс
3. Љубиша Ђокић: Биберче
Књижевни термини и појмови
Позоришна представа и драма.
Чин, појава, лица у драми, драмска
радња. Сцена, костим, глума, режија.
Драмске врсте:једночинка, радио-
-драма.
НАУЧНОПОПУЛАРНИ И
ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ
(бирати до 2 дела)
1. Вук Ст. Караџић: Моба и прело
(одломак из делаЖивот и обичаји
народа српскога)
2. Доситеј Обрадовић: О љубави према
науци
3. М. Петровић Алас:У царству гусара
(одломци)
4. Милутин Миланковић: Успомене,
доживљаји, сазнања (одломак)
5. Избор из енциклопедија и
часописа за децу
ДОМАЋА ЛЕКТИРА:
1. Епске народне песме (о Немањићима
и Мрњавчевићима – преткосовски
тематски круг)
2. Народне бајке, новеле, шаљиве
народне приче (избор); кратке
фолклорне форме (питалице,
брзалице, пословице, загонетке)
3. Бранислав Нушић: Хајдуци
4
4. Данијел Дефо: Робинсон Крусо
(одломак о изградњи склоништа)
5. Марк Твен: Доживљаји Хаклберија
Фина / Краљевић и просјак /
Доживљаји Тома Сојера
6. Избор ауторских бајки
(Гроздана Олујић; Ивана Нешић:
Зеленбабини дарови (одломци))
7. Игор Коларов: Аги и Ема
8. Избор из савремене поезије за децу
(Александар Вучо, Мирослав Антић,
Драгомир Ђорђевић, Владимир
Андрић, Дејан Алексић...)
Допунски избор лектире
(бирати до 3 дела)
1. Јован Јовановић Змај: Песмо моја (из
Ђулића)
2. Стеван Раичковић: Велико двориште
(избор) / Мале бајке (избор)
3. Иван Цанкар: Десетица
4. Љубивоје Ршумовић:Ујдурме и
зврчке из античке Грчке (избор) /
Густав Шваб: Приче из старине
5. Џон Р. Р. Толкин: Хобит (одломци)
6. Никол Лезије: Тајна жутог балона
7. Корнелија Функе: Господар
лопова(одломак)
8. Вида Огњеновић: Путовање у
путопис (одломак)
9. Владислава Војновић: Приче из главе
(избор, осим приче Позориште)
10. Дејан Алексић: Музика тражи уши
(избор) / Кога се тиче како живе
приче (избор)
11. Јован Стерија Поповић: Лажа и
паралажа (одломак о Месечевој
краљици) и Едмон Ростан: Сирано де
Бержерак (одломак о путу на Месец)
Дело завичајног аутора по избору.
Променљиве речи: именице, заменице,

Граматика − разликује променљиве речи од придеви, бројеви (с напоменом да су
(морфоло- непроменљивих неки бројеви непроменљиви), глаголи;
гија, − разликује категорије рода, броја, непроменљиве речи: прилози (с
синтакса) падежа речи које имају напоменом да неки прилози могу имати
деклинацију компарацију) и предлози.
5
− разликује основне функције
и значења падежа Именице – значење и врсте (властите,
− употребљава падежне облике заједничке, збирне, градивне; мисаоне,
у складу са нормом глаголске).
− употребљава глаголске облике у
складу са нормом Промена именица (деклинација):
− разликује основне реченичне граматичка основа, наставак за
чланове (у типичним случајевима) облик, појам падежа.
Основне функције и значења падежа (с

предлозима и без предлога): номинатив
(субјекат); генитив (припадање и део
нечега); датив (намена и усмереност);
акузатив (објекат); вокатив (дозивање,
обраћање); инструментал (средство и
друштво); локатив (место).
Придеви – значење и врсте придева

(описни, присвојни, градивни; месни
и временски); род, број, падеж и
ЈЕЗИК компарација придева.
Слагање придева са именицом у

роду, броју и падежу.
Заменице – личне заменице:

промена, наглашени и ненаглашени
облици, употреба личне заменице
сваког лица себе, се.
Бројеви – врсте и употреба: главни

(основни, збирни бројеви, бројне
именице на -ица) и редни бројеви.
Глаголи – глаголски вид (несвршени и

свршени); глаголски род (прелазни,
непрелазни и повратни глаголи);
глаголски облици (грађење и основно
значење): инфинитив (и инфинитивна
основа), презент (презентска основа,
наглашени и ненаглашени облици
презента помоћних глагола),
перфекат, футур I.
Предикатска реченица – предикат

(глаголски; именски); слагање предиката
са субјектом у лицу, броју и роду; прави
и неправи објекат; прилошке одредбе (за
6
место, за време, за начин; за узрок и за
меру и количину);апозиција.
Велико слово у вишечланим
− доследно примењује правописну географским називима; у називима
норму у употреби великог слова; институција, предузећа, установа,
састављеног и растављеног писања организација (типични примери); велико
речи; интерпункцијских знакова и мало слово у писању присвојних
− користи правопис (школско придева.
издање)
Заменица Ви из поштовања.
Правопис
Одрична речца не уз именице, придеве и
глаголе; речца нај у суперлативу;
вишечлани основни и редни бројеви.
Интерпункцијски знаци: запета (у

набрајању, уз вокатив и апозицију);
наводници (наслови дела и називи
школа); црта (уместо наводника у
управном говору).
Место акцента у вишесложним речима
− правилно изговара речи водећи (типични случајеви).
рачуна о месту акцента и
интонацији реченице Интонацијаипаузевезанеза
− говори јасно поштујући интерпункцијске знакове; интонација
књижевнојезичку норму упитних реченица.
Ортоепија − течно и разговетно чита наглас
књижевне и неуметничке текстове Артикулација: гласно читање брзалица,
најпре споро, а потом брже
(индивидуално или у групи).
− користи различите облике Препричавање, причање, описивање –

казивања: дескрипцију (портрет и уочавање разлике између говорног и
пејзаж), приповедање у 1. и 3. писаног језика; писање писма (приватно,
лицу, дијалог имејл)
− издваја делове текста (наслов,
пасусе) и организује га у смисаоне Богаћењеречника:синонимии
целине (уводни, средишњи и антоними; некњижевне речи и туђице –
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА завршни део текста) њихова замена језичким стандардом;
− саставља говорени или писани уочавање и отклањање безначајних
текст о доживљају књижевног дела појединости и сувишних речи у тексту
и на теме из свакодневног живота и и говору.
света маште
− проналази експлицитно и Техника израде писменог састава
имлицитно садржане информације (тежиште теме, избор и распоред грађе,
у једноставнијем књижевном и основни елементи композиције и
7
некњижевном тексту груписање грађе према композиционим
− напамет говори одабране књижевне етапама); пасус као уже тематске
текстове или одломке целине и његове композицијско-
стилске функције.
Осам домаћих писмених задатака.
Четири школска писмена задатка.
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

Страни језик
Историја
Музичка култура
Ликовна култура
Верска настава
Грађанско васпитање
УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Наставни програм предмета Српски језик и књижевност чине три предметне области: Књижевност,
Језик и Језичка култура. Препоручена дистрибуција часова по предметним областима је следећа:
Књижевност – 70 часова, Језик – 70 часова и Језичка култура – 40 часова. Све три области се прожимају и
ниједна се не може изучавати изоловано и без садејства са другим областима.
Наставни програм српског језика и књижевности заснован је на исходима, односно на процесу
учења и ученичким постигнућима. Исходи представљају опис интегрисаних знања, вештина, ставова и
вредности које ученик гради, проширује и продубљује кроз све три предметне области овог предмета.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Наставни програм оријентисан на исходе наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању
наставе и учења. Улога наставника јесте да дати програм прилагоди, имајући у виду: састав одељења и
карактеристике ученика; уџбенике и друге наставне материјале које ће користити; техничке услове,
наставна средства и медије којима школа располаже; ресурсе, могућности, као и потребе локалне средине у
којој се школа налази. Полазећи од датих исхода и садржаја, наставник најпре креира свој годишњи, тј.
глобални план рада, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на нивоу конкретних наставних
јединица. Од наставника се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за
час, дефинише исходена три нивоа: оне које би сви ученици требало да достигну, оне које би већина
ученика требало да достигне и оне које могусамо неки ученици да достигну. На овај начин постиже се
индиректна веза са стандардима на три нивоа постигнућа ученика. Током планирања треба, такође, имати
у виду да се неки исходи остварују брже и лакше, али је за већину исхода (посебно за предметну област
Књижевност) потребно више времена, више различитих активности и рад на различитим текстовима.
Поред тога што ученике треба да оспособи за коришћење уџбеника, као једног од извора знања, наставник
ваља да их упути у начине и облике употребе других извора сазнавања.
8
II. OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
КЊИЖЕВНОСТ
Окосницу програма књижевности чине текстови из лектире. Лектира је разврстана по књижевним

родовима – лирика, епика, драма и обогаћена избором нефикционалних, научнопопуларних и
информативних текстова. Обавезни део лектире састоји се, углавном, од дела која припадају основном
националном корпусу, али је обогаћен савременим, актуелним делима. Избор дела је у највећој мери
заснован на принципу прилагођености узрасту.
Уз текстове које је потребно обрадити на часу дат је и списак домаће лектире. Циљ поновног увођења
домаће лектире је формирање, развијање или неговање читалачких навика код ученика. Обимнија дела
ученици могу читати преко распуста чиме се подстиче развијање континуиране навике читања.
Уз обавезни списак дела за обраду додат је допунски избор текстова. Изборни део допушта
наставнику већу креативност у достизању исхода. Такође, програмом се подстиче упознавање ученика са
завичајном, локалном (или регионалном) културом и стваралаштвом, пошто је омогућено да сваки
наставник обради дело по избору писца из завичајног (регионалног) корпуса.
Уз доминантан корпус текстова канонских писаца којим се утиче на формирање естетског укуса
ученика, изграђује и богати свест о природи националне књижевности (и вредностима класика светске
књижевности), али и културном и националном идентитету, у избору лектире и допунском избору дата је
могућност наставницима да одаберу и известан број књижевних дела савремених писаца, чиме се ученици
упознају са репрезентативним примерима савремене књижевности и у прилици су да критички самеравају
поетику њихових дела са канонским вредностима. Циљ увођења савремених књижевних дела која још нису
постала део канона јесте да се по својој мотивској или тематској сродности вежу за постојеће теме и мотиве
у оквиру наставног програма и да се таквим примерима покаже како и савремени писци промишљају епску
народну традицију или теме пријатељства, етичности, развијају имагинацију и емпатију, чиме ће се
богатити вертикално читалачко искуство ученика и осавременити приступ настави.
Овакав избор дела омогућава већу могућност примене компаративног приступа проучавању
литерарног стваралаштва, уз одабир различитих нивоа обраде: интерпретације, приказа или осврта. Избор
дела треба да буде усклађен са могућностима, потребама и интересовањима конкретног ђачког колектива.
Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу на одговарајућа
методичка решења (прилагођавање читања врсти текста, опсег тумачења текста у зависности од
сложености његове структуре, повезивање и груписање са одговарајућим садржајима из других предметних
подручја – граматике, правописа и језичке културе и сл.).
Текстови из допунског дела програма треба да послуже наставнику и при обради наставних јединица
из граматике, као и за обраду и утврђивање садржаја из језичке културе. Дела која неће обрађивати
наставник треба да препоручи ученицима за читање у слободно време.
Нови програм заснован је на уочавању природе и улоге књижевног дела, као и уочавању разлике
књижевних и некњижевних текстова, односно њиховој већој корелативности. Ученици треба да буду
оспособљени да разликују особености књижевног текста (фикционалност, конотативност, књижевни
поступци, сликовитост, ритмичност и сл.) у односу на денотативност, информативност и казивање
засновано на чињеницама и подацима у различитим видовима некњижевних текстова. Корелативност је
омогућена адекватним комбиновањем обавезних и изборних дела.
Са списка допунског избора наставник бира она дела која ће, уз обавезни део лектире, чинити
тематско-мотивске целине. Наставник може груписати и повезивати по сродности дела из обавезног и
допунског програма на много начина. Могући примери функционалног повезивања наставних јединица
могу бити следећи (никако и једини): тема пријатељство: Нушићеви Хајдуци – Твенови Доживљаји Тома
9
Сојера / Доживљаји Хаклберија Фина – Кишов Дечак и пас – Раичковићево Велико двориште – Господар
лопова К. Функе; социјални мотиви и проблеми у одрастању: Кишов Дечак и пас –ЦанкароваДесетица – Г.
Олујић, Село изнад облака – Коларовљев роман Аги и Ема – Глишићева Прва бразда; родољубље: Душан
Васиљев, Домовина или Алекса Шантић, Моја отаџбина – народне епске песме о Немањићима и
Мрњавчевићима; савремено детињство: Трајковићева песма Кад књиге буду у моди – роман Аги и Ема – Г.
Олујић Црвена жаба; детињство у прошлости: Нушићеви Хајдуци – Твенови Доживљаји Тома Сојера /
Доживљаји Хаклберија Фина – Миланковићеве Успомене, доживљаји, сазнања – Кишов Дечак и пас –
Раичковићево Велико двориште – Ћопићев Поход на Мјесец – ГлишићеваПрва бразда; детињство великих
научника и писаца: о Николи Тесли – Миланковићеве Успомене, доживљаји, сазнања; љубав према науци
и књижевности: Д. Обрадовић, О љубави према науци (по потреби прилагодити узрасту ученика) –
Алексићеве приче Музика тражи уши или Кога се тиче како живе приче – МиланковићевеУспомене,
доживљаји, сазнања – Трајковићева песма Кад књиге буду у моди; описивање: Илићево Зимско јутро –
Данојлићева Шљива – Андрићеви Мостови – Сребрне плесачице Д. Максимовић –Путовање у путопис В.
Огњеновић; обрада портрета: Чича Јордан – Миона – хајдуци – хобит Билбо Багинс – бака Ема – Том Сојер
/ Хаклбери Фин – Шипио; хумор и пародија: Еро с онога свијета – Нушићеви Хајдуци – Радовићев
Капетан Џон Пиплфокс; митологија: митолошке народне лирске песме – Ршумовићева обрада грчких
митова у књизи Ујдурме и зврчке из античке Грчке; авантуре: Дефоов Робинсон Крусо – проза М.
Петровића Аласа о гусарима, пиратима и путовању на „Робинсоново” острво – Радовићев Капетан Џон
Пиплфокс – Твенови Доживљаји Тома Сојера / Доживљаји Хаклберија Фина. Наведени примери показују
како се исти текст може повезивати са другима на различите начине, према различитим мотивима или тону
приповедања.
Књижевна дела која су доживела екранизацију (Хајдуци,Аги и Ема, Доживљаји Тома Сојера, Хобит,
Робинсон Крусо, Господар лопова) могу послужити за компаративну анализу и уочавање разлике између
књижевне и филмске (адаптиране, измењене) фабуле и израза, чиме ученици могу доћи до закључка о
природи два медија и развијати своју медијску писменост. Ученици се могу упутити и на друге филмове са
сличном тематиком (дечје авантуре или авантуре у фантастичном свету, одрастање усамљеног детета и сл.)
и додатно повезати обраду једне тематско-мотивске целине.
Са појединим елементима медијске писмености ученике треба упознати такође кроз корелацију:
појам дечји часопис упознати на конкретном тексту из часописа по избору (садржај текста треба да буде у
вези са лектиром); појам радио упознати уз обраду текста Капетан Џон Пиплфокс Душка Радовића.
Поред корелације међу текстовима, неопходно је да наставник успостави вертикалну корелацију.
Наставник мора бити упознат са садржајима српског језика претходних разреда ради поштовања принципа
поступности и систематичности.
Наставник, такође, треба да познаје садржаје предмета природа и друштво за 3. и 4. разред (пример:
приликом обраде преткосовских песама у уводном делу часа или приликом мотивације, ученике треба
подсетити на оно што су учили о Немањићима и Мрњавчевићима из овог предмета...).
Хоризонталну корелацију наставник успоставља, пре свега, са наставом историје, ликовне културе,
музичке културе, верске наставе и грађанског васпитања.
Увођење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова (популарних,
информативних), представља изузетно сложен наставни задатак. Управо на овом ступњу школовања стичу
се основна и врло значајна знања, умења и навике од којих ће зависити ученичка књижевна култура, али и
естетске компетенције. Ученици треба да разумеју фикционалну природу књижевног дела и његову
аутономност (односно да праве разлику између лирског субјекта и песника, приповедача и писца), као и
чињеницу да књижевно дело обликује једну могућу слику стварности.
При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких и синтетичких поступака и
гледишта. У складу са исходима, ученике треба навикавати да своје утиске, ставове и судове о књижевном
10
делу подробније доказују чињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ,
истраживачку делатност и заузимање критичких ставова.
Проучавање књижевноуметничког дела у настави је сложен процес који започиње наставниковим и
учениковим припремањем (мотивисање ученика за читање, доживљавање и проучавање уметничког текста,
читање, локализовање уметничког текста, истраживачки припремни задаци) за тумачење дела, своје
најпродуктивније видове добија у интерпретацији књижевног дела на наставном часу, а у облицима
функционалне примене стечених знања и умења наставља се и после часа: у продуктивним обнављањима
знања о обрађеном наставном градиву, у поредбеним изучавањима књижевноуметничких дела и
истраживачко-интерпретативним приступима новим књижевноуметничким остварењима. Средишње етапе
процеса проучавања књижевноуметничког дела у настави јесу методолошко и методичко заснивање
интерпретације и њено развијање на наставном часу.
Обрада књижевног дела треба да буде проткана решавањем проблемских питања која су подстакнута
текстом и уметничким доживљавањем. Многи текстови, а поготову одломци из дела, у наставном поступку
захтевају умесну локализацију, често и вишеструку. Ситуирање текста у временске, просторне и
друштвено-историјске оквире, као и обавештења о битним садржајима који претходе одломку – све су то
услови без којих се у бројним случајевима текст не може интензивно доживети и правилно схватити.
Приликом тумачења текста ученике треба навикавати да своје утиске, ставове и судове о књижевном
делу подробније доказују чињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ,
истраживачку делатност и заузимање критичких ставова, уз уважавање индивидуалног разумевања смисла
књижевног текста и исказивање различитих ставова.
У наставној интерпретацији књижевноуметничког дела обједињавајући и синтетички чиниоци могу
бити: уметнички доживљаји, текстовне целине, битни структурни елементи (тема, мотиви, песничке слике,
фабула, односно сиже, књижевни ликови, смисао и значење текста, мотивациони поступци, композиција),
форме приповедања (облици излагања), језичко-стилски поступци и литерарни (књижевноуметнички)
проблеми.
Књижевнотеоријске појмове ученици ће упознавати уз обраду одговарајућих текстова и помоћу
осврта на претходно читалачко искуство. У програму нису наведени појмови и врсте књижевних дела
предвиђени за усвајање у претходним разредима првог основношколског циклуса, али се очекује ће се
наставник наслонити на стечено знање ученика, обновити га и продубити на примерима, сходно старијем
узрасту. Такав случај је са стилским фигурама (поређењем (компарацијом) и персонификацијом) које се
усвајају у трећем и четвртом разреду; појму приповедања и облицима казивања у епском књижевном делу
(дијалог, монолог, описивање)...
Језичко-стилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта; полазиће се од
изазваних уметничких утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати њихова језичко-стилска
условљеност.
Током обраде књижевних дела, као и у оквиру говорних и писмених вежби, настојаће се да ученици
откривају што више особина, осећања и душевних стања појединих ликова, као и да изражавају своје
ставове о поступцима ликова.
Приликом повезивања књижевних (фикционалних), граничних, односно нефикционалних текстова
(путописна и аутобиографска проза) и некњижевних текстова (енциклопедије, речници, часописи и сл.),
треба реализовати исходе везане за уочавање разлике између фикционалне и нефикционалне књижевности
(засноване на личном сведочењу и проверљивим подацима), као и књижевног и некњижевног текста и
упућивати ученика да увиде разлику у књижевном поступку између наведених врста.
Иако ученик усваја појмове народне и ауторске бајке у претходним разредима, сада треба да буде у
стању да детаљније познаје одлике народне бајке и њене разлике у односу на ауторску бајку (композиција,
(не)постојање стереотипног почетка и завршетка, ликови – човек као главни лик народне бајке и животиње
и натприродна бића као јунаци ауторске бајке, поремећај равнотеже као узрок потраге јунака у народној
11
бајци / потрага за идентитетом и животном срећом у ауторској бајци, коришћење (и измена) мотива
народне бајке у ауторској бајци), као и у односу на драмску или сценску бајку (адаптација мотива, односно
прилагођавање радње драмском облику). Такође, ученик треба да уочава разлике у особеностима народне и
уметничке новеле на примерима из лектире. Загонетке и пословице уводе се у наставу српског језика и
књижевности од првог разреда, па се знања о овим врстама обнављају и проширују. Исто важи и за причу о
животињама и њену дистинкцију у односу на басну – наставник се наслања на знање из првог циклуса
образовања, обнавља га и проширује.
Исходи везани за наставну област књижевност засновани су на читању. Kроз читање и тумачење
књижевних дела ученик развија читалачке компетенције које подразумевају не само истраживачко
посматрање и стицање знања о књижевности већ подстичу и развијају емоционално и фантазијско
уживљавање, имагинацију, естетско доживљавање, богате асоцијативне моћи, уметнички сензибилитет,
критичко мишљење и изграђују морално просуђивање. Разни облици читања су основни предуслов да
ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет књижевног дела. У петом разреду негује се,
пре свега, доживљајно читање, а ученици се поступно уводе у истраживачко читање (читање према
истраживачким задацима, читање из различитих перспектива и сл.) и оспособљавају да искажу свој
доживљај уметничког дела, увиде елементе од којих је дело сачињено и разумеју њихову улогу у изградњи
света дела.
ЈЕЗИК
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писану комуникацију стандардним

(књижевним)српским језиком. Отуда захтеви у овом програму нису усмерени само на усвајање језичких
правила и граматичке норме, већ и на разумевање њихове функције и правилну примену у усменом и
писменом изражавању.
Када се у садржајима програма наводе наставне јединице које су ученици већ обрађивали у нижим
разредима, подразумева се да се степен усвојености и способност примене раније обрађеног градива
проверава, а понављање и увежбавање на новим примерима претходи обради нових садржаја, чиме се
обезбеђује континуитет рада и систематичност у повезивању новог градива са постојећим знањима.
Нужно је да наставник увек има на уму пресудну улогу умесних и систематских вежбања, односно да
наставно градиво није усвојено док се добро не увежба. То значи да вежбања морају бити саставни чинилац
обраде наставног градива, примене, обнављања и утврђивања знања.
Граматика
Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као
систем. Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се остварује
њена функција (у свакој погодној прилици могу се знања из граматике ставити у функцију тумачења
текста, како уметничког тако и научнопопуларног). Један од изразито функционалних поступака у настави
граматике јесу вежбања заснована на коришћењу примера из непосредне говорне праксе, што наставу
граматике приближава животним потребама у којима се примењени језик појављује као свестрано
мотивисана људска активност. Језичке појаве не треба наводити нити приказивати као изоловане (нпр.
неповезане речи и смисаоно некореспондентне реченице), већ их увек ваља контекстуализовати везивањем
за говорне ситуације у којима се могу јасно препознати, издвојити и објаснити њихове карактеристике и
функције.
12
Наставни приступ падежима и вежбе усмерене на утврђивање знања о употреби правилних облика
именских речи треба повезивати с одступањима од књижевног језика, колебањима и типичним грешкама
које се јављају у усменом и писменом изражавању ученика. Стога се садржај вежбања падежа у настави
мора одређивати на основу континуираног праћења језичког испољавања ученика (нпр. током дијалога на
часу, а такође и на примерима из домаћих и писмених задатака ученика). Тако ће настава језика бити у
функцији оспособљавања ученика за правилно комуницирање савременим књижевним српским језиком.
Обрада предлога не може се сматрати окончаном на једном часу, указивањем на њихову
непроменљивост, већ основна знања треба поступно проширивати током обраде падежа, и то наводећи
најфреквентније примере и њихову типичну употребу. Исто важи и за прилоге, чију поделу по значењу
треба повезати са прилошким одредбама, а функцију показивати у реченици и у тексту. И променљиве
врсте речи треба повезивати са њиховим типичним функцијама у реченици да би ученици уочили реч као
јединицу на морфолошком и синтаксичком нивоу.
Правопис
Правописна правила се усвајају путем систематских вежбања (правописни диктати, исправка грешака
у датом тексту, тестови са питањима из правописа итд.). У оквиру правописних вежби пожељно је
повремено укључити и питања којима се проверава графија (писана слова: велико и мало ћириличко Ћ, Ђ;
велико и мало латиничко Ђ, велико Г, С, Ш итд.).
Такође, треба подстицати ученике да сами уочавају и исправљају правописне грешке у СМС
комуникацији, као и у различитим типовима комуникације путем интернета.
Поред тога, ученике треба упућивати на служење правописом и правописним речником (школско
издање). Пожељно је да наставник доноси примерак Правописа на час кад год се обрађују правописне теме
(тако би могао појединачно ученицима задавати да пронађу реч у правописном речнику и одреде њен
правилан облик или правилно писање).
Oртоепијa
Наставник стално треба да указује на важност правилног говора, који се негује спровођењем
одређених ортоепских вежби. Ортоепске вежбе не треба реализовати као посебне наставне јединице, већ уз
одговарајуће теме из граматике: нпр. уочавање места акцента у речи може се повезати са обрадом и
утврђивањем знања о падежима (именице време, раме, теме и сл. у генитиву једнине и номинативу
множине немају акценат на истом слогу итд.); реченична интонација може се с једне стране повезати са
правописом, а са друге са синтаксом итд. Уз коришћење аудио снимака, ученике треба навикавати да
препознају, репродукују и усвоје правилно акцентован говор, а у местима где се одступа од акценатске
норме, да разликују стандардни акценат од свога акцента, тј. од дијалекатске акцентуације.
Неке ортоепске вежбе могу се спроводити и уз одговарајуће теме из књижевности: нпр. артикулација
се може вежбати изговарањем брзалица, онда када се оне обрађују као део народног стваралаштва; акценат
речи, темпо, ритам, реченична интонација и паузе могу се вежбати гласним читањем одломака из изборне
лектире (по избору наставника или ученика) итд. Као ортоепску вежбу треба спроводити и говорење
напамет научених одломака у стиху и прози (уз помоћ аудитивних наставних средстава).
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе матерњег језика. Ова
наставна област, иако је програмски конституисана као посебно подручје, мора се повезивати с обрадом
књижевних текстова као репрезентативних образаца изражавања, а такође и са наставом граматике и
правописа. Исто тако, обрада књижевног текста и рад на граматици и правопису књижевног језика мора
укључивати и садржаје који доприносе неговању културе усменог и писменог изражавања.
Језичка култура се негује спровођењем лексичко-семантичких и стилских вежби, које имају за циљ
богаћење речника и развијање способности и вештине изражавања. Све врсте тих вежбања, чији је циљ
развијање језичког мишљења, изводе се на тексту или у току говорних вежби.
Када су у питању домаћи задаци, препоручује се да се четири задатка пишу ћирилицом, а четири
латиницом (наизменично). Годишње се ради четири школска писмена задатка – по два у сваком
полугодишту (један час за израду задатка и два за анализу и писање побољшане верзије састава). Школске
писмене задатке требало би писати ћирилицом, а два исправка латиницом.
Приликом реализације програма предмета српски језик и књижевност наставници треба да користе
и савремене технологије (нпр. видео-бим, паметну таблу и сл.). Осавремењивање часова може се постићи
и коришћењем електронских уџбеника и других наставних средстава.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Праћење и вредновање резултата напредовања ученика је у функцији остваривања исхода, а

започиње иницијалном проценом достигнутог нивоа знања. Сваки наставни час и свака активност
ученика је прилика за формативно оцењивање, односно регистровање напретка ученика и упућивање на
даље активности.
Формативно вредновање је саставни део савременог приступа настави и подразумева процену
знања, вештина, ставова и понашања, као и развијања одговарајуће компетенције током наставе и учења.
Резултат оваквог вредновања даје повратну информацију и ученику и наставнику о томе које
компетенције су усвојене, а које нису, као и о ефикасности одговарајућих метода које је наставник
применио ради остваривања циља. Резултати формативног вредновања на крају наставног циклуса треба
да буду исказани и бројчаном оценом.
Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Важно је да
наставник, поред постигнућа ученика, континуирано прати и вреднује властити рад. Све што се покаже
добрим и ефикасним, наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а оно што буде процењено
као недовољно делотворно, требало би унапредити.
Уџбеник за ученике:
 др Наташа Станковић Шошо, др Бошко Сувајџић, Читанка Уметност речи, Нови Логос, 2018.
 Јелена Срдић, Граматика Дар речи, Нови Логос, 2018
 др Наташа Станковић Шошо, др Бошко Сувајџић, Јелена Срдић Радна свеска, Нови Логос, 2018
 Књиге лирске, епске и драмске поезије предвиђене програмом за 6. разред; допунски избор и
научнопопуларни и информативни текстови.
Литература за реализацију програма

 М. Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уuбенике и наставна
средства, Београд, 2006.
 П. Илић: Методика наставе српског језика и књижевности, Прометеј, Нови Сад, 1991.
 С. Маринковић: Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар,
Београд, 2003.
 М. Андрић: Наставно проучавање народног песништва, Завод за уuбенике и наставна средства,
Београд, 1997.
 Живојин Станојчић, Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уuбенике, Београд,
2008.
 М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица: Правопис српскога језика, Матица српска, Завод за
уџбенике, Београд, 2009.
 И. Тартаља: Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
 Р. Пешић, Н. Милошевић-Ђорђевић: Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.
 Речник књижевних термина, уредник Д. Живковић, Нолит, Београд, 1992.
 В. Јанковић: Митови илегенде, СКЗ, Београд 2006.
 П. Булат, В. Чајкановић: Митолошки речник, СКЗ, Београд 2007.
 М. Николић: Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2000.
Годишњи план рада према наставним јединицама
Број Наставна јединица СЕПТЕМБАР Област

часа
Уводни час: Упознавање ученика са годишњим планом рада,
Језичка култура
уџбеницима и лектиром. Подела плана наставних садржаја који ће
(усмено
1. се обрађивати у септембру. Обавештавање ученика о школском
изражавање:
прибору који ће им бити потребан у раду и коришћење уџбеника
уводни час)
(читанка Уметност речи, граматика Дар речи и Радна свеска).
Говорна вежба: Искрено о себи
2. (усмено
изражавање)
Књижевност
Наставна обрада лирске народне песме Вила зида град
3. (школска
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 9–11; Звучна читанка 5)
лектира: обрада)
Обнављање правописних правила обрађених у претходним
разредима (писање властитих имена, писање бројева, растављање
Језик (правопис:
4. речи на крају реда; писање присвојних придева, обележавање
обнављање)
управног говора; интерпункција (тачка, запета, наводници)).
(Граматика 5, Дар речи, стр. 133–134)
5. Писмена вежба: Ово лето ћу дуго памтити (писмено
Правописна вежба са диктатом. Употреба оба писма (латинице и
6. ћирилице).
утврђивање)
Наставна обрада народне бајке Аждаја и царев син

(Читанка 5, Уметност речи, стр. 12–18; Радна свеска, стр. 18 и Књижевност
7. 19) (школска
(Подела задатака за истраживачко читање српских народних лектира: обрада)
бајки.)
Tумачење народне бајке по избору (Три јегуље, Биберче, Чаробни
прстен, Стојша и Младен, Пепељуга, Чардак ни на небу ни на Књижевност
8. земљи, Змија младожења) (домаћа лектира:
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 19–21; књига лектире Српске обрада)
народне бајке)
Језик
Врсте речи (обнављање градива из претходних разреда)
9. (граматика:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 10 и 11)
обнављање)
Језик
Променљиве и непроменљиве речи
обрада)
Наставна обрада одломка из драме за децу Биберче Љубише Књижевност
11. Ђокића (школска
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 22–29) лектира: обрада)
Драмско извођење одломка из драме за децу Биберче Љубише
(школска
12. Ђокића
лектира:
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 22–29)
Реченица и реченични чланови. Главни и зависни реченични Језик
13. чланови. (граматика:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 103–104) обнављање)
Правопис: Писање назива предузећа, установа и разних
Језик
организација
14. (правопис:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 135–136; Радна свеска, стр. 100 и
обрада)
101)
Језик
Понављање и утврђивање градива из претходних разреда.
Провера усвојености градива до петог разреда. Иницијални тест.
Наставна обрада Бајке о цветовима и дуги Стевана Раичковића
16. (допунски избор
лектире: обрада)
Језик
Именице. Подела именица према значењу. Род и број именица.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 15–20; Радна свеска, стр. 59 и 60)
обрада)
Језик
Промена именица по падежима (деклинација)
обрада)
Језик
Субјекат
(Граматика 5, Дар речи, стр. 105–107; Радна свеска, стр. 90)
обнављање)
Језик
Глаголски предикат
обнављање)
Број Наставна јединица ОКТОБАР Област
часа
Наставно проучавање ауторске бајке Небеска река Гроздане Књижевност
21. Олујић (домаћа лектира:
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 34–36; Звучна читанка 5) обрада)
Језик
Именски предикат
обрада)
Номинатив. Основне функције и значења номинатива: субјекат и Језик
23. део именског предиката. (граматика:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 24–26; Радна свеска, стр. 61) обрада)
Избор ауторских бајки Гроздане Олујић
(домаћа
24.
лектира:
обрада)
Избор ауторских бајки Гроздане Олујић

(домаћа
25.
лектира:
Генитив. Основне функције и значења генитива: припадање, део Језик

26. нечега (граматика:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 26–29; Радна свеска, стр. 61–63) обрада)
Датив. Основне функције и значења датива: намена и усмереност Језик
27. (управљеност). (граматика:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 29–31; Радна свеска, стр. 63 и 64) обрада)
28. Говорна вежба: Моје одељење (усмено
Разговор о филму по избору ученика. Препричавање динамичне
29. (усмено
сцене из филма или телевизијске емисије по избору ученика.
Анализа домаћег задатка: Један незабораван догађај са путовања
30. (писмено
Припрема за Први школски писмени задатак. Писање састава. Језичка култура
31. Техника израде писменог састава. (писмено
(Граматика 5, Дар речи, стр. 158–159) изражавање)
32. Израда Првог школског писменог задатка (писмено
Акузатив. Основне функције и значења акузатива. Сличности и
Језик
разлике између номинатива и акузатива.
обрада)
(Граматика 5, Дар речи, стр. 32–34; Радна свеска, стр. 64 и 65)
Језик
Прави и неправи објекат
обрада)
Исправка Првог школског писменог задатка. Анализа задатака и Језичка култура
35. писање побољшане верзије састава. (писмено
Исправка Првог школског писменог задатка.Читање побољшане Језичка култура
36. верзије састава. (писмено
Велико слово у вишечланим географским називима.
Језик
(Граматика 5, Дар речи, стр. 137 –139, Радна свеска, стр. 102 –
37. 103) (правопис:
обрада)
Наставно проучавање одломка из радио драме Капетан Џон Књижевност

38. Пиплфокс Душана Радовића (школска
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 44–49; Звучна читанка 5) лектира: обрада)
Изражајно читање или драмско извођење одломка из радио драме
(школска
39. Капетан Џон Пиплфокс Душана Радовића
лектира:
обнављање)
Језик
Вокатив. Значење вокатива и његова употреба
(Граматика 5, Дар речи, стр. 35 и 36; Радна свеска, стр. 66)
обрада)
Независни падежи: номинатив, вокатив. Запета уз вокатив. Језик
41. Управни говор (граматика:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 148 и 149) обнављање)
Наставно проучавање Песмо моја, закити се цветом Јована Књижевност
42. Јовановића Змаја (допунски избор
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 57–59) лектире: обрада)
Језик
Обнављање знања о обрађеним врстама речи и падежима.
(Рад на текстовима из читанке Уметност речи.)
обнављање)
Број
часа Наставна јединица НОВЕМБАР Област
Грчки митови (избор). Наставно проучавање одломка Прометеј Књижевност

44. Густава Шваба (допунски избор
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 40–43) лектире: обрада)
Инструментал. Основне функције и значења инструментала Језик
45. (средство и друштво). Употреба предлога уз инструментал. (граматика:
(Граматика 5, Дар речи, стр. 37 и 38; Радна свеска, стр. 66) обрада)
Локатив. Основне функције и значења локатива (место). Употреба
предлога у локативу. Сличности и разлике између датива и Језик (граматика:
46.
локатива. обрада)
Падежи (обнављање обрађених падежа) Језик (граматика:
47.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 42–45; Радна свеска, стр. 68–71) обнављање)
Контролна вежба: падежи Језик (граматика:
48.
провера знања)
Интерпретација народне приповетке Еро с онога свијета
49. (школска
Наставно проучавање шаљивих народних прича (Ни ја с ђаволом, Књижевност
50. ни ти с Богом, Добра хвала, Двије љенштине) (домаћа лектира:
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 82 и 83; књига домаће лектире) обрада)
Анализа контролне вежбе (падежи)
Језик (граматика:
51. Указивање на поједине пропусте у решавању задатака и утврђивање)
објашњавање сваког задатка.
Наставно проучавање Мостова Иве Андрића
52. (школска
Придеви (подела придева према значењу) Језик (граматика:
53.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 46–47) обрада)
Промена придева по падежима. Слагање придева са именицом у
54. роду, броју и падежу.
обрада)
55. Говорна вежба: Најсмешнији догађај у мом животу (усмено
Писање присвојних придева. Језик (правопис:
56.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 142 и 143; Радна свеска, стр. 104) обрада)
Наставно проучавање романа Аги и Ема Игора Коларова
57. (домаћа лектира:
обрада)
Наставно проучавање романа Аги и Ема Игора Коларова
обрада)
59. Гледање филма Аги и Ема и разговор са ученицима (домаћа лектира:
утврживање)
Компарација придева. Писање речце нај у суперлативу. Језик (граматика:
60.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 50–56; Радна свеска, стр. 106) обрада)
Интерпретација народне новеле Дјевојка цара надмудрила
61. (школска
Народне умотворине (питалице, брзалице, загонетке, пословице)
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 88 и 89)
обрада)
Правилан изговор гласова Е, С, З, Р. Говорне вежбе.
Интерпретативно читање брзалица и стваралаштва ученика. Језик (ортоепија:
63. Изражајно читање прозног текста по избору ученика. (Подела по утврђивање)
улогама.)
(Граматика 5, Дар речи, стр. 121–125; Радна свеска, стр. 96–97)
Број
часа Наставна јединица ДЕЦЕМБАР Област
Придеви (подела придева према значењу; слагање придева с

Језик
именицом; промена придева по степену поређења). Писање речце
нај у суперлативу.
обнављање)
(Граматика 5, Дар речи, стр. 57; Радна свеска, стр. 72–73)
Народна новела Све, све, али занат
(Радна свеска, стр. 46–48)
(домаћа
65.
лектира:
обрада)
Наставно проучавање песме Шљива Милована Данојлића или

Сребрне плесачице Десанке Максимовић
(школска
66. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 67–71)
лектира:
обрада)
Описивање
67. (писано
68. Анализа домаћег задатка: Опис омиљеног предела (писано
Бранко Радичевић: Певам дању, певам ноћу
69. (школска
Милица Стојадиновић Српкиња: Певам песму
70. (школска
Језик
71. Диктат (правопис:
72. Израда Другог школског писменог задатка (писмено
Језик
Апозиција. Запета уз апозицију
обрада)
Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину Језик
74.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 116–118; Радна свеска, стр. 92) (граматика:
обрада)
75. Анализа и исправка Другог школског писменог задатка (писмено
76. Писање побољшане верзије Другог школског писменог задатка (писмено
Језик
Систематизација знања о обрађеним врстама речи, падежима и (граматика:
77. реченичним члановима: субјекат, предикат, атрибут, апозиција, обнављање и
објекат, прилошке одредбе систематиза-
ција)
Језик
78. Контролна вежба (служба речи у реченици) (граматика:
Наставно проучавање лирске песме Зимско јутро Војислава Илића
79. (школска
80. Анализа домаћег задатка: Зимско јутро (писмено
Језик (граматика
81. Припрема за полугодишњи тест
обнављање)
Језик
82. Полугодишњи тест (граматика:
Говорна вежба: На зимском распусту или Пожелећу у Језичка култура
83. новогодишњој ноћи... (усмено
Израда новогодишњих честитки. изражавање)
Језик
84. Анализа полугодишњег теста (граматика:
Број
часа Наставна јединица ЈАНУАР Област
Заменице. Именичке личне заменице. Промена, наглашени и

Језик
ненаглашени облици. Употреба личне заменице сваког лица себе,
85 (граматика:
се.
обрада)
Изражајно рецитовање обрађених лирских песама (нпр. Вила зида
86. (усмено
град, Сребрне плесачице, Зимско јутро, Шљива)
Заменице. Именичке личне заменице. Промена, наглашени и Језик
87. ненаглашени облици. Употреба личне заменице сваког лица себе, (граматика:
се. утврђивање)
Наставно проучавање новеле Шала Антона Павловича Чехова
88. (школска
89. Говорна вежба: Испричаћу вам шта се потом збило (усмено
Писање заменице ВИ Језик (правопис:
90.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 144–145) обрада)
91. Говорна вежба: Мој љубимац (усмено
Наставно проучавање приповетке Дечак и пас Данила Киша
92. (школска
Писмо. Електронско писмо (имејл)
93. (писмено
(Граматика 5, Дар речи, стр. 160–163, Радна свеска, стр. 111)
94. Анализа домаћег задатка: Писмо драгој особи (писмено
Наставна обрада народне епске песме Свети Саво Књижевност
95. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 104–107; Радна свеска 20–23; (школска
Звучна читанка 5) лектира: обрада)
Наставно проучавање народне епске песме Зидање Скадра
96. (школска
Епске народне песме (о Немањићима и Мрњавчевићима –
преткосовски тематски круг)
обрада)
Епске народне песме (о Немањићима и Мрњавчевићима –
преткосовски тематски круг)
обрада)
Наставно проучавање народне епске песме Женидба Душанова Књижевност
99. (одломак) (лектира:
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 114–125) обрада)
Наставно проучавање народне епске песме Женидба Душанова
(школска
100. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 114–125; Радна свеска, стр. 24–
лектира:
29)
Број
часа Наставна јединица ФЕБРУАР Област
101. Изражајно читање епских народних песама старијих времена Језик

(ортоепија:
обнављање)
Систематизација знања из књижевности (стилске фигуре). Рад Књижевност:
102.
задатака у Радној свесци (стр. 6–15) утврђивање
Наставно проучавање приче Селидба и других прича из збирке
Велико двориште Стевана Раичковића (избор)
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 114–125; Радна свеска, стр. 200–
203)
Језик
Глаголи – несвршени и свршени (глаголски вид)
обрада)
Језик
Глаголи – прелазни, непрелазни и повратни (глаголски род)
обрада)
Језик
Глаголи, глаголски вид и глаголски род
Избор из савремене поезије за децу (М. Антић, А. Вучо, Д.
Алексић, Д. Ђорђевић, В. Андрић)
обрада)
Језик
Инфинитив и инфинитивна основа
обрада)
Број
часа Наставна јединица МАРТ Област
Наставно проучавање песме Шашава песма Мирослава Антића Књижевност

109. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 53–54; Звучна читанка 5) (домаћа лектира:
обрада)
Грађење и основна функција глаголских облика (прошло, садашње Језик
110. и будуће време) (граматика:
обнављање)
111. Анализа домаћег задатка: Портрет драге особе (писмено
Писање одричне речце не уз именице, придеве и глаголе Језик (правопис:
112.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 146 –147, Радна свеска, стр. 106) обрада)
113. Правописна вежба са диктатом
Наставно проучавање Десетице Ивана Цанкара Књижевност
114. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 166–169; Звучна читанка 5) (допунски избор
Језик
Презент и презентска основа
обрада)
Наставно проучавање песме Загонетка Мирослава Антића
обрада)
Језик
Наглашени и ненаглашени облик презента помоћних глагола
обрада)
Анализа домаћег задатка: Како сам обрадовао/-ла (родитеље, Језичка култура
118. брата, сестру...) (писмено
Диктат Језик
119. (правопис:
Трећи школски писмени задатак Језичка култура
120. (писмено
Наставно проучавање приповетке Прва бразда Милована Глишића Књижевност
121. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 159–165) (школска
Наставно проучавање приповетке Прва бразда Милована Глишића Књижевност
122. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 159–165) (школска
Перфекат Језик
123. (Граматика 5, Дар речи, стр. 75–77) (граматика:
обрада)
124. Исправка Трећег школског писменог задатка (усмено
125. Писање побољшане верзије Трећег школског писменог задатка (писмено
Породичне лирске народне песме (избор)
126. (школска
Успаванке (школска
127.
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 157–158) лектира:
Футур I Језик
128. (Граматика 5, Дар речи, стр. 78–82) (граматика:
обрада)
Систематизација знања о глаголима и глаголским облицима. Језик
Припрема за контролну вежбу. (граматика:
129.
Рад на текстовима из читанке Уметност речи и вежбања у Радној обнављање)
свесци на стр. 79–84.
Контролни задатак (глаголи и глаголски облици) Језик
Наставно проучавање Кирије Бранислава Нушића
131. (школска
(школска
132. Одлазак у позориште и разговор о позоришној представи
лектира:
Број
часа Наставна јединица АПРИЛ Област
Наводници (наслови дела и називи школа и установа)

133. Писање црте (уместо наводника) у управном говору)
обрада)
134. Анализа контролног задатка (глаголи и глаголски облици)
Наставно проучавање одломка из романа Доживљаји Тома Сојера Књижевност
135. Марка Твена (домаћа лектира:
Разговор о роману Доживљаји Тома Сојера Марка Твена (анализа
ликова)
обрада)
Драматизација одломка из романа Доживљаји Тома Сојера Марка
Твена
Бројеви Језик (граматика:
138.
Бројеви Језик (граматика:
139.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 84–93; Радна свеска, стр. 84–85) утврђивање)
Писање вишечланих бројева Језик (правопис:
140.
Наставно проучавање одломка из романа Робинзон Крусо Данијела Књижевност
141. Дефоа (домаћа лектира:
142. Анализа домаћег задатка: Да сам на пустом острву (писмено
Непроменљиве речи: предлози. Уочавање предлога који се јављају
143. уз одређене падеже.
обрада)
Наставно проучавање одломка из аутобиографије Успомене, Књижевност
144. доживљаји и сазнања Милутина Миланковића (школска лектира:
Место акцента у вишесложним речима
145. (усмено
Наставно проучавање текста Путовање у путопис Виде Књижевност
146. Огњеновић (школска лектира:
Говорна вежба: Школа какву замишљам и желим... или Да сам
147. (усмено
наставник/наставница
Наставна обрада песме Кад књиге буду у моди Пеђе Трајковића Књижевност
148.
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 150–151) (лектира: обрада)
Непроменљиве речи: прилози Језик (граматика:
149.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 94–97, Радна свеска, стр. 86 и 87) обрада)
Прикладна употреба речи и израза. Сувишне речи
150. (усмено
(Граматика 5, Дар речи, стр. 166, Радна свеска, стр. 113)
Број
часа Наставна јединица МАЈ Област
Наставно проучавање романа Хајдуци Бранислава Нушића

151. (Читанка 5, Уметност речи, стр. 144–149; Радна свеска, стр. 32–
(лектира: обрада)
33; Звучна читанка 5)
152. Наставно проучавање романа Хајдуци Бранислава Нушића (домаћа лектира:
обрада)
153. Драматизација одломка из романа Хајдуци Бранислава Нушића (домаћа лектира:
Анализа домаћег задатка: Лик из романа који ми се највише допао
154. (писмено
или Моји несташлуци
Препричавање.
155. (усмено
Припрема за контролну вежбу. Врсте речи (променљиве и Језик (граматика:
156. непроменљиве речи). Основна значења и функција падежа. утврђивање)
Глаголи и глаголски облици.
Контролна вежба (врсте речи) Језик (граматика:
157.
провера знања)
Никол Лезије: Тајна жутог балона
обрада)
Никол Лезије: Тајна жутог балона
обрада)
Писање црте (уместо наводника) у управном говору) Језик (правопис:
160.
(Граматика 5, Дар речи, стр. 149–150; Радна свеска, стр. 108) провера знања)
Диктат Језик (правопис:
161.
162. Четврти школски писмени задатак (писмено
Изражајно рецитовање обрађених лирских песама Књижевност:
163.
провера знања
Наставно проучавање песме Домовина Душана Васиљева или Моја Књижевност
164. отаџбина Алексе Шантића (школска лектира:
165. Исправка Четвртог школског писменог задатка (писмено
Писање побољшане верзије Четвртог школског писменог задатка
166. (усмено
и читање задатака
Наставно проучавање народних лирских песама о раду и Књижевност
167. посленичких песама (школска лектира:
Наставно проучавање народних лирских песама о раду и Књижевност

168. посленичких песама (школска лектира:
(Читанка 5, Уметност речи, стр. 99–103; Звучна читанка 5) утврђивање)
169. Вук Стефановић Караџић: Моба и прело (школска лектира:
обрада)
Систематизација знања о књижевним родовима и врстама,
стилским фигурама и формама приповедања. Креативне слагалице Књижевност:
170.
у Радној свесци. систематизација
(Радна свеска, стр. 16–17, 30–31, 34–37, 40–45, 56–57)
Број
часа Наставна јединица ЈУН Област
Наставно проучавање приповетке Чича Јордан Стевана Сремца
171. (школска лектира:
обрада)
Језик: провера
172. Завршни тест из српског језика
знања
Богаћење речника. Речи сличног или истог значења. Речи Језичка култура
173. супротног значења (усмено
(Граматика 5, Дар речи, стр. 164–105; Радна свеска, стр. 112) изражавање)
Наставно проучавање приповетке Поход на Мјесец Бранка Ћопића
обрада)
Реченична интонација (изговор реченице). Уочавање разлике у
Језик (ортоепија:
175. интонацији упитних реченица.
обрада)
Наставна обрада одломка из приповетке Месец над тепсијом Књижевност
176. Горана Петровића (школска лектира:
Наставна обрада одломка из приповетке Месец над тепсијом Књижевност
177. Горана Петровића (школска лектира:
Говорна вежба: Књижевни лик који је оставио највећи утисак на
мене
систематизација)
Јован Стерија Поповић: Лажа и паралажа (одломак)
Језик и књижевност
180. Анализа завршног теста и закључивање оцена
(завршни час)
ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ ГОДИШЊЕГ ФОНДА ЧАСОВА ПО ОБЛАСТИМА
НАСТАВНА ОБЛАСТ УКУПНО
Књижевност 70
Језик 40
Језичка култура 70
УКУПНО 180
ТУМАЧЕЊЕ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА ЗА 5. РАЗРЕД ПО НИВОИМА
Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред

месец Н вештина читања и писано граматика, лексика, књижевност
И разумевање изражавање народни и књижевни
В прочитаног језик
О
септембар CJ.1.1.1. разуме CJ.1.2.1. зна и а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.1. повезује
текст (ћирилични и користи оба препознаје врсте наслове прочитаних
латинични) који писма речи; зна основне књижевних дела
чита наглас и у (ћирилицу и граматичке (предвиђених
себи латиницу) категорије програмом V
CJ.1.1.4. разликује CJ.1.2.2. променљивих речи; разреда) са именима
основне делове саставља примењује аутора тих дела
текста и књиге разумљиву, књижевнојезичку
(наслов, наднаслов, граматички норму у вези с CJ.1.4.2. разликује
поднаслов, исправну облицима речи типове књижевног
основни текст, реченицу CJ.1.3.8. одређује стваралаштва
поглавље, пасус, CJ.1.2.4. уме реченичне и (усмена и ауторска
садржај); служи се да преприча синтагматске чланове књижевност)
садржајем да би текст у типичним
пронашао CJ.1.2.7. зна да (школским) CJ.1.4.5. препознаје
одређени део се служи примерима (субјекат различите облике
текста Правописом и предикат; именски казивања у
CJ.1.1.5. проналази (школским и глаголски књижевноуметничко
и издваја основне издањем)* предикат) м тексту: нарација,
информације из CJ.1.2.8. б) CJ.1.3.14. зна дескрипција, дијалог
текста према датим примењује значења речи и и монолог
критеријумима правописну фразеологизама који
CJ.1.1.6. рaзликује норму се употребљавају у CJ.1.4.7. уочава
у тексту битно од (Употреба контексту битне елементе
небитног, главно великог слова, свакодневне књижевноуметничко
од споредног тачке, запете, комуникације (у г текста: мотив,
CJ.1.1.8. чита управног кући, школи и сл.), тему, фабулу, време
једноставне говора) у као и оних који се и место радње, лик...
нелинеарне једноставним често јављају у
елементе текста: примерима школским
легенде, табеле текстовима (у
уџбеницима,
текстовима из
лектире и сл.)
CJ.1.3.15. одређује
значења непознатих
ОСНОВНИ НИВО
речи и израза на
основу њиховог
састава и/или
контекста у коме су
употребљени
(једноставни
случајеви)
CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.5. зна а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.7. разликује
ДЊИ
НИВ
СРЕ
користећи правописну врсте речи; облике казивања у

О
различите норму и препознаје подврсте књижевноуметничко

стратегије читања: примењује је у речи; уме да одреди м тексту:
„летимично већини облик променљиве приповедање,
читање“ (ради случајева речи описивање,
брзог налажења CJ.2.3.6. одређује монолог/унутрашњи
одређених реченичне и монолог, дијалог
информација); синтагматске чланове CJ.2.4.8. уочава
читање „с оловком у сложенијим разлику између
у руци“ (ради примерима препричавања и
учења, ради анализе дела
извршавања CJ.2.4.9. уме да води
различитих дневник о
задатака, ради прочитаним
решавања књигама*
проблема); читање
ради уживања*
Септембар, CJ.3.1.4. чита и CJ.3.2.1. CJ.3.3.7. уме да CJ.3.4.1. наводи
октобар тумачи сложеније организује одреди значења наслов дела, аутора,
нелинеарне текст у непознатих речи и род и врсту на
елементе текста: логичне и израза на основу основу одломака,
вишеструке правилно њиховог састава, ликова
легенде, табеле распоређене контекста у коме су карактеристичних
пасусе; употребљени, или на тема и мотива
одређује основу њиховог
прикладан порекла
наслов тексту
и поднаслове
НАПРЕДНИ НИВО
деловима
текста
CJ.3.2.5. зна и
доследно
примењује
правописну
норму
октобар CJ.1.1.1. разуме CJ.1.2.2. а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.1. повезује
текст (ћирилични и саставља препознаје врсте речи наслове прочитаних
латинични) који разумљиву, (везници); зна књижевних дела
чита наглас и у граматички основне граматичке (предвиђених
себи исправну категорије програмом V
CJ.1.1.4. разликује реченицу променљивих речи разреда) са именима
основне делове CJ.1.2.4. уме (именице); аутора тих дела
текста и књиге да преприча примењује CJ.1.4.2. разликује
(наслов, наднаслов, текст књижевнојезичку типове књижевног
поднаслов, CJ.1.2.6. влада норму у вези с стваралаштва
основни текст, основним облицима речи (усмена и ауторска
поглавље, пасус, жанровима CJ.1.3.7. разликује књижевност)
садржај); служи се писане основне врсте CJ.1.4.3. разликује
садржајем да би комуникације: независних реченица основне књижевне
пронашао саставља (обавештајне, упитне, родове: лирику,
одређени део писмо заповедне CJ.1.3.9. епику и драму

текста CJ.1.2.7. зна да правилно CJ.1.4.4. препознаје
CJ.1.1.5. проналази се служи употребљава падеже врсте стиха
и издваја основне Правописом у реченици и (римовани и
информације из (школским синтагми неримовани; осмерац
текста према датим издањем)* б) CJ.1.3.15. одређује и десетерац)
критеријумима CJ.1.2.8. значења непознатих CJ.1.4.5. препознаје
примењује речи и израза на различите облике
правописну основу њиховог казивања у
норму (писање састава и/или књижевноуметничко
назива контекста у коме су м тексту: нарација,
установа и употребљени дескрипција, дијалог
предузећа) у (једноставни и монолог
једноставним случајеви) CJ.1.4.6. препознаје
примерима CJ.1.3.16. служи се постојање стилских
речницима, фигура у
приручницима и књижевноуметничко
енциклопедијама м тексту (епитет,
в) CJ.1.3.21. разуме поређење,
важност књижевног ономатопеја)
језика за живот CJ.1.4.7. уочава
заједнице и за лични битне елементе
развој* књижевноуметничко
г текста: мотив,
тему, фабулу, време
и место радње, лик...
CJ.1.4.8. има
изграђену потребу за
читањем
књижевноуметнички
х текстова и поштује
национално,
књижевно и
уметничко наслеђе
2. CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.5. зна а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.1. повезује

користећи правописну врсте речи; дело из обавезне
различите норму и препознаје подврсте лектире са временом
октобар стратегије читања: примењује је у речи; уме да одреди у којем је настало и
„летимично већини облик променљиве са временом које се
читање“ (ради случајева речи узима за оквир
брзог налажења CJ.2.3.6. одређује приповедања
одређених реченичне и CJ.2.4.2. повезује
информација); синтагматске чланове наслов дела из
читање „с оловком у сложенијим обавезне лектире и
у руци“ (ради примерима род, врсту и лик из
учења, ради б) CJ.2.3.10. зна дела; препознаје род
извршавања значења речи и и врсту
различитих фразеологизама који књижевноуметничко
задатака, ради се јављају у г дела на основу
решавања школским одломака, ликова,
проблема); читање текстовима (у карактеристичних
ради уживања* уџбеницима, ситуација
текстовима из CJ.2.4.4. разликује
лектире и сл.), као и књижевнонаучне
литерарним и врсте: биографију
СРЕДЊИ НИВО
медијским CJ.2.4.7. разликује

текстовима облике казивања у
намењеним младима, књижевноуметничко
и правилно их м тексту:
употребљава приповедање,
описивање, дијалог
CJ.2.4.3. разликује
лирско-епске врсте
(поему)
лирско-епске врсте
(поему)
2. CJ.3.1.4. чита и CJ.3.2.1. CJ.3.4.1. наводи
тумачи сложеније организује наслов дела, аутора,
нелинеарне текст у род и врсту на
Октобар, елементе текста: логичне и основу одломака,
новембар вишеструке правилно ликова
легенде, табеле распоређене карактеристичних
пасусе; тема и мотива
одређује CJ.3.4.4. проналази и
прикладан именује стилске
наслов тексту фигуре; одређује
и поднаслове функцију стилских
деловима фигура у тексту

текста CJ.3.4.5. одређује и
CJ.3.2.5. зна и именује врсту стиха
доследно и строфе
примењује
правописну
норму
Новембар, CJ.1.1.2. разликује CJ.1.2.1. зна и а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.1. повезује
децембар уметнички и користи оба препознаје врсте речи наслове прочитаних
неуметнички текст; писма (предлози); зна књижевних дела
уме да одреди (ћирилицу и основне граматичке (предвиђених
сврху текста: латиницу) категорије програмом V
експозиција CJ.1.2.2. променљивих речи; разреда) са именима
(излагање), саставља примењује аутора тих дела
дескрипција разумљиву, књижевнојезичку CJ.1.4.3. разликује
(описивање), граматички норму у вези с основне књижевне
нарација исправну облицима речи родове: лирику,
(приповедање) реченицу CJ.1.3.9. правилно епику и драму
CJ.1.1.4. разликује CJ.1.2.4. уме употребљава падеже CJ.1.4.4. препознаје
основне делове да преприча у реченици и врсте стиха
текста и књиге текст синтагми (генитив, (римовани и
(наслов, наднаслов, CJ.1.2.6. влада датив, акузатив, неримовани; осмерац
поднаслов, основним вокатив, и десетерац)
основни текст, жанровима инструментал, CJ.1.4.6. препознаје
поглавље, пасус, писане локатив) постојање стилских
садржај); служи се комуникације: б) CJ.1.3.12. познаје фигура у
садржајем да би саставља основне лексичке књижевноуметничко
пронашао писмо односе: синонимију, м тексту (епитет,
одређени део CJ.1.2.7. зна да антонимију, поређење,
текста се служи хомонимију ономатопеја)
CJ.1.1.6. рaзликује Правописом CJ.1.3.14. зна CJ.1.4.7. уочава
у тексту битно од (школским значења речи и битне елементе

небитног, главно издањем)* фразеологизама који књижевноуметничко
од споредног CJ.1.2.8. се употребљавају у г текста: мотив,
CJ.1.1.7. повезује примењује контексту тему, фабулу, време
информације и правописну свакодневне и место радње, лик...
идеје изнете у норму (из комуникације (у
тексту, уочава сваке кући, школи и сл.),
јасно исказане правописне као и оних који се
односе (временски области) у често јављају у
след, средство – једноставним школским
циљ, узрок – примерима текстовима (у
последица и сл.) и уџбеницима,
извoди закључак текстовима из
заснован на лектире и сл.)
једноставнијем CJ.1.3.15. одређује
тексту значења непознатих
случајеви)
децембар CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.2. а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.2. повезује
користећи саставља вест врсте речи; наслов дела из
различите препознаје подврсте обавезне лектире и
стратегије читања: CJ.2.2.5. зна речи; уме да одреди род, врсту и лик из
„летимично правописну облик променљиве дела; препознаје род
читање“ (ради норму и речи и врсту
брзог налажења примењује је у CJ.2.3.7. препознаје књижевноуметничко
одређених већини главна значења г дела на основу
информација); случајева падежа у синтагми и одломака, ликова,
читање „с оловком реченици карактеристичних
у руци“ (ради б) CJ.2.3.11. одређује ситуација
учења, ради значења непознатих CJ.2.4.3. разликује
извршавања речи и израза на лирско-епске врсте
различитих основу њиховог (поему)
задатака, ради састава и/или CJ.2.4.5. препознаје и
решавања контекста у коме су разликује одређене
проблема); читање употребљени (тражене) стилске
ради уживања* (сложенији примери) фигуре у
књижевноуметничко
м тексту
(персонификација,
хипербола,
градација, метафора,
контраст)
мотиве, идеје,
композицију, форму,
карактеристике лика
и њихову међусобну
повезаност
облике казивања у
м тексту:
приповедање,
описивање, дијалог
Децембар, CJ.3.1.1. CJ.3.2.1. а) CJ.3.3.3. зна и у CJ.3.4.1. наводи

РЕ
Н
А
П
Н
И
Н
И
О
Д
јануар проналази, издваја организује свом говору наслов дела, аутора,

и упоређује текст у примењује* род и врсту на
информације из логичне и акценатску норму основу одломака,
два дужa текстa правилно CJ.3.3.4. познаје ликова
сложеније распоређене подврсте речи; карактеристичних
структуре или пасусе; користи тема и мотива
више њих (према одређује терминологију у вези CJ.3.4.3. разликује
датим прикладан са врстама и аутора дела од
критеријумима) наслов тексту подврстама речи и лирског субјекта и
и поднаслове њиховим приповедача у делу
деловима граматичким CJ.3.4.7. изражава
текста категоријама свој став о
CJ.3.2.5. зна и CJ.3.3.6. познаје конкретном делу и
доследно главна значења аргументовано га
примењује падежа образлаже
правописну б) CJ.3.3.7. уме да
норму одреди значења
непознатих речи и
израза на основу
њиховог састава,
употребљени, или на
порекла
CJ.1.1.1. разуме CJ.1.2.1. зна и а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.1. повезује
текст (ћирилични и користи оба препознаје врсте речи наслове прочитаних
латинични) који писма (прилози); зна књижевних дела
чита наглас и у (ћирилицу и основне граматичке (предвиђених
уметнички и саставља примењује аутора тих дела
неуметнички текст; разумљиву, књижевнојезичку CJ.1.4.2. разликује
уме да одреди граматички норму у вези с типове књижевног
сврху текста: исправну облицима речи стваралаштва
дескрипција реченицу CJ.1.3.6. препознаје (усмена и ауторска
(описивање), CJ.1.2.3. синтаксичке јединице књижевност)
нарација саставља (реч, синтагму, CJ.1.4.3. разликује
(приповедање) једноставан предикатску основне књижевне
CJ.1.1.4. разликује експозиторни, реченицу и родове: лирику,
основне делове наративни и комуникативну епику и драму
текста и књиге дескриптивни реченицу) CJ.1.4.4. препознаје
(наслов, наднаслов, текст и уме да CJ.1.3.7. разликује врсте стиха
поднаслов, га организује у основне врсте (римовани и
основни текст, смисаоне независних реченица неримовани; осмерац
поглавље, пасус, целине (обавештајне, упитне, и десетерац)
садржај); служи се (уводни, заповедне) CJ.1.4.5. препознаје
садржајем да би средишњи и CJ.1.3.8. одређује различите облике
пронашао завршни део реченичне и казивања у
одређени део текста) синтагматске чланове књижевноуметничко
текста CJ.1.2.4. уме у типичним м тексту: нарација,

CJ.1.1.5. проналази да преприча (школским) дескрипција, дијалог
и издваја основне текст примерима и монолог
информације из CJ.1.2.5. свој CJ.1.3.9. правилно CJ.1.4.6. препознаје
текста према датим језик употребљава падеже постојање стилских
критеријумима прилагођава у реченици и фигура у
CJ.1.1.7. повезује медијуму синтагми књижевноуметничко
информације и изражавања* CJ.1.3.15. одређује м тексту (епитет,
идеје изнете у (говору, значења непознатих поређење,
тексту, уочава односно речи и израза на ономатопеја)
јасно исказане писању), теми, основу њиховог CJ.1.4.7. уочава
односе (временски прилици и сл.; састава и/или битне елементе
след, средство – CJ.1.2.7. зна да контекста у коме су књижевноуметничко
циљ, узрок – се служи употребљени г текста: мотив,
последица и сл.) и Правописом (једноставни тему, фабулу, време
извoди закључак (школским случајеви и место радње, лик...
заснован на издањем)* в) CJ.1.3.17.
једноставнијем CJ.1.2.8. разликује појмове
тексту примењује књижевног и
правописну народног језика
норму (писање
вишечланих
географских
појмова,
вокатива) у
једноставним
примерима
Децембар, CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.1. а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.1. повезује
јануар користећи саставља врсте речи; дело из обавезне
различите наративни и препознаје подврсте лектире са временом
стратегије читања: дескриптивни речи; уме да одреди у којем је настало и
„летимично текст, који је облик променљиве са временом које се
читање“ (ради јединствен, речи узима за оквир
брзог налажења кохерентан и CJ.2.3.6. одређује приповедања
одређених унутар себе реченичне и CJ.2.4.2. повезује
информација); повезан синтагматске чланове наслов дела из
читање „с оловком CJ.2.2.5. зна у сложенијим обавезне лектире и
у руци“ (ради правописну примерима род, врсту и лик из
учења, ради норму и CJ.2.3.7. препознаје дела; препознаје род
извршавања примењује је у главна значења и врсту
различитих већини падежа у синтагми и књижевноуметничко
задатака, ради случајева реченици г дела на основу
решавања б) CJ.2.3.11. одређује одломака, ликова,

проблема); читање значења непознатих карактеристичних
ради уживања* речи и израза на ситуација
CJ.2.1.5. основу њиховог CJ.2.4.3. разликује
проналази, издваја састава и/или лирско-епске врсте
и упоређује контекста у коме су (поему)
информације из употребљени CJ.2.4.4. разликује
два краћа текста (сложенији примери) књижевнонаучне
или више њих врсте: биографију
(према датим CJ.2.4.5. препознаје и
критеријумима) разликује одређене
(тражене) стилске
фигуре у
м тексту
(персонификација,
хипербола,
градација, метафора,
контраст)
CJ.2.4.9. уме да води
дневник о
прочитаним
књигама*
Децембар, CJ.3.1.3. изводи CJ.3.2.1. а) CJ.3.3.1. дели реч CJ.3.4.1. наводи
јануар закључке организује на слогове у наслов дела, аутора,
засноване на текст у сложенијим род и врсту на
сложенијем тексту логичне и случајевима основу одломака,
правилно CJ.3.3.4. познаје ликова
распоређене подврсте речи; карактеристичних
пасусе; користи тема и мотива
одређује терминологију у вези CJ.3.4.4. проналази и
прикладан са врстама и именује стилске
наслов тексту подврстама речи и фигуре; одређује
и поднаслове њиховим функцију стилских
деловима граматичким фигура у тексту
текста категоријама CJ.3.4.5. одређује и
CJ.3.2.5. зна и CJ.3.3.5. познаје и именује врсту стиха
доследно именује подврсте и строфе
примењује синтаксичких CJ.3.4.7. изражава
правописну јединица (врсте свој став о
норму синтагми, независних конкретном делу и
и зависних аргументовано га
предикатских образлаже
реченица)
CJ.3.3.6. познаје
главна значења
падежа
б) CJ.3.3.7. уме да
одреди значења
непознатих речи и
израза на основу
њиховог састава,
порекла
фебруар CJ.1.1.1. разуме CJ.1.2.1. зна и а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.2. разликује
текст (ћирилични и користи оба препознаје врсте речи типове књижевног
латинични) који писма (придеви, бројеви, стваралаштва
чита наглас и у (ћирилицу и именичке заменице); (усмена и ауторска
себи латиницу) зна основне књижевност)
CJ.1.1.4. разликује CJ.1.2.2. граматичке CJ.1.4.3. разликује
основне делове саставља категорије основне књижевне
текста и књиге разумљиву, променљивих речи; родове: лирику,
(наслов, наднаслов, граматички примењује епику и драму
поднаслов, исправну књижевнојезичку CJ.1.4.4. препознаје
основни текст, реченицу норму у вези с врсте стиха
поглавље, пасус, CJ.1.2.3. облицима речи (римовани и
садржај); служи се саставља CJ.1.3.7. разликује неримовани; осмерац

садржајем да би једноставан основне врсте и десетерац)
пронашао експозиторни, независних реченица CJ.1.4.5. препознаје
одређени део наративни и (обавештајне, упитне, различите облике
текста дескриптивни заповедне) казивања у
CJ.1.1.5. проналази текст и уме да CJ.1.3.9. правилно књижевноуметничко
и издваја основне га организује у употребљава падеже м тексту: нарација,
информације из смисаоне у реченици и дескрипција, дијалог
текста према датим целине синтагми и монолог
критеријумима (уводни, CJ.1.3.10. правилно CJ.1.4.6. препознаје
CJ.1.1.6. рaзликује средишњи и употребљава постојање стилских
у тексту битно од завршни део глаголске облике фигура у
небитног, главно текста) (осим имперфекта) књижевноуметничко
од споредног CJ.1.2.4. уме б) CJ.1.3.12. познаје м тексту (епитет,
CJ.1.1.7. повезује да преприча основне лексичке поређење,
информације и текст односе: синонимију, ономатопеја)
идеје изнете у CJ.1.2.7. зна да антонимију, CJ.1.4.7. уочава
тексту, уочава се служи хомонимију битне елементе
јасно исказане Правописом CJ.1.3.13. препознаје књижевноуметничко
односе (временски (школским различита значења г текста: мотив,
след, средство – издањем)* вишезначних речи тему, фабулу, време
циљ, узрок – CJ.1.2.8. које се употребљавају и место радње, лик...
последица и сл.) и примењује у контексту CJ.1.4.8. има
извoди закључак правописну свакодневне изграђену потребу за
заснован на норму (писање комуникације (у читањем
једноставнијем заменице Ви у кући, школи и сл.) књижевноуметнички
тексту обраћању, CJ.1.3.15. одређује х текстова и поштује
CJ.1.1.8. чита одричне значења непознатих национално,
једноставне именичке речи и израза на књижевно и
нелинеарне заменице) у основу њиховог уметничко наслеђе*
елементе текста: једноставним састава и/или
легенде, табеле примерима контекста у коме су
случајеви)
CJ.1.3.16. служи се
речницима,
приручницима и
енциклопедијама
в) CJ.1.3.17.
разликује појмове
књижевног и
народног језика
фебруар CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.1. а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.1. повезује
користећи саставља врсте речи; дело из обавезне
различите наративни и препознаје подврсте лектире са временом
стратегије читања: дескриптивни речи; уме да одреди у којем је настало и
„летимично текст, који је облик променљиве са временом које се
читање“ (ради јединствен, речи узима за оквир
брзог налажења кохерентан и CJ.2.3.6. одређује приповедања
одређених унутар себе реченичне и CJ.2.4.2. повезује
информација); повезан синтагматске чланове наслов дела из
читање „с оловком CJ.2.2.3. пише у сложенијим обавезне лектире и
у руци“ (ради резиме краћег примерима род, врсту и лик из
учења, ради и/или значења падежа у дела; препознаје род
извршавања једноставнијег синтагми и реченици и врсту
различитих текста CJ.2.3.7. препознаје књижевноуметничко

задатака, ради CJ.2.2.5. зна главна г дела на основу
решавања правописну CJ.2.3.8. препознаје одломака, ликова,
проблема); читање норму и главна значења и карактеристичних
ради уживања* примењује је у функције глаголских ситуација
CJ.2.1.5. већини облика CJ.2.4.5. препознаје и
проналази, издваја случајева б) CJ.2.3.10. зна разликује одређене
и упоређује значења речи и (тражене) стилске
информације из фразеологизама који фигуре у
два краћа текста се јављају у књижевноуметничко
или више њих школским м тексту
(према датим текстовима (у (персонификација)
критеријумима) уџбеницима, CJ.2.4.6. одређује
текстовима из мотиве, идеје,
лектире и сл.), као и композицију, форму,
литерарним и карактеристике лика
медијским и њихову међусобну
текстовима повезаност
намењеним младима, CJ.2.4.7. разликује
и правилно их облике казивања у
употребљава књижевноуметничко
CJ.2.3.11. одређује м тексту:
значења непознатих приповедање,
речи и израза на описивање, монолог,
основу њиховог дијалог
(сложенији примери)
CJ.3.1.1. CJ.3.2.1. а) CJ.3.3.4. познаје CJ.3.4.1. наводи
проналази, издваја организује подврсте речи; наслов дела, аутора,
и упоређује текст у користи род и врсту на
информације из логичне и терминологију у вези основу одломака,
Фебруар, два дужa текстa правилно са врстама и ликова
март сложеније распоређене подврстама речи и карактеристичних
структуре или пасусе; њиховим тема и мотива
више њих (према одређује граматичким CJ.3.4.4. проналази и
датим прикладан категоријама именује стилске
критеријумима) наслов тексту CJ.3.3.6. познаје фигуре; одређује
CJ.3.1.3. изводи и поднаслове главна значења функцију стилских
закључке деловима падежа фигура у тексту
засноване на текста б) CJ.3.3.7. уме да CJ.3.4.5. одређује и
сложенијем тексту CJ.3.2.5. зна и одреди значења именује врсту стиха
доследно непознатих речи и и строфе

примењује израза на основу CJ.3.4.8. повезује
правописну њиховог састава, књижевноуметничке
норму контекста у коме су текстове с другим
употребљени, или на текстовима који се
основу њиховог обрађују у настави*
порекла
CJ.1.1.1. разуме CJ.1.2.1. зна и а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.1. повезује
март себи латиницу) категорије програмом V

уметнички и саставља примењује аутора тих дела
неуметнички текст; разумљиву, књижевнојезичку CJ.1.4.2. разликује
уме да одреди граматички норму у вези с типове књижевног
сврху текста: исправну облицима речи стваралаштва
дескрипција реченицу CJ.1.3.6. препознаје (усмена и ауторска
(описивање), CJ.1.2.3. синтаксичке јединице књижевност)
нарација саставља (реч, синтагму, CJ.1.4.3. разликује
(приповедање) једноставан предикатску основне књижевне
CJ.1.1.4. разликује експозиторни, реченицу и родове: лирику,
основне делове наративни и комуникативну епику и драму
текста и књиге дескриптивни реченицу) CJ.1.4.5. препознаје
(наслов, наднаслов, текст и уме да CJ.1.3.7. разликује различите облике
поднаслов, га организује у основне врсте казивања у
основни текст, смисаоне независних реченица књижевноуметничко
поглавље, пасус, целине (обавештајне, упитне, м тексту: нарација,
садржај); служи се (уводни, заповедне) дескрипција, дијалог
садржајем да би средишњи и CJ.1.3.8. одређује и монолог
пронашао завршни део реченичне и CJ.1.4.6. препознаје
одређени део текста) синтагматске чланове постојање стилских
текста CJ.1.2.4. уме у типичним фигура у
CJ.1.1.5. проналази да преприча (школским) књижевноуметничко
и издваја основне текст примерима м тексту (епитет,
информације из CJ.1.2.7. зна да CJ.1.3.9. правилно поређење,
текста према датим се служи употребљава падеже ономатопеја)
критеријумима Правописом у реченици и CJ.1.4.7. уочава
CJ.1.1.6. рaзликује (школским синтагми битне елементе
у тексту битно од издањем)* CJ.1.3.10. правилно књижевноуметничко
небитног, главно CJ.1.2.8. употребљава г текста: мотив,
од споредног примењује глаголске облике тему, фабулу, време
CJ.1.1.7. повезује правописну (презент, инфинитив, и место радње, лик...
информације и норму радни глаголски CJ.1.4.8. има
идеје изнете у (Одрична придев, перфекат, изграђену потребу за
тексту, уочава речца не уз футур I) читањем
јасно исказане именице, б) CJ.1.3.12. познаје књижевноуметнички
односе (временски придеве и основне лексичке х текстова и поштује
след, средство – глаголе, појаве: једнозначност национално,
циљ, узрок – интерпункцијс и вишезначност речи; књижевно и
последица и сл.) и ки знаци) у основне лексичке уметничко наслеђе*
извoди закључак једноставним односе: синонимију,
заснован на примерима антонимију,
једноставнијем хомонимију
тексту CJ.1.3.13. препознаје
различита значења
вишезначних речи
које се употребљавају
у контексту
свакодневне
комуникације (у
кући, школи и сл.)
CJ.1.3.14. зна
значења речи и
фразеологизама који
се употребљавају у
контексту
свакодневне
кући, школи и сл.),
као и оних који се
често јављају у
школским
текстовима (у
уџбеницима,
текстовима из
лектире и сл.)
случајеви)
в) CJ.1.3.17.
народног језик
CJ.1.3.19. зна основне
податке о језицима
националних мањина
март CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.1. а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.2. повезује
користећи саставља врсте речи; наслов дела из
различите наративни и препознаје подврсте обавезне лектире и
стратегије читања: дескриптивни речи; уме да одреди род, врсту и лик из
„летимично текст, који је облик променљиве дела; препознаје род
читање“ (ради јединствен, речи и врсту
брзог налажења кохерентан и CJ.2.3.6. одређује књижевноуметничко
одређених унутар себе реченичне и г дела на основу
информација); повезан синтагматске чланове одломака, ликова,
читање „с оловком CJ.2.2.3. пише у сложенијим карактеристичних
у руци“ (ради резиме краћег примерима ситуација
учења, ради и/или CJ.2.3.7. препознаје CJ.2.4.5. препознаје и
извршавања једноставнијег главна значења разликује одређене
различитих текста падежа у синтагми и (тражене) стилске
задатака, ради реченици фигуре у
решавања CJ.2.3.8. препознаје књижевноуметничко
проблема); читање главна значења и м тексту
ради уживања* функције глаголских (персонификација)
CJ.2.1.5. облика CJ.2.4.6. одређује
проналази, издваја б) CJ.2.3.10. зна мотиве, идеје,
и упоређује значења речи и композицију, форму,
информације из фразеологизама који карактеристике лика
два краћа текста се јављају у (психолошке,
или више њих школским социолошке, етичке)
(према датим текстовима (у и њихову међусобну
критеријумима) уџбеницима, повезаност
текстовима из CJ.2.4.7. разликује
лектире и сл.), као и облике казивања у
литерарним и књижевноуметничко
медијским м тексту:
текстовима приповедање,
намењеним младима, описивање,
и правилно их монолог/унутрашњи
употребљава монолог, дијалог
(сложенији примери)
Март, CJ.3.1.1. CJ.3.2.1. а) CJ.3.3.3. зна и у CJ.3.4.1. наводи
април проналази, издваја организује свом говору наслов дела, аутора,
CJ.3.1.2. издваја и поднаслове њиховим приповедача у делу
кључне речи и деловима граматичким CJ.3.4.4. проналази и
резимира текст текста категоријама именује стилске
CJ.3.2.5. зна и CJ.3.3.6. познаје фигуре; одређује
доследно главна значења функцију стилских
примењује падежа фигура у тексту
правописну б) CJ.3.3.7. уме да CJ.3.4.5. одређује и
норму одреди значења именује врсту стиха
непознатих речи и и строфе

израза на основу CJ.3.4.7. изражава
њиховог састава, свој став о
контекста у коме су конкретном делу и
употребљени, или на аргументовано га
основу њиховог образлаже
порекла
април CJ.1.1.1. разуме CJ.1.2.1. зна и а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.1. повезује
текста и књиге разумљиву, књижевнојезичку CJ.1.4.3. разликује
(наслов, наднаслов, граматички норму у вези с основне књижевне
поднаслов, исправну облицима речи родове: лирику,
основни текст, реченицу CJ.1.3.6. препознаје епику и драму
поглавље, пасус, CJ.1.2.3. синтаксичке јединице CJ.1.4.4. препознаје
садржај); служи се саставља (реч, синтагму, врсте стиха
садржајем да би једноставан предикатску (римовани и
пронашао експозиторни, реченицу и неримовани; осмерац
одређени део наративни и комуникативну и десетерац)
текста дескриптивни реченицу) CJ.1.4.5. препознаје

CJ.1.1.5. проналази текст и уме да CJ.1.3.7. разликује различите облике
и издваја основне га организује у основне врсте казивања у
информације из смисаоне независних реченица књижевноуметничко
текста према датим целине (обавештајне, упитне, м тексту: нарација,
критеријумима (уводни, заповедне) дескрипција, дијалог
CJ.1.1.6. рaзликује средишњи и CJ.1.3.8. одређује и монолог
у тексту битно од завршни део реченичне и CJ.1.4.6. препознаје
небитног, главно текста) синтагматске чланове постојање стилских
од споредног CJ.1.2.4. уме у типичним фигура у
CJ.1.1.7. повезује да преприча (школским) књижевноуметничко
информације и текст примерима м тексту (епитет,
идеје изнете у CJ.1.2.7. зна да CJ.1.3.9. правилно поређење,
тексту, уочава се служи употребљава падеже ономатопеја)
јасно исказане Правописом у реченици и CJ.1.4.7. уочава
односе (временски (школским синтагми битне елементе
след, средство – издањем)* CJ.1.3.10. правилно књижевноуметничко
циљ, узрок – CJ.1.2.8. употребљава г текста: мотив,
последица и сл.) и примењује глаголске облике тему, фабулу, време
извoди закључак правописну (презент, инфинитив, и место радње, лик...
заснован на норму (писање радни глаголски CJ.1.4.8. има
једноставнијем запете, тачке, придев, футур I) изграђену потребу за
тексту цртице) у в) CJ.1.3.17. читањем
једноставним разликује појмове књижевноуметнички
примерима књижевног и х текстова и поштује
народног језика национално,
CJ.1.3.19. зна основне књижевно и
податке о језицима уметничко наслеђе*
националних мањина
CJ.1.3.20. има
позитиван став према
дијалектима (свом и
туђем)*
CJ.1.3.21. разуме
важност књижевног
језика за живот
заједнице и за лични
развој*
CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.1. а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.2. повезује

користећи саставља врсте речи; наслов дела из
различите наративни и препознаје подврсте обавезне лектире и
стратегије читања: дескриптивни речи; уме да одреди род, врсту и лик из
„летимично текст, који је облик променљиве дела; препознаје род
читање“ (ради јединствен, речи и врсту
брзог налажења кохерентан и CJ.2.3.6. одређује књижевноуметничко
одређених унутар себе реченичне и г дела на основу
информација); повезан синтагматске чланове одломака, ликова,
читање „с оловком CJ.2.2.3. пише у сложенијим карактеристичних
у руци“ (ради резиме краћег примерима ситуација
учења, ради и/или CJ.2.3.7. препознаје CJ.2.4.3. разликује
извршавања једноставнијег главна значења лирско-епске врсте
Април, мај различитих текста падежа у синтагми и (поему)
задатака, ради CJ.2.2.4. зна реченици CJ.2.4.5. препознаје и
решавања основне CJ.2.3.8. препознаје разликује одређене
проблема); читање особине главна значења и (тражене) стилске
ради уживања* говорног и функције глаголских фигуре у

CJ.2.1.4. разликује писаног облика књижевноуметничко
све делове текста и језика* б) CJ.2.3.10. зна м тексту
књиге, укључујући CJ.2.2.5. зна значења речи и (персонификација,
индекс, појмовник правописну фразеологизама који хипербола,
и библиографију и норму и се јављају у градација, метафора,
уме њима да се примењује је у школским контраст)
користи већини текстовима (у CJ.2.4.6. одређује
CJ.2.1.7. случајева уџбеницима, мотиве, идеје,
препознаје став текстовима из композицију, форму,
аутора лектире и сл.), као и карактеристике лика
неуметничког литерарним и (психолошке,
текста и разликује медијским социолошке, етичке)
га од другачијих текстовима и њихову међусобну
ставова изнетих у намењеним младима, повезаност
таквом тексту и правилно их CJ.2.4.7. разликује
употребљава облике казивања у
CJ.2.3.11. одређује књижевноуметничко
значења непознатих м тексту:
речи и израза на приповедање,
основу њиховог описивање,
састава и/или монолог/унутрашњи
контекста у коме су монолог, дијалог
употребљени CJ.2.4.9. уме да води
(сложенији примери) дневник о
књигама*
Април, мај CJ.3.1.1. CJ.3.2.1. а) CJ.3.3.3. зна и у CJ.3.4.1. наводи
проналази, издваја организује свом говору наслов дела, аутора,
CJ.3.1.2. издваја и поднаслове њиховим приповедача у делу
кључне речи и деловима граматичким CJ.3.4.4. проналази и
резимира текст текста категоријама именује стилске
CJ.3.2.5. зна и CJ.3.3.5. познаје и фигуре; одређује
доследно именује подврсте функцију стилских
примењује синтаксичких фигура у тексту
правописну јединица (врсте CJ.3.4.5. одређује и
норму синтагми, независних именује врсту стиха
и зависних и строфе
предикатских CJ.3.4.7. изражава
реченица) свој став о
CJ.3.3.6. познаје конкретном делу и
главна значења аргументовано га
падежа образлаже
б) CJ.3.3.7. уме да CJ.3.4.8. повезује
одреди значења књижевноуметничке
непознатих речи и текстове с другим
израза на основу текстовима који се

њиховог састава, обрађују у настави*
порекла
CJ.3.3.8. зна значења
речи и
фразеологизама у
научнопопуларним
текстовима,
намењеним младима,
и правилно их
употребљава
мај CJ.1.1.1. разуме CJ.1.2.1. зна и а) CJ.1.3.4. CJ.1.4.1. повезује
текста и књиге разумљиву, књижевнојезичку CJ.1.4.2. разликује
(наслов, наднаслов, граматички норму у вези с типове књижевног
поднаслов, исправну облицима речи стваралаштва
основни текст, реченицу CJ.1.3.6. препознаје (усмена и ауторска
поглавље, пасус, CJ.1.2.3. синтаксичке јединице књижевност)
садржај); служи се саставља (реч, синтагму, CJ.1.4.3. разликује
садржајем да би једноставан предикатску основне књижевне
пронашао експозиторни, реченицу и родове: лирику,
одређени део наративни и комуникативну епику и драму
текста дескриптивни реченицу) CJ.1.4.4. препознаје
CJ.1.1.5. проналази текст и уме да CJ.1.3.7. разликује врсте стиха
и издваја основне га организује у основне врсте (римовани и
информације из смисаоне независних реченица неримовани; осмерац
текста према датим целине (обавештајне, упитне, и десетерац)
критеријумима (уводни, заповедне) CJ.1.4.5. препознаје
CJ.1.1.6. рaзликује средишњи и CJ.1.3.8. одређује различите облике
у тексту битно од завршни део реченичне и казивања у
небитног, главно текста) синтагматске чланове књижевноуметничко
од споредног CJ.1.2.4. уме у типичним м тексту: нарација,
CJ.1.1.7. повезује да преприча (школским) дескрипција, дијалог
информације и текст примерима и монолог
идеје изнете у CJ.1.2.5. свој CJ.1.3.9. правилно CJ.1.4.6. препознаје
тексту, уочава језик употребљава падеже постојање стилских
јасно исказане прилагођава у реченици и фигура
односе (временски медијуму синтагми књижевноуметничко
след, средство – изражавања* CJ.1.3.10. правилно м тексту (епитет,
циљ, узрок – (говору, употребљава поређење,
последица и сл.) и односно глаголске облике ономатопеја)
извoди закључак писању), теми, презент, инфинитив, CJ.1.4.7. уочава
заснован на прилици и сл.; радни глаголски битне елементе
једноставнијем препознаје и придев, футур I књижевноуметничко
тексту употребљава б) CJ.1.3.12. познаје г текста: мотив,
CJ.1.1.8. чита одговарајуће основне лексичке тему, фабулу, време
једноставне језичке појаве: једнозначност и место радње, лик...
нелинеарне варијетете и вишезначност речи; CJ.1.4.8. има

елементе текста: (формални основне лексичке изграђену потребу за
легенде, табеле или односе: синонимију, читањем
неформални) антонимију, књижевноуметнички
CJ.1.2.7. зна да хомонимију х текстова и поштује
се служи CJ.1.3.13. препознаје национално,
Правописом различита значења књижевно и
(школским вишезначних речи уметничко наслеђе*
издањем)* које се употребљавају CJ.1.4.9. способан је
у контексту за естетски доживљај
свакодневне уметничких дела*
кући, школи и сл.)
CJ.1.3.16. служи се
речницима,
приручницима и
енциклопедијама
в) CJ.1.3.17.
народног језика
CJ.1.3.20. има
позитиван став према
дијалектима (свом и
туђем)*
CJ.1.3.21. разуме
важност књижевног
језика за живот
заједнице и за лични
развој*
Мај, јун CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.1. а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.1. повезује
користећи саставља врсте речи; дело из обавезне
различите експозиторни, препознаје подврсте лектире са временом
стратегије читања: наративни и речи; уме да одреди у којем је настало и
„летимично дескриптивни облик променљиве са временом које се
читање“ (ради текст, који је речи узима за оквир
брзог налажења јединствен, CJ.2.3.6. одређује приповедања
одређених кохерентан и реченичне и CJ.1.4.1. повезује
информација); унутар себе синтагматске чланове наслове прочитаних
читање „с оловком повезан у сложенијим књижевних дела
у руци“ (ради CJ.2.2.4. зна примерима (предвиђених
учења, ради основне CJ.2.3.7. препознаје програмом V
извршавања особине главна значења разреда) са именима
различитих говорног и падежа у синтагми и аутора тих дела
задатака, ради писаног реченици CJ.1.4.2. разликује
решавања језика* CJ.2.3.8. препознаје типове књижевног
проблема); читање CJ.2.2.5. зна главна значења и стваралаштва
ради уживања* правописну функције глаголских (усмена и ауторска
CJ.2.1.4. разликује норму и облика књижевност)
све делове текста и примењује је у б) CJ.2.3.10. зна CJ.1.4.3. разликује
књиге, укључујући већини значења речи и основне књижевне
индекс, појмовник случајева фразеологизама који родове: лирику,
и библиографију и се јављају у епику и драму
уме њима да се школским CJ.1.4.4. препознаје
користи текстовима (у врсте стиха
уџбеницима, (римовани и
текстовима из неримовани; осмерац

лектире и сл.), као и и десетерац)
литерарним и CJ.1.4.5. препознаје
медијским различите облике
текстовима казивања у
намењеним младима, књижевноуметничко
и правилно их м тексту: нарација,
употребљава дескрипција, дијалог
CJ.2.3.11. одређује и монолог
значења непознатих CJ.1.4.6. препознаје
речи и израза на постојање стилских
основу њиховог фигура
састава и/или књижевноуметничко
контекста у коме су м тексту (епитет,
употребљени поређење,
(сложенији примери) ономатопеја)
CJ.1.4.7. уочава
битне елементе
г текста: мотив,
тему, фабулу, време
и место радње, лик
CJ.2.4.5. препознаје и
разликује одређене
(тражене) стилске
фигуре у
м тексту
(персонификација)
мотиве, идеје,
композицију, форму,
карактеристике лика
(психолошке,
социолошке, етичке)
и њихову међусобну
повезаност
облике казивања у
м тексту:
приповедање,
описивање,
монолог/унутрашњи
монолог, дијалог
CJ.2.4.8. уочава
разлику између
препричавања и
анализе дела
CJ.2.4.9. уме да води
дневник о
књигама*
јун CJ.3.1.2. издваја CJ.3.2.1. а) CJ.3.3.1. дели реч CJ.3.4.1. наводи

кључне речи и организује на слогове у наслов дела, аутора,
НАПРЕДНИ
резимира текст текст у сложенијим род и врсту на

НИВО
CJ.3.1.3. издваја из логичне и случајевима основу одломака,

текста аргументе у правилно CJ.3.3.3. зна и у свом ликова
прилог некој тези распоређене говору примењује* карактеристичних
(ставу) или пасусе; акценатску норму тема и мотива
аргументе против одређује ) CJ.2.3.3. познаје CJ.3.4.3. разликује
јун ње; изводи прикладан врсте речи; аутора дела од
закључке наслов тексту препознаје подврсте лирског субјекта и
засноване на и поднаслове речи; уме да одреди приповедача у делу
сложенијем тексту деловима облик променљиве CJ.3.4.4. проналази и
текста речи именује стилске
CJ.3.2.5. зна и CJ.2.3.6. одређује фигуре; одређује
доследно реченичне и функцију стилских
примењује синтагматске чланове фигура у тексту
правописну у сложенијим CJ.3.4.5. одређује и
норму примерима именује врсту стиха
CJ.2.3.7. препознаје и строфе
главна значења CJ.3.4.7. изражава
падежа у синтагми и свој став о
реченици б) CJ.3.3.7. конкретном делу и
уме да одреди аргументовано га
значења непознатих образлаже
речи и израза на CJ.3.4.8. повезује
основу њиховог књижевноуметничке
састава, контекста у текстове с другим
коме су текстовима који се
употребљени, или на обрађују у настави*
порекла
Допунска настава српског језика за 5. разред
МЕСЕЦ ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ

Септембар – Реченице по саставу
октобар Врсте речи (именске)
Служба речи
Правопис
Новембар – Главни реченични чланови
децембар Зависни реченични чланови
Падежи; значење и функција
Правопис
Фебруар – март Придеви; писање придева на -ски, -чки, -шки, -ов, -ев, -ин;
извођење придева од именица са Ј у основи (армија − армијски)
Глаголи, глаголски вид, глаголски род
Глаголске основе, инфинитивна и презентска основа
Април − мај Правопис (употреба великог слова, запете у апозицији и вокативу,

одричне заменице са предлогом: ни са ким)
Глаголски облици (инфинитив, радни глаголски придев, презент,
перфекат, футур I
Циљеви допунске наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима
српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и
оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из
српске и светске баштине.
Задаци за допунску наставу:

− развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
− поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
Методе:
У петом разреду у настави српског језика користиће се следеће методе: монолошка, дијалошка,
текст, текстовна, самостални ученички радови, демонстрације, писани радови ученика, самостално
стваралаштво ученика (песме, приче), вербална, тест, комбинована (аналитичко-синтетичка).
Додатна настава српског језика за 5. разред
Циљеви наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се
да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске
баштине.
Задаци за додатну наставу:

−развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
− упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима
српског језика;
− оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и
писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника
и читаоца);
− уочавање разлике између месног говора и књижевног језика;
− развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
− упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и
часописа за децу;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање
прочитаног текста;
− развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као извором сазнања;
навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне);
− усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске
уметности;
− упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима
српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;
Методе:
У петом разреду у настави српског језика користиће се следеће методе: монолошка, дијалошка,
текст, текстовна, самостални ученички радови, демонстрације, писани радови ученика, самостално
стваралаштво ученика (песме, приче), вербална, тест, комбинована (аналитичко-синтетичка).
Месец ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ

Септембар – Књижевно дело по избору ученика – тумачење ( увођење ученика у
октобар разумевање
битних одлика књижевног дела: тема, композиција, ликови, језик)
Главни и зависни реченични чланови
Новембар – Граматичке категорије именских речи
децембар Заменице и употреба падежа
Вежбе правописа, са правилним акцентом
Правописне промене
Фебруар – март Школско такмичење − припрема (збирка текстова)
Школско такмичење из језика и језичке културе
Припрема за општинско такмичење (збирка тестова)
Општинско такмичење из језика и језичке културе
Основна стилска изражајна средства
Правопис (тачка и запета, неколико тачака, цртица…)
Април – мај Припрема за градско такмичење из језика и језичке културе (збирка
текстова)
Учешће на градском такмичењу
Проучавање локалног говора; састављање речника локалних речи и
израза и њихово замењивање речима и изразима из стандардног
књижевног језика
Разговор о гледаној позоришној представи ( глума и глумци, режија и
редитељ, текст и писац; музика и композитор)
Јун Збирка песама из „Дневника прочитаних књига“ (тумачење, стилска
анализа)
Казивање стихова из самосталног ученичког стваралаштва
План рада рецитаторско драмске секције за пети разред

Циљеви наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се
да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске
баштине.
Задаци
− развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
− развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво − усмено и писмено
изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;
− увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног – изражајног,
интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко читање) у складу са врстом текста
(књижевним и осталим текстовима);
− оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање
књижевноуметничких дела разних жанрова;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења

(позориште, филм);
− усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске
уметности;
− подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка,
рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.).
Методе:
У петом разреду у настави српског језика користиће се следеће методе: монолошка, дијалошка, текст,
текстовна, самостални ученички радови, демонстрације, писани радови ученика, самостално стваралаштво
ученика (песме, приче), вербална, тест, комбинована (аналитичко-синтетичка).
План рада рецитаторско драмске секције од 5. до 8. разреда

СЕПТЕМБАР
1. Формирање секције и договор о раду
2. План рада за текућу школску годину
3. Акценатске вежбе
4. Акцентаске вежбе
ОКТОБАР
1. Вежбе интонације
2. Вежбе интензитета
3. Избор и анализа садржаја за наступ поводом Дана просветних радника
4. Увежбавање за натуп
НОВЕМБАР
1. Генерална проба пред наступ поводом Дана просветних радника
2. Приредба поводом Дана просветних радника
3. Избор и анализа садржаја за прославу Дана Светог Саве
4. Увежбавање за наступ
ДЕЦЕМБАР
3. Анализа рада секције у првом полугодишту
ЈАНУАР
1. Увежбавање за наступ поводом Дана школе
2. Генерална проба пред наступ поводом Дана школе
3. Наступ поводом Дана школе
ФЕБРУАР
1. Одабир текстова за школско такмичење у рецитовању
2. Увежбавање текстова
3. Увежбавање текстова
4. Школско такмичење у рецитовању
МАРТ
1. Припрема за општинско такмичење у рецитовању
2. Припрема за општинско такмичење у рецитовању
3. Општинско такмичење у рецитовању
4. Анализа резултата општинског такмичења у рецитовању
АПРИЛ
1. Сарадња са другим секцијама (музичка, ликовна)
2. Посета позоришној представи
3. Дискусија о посећеној представи
4. Сусрет са професионалним глумцем
МАЈ
1. Припреме за пролећни фестивал
2. Увежбавање програма
3. Увежбавање програма
4. Приредба поводом пролећног фестивала
ЈУН
1. Анализа рада секције и извештај
НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ:
 Упознавање новинарских врста и начина рада и оспособљавање ученика за адекватно усмено и писмено
изражавање.
 Овладавање језичким средствима потребним за успешну комуникацију.
 Уочавање разлика између књижевног и народног језика.
 Повезивање говорних активности са ликовним изразом и савременим информатичким технологијама.
ВАСПИТНИ и ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉЕВИ:
 Развијање стваралачке способности.
 Извршавање постављених обавеза.
 Подстицање на тимски рад и сарадњу.
 Разумевање, поштовање и узајамно уважавање културе, језика, обичаја, историје, вере и музике више
народа.
 Развијање комуникацијских способности, сигурности и самопоуздања у јавном наступу и опхођењу и
развијање социјалних вештина.
 Развијање интереса за новинарство.
 Усмеравање у избору занимања.
 Неговање етичких вредности и принципа.
МЕТОДЕ : монолошка, дијалошка, стваралачка, игровна, текстуална, метода самосталних радова.
АКТИВНОСТИ:
Упоређивање два различита текста из новина и уочавање разлика у језику који се користи, темама и
начину обраде тема, професионалност – непрофесионалност у новинарству.
Правила међународне федерације новинара – вежба.
Уочавање непрофесионализма у новинарству и исправак лоших текстова.
Општа култура новинара – квиз.
Писање вести (практична вежба састављања вести, издвајање наслова и прилагођавање вести за различите
медије).
Вежба експресног састављања вести.
Вежба улоге водитеља/спикера на телевизији.
Писање репортаже (одабирање сложеније теме и опширнији приказ одабране проблематике).
Писање интервјуа ( вежба интервјуисања са унапред одабраном личношћу.
Смишљање анкете, просте и сложене анкете.
Истраживање јавног мњења (маркетиншки ангажована анкета).
Писање приказа књиге, албума, концерта, представе и филма.
Писање извештаја најављеног догађаја (програм, интервју) и ненајављеног догађаја.
Израда часописа – избор уредништва, програма, тема и дужности.
Уређивање текста – фонт и прелом.
Презентација школског часописа.
ПЛАН РАДА ЗА НОВИНАРСКУ СЕКЦИЈУ
1.Етика у новинарству (упоређивање два различита текста из новина и уочавање разлика у језику који се
користи, темама и начину обраде тема, професионалност – непрофесионалност у новинарству)
2. Декларација о принципима поступања новинара (правила међународне федерације новинара – вежба)
3. Етика у новинарству (уочавање непрофесионализма у новинарству и исправак лоших текстова)
4. Општа култура новинара – квиз
5.Вест (практична вежба састављања вести, издвајање наслова и прилагођавање вести за различите медије)
6. Телевизијске вести (вежба експресног састављања вести)
7. Телевизијски спикер (вежба улоге водитеља/спикера на телевизији)
9. Репортажа (одабирање сложеније теме и опширнији приказ одабране проблематике)
10. Интервју ( вежба интервјуисања са унапред одабраном личношћу)
11. Интервју (вежба спонтаног интервјуа)
13. Анкета (смишљање анкете, просте и сложене анкете)
14. Истраживање јавног мњења (маркетиншки ангажована анкета)
15. Ангажовано новинарство (истраживање, упознавање са системом)
17. Новинарска критика/приказ – књига
18. Новинарска критика/приказ – албум/концерт
19. Новинарска критика/приказ – филм/представа
21. Извештај најављеног догађаја (програм, интервју)
22. Извештај ненајављеног догађаја
23. Уредништво (одабир и начин реализовања програма и листа)
25. Школски часопис – расподела дужности и тема
26. Школски часопис – реализација
27. Школски часопис - реализација
29. Лектура
30. Уређивање вести – фонт, одабир
31. Уређивање вести – прелом текста
33. Презентација школског часописа
34. Презентација школског часописа

Program 5 Finalni Sa Sajta Ministarstva

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Program 5 Finalni Sa Sajta Ministarstva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Назив предмета СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Циљ Циљеви наставе и учења српског језика и књижевности јесу да се ученик

− разликује књижевни и некњижевни ЛИРИКА

Дело завичајног аутора по избору.

Променљиве речи: именице, заменице,

Основне функције и значења падежа (с

Придеви – значење и врсте придева

Слагање придева са именицом у

Заменице – личне заменице:

Бројеви – врсте и употреба: главни

Глаголи – глаголски вид (несвршени и

Предикатска реченица – предикат

Интерпункцијски знаци: запета (у

− користи различите облике Препричавање, причање, описивање –

Осам домаћих писмених задатака.

Четири школска писмена задатка.

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Окосницу програма књижевности чине текстови из лектире. Лектира је разврстана по књижевним

У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писану комуникацију стандардним

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Праћење и вредновање резултата напредовања ученика је у функцији остваривања исхода, а

Литература за реализацију програма

Годишњи план рада према наставним јединицама

Број Наставна јединица СЕПТЕМБАР Област

Наставна обрада народне бајке Аждаја и царев син

Избор ауторских бајки Гроздане Олујић

Генитив. Основне функције и значења генитива: припадање, део Језик

Наставно проучавање одломка из радио драме Капетан Џон Књижевност

Грчки митови (избор). Наставно проучавање одломка Прометеј Књижевност

Придеви (подела придева према значењу; слагање придева с

Наставно проучавање песме Шљива Милована Данојлића или

Заменице. Именичке личне заменице. Промена, наглашени и

101. Изражајно читање епских народних песама старијих времена Језик

Наставно проучавање песме Шашава песма Мирослава Антића Књижевност

Наводници (наслови дела и називи школа и установа)

Наставно проучавање романа Хајдуци Бранислава Нушића

Наставно проучавање народних лирских песама о раду и Књижевност

ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ ГОДИШЊЕГ ФОНДА ЧАСОВА ПО ОБЛАСТИМА

НАСТАВНА ОБЛАСТ УКУПНО

Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред

користећи правописну врсте речи; облике казивања у

различите норму и препознаје подврсте књижевноуметничко

одређени део писмо заповедне CJ.1.3.9. епику и драму

2. CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.5. зна а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.1. повезује

медијским CJ.2.4.7. разликује

деловима фигура у тексту

у тексту битно од (школским значења речи и битне елементе

Децембар, CJ.3.1.1. CJ.3.2.1. а) CJ.3.3.3. зна и у CJ.3.4.1. наводи

јануар проналази, издваја организује свом говору наслов дела, аутора,

текста CJ.1.2.4. уме у типичним м тексту: нарација,

решавања б) CJ.2.3.11. одређује одломака, ликова,

садржај); служи се саставља CJ.1.3.7. разликује неримовани; осмерац

различитих текста CJ.2.3.7. препознаје књижевноуметничко

доследно непознатих речи и и строфе

март себи латиницу) категорије програмом V

непознатих речи и и строфе

текста дескриптивни реченицу) CJ.1.4.5. препознаје

CJ.2.1.1. чита текст CJ.2.2.1. а) CJ.2.3.3. познаје CJ.2.4.2. повезује

ради уживања* говорног и функције глаголских фигуре у

израза на основу текстовима који се

нелинеарне варијетете и вишезначност речи; CJ.1.4.8. има