

   


NAJNOVIJE

Vest

Beograd

Mišljenja

Region

Srbija

Svet

Zanimljivost
Pravoslavlje

ŽENSKI KUTAK

PORODICA I ZDRAVLJE

ISTORIJA

OSTALO

PUTOVANJA

TEHNOLOGIJA I NAUKA

HUMANITARNE AKCIJE


7.5 C

Beograd, RS

субота, април 28, 2018

POLITIKA PRIVATNOSTI

MARKETING

KONTAKT
NAJNOVIJE VESTI

   

Beograd.in

NAJNOVIJE

Vest
Zanimljivost
Pravoslavlje
ŽENSKI KUTAK
PORODICA I ZDRAVLJE
ISTORIJA
OSTALO


NEMAČKI ISTORIČAR OTKRIVA ZA DOJČE VELE: Najpre sam imao simpatje za Albance, ali… Nije Srbija
bombardovana 1999. da joj se uzme samo Kosovo, pozadina je mnogo ozbiljnija!

25/04/2018

460

Foto: Facebook

Doktor Kurt Grič je nemački istoričar i istraživač koji se intenzivno bavi sukobom u bivšoj Jugoslaviji, o
čemu je do sada objavio tri knjige i pedesetak stručnih tekstova. Njegova knjiga Rat za Kosovo trebalo bi
da bude objavljena i na srpskom jeziku do kraja godine.
Ključna Gričova teza je da su rat na Kosovu i bombardovanje Jugoslavije bili prekretnica za NATO. “Od
tada se zapadne vojne intervencije širom sveta više i ne propituju”, istakao je Grič u velikom intervjuu
povodom izlaska njegove knjige za portal Dojče vele.

Gospodine Grič, na nemačkom ima mali milion knjiga o Kosovu i raspadu bivše Jugoslavije. Šta će nam još
jedna knjiga?

Kurt Grič: To pitanje sam i sebi postavio u predgovoru. Činjenice govore da je rat za Kosovo bio početak,
ako hoćete, novog svetskog poretka. Kosovo je bilo na početku kao rat u kojem je NATO sebe ovlasto da
deluje van granica članica Alijanse. Kosovo je na početku novih ratova, slede druge intervencije u
inostranstvu, Makedonija, rat u Avganistanu, Irak – gde nisu učestvovali sve članice NATO, onda 2011.
Libija i u međuvremenu i istočno proširenje NATO koje se razvija od devedeseth do danas i vodi do
rivalskog odnosa sa Rusijom. Neki kažu da je to ponovo oživelo Hladni rat. Ali na početku svega je
kosovski rat.

Tu smo već kod centralne teze Vaše knjige. Pišete da je intervencijom 1999. NATO od “odbrambenog”
prerastao u “intervencionistčki” savez. Kako se to otkriva?

Vrlo konkretno u tome što je napad na Jugoslaviju počeo bez rezolucije Saveta bezbednost i tako de jure
bio napadački rat zabranjen međunarodnim pravom. To se vidi i po tome što je NATO u aprilu 1999,
povodom svog pedesetogodišnjeg postojanja, proširio sopstveni ugovor. U odlučujućim delovima je
prešao sa defanzivnih na ofanzivne zadatke, sa odbrane na intervencije.

Da li je NATO želeo da bombardovanjem Jugoslavije stvori takav presedan ili je to, kako pišete na drugom
mestu, bio “zgoditak” za NATO?

Mislim da ima ponešto od obe stvari. S jedne strane u Sjedinjenim Državama – vojno, politčki i
ekonomski najjačoj članici NATO – od ranih devedeseth godina postoji držanje u stlu:sa UN kad god je
moguće, bez UN kad je neophodno. To je programski zacrtano već u ranoj fazi Klintonove administracije.
Već početkom devedeseth se vide pokušaji da se umeša u ratove tokom raspada Jugoslavije. Tu se vidi da
je NATO posle kraja Hladnog rata odlučio da preuzme i druge zadatke osim “samo” bezbednost zemalja
Alijanse. Istovremeno je tematka Kosova na neki način išla naruku NATO. Tu je prepoznat konflikt za koji
se moglo pretpostavit da će eskalirat ukoliko jedna strana bude vojno podržana. I to da će eskalirat tako
da se može dobit izgovor za vojnu intervenciju – tako je i bilo.

Jedna sporedna teza privlači pažnju. Dok se u Vašingtonu raspravljalo u intervenciji, predsednik Klinton je
još pokušavao da se ispetlja iz preljubničke afere sa Monikom Levinski. Dakle predsednik koji je
privatno”previše” potentan, hteo je, kako pišete, da dokaže potenciju NATO i tako skrene pažnju sa svojih
problema u SAD. Verujete li zaista u to?

Ta teza nije u centru knjige, ali sam ukazao na to da su tokom 1998. pojedini posmatrači i novinari u
samoj Americi tako predstavili stvari. Lično verujem da bi i bez Klintonove afere američki angažman na
Kosovu prošao na ist način. Ali, kad se već išlo ka tome da se stvori opravdanje za mešanje NATO, onda je
bilo dobrodošlo da se jednim udarcem ubiju dve muve.

Uvereni ste da je već bilo prekasno kada se došlo do pregovora u Rambujeu, da su već postojali detaljni
planovi napada i čvrsta odluka da se u njih krene. Postavljeni su uslovi, pišete, koje Milošević nije mogao
da prihvat. Ali prihvato je štošta nakon 78 dana bombardovanja.

Ali jedan uslov nije, nit je morao: da trupe NATO okupiraju Srbiju i Kosovo. Dakle u Sporazumu iz
Rambujea, u 8. članu dodatnog dokumenta poznatog kao Aneks B, stajalo je da NATO u celoj Jugoslaviji
sme slobodno da se kreće. Čak da bi Jugoslavija, to jest Srbija, morala da plat za smeštaj i boravak trupa
NATO, a te trupe naravno – kao i širom sveta – ne bi potpadale pod jurisdikciju zemlje u kojoj se nalaze
već samo pod sopstvena pravila. Taj pasus Milošević na kraju nije morao da prihvat.

Citrate i stratega britanske vojske Džonatana Ejala, koji je kasnije rekao da je Milošević znao da će Kosovo
postat nezavisno – sa ili bez rata. Čemu onda rat?

To je pitanje o kojem se do danas kontroverzno diskutuje… Milošević je svakako znao da ne može da

pobedi NATO, a priče o Jugoslaviji kao moralnoj pobednici su naravno bajke za malu decu. Iz mnogih
izvora znamo da se Jugoslavija od sredine 1998. primetno uzdržavala od vojnog delovanja na Kosovu.
Dakle, najkasnije posle sporazuma Holbruka i Miloševića su trupe bile uzdržanije i upozoravane su da će
zločini protv civila bit primećeni i kažnjeni – tako je i bilo. To je bio pokušaj da se NATO-u ne pruže prilika
i povod. S druge strane, kada pogledamo šta se desilo u Račku, može se reći da Jugoslavija nije imala
pravu šansu da zadrži Kosovo. Tu bi verovatno samo aktvna mirovna politka mogla da spreči rat, bez
plaćanja cene potpunog – između ostalog i vojnog – poraza. Problem s Rambujeom je bio što bi Srbija
potpisom izbegla rat, ali bi istovremeno prihvatla trupe NATO na celoj teritoriji, što se svodi na okupaciju.
To je odredba za koju su mnogi oficiri širom sveta rekli da je ni njihove zemlje nikada ne bi prihvatle

Nemačka javnost pa čak i poslanici su tek nekoliko sedmica nakon početka bombardovanja saznali šta je
pisalo u Aneksu B. Neki politčari Zelenih su se onda pokajali što su podržali intervenciju. Zašto je za
poslove NATO bilo tako važno da i Nemačka učestvuje?

To je najbolje rekao Džejmi Šej, portparol NATO. Rekao je da je za rat bilo odlučujuće pridobit javno
mnjenje u Nemačkoj i da bi, da je izgubljena naklonost Nemaca, bila izgubljena naklonost u celoj Alijansi.
Razlog je što rat nije deklarisan kao napadački rat – iako je to međunarodnopravno bio – već je
predstavljen kao prva velika intervencija u korist potlačenih ljudi i ljudskih prava. Stoga se baš u nemačkoj
javnost masivno išlo na kartu antfašistčkog otpora. Sugerisano je da je to borba protv novog Hitlera.
Milošević je navodno novi Hitler, a Srbi novi nacist. Zna se da se protv istorijskog Hitlera borilo iz dobrih
razloga, zato se i išlo na to: ako ne podržite rat protv Miloševića, onda je to isto kao da ništa ne
preduzimate protv Hitlera. A takvu etketu nemačka javnost sebi nije htela da dozvoli po drugi put u
istoriji.

Dakle, Nemci kao moralna instanca? Ako Nemci kažu da se ide u rat, onda mogu i ostali jer Nemci važe za
narod koji je društveno preradio sopstvene zločine.

Ide pomalo i u tom pravcu. Ali u prvom redu je stav Nemačke ka spolja delovao po devizi: ako i Nemačka
koja od 1945. nije smela da vodi ratove, ako čak i Nemci stoje na strani dobra, onda ni mi ne smemo da se
uzdržimo. Ne treba zaboravit da je 1999. vođen prvi nemački rat od 1945, dakle prvi put se nemački
vojnici bore u inostranstvu, a da ih ne vodi Adolf Hitler. Ako Nemci učestvuju, onda i Britanci, Francuzi i
drugi moraju, to je bila logika.

S jedne strane je Nemačka bila neophodna, s druge Vi zastupate staru tezu, da se kroz raspad Jugoslavije
ponovo ujedinjena Nemačka na neki način emancipovala. Zašto je to bilo potrebno Berlinu?

Činjenice jasno pokazuju da su određene elite u sferi Bundesvera i spoljne politke već dugo radile na
tome da otklone spoljnopolitčku suzdržanost – koja, ne treba zaboravit, nije bila dobrovoljna već je
Nemačkoj nametnuta posle Drugog svetskog rata. Ponovno ujedinjenje je pokazalo da se odnosi moći u
Evropi pomeraju, SSSR je bio u padu, a onda se i raspao, dok je Nemačka dobila skoro dvadeset miliona
novih građana, novo tržište, a nemačka privreda je 1990. slično kao danas bila jedna od najjačih izvoznih
ekonomija sveta. Mislim da se tu ponudila prilika da se politčki i – preko NATO-a – vojno postane
aktvniji. Mislim da je Sjedinjenim Državama bila potrebna Nemačka kao mlađi partner za opravdanje
rata, baš kao što su i Nemačkoj bile potrebne SAD. Jer, to se mora jasno reći, bez Amerike ne bi bilo
Kosovskog rata.

Srbiju ili, bolje reći, Srbe je 1999. uveliko bio loš glas iz Srebrenice. Podtekst je bio: oni koji su počinili
jedan genocid mogu lako počinit i drugi.

To je sledeći omiljeni argument onih koji su se zalagali za intervenciju. Ali protv toga govore dve stvari.
Prvo, tvrdnja da će neko ko je počinio genocid ponovit to nedelo. Jer tom logikom nemački vojnici nikada
ne bi smeli da napuste svoju teritoriju. Nemačka je počinila prvi genocid u 20. veku nad narodom Herero
u današnjoj Namibiji, da Holokaust i ne pominjemo. Već tu su rupe u argumentaciji, čak i ako ne uvodimo
priču da se Srebrenica – ako se uzme tradicionalistčka teza o osam hiljada ubijenih – ne može poredit sa
drugim, a pogotovo ne sa nemačkim genocidima. Drugi argument je da događaji u Srebrenici nisu
istraženi u obimu u kojem jeste pogrom naroda Herero i pogotovo Holokaust. Kod Srebrenice još uvek
moramo imat u vidu da neki fakt mogu izaći na svetlost dana. Svejedno šta se misli o Srebrenici samoj,
potpuno je jasno da je ona instrumentalizovana posebno od nemačkih elita kako bi se opravdalo mešanje
u Jugoslaviji i spoljnopolitčko angažovanje Bundesvera.

Ali za razliku od dva nemačka genocida o kojima govorite, u Srbiji je i dalje vladao Milošević i ista elita koja
je priredila klanicu u bivšoj Jugoslaviji?

To je tačno. To je tačka gde su zagovornici intervencije govorili da se ništa ne može promenit dok
Milošević vlada. Ali to baš i nije istna. Iz pregovora pod okriljem OEBS-a i protokola te organizacije znamo
da je saradnja jugoslovenske vojske i ljudi OEBS-a bila dobra, daleko bolja nego saradnja OVK i OEBS-a.
Naravno da se Miloševićevoj vlast može dokazat mnogo grešaka, ali poređenje sa Hitlerom kakvo je
dominiralo nemačkim i američkim medijima je suludo, jednostavno ne sledi iz činjenica.

Tu smo kod zelenog šefa diplomatje Joške Fišera koji je devizu “nikad više rat” pretvorio u “nikad više
Aušvic”. Kako se na nemačku javnost odrazilo poređenje Srba i nacista, odnosno Miloševića i Hitlera?
To je bio argument kojim je nemačka javnost, inače skeptčna prema ratu, prelomljena da manje-više
podrži napade NATO. Ne sme se zaboravit da nemačka javnost nije ubedljivo bila za intervenciju, podrška
je uvek bila tesna. Transformacija devize „nikad više rat” u „nikad više Aušvic” bila je posebno upućena
mirovnom pokretu koji je nikao osamdeseth. To je zaista dovelo do toga da su mnogi intelektualci
promenili mišljenje. Videli smo ljude koji su 15 ili 20 godina ranije glasno protestovali protv NATO kako
sada podržavaju rat uz ogradu da rat u principu nije rešenje, ali da je ovog puta jedino moguće.

Vi idete i dalje, formulišete da su Nemci na neki način tme odbacili pečat genocida, to jestpredali ga
Srbima. Nije li to prejako rečeno?

To je veoma zaoštrena teza koja se kasnih devedeseth pojavila među marksistčkim levičarima u
Nemačkoj. Ali štošta govori tome u prilog. Prato sam i analizirao javnu debatu od devedeseth do danas:
tu se vidi da je Holokaust uvek bio balast. Kada god bi tokom devedeseth nemačka elita pomenula
mogućnost da se Bundesver jače angažuje u okviru NATO, kao normalni partner, stzao je odgovor: da, ali
setmo se Holokausta, ne smemo zaboravit šta su naši vojnici širom sveta napravili. Tog argumenta više
nema. S krajem Kosovskog rata je ta debata u nemačkoj javnost okončana. Kada je 2001. NATO u
Makedoniji vodio akciju Amber Fox, Nemačka je bila lead naton – samo desetak godina posle ujedinjenja.
Tu više nije bilo govora o tome da nemački vojnici ne smeju bit raspoređeni na Balkanu iz istorijskih
razloga.

Najzanimljiviji deo knjige je onaj koji govori o izveštavanju nemačkih medija. Tu je formiran sličan stav,
kako se kaže, od Taca do Faca (TAZ – levičarski/zeleni list; FAZ – konzervatvni list). Kako? Jer teško da
postoji neka centralna mračna sila koja nameće medijima kako da izveštavaju.

Nema centralnog mesta. Naravno, postoje mesta koja bi volela da su u poziciji da propisuju medijima
kako da izveštavaju – o tome sanja svako ko bi da se igra spoljne politke. Ali mediji su delimično
samostalni akteri, a delimično su kroz određene persone povezani sa drugim organizacijama. Od knjige
Uvea Krigera znamo da urednici politčkih rubrika, glavni urednici, izdavači – odreda muškarci, što je
možda takođe zanimljivo – veoma često sede u transatlantskim trustovima mozgova poput Nemačkog
Maršalovog fonda. Tamo se politka unapred dogovara, a ovi ljudi onda dogovoreno aktvno odrađuju –
možda i u uverenju da je tako najbolje. Istraživao sam pisanje najvećih nemačkih novina 1998. i 1999. a
slično može da se kaže i za televiziju. Vodeći nemački mediji su u bitnome zastupali naratv prema kojem
je borba NATO pravedna i da se i vojno mora umešat na strani potlačenih ljudi.
Ali Vi ste istovremeno našli da su u tm najvećim nemačkim listovima pomenut stavovi dvostruko više
intelektualaca koji su bili protv rata, nego onih koji su bili za intervenciju.

Da, a to nam pokazuje da se radilo o dirigovanoj diskusiji. Posmatrao sam Zidojče cajtung,Frankfurter
algemajne, Tagescajtung, i nedeljnike Cajt i Špigel. Tu se lako dokazuje da su intelektualci koji su bili protv
rata pominjani u dva ili tri reda, na 10. ili 15. strani. Ako se broje samo pomenut, onda je oko 60 odsto
bilo protv rata. Ali kada otvorite stranice feljtona, onda ste mogli da vidite da skoro dve trećine priloga
zagovara rat. To znači da je zagovornicima intervencije dato znatno više prostora. To je ta dirigovana
diskusija.

Jedno od mogućih objašnjenja je takozvana Indexing-hipoteza, koju pominjete. Ukratko, ako u

parlamentu postoji konsenzus o nečemu, onda mediji uglavnom izveštavaju u skladu stm konsenzusom i
više ga kritčki ne propituju. Zašto?

To ima veze sa tm da svaka velika politčka grupacija ima medije koji su joj bliski sadržinski, a delimično
ima i personalnih preklapanja. Kod diskursa o Kosovu se to može dokazat: sve velike nemačke novine koje
su bliske parlamentarnim strankama bile su za intervenciju NATO s izuzetkom novina bliskih PDS-u
(današnja Levica, prim. red.), a to su Nojes Dojčland i Frajtag. Dakle, samo pravi levi spektar bio je protv
rata. Recimo Tagescajtung, blizak Zelenima, bio je za rat baš kao što su i Zeleni većinski bili za rat. Tu se
mora reći da je rukovodstvo te stranke bilo za intervenciju dok je članstvo bilo podeljeno.

Pozabavili ste se odnosom medija prema Peteru Handkeu koji je tražio “pravdu za Srbiju”. To tada nije bilo
zgodno reći.

Kada pogledamo diskusiju oko Handkea, mislim da moramo doći do zaključka da u jednom trenutku nije
bilo bitno šta je i kako Handke rekao o Jugoslaviji – tu se u velikim nemačkim medijima udaralo ispod
pojasa. Ali čak i uFrankfurter algemajneu, koji je i pre devedeseth imao određene rezerve prema
Handkeu, kada bi Handke objavio nešto što nema veze sa jugoslovenskim ratovima bilo je druge strane,
bilo je razgovora u feljtonu, dosta pažnje i odmerenost. Ali sve što je Handke rekao o Kosovu paušalno je
odbijano u svetlu njegove knjige “Pravda za Srbiju” koja je razarana od kritčara. Išlo je dotle da je
nedeljnik Špigel nazivao Handkea “ludakom”.

Pokušali ste da dokažete da je jedan od, kako kažete, “ratnih ciljeva” na Kosovu bila i privatzacija i
uvođenje neoliberalnog modela. Možete li to da pojasnite, ali, ako može, bez standardne priče o tome
kako je kapitalizam kriv za sve.

To izvodim iz istraživačkih radova i podataka koje sam sakupio. Već u Sporazumu iz Rambujea, koji nije
potpisan, u privrednom delu je predviđeno da Srbija svojim potpisom pristaje da privatzuje državne
firme u Srbiji, na Kosovu, svuda. Pitao sam se šta traži takav ekonomski zahtev u jednom sporazumu za
koji se tvrdilo da treba da obezbedi Albancima široku autonomiju. Da, može se reći da autonomija
podrazumeva i ekonomsku osnovu, ali zašto je onda isto propisivano celoj Srbiji? Drugo, kada su UN
faktčki preuzele upravljanje Kosovom, na osnovu teza iz Rambujea su privatzovane državne i lokalne
firme i to protv izričite volje albanskih radnika. Pitao sam se, kako može bit da se vodi rat “u korist”
Albanaca, a da im se onda oduzimaju firme čime se masovno otpuštaju ljudi i padaju plate.

Pišete na jednom mestu da je kritka srpske politke devedeseth bila i ostala jednostrana, to jest da su
Srbi predstavljeni kao jedini negatvci. Stoga, pišete dalje, do danas u literaturi nedostaje dobro
utemeljena, prava kritka srpske politke. Ali tu kritku ne nalazim ni u Vašoj knjizi.

To je možda zato što sam se u prvom redu bavio NATO-om. U knjizi “Rat za Kosovo” se radi o mutaciji
NATO-a iz koje su, kako sam već u predgovoru napisao, nastali novi ratovi o kojima u zapadnoj javnost
nije ozbiljno ni debatovano. Za dobro utemeljenu kritku Srbije morao bih da napišem novu knjigu.

Ali pišete recimo o ideji Velike Albanije, ali ne pominjete Veliku Srbiju koja je izazvala toliko patnje na
Balkanu.

S jedne strane je srpski nacionalizam pomenut na početku kada sam opisivao zategnutost u SFRJ. Od
Hrvatskog proleća 1971, pobune u Prištni 1981, do sahrane bivšeg ministra policije Rankovića koja je bila
manifestacija nacionalistčkih Srba. Nema sumnje da su nacionalizmi, među njima i srpski, raspalili ratove.
Ipak mislim da bi, što se tče Kosova, i eventualna srpska vlada koja ne bi bila nacionalistčka imala teškoća
da nađe rešenje. Osim ako bi se rano dogovorilo o tome da Kosovo bude nezavisna država sa širokom
autonomijom za sve nealbance. Možda po ugledu na Švajcarsku i Lihtenštajn.

Na nekoliko mesta, pišući o žrtvama na Kosovu i u delovima Bosne, navodite da je stradalo mnogo više
nesrpskih nego srpskih civila, ali da je odnos žrtava proporcionalan broju stanovnika svakog naroda. Nije li
to cinična teza? Jer ne umiru ljudi slučajno nit bacanjem kocke, već ih ubijaju ratni zločinci.

To pišem pozivajući se na izvor Crvenog krsta i tu se radi o logorima za zatvorenike. Srpska ratna strana je,
kao najveća, imala je najviše takvih logora. U Bosni su više zatvorenika bili Bošnjaci. Radi se o tome da to
treba pripisat činjenici da su Srbi bili najveća zaraćena strana, a ne nekom njihovom urođenom zlu.

Govorili smo o Handkeu… da li ste Vi nekada etketrani kao neobjektvni “prijatelj Srba”?
Ne, to mi se nije dogodilo iz dobrih razloga, rekao bih. U mojim publikacijama se može videt da više
pažnje poklanjam politčkom delovanju Zapada, ali to nikako ne znači da je srpska vlast automatski u ulozi
žrtve. Ni u kojem slučaju. U slučaju Kosova se mora uvidet ne samo da je bilo krupnih politčkih grešaka
od strane Beograda još osamdeseth, već je bilo ratnih zločina i pre intervencije NATO. To su delom zločini
za koje do danas odgovorni nisu izvedeni pred lice pravde. Jasno je da je kritka Srbije više nego
primerena, ona proizilazi iz činjenica i ne može se negirat.

Već petnaestak godina se bavite konfliktma i ulogom medija, ali su Vaše centralne teme Kosovo i
Jugoslavija. Ako smem da pitam, kako ste se odlučili za ovu tematku? Imate li neke lične motve?

Ne. Studirao sam 1998. na Univerzitetu u Inzbruku i th godina u pauzama predavanja pričao sa
drugovima o tome zašto se “mora” bit za intervenciju NATO. Uvek sam sebe smatrao miroljubivim
čovekom, kritčarem militarizma, zbog toga nisam ni služio vojsku. Kako dakle može bit da, kada kažem da
sam protv intervencije, čujem kontraargument da sam onda za proterivanje i ubijanje Albanaca. Rekao
sam: Otkud vam takva ideja? Pitao sam se kako sam upao u zamku da se loše osećam kada kažem da sam
protv rata NATO. To sam hteo da analiziram. Dodao bih da sam Južni Tirolac kojem je nemački maternji
jezik. Time su moje simpatje isprva bile na strani Albanaca. Srbija je ukinula autonomiju Kosova 1998. što
je izazvalo nemire, a ja sam znao da bi u Južnom Tirolu nastao pakao ako bi Italija ukinula autonomiju.
Motvacija je dakle bila da istražim šta se to desilo s nama, pa smo došli u situaciju da “moramo” bit za
intervenciju NATO.

(Izvor: Kurir/ Dojče vele, RTS)

LAJKUJTE, PODELITE ILI POŠALJITE TEKST VAŠIM PRIJATELJIMA

Facebook
Facebook Messenger

Viber

WhatsApp

Proširene vene nestaju bez operacije. Pre spavanja masiram noge sa...

Smršala sam sa 96 na 37 kg. Svaki dan u čašu vode dodam...

Pašćete u nesvest kada otkrijete da je gljivice moguće izlečit uz pomoć...

Soda bikarbona! Moje lice izgleda 10 godina mlađe. Sve što trebate...

Proširene vene nestaju bez operacije. Pre spavanja masiram noge sa...

Proširene vene nestaju bez operacije. Pre spavanja masiram noge sa...

Smršala sam sa 96 na 37 kg. Svaki dan u čašu vode dodam...

Smršala sam sa 96 na 37 kg. Svaki dan u čašu vode dodam...

Pašćete u nesvest kada otkrijete da je gljivice moguće izlečit uz pomoć...

Pašćete u nesvest kada otkrijete da je gljivice moguće izlečit uz pomoć...

Soda bikarbona! Moje lice izgleda 10 godina mlađe. Sve što trebate...

Soda bikarbona! Moje lice izgleda 10 godina mlađe. Sve što trebate...

Vanga PRE SMRTI: "Ako želiš mnogo novca, ujutro govori ovo..."

Vanga PRE SMRTI: "Ako želiš mnogo novca, ujutro govori ovo..."

Lekar: "Gljivice će svenut i otpast do korena, samo uveče..."

Lekar: "Gljivice će svenut i otpast do korena, samo uveče..."

Žena sa svojih 48 godina izgleda kao devojka! Evo njenog otkrića: uveče...

Žena sa svojih 48 godina izgleda kao devojka! Evo njenog otkrića: uveče...

Reumatolog: "Samo ovo može da izleči zglobove za 4 dana"...

Reumatolog: "Samo ovo može da izleči zglobove za 4 dana"...

Šta vi MISLITE o ovome? Želimo da čujemo Vaše mišljenje!

Да бисте растворили гљивицу на ноктима, узмите неколико капи уобичајеног ...

Imam 57 a izgledam kao da mi je 30! Svako veče koristm sodu bikarbonu...

NE PROPUSTITEPREPORUČUJEMO
RUSIJA OBJAVILA SPISAK ZARADA: Nećete verovat kada saznate kolika je Putnova plata!

ŠTA SE TO SPREMA NA BALKANU? Američki ministar pozvao Albance da se NAORUŽAJU!

OVO JE NAJHLADNIJE MESTO NA SVETU: Minus 68 je najnormalnija temperatura, ljudi ovde žive najduže,
deca ne idu u školu samo ako temperatura padne...

PREVARANTI HARAJU INTERNETOM: Građanima nude milionske pozajmice, a zapravo je sve TEŠKA
PREVARA!
STRAH NA KOSOVU – ISTRAŽIVANJE ČUVENOG FRANCUSKOG NOVINARA: Ovo su prljave tajne Kosova!

NAJČUDNIJA PRIČA O PATRIJARHU PAVLU: Pitali su ga gde je kupio cipele koje nosi 30 godina! Njegov
odgovor oduševio je svakog čoveka!

NE TREBA MI ORDEN OD AMERIČKIH ROBOVA! Asad vrato Francuskoj LEGIJU ČASTI!

OVAKO SE PUTIN OBRAČUNAO SA NAJGORIM KRIMINALCIMA U RUSIJI: Njegov plan je bio PAKLEN!

OVA DRŽAVA JE BILA POZNATA KAO ZEMLJA BLAGOSTANJA: Onda su balkanski dileri oružja umešali svoje
prste i stvorili im ogroman problem!



NAJPOPULARNIJE
VELIČANSTVENE REČI MOME KAPORA O HILANDARU: Na ovom mestu shvatš da...

09/04/2018

LAZANSKI OTKRIVA: Zašto je Rusija tako hladnokrvna i smirena po pitanju...

19/04/2018

NEMAČKI ISTORIČAR OTKRIVA ZA DOJČE VELE: Najpre sam imao simpatje za...

25/04/2018

EVO ŠTA ČEKA DRŽAVE KOJE SE PONAŠAJU KAO AMERIČKI VAZALI —...
17/04/2018

LAZANSKI NA RTS-u OTKRIO: Rusija će zaratt sa Amerikom samo zbog...

26/04/2018

MIŠLJENJA

LAZANSKI NA RTS-u OTKRIO: Rusija će zaratt sa Amerikom samo zbog...

26/04/2018
NEMAČKI ISTORIČAR OTKRIVA ZA DOJČE VELE: Najpre sam imao simpatje za...

25/04/2018

LAZANSKI OTKRIVA: Zašto je Rusija tako hladnokrvna i smirena po pitanju...

19/04/2018

EVO ŠTA ČEKA DRŽAVE KOJE SE PONAŠAJU KAO AMERIČKI VAZALI —...

17/04/2018
MASNOĆE sa stomaka i BUTINA nestaju za 6-7 dana! Mršavićete 1kg svaku noćMASNOĆE sa stomaka i
BUTINA nestaju za 6-7 dana! Mršavićete 1kg svaku noćOvaj prost domaći način "uništava" gljivice do
korenaOvaj prost domaći način "uništava" gljivice do korena

SRBIJA

ŠTA SE TO SPREMA NA BALKANU? Američki ministar pozvao Albance da...

27/04/2018

PREVARANTI HARAJU INTERNETOM: Građanima nude milionske pozajmice, a zapravo je sve...

27/04/2018

STRAH NA KOSOVU – ISTRAŽIVANJE ČUVENOG FRANCUSKOG NOVINARA: Ovo su prljave...

27/04/2018

NAJČUDNIJA PRIČA O PATRIJARHU PAVLU: Pitali su ga gde je kupio...

27/04/2018

SVET
RUSIJA OBJAVILA SPISAK ZARADA: Nećete verovat kada saznate kolika je Putnova...

27/04/2018

ŠTA SE TO SPREMA NA BALKANU? Američki ministar pozvao Albance da...

27/04/2018

OVO JE NAJHLADNIJE MESTO NA SVETU: Minus 68 je najnormalnija temperatura,...

27/04/2018
STRAH NA KOSOVU – ISTRAŽIVANJE ČUVENOG FRANCUSKOG NOVINARA: Ovo su prljave...

27/04/2018

REGION

ŠTA SE TO SPREMA NA BALKANU? Američki ministar pozvao Albance da...

27/04/2018

STRAH NA KOSOVU – ISTRAŽIVANJE ČUVENOG FRANCUSKOG NOVINARA: Ovo su prljave...

27/04/2018

OVA DRŽAVA JE BILA POZNATA KAO ZEMLJA BLAGOSTANJA: Onda su balkanski...

27/04/2018

Ovo je najjača TABLICA koju je neki CRNOGORAC PROVOZAO PO BEOGRADU!...

27/04/2018

ZANIMLJIVOSTI
KAKO SE NA SRPSKOM KAŽE – LGBT ili PEDER? Odbornik iz...

17/05/2016

DOBRO POGLEDAJE I NE ŽURITE: Ono što ste prvo videli otkriva...

11/04/2018

GENIJALAN POTEZ DOKTORA NAUKA: Iako ima gomilu novca, sinu je za...

16/03/2018

PORODICA I ZDRAVLJE
DO 15 KILOGRAMA MANJE! Najbrži recept za skidanje mast – sastojke...

27/04/2018

MUŽ JOJ TRAŽIO RAZVOD JER JE NAŠAO LJUBAVNICU: Kada je shvato...

27/04/2018

LEK ZA NESANICU: Ove biljke morate obavezno da imate u spavaćoj...

27/04/2018
O nama

Beograd.in je nezavisni medijski portal koji Vam donosi vest iz ekonomije, politke, sveta, korupcije i
društva.

Kontaktrajte nas: info@beograd.in

Pratte nas

   