mirjana.
kostic@u
Interna medicina skripta studentska
2017/18
I kolokvijum
Oblast I :Opšta onkologija
1.Tumori(Tu):
 Tumori predstavljaju patološka
stanja ,nekontrolisane proliferacije.
 Hipokrat je objašnjavao da Tu nastaju
mešanjem tečnosti
 Egipćani su opisivali Tu kostiju.
· Tu-heterogena grupa
bolesti ,uglavnom poznate etiologije
,mada su i dalje mnogi etiološki
činioci nepoznati.
· Odlike tu :multifaktorsko
oboljenje,jasne morfološke
karakteristike,netipična klinička
slika.
· Vilis govori o NEKONTROLISANOM
rastu pojedinih tkiva i organa koji
prevazilazi potrebe organizma
· Viršov je započeo eru mikroskopskog
analiziranja i dokazivanja Tu
proliferacija.
· Hipertrofija -predstavlja uvećanje
zapremine tkiva i organa na račun
povećane zapremine funkcionalnih
ćelijskih elemenata.
· Hiperplazija-predstavlja uvećanje
zapremine tkiva i organa na račun
uvećanja broja ćelijskih elemenata.
· Metaplazija -predstavlja
supstituciju jednog broja zrelih
ćelija drugim tipom zrelih ćelija.U
ranim fazama metaplazije
predstavljaju REVERZIBILAN proces.
dk.bg.ac.rsmmjl
profesorke
· Epitelijalne metaplazije mogu predstavljati
prekanceroze(Baretova sluznica distalnog jednjaka)
· Displazija je najteži oblik proliferacije kao prekancerozne lezije
· Anaplazija -označava gubitak ćelijske diferencijacije što je
karakteristika malignih bolesti
· Neoplazija je nekontrolisani rast izmenjenih ćelija koji premašuje
normalne zahteve tkiva i organa.
· Diploidne ćelije su normalne ,a aneuploidne su kancerogene!
· Primarni uzrok malignih Tu su mutacije somatskih ćelija,dok je
kod naslednih Tu primarni uzrok mutacija na nivou germinitivnih
ćelija.-
· Mutacije mogu dovesti do poremećaja ćelijske deobe :stimulišu
deobu ili dovode do ubrzane smrti ćelije
2. Klasifikacija Tu:
A) Benigni(dobroćudni ,ne ugrožava život ) :fibroma-tumor poreklom vezivnog
fibroznog tkiva,lipom -tumor poreklom masnog tkiva,hondrom-tu
poreklomhrskavičevog tkiva,osteom -tu porekla koštanog tkiva
*Gliomi su benigni Tu ,ali mogu maligno alterisati!To su tumori glijalnih ćelija CNS-a.
-Adenomi su tumori žlezdanog tkiva (endokrine žlezde ili želuca)
-Papilomi-benigni tu prstaste građe (papilom mokraćne bešike)
-Polip -benigni tu sluznice creva ,mogu se razviti i u žučnoj kesi ,materici,na glasnim
žicama.
-Cistoadenom-tumor žlezdanih struktura sa elemntima cistične građe.
B) Maligni:SARKOMI (osteosarkom ,liposarkom ,hondrosarkom) I
KARCINOMI(maligne neoplazije epitelijalnih ćelija).
-Plantocelularni karcinomi su poreklom od pločastog slojevitog epitela
/npr.plantocelularni Ca pluća/
-In situ Tu -preinvazivni stadijum
Na osnovu veličine ove ćelije mogu biti :Mikrocelularni i makrocelularni
3. Karakteristike Tu:
 Struktura tumora :razlikuje se kod benignih i malignih tumora
 Najvažnije razlike se odnose na stepen diferencijacije ćelija
 Maligne ćelije imaju različit stepen diferencijacije a benigni imaju
1
 visok stepen diferencijacije
-Način rasta tumora-
 Benigni tumori uglavnom ne ugrožavaju život pacijenata osim kod
Ben
igni tumori:rastu ekspanzivno ,jasno su
ograničeni na okolinu sa kapsulom
 Maligni tumori
rastu :ekspazivno ,invazivno,neograničen
o bez kapsule
1) brzina rasta:Benigni Tu rastu sporo ,a
maligni brzo i nekontrolisano
2) Kontinuitet rasta :benigni rastu sporo
mogu se zaustaviti ili čak REGRADIRATI
(adenomi jetre se povlače po prestanku
hormonske terapije)
3) Metastaze:predstavljaju udaljena
tumorska žarišta nastala invazijom iz
primarnog tumorskog procesa .Benigni tu
nikada ne metastaziraju za razliku od
malignih koje karakteriše invazivnost.
4. Klinička prezentacija Tu:
određenih lokalizacija ili udružbenosti sa nekim komplikacijama poput
sledećih:
↓ Kod lokalizacija benignih Tu u CNS-u i medijastinumu
↓ Kada postoje kompresivni efekti na susedno tkivo ii vitalne organe
↓ Kada benigni tumori dovode do ulceracije i hemoragije
↓ Kada dovode do infekcije i ishemije
↓ Kada se komplikuju rupturom cističnih tumora
↓ Kada imaju hormonsku aktivnost koja je odgovorna za mnoštvo
neželjenih efekata(npr.benigni tumor hipofize)
↓ Kod nekih benignih tumora može doći do maligne alteracije.
5. Invazija Tu:
Invazija(prodiranje)malignih ćelija u lokalne strukture a potom i u udaljene
delove organizma predstavlja jednu od karakteristika malignog procesa u
organizmu .Dešava se DIREKTNO i KONTINUIRANO širenjem Tu ćelija duž:
1) mikroskopskih prostora(intersticijalno širenje)
2) Limfnih sudova
3) Vena i kapilara
4) Pleruralno širenje(duž celomske duplje)
5) Perineuralno i drugim šupljinama
6. Karakteristike tumorskih ćelija :
1) morfološki:visok nivo nukleocitoplazmatičnog odnosa,nepravilan oblik
jedra i povećan broj jedara,brojne proturzije na površini ćelije ,oštećen
citokelet
2) Biohemijske promene:izmenjen sastav površine ćelije(gubitak
glikoproterina,gubitak fibroproteina),izmenjene osobine površine
ćelije(pojačana mobilnost receptora,ekspresija onkogena,gubitak Ag sa površine
Tu ćelije),stvaranje specifičnih enzima(povećana aktivnost proteaza,pojačano
oslobađanje alkalne fosfataze).,izmenjen transport(povećan promet glukoze i
aminokiseline)
7. kancerogeni:
-Hemijski kancerogeni su biološki(virusi),radijacija,UVzračenja
-Kontraceptivni su kancerogeni reverzibilne prirode.
2
 -Inicijatorni stadijum je početni stadijum
delovanja kancerogena.Nekad se u ovom stadionu
Tu zaustavi ,a nekad nastavi sa rastom.
-Tu se Dg patohistološkim ispitivanjem.
-Tu se analizira najčešće kada je klinički
manifestovan,tj.kada je njegov promer 0.5cm.
8. Teratogeni faktori :
☺ Fizički:radijacija,trauma,hipotermija
☺ Maternalna infekcija:citomegalo
virus,rubeola,herpes
☺ Hemikalije:lekovi,hormoni,toksini
☺ Metabolički poremećaji:deficit vitamina
i elektrolita,hiperglikemija,hipoksija.
☺ Filadelfija hromozom je translokacija
između 9 i 22 hromozoma(Burkitov Tu i
leukemije)
8.1. Virusi kao Tu su :papiloma virus(Ca grlića
materice),Hepatitis B i C(hepatocelularni Ca
jetre),Epštajn barov virus (Burkit limfom -
maligni je !!!,nazfaringealni Ca),HTLV
8.2. Kancerogeno dejstvo
hormona:testosteron i estrogen tj.steroini
hormoni su modulatori rasta (stradaju
dojka ,prostata ,materica).
9.Neuroendokrini tumori(apudomi)
A)Insulinomi predstavljaju tumore porekla
specifičnih beta ćelija pankreasa koje po
svojoj prirodi proizvode insulin.kod
hipoinsulinemije.
U slučajevima metastatskih promena koristi
se kombinovana citostatska terapija,
sačinjena od streptozotocina i ·
doksorubicina.
C) Gastrinomi-Tu porekla G ćelija koje sintetišu
gastrin.Lokalizovani su u pankreasu i duodenumu .Mogu metastazirati.
D) Karcinoidi :Tu koji sekretuju SERATONIN .Nalaze se u GIT-u.Mogu biti
multipli.Odlikuju ih :kašalj,dijareja,dispnea,hiperemija kože,hipertenzija.
E) Ferohromacitom :Tu medule bubrega,imaju familijarni karakter,češće kod
mlađih muškaraca,odlikuju ga hipertenzivne krize,dokazuju se RTG ispitivanjem
(EHO,CT;NMR)
,povećani su metaboliti u urinu
10.Paraneoplastični sy:
Maligni tumori deluju na organizam lokalno – tumorskom masom,
infiltrativnim rastom, destrukcijom lokalnog tkiva, kompresijom,
nekrozom, krvarenjem, sekundarnim infekcijama. U isto vreme mogu
delovati I sistemski na organizam, tako što tumori luče hormone I druge
supstance koje nošene krvlju deluju na udaljene organe I sisteme ili troše
gradivne I energetske materije. Jedna od sistemskih manifestacija
tumora je I paraneoplastični sindrom.
Paraneoplastični sindrom je grupa kliničkih poremećaja udružena sa
malignom bolešću koji nisu posledica direktnih fizičkih efekata primarnog
tumora ili metastatske bolesti. Postoji kod 10-20% bolesnika, pre svega
kod sitnoćelijskog karcinoma pluća, dojke, jajnika, malignih limfoma i
kliničke manifestacije mogu biti veoma različite. Nije vezan za veličinu
primarnog tumora i u pojedinim slučajevima može da predhodi dijagnozi
bolesti. S druge strane, može nastati kasno u evoluciji bolesti ili može biti
prvi znak recidiva bolesti.
Precizan mehanizam nastanka paraneoplastičnog sindromanije potpuno
jasan, ali u mnogim slučajeva pojava je vezana za produkciju biološki
aktivnih supstanci bilo od strane tumora (polipeptidni hormoni i citokini)
ili kao odgovor na tumor (antitela).
Paraneoplastični sindrom obuhvata nespecifične metaboličke i endokrine
manifestacije tumora.
Simptomi i znaci paraneoplastičnog sindroma mogu biti:
Sistemski
·
3
 · anoreksija
· kaheksija
· gubitak u telesnoj masi
· temperatura
· ortostatska hipotenzija
· 10%)
Kožni
· 1,6-4,5%)
· hiperkeratozis
· akrokeratoza (Bazex-ov
sindrom)
· ekfolijativni dermatitis
· akantosis nigrigans
· stečena ihtioza
· stečena palmoplantarna
keratodermija
· pemfigus vulgaris
· pruritus
·
Neurološki
·
· periferna neuropatija
· encefalopatija
(mikrocelularni karcinom 1%)
· Eaton- Lambertov
miastenični sindrom (mikrocelularni
karcinom 5%)
· nekrotizirajuća mijelopatija
· retinopatija udružena sa
karcinomom, gubitak vida
· visceralna neuropatija
·
Endokrini i metabolički
·
· nemetastatska hiperkalcemija, lučenje paratireoidnom
sličnog hormona (češće kod skvamoznog, mikrocelularni karcinom
· Sy. Cushing, hiperkorticizam ( mikrocelularni karcinom
· sindrom neadekvatnog lučenja antidiuretičkog hormona
(nesitno i sitnoćelijski karcinom, u ograničenoj bolesti 10-15% i
proširenoj 30%)
· ginekomastija i galaktoreja
· preterano lučenje gonadotropnog hormona
· karcinoid sindrom
· hipertireoidizam
· laktična acidoza
· hiper i hipoglikemija
· hipofosfatemija
· hipourikemija
·
Renalni
·
· glomerulonefritis
· tubulointersticijumska bolest
·
Hematološki
·
· anemija
· leukocitoza i eozinofilija
· leukemoidna reakcija
4
 · trombocitoza 13. Tu markeri:CEA,AFP,HCG,AF,LDH,PSA,GGT,NSE,prostatična
· trombocitopenijska purpura kisela fosfataza,a najčešči su :ca 125,ca19-9,ca15-3,ca27-29
Oblast II:Urgentna stanja u internoj medicini:
·
1. Hitna stanja u kardiologiji!-Kardiogeni šok(uzroci):
Koagulopatije
 Komplikacija akutnog infarkta miokarda
·  Pad minutnog volumena srca
· hiperkoagulabilnosti  Povećanje perifernih otpora
· Troussean-ov sindrom (češći  Staza na plućima
kod adenokarcinoma)  Ruptura papilarnog mišića
· tromboflebitis  Poremećaji ritma
 Disekcija aorte
· diseminovana intravaskularna
 Miokarditis
koagulopatija
 Intoksikacija
·  Tamponada srca
Kolageno vaskularni 2. Anafilaktički šok:
·  Je brza ,fatalna alergijska reakcija.Njen medijator je histamin.
· dermatomiozitis  Uzroci su :
· polimiozitis  Antibiotici(penicilin)
 Kontrastna sredstva
· vaskulitis
 Anestetici
· sistemski eritemski lupus  Anelgetici
·  Vitamini(B grupe)
Skelet  Serumi
·  Otvrov
· batičasti prsti  Nutritivni alergeni
 Klinička slika:
· plućna hipertrofična
osteoartropatija (češće kod  Vaskularni kolaps
 Bronhospazam
adenokarcinoma)
 Edem laringsa
11. Hemijski
 Promene na koži u vidu urtikarije (a letalni ishod se viđa kod 45 %
kancerogeni :mikrotoksini,heterociklični
pacijenata ukoliko se ne reaguje adekvatno,informacija iz knjige )
amini i pesticidi,benzen,nitozamini,duvanski
 Pomoć:
dim.
∆ Prestanak sa unosom leka-Esmarhova poveska
12. Fizički kancerogrni:Gama zraci,UV zraci
∆ Adrenalin
sunčeve
∆ Velike doze kortikosteroida (urbazon)
svetlosti,radioterapija,hemioterapija.

5
 ∆ Vit.K i kalijum(protiv krvarenja) dražima. Vremensko-prostorna orjentacija je otežana, dok je
∆ Antihistaminici alopsihička i autopsihička uglavnom otežana.

3. Septički šok: Koma je najteži kvantitativni poremećaj svesti, u kome bolesnik ne

◊ Viđa se kod komplikovanih bakterijskih reaguje ni na kakve draži, očuvane su samo vitalne funkcije-disanje i
infekcija ,G- češće,ali i kod težih krvotok. Oštećen je kontinuitet svesti. Opisana oštećenja svesti se
G+bakterija(uzrok) viđaju kod raznih organskih oštećenja centralnog nervnog sistema,
◊ Kl.slika:febrilnost,vazodilatacija,suva i intoksikacija, metaboličkih poremećaja i slično.
topla koža,ARI,poremećaji ponašanja
zbog centralne hipertenzije ,poremećaji
funkcije vitalnih organa .
◊ Faktori predispozicije su :postojanje
šećerne bolesti,postojanje
neoplazmi,imunosupresivna i
kortikostiroidna Th,multiple traume
otvorenog tipa
◊ Komplikacije:ARI;ABI;ulceracija GIT-
a(obilne ,multiple i ugrožavaju
život),hematološki poremećaji poput
DIK-a,multiorganska insuficijencija
4. Poremećaji svesti:
Kvantitativni poremećaji
svesti: somnolencija, sopor, koma i kratki
prekidi svesti.

Somnolencija ili patološka pospanost je

najblaži oblik ovog tipa poremećaja svesti,
gde bolesnik sporo reaguje na spoljašnje
draži, opažanje i shvatanje su otežani,
reakciono vreme produženo.

Sopor je teži poremećaj svesti, pri kome

se sa bolesnikom teško uspostavlja
kontakt, i to samo jakim bolnim spoljašnim

6

Prekidi svesti su kratkotrajni gubici svesti,
koji se u praksi označavaju kao krize
svesti, i to najčešće epileptičkog i
vaskularnog porekla-SINKOPA
Kvalitativni poremećaji svesti obuhvataju:
mentalnu konfuziju (konfuzno-oneiroidna
stanja), delirijum, sumračna stanja,
somnambulizam, fuge i hipnozu.
Mentalna konfuzija ili konfuzno oneiroidno
stanje se javlja najčešće kod toksičkih i
infektivnih oštećenja centralnog nervnog
sistema, arterioskleroze, a ogleda se u
dezorijentaciji bolesnika koja je obično
praćena perceptivnim poremećajima,
poremećajima mišljenja i sl. Opisano stanje
poremećaja svesti je nalik na san, po čemu je
i dobio ime (grč. oneiros-san) i poznato je
kao „fantastično snoviđenje“.
Delirijum je takvo oštećenje svesti koje
prati vremenska, prostorna i autopsihička
dezorijentacija sa agitacijom, zastrašujućim
vizuelnim iluzijama i halucinacijama, a često i
haptičkim i auditivnim halucinacijama.
Osnovni je simptom organskog mentalnog
sindroma (oboljenja) različite etiologije.
Sumračno stanje je poseban oblik
kvalitativnog poremećaja svesti, pri kome je
svest sužena: bolesnik je u stanju da obavlja
različite aktivnosti, čak i da putuje, ali nije
„svestan“ svoje delatnosti. Uglavnom po
prestanku (a trajanje varira od nekoliko minuta do nekoliko dana) postoji
nesećanje (amnezija) za ovaj period. Javlja se najčešće kod različitih
oblika epilepsije.
Somnambulizam (mesečarstvo) je poseban oblik sužene svesti u kome
dolazi do aktiviranja motorike, a svest se nalazi u stanju sna. Javlja se
7
kao epileptički ekvivalent ili simptom
konverzivne neuroze.
Fuga je takođe poremećaj svesti koji naglo
nastaje i u kome bolesnik odluta, putuje, a da
sam nije svestan svoje delatnosti. Stanje je
slično sumračnom po tome što postoji
amnezija za ovaj period. Javlja se najčešće
kao epileptički korelat.
Hipnoza je stanje sužene svesti izazvano
sugestijom hipnotizera. Kroz suženu svest
hipnotisana osoba prima naredbe hipnozitera
i izvršava ih odmah ili po buđenju (Vasel,
1983).
Poremećaji svesti u širem smislu poznati su
i pod nazivom dezintegracioni poremećaji
svesti, jer se u njima odigravaju regresivni
procesi destrukturisanja ja (ega) i imaju
uticaj i na čovekovu svest. Ovde se
ubrajaju derealizacija, depersonalizacija i
transformacija ličnosti. Ovi poremećaji se
sreću najčešće kao jedan od težih
simptoma shizofrenije.
Derealizacija je poremećaj svesti u kome
bolesnik drugačije doživljava svoju okolinu i
fenomen je otuđenja svesnog ja od realnosti.
Depersonalizacija je fenomen u kojem osoba
drugačije doživljava sebe, to je fenomen
otuđenja od sopstvene ličnosti, a posledica
je dezintegracije ličnosti, odnosno
nesposobnost ja da obezbedi harmonično funkcionisanje svih delova
ličnosti.
Transformacija je preobraćanje ličnosti u neku drugu osobu ili više njih,
pri čemu ponašanje bolesnika ide u skladu sa ovim.
Oblast III:Kardiologija:
1.Anatomija i fiziologija KVS:
KVS čine:srce čija je uloga da ispumpava krv u cirkulaciju i cirkulacijski
sistem(arterije,vene ,kapilari i limfatici).Sistemsku cirkulaciju čine :leva
komora,aorta,arterije,arteriole,kapilari,venule,vene,V.C:I i V.C.S(vena kava
inferior i vena kava superior ,šuplje vene ulivaju se u desnu pretkomoru ) i
desna pretkomora.
Plućnu cirkulaciju čine desna komora iz koje izlazi aorta,plućne arterije
plućni kapilari i 4 plućne vene .
Srčani zalisci su izgrađeni od duplikature endokarda i fibroznog skeleta.
Plućna arterija izlazi iz desne komore.
Zalisci se nalaze na predkomorsko komorskim otvorima i na ušćima velikih
krvnih sudova čije je izvorište u srčanim komorama,na a.pulmonalis i aorti.
Srčani zalisci sprečavaju retrogradni tok krvi i time doprinose održavanju
normalne srčane funkcije.
Trikuspidalno ušće se nalazi između desne pretkomore i desne komore i ima
3 lista.
Mitralno ušće se nalazi između leve predkomore i leve komore i ima 2
lista(bikuspidalno)
Zalistak=valvula
Polumesečasti zalisci se nalaze na ušću plućne arterije i aorte.
Koronarne arterije-leva i desna se nalaze ispod perikarda(srčane kese) i
one snabdevaju srce neophodnom energijom za srčanu kontrakciju.
KVS snabdeva tkiva kiseonikom i hranjivim materijama a preuzima CO2 i
štetne materije.
Srce je smešteno u prednjem medijastinumu ,naleže na dijafragmu.Na
preseku se uočava endokard,miokard,perikard.
Miokard čine 2 grupe muskulature :radna muskulatura(omogućava
kontrakcije) i spovodni sistem (SA čvor,koji stvara sprovodni implus)
8
 Sprovodni sistem srca čine P (PE) tj.blede sa ishemijom miokarda.Bol se javlja iznad sternuma (grudne kosti) sa
ćelije ,koje se razlikuju od miocita ,jer imaju širenjem u ruke(češće levu) ,vrat ,vilicu,leđa ,abdomenu .Viđa se kod i
manje miofibrila. kod aortne stenoze i hipertrofične miokardiopatije.
!SA čvor je predvodnik srčanog ritma,nalazi  Palpitacije-osećaj nepravilnog rada srca ,često praćen
se na zadnjem zidu desne pretkomore uznemirenošću,bledilom ,preznojavanjem
SA ČVOR-AV ČVOR-HISOV SNOP-  Sinkopa
PURKINJIJEVE GRANE  Edemi -otoci -bledi i testasti se viđaju kod srčane slabosti
2. Srčani ciklusi:  Ascites -slobodna tečnost u stomaku,tzv.”žablji trbuh” nastaje
SISTOLA-istiskivanje krvi iz komora čine je 3 zbog :slabosti desnog srcasrčanih mana,hroničnog plućnog
faze :faza izometrijske kontrakcije,faza srca,dekompenzovane ciroze jetre,malignih bolesti (karcinoza
istiskivanja u plućnu arteriju,faza relaksacije peritoneuma)
DIJASTOLA- pasivno punjenje komora krvlju iz  Cijanoza -nastaje zbog porasta redukovanog HGB u krvi.Viđa se kod
pretkomore srćanih mana sa komunikacijom između leve i desne strane srca.
MINUTNI VOLUMEN SRCA: predstavlja količinu  Kašalj i hemoptizije -pojava krvavog i penušavog ispljuvka,najčešće je
krvi koju desna i leva komora ispumpaju u jednoj praćen dispnejom te je znak akutne srčane slabosti levog srca.
minuti(l/min) 4. Puls i krvni pritisak :
Minutni volumen zavisi od : Puls je posledica istiskivanja krvi u aortu i arterijsko stablo pri svakoj sistoli.
-punjenja srca u dijastoli
-kontraktilnih sposobnosti srca
-frekvence srčanog rada
-količine cirkulišuće krvi
-perifernog otpora
-endodijastolnog pritiska u komorama
Funkcionalna sposobnost srca se izražava kroz
parametar EJEKCIONA FRAKCIJA SRCA(EF)
3. Klinička slika bolesti srca:
 Dispneja -osećaj nedostatka
vazduha ,nastaje zbog plućne
kongestije usled srčane slabosti ili
ishemije.
 Ortopnea -osećaj nedostatka vazduha
pri ležanju dok u sedećem položaju
dolazi do poboljšanja(npr.kod astme)
 Sternokardija-predstavlja tipični
angiozni bol koji se viđa kod pacijenata

9
  Odsustvo pulsa označava proksimalnu okluziju arterije.
 Puls je kod aortne stenoze slab (fiziološke vrednosti od 60 do 80 )
 Puls je kod aortne insuficijencije visok i brz.
 Puls je kod srčane insuficijencije naizmeničan.
 Krvni pritisak predstavlja pritisak krvi na krvne sudove i obrnuto .
 Krvni pritisak =TA(nije TA peć nego )tensio arterialis
 TA se izražava u mmHg(milimetrima živinog stuba),obeležava se kao
razlomak fiziološke vrednosti su 120-140(sistolni ,poznat kao gornji) i
od 60 do 90 (dijastolni ,poznat kao donji ,izrazi srčani i živčani nisu
pogodni za zdravstvene radnike) pa se piše 120/80 mmHg
 U nogama je viši za 20 mmHg
 Pri inspirijumu je sistolni niži za 10 mmHg
 Krvni pritisak zavisi od :udarnog volumena krvi,elasičnosti krvnih
sudova,volumena cirkulišuće krvi,viskoziteta krvi,perifernog otpora u
vaskularnoj krvi.
5. elementi fizikalnog pregleda:
 Su inspekcija ,auskutacija,palpacija.
 Prisustvo sistolnih srčanih šumova je karakteristično za urođene
srčane mane(stenoza aorte,stenoza plućne
arterije,ASD,VSD,perzistentni duktus arteriozus -PDA,koatrakcija
oarte,Tetralogija i Pentalogija Falot )
6. Dijagnostičke procedure u kardiologiji:
 EKG
 RTG srca i pluća
 EHO+dopler
 Ergometrija
 PET
 CT,NMR srca
 Angiografija srca
 Laboratorija (Fe ,enzimi :CPK,MB,C-Troptonin)
7. Veštačka srčana stimulacija:
 Pejsmejker
 Implantira se potkožno
 Indikacije:
→ Disfunkcija SA čvora(bradikardija,sinkopa,zamor,srčana slabost)

10
 → Poremećaji u stvaranju implusa(sinusna 9. Tetralogija Falot :
tahikardija,sinusna bradikardija,sinusna  Čine je 4 urođene srčane mane
aritmija,pretkomorska  Stenoza a .pulmonalis
tahikardija,nodalni ritam,komorske  VSD ,cijanoza je prvi simptom
ekstrasistole,flater i fibrilacija komora)  Hiperttrofija desne komore
→ bolesti sinusnog čvora  Dekstropozicirana aorta
→ atrioventrikularni poremećaji  Usporen je fizički razvoj
sprovođenja implusa  Digiti Hipocrati -maljičasti i cijanotični prsti
8. Srčane mane :
I Urođene: 10. Pentalogija Falot:tetralogija falot +ASD,ostao je ovalni otvor,sklonost ka
1) stenoza respiratornim infekcijama
aorte(:valvularna ,subvalvularna ,supravalvularna )d  Bolesti endokarda:
ovodi do hipertrofije leve komore,češća je kod
muškaraca ,odlikuju je angiozni bol i sinkopa 1) Reumatska groznica:
2) Koatrakcija aorte:suženje arterije na Реуматска грозница је системска болест која се може јавити као последица инфекције
prelazu sa aortnog luka u a.subclaviu.Odlikuje β-хемолитичим стрептококама из групе А. Ове бактерије најчешће изазивају
je :hipertrofija leve запаљење крајника(тонзилитис), грла, коже итд. Као последица ових болести, нарочито
komore,glavobolja,epistaksis(krvarenje iz nosa) тонзилитиса може доћи до прекомерне реакције организма на ове бактерије у виду
3) Stenoza plućne arterije стварања антитела која нападају на само бактерије већ и ткива сопственог организма као
4) VSD-ventrikularni defekt septuma што су срчани залисци, зглобови, бубрези, нервни систем, кожа... услед чега се јавља ова
5) ASD-atrijalni defekt septuma болест.
6) PDA Реуматској грозници претходни неко запаљење, најчешће тонзилитис (запаљење
II Stečene: крајника), које је изазвано β-хемолитичким стрептококама из групе А. Делови
A) mitralna stenoza odlikuju ju fascijes mitralis мембране ових бактерија су сличне грађе (молекуларна мимикрија) као мембране
i periferna cijanoza појединих ћелија организма, зато и антитела која организм ствара против ових
B) Mitralna insuficijencija:posledica reumatske бактерија нападају и поједине органе и ткива.
groznice ,kada je urođena onda je posledica Marfanovog Код деце су чешће захваћени срчани залисци, док су код одраслих
Sy преовладавају симптоми на зглобовима.
C) Aortna stenoza -puls “magnum et celer”
D) Trikuspidalna stenoza · Реуматска грозница почиње пар недеља после запаљења грла
E) Pulmonalna insuficijencija (инфекције стрептококама). Најпре јавља се повишена телесна
TH:kardiotonici температура, праћена боловима у зглобовима, који могу бити доста
Diuretici јаки. Најчешће су захваћени већи зглобови нпр. скочни зглоб, а
ACE inhibitori болови прелазе са једог на други зглоб (миграторни артритис).
Kod urođenih nekad i hirurška operacija Некада могу бити захваћени и мањи, периферни зглобови.

11
· На кожи се такође могу јевити
манифестације у виду:
· маргиналног еритема (лат. erythema
anulare (marginatum)), промене су у
виду кружних флека, чија је
периферија црвене боје, а центар беле
(без црвенила),
· поткожних реуматских чворића, чија
је величина између 0.5 и 2 cm,
најчешће на екстремитетима,
· нодозног еритема (лат. erythema
nodosum), код кога се такође јављају
поткожни, тврди чворови, плавичасте
боје, који изазивају бол када се
притисну.
· Реуматска грозница изазива често промене
на срцу. Сви слојеви срца могу бити
захваћени-панкардитис. Најчешће се
јавља запаљење:
· срчаног мишића (миокардитис),
праћен поремећајима срчаног ритма,
тахикардијом... Код оболелих се у
узорцима ткива могу пронаћи
Ашофови грануломи, састављени од
изумрлих мишићних влакана срца и
ћелија запаљења.
· запаљење унутрашњег слоја срца
(ендокарда) и срчаних залистака,
верукозни ендокардитис (лат. verruca-
брадавица). Долази до облагања
срчаних залистака комплексима
састављених
од антитела и тромбоцита у виду
наслага које висе са површине ових
залистака. На тај начин могу настати и њихова оштећења. Услед
ових оштећења залистака јавља се њихова
инсуфицијенција. Митрални и трикуспидални залисци не
затварају у потпуности коморе у току систоле, па се крв враћа у
преткоморе или аортни и пулмонални зачисци дозвољавају да се
крв врати из аорте и плућне артерије у срце. Као последица
грешака у поправњању ових оштећења залистака може нестати и
њихово сужење, стеноза. Појединачни листићи могу срасти један
за други, па се залисци не могу довољно отворити и пролазак
крви кроз њих је отежан. Најчешће су погођени митрални и
аортни залисци.
· Реуматска грозница се манифестује и на централном нервном
систему. Могу се јавити знаци Зиденхајмове хореје (хореја
минор). Хореју чине несвесни покрети руку, лица нпр. прављење
гримаса лица.
Сви ови симптоми чине главне критеријуме болести. Постоје и
споредни критеријуми у виду:
· грознице
· мањих болова у зглобовима,
· повећане брзине седиментације (таложења) еритроцита,
· промена у ЕКГ-у итд.
У дијагностификовању значајан је физкални преглед
(аускултацијом се могу шути срчани шумови), лабораторијски
параметри (седиментација, антистрептолизин антитела...) итд.
У терапији се користе антибиотици (пеницилин) и неки
антиинфламаторни лекови.
После прележане реуматске грознице битна је профилакса, такође
антибиотицима.
Као последица инфекције стрептококама може се јавити и обољење
бубрега, гломерулонефритис.
12
2)Бактеријски (инфективни )ендокардитис: grozničavo stanje, otežano disanje, bol u grudima, lupanje srca, bol u
Infektivni endokarditis (IE) trbuhu, u predelu bubrega, krv u mokraći. Drugi način započinjanja
predstavlja zapaljenski proces na srčanim subakutnog IE povezan je sa razvojem komplikacija kao što su embolije
zaliscima i drugim moždanih arterija sa hemiplegijom (oduzetost polovine tela), infarktom
strukturama srca izazvana infektivnim bubrega ili slezine. Pri pregledu pada u oči bleda boja kože i vidljivih
agensima. sluzokoža ili boja bele kafe, sa promenama na koži u vidu petehija.

Uzrok nastanka Komplikacije

Kao infektivni uzročnici javljaju se
bakterije, gljivice, rikecije, kao i mešane
infekcije prilikom intervencija u usnoj duplji,
iz gornjih disajnih puteva, digestivnog u
urinarnogenitalnog sistema. IE je česta
komplikacija urođenih i stečenih srčanih
mana, operacija na srcu i krvnom sudovima,
kao i kod imunodeficijentnih stanja i
uživaoca droge.
Klinička slika
Akutni oblik počinje naglo, kao sepsa, sa
visokom temperaturom, groznicom, kod
osoba koje su prethodno bile relativno
zdrave. Ubrzo se javljaju komplikacije kao
što su embolije, razvoj srčane insuficijenije,
multiple petehije ( crvene tačkice) po koži.
A kod IE desnog srca – zapaljenja i apscesi
pluća.
Najteža komplikacija je srčana insuficijencija, zatim nastajanje apscesa u
miokardu, miokarditis, perikarditis, embolije, gljivične aneurizme.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, auskultatornog nalaza,
hemokuture, ultrazvuka, laboratorijskih analiza.
Lečenje
Cilj lečenja je eradikacija infekcije što se postiže antibiotskom terapijom
ili kada to ne uspeva, hirurškom terapijom.
 Bolesti miokarda:
1) Miokarditis
Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića izazvano
dejstvom bakterija, virusa ili toksina.
Virusni miokarditis: U današnje vreme miokarditisi su najčešće izazvani
virusima, prvenstveno koksaki virusom, kao virusima influence. Miokarditis
takodje može biti i jedna od komplikacija gripe.

Subakutni oblik počinje simptomima opšte
infekcije, kod osoba koje su već srčani
bolesnici. Najčešće se žale na povišenu
temperaturu, zamor, anoreksiju, slabost,
gubitak u težini, pospanost, stanje slično
gripu, glavobolju, bol u zglobovima,
Pored virusnog miokarditisa postoje i takozvani aseptočni miokarditisi,
koji su posledica senzibilizacije na pojedine bakterije, kao što je na
primer reumatski miokarditis.
Makroskopski kod miokarditisa srčani mišič je u celini mlitav. Srčana
radnja je pri tom uspešna, a na histološkim preparatima, u zavisnosti od

13
izazivača bolesti, vide se promene seroznog bolesnika.Simptomatska terapija i etiološka terapija
miokardita, koji je inače najčešće serozni sa (salicilati,diuretici,antipiretici,oksigenoterapija,ACE inhibitori).
edemom mišićnih vlakana i infiltrazom
mononukleusima. 2) primarne kardiomiopatije:

Bakterijski miokarditis: Kod bakterijskog A. Dilataciona miokardiopatija je najčešći oblik miokarditisa.

miokarditisa infiltrat je sagradjen od
neutrofilnih granulocita. Bakterijski Etiologija podrazumeva :genetsku predispoziciju,alkohol,toksini,virusi
miokarditis se takodje javlja u okviru sepse.
Kl.slika je zamaranje ,dispnea,aritmija,edem nogu,edem pluća ,kašalj.
Reumatski miokarditis: Kod reumatskog
miokarditisa u srčanom mišiću prisutni su Komplikacije su :embolije,aritmije,srčana insuficijencija.
reumatski granulomi koji se nazivaju ašofovi
granulomi, a sagradjeni su od limfocita sa Dg:anamneza,fizikalni pregled,EKG,holter monitoring,EHO+dopler,RTG
fibrinoidnim bubrenjem tkiva i prisutnim srca,kateterizacija srca,biopsija ,EF je povišen
aničkovim ćelijama.
Th:diuretici ,ACE inhibitori,simptomatska
Aničkove ćelije su krupne ćelije, a jedra su terapija(antikoagulansi ,kardiotonici ),transplantacija srca
im nepravilna, zvezdolika, pa se nazivaju i
ćelije sovinog oka.
B. Hipertrofična miokardiopatija:zadebljan je miokard leve komore,
može biti nasledna,može biti opstruktivna i čak neopstruktivna.
Teži oblici miokarditisa mogu se smrtno Klinička slika:dispnea ,vrtoglavica.....
završiti, a kao hronična komplikacija razvija
se hronična dilazaciona bolest srca.
C. Restriktivna kardiomiopatija:odlikuje je poremećaj punjenja srca
u dijastoli.Idiopatska je najčešće .Sekundarna je (viđa se kod
Toksični miokarditis: Toksični miokarditis sarkoidoze,endomiokardne fibroze....)
najčešće se javlja u okviru tireotoksikoze ili
Bazedovljeve bolesti. Pa i alkoholizam može
Klinička slika:dispnea,nabrekle vene
biti uzrok miokarditisa,kao i upotreba
vrata,hepatomegalija,zamor,aritmija.
sulfonamida,teofilina.TH je HDR(higijensko
dijetetski režim)-redukcija
Komplikacija :embolije
masti,soli,alkohola,mirovanje,imunizacija
protiv gripa naročito kod starijih i hroničnih
TH:

14
 Kortikosteroidi
 Hirurški(resekcija fibroznih delova
miokarda)
 Transplantacija srca
3)Koronarna bolest!!!!
 Ishemijska bolest srca
 Oštećenje srčanog mišića nastalo
između ograničene mogućnosti
koronarnih arterija da dopreme dovoljnu
količinu krvi i kiseonika i stvarnih
pokreta miokarda.
 Uzroci:embolija,tromboza,anemija,šok,sr
čana insuficijencija
 Faktori
rizika:hipertenzija,dijabetes,pušenje,goj
aznost,stres,oralni
kontraceptivi,genetika,hipotireoza mgiht
 Angina pektoris :
 Sternoklavikularni bol
 Najčešći je pri naporu
 Postoji stabilna i nestabilna ,kada se bol
javlja posle napora ili nevezano za napor
 Dg :anamneza,EKG,ergometrija
 Lečenje:β blokatori(Presolol);sedativi,antagonosti Ca
 Infarkt miokarda:
 Ograničena ishemijska nekroza miokarda uzrokovana naglim padom
O2 u tkivu
 Uzroci:tromb,ateroskleroza
 Kl.slika:sternokardijalni bol-širi se u stomak,ne prestaje uz
nitroglicerin,praćen je aritmijomi tahipnejom
 Dg:anamneza,auskutacija,EKG,laboratarija(LDH,AST,CK su enzimi
koji rastu,SE je ubrzana)
 Th:mirovanje,analgetici,Nitroglicerin, β blokatori(Presolol);sedativi
 Komlikacije :reinfarkt,ruptura miokarda,kardiogeni šok
11. Arterijska hipertenzija:
 Najmasovnija hronično nezarazna bolest
 Idiopatski uzrok
 Doprinoseći faktori:alkohol,gojaznost,posle duže upotrebe oralnih
kontraceptiva,ferohromacitom,neurogena ,unos
soli,genetski,renoventrikularana,kardiovaskularna
 Kl.slika:glavobolja,zujanje u ušima
 Th:antihipertenzivi(vazotal)
15
12. Hipotenzija:  Edem pluća

 TA ispod 100/70 mmHg  Paraksizmalna (iznenadna)noćna dispnea

 Primarna i sekundarna  Th:diuretici,kardiotonici ,vazodilatatori, sedativi ,O2TH

 Kao sekundarni oblik se viđa kod  Insuficijencija desnog srca :

Adisonove bolesti
 Uzroci:miokarditis,embolija pluća,deformacija grudnog koša
 Kl.slika:vrtoglavica,tahikardija,hladnoća,
pospanost  Kl.slika:dispnea,tahikardija,cijanoza,aritmija,kašalj sa
iskašljavanjem ,oligurija(smanjeno izlučivanje urina),testasti
13. Srčana insuficijencija: edemi,hepatomegalija

Može biti :akutna i hronična ,kao i levog ili desnog 

srca i globalna.
 Globalna :
 Insuficijencija levog srca:
∆ Uzroci :hipertenzija,anemija
 Uzroci:
∆ Kl,slika:dispnea,nikturija(noćno
 Akutni infarkt miokarda (učestalo )mokrenje),ortopnea,cijanoza,edemi ,hepatomegalija

 Arterijska hipertenzija  Dijagnoza:

 Teška anemija  EKG

 Tireotoksikoza  RTG pluća i srca

 Klinička slika:  Gasne analize

 Dispnea  Spirometrija

 Ortopnea  Terapija:

16
  Mirovanje

 HDR

 O2Th

 Diuretici

 Vazodilatatori

 hirurško

14.Bolesti periferne cirkulacije :

A)Obliterantna arterioskleroza:odlikuju je bolovi u
B)Burgerova bolest(trombangitis obliteraus)
glutealnoj regiji ,claudiointermiteus,osećaj hladnoće i
-Sklonost ka trombozi
trnjenja.
-Najčešće pušaći oboljevaju
Dijagnostikuje se angiografijom i
-Odlikuju je :trnjenje,bolovi ,gangrena
kapilaroskopijom.
-Terapija:vazodilatatori,amputacije
C)Rejnaudova bolest :odlikujeje modrilo prstiju,to je
VAZOMOTORNI POREMEĆAJ

Terapija:vazodilatatori,hirurški,antagonisti Ca….

17
 G)Periferna dijabetesna angioptija:
predstavlja ulceraciju.gangrenu,mikroaneurizme
endotela krvnih sudova .

15.Bolesti vena :
1)Površni tromboflebitis
-je zapaljenje površnih vena
-Kl.slika:crvenilo,otok,povišena temperatura
-Dg:Dopler EHO
-Th:antibiotici(prema potrebi),antiinflamatorni
lekovi,antikoagulantni lekovi
2)Duboka venska tromboza:
-Uzrok je hormonska terapija drugih bolesti
-Klinička slika:otok,bol,subfebrilnost ,Homansov znak
-Th:Heparin,elevacija noge ,hirurški
3)Proširene vene :
-def:izmenjene,dilatirane vene
-uzroci:genetski,gojaznost ,poslovi sa dugim stajanjem
-kl,slika:otok,ulceracija
-Th:kretanje,izbegavanje stajanja,elastične čarape

18