MERE BEZBEDNOSTI PRI GAĐANJU PROTIVOKLOPNIM VOĐENIM

RAKETAMA
MERE BEZBEDNOSTI PRI GAĐANJU PROTIVOKLOPNIM VOĐENIM
RAKETAMA
Radovanović Marko, markoradovanovicgdb@yahoo.com,
Vojska Srbije, 2. br KoV, 22. pb,
dr Aca Ranđelović, aca.r.0860.ar@gmail.com,
Repić Petar, repic92@gmail.com
Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Beograd, Pavla Jurišića Šturma 33
Rezime: Specifičnost gađanja protivoklopnim vođenim raketama, realno povećava
mogućnost pojave neželjenih događaja pri gađanju. Uspešna realizacija gađanja
protivoklopnim vođenim raketama, pored kvalitetne pripreme u mnogome zavisi i
od preduzimanje adekvatnih mera sa ciljem izbegavanja opasnosti koje ugrožavaju
živote i zdravlje ljudi i dovode do oštećenja materijalnih resursa. U radu su
prikazani rizici nastanka neželjenih događaja tokom gađanja protivoklopnim
vođenim raketama, sa težištem na gađanju iz raketnih sistema 9K11 i 9K111.
Takođe akcenat je dat i na niz mera kojima se izbegava opasnost, smanjuje rizik i
bezbedno i sigurno realizuje gađanje.
Summary:. Specifičnost gađanja protivoklopnim vođenim raketama, realno
povećava mogućnost pojave neželjenih događaja pri gađanju. Uspešna realizacija
gađanja protivoklopnim vođenim raketama, pored kvalitetne pripreme u mnogome
zavisi i od preduzimanje adekvatnih mera sa ciljem izbegavanja opasnosti koje
ugrožavaju živote i zdravlje ljudi i dovode do oštećenja materijalnih resursa. U
radu su prikazani rizici nastanka neželjenih događaja tokom gađanja
protivoklopnim vođenim raketama, sa težištem na gađanju iz raketnih sistema
9K11 i 9K111. Takođe akcenat je dat i na niz mera kojima se izbegava opasnost,
smanjuje rizik i bezbedno i sigurno realizuje gađanje.
Ključne reči: bezbednost, sigurnost, rizik, opasnost, gađanje, protivoklopne rakete
Key words: bezbednost, sigurnost, rizik, gađanje, protivoklopne vođene rakete

1. UVOD
Uspešna realizacija gađanje zahteva i to da su učesnici gađanja izvšili gađanje bez
pojave bilo kakvih rizika, opasnosti i neželjenih događaja. Događaj predstavlja
rezultat svake pojave ili eksperimenta i predstavlja dešavanja u određenom
vremenu koja su osećaji i čula opazili, dok neželjeni događaj predstavlja
nepovoljnu pojavu čije iskazivanje nije poželjno i ima negativan uticaj na ljudstvo,
prirodu i materijalno-tehnička sredstva. Opasnost je stanje kada na određenom
prostoru i u kratkom vremenskom intervalu dođe do oštećenja prirode, kulturnih,
materijalnih dobara i životne sredine, odnosno ugrožavanja života i zdravlja ljudi
čije posledice nije moguće otkloniti u odgovarajućem vremenu postojećim
metodama rada i postojećom organizacijom.[8] Za izbegavanje opasnosti i
sprečavanja pojave neželjenih događaja tokom izvršenja gađanja, potrebno je
preduzimanje i sprovođenje svih mera bezbednosti, sigurnosti i zaštite koje su
predviđene. Primenom mera bezbednosti i zaštite smanjuje se rizik pri realizaciji
gađanja.
Pojava određenih opasnih događaja i njihovih verovatnih posledica po ljude,
materijalna sredstva i životnu sredinu predstavlja rizik. Pod ovim pojmom može se
podrazumevti i mogućnost gubitka ili povrede, potencijal za negativan uticaj i
verovatnoća neželjenog događaja [4]
Za efikasnu realizaciju vatrenih zadataka u protivoklopnim dejstvima značajan
uticaj ima i primena mera bezbednosti, sigurnosti i zaštite ljudstva. Na proračun
efikasnosti borbenog sistema uticaj ima i efikasnost zaštite koja je u direktnoj vezi
sa primenom mera bezbednosti, sigurnosti i zaštite ljudstva.
Konstantnom obukom i osposobljavanjem ljudstva, neposredno se utiče na
smanjenje pojave neželjenih događaja i na efikasnost i poboljšanje rezultata
gađanja.
Za uspešnu realizaciju vatrenih zadataka, pored kvalitetnih priprema, neophodno je
identifikovati opasnost, modifikovati aktivnosti i iste implementirati u proces
gađanja, sa ciljem redukovanja rizika na prihvatljivi nivo.

2. GAĐANJE PROTIVOKLOPNIM SREDSTVIMA

Tokom gađanje protivoklopnim sredstvima u miru, u izvesnoj meri postoji
mogućnost pojave neželjenih događaja, te se zbog toga velika pažnja poklanja
primeni mera bezbednosti, sigurnosti i zaštite u toku gađanja.
U mirnodopskim usluvima prilikom početka izvršenja gađanja rukovodilac gađanja
ili njegov pomoćnik izdaju komandu „PAŽNjA“ na koju posluga izlazi na polazni
položaj– polaznu liniju, a osmatrač neeksplodiranih projektila podiže crveni
barjačić na vatrenom položaju i gađanje može da počne.
Na komadnu rukovodioca gađanja da se municija podeli, pomoćnik operatera sa
municijske stanice izuzima POVR, a zatim odlazi na vatreni položaj i posluga
prevodi PORS u borbeni položaj i postavljaju raketu na oruđe. Na komandu za
lansiranje protivoklopne vođene rakete, operator uočava cilj, nišani i lansira raketu
i vodi je na cilj. Protivoklopna vođena raketa se armira (postaje ubojna) na daljini
70 - 200 m od oruđa, što predstvlja bezbednu zonu za poslužioce jer se ne može
aktivirati do navedene daljine.
Tokom vođenja rakete na cilj, zbog raznovrsnih faktora koji mogu da utiču na let
POVR, može doći do prekida mikro kabla i pada rakete pre susreta sa ciljem i
njenog aktiviranja, te se zbog toga ne preporučuje gađanje preko vlastitih jedinica
jer gađanje preko vlastitih jedinica sadrži neprihvatljiv rizik.
U slučaju da operater promaši cilj, aktivira se samolikvidator i dolazi do aktiviranja
rakete. Kada zbog neispravnosti ne dođe do aktivacije rakete posle promašaja,
potrebno je ucrtati mesto pada rakete, a zatim izvršiti njeno uništenje.
Verovatnoća pogađanja cilja POVR je 0.7 – 0.8, odnosno od 70% za POVR 9M14,
a 80% za POVR 9M111. Značajan uticaj na verovatnoću pogađanja cilja ima
stepen obučenosti posluge. Obučenost posluge obrnuto je proporcionalna pojavi
neželjenog događaja, a direktno proporcionalna verovatnoći pogađanja cilja.
Prilikom izuzimanja municije i prenosa iste od municijske stanice do vatrenog
položaja postoji realna mogućnost pada rakete, a time i njenog oštećenja. Ukoliko
raketa padne sa visine od 0,5 m smatra se eksplozivno opasnom i ona se uništava
3. MERE BEZBEDNOSTI U TOKU GAĐANJA PROTIVOKLOPNIM
VOĐENIM RAKETAMA
Za uspešno izvršenje gađanja i sprečavanje pojave neželjenih događaja,
komanda koja organizuje gađanje, organi na strelištu i izvršioci gađanja
preduzimaju neophodne mere bezbednosti, sigurnosti i zaštite.
Bezbednost u toku izvršenja gađanja predstavlja stanje u kome ne postoji
opasnost po ljudstvo i materijalno-tehničkla sredstva na strelištu i njegovoj
neposrednoj blizini.
Za izbegavanje opasnosti prilikom rukovanja sa POVR preduzimaju se mere
bezbednosti, koje predstavljaju skup radnji i postupaka kojima se u najvećoj
meru smanjuju povrede ljudskih i materijalnih resursa na strelištu i
njegovoj bližoj okolini u toku izvršenja gađanja. [3]
Sigurnost pri rukovanju sa ubojnim sredstvima (POVR) je proces
održavanja prihvatljivog rizika, kojim se omogućava realizacija gađanja bez
vandrednih događaja. Sigurnost nije konačno stanje nego dinamično
sprovođenje mera na opštem nivou radi stvaranja potpunih uslova za
realizaciju gađanja bez negativnih posledica za resurse.
Zaštita pri rukovanju sa ubojnim sredstvima je proces preduzimanja
konkretnih mera u datoj situaciji na strelištu. Mere zaštite preduzimaju svi
subjekti radi stvaranja uslova koji ne dovode do povređivanja i koji stvaraju
uslove za punu fizičku i psihičku bezbednost izvršioca i organa na strelištu.
Navedene mere su u uzročno posledičnoj vezi i njihovom primenom
smanjuje se rizik pri rukovanju ubojnim sredstvima. [2]
U toku gađanja na strelištu/poligonu mora biti zagarantovan potpun red, disciplina
i bezbednost ljudi, stanovništva, oružja i strelišne opreme.
Mere bezbednosti pri gađanju protivoklopnim vođenim raketama 9M14 i
9M111 [5] [6] [7]
Prevođenje iz marševskog u borbeni položaj realizuje se uvek sa odvojenom
POVR od oruđa. Pre nego što se pristupi pripremi PORS za gađanje, kao i za
vreme pregleda obavezno proveriti i uveriti se da je kočnica na lansirnom
mehanizmu u položaju ukočeno, a lanser POVR uvek je usmeren u pravcu mete.
Obaveštenja o realizaciji gađanja dostavljaju se nadležnim organima opštine na
čijoj se teritoriji nalazi strelište najkasnije 7 dana pre početka gađanja. Preduzimaju
se i sve druge mere radi otklanjanja konkretnih opasnosti po sve učesnike na
strelištu i ljudstvo u neposrednoj okolini strelišta. U toku gađanja strogo je
zabranjena upotreba nepropisne opreme i instrumenata pri radu na raketama
9M111M, kao i obavljanje bilo kakvih elektromontažnih radova na napunjenoj
raketi. Zabranjeno je i priključivanje i isključivanje priključka kabla ako je
uključen indikator svetlosnih smetnji, uključivanje indikatora svetlosnih smetnji
ako nije priključen na protivoklopno lansirno oruđe kao i lansiranje rakete ako je
uključen indikator svetlosnih smetnji.
Indikator svetlosnih smetnji može biti uključen najduže 5 sekundi, a pri proveri
napona akumulatorske baterije najduže 3 sekunde. Ako je operater registrovao
svetlosne smetnje, a cilj se nalazi na daljini manjoj od 1000 m, ili se ne može
pomeranjem nišanske linije naći položaj u kojem nema upozoravajućeg svetlosnog
signala u uskougaonom i širokougaonom pelengicionom kanalu, zabranjeno je
lansiranje rakete.
Mere sigurnosti pri gađanju protivoklopnim vođenim raketama 9M14 i
9M111[5] [6] [7]
Za postizanje sigurnosti na strelištu potrebno je da izvršioci budu obučeni za
rukovanje oruđem, a rad sa neispravnim i ne pregledanim oruđem strogo se
zabranjuje kao i upotreba neisptanih i nepregledanih POVR. Izvršioci gađanja
rukuju POVR u skladu sa pravilskim odredbama za protivoklopne raketne sisteme.
Radi postizanja potpune sigurnosti i bezbednosti pri realizaciji gađanja sa POLK
9K11 i PORS 9K111, obavezno se pridržavati svih propisanih mera bezbednosti,
sigurnosti i zaštite. U mirnodopskom stanju opasna zona za gađanje POVR
9M14M iznosi 25 m šrine i 25 m dužine, a za POVR 9M111 25 m širine i 50 m
dužine (Slika 3. i 4.). Prilikom gađanja POVR 9M14M operator mora buti udaljen
2-3 metra od lansirne kutije, kada se gađa sa PORS 9K111 iz ležećeg stava
operator mora da zauzme ugao od 45 u odnosu na lanser raketa. Tokom gađanja,
pozadi sredstva na daljini bližoj od 50 m ne sme biti ljudstva, eksplozivnih i
zapaljivih materija.
 Slka 4.- Opasna zona pri gađanju POVR 9M14M

Slika 5.- Opasna zona iza PORS 9K111

Mere zaštite pri gađanju protivoklopnim vođenim raketama 9M14 i 9M111[5]
[6] [7]
Izvršioci gađanja samostalno prekidaju gađanje u svim uslovima kada postoji rizik
od pojave neželjenog događaja i ugrožavanja ljudskih i materijalnih resursa.
Učesnicima gađanja strogo je zabranjeno otuđenje raketa. Izvršioci gađanja
prilikom gađanja sa POVR, zauzimaju zaklon i položaj koji im obezbeđuje zaštitu
prilikom lansiranja rakete. Potrebno je i preduzimanje i svih drugih mera koje
mogu dovesti do nastanka neželjenjog događaja, a radi zaštite izvršilaca gađanja i
ostalih učesnika na strelištu.
Uvažavajući činjenice da sa ubojnim sredstvima rukuju obučena lica, da su
izvršeni tehnički pregledi i da su u toku rada sa POVR ispoštovane sve mere
bezbednosti, sigurnosti i zaštite, postoji određeni broj situacija kada dođe do
neželjenih događaja, koji dovode do uništenja i oštećenja materijalnih resursa i
negativnih posledica po život i zdravlje ljudi.
4. ZAKLJUČAK
Protivoklopne vođene rakete kao deo ubojnih sredstava, primenjuju se za
ostvarivanje ciljeva u borbenim dejstvima i realizaciju obuke profesionalnih
vojnika. Zbog specifičnosti konstrukcije u toku rada sa POVR, zahteva se velika
stručnost i odgovornost i to posebno u procesu obuke i gađanja. Ta odgovornost
naročito se ogleda u primeni mera bezbednosti, sigurnosti i zaštite kako bi se
otklonila opasnost i smanjio rizik pri rukovanju POVR. Međutim i pored toga
postoje situacije koje mogu dovesti do pojave neželjenih događaja. Uzrok
neželjenog događaja može biti ljudski faktor ili tehničko sredstvo kao materijalni
faktor. Uništenje ili oštećenje materijalnih resursa i smrtni ishod ili povreda
ljudskih resursa su negativne posledice koje predstavljaju rezultat vanrednih
događaja. Ljudski faktor je najčešći uzrok vanrednog događaja koji je rezultat
neodgovornog ponašanja, neznanja, nestručnog rukovanja, nepoštovanja zakona i
neprimenjivanja mera bezbenosti u procesu zaštite od neeksplodiranih ubojnih
sredstava.

5. LITERATURA
[1] Pravilo gađanja protivoklopnim vođenim raketama, SZNO Uprava artiljerije,
Beograd, 1983. god.
[2] Ranđelović A., Komazec N., Jokić Ž., Bezbedan rad sa ubojnim sredstvima u
vojnoorganizacionim sistemima, 10. Međunarodno savetovanje Rizik i
bezbednosni inženjering, Kopaonik, 2015.
[3] Ranđelović A., Milojević D., Lazarević O., Povrede izazvane neeksplodiranim
ubojnim sredstvima, 1. Međunarodno-stručna konferencija Bezbedna Srbija
2015., Beograd, 2015. god.
[4] Ranđelović A., Jokić Ž., Teodorović B., Repić P., Upravljanje rizikom vatrene
podrške borbenog sistema u napadnoj operaciji, 2. Međunarodno- stručna
konferencija Bezbedna Srbija 2016., Obrenovac, 2016.
[5] Pravilo protivoklopni lansirni komplet 9K11, Novinsko-izdavačka kuća
„VOJSKA“, 1997. god.
[6] Pravilo protivoklopni raketni sistem 9K111, VIZ, Beograd, 2000.
[7] Uputstvo i program gađanja iz pešadijskog oružja, VIZ, Beograd, 1998.
[8] Keković, Z., Kešetović, Ž., Krizni menadžment I- Prevencija krize, Univerzitet
u Beogradu, FB, Beograd 2006.