UDC 821.163.41-4.09 Crnjanski M.

821.163.41-95

PROGRAMSKI ESEJI MILOŠA CRWANSKOG

Gorana Raiåeviã

SAŸETAK: U radu se govori o esejima i kritiåkim tek-

stovima o najpre kwiÿevnim ali i drugim temama, koje je Mi-
loš Crwanski pisao u godinama 1919—1920, a koji, zbog jake
programske intoniranosti, åine jednu kompaktnu celinu.
KQUÅNE REÅI: Miloš Crwanski, Prvi svetski rat,
sumatraizam, avangarda, ekspresionizam, programi

Izvesno je da bi Miloš Crwanski svoju pesniåku sudbinu ispu-

nio åak i da su evropski narodi 1914. uspeli da izbegnu zahuktavawe
katastrofe koja se razvila do prvog velikog sukoba planetarnih dimen-
zija. Kako bi, meðutim, izgledala umetnost u tom svetu bez ovog dogaðaja
koji je do usijawa izoštrio svest umetnika, pisaca, slikara o promeni
kojom su bili zahvaãeni, kao i samosvest o vlastitoj poziciji u tom
procesu, pitawe je na koje je zapravo potpuno nemoguãe odgovoriti. Ia-
ko su u evropskim umetnostima veã s poåetka 20. veka uoåqive promene
senzibiliteta — u Nemaåkoj u zaåetku ekspresionistiåkog, pre svega
slikarskog a onda i kwiÿevnog stilskog pravca, dok u Italiji Mari-
netijev Manifest futurizma (1909) daje prvi zamah avangardnim pokre-
tima — pravu revoluciju u umetnosti izazvali su, åini se, tek vrtlozi
Prvog svetskog rata. Iza pobuweniåkog manira kao intelektualnog i
umetniåkog odgovora na ustrojstvo sveta koji je åoveåanstvo vukao u po-
nor i åija se agonija predoseãala — bilo da se ovaj iskazivao u ekspre-
sionizmu, futurizmu, ili u åitavom nizu novih „izama" — nazirala se
zapravo jedna oåajniåka i utopijska åeÿwa za duhovnom i moralnom ob-
novom åoveåanstva. Iza ekspresionistiåke estetike ruÿnog, naturali-
stiåki ogoqene stvarnosti åoveka u benovskim slikama trule telesno-
sti razorene teškom bolešãu, iza totalne negacije svojstvene futuri-
zmu, koji sahrawuje ne samo muzeje i univerzitete nego i celu istoriju
åoveåanstva, iza mucavih dementnih dadaistiåkih slogovnih ponavqawa
u sluÿbi potpunog obesmišqavawa jezika, krije se oåajniåka potraga
åoveka za autentiånim, istinskim postojawem. Licemernu i filistar-
ski dekadentnu civilizaciju, koja se zaklawa iza ispraÿwenih moral-
nih i religijskih imperativa i laÿnih idola, trebalo je išibati men-
talnim i umetniåkim sredstvima, šokirati je, pretvorivši se u weno
264

ogledalo istine: što otkriva Pustu Zemqu koju je Bog ostavio. Zato se
ekspresionistiåka i avangardne umetnosti mogu tumaåiti i kao krik
oåaja nad takvim svetom. Oåekujuãi novu renesansu, koja bi trebalo da
nastupi nakon katarziånog ratnog iskustva, pesnici su sebe hteli da
vide u mesijanskoj ulozi „proroka", svesni pre svega åiwenice da pri-
padaju jednom prelaznom dobu, u kojem umetnost ide ispred ÿivota i vo-
di ga. Spremni da sopstvenom ÿrtvom, svojom krvqu, daju zalog buduãih
istina, oni su heroji koji ne uzmiåu pred smrãu, jer se ona ukazuje kao
åasniji oblik ÿivota. Evropska ratišta od 1914. do 1918. puna su pe-
snika, kwiÿevnika, umetnika, od kojih su mnogi u rat umarširali sa
oduševqenim borbenim pokliåom. S ove ili one strane našli su se u
blatwavim rovovima Anatol Frans, Henri Xejms, Gabrijel Danuncio,
Štefan Georg, Gotfrid Ben, Ernst Jinger, Gijom Apoliner, Šarl Pe-
gi. Iako je åuðewe pred Blokovim odlaskom u rat ruski pesnik Gumi-
qov izrazio reåima „to je kao ispeãi slavuja na raÿwu", i sam je po-
stao vojnik, kao i Majakovski, i Jesewin. A nije se samo futuristima
rat åinio kao „jedina higijena sveta":

„Svi smo mi plamen i vatra" u zanosu izvikuje Isidora Dankan. Skrjabin

vidi rat kao poslat da „prodrma qudske duše" i „pripremi ih za duhovne stva-
ri", Gandi u Indiji; regrutuje za Engleze Frojd „daje sav svoj libido Austrou-
garskoj", Anri Bergson na jednoj i Maks Šeler na drugoj strani frontovskog
rova veliåaju (svaki svoj) sveti rat kao „moralnu regeneraciju Evrope".
Anarhista Kropotkin i marksista Plehanov su bez dileme uz rat, isto kao
i nimalo im sliåni Rilke, Klodel, Ÿid, Prust, Tomas Man ili Štefan Ge-
org… (Bokan, 1996:19)

Mnogi od wih ãe poginuti u blatu i krvi evropskih rovova ili ãe bi-

ti pretvoreni u ÿive mrtvace, kao Trakl, „koji je poludeo posle ko-
šmara bitke kod Grodena i bio opsednut vizijama koje ga nikad neãe
napustiti" (Palmije, 1995:18). Posle teške povrede glave i ostavši
bez oka, francuski pesnik Gijom Apoliner umro je u groznici 1918.
(Mitroviã, A., 1983-a:392) Srpski pesnici podelili su uÿasnu sudbi-
nu svoga naroda, prešavši s wime albansku golgotu i gledajuãi sva we-
gova stradawa. Smrt se ukazala kao spasewe Milutinu Uskokoviãu, a u
ratu su okonåani i ÿivoti Uroša Petroviãa, Velimira Rajiãa, Milo-
ša Vidakoviãa, Vladislava Petkoviãa Disa i Milutina Bojiãa.
Masovno, svakodnevno stradawe postavqa etiåka pitawa u prvi
plan, åak i u oblasti umetnosti. Jedini moralno ispravan åin koji se
kao zahtev stavqa pred umetnika je da iskaÿe svoj stav. Kula od slonova-
åe rasprsnula se u paramparåad: niko više nema pravo na utoåište, ni
pobeðeni ni poraÿeni. Dok jedni pevaju marševe, drugi postavqaju pi-
tawe o smislu. Ne znamo koliko ih je, pred prizorima uÿasa, doÿivelo
zgaðenost nad umetnošãu, nad sobom i svojom potrebom za umetniåkim
osmišqavawem postojawa, što je trenutak koji, moÿda, jedini zaista
zasluÿuje da se nazove apsolutnim nihilizmom. Jedan Srbin, pesnik,
austrijski vojnik, u jednoj vojnoj bolnici, deÿurajuãi pored epileptiå-
nih bolesnika susreo se upravo s takvim trenutkom:
 265

„Ponavqati kako je rastanak tuÿan, kako je misao qudska uzvišena, kako

su zvezde krasne, kako je smrt kao noã na kraju dana, sigurna? Ponavqati to u
stihu, u metru, u tercini, u kvatrenu, u oktavi, u sonetu, stoleãima?
Zar to nije još ruÿnije nego epilepsija?" (P:142)1

Ovo su reåi srpskog pesnika Miloša Crwanskog, kojeg je istorija

dovela na poprište rata, gde se kao K. und K vojnik borio na strani
onih koji su rukom „osvetniåke pravde" udarali na wegov narod. Izbe-
gavši da kao austrijski kaplar ode u Srbiju, u vojnoj bolnici na Rije-
ci provodi 1915. godine „šest nedeqa, kao Rembo, u paklu" (P:142) sa
epileptiånim bolesnicima, doÿivqavajuãi prvi put zgaðenost nad li-
teraturom, posle koje, kako kaÿe, dugo nije pisao pesme. Ipak, iz Veli-
kog rata izašla je zbirka pesama Lirika Itake (1919) kao autentiåni
glas modernog Odiseja — najtuÿnijeg åoveka, po Crwanskom. Najtuÿni-
jeg zato jer, kako reåe jedan drugi kwiÿevnik iste generacije, „I tuga je
jedna vrsta odbrane." (Andriã, 1980:32). Najtuÿnijeg jer je spoznao svet
oko sebe, te mu to saznawe do kojeg je došao, gazeãi u krvi do kolena,
daje pravo da se tom svetu naceri u lice.

Nemamo niåeg. Ni Boga ni gospodara.

Naš bog je krv.
(„Himna")

* * *

Da ÿivi grobqe!
Jedino lepo, åisto i verno.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mi smo za smrt.
(„Zdravica")

* * *

Neãemo pobedu i sjaj

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mi više tome ne verujemo,
nit išta na svetu poštujemo.
Ništa ÿeqno ne oåekujemo,
mi ništa ne oplakujemo.

Nama je dobro.
Prokleta pobeda i oduševqewe
Da ÿivi mrÿwa smrt prezrewe.
(„Naša elegija")

1 Skraãenicom P obeleÿavaãemo izdawe Poezije iz Sabranih dela Miloša Crwan-

skog iz 1966. godine.
266

Pretvarajuãi pesniåki subjekat „ja" u „mi", Crwanski se u svojoj

prvoj i jedinoj zbirci pesama postavqa u poziciju stvaraoca sa dubo-
kim oseãajem generacijske solidarnosti koja proizilazi iz saoseãajno-
sti zajedniåkog iskustva i pobednika i poraÿenih. Polarizacija na
pobedu i poraz se obesmišqava, jedna istrošena civilizacija je rato-
vala za pobedu, jedan pogrešno postavqen svet je ratovao za ideale koji
su bili samo prazne slike, reåi iza kojih ne stoji ništa. Moral po-
bednika je moral moãnika kojima je rat legitimni naåin ureðewa sveta.
Sa druge strane stajali su oni koji su kao topovsko meso išli da umru.
Licemerni moral predratne Evrope u ratu dobio je oblik ekstremne,
sramne groteske:

„Postojala su tada dva Beåa. Jedan: zdrav, mlad, koji je odlazio na bojišta,
da se vrati u bolnice, bez ruku, nogu, ili glava. A drugi: bogat, krezubav, škart,
zabušant, koji se pario kod kuãe sa ostavqenim ÿenama. Jedni su išli u smrt
— najboqi deo stanovništva — a drugi — koji su se bogatili na raåun wihov
— okretali su se još uvek na muziku valsa. To je bila selekcija." (P:154)

Stavqajuãi se na stranu tuÿne mladosti Evrope, Miloš Crwanski

za vreme rata, i neposredno po wegovom završetku, piše stihove pune
poricawa i beznaða, ali on ponovo piše. Wegovo je pisawe åin borbe,
naåin pobune protiv preÿivelog sveta što je milione neduÿnih gur-
nuo u smrt. On „grdi i psuje" i „ruši sve oko sebe"2, prkosno propove-
dajuãi svoje divqewe „negativnim apsolutima" — smrti, grobqu, krvi,
vešalima, jer je u takvom svetu sve neistinito i nedostojno åoveka: i
ono što se zvalo bogom, i ono što je bilo istina, i ono što je bilo
lepo i dobro, i ono što je bila qubav. Kao „ratni pesnik"3, Crwanski
nije morao da åita ni Trakla ni Bena i Verfela4, ni druge nemaåke

2 Ovakvim su reånikom kritiåari poput Branka Lazareviãa pisali o Lirici Itake

po wenom pojavqivawu, uzbuðeno se pitajuãi šta hoãe taj gospodin M. C. „i sa svojom
kwigom, i sa svojim naslovom i sa svojim pesmama?" kad „kao pustahija, psuje, grdi, raz-
bija izloge, izvrãe natpise, mewa imena ulicama, diÿe „firme" sa jedne radwe i meãe
na druge…" (Lirika Itake i Komentari, 1993:238)
3 U eseju o Milutinu Bojiãu Miodrag Pavloviã govori o „ratnom pesniku" kao poj-
mu koji je stvoren u Prvom svetskom ratu, opredequjuãi se za tri termina koji bi trebalo
da odraÿavaju pesnikov stav prema ratu kao društvenoistorijskom dogaðaju: ratni pesnici
su, prema Pavloviãu, oni sa negativnim odnosom prema samom iskustvu rata, patriotski
— oni koji na rat gledaju kao na pitawe pobede ili poraza (Rupert Bruk, Rilke, Gumi-
qov, Marineti, Pol Klodel) i istorijski pesnici — koji vide rat u okviru šire qudske,
ne samo nacionalne, istorijske sheme — kao tragediju jednog naroda i onoga koji stoji
nasuprot wemu. (Pavloviã, M., 1992:327). Meðutim, kao i uvek, ovakve podele su vrlo
problematiåne utoliko što se u nemaåkoj kwiÿevnosti veã ustalio termin Kriegliteratur
za onu ratnu kwiÿevnost koja „veliåa borbe i junaštvo" i stoji u opoziciji prema eks-
presionizmu: „Za razliku od ekspresionizma, ti pisci ne vide u ratu krvavu klanicu,
veã ga smatraju nekom vrstom duhovne oluje koja podmlaðuje krv nacije". (Palmije, 1995:67)
4 Imena ekspresionista Georga Trakla (Georg Trakl, 1887—1914) i Franca Verfela
(Franz Werfel, 1890—1945) Crwanski pomiwe u svojim beleškama sa puta u Pariz objedi-
wenim pod naslovom Pisma iz Pariza (štampana prvi put u zagrebaåkom åasopisu Nova
Evropa 1921). U prvom pismu iz Beåa Crwanski piše o mladoj austrijskoj lirici: „Wi-
ne reåi su, katkad, teške i hladne, bez latinske åulnosti i boje; ali ovaj je nemaåki jezik
neizrecivo nov, gibak i sjajan, kao, nekad, wina pozajmqena gotika. Istina, tome ih je
 267

ekspresioniste, da bi došao do saznawa da iz pepela starog treba stvo-

riti jedan novi svet, niti da okosnicu te duhovne obnove treba da
predstavqa umetnost. Osvedoåenost u saobraznost umetniåkog senzibi-
liteta na generacijskom nivou udruÿivala je i u posleratnoj novonasta-
loj balkanskoj drÿavi pesnike i kwiÿevnike oko zajedniåkih nastoja-
wa, pretvarajuãi ih od bezvernika u vernike, verujuãe u smislenost i
avangardnu ulogu umetnosti koja ãe åoveåanstvo i nacije povesti u neko
drugaåije, boqe sutra. Put do duhovne i moralne obnove åoveka išao je
paralelno sa skidawem svih slojeva civilizacije. Rusoovska vera u iz-
vornu dobrotu plemenitog divqaka „prirodnog" morala, primitivnu
lepotu, iskrenu oseãajnost, ukazivawe poštovawa telesnim i nagon-
skim porivima, bio je jedan od puteva tragawa za suštinom. Sa druge
strane, kroz ekstatiåna stapawa sa „dušom sveta", za apsolutom se tra-
galo u kosmiåkim visinama. Dok se sa jedne strane Rastko Petroviã
klawao telu i wegovoj fiziologiji, kliåuãi raðawu, varewu, åulima,
objašwavajuãi da su i duhovni i telesni ÿivot samo „dve krajnosti jed-
nog istog nerazluåivog i besprimernog mehanizma u ovom ÿivotu" (Pe-
troviã, R., 1972:93), i govoreãi „Åovek je nepreglednosti ÿivotiwa, to
jest zver åije su åequsti razjapqene prema beskrajnosti" (Petroviã, R.,
1972:95), sa druge, Stanislav Vinaver, Ranko Mladenoviã, Sibe Mili-
åiã su kao „gromobrani svemira" osluškivali muziku nebeskih sfera
i traÿili smisao u kosmiåkoj bezvremenosti. Sudbina Crwanskove Li-
rike Itake bila je paradigmatiåan primer atmosfere generacijskog su-
koba oåeva i dece, starih i novih, sukoba koji se kod nas protegao do
sredine 20-ih godina, duboko obeleÿavajuãi posleratne kwiÿevne toko-
ve. Programski karakter, borbeni nastup nove umetnosti koju su sami
umetnici hteli da odrede, definišu nizom „izama", dao je celom ovom
periodu avangardni naboj. Pišu se manifesti i programi. Miloš Cr-
wanski uz pesmu „Sumatra" u novoj seriji Srpskog kwiÿevnog glasnika
daje i „Objašwewe 'Sumatre' " (1920), tekst koji i uprkos kwiÿevnim
svojstvima zadrÿava, hoãe da ponudi i eksplicitnu pišåevu poetiku,
sumatraizam kao pesniåki program. Stanislav Vinaver i Boško Tokin
veã po nazivima svojih programa („Manifest ekspresionistiåke ško-
le" i „Ekspresionizam Jugoslovena" 1921) pokazuju koje evropske tradi-
cije oseãaju kao sebi bliske. Kada 1934. godine jedan od najaktivnijih
kwiÿevnih kritiåara meðuratnog perioda Milan Bogdanoviã bude pi-
sao o uzrocima neuspeha generacije kojoj je pripadao i Miloš Crwan-
ski (uz Stanislava Vinavera, Rastka Petroviãa, Siba Miliåiãa, Bo-
ška Tokina, Ranka Mladenoviãa…), videvši u wihovom pesništvu sa-
mo revoluciju forme, ali ne i odgovarajuãu revoluciju u sadrÿini, pi-
sao je o „slomu posleratnog modernizma". Danas kwiÿevni kritiåari
razliåito obeleÿavaju ovo razdobqe u srpskoj kwiÿevnosti, koristeãi

nauåio Stefan George, uåenik Francuza, ali je wihova najnovija lirika, na ÿalost, ve-
rujte, daleko nad najnovijom francuskom, ubijenom Apolinerovim kaprisima. Osobito
dva imena voleo bih da zabeleÿim za nas: jedno je Georg Trakl, a drugo Franc Verfel…"
(Put:14) Iako je verovatno da se sa pesništvom nemaåkog ekspresionizma sretao u Beåu
neposredno pre i za vreme Prvog rata, kasnije ãe poricati ove uticaje na Liriku Itake.
268

i termine modernizam ili drugi talas modernizma, ekspresionizam

(Slobodan Ÿ. Markoviã, R. Vuåkoviã, B. Stojanoviã-Pantoviã), dok
Gojko Tešiã, insistirajuãi na polemiåkom kontekstu vremena izmeðu
1920. i 1930, obeleÿenog izrazitim generacijskim sukobom izmeðu „mla-
dih" i „starih", ovo doba naziva periodom srpske avangarde5. Ma kako
ga nazivali, sigurno je da se radi o jednom kompleksnom i nekoheren-
tom razdobqu u meri u kojoj su i nemaåki ekspresionizam i evropski
avangardni pokreti bili sloÿene i nemonolitne pojave.6 U ranom stva-
ralaštvu — itaåkoj poeziji i sumatraistiåkoj estetici — (o kojima je
moÿda napisano i najviše kritiåkih studija u odnosu na celokupan
pišåev opus) uoåavana su, pored autentiånog pesniåkog glasa, i eks-
presionistiåka i avangardna obeleÿja. U istraÿivawu pišåeve poeti-
ke, pored interpretacije samih pesama, kquånu ulogu imali su pesniå-
ki komentari, ili programski tekstovi: åuveno „Objašwewe 'Suma-
tre' " (SKG 1920), ali i jedan tekst — objavqen u åasopisu Misao 1922.
godine — pod naslovom „Za slobodni stih". Iako se radilo o jednoj ti-
piånoj manifestaciji avangardne umetnosti, koja je zbog svoje prirode
uvek ispred vremena i prinuðena je da samu sebe objašwava, komentari
su izgleda postali nešto inherentno celokupnom Crwanskovom opusu.
„Smewivawe kwiÿevnosti i govora o kwiÿevnosti, poetike i biogra-
fije, jedna je od stalnih osobina koja se rano pojavila, a i u kasnim go-
dinama ponekad je preotimala maha. Ona se, naravno, tokom vremena me-
wala, kao što se i pisac mewao. Ali izvorno pripada dvadesetim go-
dinama, i zaåetak joj je u ranim delima za koja je sam pesnik jednom re-
kao da su 'mlada, poletna, revolucionarna literatura kao što je bilo i
vreme, kao što je bio ÿivot.' " (Petkoviã, 1996:13—14) Godine 1919. i
1920. karakteristiåne su, meðutim, za Crwanskovo stvaralaštvo po to-
me što je u ovo vreme pesnik napisao i najveãi broj kwiÿevnokritiå-
kih tekstova: prikaza kwiga, slikarskih izloÿaba, koncerata i pozori-
šnih predstava. Iako se tek period od 1922. godine, kada je poåela we-
gova saradwa sa beogradskim novinama Politika i Vreme, pa do Drugog
svetskog rata, moÿe smatrati najplodnijim po broju priloga u dnevnim
i periodiånim listovima, tekstovi pisani u ovom razdobqu sasvim su
drugaåije prirode. Mada je i za ovih nepunih dvadeset godina Crwan-
ski povremeno pisao (i to najåešãe povodom prigodnih datuma) teksto-
ve o domaãim i stranim kwiÿevnicima, glavnina onoga što je tada ob-

5 U uvodu kwige Srpska avangarda u polemiåkom kontekstu — dvadesete godine (Novi

Sad — Beograd 1991) Tešiã daje i iscrpan pregled upotrebe razliåitih terminoloških
odrednica za ovaj period.
6 Srdan Bogosavqeviã, na primer, tvrdi da se „u konglomeratu raznorodnih eleme-
nata koji tvore wegovu ideološku osnovu" u nemaåkom ekspresionizmu prepoznaje bar
šest struja: „vitalistiåka, nihilistiåka, transcendentalna, etiåka, aktivistiåka i pa-
rodijska" (Antologija ekspresionistiåke lirike, 1998:191). Sliånog je stava i Radovan
Vuåkoviã: „Ono što inaåe karakteriše nemaåki ekspresionizam, ako se prihvati u naj-
širem znaåewu pojma, jeste nejedinstvo koncepcija i sukobqavawe najrazliåitijih teÿwi
koje se na kraju mogu svesti na neke zajedniåke komponente. Još je sloÿenija i nejedin-
stvenija slika ekspresionizma u Jugoslaviji." (Vuåkoviã, 1979:10) O raznorodnosti i
brojnosti avangardnih teorija i praksi svedoåi ogromna literatura koja pokušava da sre-
di ovu nekonzistentnu graðu i uoåi neke zajedniåke osobine i ponavqane pravilnosti.
 269

javio u štampi pripada domenu åiste ÿurnalistike. Pored putopisnih

reportaÿa i kwiÿevnih polemika, Crwanski je kao åinovnik jugoslo-
venskih poslanstava pisao i politiåke izveštaje i, uopšte, kao uåe-
snik i pratilac društvenih zbivawa, bavio se razliåitim istorij-
sko-politiåkim temama.
Tekstovi o kwiÿevnosti i umetnosti pisani poratnih godina do
pišåevog odlaska u Pariz 1921. godine, ukazuju nam se kao znaåajni zato
što ih moÿemo smatrati programskima — zbog toga što je gotovo u svi-
ma izrazito naglašena autorova potreba da objavi dolazak nove umetno-
sti. Bilo da kritikuje ili hvali, Crwanski govori sa stanovišta no-
vih i mladih, koji stvaraju novu umetnost i duboko su svesni svoje mi-
sionarske uloge, zadatka koji treba da ispune: da iz korena promene
staru estetiku, da novom formom i sadrÿajima istisnu preÿivele tra-
dicije. Åini se da je tek u jednoj sintetiåkoj analizi svih ovih teksto-
va moguãe doãi do odgovora gde je pravo mesto Miloša Crwanskog u
kontekstu srpske i evropske kwiÿevnosti posle Prvog svetskog rata i
preciznije odgovoriti na pitawa koji su to ekspresionistiåki a koji
avangardni elementi koje je naš pesnik prihvatao, odnosno odbacivao.
Tek iz ovih tekstova uzetih u celini moguãe je steãi dubqi uvid u od-
nos Crwanskog prema kwiÿevnoj tradiciji, u kojem je, verujemo, kquå
wegove rane poetike.
Prve eseje — prikaze novih kwiga, pozorišnih predstava, slikar-
skih izloÿaba, koncerata poåeo je Crwanski da objavquje 1919. godine u
zagrebaåkim listovima Savremenik (1917—1919) i Kwiÿevni jug (1919)7,
u kojima je prvi put štampan najveãi broj pesama koje ãe saåiwavati
zbirku Lirika Itake. Takoðe, Crwanski je dosta tekstova štampao u
beogradskom åasopisu Dan, koji je sam pokrenuo sa Ilijom Petroviãem,
i åiji je urednik bio8. U beogradskoj Demokratiji objavio je åetiri tek-
sta o slikarskim izloÿbama i jedan o ruskom baletu9. Esej „Vojvodini"

7 U Savremeniku je objavqen zapravo samo jedan tekst sa naslovom „Komedija" posve-

ãen glumici „gði Mihiåiãki" (1919, H¡¢ br. 7—8), dok je u Kwiÿevnom jugu iste godine
objavqeno trinaest Crwanskovih tekstova. Pored „Nekrologa Adiju" i teksta o „Novim
Maðarima", Crwanski je napisao prikaze Andriãevog Ex ponta i kwiga Riste Odaviãa
(Zvuci ruske lire), Miloša Ãuråiãa (Mozaik), Dragoquba Obradoviãa (Senke Sutona),
Frawe Markoviãa (Kohan i Vlasta), Stanojla Dimitrijeviãa (Srpska zvezda), kao i pre-
vedenog dela Jen-Petera Jakobsena (Niels Lyhne) i nove kwige Anrija Barbisa (L'Enfer). U
ovom åasopisu Crwanski je pisao i o novom beogradskom listu Novi Pokret, izveštavao
iz Beograda sa obeleÿavawa petogodišwice Skerliãeve smrti, kao i o beogradskom kon-
certu åeliste J. Mokrawca.
8 Bili su to prikazi kwiga (åesto nepotpisani, odnosno sa pseudonimom Anonimus)
izvesnog Polimca-Jeftoviãa (Sjeãawe na otaxbinu), Dinka Šimunoviãa (Mladi dani) i
Qubomira Miciãa (Ritmi mojih slutwi). Tu je i jedan (nepotpisani) izveštaj sa disku-
sije u Matici srpskoj: „Današwa jugoslovenska kwiÿevnost i uloga joj u društvu", bele-
ška o åasopisu Plamen, kao i tekstovi posveãeni umetnosti: dvema kwigama Koste Straj-
niãa (I. Meštroviã i Srpske zaduÿbine), slikarima Milošu Goluboviãu (1919) i Petru
Dobroviãu (1920), zatim prikaz predstave Narodnog pozorišta Kradqivac Anrija Bern-
stena, esej posveãen novosadskoj glumici Milki Markoviã, izveštaj sa beogradskog kon-
certa operskog pevaåa Nikole Zeca i tekst o godišwici smrti St. St. Mokrawca.
9 God. 1919. o izloÿbama Paška Vuåetiãa, „ratnih slikara", „Grupe umetnika", a
1920. o izloÿbi Petra Dobroviãa.
270

i tekst o Ivi Andriãu objavqeni su 1919. u novosadskom Jedinstvu. Åu-

vena „Sumatra" praãena „Objašwewem" pojavila se 1920. u åetvrtom
broju nove serije Srpskog kwiÿevnog glasnika, a iste godine, odgovorom
na anketu „Liånost i delo", poåiwe i Crwanskova saradwa sa åasopi-
som Misao. Iako je jedan od kquånih programskih tekstova „Za slobod-
ni stih" objavqen u ovom listu tek 1922, on im pripada ne samo po te-
matskoj srodnosti, odnosno prema problemima koje obraðuje, nego i
stoga što postoji svedoåewe da je napisan dve godine ranije.10 Zato ãe i
ovaj tekst biti razmatran u okviru obeleÿenog korpusa. Svakako, nisu
svi tekstovi iz 1919. i 1920. podjednako vaÿni u analizi rane esejisti-
ke Miloša Crwanskog, koja obiluje autopoetiåkim uvidima. Oni se
meðusobno veoma razlikuju, od duÿine (ima ålanaka, ili moÿda boqe
reãi beleÿaka, od svega nekoliko redova) do esejistiåkih kvaliteta.
Ipak, uzeti zajedno, oni ostavqaju jedan celovit utisak, bez kojeg je ne-
moguãe razjasniti neka pitawa koja ostaju otvorena ako se proåitaju sa-
mo dva najpoznatija programska teksta: „Objašwewe 'Sumatre' " i „Za
slobodan stih".
U jednom intervjuu iz 1970, koji je na Radio-Beogradu dao Pavlu
Zoriãu, Crwanski je svoju poeziju nazvao „posleratnom"11, što se da
tumaåiti kao insistirawe pišåevo da je inspiraciju mnogo više do-
bijao iz ÿivota nego iz kwiÿevnosti. Sa jedne strane, ovakav stav ra-
zumqiv je s obzirom na intenzitet dejstva svetskog rata kao graniåne
egzistencijalne situacije12, ali, sa druge, ne treba zaboraviti ni izve-
sno, tipiåno avangardno, odbacivawe uticaja prethodnih tradicija ko-
jem je pisac tokom celog ÿivota bio izgleda vrlo sklon. „Ja sam oduvek
bio sam sebi predak" reãi ãe u svojim „Komentarima za Liriku Itake"
(P:111). O antitradicionalizmu Crwanskove posleratne poezije napi-
san je velik broj studija. Da li se zapravo radilo o radikalnom i to-
talnom odbacivawu prošlosti i nasleðenih vrednosti, ili se iza ove
mladalaåke nihilistiåke pobune kriju mnogo kompleksniji odgovori,
pitawa su na koja se ne moÿe odgovoriti bez sintetiåkog uvida u pi-
šåev posleratni opus.

Patriotizam osporavawa — iluzije oåeva

Veã nakon pojavqivawa, 1919. godine u izdawu Izdavaåke kwiÿare

Svetislava B. Cvijanoviãa, Lirika Itake izazavala je burne reakcije i

10 U biografiji Miloša Crwanskog Radovan Popoviã navodi pismo koje je pisac

uputio Ivu Andriãu 25. februara 1922: „Jedi me što 'Misao' štampa ålanke, koje sam joj
dao pre dve godine" i objašwava: „Razqutilo ga je objavqivawe eseja 'Za slobodni', koji
je davno poslao Simi Panduroviãu, uredniku 'Misli', a sada ga je pustio dr Ranko Mla-
denoviã." (Popoviã, 1993:65)
11 „Moja poezija je ono što bi se moglo oznaåiti — posleratna. Jedna veåna melan-
holija koja se javqa u svakom åoveku, u svakoj zemqi posle rata". (EÅ, ¡¡)
12 U Hiperborejcima Crwanski kaÿe: „Meni je prvi svetski rat pokvario ÿivot i
mladost, pa saÿaqevam, i volim, sve one, koji su uåestvovali u prvom svetskom ratu." (H,
¡:95)
 271

oštre polemike meðu kritiåarima, moÿda najviše zbog negatorski in-

toniranog patriotizma prvog, „vidovdanskog" ciklusa ove zbirke, koji
je drastiåno odstupao od ekstatiånog i retoriånog tona poratne rodo-
qubive poezije pisane u duhu Duåiãevih Carskih soneta. Branko Laza-
reviã u svojoj kritici nije propustio da ukaÿe na åiwenicu kako je
mladom pesniku „vidovdanska etika" zasmetala najviše u doba najuÿa-
snijih ratnih godina i najteÿe srpske katastrofe, aludirajuãi na Cr-
wanskovo ratovawe na pogrešnoj strani i dovodeãi u pitawe wegov pa-
triotizam, ako ne i pravo da piše.13 Detronizacija rodoqubivog arse-
nala predratne poezije Duåiãa i Rakiãa, tog kako ga je Vinaver video
„reklamatorskog" prizivawa srpske sredwevekovne slave, sjaja srpskih
dvorova, vladara i velmoÿa14, brawena je kasnije u srpskoj kritici kao
tipiåan ekspresionistiåki, ili avangardistiåki gest dehijerarhizaci-
je kulture, kao antitradicionalistiåka pobuna, snaÿno socijalno in-
tonirana, ili åak kao pokušaj redefinisawa pojma nacije.15

O Balši, i Dušanu Silnom,

da umukne krik
Vlastela, vojvode, despoti

13 „Kako nema suda ni puta u republici duha, on se, kao onaj pijani Banaãanin iz
priåe, uspeo da baci na sve. Prvo mu je smetala Vidovdanska Etika, i to mu je naroåito
smetala negde izmeðu 1916. i 1918. godine, i bacio se, kao ona majka detiwim pelenama
na zvezde, pravcem na wene oltare. Ali kako je ta etika velika i kako je Meštroviã na-
pravio još veãom i, zajedno sa narodnom pesmom, dao joj i estetiku, i kako joj je, uz to,
narod dao, baš u tim godinama, i filozofiju, to je Gospodin Crwanski, u rušewu i iz-
vrtawu wene vrednosti, uspeo sebe, i bez borbe, pravce na leða da izvrne." (Lirika Ita-
ke i komentari, 1993:238)
14 Govoreãi o vizantijskim motivima u poeziji predratne pesniåke generacije sa
Rakiãem i Duåiãem na åelu, Vinaver kaÿe da su oni „uvek hteli da dokaÿu da mi nešto
vredimo veã i po tome što smo nekada toliko vredeli i nekada bili tako moãni i tako
blistavi. Duåiã je u ovome stilu izmišqao svoje carske fantazije. One nisu niukoliko
potekle iz duha onoga vremena, ili iz kritiånog ili intuitivnog pogleda današwice na
ta vremena. Duåiã je zamišqao jednu prošlost kojom bi se mogao pohvaliti pred stran-
cima, pa i pred roðenim svojim narodom. To nije bila autentiåna prošlost nego jedna
reklamna prošlost. Tako je Duåiã izmislio da je glavna briga carice na dvoru cara Du-
šana bila da primeti jednu boru brige u pogledu Silnoga Cara. Tako je Duåiã kompono-
vao åitav niz motiva iz kojih se vidi sjaj, blesak, pa ako hoãete i to da smo mi bili
mnogo otmeniji nego drugi." (Vinaver, 1971:290) Sliku razvratne, dekadentne Vizantije,
onaj „bludnica raj", åini se da Crwanski ipak nije mogao da dobije iz Duåiãevih parna-
sovskih prizora sklada i bogatstva sredwevekovnih dvoraca. Stoga se åini da je autor vi-
dovdanske lirike mnogo više imao u vidu poeziju Milutina Bojiãa, koji u svojoj poeziji
a naroåito u svojoj drami u stihovima „Kraqeva jesen" (1912) ne slavi otmenost srpskog
sredwevekovnog vizantinizma, nego ga ovaj opåiwava kao dekadentstvo proÿeto strastima,
na naåin na koji su Eros i krvoproliãe u liku Salome opåiwavali Oskara Vajlda. U tom
smislu, ako se Bojiãeva poezija shvati kao jedan vid „obesveãewa" nacionalnog mita
(Konstantinoviã, R., 1983, ¡:238), onda se ni Crwanskov vidovdanski ciklus ne moÿe
smatrati prvim blasfemiånim krikom pobune protiv nacionalnih tradicija, iako su
wegovi motivi detronizacije, posle ratnog iskustva koje je nametnulo jednu vrstu soci-
jalnog angaÿmana, sasvim drugaåije prirode.
15 A. Petrov u svojoj studiji Poezija Crwanskog i srpsko pesništvo kaÿe da u vidov-
danskom ciklusu, a posebno u pesmi „Spomen Principu" „diferencijalna karakteristi-
ka nacije nije ni nacionalno oseãawe, ni jezik, ni kultura, veã preteÿno socijalne i
egzistencijalne karakteristike." (Petrov, 1988:51)
272

behu sram.
Hajduåkoj krvi nek se ori cik,
ubici dište Vidovdanski hram.
(„Spomenik Principu")

Otac mi je sebar što na

toåku cvili,
a kãer mi gloðu vuci
A što je meni do velmoÿa u svili,
sa sokolom na ruci?
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Baš ništa me za crkve
duša ne boli,
za silnoga cara dom.
Za gråke ikone poleguša golih
u robovskom hramu mom.
Nisam ja za srebro ni za zlato plako,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnica raj.
(„Vojniåka pesma")

Nesporno je da se Crwanski, kao pripadnik „najnovijih", i eks-

plicitno deklariše kao pripadnik kwiÿevne levice16 i otuda se doi-
sta pesnikovo redefinisawe nacije moÿe tumaåiti u svetlu socijalnog,
ako ne i klasnog protesta. Pišuãi o Ivi Andriãu u novosadskom Je-
dinstvu 1919, Crwanski zaåetke svoje srpske nacije vidi tek na poåetku
19. veka, u krvavim narodnim ustancima protiv otomanskih silnika.
Wihov voða Karaðorðe je hajduk, a ne feudalni velmoÿa plave krvi, i
deli sudbinu tog naroda:

U ovim zapisima što su pesme, u ovim pesmama što su zapisi nema naci-
onalnih soneta, u kojima se slave carski dvori naši puni vizantijske bludi,
isto take, kao što su je svud donosile sa sobom kãeri Komnenove i Paleologove
carevine…
Andriãeva nacionalnost je tiha i skromna patwa onih što su umirali na
kocu, a ne onih što su oblaåili sjajne oklope.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ni on (Andriã) nije nacionalan ako je nacionalnost ono što u Parizu orfe-
umske dame polugole pevaju Marseqensku, ili ako je nacionalnost seqaåkom
srpskom vojniku pevati o carevima što su ÿiveli u lovu, u prequbi i dvor-
skim spletkama i ubistvima. Treba da se zna da naša nacionalnost poåiwe sa
Karaðorðem; sve drugo je laÿna tradicija. (EÅ, ¡:280)17

16 U „Objašwewu 'Sumatre' ": „Veãina nas, iako se nalazimo na politiåkoj levici,

odbacuje sve korisne, popularne, higijenske duÿnosti, koje poeziji, kod nas, qudi bez
oseãawa za umetnost, a prepuni sociološkog samoqubqa, tako åesto nameãu (kurz. G. R.)."
(EÅ, ¡:18)
17 U odmeravawu Crwanskovog mladalaåkog leviåarstva i socijalnog angaÿmana
treba pomenuti ideje koje je desetak godina kasnije pisac iskazao u svom eseju o Voÿdu
(„Voÿd", Vreme 1934), u kojem se tvrdi da je Prvi srpski ustanak podignut „dušom naro-
 273

„Vidovdanske pesme" su zaista donele vrednosni preokret koji je

svakako imao mnogostruke izvore: od liånog iskustva kojim je pesnik
doÿiveo rat — ne kao stranicu slavne istorije, katalog slavnih bitaka
i carskih dinastija, nego kao krvavi pir gospode za koju ratuje obiåan
mali åovek. Otuda se shvatawe istorije kod Crwanskog moÿe shvatiti
kao brehtovska promena taåke gledišta koju gotovo pola veka kasnije
najpreciznije iskazuje Majka Hrabrost u istoimenoj drami pisca koji je
svoje prethodnike imao upravo meðu ekspresionistima:

PUKOVSKI SVEŠTENIK: Sad sahrawuju vojskovoðu. Ovo je istorijski tre-

nutak.
MAJKA HRABROST: Meni je istorijski trenutak što su mi kãer ranili u oko…
(Breht, 1990:78)

Istorija je individualizovana kao liåna tragedija, kao humani

krik protesta nad svakom pojedinaånom smrãu. Shodno tome, i poezija
koju peva o toj tragediji ne moÿe se pisati uglaðenim, doteranim sti-
hovima sa rimom. I pesniåka forma treba da bude erupcija bunta, ne-
posredni nepreraðeni krik uÿasa nad stradawem. Pravi stradalnik ko-
jem treba odati poåast je mali åovek, seqak, teÿak, i neukusno je wego-
vom stradalništvu pevati u duhu Duåiãevih Carskih soneta. U kritici
kwige Miloša Ãuråiãa Mozaik Crwanski kaÿe:

Ali sad niåu soneti, uglaðeni feudalni ditirambi, a to nije ekstaza, ne,
to je ÿalosna i svesna igra krvqu. Treba stati. Topola ne zna za sonete. Bolno
je, prebolno da se umesto jadnog, strašnog, neizmerno napaãenog „solunca" pe-
vaju neke velmoÿe i to u trofealnom heredijskom artizmu. To je uvreda za Topo-
lu, za one koji su prešli, arbanaške gore i koji malo mare za ta silna velika
poåetna slova, za „Nirvane", „Lavre" i „Kosovske Madone". Ako je do škole,
onda je boqa Jakšiãeva gråevita škola, nego elegantna škola Rakiãeva. (EÅ,
¡:300)

Veã u ovim redovima nasluãuje se jedan od kquånih Crwanskovih

estetiåkih kriterijuma, koji se, naroåito u sluåaju ovakve rodoqubive,
ratne poezije, moÿe smatrati i etiåkim merilom. Princip iskreno pro-
ÿivqenog oseãawa nasuprot klasiåarskom naåelu imitatorstva i mime-
tiåkog pevawa prema definisanom merilu uzora, iskazuje se za Crwan-
skog upravo u stavu prema patriotskom pesništvu kao dvostruko nepri-
hvatqiv: u smislu izrazitog ekspresionistiåkog i avangardistiåkog an-
tiepigonskog impulsa, raskida sa prethodeãom tradicijom, ali sa druge
strane kao nemoralni åin onih koji su sa bezbedne distance posmatra-
li uÿas i sada pevaju „nacionalne" slavopojke:

Vidim bednog krvavog vojnika, kako umire po lešinama kowa i po blatu i vidim
pesnika, kako ga iz svoje sobe gleda i piše o wemu u znoju lica svoga sonete.

da" i „voqom voða" i da neposredni motivi ustanika nisu bili prevashodno socijalni.
Srbi su pod Karaðorðem digli ustanak, tvrdi Crwanski, jer je uprkos vekovnom neposto-
jawu srpske drÿave u narodu postojala i opstala ideja nacije i drÿave: „Bunu na dahije
nije digao stomak, veã tradicije." (EÅ, ¡¡:189)
274

Treba stati. Ovo nije hteo Skerliã, ni mnogo delikatniji B. Popoviã. Gadna be-
še naša nacionalna lirika puna alkohola, ali je ova svesna, cizelirana poezija
heroizma još gadnija. Vojska beše seqak, a seqak se ne moÿe naslagati u Mozaik.
I biti nacionalan nije obligatno, ali ko peva o krvi i to kao Simonides u
uglaðenom stilu, treba da zna da je isti Simonides bio i sam med krvavim Lake-
demoncima. Kosovo 1915. nije feudalno Kosovo propasti carske. I ne moÿe u so-
nete. Naš heroizam je heroizam patwe i ekstaze, ali nije heroizam šlemova,
perjanica i mozaika… Zar u poeziji nema odgovornosti i stida? (EÅ, ¡:300—301)

Odnos Crwanskog kao pesnika Lirike Itake prema prošlosti se,

meðutim, ne moÿe tumaåiti kao avangardistiåko totalno poricawe u
kojem stradaju sve tradicije, niti kao izraz jednog klasnog ili šire
gledano opštehumanistiåkog stava. Priroda itaåke pobune ukazuje se
kao sloÿen protest estetiåko-etiåke provenijencije, ali i kao vid jed-
nog duboko liånog obraåuna. „Oceubistvo" nove umetniåke estetike je-
ste obraåun sa društvenim tradicijama, ali i sa unutrašwim iluzija-
ma i uverewima koje nasleðujemo po pripadnosti naciji i tlu sa kojeg
smo potekli. „Za moj kwiÿevni poåetak i razvoj, bitna je bila velika
qubav prema srpskoj kwiÿevnosti, koja je bila posledica mog roðewa
na severnoj granici našeg naroda." Ponavqa Crwanski više puta u
svojim posleratnim intervjuima, zakquåujuãi: „Za mene je literarni
rad, u mojoj mladosti, bila neka vrsta nacionalne duÿnosti." (EÅ,
¡¡:475, 485) Åitalac Miloša Crwanskog, i to ne samo zbog ovih izjava,
mora imati u vidu da je „vidovdanska etika" za preåanina Miloša Cr-
wanskog mnogo više od rakiãevskog i duåiãevskog predratnog patrio-
tizma. Kada u „Groteski" peva:

U hramu nad Milošem i Markom

uokvirte zlatom na oltaru ÿarkom
peåate plave i rumene,
ÿute i crne i šarene.
Peåate plave i rumene,
ÿute i crne i šarene,
qubiåaste i zelene.

Peåate ustava i prava,

zakona i štatuta,
privilegija hiqadu puta,
obeãawa i fermana,
pohvala sa svih strana,
naroda mog:
da vidi Bog.

Crwanski se samoironiåno razraåunava sa vlastitim zanosima ko-

je su mu usaðivali oåevi — i sami wihove ÿrtve.18 Iza ovih redova sa-

18 U jednom intervjuu iz 1974. godine Crwanski kaÿe: „Pamtim oca u Ilanxi, kad
je åitao uvodne ålanke Svetozara Miletiãa, prepisku Svetozara Markoviãa, ratni dnev-
nik Pere Todoroviãa. Kad je umro ostao mi je iza wega pun sanduk raznih kwiga i mnoga
godišta Zastave i Branika. Sva ta literatura ostavila je u meni duboke tragove: otac me
 275

gledava se ne samo kritika predratnih poetskih mitova nego pre svega

jedan samoironiåni ali i samosaÿaqivi odnos prema vlastitom grani-
åarskom patriotizmu i wegovom dekoru crkvenih litija i Dušanovih
slika, koji se nije mewao od Memoara Jakova Igwatoviãa do Dnevnika o
Åarnojeviãu (mada sad u jednom ironiånom kquåu saobraznom vidovdan-
skom buntovništvu)19. Tu stalnu napetost, opreku koja se razvija izmeðu
opsesivne preåanske åeÿwe za Srbijom, kojom je od najranijeg detiw-
stva bio zadojen20, i koja je duboko obeleÿila kako wegovo delo tako i
wegov ÿivot, i sa druge strane wegovog kritiåkog, podsmevaåkog odnosa
prema svojim precima i samom sebi — nagovešten u Lirici Itake, ali
moÿda mnogo eksplicitnije izraÿen pola veka kasnije u pišåevim Ko-
mentarima — moguãe je razumeti samo „iznutra", tragom zanosa, borbi
i snova ovog dela srpskog naroda odvojenog u istoriji od svoje matice.
To je narod buna i ratnika, ali i narod „rodoqubaca", koji je posle po-
raza 1848. pevao ode Frawi Josifu, i koji je tako lakoverno i laÿno
iskupqivao svoja istorijska poniÿewa tešeãi se svojom prošlošãu,
privilegijama i statutima, odlukama narodno-crkvenih sabora. Kad se
borba pretvorila u mit, istorija u ikonografiju, letargiåni samozado-
voqni patriotizam wegovih vojvoðanskih Srba ukazao se mladom Milo-
šu Crwanskom u svoj svojoj besmislenosti i ispraznosti pred åinom
jednog drugog mladog åoveka koji je, dajuãi u zalog vlastiti ÿivot, ru-
kom „koja nije zadrhtala"21 (P:131), dao sebi za pravo da se umeša u
istoriju. Iz dremeÿa u koji su ga uquqkivali oåevi svojim priåama:
otac Panta koji ga je „kqukao istorijom Vojvoðana, privilegijama na-

je prosto kqukao istorijom Vojvoðana, privilegijama Srba, priåama o našim pravima…"

(EÅ, ¡¡:587—588) I uåiteqa Beriãa, iz temišvarske osnovne škole, seãa se Crwanski
kao nekoga ko je ðacima „govorio i o našim privilegijama i statutima" (P:113)
19 Opisujuãi svoj boravak u Pešti 40-ih godina 19. veka, Jakov Igwatoviã u svojim
Memoarima piše: „J. Milovuk bio je trgovac u Pešti, na 'Ruÿiånoj pijaci', znam da je
prodavao srpske kwige i slike srpskih junaka. Tu sam video Dušana, Requ Krilatog,
Obiliãa, Kneza Lazara. Åini se da je mala stvar, ali te slike svakog su Srpåiãa u tuðoj
oazi uspavqivale. Te slike su u stranama prošle kroz duh i srce srpsko" (Igwatoviã, ¡¡,
1969:398) U Dnevniku o Åarnojeviãu, posle rata, „opet se vade i praše slike cara Dušana"
(Pr: 84), a Rajiãeve tetke, kiteãi je, nadaju se da ãe se wihov neãak ponovo nasmejati.
20 U eseju o „Voÿdu" (1934) Crwanski o Srbiji vojvoðanskih Srba piše kao o „gro-
znici i bolnoj halucinaciji":
Nikada, ili tek u posledwih dekadentnih generacija pred Prvi svetski rat, za naš
narod, nije postojala Austrija. Ona je bogatstvom, ili uniformama, mogla kupiti nekoliko
stotina duša, pa moÿda i hiqada, ali nije mogla da uguši tu svest o Srbiji, åitavog jed-
nog naroda, još od vremena velikih seoba i Brankoviãa „laÿnog" despota.
U svim austrijskim ratovima protiv Turaka, u svim narodnim poslovima, kroz ceo 18.
vek, postoji jasno i plahovito ta Srbija u glavama kao groznica i bolna halucinacija. Ne
samo u posledwim Brankoviãima, Bakiãima i Jakšiãima, Tekelijama i Raškoviãima, nego i
u toj vojniåkoj masi graniåara i naseqenika, svaki komad gorkog hleba, svaki obiåaj, svaki
praznik osvetqen je tim tradicijama. Neprekidne decenije nesreãa i nemira seqakawa i za-
mišqenih Srbija. (EÅ, ¡¡:188—189).
21 Fascinacija liånošãu Gavrila Principa izgleda da se provlaåila kroz ceo
ÿivot Miloša Crwanskog: u nevelikoj biblioteci koju je pisac vukao za sobom u svojim
selidbama saåuvana je kwiÿica iz 1926. godine Princip o sebi, koja je sadrÿavala niz
stenografskih beleÿaka dr Martina Papenhajma iz razgovora koje je vodio sa Princi-
pom. Crwanski je takoðe posedovao istu kwigu u nemaåkom originalu. (Vid. Svetlana
Janåiã: Katalog liåne biblioteke Miloša Crwanskog, Beograd 1995)
276

šeg naroda, statutima, priåama o našim politiåkim pravima" (P:110)

i temišvarskog uåiteqa Beriãa, koji je ðacima govorio „o našim pri-
vilegijama i statutima" (P:113) Crwanskog, beåkog dendija, probudio je
jedan mladi åovek åije je ime „sastavqeno od imena princa i arhange-
la" (P:132). U poštovawu koje je Crwanski izrazio prema Gavrilu
Principu otkriva se zapravo da pesnik Lirike Itake ne izneverava
izvorna naåela „vidovdanske etike": spremnost na ÿrtvu za više ciqe-
ve, åasna smrt umesto sramnog, ropskog ÿivota — to je ono što je Laza-
revo opredeqewe za carstvo nebesko ostavilo u kolektivnoj svesti srp-
skog naroda. Kosovski vidovdanski mit je Principov åin, ne samo po
simboliånom izboru najsvetijeg srpskog praznika, vratio svom izvor-
nom znaåewu. Ono protiv åega se Crwanski buni su od pravih vredno-
sti ispraÿweni dekorativni ostaci „kosovske etike", kojom se posle
ratne klanice kite i potkusuruju oni koji su najmawe na to imali pra-
vo. Velelepna zamisao Meštroviãevog kosovskog hrama ne odgovara jed-
noj novoj tragediji srpskog naroda zapoåetoj na Vidovdan 1914. godine.
Ali, tek u kontekstu Komentara postaje jasno koliko je obraåunavawe sa
„ispraÿwenim mitom" bilo u isto vreme i obraåunavawe sa preåan-
skom uquqkanošãu slavnom prošlošãu, praznom retorikom preåan-
skih Srba, i samim sobom.22
Taj ambivalentni, sloÿeni odnos Crwanskog prema vlastitom za-
viåaju i prema svojoj preåanskoj sabraãi moÿda je uoåqiviji u poreðe-
wu sa jednom linijom duåiãevsko-rakiãevske poezije koja je nastajala
upravo u „dijaspori", i koju je u osvit Velikog rata pisao Veqko Pe-
troviã. Ne treba zaboraviti da je ovaj vojvoðanski pesnik bio prvi ko-
ji je prema svojoj rodnoj grudi, zemqi „burjana i draåa", iskazao dvo-
struki, konfliktan odnos qubavi i mrÿwe, i koji je, upravo u niÿim
socijalnim slojevima, u seqaku, teÿaku-muåeniku ali i tvorcu, video

22 Opisujuãi Vidovdan 1914. Crwanski se seãa Beåa, zabluda kako svog tako i dru-
gih slovenskih naroda pod Austrougarskom, ali i svojih vlastitih: „Pri poåetku HH veka
naš narod je bio zaostao u H¡H veku. Partije su preÿvakale ideologiju Jovana Ristiãa,
Svetozara Miletiãa, Staråeviãa, Natka Nodila. Ciq naše politiåke akcije, obiåno,
bila je neka pokrajinska autonomija. Iz tog prijatnog, austrijskog dremeÿa tek su nas
atentatori probudili svojim bombama i pucwima. Svi su oni dolazili sa takozvanog dna
naroda.
Politiåkom akcijom naših studenata u Beåu, tada, upravqalo je studentsko udruÿe-
we Zora. Prema uputstvima, ne iz Beograda, ni Zagreba, nego iz Praga.
Uglavnom, prema idejama Masarika.
Od nas se traÿilo samo toliko: da uåestvujemo u demonstracijama, i traÿimo otva-
rawe jednog univerziteta za Slovence, u Trstu…
Da neko sprema atentat u Sarajevu, o tom nismo imali ni pojma.
Za Vidovdan, udruÿewe je bilo spremilo veliki, patriotski zbor Srba, Hrvata i
Slovenaca, u prostorijama Štatparka. Uveåe je trebalo da bude bal, na koji su bili po-
zvali i srbijanskog poslanika. Zbor je odrÿan pre podne, ali taj bal se neãe više moãi
odrÿati, nikada.
Meni su bili dodelili patriotsku, i tešku, duÿnost da na prve zvuke umilnog
beåkog valsa, poånem da okreãem oko sebe ÿenu srbijanskog poslanika i ja sam se zato,
dok je u Sarajevu siromah Princip ispruÿio svoju ruku, koja nije zadrhtala, bavio pegla-
wem svog fraka.
U velikim, istorijskim trenucima, sudbina dodeli svakom ulogu, i ne pita." („Uz
pesmu o Principu", P:131)
 277

jedinu vitalnu i ÿivotvornu nacionalnu snagu. Koliko god je Petrovi-

ãevo interesovawe za seqaka i wegov povratak zemqi bio i naåin da se
ukaÿe poštovawe jednom autentiånom ÿivotu u univerzalnom humani-
stiåkom smislu, socijalna komponenta wegove poezije ne moÿe se po-
smatrati van nacionalnog konteksta i istorijske situacije preåanskih
Srba u predratnom periodu. Otuðewe viših slojeva gradskog stanovni-
štva od istinskih vidova postojawa nije ništa veãe od wihovog odna-
roðavawa, gubqewa veze sa istorijskim korenima, koje je za direknu po-
sledicu imalo izumirawe, nestajawe srpskog naroda u Austrougarskoj.
Otuda se poetika Lirike Itake ne moÿe åitati van ovog „vojvoðanskog"
konteksta — ideja i oseãajnosti koje je ponudila veã predratna poezija
Crwanskovog sunarodnika Veqka Petroviãa23. Seãajuãi se u Komentari-
ma Temišvara svog detiwstva, opisujuãi atmosferu srpske temišvar-
ske enklave i wenog društvenog i verskog ÿivota, Crwanski kaÿe:

Taj Temišvar bio je srastao sa Temišvarem tuðina, kao dva sijamska bli-
zanca, ali okrenuta leðima. U tom Temišvaru branila se svaka srpska kuãa, kao
barikada. A na svoj naåin, nije ta borba bila ni bez socijalnih dodataka i
uzroka.
U svakom sluåaju, u ono doba, sva je srpska sirotiwa bila za odbranu na-
ših prava, naših statuta, naših privilegija. A renegata je bilo samo meðu
imuãnima. Ubi bene, ibi patria (P:117)

Iste godine kada u Beogradu izlazi Lirika Itake u tekstu sa na-

slovom „Vojvodini", sa snaÿnim emotivnim nabojem, govori Crwanski
o svojoj domovini, u mešavini ambivalentnih, opreånih stavova, kao o
ponosu i kao o stidu. Vojvoðanski Srbi dugo su bili „savest našeg na-
roda", wegovi uåiteqi koji su Srbiji dali „kwigu i školu", „mini-
stre i pesnike". Bili smo srpska Atina, Pijemont, kaÿe Crwanski. A
onda se sve zaboravilo. Iako je vidqiv napor s kojim o tome piše, pe-
snik ipak ne moÿe da ne upozori na uspavqujuãu moã bogate zemqe koja
jedan narod vodi u dekadenciju i nestajawe. Moderni Odisej åuje tu
omamqujuãu muziku panonskih sirena, svaqujuãi na sebe i svoje suna-
rodnike krivicu za lakoverno i pohlepno prepuštawe prividnoj puno-
ãi, a koje je zapravo podmukli glasnik smrti i nestajawa:

Jest, bili smo i Atiwani plemena rasutih, veseli, zajedqivi, kojima nije
mogla da se natera magla u glavu. Bili smo i na drugom vrhu. Na sramnom. Mi
smo rastoåili blago. Mi smo rasejali grobove i crkve duÿ Dunava. Mi smo ugo-
jili narod i nauåili ga da spava. Oåi u oåi istini: sami smo krivi, ako se da-
nas u Temišvaru ne åuje naš glas, jer smo tamo samo u grobovima. (EÅ, ¡¡: 117)

23 Ekspresionistiåke elemente u kosmiåkim temama ali i u antejskim motivima

povratka zemqi kao istinskom postojawu video je recimo D. Ÿivkoviã („Motiv 'usedeli-
ce' kod Veqka Petroviãa" u: Evropski okviri srpske kwiÿevnosti ¢, Beograd 1998). U tom
kontekstu oåigledno je da je i Crwanskovo itaåko „leviåarstvo" proizlazilo iz duha
epohe, iz ekspresionistiåke brige za male i poniÿene, a ne kao pristajawe uz ideje Ok-
tobarske revolucije, što je ideja iz koje bi se mogli izvoditi zakquåci o potowem Cr-
wanskovom konvertitstvu. Stvari se mogu zapravo postaviti sasvim obrnuto: upravo je i
sama revolucija nastala na talasu ovakvih idejnih, a ne samo socijalnih uslova.
278

Crwanski je u ovom tekstu pun borbenog ushiãewa i spreman je na

obraåun, on upozorava da je otaxbina opet u opasnosti „da posle stra-
šne pobede postane vrt za neradniåare i dembele". (EÅ, ¡¡:118) I tek-
stovi koji su nastajali kasnijih godina, eseji-putopisi „Mrtva Sent
Andreja" i „Tri krsta" (1922), ali i eseji o Jakovu Igwatoviãu (1922),
peštanskom Tekelijanumu (1924), Politu-Desanåiãu (1925) ispuweni su
tom oporom melanholijom prisutnom kod Crwanskog uvek kada razmi-
šqa o prošlosti svog roda. Åini se åak da se iz istog melanholiånog
raspoloÿewa razvila i monumentalna vizija prošlosti vojvoðanskih
Srba u Seobama i Drugoj kwizi Seoba, kao tragika ratniåkog, vojniåkog,
muškog principa i wegovih naåela zasnovanih na oficirskoj åasti i
odanosti otaxbini, zateåenog u neprijateqskom okruÿewu tuðinske dr-
ÿave kao dela jedne rokajne, dekadentne Evrope u kojoj se snalaze samo
pokvarewaci i razvratnici. U tom smislu, moÿe se uoåiti saglasnost
Crwanskovog bunta i ekspresionistiåkih protesta usmerenih protiv
materijalistiåke civilizacije. Primat materijalnih vrednosti poka-
zao se kao jedan od kquånih taåaka odnaroðavawa, izumirawa i nestaja-
wa onog dela srpskog naroda kojem je pesnik sam pripadao.24 Socijalni
angaÿman koji se u ovoj poeziji uoåava kao izraÿavawe saoseãajnosti,
sapatništva sa poniÿenim i uvreðenim, koji su se, kao Gavrilo Prin-
cip, sa dna naroda usudili da dignu svoj glas, neodvojiv je u Lirici
Itake od nacionalnih pitawa. Kao što je i Veqko Petroviã, pred
prizorima opadawa srpskog naroda u Vojvodini, sve svoje nade poloÿio
u seqaka, verujuãi još jedino u wegovu ÿivotvornu snagu, u wegovu moã
da uåestvuje u obnovi ÿivota, tako se i Crwanskov socijalni nacionali-
zam u stvari pre moÿe tumaåiti kao vitalistiåki nego nihilistiåki
protest. On je glas ÿivih, preÿivelih u borbi za opstanak. Razraåuna-
vawe sa iluzijama prošlosti utoliko je bolnije jer su one deo pesniko-
vih najdubqih emocionalnih veza: ikonografija i mitologija naroda
koji se, odvojen od svoje matice, našao na putu dekadencije i izumira-
wa, wegova su seãawa, wegovo detiwstvo. Ikone, ripide, grobovi, kr-
stovi…

Jovan Skerliã: pobuna protiv autoriteta

i nasleðe istorizma

U svom obraåunu sa oåevima, koji predstavqa jedan od noseãih stu-

bova „vidovdanskih pesama" ali i celokupne Lirike Itake — kao zbir-
ke pesama proizašle iz jedne nove pobuweniåke, ekspresionistiåke
ili avangardistiåke poetike sa antitradicionalistiåkim stavom kao
jednim od osnovnih, definišuãih obeleÿja — Miloš Crwanski isti

24 U eseju „Åamxija peva", u kojem govori o Prvom srpskom ustanku, Crwanski tvr-
di da je srpski narod imao više štete od austrijske materijalistiåke civilizacije nego
od Osmanlijskog carstva: „U nas se obiåno preuznosi sve ono što je imala da nam da ma-
terijalna, austrijska civilizacija, ali se izgleda potpunim prezirom prelazi preko
onog što smo dobili od Balkana i još više onog što nas je nauåila Turska." (EÅ,
¡¡:243)
 279

dvostruki odnos privlaåewa i odbijawa, osim prema nacionalnim tra-

dicijama, pokazuje prema još jednom autoritetu. Iako bi se wegov od-
nos prema tada veã poåivšem Jovanu Skerliãu u prvi mah mogao opisa-
ti kao nedvojbeno negativan i poricateqski — kao odnos prezira i od-
bojnosti prema terazijskoj, profesorskoj estetici kanona i pravila25 (a
kasnije naroåito kao ogoråewe zbog Skerliãevog omalovaÿavawa „alko-
holiåarske" romantiåarske poezije), veã u ovom ranom, izrazito anti-
tradicionalnom periodu Crwanskovog stvaralaštva, u pobuwenom sinu
otkriva se sloÿena mešavina oseãawa prema jednom od glavnih arbita-
ra predratnog kwiÿevnog ÿivota, åiji su ugled i uticaj uveliko pre-
šli granice srpske prestonice i drÿave.
Ako se, na primer, za poåetak uporede Skerliãeve pohvalne reåi
upuãene novoj rodoqubivoj poeziji Šantiãa i Veqka Petroviãa iz
1908. godine sa osnovnim motivima i oseãajnošãu „vidovdanskih pesa-
ma" — ma koliko ovakvo poreðewe na prvi pogled izgledalo neumesno
i neprimereno — nemoguãe je ne uoåiti neke izrazite podudarnosti.
Opisujuãi novi patriotizam srpske poezije, Skerliã kaÿe:

Mi smo bez onog feudalnog romantizma, i ne mislimo da je sva veliåina

naše rase u sredwovekovnim vladarima i sjajnoj vlasteli u pancirima i sa åe-
lenkama.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
… Pored svega poštovawa za narodnu prošlost mi ne dajemo ni prebijene pare
za „istorijska prava", i mi smo duboko ubeðeni da pravo jednog naroda na ÿi-
vot ne poåiva na prašwavim pergamentima i svadbenim ugovorima vladar-
skim… Mi se oseãamo kao izdanak cele jedne rase „gorkih i bednih stradala-
ca", kako veli naš stari letopisac, potomci uskoka, hajduka, odmetnika i usta-
nika koji su svoje pravo na ÿivot iskupili vekovima stradawa i borbe…
I mi danas volimo svoj narod ne kao fikciju i reå, no kao ÿive qude, u
åijoj sredini ÿivimo, i sa kojima delimo dobro i zlo. Naš patriotizam nije
onaj antikvarski, metafiziåarski i frazeološki romantiåarski nacionalizam
starijih naraštaja, no suvremeno, stvarno, trezveno, demokratsko i socijalno
oseãawe solidarnosti sa svojim narodom, sa širokim slojevima narodnim koji
åine temeq i suštinu jedne rase. Mi ne volimo istorijske fantome no ÿive
qude, i nama je mnogo bliÿi jedan seqak i radnik današwega doba no „hristo-
qubivi vladari" i sjajna vlastela iz sredweg veka. (Skerliã ¡¡, 1971:198—199)

Åitalac bi iz ovih redova mogao da zakquåi da je i sam Skerliã u

svojoj kritici romantiåarskog patriotizma pre imao na umu Duåiãevu
i Rakiãevu „elegantnu" školu, kako je naziva pesnik Lirike Itake, ne-
go „gråevitu" školu Jakšiãevu. Pišuãi u istom tom duhu, posleratni
Crwanski, uÿasavajuãi se nad poplavom raznih ratnih seãawa, uspome-
na, memoara, stihova diletantskih stihoklepaca, u svom prikazu jedne
od ovih kwiÿica, nedvojbeno zna da Skerliã nije hteo ãuråiãevske Mo-
zaike i ÿali „što nemamo kakvu snaÿnu liånost Skerliãevih dimenzi-

25 Iznoseãi program nove pesniåke generacije, Crwanski u „Objašwewu 'Suma-

tre' " Skerliãevo ime vezuje za poetiku kanona i pravila: „Poloÿaj, duh naše poezije,
posle rata i, ne mogu a da ne napišem, posle Skerliãa, sasvim je novi i izmewen. Pale
su ideje, forme i, hvala bogu, i kanoni!" (EÅ, ¡:19)
280

ja, što bi jednim moãnim potezom zatrpala sve te bulumente." (EÅ,

¡:294) U tekstu u kojem 1919. godine Crwanski za Kwiÿevni jug izve-
štava o manifestaciji kojom je u Beogradu obeleÿena petogodišwica
Skerliãeve smrti, naglašena je pre svega politiåka delatnost nacio-
nalnog barda i odaje mu se priznawe kao „najveãem apostolu, reorgani-
zatoru i propagatoru kwiÿevnog, kulturnog i politiåkog jedinstva na-
šeg troimenog naroda pre svetskog rata". (EÅ, ¡:47) Meðutim, ton ovog
rada ostaje na nivou pukog izveštaja, nema izraÿavawa liånih emocija
i stavova, niåega osim posmatraåke bezinteresne distanciranosti. Pet
godina docnije, u posebnom broju Srpskog kwiÿevnog glasnika, koji se
pojavio kao „Spomenica Jovanu Skerliãu", Crwanski govori o svom
liånom doÿivqaju rano preminulog kritiåara i velikog predratnog
kwiÿevnog autoriteta. Pritom, on se seãa wegovog namršetenog lika
što ga je video na jednom predratnom putovawu u Åakovo, na proslavu
Dositeja, ukazujuãi na razliåitost novog naraštaja pesnika, svoje gene-
racije, koja je 1908—1914. izlazila iz gimnazija i koja je bila „mekša,
zbuwena i ÿeqna mnogo åega dalekog i åudnijeg od wegovih puteva"
(EÅ, ¡:49). Meðu wima je, priznaje Crwanski, ovaj predratni nacional-
ni bard bio autoritet utoliko što je izazivao pre strah nego naklo-
nost i qubav, naglašavajuãi takoðe da je potpuno jasno da nema nepo-
grešivih i da se „slute korekture" Skerliãevih ocena. Ali, ma koliko
razliåita bila wihova poetiåka polazišta, Crwanski ÿali za elanom
åoveka „koji je onako umeo da zamahne za one koji su tada bili novi i
mladi, koji je onako sråano potegao protiv zastarele kwiÿevnosti i
smelo raspravqao åak i pitawe latinice", a kojeg „neãe dostiãi usko-
ro niko" (EÅ, ¡:49). Ono što Crwanski ceni je odluånost Skerliãeva,
ali pre svega wegovo intelektualno poštewe, åestitost u izricawu su-
dova, koji — ma kako se pogrešnima kasnije pokazivali — nisu proiz-
lazili iz trenutnih hirova, politikantskih interesa ili (ne)prija-
teqskih raspoloÿewa — nego iz jednog doslednog stava, koherentnog i
uobliåenog kompleksa uverewa i naåela:

U kwiÿevnoj korumptivnosti posleratnog vremena, on bi bio nuÿan pre

svih, sa svojim manama i vrlinama, ustanovqenim veã i još neustanovqenim. U
wemu nije bilo cinizma, ni perversije. Sa wime bi se rešavala, iako teško,
pitawa åak i naših najmodernijih kwiÿevnih intencija, jer je, kraj plahosti,
imao u sebi åistije toplote od ostalih. U smešnom sudaru naše hipermoderne
i lokalne literature (sa jedne strane Simplon-ekspres natovaren snobovima,
revijama iz Pariza i futuristima, sa druge putniåki voz predratnih skromno-
sti, novinaråiãa i bezbriÿnih palanåana), Skerliã bi, sa Kwiÿevnim glasni-
kom u ruci, naåinio reda. (EÅ, ¡:50)

U svojim literarnim seãawima (naslovqenim kao „Posleratna kwi-

ÿevnost"), koja su 1929. godine izlazila u nastavcima u Letopisu Ma-
tice srpske, Crwanski je prema Skerliãu još mawe kritiåan. Kaÿe da
je za wegovu generaciju „tada, još suviše plahu" (EÅ, ¡:90) bilo vaÿno
samo to kako se Skerliã odnosio prema Disu, Panduroviãu, Bojiãu, a
na pitawe „šta bi bilo da je Skerliã ÿiveo još i u vremenu od 1919.
 281

do 1929", odmah odgovara: „boqe bi bilo". „Naroåito za 'posleratnu' "

(EÅ, ¡:90). Skerliã bi, da je preÿiveo, duboko je uveren Crwanski —
ukoliko se ne bi potpuno iscrpeo u politiåkom radu — bio i daqe po-
kretaå kwiÿevnog ÿivota. Uz Skerliãa ne bi bilo višegodišweg kwi-
ÿevnog mrtvila; åak i kao ÿestoki kritiåar posleratne modernistiå-
ke kwiÿevnosti, on bi doneo mnogo više dobrog nego što bi uåinio
štete:

Osim toga, iako bi stajao „kao kula" na putu „posleratne kwiÿevnosti, u što
sumwam, u teškoj borbi s wim, intencije te kwiÿevnosti mawe bi se bile de-
formisale, ugušile, nego na mukama, van borbe, s majstorskom prazninom, pod-
metnutom od drugih. (EÅ, ¡:90)26

Ali, opet, najviše od svega Crwanskom nedostaje ona Skerliãeva

moralna åestitost u bavqewu kwiÿevnošãu i kwiÿevnim pitawima:
„jednostavnost, ali originalnost wegovih eseja, wina 'poslovna åesti-
tost', bez tuðeg, anegdotiånog", suðewe „po delima kwiÿevnim praved-
no, ili sa uverewem pravednosti, bez društvenih razloga, koji sa kwi-
ÿevnošãu nemaju nikakve veze, kao ni akademski cinizam, zastrt, kod
nas, melanholijom isticawa 'nedostiÿnih' prošlosti", pa zatim „hra-
brost wegova, pak, mentalno — npr. za Dositeja, a protiv suvišnog,
slepog tumaåewa Vuka — zar nije bilo dokaz qubavi prema istini, naj-
boqe vrste: onda kada su tome mnogi bili protivni." (EÅ, ¡:91) Ako se
ovakav niz pohvala i uåini na trenutak kao liåno motivisana ÿalopoj-
ka jednog neprihvaãenog pesnika, åiju je Liriku Itake kritika, sa po-
nekim izuzetkom, doåekala „na krv i noÿ", onda ãe sledeãi redovi u
kojima Crwanski hvali åak i najviše napadanu „angaÿovanost" Sker-
liãevu, odnosno wegovu brigu za uticaje kwiÿevnosti na društvo i na-
ciju, åitaoca razuveriti u poåetnoj sumwi u istoj meri u kojoj mu mogu
delovati iznenaðujuãe i neoåekivano:

Ono što je glavno, najposle: liånost, pre Rata, koja je kwiÿevnost, van
wenog poznatog, banalnog, salonskog znaåaja, smatrala kao zasebnu moguãnost
uticaja ne samo na iluzorni „ukus" jednog društva, veã, što je daleko vaÿnije,
i na pojedinca, skoro u luterovskom smislu. Ne iz neke celibatske sentimen-
talnosti (Nediã) veã iz dna toplote ÿivotnog nagona (ÿivotnog u duhovnom
smislu).
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
S wim, posle Rata, radilo bi se i borilo, oko stvarawa jednog naroda koji
iz svoje herojske epohe prelazi u kulturnu. Bez wega, radilo se samo oko tetaka

26 U prilog ovoj pretpostavci išao bi i Skerliãev afirmativan stav prema gene-

raciji mladih qudi koji su posle Aneksije pokrenuli niz kwiÿevnih åasopisa, i o kojoj
Skerliã govori u tekstu „Novi omladinski listovi i naš novi naraštaj". Iako je, po
reåima Radovana Vuåkoviãa, „nabrajajuãi više tadašwih omladinskih listova i hvaleãi
wihovu aktivnost (Srpska omladina, Novi Srbin, Zora), Skerliã pre imao u vidu kulturno
i politiåko znaåewe tih listova nego wihove kwiÿevne ideje, koje su åesto bile nesagla-
sne wegovim i onda kad ga je ta generacija mladih pisaca podrÿavala u politiåkoj akci-
ji" (Vuåkoviã, 1979:38), ova wegova simpatija prema aktivizmu mladih, osim što pokreãe
pitawe raslojavawa predratnog perioda, otvara i prostor za zamišqawe Skerliãeve po-
zicije u posleratnim polemikama, koja se uklapa u viziju Miloša Crwanskog.
282

i strina i wihovih literarnih pogleda na „posleratnu" kwiÿevnost, koja je

morala da gubi vreme, i snagu, oko najsitnijih pitawa kwiÿevnosti, uz to, u
posleratnom Beogradu, grotesknih. (EÅ, ¡:91).

Šta je prava Crwanskova istina o Skerliãu? Da li se radi o jed-

nom hirovitom, prigodnom mewawu sudova pesnika koji se u „Objašwe-
wu 'Sumatre' ", svom programskom tekstu, odreðuje u poetskom smislu
nasuprot åuvenom kritiåaru, kao nosiocu svih predratnih vrednosti
koje nova pesniåka generacija u potpunosti negira? Uprkos i danas
uvreÿenoj i raširenoj predstavi o izrazito negatorskom i osporavaju-
ãem odnosu Miloša Crwanskog prema Jovanu Skerliãu27, verujemo da
produbqenija analiza Crwanskove poetike i wegovih estetiåkih pola-
zišta pokazuje da se izmeðu ove dvojice naizgled nespojivih veliåina
mogu pronaãi srodnosti i poklapawa koje i sam Crwanski u svojoj mla-
dalaåkoj pobuni protiv oåeva nije mogao u prvi mah da prepozna. Zato
se istorija ovog odnosa, što se na poåetku iskazuje kao deo ekstremnog
avangardistiåkog poricawa tradicije, autoriteta i kanona, moÿe po-
smatrati kao jedan razvojni proces, u kojem je pesnik preispitivao i
mewao svoje sudove prema velikom kritiåaru, svesno ili nesvesno pri-
znajuãi saobraznosti prepoznatqive u oba, iako veoma razliåita, poe-
tiåka sistema. Aktivan odnos ekspresionistiåke poezije i avangardnih
pokreta prema stvarnosti, i ona specifiåna vrsta agonistiåke sprem-
nosti na ÿrtvu u korist buduãnosti i buduãih pokoqewa, a koju je Cr-
wanski posebno pokazao u putopisu Qubav u Toskani (dodelivši sebi
misionarsku ulogu „obnoviteqa" Slovenstva) i poemi „Straÿilovo", i
Skerliãeva iskrena i duboka predanost nacionalnom radu otkrivaju
uzroke naklonosti koje je Crwanski pokazivao sve više, odmiåuãi se
od „revolucionarnih" ratnih godina. Ta bliskost otkrivala se u toj
meri da pesnik 1929. godine åak ne veruje da bi se Skerliã, da je ostao
ÿiv, okrenuo protiv Mladih, jer mu se wihova osnovna nastojawa i mo-
tivi åine sve sliånijima: a to su traÿewe jednog autentiånog nacio-
nalnog izraza, bez pogubnog „majmunisawa Pariza" i pomodnog unoše-
wa tuðih vrednosti. Jovanu Skerliãu i Milošu Crwanskom bio je u
poetiåkom smislu zajedniåki jedan u osnovi romantiåarski, antikla-
siåni poetiåki kriterijum: iskreno proÿivqeno oseãawe kao jemac pe-
sniåke originalnosti, bez koje opet nema velike umetnosti. Jer, ma ko-

27 U komentaru uz Crwanskov tekst o petogodišwici Skerliãeve smrti iz 1919. go-

dine u kritiåkom izdawu Eseja i ålanaka ¡ kaÿe se da „Tekst, objavqen latinicom, sa
potpisom M. C. nije unet u 'Bibliografski pregled' (Zbornik Miloš Crwanski, Beograd
1972) u åijem je sastavqawu uåestvovao i sam pisac. Bibliografijom su obuhvaãeni gotovo
svi napisi Crwanskog, sem ovog o Jovanu Skerliãu åiju je petogodišwicu smrti hteo da
obeleÿi i projugoslovenski KJZ." (EÅ, ¡:509) Takoðe se kaÿe da Crwanski 1924. godine
piše „uzdrÿanije", a u Komentarima uz Liriku Itake „ironiåno" i da zbog toga moÿda
„nije voleo svoj prethodni ålanak". (EÅ, ¡:509). Istina bi, meðutim, mogla biti upravo
obrnuta: tekst iz 1924. mnogo je nadahnutiji, liåniji i pohvalniji od uzdrÿanog teksta iz
1919. U svetlu onoga što je Crwanski rekao o Skerliãu u svojim Literarnim seãawima iz
LMS 1929, ali i u svojim posleratnim intervjuima, zakquåak je bio upravo obrnut: Cr-
wanski moÿda nije voleo svoj tekst zbog wegovog bezliånog novinarskog stila i fraza
koje je koristio umesto liånih impresija.
 283

liko ÿudeo za povratkom klasiånih epoha, dobu velikih ideala, i de-

lima koja u takvim epohama nastaju, delima univerzalnih vrednosti,
Skerliã je u svojoj kritici pokazao koliko drÿi do pesniåke „iskre-
nosti" i do „istine" u kwiÿevnosti: kritiku Disovog i Panduroviãe-
vog pesimizma izveo je on upravo iz svoje duboke sumwe u iskrenost
ovakve oseãajnosti. Optimista kakav je bio, ovaj poklonik progresa ni-
je mogao da poveruje u autentiånost pesimistiåke inspiracije u zagu-
šqivim balkanskim sokacima, nego su mu taj oåaj i potonuãe bez teme-
qa i uzroka pre mirisali na pomodno kopirawe dekadentnog Zapada.28
Kopirawe, imitirawe, mimizis, epigonstvo, najpogrdnije su reåi i u
Crwanskovom pesniåkom programu.29 A iskrenost, autentiånost pesniå-
kog izraza, videli smo, pojavquju se veã u Crwanskovoj kritici raki-
ãevske uglaðene rodoqubive poezije, kao u isto vreme etiåki i este-
tiåki princip — kao åin odgovornosti i poštovawa prema krvavim i
rawenim dušama i kao merilo istinske poezije. Poklapawa sa nekim
predratnim Skerliãevim sudovima samo pokazuju da i Skerliãa treba
shvatiti kao nosioca jednog od bar dva razliåita razumevawa kwiÿev-
nosti. Dva — ako sa jedne strane imamo u vidu aristotelovca Bogdana
Popoviãa, koji je verovao u mimetiåki princip u stvarawu, što sadr-
ÿi pravilnosti i obrasce koje je isto tako moguãe podraÿavati, za
estetiåara i formalistu koji je kwiÿevnost izdvajao od drugih dru-
štvenih fenomena, braneãi wenu samostalnost u skladu sa „desniåar-
skim" shvatawem umetnosti prijemåive samo odabranima. I, sa druge,
Skerliãa, za kojeg kwiÿevnost nije odraz nekih veånih, nepromenqi-
vih estetskih kategorija o kojima se pišu teorije, nego izraz „narodnog
duha" koji vlada u jednom vremenu, Skerliãa „leviåara" za kojeg je pra-
va umetnost razumqiva svakome. A pre svega onog Skerliãa koji se uÿa-
sava podrÿavawa neåega što nije iskreno oseãawe — koje proistiåe iz

28 Ovakvim svojim stavovima Skerliã je izazvao najviše negodovawa kod Isidore

Sekuliã („Pesnici koji laÿu" 1911) i Stanislava Vinavera („Skerliã i Bojiã", 1938),
dakle autora mlaðe generacije kod kojih je kritika prepoznala prve znake ekspresionizma
u predratnoj srpskoj kwiÿevnosti, koji su pokušali da pokaÿu da se „poetska iskrenost"
ili „istinitost" ne moÿe uvek uzimati kao merilo pesniåkih vrednosti, utoliko pre
što je Skerliã — nameãuãi ovakve kriterijume u saglasnosti sa kojima se pozitivno od-
nosio prema Šantiãu a negativno prema Disu i Simi Panduroviãu — ostajao pre svega
na površinskom nivou „svesnog". R. Konstantinoviã pak uoåava da je srpski kritiåar
ipak priznao postojawe „subkoncijentnih stawa" ali tek u prikazu druge kwige Panduro-
viãevih pesama, dakle ne mnogo pre smrti. (Konstantinoviã, 1983, ¡:240)
29 Ovo merilo je veoma upeåatqivo istaknuto i u Crwanskovim kritikama. Na pri-
mer, u prikazu kwiga Koste Strajniãa, od kojih je jedna o Meštroviãu, on je dvostruko
nezadovoqan: eklekticizmom Strajniãevim i neoriginalnošãu Meštroviãevom: „Jedna
od najbitnijih Strajniãevih mana je da naðe neki predmet o kome ãe pisati, te da onda
izradi kao åitav zbornik toga šta je ko napisao o tome predmetu umesto da da nešto svo-
je liåno… A kod Strajniãa vidite sve to tako osakaãeno, i kao da vam se åini gde vidite
jednu sitnu, siãušnu profesorsku dušicu kako se pretrpala kwigama za jednim stolom,
te pokušava da izdeqe i sadeqe nešto sa svih onih tuðih strana." (EÅ, ¡:437) Iako Me-
štroviãu donekle priznaje originalnost, veliko oslawawe vajarevo na tradiciju åini
mu se nedopustivim: „Kod wega ima toliko stranog, toliko imitovawa, da bi i svako ða-
åe što u drugom razredu gimnazije uåi Opštu istoriju gde su fotografije egipatskih
sfinksova i asirskih reqefa, to primetilo." (EÅ, ¡:439)
284

individualnog biãa u podjednakoj meri u kojoj je izraz istorijskog tre-

nutka — što je imitacija i epigonstovo, na šta se pre svega u svojoj
pobuni protiv oåeva i uåiteqa ustremio i Miloš Crwanski:

Pobuna, pobuna, svugde pobuna protiv ovog uåmalog društva, pobuna pro-
tiv praznog frazerstva, pobuna protiv diplomiranih i patentiranih, pobuna
protiv svih mediokriteta sa sitnom i udobnom ambicijom i sa preteranim zah-
tevima, pobuna, najzad, protiv svih „ðaka Velikih Uåiteqa" i novih Velikih
Uåiteqa bez ðaka, eto to je od prilike program ovog novog i snaÿnog lista,
prepunog energije, pokreta i zamaha…
…Nemamo voqe da pišemo posvete celom ministarskom kabinetu; ne ÿe-
limo da u beskonaånost pišemo ditirambe o nedrima seoskih devojaka što odi-
šu na sveÿu i novu proletwu zemqu, o åarima i mirisu kasarnske atmosfere i
vojniåkih cokula; dosta nam je bilo svih moguãih carskih soneta, svih moguãih
madrigala i elegija i oseãamo da se Bojiãeva ili Korolijina erotika suviše
rðavo imitiraju i produÿuju. Velika reå je davno reåena, a wen eho rðavo odje-
kuje i veštaåki se podrÿava, jer mnogi sitni dovikuju sitne reåi te tako stva-
raju jedan piskavi i disharmoniåni ton, prikopåavaju ga uz eho Velike Reåi i
odlaze zadovoqni verujuãi kako ãemo mi drÿati da je i to Velika Reå. (EÅ, ¡:
291)

Iako bi bilo sasvim pogrešno zakquåiti da je srpski avangardi-

sta u svemu sledio Skerliãa i da je u stvari wegov gnev prema naåelu
podraÿavawa zapadwaåkih uzora, koji je vladao predratnim srpskim pe-
sništvom, bio u suštini Popoviãev a ne Skerliãev estetski postulat,
bez dubqeg sagledavawa odnosa pesnikovog prema liånosti koja se u pr-
vi mah ukazala kao oliåewe svih tradicionalnih vrednosti i na åije
rušewe je usmerio svu svoju energiju, nemoguãe je u potpunosti razluåi-
ti Crwanskovu pravu poziciju u istoriji srpske kwiÿevnosti. Dakle,
osim što moÿemo tumaåiti Crwanskova popuštawa i korekcije prvo-
bitnog stava prema Skerliãu — koji je dolazio zapravo od jednog shva-
tawa srpske predratne kwiÿevne scene kao monolitnog razdobqa, sada
se i wegov širi odnos prema tradiciji pokazuje u jednom sasvim dru-
gom svetlu. Iako ne moÿemo govoriti o poetiåkoj srodnosti Skerliãa
i Miloša Crwanskog — posebno imajuãi u vidu wihove opreåne stavo-
ve o srpskom romantizmu, praãewem odnosa jednog od pesnika poslerat-
ne avangarde prema ozloglašenom kritiåaru — glasnogovorniku starih,
moÿemo otkriti i neke druge srodnosti koje ih pribliÿavaju. Jedna od
wih, otpor prema klasiånoj koncepciji umetnosti kao mimezisa, ima u
stvari korene u jednom drugom uverewu koje je bilo zajedniåko i Sker-
liãu i Crwanskom.30 Princip podraÿavawa loš je u prvom redu jer
umetniåke vrednosti nisu definisane nekom univerzalnom estetikom.

30 Ne treba zaboraviti da je Crwanski jedan svoj tekst posvetio Aleksi Šantiãu

(„Slika Alekse Šantiãa", Odjek, Beograd, 6—9. ¡ 1924, H¡¡, 12), jednom od pesnika pret-
hodne generacije, u odnosu na åiju se poetiku u svojim programskim tekstovima kritiåki
distancirao. Šantiã, sa kojim se upoznao i druÿio za vreme vojne veÿbe u Mostaru 1921.
godine, oåarao je Crwanskog svojom tihom, stidqivom i dostojanstvenom liånošãu, u toj
meri da je srpski pobuwenik i avangardista åak ustvrdio kako je zbog dubokog oseãaja „da
je lepota ÿivota u vasioni i daqinama" uspeo Šantiãa vrlo brzo da naåini sumatrai-
stom. (EÅ, ¡:41) I u ovom svom eseju Crwanski je pokazao koliku vaÿnost je za wega imala
 285

One nisu ni veåne, ni nepromenqive. Imitovawe u umetnosti ne moÿe

biti izvor vrednosti izmeðu ostalog i zbog toga što se oseãajnost i
misaonost jedne epohe ne mogu presaditi u drugu. Poezija je kao i svaka
umetnost deo i izraz svog vremena i samo kao takva moÿe dobiti vred-
nost estetske univerzalnosti — to je istoricistiåki naåin shvatawa
umetniåkog fenomena koji je Crwanski formulisao veã u svom najva-
ÿnijem programskom tekstu „Objašwewe 'Sumatre' ". Veã na samim svo-
jim kwiÿevnim poåecima on ima dubok oseãaj za istorijske promene,
wihov ritam i meru u kojoj odreðuju ÿivot qudi. Svestan upravo te
promene kojoj je sam bio svedok, a koju je do oåevidnosti dovela ratna
tragedija, Crwanski uviða koliko istorijska promena duha, oseãajno-
sti, promišqawa i doÿivqavawa sveta u prvom redu utiåe na umet-
nost, stvarajuãi od umetnika svoje glasnogovornike i profete koji prvi
razumeju i izraÿavaju ono novo što „lebdi u vazduhu". Kad u „Objašwe-
wu 'Sumatre' " Crwanski kaÿe: „Nismo odgovorni za svoje 'ja'. Ne po-
stoje nepromenqive vrednosti!" (EÅ, ¡:20), on u stvari izraÿava stav da
je umetnost izraz svog vremena, kao i da je i ona, u ritmu smene isto-
rijskih perioda, podloÿna promeni. Iz tog istorijskog oseãawa proi-
zilazi i onaj oseãaj generacijske solidarnosti, pripadnosti grupama,
pokretima, „izmima", koji se zapravo navodi i kao jedna od osnovnih
karakteristika avangardne umetnosti, ali i teza da ne moÿe biti po-
draÿavawa u umetnosti jer svako vreme traÿi svoj izraz i svoje sadrÿa-
je. Tek imajuãi u vidu ovaj duboki oseãaj za istorijsko, moÿe se anali-
zirati jedan od osnovnih poriva avangardne umetnosti: za sveobuhvat-
nim i totalnim rušewem svih tradicija, i, paradoksalno, ne samo tra-
dicija nego i istorije kao takve. I tek u ovom kontekstu moguãe je shva-
titi duboke protivreånosti utemeqene na osnovnim polazištima veãi-
ne avangardnih doktrina, koje su, neretko, bivale mnogo åuvenije od
umetnosti koju su zagovarale. Radikalni rušilaåki impulsi okonåava-
li su se otuda uglavnom ili kao skandalizujuãi dadaistiåki eksperi-
ment, koji je, zatvorivši sve puteve stvarawa, bio osuðen na kratkoveå-
nost, ili nekom vrstom nagodbe sa istorijom. Avangardistiåka pobuna
se tada, kao u sluåaju rane poezije i poetike Miloša Crwanskog, shvata
kao prevrednovawe istorijskih tradicija, neprijateqstvo prema jednoj
vrsti istorijskog diskursa i priklawawe drugoj, a ne kao wihovo to-
talno osporavawe. Sve do trenutka kada se ta pobuna u vidu itaåke poe-
zije i vidovdanskog ciklusa pretopila u sumatraistiåki mir, dobivši
tako svoj negativni odraz, Skerliãev aktivizam i wegova vera u moral-
nu i duhovnu moã umetnosti da åitava društva povede napred mogli su
Milošu Crwanskom u wegovom avangardistiåkom zanosu izgledati vr-
lo bliski.

liånost onoga o kome je pisao: tekst o Šantiãu i nije ništa drugo do priåa o ostarelom
pesniku, melanholiånom posmatraåu ÿivota i vremena koje ga je pregazilo. Proroåanska
saoseãajnost prema „strancima" u svetu dirnula je Crwanskog bar onoliko koliko je i
wegov etiåki oseãaj dotakla isijavajuãa moã Šantiãeve åestitosti. Otuda se moÿe reãi i
da se linija Skerliãevih simpatija ukazuje kao paralelna, a ne suprotstavqena Crwan-
skovom kritiåarskom sudu.
286

Duša i ekstaza

Svi tekstovi koje je pisao izmeðu 1919. i 1922. pokazuju da je Cr-

wanski imao vrlo jasnu predstavu o tome šta su to vrednosti nove poe-
zije i šta je to što je odvaja od tradicija prema kojima je izraÿavao
naroåito kritiåan i odbojan stav. Odreðujuãi se kao odluåni protiv-
nik tradicije predratnog pesništva parnaso-simbolistiåke, impresi-
onistiåke inspiracije Duåiãeve i Rakiãeve škole, bilo da piše o pe-
sništvu novih Maðara, o Ex Ponto-u Ive Andriãa, Floberovom Novem-
bru31 ili prikazujuãi posleratnu literarnu produkciju ukazavši na we-
ne male kwiÿevne vrednosti, Crwanski pomiwe dva, u vrednosnom
smislu, afirmativna pojma: dušu i ekstazu. Sameravajuãi prema ovim
pojmovima kwiÿevno delo o kojem piše, Crwanski govori o tome šta
jeste a šta nije poezija, a u dva kquåna programska teksta „Objašwewe
'Sumatre' " i „Za slobodni stih" eksplicitno govori o tome šta je to
umetnost.
„Još nikad se u nas po versu nije tako široko razlivala duša, kao
u wega" (EÅ, ¡:275), kaÿe Crwanski u svom prikazu Ex Ponto-a Ive An-
driãa, pesnika i predvodnika Novih, onog novog mladog pokoqewa, koje
„opet peva dušu" (Crwanski, „Miciã: Ritmi mojih slutwi", EÅ, ¡:306)
stihovima sa ritmom koji je „mesto jamba i troheja gramatike, jamb i
trohej duše" („Za slobodni stih", EÅ, ¡:29). „Senzacije Novembra nisu
one scene koje gomila tako rado åita; one su one strane gde se, u krpa-
ma, po stranama prostire raskidana gola duša Floberova (kurz. G. R.)."
(EÅ, ¡:230) Prikazujuãi stvaralaštvo „Novih Maðara", Crwanski kaÿe
da „za nas nije vaÿno da poznajemo sve wine tvorevine, vaÿno je da im
pogledamo dušu" (EÅ, ¡:282). Slike mladog slikara Goluboviãa „nisu
samo slike nego i dela, dela jedne duše, to su pesme bojom, bolan poku-
šaj jedne moderne slovenske duše da se digne nad materijom." („O iz-
loÿbi ratnih slikara" EÅ, ¡:430—431). U prikazu kwige Senke sutona,
Dragoqubu Obradoviãu, on preporuåuje da „zbaci literarni frak pa
prisluša samo svoju dušu" (EÅ, ¡:302).
Pojam „slovenske duše", koju je prepoznao kod Goluboviãa i u Ex
Ponto-u Ive Andriãa, upuãuje nas na pretpostavku da je pojam „duše"
Crwanski mogao preuzeti iz ruske literature, koju je, prema retkim
svedoåewima i priznawima, gutao kao mladiã, pred rat i tokom ratnih
godina.32 Taj slovenski elemenat ima za Crwanskog topline, blagosti i
romantike koju nalazi u kwizi pesama Frawe Markoviãa Kohan i Vla-
sta, ali i „mesijansko i golgotsko znaåewe" (EÅ, ¡:304), koja od Dosto-

31 Crwanski je 1920. godine napisao i predgovore za tri kwige koje su izašle u iz-
dawu Savremene biblioteke: za Floberov Novembar, Sliku Dorjana Greja Oskara Vajlda i
Romantiåne duše Edmona Rostana, ali ãe o ovim tekstovima biti reåi u poglavqu koje ãe
se baviti pišåevim esejima o stranoj kwiÿevnosti.
32 U Komentarima uz Liriku Itake Crwanski piše kako mu je u detiwstvu, kada je
oboleo od šarlaha otac doneo srpski (ili maðarski) prevod Rata i mira i kako je „taj
roman proåitao za dan i noã" iako je majka „tvrdila da zbog toga moÿe da nastupi slepo-
ãa" (P:115) i da je na galicijskom frontu u xepu nosio „nemaåko izdawe Dostojevskog o
Sibiru." (P:151)
 287

jevskog i ruskih religioznih filozofa Berðajeva, Šestova, Solovjeva

daju karakteristiåan ton i boju ruskoj kwiÿevnosti. Kako kaÿe engleska
spisateqica Virxinija Vulf33, duša jeste „glavna liånost u ruskoj
umetniåkoj prozi" i ona takva, malo ili nimalo povezana sa intelek-
tom, slabo razumqiva ili åak odbojna zapadnom åitaocu, ipak ga neka-
kvom magiånom snagom privlaåi i obuzima:

Mi smo i protiv svoje voqe, uvuåeni, zakovitlani, zaslepqeni, zagušeni

i istovremeno ispuweni vrtoglavim zanosom. Sem Šekspira nema uzbudqivi-
jih kwiga. (V. Vulf, 1956:119)

Prema ovakvom shvatawu „duše", Crwanski bi u svojoj i tuðoj mo-

dernoj poeziji traÿio upravo te slovenske, mistiåne impulse, kao vid
tajanstvenih sila koje dopiru do tajni qudskog postojawa i delovawa
ali ih nikada u potpunosti ne objašwavaju, zarobqavajuãi zauzvrat åi-
taoca nekakvom nepojmqivom intuitivnom energijom o kojoj govori Vir-
xinija Vulf, i koja na nivou nekog podsvesnog, arhetipskog prepozna-
vawa izaziva u wemu neizrecivo zadovoqstvo. Ipak, åini se da se me-
sijanska uloga Slovenstva, o kojoj se govori još od Dnevnika o Åarnoje-
viãu a koja dobija posebno mesto u Crwanskovim putopisima iz Italije
Qubav u Toskani, po mnogo åemu uklapa u savremene avangardne pesniå-
ke tendencije mladih koji se bacaju „strmoglav u buduãnost", saobraÿa-
vajuãi se i sa ekspresionistiåkom ÿeqom za povratkom autentiånim
oblicima ÿivota i teÿwom za posuštastvqewem svih stvari sa kojima
åovek komunicira.34 Ekspresionistiåka estetika, nadovezujuãi se na
simbolistiåku pesniåku tradiciju, traÿila je i od poezije da, poniru-
ãi kroz pesnikovo individualno biãe, dopre do suštine, do same duše
koja se shvatala „kao nešto nadindividualno, nezavisno od qudskog te-
la, razuma i psihe", kao „onaj metafiziåki entitet koji svaki pojedi-
naåni subjekat povezuje sa bogom, odnosno sa vrhovnom idejom ili Nad-
dušom (Oversoul), kako je Emerson nazivao ovaj princip" (B. S. Panto-
viã, 1998:18—19). Ovako shvaãen pojam duše bi ukazivao da je ekspresi-
onistiåko okretawe unutarwem zapravo u velikoj meri bilo antisubjek-
tivistiåko i da se utoliko pokazalo saglasnim sa avangardistiåkim
tendencijama što se sa jedne strane oåituju u „suprotstavqawu konven-
cionalnom, patetiånom romantizmu, koji rado pribegava senzacionali-
stiåkim efektima", dok je sa druge strane oåigledno reå o eksplicit-
nom „programskom antiromantizmu, koji se duboko protivi lirizmu,
subjektivnosti, ispovednoj i sentimentalnoj kwiÿevnosti" (R. Poðo-

33 U ogledu pod naslovom „Rusi i wihovi pogledi". (V. Vulf, 1956:118)

34 Radovan Vuåkoviã istiåe to slavenofilsko raspoloÿewe meðu predratnom hrvat-
skom i srpskom omladinom koje je, prema ovom autoru, bilo izazvano višestrukim utica-
jima: sa jedne strane wemu su doprinele „idealistiåko-mistiåne teorije koje su tada ni-
cale u Rusiji, a åiji je inspirator bio Solovjev, pa Mereškovski i drugi." Tolstoj i
Dostojevski postali su najpopularniji pisci, ali, prema Vuåkoviãu, „Razlog da je lekti-
ra mladih pred rat postala ruska kwiÿevnost, da je i ruski duh proÿimao misli te gene-
racije, treba traÿiti i u uzoru koji su za wih predstavqali ruski revolucionari-anar-
histi." (Vuåkoviã, 1979: 65)
288

li, 1985:21). Upravo na ovoj antiromantiåarskoj avangardnoj pobuni35

poåivaju, prema Poðoliju, i neke od kquånih osobina „klasiåne" mo-
dernistiåke kwiÿevnosti 20. veka; teÿwe za stvarawem „objektivnog",
„bezliånog", „neindividualnog" lirizma vidqive su u poetikama Vale-
rija i Xojsa, a Tomas Sterns Eliot, engleski pesnik Crwanskove gene-
racije, u nekoliko eseja iz 1919. izvodi i teoriju „objektivnog korela-
tiva" koji pesniåko stvarawe treba da svede na „proces depersonaliza-
cije", odnosno na pronalaÿewe objektivnih podudarnosti pesnikovih
emocija kojima ih ovaj u poeziji zamewuje.36
Sliåno avangardnim pokretima, i nemaåki ekspresionizam, kao je-
dan od glavnih inspiratora modernog duha i tona poezije u 20. stoleãu,
teÿio je prevazilaÿewu subjektivistiåkog romantiåarskog izraza. Ili,
imajuãi u vidu nekoherentost ovog pokreta, ako to ne bi vaÿilo za sve
pesnike ove orijentacije, moglo bi se reãi bar da onaj „uzorni, samo-
svesni ekspresionista nikada ne bi prihvatio prigovor da su 'vizije'
koje stvara åisto subjektivistiåke" (S. Bogosavqeviã, 1998:41). Napro-
tiv, ekspresionisti duboko veruju da su wihove „vizije" u stvari „sli-
ke intuitivnih doÿivqaja", koje ne izviru „iz empirijskog Ja, odnosno
individualno-psihiåkog aparata zvanog 'ego', nego iz onog 'dubqeg' Ja,
koje je ili 'transcendentalno', ili etiåko, ili utopijsko" (S. Bogosa-
vqeviã, 1998:41). Ovako shvaãena ekpsresionistiåka „duša" bila bi za-
pravo simbol kosmiåkog, dubqeg smisla sveta, wegova suština, i samim
tim mogla bi predstavqati jednu od centralnih koordinata ekspresio-
nistiåke estetike i wene fenomenološke orijentacije. Povratak ele-
mentarnom i suštinskom, sa svim svojim estetskim ali i etiåkim pri-
mesama, vodio je ekspresionistiåkog åoveka, kroz umetnost, nazad ka
posuštastvqewu postojawa.37 Istinska egzistencija pulsirala bi tako u
duhu pulsirawa kosmiåkog ritma, a poezija i umetnost bile bi osnovni

35 Marineti u svom „antiromantizmu", kako kaÿe Giqermo di Tore, ide još daqe
„i izjašwava se, takoðe, i protiv odraza tog 'ja', protiv psihologije åoveka u svim wego-
vim izrazima, zamewujuãi je onim što on naziva 'lirska obuzetost materijom.' " (G. di
Tore, 2001:60)
36 Radovan Vuåkoviã u svojoj studiji o poetici hrvatskog i srpskog ekspresionizma
istiåe da je ono što on naziva simbolistiåkim misticizmom duše bilo na našim pro-
storima poznato veã u periodu ranog, predratnog ekspresionizma. Tako on navodi jedan
prikaz Marinetijevog futuristiåkog manifesta iz Bosanske vile 1911. i to iz pera Josi-
pa Siba Miliåiãa, koji ãe nakon rata biti jedan od glavnih nosilaca nove poetike, i
one redove tog manifesta koji su privukli Miliåiãevu paÿwu: „Mi razbijamo tu formu
vawsku i ulazimo u središte, u unutrašwost, u dušu! Dušu, dušu u svim wezinim trza-
jima, grubostima i qepotama, eto šta hoãemo da damo." Ovu „metafiziku duše" autor stu-
dije o srpskom i hrvatskom ekspresionizmu tumaåi kao teÿwu za „totalnošãu ekspresi-
je", kao aktivistiåki princip po kojem se ova koncepcija razlikuje od pasivne spiritu-
alnosti simbolizma. (Vuåkoviã, 1979:35)
37 Otuda se i u ekspresionistiåkom manifestu kakav je tekst Vasilija Kandinskog
„O duhovnom u umetnosti" istiåe opšta naklonost ekspresionista prema sadrÿini:
„Ovo šta neãe više biti materijalno, predmetno epohe koja je za nama, nego je umetniåka
sadrÿina, duša umetnosti bez koje weno telo (kako) nikad ne moÿe voditi jedan zdrav
ÿivot, isto tako kao i pojedinaåni åovek i narod. Ovo šta je sadrÿina, koju samo umet-
nost moÿe jasno izraziti sredstvima što samo woj pripadaju". (Kandinski prema: Vuåko-
viã, 1979:54).
 289

posrednici u tom konaånom povratku duši sveta. U tom kontekstu moÿe

se posmatrati i tumaåewe kojim Zoran Glušåeviã osvetqava završne
stihove „Prologa" za Liriku Itake:

Ali: ili nam ÿivot nešto novo nosi,

a duša nam znaåi jedan stepen više,
nebu, što visoko, zvezdano, miriše,
il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve,
ðavo nosi.38

Ovaj autor insistira da Crwanski prvi put u srpskoj poeziji daje

„åisto ezoterijsko-eteriånu definiciju duše u standardima savreme-
nog ezoterijskog koncepta (Blavacki, Štajner, Samael Aon Veor): duša
nije samo supstrat, ona je stepenica u duhovnom usponu ka nebu, ka Bo-
gu, dakle åist duhovni intenzitet" (Glušåeviã, 1996:25). Na taj naåin
bi, prema Glušåeviãu, i za Crwanskog poezija bila jedan od naåina uz-
dizawa ka konaånoj, vrhovnoj Istini, åiji je smer kretawa odreðuje jed-
nim platonovskim „lestviåastim" kretawem ka Vrhovnom Principu i
to jednom ekstatiånom iskustvu koje, takoðe, naš pesnik, gotovo u svim
programskim tekstovima, pomiwe kao suštinsko svojstvo i vrednost
moderne umetnosti.
U odgonetawu šta „duša", kao jedan od kquånih pojmova program-
ske esejistike, ali i poetiåkog koncepta Lirike Itake, zaista znaåi za
Miloša Crwanskog nemoguãe je zaobiãi pitawe slobodnog stiha, odno-
sno pesnikovih zahteva za oslobaðawem od formalnih kanona i pravila
koji se pesniku postavqaju pre stvaralaåkog åina. U prikazu kwige Qu-
bomira Miciãa Ritmi mojih slutwa Crwanski daje uvertiru „Obja-
šwewu 'Sumatre' " i eseju „Za slobodan stih":

On jeste naš. Jeste li primetili novu liriku. We ima u Jugu, i u Plamenu

pa i u starom Savremeniku veã. Krleÿa i Andriã idu pred gomilom a za wima
mi što smo svi sliåni. Novo pokoqewe postoji. Ono opet peva dušu. To nije
ništa novo ali je to proleãe i jesen naša a ne po receptu poetike. Stigla je
nova lirika, i ovaj je jedan od naših. Wen je stih otvoren, iskren kao srdaåan
govor bez cirkuskih kanona. Ne, nije moguãe da u jednom redu srce pesnikovo
kuca isto toliko koliko u drugom. Prestaãe ispuwavawe redova sa pesniåkim
toaletnim priborom. Pa ni ono nije moguãe što je Skerliã toliko hvalio u
Rakiãa „freska, Franåeska, quska pquska", ne, pesma nije zanatlijski ugovoren
rad. Ona je sveÿina. Nije to ritam, nije to slik. (EÅ, ¡:306)

U prikazu jedne druge kwige, autora Dragoquba Obradoviãa, Crwan-

ski veli da ãe i on postati jedan od „naših" ali samo „kad zbaci lite-

38 Zanimqivo je kako Crwanski koristi svoje stihove (i to one koji upuãuju na naj-
tananija, gotovo mistiåna znaåewa) u svojim kritikama, i to u jednom ironiånom, gotovo
sarkastiånom kontekstu: „Da je neko drugi mesto g. Paška Vuåetiãa priredio ovu izlo-
ÿbu, neko ko se ne boji 'naših prilika' i onog 'tako to kod nas mora biti', ova bi izlo-
ÿba bila veãi uspeh. Ne bi je ni onda pohodilo više sveta, jer svet radije ide u kino,
gde se kod nas pokazuju grofovi koji se ÿene proleterkama, ali bi i g. Vuåetiã stajao je-
dan stepen više (podv. G. R.). (EÅ, ¡: 435).
290

rarni frak pa prisluša samo svoju dušu". (EÅ, ¡:302) I u svojim kquå-
nim programskim tekstovima, u „Objašwewu 'Sumatre' " i „Za slobod-
ni stih", Crwanski ãe ÿeleti da pokaÿe jedno: da je pesma izraz duše i
da sadrÿaj te duše ima iskquåivo pravo da pesmi da oblik, to jest da
odredi wene formalne karakteristike. „Naše doba traÿi u prvom redu
sadrÿaj i intelekt", kaÿe Crwanski. Oblik pesme samo odraÿava naj-
dubqe pesniåke sadrÿaje i raspoloÿewa, razlikuje ritam jutra sunca i
proleãa od ritma veåeri i jeseni. Otuda promena forme rezultat pro-
mene pesniåkih sadrÿaja koje u velikoj meri odreðuje istorijski trenu-
tak. „Vraãawe kosmosu", mistika nove umetnosti, samo su „velika reak-
cija, razumqiva posle onog što je u zadwe doba znaåio ÿivot u Evro-
pi" a shodno tome i „reåi dobijaju nov sjaj i boju, nove nijanse; pojmo-
vi o ritmu, o stihu, o formi, mewaju se." („Za slobodni stih", EÅ,
¡:28). Novi åovek, Odisej s poåetka 20. veka, pun je „hipermodernih sen-
zacija", te je otuda duša pesnikova puna „hipermodernih sadrÿaja", su-
više izmewenih, neuhvatqivih, da bi se zarobili u „banalne åetvoro-
kute" i „pripremqene kalupe" vezanog stiha, duåiãevskih dvanaesteraå-
kih katrena:

Bez banalnih åetvorokuta i dobošarske muzike dosadašwe metrike, dajemo

åist oblik ekstaze. Neposredno! Pokušavamo da izrazimo promenqivi ritam
raspoloÿewa, koji su, davno pre nas, otkrili. Da damo taånu sliku misli, što
spiritualnije! Da upotrebimo sve boje, lelujave boje, naših snova i slutwi,
zvuk i šaputawe stvari, dosad prezrenih i mrtvih. U formi to nije bogzna šta!
Ali, delimo ritam sunåanih dana, od veåerwih ritmova. Ne meãemo sve to u
pripravqene kalupe! (EÅ, ¡:20)

Åitalac treba da doÿivi intenzitet pesnikovog duševnog doÿi-

vqaja što neposrednije! U takvoj komunikaciji svaki obrazac pravilno-
sti deluje kao komunikacijski „šum", kao oduzimawe vrednosti åinu
istinskog estetskog iskustva. U tom smislu se formalni artizam, koji
Crwanski odbacuje, moÿe shvatiti i kao ekspresionistiåko odbaciva-
we „kulture" na raåun „prirode", koja je saåuvala sve kvalitete dobrog,
lepog i istinitog. Moguãnosti jezika okamewenog u zadatim metriåkim
shemama preðašwe poezije treba tek otkrivati i razvijati i zato je on
još nerazumqiv:

Zvuk naših reåi nerazumqiv je, jer se naviklo na mewaåki, novinarski,

zvaniåni smisao reåi. Davno je Bergson odelio psihološko vreme od fiziåkog.
Zato je naša metrika liåna, spiritualna, maglovita, kao melodija. Pokušavamo
da naðemo ritam svakog raspoloÿewa, u duhu našeg jezika, åiji je izraz na stup-
wu feqtonskih moguãnosti! (EÅ, ¡:20)

Umesto kopirawu zapadnih uzora i zapadne versifikacije, srpski

pesnik treba da se okrene ritmu vlastitog jezika koji „nema tradicije
slika". Slobodni stih ne treba da bude opet nešto što se uvozi sa Za-
pada i onda kopira. Naprotiv:
 291

Ali mi wega stavqamo kao pokušaj originalne, naše versifikacije, sazi-

dane na tradicijama narodnim. To ne znaåi vraãawe niti rušewe onog što je
od Vojislava amo, to je prosta, neminovna pojava. Ne traÿi se deseterac, ali se
traÿi ritam i stih naš, po duhu našeg jezika naš. Stvarawu tog novog stiha
sluÿi tradicija narodne pesme. Ona je dostojna pokušaja bar kao i aleksandri-
nac. Ton ritma, i to ritma misli, duh obrade, izraza iz „Zidawa Skadra", ili
iz „Poåetka bune na dahije", moÿe i treba da doÿivi jednu obnovu u našoj
umetniåkoj versifikaciji. Koliko to ne smeta spiritualnim, umetniåkim i
modernim tendencijama, oko dokaza u Andriãevom vers libre, u Krklecovim meta-
forama, a najviše u Miliåiãevoj versifikaciji. („Za slobodni stih" EÅ, ¡:26)

Ritam nove poezije je po Crwanskom „unutarwa, a ne spoqašwa

stvar". „On odbacuje sve i ostavqa dušu samu" i najdirektniji je put
izraÿavawa originalnih pesniåkih izraza, ako se originalnost shvati
u liånom ali i „rasnom" smislu. Individualni pesniåki sadrÿaji
uvek su deo kolektivne svesti i poezija mora da se vrati primarnim iz-
vorima jezika koji vode do zamišqenog „nultog" stupwa kulture, izvor-
nih bogatstava autentiåne civilizacije. Odbacivawe tradicije, kako
kod Crwanskog, tako i kod drugih ekspresionistiåkih pesnika, ne zna-
åi zapravo potpuno odbacivawe svih oblika kulture i civilizacije,
jer, kako danas to uviða i savremena antropologija, koja je poquqala
podelu na „primitivna" i „kulturna" društva, ne postoji nešto što je
„prirodni" moral i „prirodni" åovek kada se odbace slojevi kulture.
Åovek u svakom društvu ÿivi u mreÿi kulturnih i moralnih obrazaca,
te se otuda ekspresionistiåko odbacivawe tekovina civilizacije moÿe
shvatiti samo kao zamena jednog vrednosnog sistema drugim. Otuda je,
iako Crwanski svoj povratak versifikaciji narodnih pesama hoãe da
oåisti od romantiåarskih primesa („To nije romantizam, to je nemi-
novna posledica"), vrlo teško u osnovnim porivima ovog izbora za
povratak „originalnom" izrazu naãi motive koji nisu u suštini åisto
romantiåarski, a koji se odnose na traÿewe autentiånog, istinitijeg
postojawa i vidova komunikacije sa svetom od kojih je jedan i poezija.
Pesniåke tradicije koje Crwanski ceni kao poeziju najvišeg dometa
jesu trenuci åiste lirike.

Najviši stepen wen je kitajska i japanska lirika, gde se oseti veånost kao
u treperewu malih zvezda. Åista lirika je safijska, a ne pindarska oda sa opi-
som i priåom. (EÅ, ¡:28)

Poezija je, drugim reåima, izraz najdubqih liånih sadrÿaja, bez

„dramskih, epskih, didaktiåkih otpadaka". Neponovqivost i original-
nost wihovu do kojih pesnik dolazi u jednom ekstatiånom iskustvu mo-
ÿe da izrazi samo slobodan stih. Lirika je originalnost, neponovqivost
jedinstvene i autentiåne pesnikove duše.
U tom smislu se i pojam duše kod Crwanskog ne moÿe posmatrati
izvan ovog koncepta individualnosti u umetniåkom stvarawu i utoliko
wegova poetika ne sadrÿi ekspresionistiåke i avangardne impulse za
ukidawem pesnikovog liånog prisustva u poeziji. Ovu tvrdwu, meðutim,
292

åini se u prvi mah dovodi u pitawe drugi centralni vrednosni pojam

kojim Miloš Crwanski u svojim programskim tekstovima afirmiše
modernu poeziju. Ekstaza, koja se pre svega odnosi na poreklo i priro-
du umetniåkog dela, u istorijskom kontekstu vezuje se za platonistiåke,
neoplatonistiåke ili romantiåarske koncepcije stvarawa kao mistiå-
kog iskustva u toku kojeg umetnik, blizak magu i proroku, napušta svoju
racionalnu ili åak telesnu obrazinu, izlazi iz sebe (ex-stasis) i, u tre-
nucima entuzijastiåkog zanosa ili inspiracije, doÿivqava vizije iz
kojih ãe nastati tvorevina koju nazivamo umetniåkom. U tom smislu,
umetniåko stvarawe nije nikada iznošewe iskquåivo liånih sadrÿaja:
pesnik prvo mora biti odabran da bi ekstatiåno iskustvo stvarawa mo-
glo da mu se dogodi, a, izlazeãi iz sebe, wegovo ja, prema entuzijastiå-
kim teorijama stvarawa, koje se dogaða kao åin objave ili prosvetqewa,
susreãe se uvek sa neåim što je dubqi ili viši princip sveta, kojem
se i umetnik u svom ekstatiånom zanosu, usavršavajuãi ga i proåišãu-
juãi, polako pribliÿava.
U teoriji stvaralaåkog åina, koja se moÿe konstruisati iz ranih
tekstova Miloša Crwanskog, pesnik stvara iznoseãi sadrÿaje koji su
liåni, ali i originalni u smislu „rasne" odnosno nacionalne ukore-
wenosti u kolektivne arhetipove svesti i jezik naroda kojem pripada,
te bi se mogle, dakle, zahvaqujuãi ekstazi kao stvaralaåkom principu,
uoåiti i one metafiziåke veze pesnikove „duše" sa „dušom sveta" ili
Naddušom, o kojoj je kao elementu simbolistiåkog nasleða u ekspresio-
nistiåkoj estetici govorila Bojana Stojanoviã Pantoviã. Takvo viðe-
we Crwanskove poetike opravdalo bi i tezu Zorana Glušåeviãa o poe-
ziji kao ezoterijskom usavršavajuãem putu duše ka konaånom, najvišem
ciqu.
Pa ipak, iskustvo åitawa Crwanskove poezije i proze åini se da
nam govori sasvim nešto drugo. Poezija Miloša Crwanskog lišena je
u potpunosti epifanijskog spokojstva i punoãe na ovoj duhovnoj verti-
kali. Iako ga kritika vidi kao pesnika „vazduha"39, elementa koji suge-
riše odvajawe od telesnih okova postojawa i duhovnog uzdizawa, što
ne jednom potvrðuje i sam Crwanski (još kada je u eseju o Andriãu sebi
srodne pesnike nazvao eteristima „jer su im glavne osobine qubav
oblaka, vidika, uspomena i zvezda", EÅ, ¡:274), i iako u „Objašwewu
'Sumatre' " kaÿe da „verujemo u dubqi, kosmiåki, zakon i smisao, radi
kojeg se tuga, iz Kamoewšovih soneta, kroz tolika stoleãa prenosi u
nas" (EÅ, ¡:20), uteha Crwanskove epifanije, åini se da ostaje mnogo
više lirska, nego metafiziåka. Lirska utoliko ukoliko je svako pe-
sniåko delo izraz neprestane åovekove potrage za smislom, i koja moÿe
ali i ne mora okonåati u metafiziåkom doÿivqaju spokojstva, ispuwe-
nosti boÿanskim objavqewem. Otuda je ekstaza kao poetiåki pojam mno-
go bliÿa romantiåarskoj varijanti platonistiåkog i neoplatonistiå-

39 Misli se pre svega na Petra Xaxiãa, koji kaÿe da je „Crwanski 'izabrao' vazduh
kao preovlaðujuãi elemenat svoje imaginacije" i koji u svojoj kwizi Povlašãeni prostori
Miloša Crwanskog hoãe da pokaÿe kakva je uloga „nebesa, azura, vazduha, etera, visina,
åistota neuprqanih predela sveta" u celokupnom pišåevom opusu (Xaxiã, 1993:8).
 293

kih koncepata, dakle mawe kao traÿewe i pronalaÿewe nadinidividu-

alnog u pojedinaånom, a mnogo više kao izraz i naglašavawe opreåno-
sti inspirativnog stvarawa nasuprot klasiånom idealu mimesis-a.
Odnos pesnikov prema Apsolutu, a na to su ukazivali autori koji
su se bavili analizama Crwanskovog dela, veoma je specifiåan.40 Pe-
sniåko otkrovewe i objava nije kod Crwanskog u isto vreme i objava
Apsoluta. Åak i ako se na trenutak uåini da vidimo kako zabqesne kroz
redove, proviri iza nekih pesniåkih slika, ova kratkotrajna åitaoåeva
nada biva vrlo brzo izneverena. Uteha koju pobuweni pesnik Lirike
Itake doÿivqava u „Sumatri", iako unekoliko poåiva na nazirawu
skrivenog smisla u kosmiåkim relacijama, moÿe se, sa druge strane, tu-
maåiti u duhu budistiåke negativne metafizike, koja, u uspokojavajuãem
uoåavawu saglasnosti ÿivotnih fenomena u prirodi, dovodi do utrnu-
ãa svih uznemirujuãih strasti pokrenutih u vrtlogu istorije.41 Zamena
istorijskog postojawa prirodnim — zamena postojawa odreðenog stra-
stima i nagonima, nagonima za qubavqu ali i za uništavawem — po-
stojawem biqa i šuma, korala i trešawa, koje ostaje nemo i neosetqi-
vo za sve humane senzacije — mnogo je bliÿa budistiåkoj negativnoj me-
tafizici negirawa Boga, ali i negirawa duše kao metafiziåkog prin-
cipa, koji se od tog boga udaqava ili mu se pribliÿava. Tome u prilog
ide i karakterizacija pejzaÿa slikara Petra Dobroviãa, o kojem je Cr-
wanski napisao dva teksta 1920. godine:

Pejsaÿi Dobroviãevi to su jedna nova priroda jednog novog pokoqewa.

Priroda jedini Bog, i jedina majka postala je opet draga — na celom jednom po-

40 Nikola Miloševiã, na primer, u jednoj analizi Seoba, govoreãi o transcenden-

ciji kao o onoj „visokoj meri kojom se meri sve što se u stvarnom svetu zbiva" i „ono za
åime ÿude kwiÿevni junaci", tvrdi da „Miloš Crwanski ne veruje u tzv. imanentnu
transcendenciju,… ne veruje da se to beskrajno, uzvišeno i daleko predstavqeno u tom
plavom krugu u kome sjaji zvezda moÿe na bilo koji naåin ovaplotiti u zemaqskoj stvar-
nosti." I zakquåuje: „Dakle, transcendencija se veã u prvim Seobama pojavquje samo na
nivou ÿudwe, ÿudwe koja je sasvim logiåno, uzaludna." (Miloševiã, 1996:109) I Novica
Petkoviã u svojoj kwizi koja ne nosi sluåajno naslov Lirske epifanije Miloša Crwan-
skog, analizirajuãi pesmu „Pod Krkom" piše: „Oåito je da u pesmi lebdi izvesno prisu-
stvo onostranog, i to samo kao moguãnost, kao åisto oåekivawe: primišqa se i kad pe-
snikov pogled s morske površine krene naviše, prema usamqenom manastiru i nebu, i
veã u sledeãem trenutku išåezava." I ovaj autor uviða da je takav odnos prema transcen-
dentnom uoåqiv i u drugim delima Crwanskovim: „A zanimqivo je da ovaj odnos Crwan-
ski kasnije i pored svih krupnih promena, suštinski nije mewao. Prepoznajemo ga, na
primer, u pogledu wegovih junaka iz Seoba: kad god ponire u onostrano, on ili trenutno
zgasne (u san) ili se zauvek ugasi (u smrt). Kao da je, paradoksalno govoreãi, onostrano
(boÿansko) prisutno svojom odsutnošãu, što je nesumwivo jedan vid negativne, odnosno
prazne transcendencije." (Petkoviã, 1996:52—3)
41 Crwanskom je, bez sumwe, bila poznata budistiåka filozofija. I wegove antolo-
gije pesništva Kine i Japana, bez obzira što delom obuhvataju i neke ranije oblike is-
toåwaåke duhovnosti (konfucijanstvo, taoizam) mogu se posmatrati u svetlu jedne opšte
evropske naklonosti prema Istoku poåetkom 20. veka. Ne treba zaboraviti ni da je reci-
mo Pero Slijepåeviã, koji je u Beåu doktorirao sa temom „Budizam u nemaåkoj kwiÿevno-
sti", svoje tekstove „Nirvana" i „Parsival" objavio još u osvit Velikog rata, u Narodu
1914. godine. Åak i da ih nije åitao, Crwanskom je, kao još jednom beåkom studentu, mo-
ralo biti poznato ovo interesovawe evropskih intelektualaca za istoåwaåku poeziju, re-
ligiju i filozofiju.
294

koqewu. Ispovedamo veliku radost šuma, neoskrvqenu laÿju zakona, besmrtnost

materije mesto besmrtnosti duše.
I poqe, i ÿivot brda, milije nam je za umetniåko delo nego istorija, nego
slava kraqeva i veliåawe društvenih pojava. Tajanstvene slasti drveãa u pro-
leãe dostojnije su, nego veze koje spajaju qude.
U šumama meðu krvavim lešinama, u vrtlogu Svetskog rata, nauåili smo
da preziremo zakone, i qude, društva, i gledajuãi sram i stid åovekov, nauåili
smo da bezumno verujemo u šume, poqa, brda. I otud eto rascvetana jedna bre-
skva ili trešwa, oranica u kojoj niåe usev, ili bolesno jedno drvo u jesen, sja-
ji u boji u kakvoj je dosad oåi gledale nisu. Ah kako je smešna barbizonska ško-
la, kao Ÿan-Ÿak koji nas zove u Prirodu nedeqom posle podne.
Ne, za nas je sve tamo u etiru, u šumi, u drveãu. Nije qudski oblik najvi-
ši oblik, ne naš optimizam je ne radi duše nego radi zvezda, drveãa i brda.
Win ÿivot je što nas puni nadom, win ÿivot je vaÿniji i win oblik je sret-
niji od našeg. (EÅ, ¡:448)42

I u Lirici Itake jedino spokojstvo koje nalaze i pesnik i åita-

lac je spokojstvo prirode. Utehu ne daju qudske relacije, åak i qubav je
razoåaravajuãa, a utoåište je samo jedno:

Razoåaran od tvog umornog tela,

radoznalo milujem bludne i meke
velike oåi biqa.
(„Oåi")

* * *

Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi,

disaãe jele što disasmo mi
i stišaãe zvezde osmehom i snagom,
što ih je vetrova talas,
odneo sa nas, odneo sa nas
(„Vetri")

* * *

U biqu, ili neåem drugom, moãnom,

nad proplankom jedne šume mlade,
naãi ãemo opet svoje nade.
(„Qubavnici")

Ne samo o åeÿwi prema dalekim predelima, biqkama i vetrima i

nadama otelovqenim u naturalnim fenomenima, nego o potpunoj zameni
qudskog ÿivota pesnikovog ÿivotom prirode govori „Bolesni pesnik"
u pesmi iz ciklusa „Stihovi ulica":

42 O Dobroviãevom slikarstvu Crwanski je pisao dva puta 1920. i jednom 1934. go-
dine. Citirani odlomak je iz teksta „Petar Dobroviã", objavqenog u Danu 20. ¡¡¡ 1920, ¡,
11/12; str. 197—201.
 295

Nisam åovek, krv mi je mlaka

samo rosa
dalekih rumenih oblaka.

Razvratan kolut pod oåima mojim

peåat je šuma,
sa bolom svojim.

Drveãe puno pupova i zvezda

mesto mene ÿivi.
Sve što sam ja reko
šapuãu vam meko
daqe noãi.

One vas vode u moje

osmehe i grehe,
za mnom daleko.

Do spasa, ozdravqewa bolesnog åoveka koji se krvav i zgaðen vra-

tio iz Velikog rata, došlo je u „Sumatri", i to u jednom budistiåkom,
egizistencijalistiåkom smislu oslobaðawa åoveka koji pati „zbog on-
tološke neautentiånosti åovjekova biãa-u-svijetu" (Veqaåiã, 1977:20).
I to ne kao oboÿavawe bilo prirodnih ili natprirodnih sila, ne kao
vera u Boga ili bogove ili veånu dušu, nego kao put proåišãewa,
oslobaðawa od egzistencijalne patwe. Budistiåki put do proåišãewa
put je do „utrnuãa" onoga što je u åoveku izvor te patwe, a to su telo i
wegova åula, oseãawa, voqa, pa åak i misao, svest43. Postiðeni, zgaðeni
Novi Odisej Lirike Itake ili Petar Rajiã iz Dnevnika o Åarnojeviãu,
tuÿan i umoran antiheroj Velikog rata, vidi samo jedan put oslobaða-
wa, kroz metamorfozu, od svih åaura zemaqskog postojawa: morala, re-
ligije, qubavi:

Leÿim, i vidim samo drveãe kroz prozor. Razgovaramo. Lišãe mi wiše

zbogom, i pada. Zar nije qubav samo lišãe? Ja tako malo volim qude, a lišãe
me tako dobro umiri. Moj ÿivot zavisi od wega. Umoran sam. Otišao bih nekud
daleko i ne bih se osvrnuo. Otišao bih nekuda u ÿuto lišãe, ko zna kuda; a kad
bi neko plakao za mnom, ja bih napisao kartu: „Zbogom, idem da ozdravim."
(Pr.:47)44

Tako se zamena qudskog ÿivota ÿivotom nesvesne prirode, koja je

kulminirala u nirvanistiåkom oåišãewu „Sumatre" — åije spokojstvo
proistiåe iz spoznaje o nevidqivim vezama izmeðu qudske egzistencije

43 U jednoj od najåuvenijih Budinih propovedi o „poÿaru" kaÿe se: „Tijelo je, is-
posnici, poÿar, a i osjeãaj, i predoxba, i izrazi voqe i svijest su poÿar. Uviðajuãi to,
isposnici, pouåen sqedbenik oplemewenih se odvraãa od tijela, od osjeãaja, od predoxbe,
od izraza voqe, od svijesti. Odvratnost ga otuðuje, otuðewe ga oslobaða. Ko se oslobodi,
taj zna šta je sloboda." (Veqaåiã, 1977:47)
44 Skraãenicom Pr obeleÿavaãemo ubuduãe izdawe Proza iz Sabranih dela Miloša
Crwanskog 1966. godine.
296

i prirodnih fenomena — moÿe tumaåiti kao izraz jednog budistiåkog,

u suštini antireligioznog stava. Zato „Sumatra" jeste izraz nirvanske
mirnoãe koja poåiva na poništavawu subjekta, odnosno wegove telesne,
zemaqske egzistencije, i izraz wegovog poistoveãewa sa svetom, utapa-
wa u taj svet, a ne epifanijsko proåišãewe, uteha boÿanskog objavqe-
wa, verovawe u nešto van konaånosti smrti:

Sumatra

Sad smo bezbriÿni, laki i neÿni.

Pomislimo: kako su tihi, sneÿni
vrhovi Urala.

Rastuÿi li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veåe,
znamo da, negde, neki potok,
mesto wega, rumeno teåe!

Po jedna qubav, jutro, u tuðini,

dušu nam uvija, sve tešwe,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zaviåaja, trešwe.

Probudimo se noãu i smešimo, drago,

na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

Iako dopuštamo da je ideja o vezama, prisutna u celokupnom Cr-

wanskovom delu, kasnije doÿivela transformacije i dobijala druga zna-
åewa i oblike, u sumatraistiåkom kontekstu, kao nuÿnoj posledici i
kulminaciji itaåke poezije, ona je izraz nihilistiåkog odnosa pesnika
prema vlastitoj egzistenciji. Utoliko je „Sumatra", kao razrešewe po-
buweniåkog protesta, neka vrsta negativistiåke utehe. U gnevnim sti-
hovima Lirike Itake bilo je mnogo više ÿivota. „Sumatra" govori da
je postojati posle rata moguãe samo ako se porekne sve od åega je åovek
saåiwen.

Miloš Crwanski i Svetislav Stefanoviã

Ako se, meðutim, ovaj izlet u implicitnu poetiku i ne prihvati

kao argumentacija u razjašwavawu pojma „duše", kao jednog od osnovnih
pozitivnih poetskih principa u Crwanskovim programskim tekstovi-
ma, ostaje još jedan put koji nas vodi do ÿeqenih odgovora. Istraÿiva-
we moguãih uticaja i naåina na koji su Crwanskom shvatali ovaj pojam
moÿe nam pritom biti od velike pomoãi. Po shvatawu „duše", koje se
 297

iskazuje kao kvintesencija liånosti i osobenosti pesnikove, i koja se

u tom smislu pojavquje kao jedan od argumenata poetskih sloboda i bor-
be za slobodan stih, Crwanski je imao direktnog preteåu u predratnoj
srpskoj kwiÿevnosti — pesnika Svetislava Stefanoviãa. Tekstovi ko-
je je Stefanoviã objavqivao u Bosanskoj vili („Stih ili pesma", 1912,
„Više slobode stiha" 1912. i „Ritam i emocija", 1913) verovatno su
imali direktnog uticaja na poetiåke stavove mladog pesnika, u åiju ãe
odbranu stati posle Prvog svetskog rata. Pesnik åija se poezija ne sa-
mo po vremenu nastanka svrstava u epohu duåiãevsko-rakiãevske esteti-
ke, åak desetak godina pre generacije ekspresionista, bori se protiv
poetike pravila, unapred zadatih šablona, u koje svrstava i versifi-
kacijska ograniåewa koja se, po wegovom shvatawu, nedopustivo, pesni-
ku nameãu pre nego što poåne da stvara. Stefanoviã kritikuje kruti,
monotoni, skameweni stih, koji je u srpskoj poeziji pisan pod francu-
skim uticajima. Pravom pesniku potrebno je više slobode u versifi-
kaciji, jer je ritam individualna stvar, kao što je to i pesniåka emo-
cija, buduãi da je ritam za wega spoqašwa manifestacija oseãawa.
Za Stefanoviãeve stavove ipak ne moÿemo reãi da su novi i da u
potpunosti odudaraju od tokova srpske kwiÿevne kritike i misli o
kwiÿevnosti. Shvatawe pesniåkog ritma kao dela jedne šire kategori-
je, kao varijante i manifestacije jednog opšteg ritma — ritma ÿivota,
prirode i åovekovog postojawa u svetu otkriva u suštini jedno vitali-
stiåko shvatawe kwiÿevnosti skerliãevskog tipa. Zapravo, åini se da
se Svetislav Stefanoviã oslonio na onu liniju Skerliãevog istori-
cistiåkog pogleda na pesniåko stvarawe po kojoj je svako kwiÿevno de-
lo izraz senzibiliteta i duha jednog vremena, što obesmišqava svaku
klasicistiåku estetiku zasnovanu na unapred zadatim normama. U tom
smislu Stefanoviãevo shvatawe suštine poezije kao originalnosti
moÿe se pre shvatiti kao kritika estetiåko-normativnih pogleda Bog-
dana Popoviãa i kriterijuma o savršenstvu, jasnosti i oseãajnosti po-
ezije na kojima je zasnovana wegova åuvena Antologija. Stefanoviã je u
neku ruku most, ona nevidqiva i nedostajuãa karika izmeðu ozloglaše-
nog Skerliãa, åiji je autoritet åesto brkan sa proskriptivnim stavom
kritike prema kwiÿevnosti, i koji je zasenio wegovo originalno pola-
zište o promenqivosti estetskog ideala. Crwanskovi stavovi izvodi-
vi su iz Stefanoviãevih pomenutih tekstova u toj meri da mladi pe-
snik od starijeg preuzima åak i leksiku. Crwanski, pisac eseja o Flo-
berovom Novembru, neke prideve pamti upravo iz Stefanoviãevih tek-
stova: „Iskidana (kurz. G. R.), nemirna, ÿedna slobode u svakom pokre-
tu, duša, emocija modernog pesnika stvorila je sebi adekvatan ritam
slobodnih, nemirnih, nejednakih stihova. U tom je biãe i opravdawe
slobodnog stiha." (Stefanoviã, „Ritam i emocija", 1979:166). Iz teza o
ritmu kao spoqašwem obliku emocije i lepoti kao wenom unutrašwem
obliku, dakle iz shvatawa o primarnosti originalnog unutrašweg sve-
ta pesnikovog, izveo je i Stefanoviã, kao i kasnije Crwanski, svoju
borbu za slobodan stih, tvrdeãi „da je on sredstvo, a ne ciq našeg iz-
raÿaja" i da je „svaki stih dobar koji dobro izraÿava misao svoga pesni-
ka." (Stefanoviã, „Stih ili pesma", 1979:170)
298

Ukoliko je misao pesnika individualnija, originalnija, utoliko ãe mu to

i stih biti, i utoliko ãe mawe liåiti na proseåni dobri stih dobrih versi-
fikatora… Pravi stih je onaj koji je u potpunom skladu s pesnikovom mišqu,
izrastao s idejom u jednom istom dahu, istom momentu nadahnuãa; stih u kome
oseãati, nema šta da se doda ni da se oduzme (Stefanoviã, „Stih ili pesma",
1979:170—171)

Tako je i za Stefanoviãa, kao i za Crwanskog, stih „danas više

nego što je ikad bio, što je bio u najvišim pesniåkim delima åove-
åanstva — neposredni govor duša, najintimniji izraÿaj misli qudske"
(Stefanoviã, „Stih ili pesma", 1979:171), a „Krv, ÿivot, duša jednom
reåi, jeste ono što i stihu daje veånosti." (Stefanoviã „Stih ili pe-
sma", 1979:172)
Meðutim, ovi redovi nas ipak ne upuãuju na zakquåak da se Cr-
wanskove ideje o pesništvu u potpunosti poklapaju sa Stefanoviãevim
shvatawem. Kada to kaÿemo, mislimo najpre na onaj konsekventni Ste-
fanoviãev istoricistiåki vitalizam o lepoti kao izrazu ÿivota:

Opšta je tendencija pri tom da se ide sve bliÿe, intimnije prirodi, sve
dubqe u dušu; da se ostavqaju sheme lepote i shvaãa se sve jasnije da je lepota
izraz ÿivota, sam ÿivot; i kao ÿivot i ona nije ni završena ni savršena nego
je u stvarawu, u stalnom postojawu, sa jednom osnovnom teÿwom k ciqu koja je
goni napred, ali bez formulisanog i dosad veã izraÿenog krajweg ciqa (Stefa-
noviã, 1979: „Ritam i emocija":165)

Kako ãemo malo kasnije videti, ovome suprotno, Crwanskovo shva-

tawe o raskoraku izmeðu ÿivota i umetnosti, duguje mnogo veã jednoj
novoj avangardnoj poetici koju mladi pesnik, povratnik iz rata, izra-
ÿava u svojim programskim tekstovima, a koja se izraÿava u veri u
umetnost kao prethodnicu — onu što vodi ÿivot i pokazuje mu put.
Umetnost nije deo i izraz promenqivog toka koji je deo besciqnog be-
smislenog istorijskog kretawa voðenog nekom slepom neidentifikova-
nom silom, ona je ta koja zna kuda treba iãi i duÿnost joj je da tu ulogu
ispuni.

Miloš Crwanski i Volt Vitmen

Kad je reå o moguãim uticajima na Crwanskovo shvatawe duše u

poetskom stvarawu, nemoguãe je zaobiãi jedan literarni uticaj: poeziju
pesnika koji je podjednako uticao na nemaåke ekspresioniste i srpsku
posleratnu generaciju. Radi se o ameriåkom pesniku Voltu Vitmenu, u
srpskoj kwiÿevnosti jednom od najviše prevoðenih svetskih pesnika
izmeðu 1909. i 1914 — godinama koje se mogu uzeti kao najodsudnije za
kwiÿevno obrazovawe i razvoj posleratnih pesnika.45 Onaj koji je u

45 Govoreãi o generaciji predratnih ekspresionista u srpskoj i hrvatskoj kwiÿev-

nosti, R. Vuåkoviã kaÿe: „U svim pokretima Vitmen je figura broj jedan, åija im pre-
vratniåka uloga, snaÿna voqa i varvarska snaga lebdi pred oåima. O wemu se ne govori
samo u kritiåkim tekstovima, veã mu se pišu i pesme. Za naše mlade, uz imena Niåea i
 299

„Pesmi o meni" pevao: „Najmawi izdanak pokazuje da smrti zapravo ne-

ma" (Vitmen, 1985:28), u svojoj poeziji iznosi viziju prirode kao savr-
šenog mehanizma ÿivotnog obnavqawa. U svojim Vlatima trave, zbir-
ci poezije u kojoj je prvi put upotrebqen slobodni stih, Vitmen peva
tako što poziva „dušu svoju", åiji je kreativni nagon jednak obnovqu-
juãoj snazi prirode. Wegovu duboko liånu liriku sa uporištem u uve-
rewu o postojawu harmonije izmeðu svih oblika, ÿivih i neÿivih, u
svemiru, nemoguãe je posmatrati odvojeno od jednog u suštini romanti-
åarskog shvatawa o organskom jedinstvu prirode, u åijem okriqu åovek
ponovo pronalazi utoåište smisla i nagoveštaje besmrtnosti.46 Iako
je moÿda ova zapadwaåka romantiåarska ideja o cikliånom obnavqawu
prirode, bar u poåetku, mnogo mawe uticala na Crwanskog od kineske i
japanske lirike, koja je takoðe zraåila oboÿavawem savršenstva natu-
ralnih fenomena — ako ne tonom egzaltacije, a ono tihom kontempla-
cijom uzdrÿanog poštovawa — Vitmen je na našeg pesnika mogao da
utiåe bar još u jednom pogledu. Naime, kao i svaki pesnik romantiåar-
ske provenijencije, i ovaj Amerikanac je „propovedao veru u neograni-
åenu moã inspiracije", smatrajuãi „da misao i nadahnuãe odreðuju iz-
raz", t. j. da „oblik pesme jeste samo wihov odraz" (Laliã, u: Vitmen,
1985:23). Prema ovom vitmenovskom shvatawu i duša pesnikova je ono
pravo, istinsko jezgro wegove originalnosti, lirske individualnosti
koja je znak neponovqivog. Vitmen, åije je pesništvo imalo velik uti-
caj na nemaåke, ali i na srpske ekspresioniste, mogao je uticati i na
Crwanskog izuzetnom individualnom snagom svoje pesniåke vizije, svoje
lirske emocionalnosti, koju prevodilac Vitmenove poezije Ivan V.
Laliã vidi upravo u „pesnikovom ponavqanom, upornom identifiko-
vawu svog liånog doÿivqaja izvesnog zadanog segmenta realnosti sa po-
tvrdom zakona po kojem se ta realnost drÿi na okupu…" (Laliã, u: Vit-
men, 1985:28).
Na osnovu svega reåenog, mogli bismo zakquåiti da je shvatawe du-
še u programskim tekstovima Crwanskog romantiåarsko — jer u prvi
plan istiåe pre svega ovu individualnost i originalnost jedinstvene,

Verharena i domaãe uzore (Meštroviã, Nazor, Skerliã), Vitmen je liånost åije je ime
stalno u opticaju i pesme mu se åesto prevode. Pojave nekih ålanaka i prevoda Vitme-
na posle Prvog svetskog rata samo su nastavak predratnog interesovawa." (Vuåkoviã,
1979:42)
46 Opisujuãi specifiåan odnos romantiåarskih pesnika prema prirodi, X. Vel-
flin navodi odlomak iz Aurelije francuskog romantiåara Ÿerara de Nervala: „Kako sam
mogao, upitah se, tako dugo postojati izvan Prirode, ne poistoveãujuãi se s wom? Sve
ÿivi, sve dela, sve se uzajamno saglašava; magnetski zraci koji izbijaju iz mene ili dru-
gih nesmetano prolaze kroz beskonaåan lanac stvorenih stvari; tako se stvara jedna pro-
zirna mreÿa koja pokriva svet, a åije tanane niti povezuju sve postojeãe stvari jednu s
drugom, preko planeta i zvezda. Ja sam sada zarobqenik Zemqe, ali razgovaram sa raspeva-
nim horom zvezda, koje dele moje radosti i patwe!" (Velflin, 1966:122) Sliånosti ro-
mantiåarskih shvatawa prirode sa Crwanskovim sumatraizmom nemoguãe je ne uoåiti u
još jednom Velflinovom primeru bliskosti pesnika i naturalnog sveta, ovog puta preu-
zetog iz Bajronovog Åajlda Harolda: „Ne ÿivim sam u sebi, veã sam dio / Sveg oko sebe;
radost su za mene / Visoke gore…// Osjeãaj tad se beskonaånog budi / U samost, gdje smo
sami ponajmawe / Istina tad nam cijelo biãe zbudi / Åisteã nas od nas…" (Velflin,
1966:129)
300

originalne pesniåke vizije. Otuda je izvesno da je naš pesnik daleko

od toga da se odrekne romantiåarske subjektivnosti od koje su beÿali
umetnici nakloweni avangardnim i ekspresionistiåkim idejama. Ako
je, meðutim, Crwanski åvrsto na liniji romantizma, utoliko što je
umetniåko stvarawe video kao originalno i neponovqivo izraÿavawe
jedne izuzetne pesniåke liånosti åija duša ima šta da kaÿe svetu, on-
da je wegovo shvatawe uloge umetnosti u društvu tipiåno avangardno,
mada ni sada ne treba zaboraviti nasleðe romantiåarskih tradicija.

Umetnost i ÿivot

Iako se dosada uglavnom verovalo da je Milošu Crwanskom pita-

we slobodnog stiha bilo primarno u wegovim programskim tekstovima,
veã u razmatrawu pojma „duše" pokazalo se da su formalna pitawa za
našeg pesnika samo pojavni oblik jednog dubqeg i kompleksnijeg pita-
wa umetniåkog stvarawa, koje je zahvaqujuãi jednoj u suštini reakcio-
narnoj ulozi kritike i javnog mwewa u našoj sredini izbilo u prvi
plan. Iako na prvi pogled izgleda da se naš pesnik u svoja dva osnov-
na teksta-manifesta, „Objašwewe 'Sumatre' " i „Za slobodni stih",
bavi u prvom redu pitawima pesniåke forme, Crwanski se zapravo kao
jednim od osnovnih pitawa stvarawa bavi poloÿajem umetnosti u dru-
štvu, odnosno prastarim pitawem odnosa ÿivota i umetnosti. Po we-
govom uverewu: „ÿivot i umetnost nisu, niti ãe biti, jedno" (EÅ, „Za
slobodni stih", ¡:24). U samoj prirodi umetnosti je da ide ispred ÿi-
vota i otuda se svi otpori na koje nailazi u trenucima korenitih pro-
mena poetiåke prirode mogu shvatiti, sa jedne strane, kao posledica
tog predwaåewa, te wene avangardne prirode:

Taj veliki rastanak umetnosti i ÿivota, uostalom istorijski obiåaj, ako

ništa drugo, razumqiv je. Najzad, izvesan dégoût u Evropi, treba priznati, ne
zaåuðava. Ali to ne znaåi neko podizawe umetnosti u oblake aristofanske; to je
prvo prvi najsnaÿniji val jedne reakcije. Ÿivot ãe lepo, ne preostaje mu ni-
šta drugo, poãi za umetnošãu, ostvariti sve ono što je, zasad, ideja; tako je
uvek bilo. („Za slobodni stih", EÅ, ¡:25)

I dok, sa jedne strane, otpor na koji nailazi nova umetnost proizi-

lazi iz same wene prirode, koja ima osobinu da probija horizont åita-
laåkog oåekivawa, sa druge, neprihvatawe moÿe biti posledica svoje-
voqne nepopularnosti pesnika:

„Nepopularnost najnovije poezije, i kod nas, svojevoqna je!" („Objašwewe

'Sumatre' ", EÅ, ¡:19)

Ova svesnost stvarawa47 nije ništa drugo do svest o ciqevima koje

jedan umetniåki pravac, ili ako postoji jedan kohezivniji vezivni ele-

47 A svesnost, svest o onome što se dogaða, o istorijskim promenama oseãajnosti,

ukusa, umetniåkih merila, kako umetnika ali još više i kritike, ono je što je po Cr-
 301

menat — pokret, pred sobom ima. A on uvek postoji zato što, prema
Crwanskom, umetnost, ili bar ona umetnost koju on priznaje, nije ni-
kada larpurlartistiåka — ona se ne moÿe zatvoriti u kulu od slonova-
åe, niti moÿe sluÿiti iskquåivo kao razbibriga:

Ali da najnovija poezija nije ni ludorija, ni dekadentstvo, to ãe svaki

uvideti, kad bude saznao za uticaj ruskih futurista, i „dekadenata", winog pre-
fiwenog, åasopisa koji se zove Mir iskustva, u ruskoj revoluciji. Ni naša,
najnovija, umetnost, a najmawe poezija, ne spava, kako je åesto åitaoci zami-
šqaju, kao neka lepotica, u kuli od slonovaåe. Još je ta kula „eburnea", moãna,
kao stanice bezÿiånog brzojava" („Objašwewe 'Sumatre' ", EÅ, ¡:18).

Nova umetnost, åiji je Crwanski korifej, jeste u svojoj suštini

pobuweniåka, ona donosi „nemir, prevrat u oseãawu i mišqewu" (EÅ,
¡:19). Ona nije angaÿovana u smislu da postaje instrument neke ideolo-
gije:

Veã nas, najnovijih, iako se nalazimo na politiåkoj levici, odbacuje sve

korisne, popularne, higijenske duÿnosti, koje poeziji, kod nas, qudi bez oseãa-
wa za umetnost, a prepuni sociološkog samoqubqa, tako åesto nameãu. Socija-
lizam, na primer, mi ne bismo širili lirskim pesmama! („Objašwewe 'Suma-
tre' ", EÅ, ¡:18)

Ali, buduãi da wen uticaj na ÿivot nije zanemarqiv, kao što su

futuristi uticali na rusku revoluciju, tako je i naša kwiÿevnost, ka-
ÿe Crwanski, imala u istoriji svoju ulogu u društvu. Meðutim, dok je
nekad „naša kwiÿevnost imala tu åast da sluÿi nacionalizmu", u jed-
noj tragiånoj i veliåanstvenoj epohi, „izgleda da se kod nas misli sta-
viti je sad u sluÿbu antialkoholiåarskih i sindikalistiåkih društa-
va" (EÅ, ¡:25). Nova umetnost, po Crwanskom, meðutim, nije zato tu.
Ona je angaÿovana utoliko što vodi „revoluciji duša" („Odgovor na
anketu Misli", EÅ, ¡:17) jer vodi jednoj duhovnoj obnovi åoveåanstva u
kojoj ãe ona zaista jednoga dana moãi da bude ono što je Niåe nazivao
„afirmacijom biãa" (EÅ, ¡:25). Iako je ova duhovna revolucija predu-
slov društvene revolucije, angaÿovanost poezije, onako kako je Crwan-
ski vidi u svojim programskim tekstovima, nije socijalno obojena. Ona
je mnogo više izraz vajldovske vere u moã umetnosti da utiåe na ÿivot.
„Umetniåki makjavelizam" samo je legitimno sredstvo one prethodnice
koja je svesna svojih ciqeva.

wanskom u kwiÿevnom ÿivotu najviše nedostajalo i što je kwiÿevne polemike åinilo

uglavnom bespredmetnima: „Svesnost, ono što je najvaÿnije, i što je stvorilo i heleni-
zam i renesansu i barok, nama je nedostajala uvek. Zato je glad naših polemika tako nedo-
stojna. Izmešanost, tako da niko nije na svome mestu, uzrok je sviju zabuna. To se skoro
neãe rešiti i zato kod nas polemike, najmawe u kwiÿevnosti i umetnosti, nemaju ciqa."
(„Za slobodni stih", EÅ, ¡:24).
302

* * *
Poetika koju je Miloš Crwanski formulisao i iskazao u svojim
programskim tekstovima „Objašwewe 'Sumatre' " i „Za slobodni stih"
i esejima — prikazima kwiga koje je pisao 1919. i 1920. godine — obe-
leÿena je, kao što smo videli, u velikoj meri avangardnim i ekspresi-
onistiåkim shvatawima o umetnosti kao suštinskom izrazu qudske du-
še, koja stoji nasuprot laÿnom artizmu i koja kao pokretaåka snaga vo-
di åoveåanstvo ka duhovnoj obnovi, ka istinskoj, autentiånoj egzisten-
ciji usklaðenoj sa prirodom i prirodnim ritmovima sveta. Ako pod
avangardnom poetikom podrazumevamo radikalne estetske teorije poput
Marinetijevog futurizma, koji je odbacivao celokupnu zapadnoevropsku
civilizacijsku tradiciju, onda umeren antitradicionalizam Crwan-
skog, odnosno wegovo opredeqewe za jedno u suštini antiklasicistiå-
ko nasleðe — sa vrhovnim postulatom originalnosti a ne samo novine,
kao suštinskog nasuprot formalnom — moÿe da se tumaåi i kao nedo-
slednost i odstupawe od osnovne linije posleratnog avangardizma. Me-
ðutim, ne sme se zaboraviti da je pitawe o moguãnosti potpune iskore-
wenosti iz tradicije navodilo istraÿivaåe avangarde kwiÿevnosti da
pretpostave da baš u ovim ekstremnim zahtevima leÿi objašwewe åi-
wenice da je futurizam ostao samo „jedan veliåanstven program" i ni-
šta više:

Odbacujuãi prošlost u celini — onako oholi kakvi su bili „na posled-

wem grebenu vekova" kao što piše u prvom manifestu — a ne zaustavqajuãi se
da otkriju ono vredno i trajno, futuristi nisu sekli samo korene, veã i grane
i stablo, vene za bilo koju vrstu sokova, zaziðujuãi se tako u prostoriji bez iz-
raza. Na taj naåin oni su ukinuli nadu u sawanu buduãnost, kao i u osuðenu
prošlost. (De Tores, 2001:48)

Ako, meðutim, prihvatimo jednu mnogo fleksibilniju definiciju

avangardne kwiÿevnosti istog autora, što polazi od pojma avangarde
kao nadreðenog pojma koji obuhvata niz „izama" (futurizam, ekspresio-
nizam, kubizam, dadaizam… pa sve do egzistencijalizma i neorealizma
— dakle osnovne kwiÿevne pravce 20. veka), onda je pitawe „boravka"
Miloša Crwanskog, kao individualne pesniåke liånosti, u wenim
okvirima sasvim izvesno:

Bilo kako, ova dva koncepta: primat originalnosti shvaãene kao invenci-
je — sposobne da se ukquåi u istorijsku tradiciju, ili, još boqe, da prokråi
puteve za novu — i vernost epohi „Zeitgeist" — u duhu vremena osnove su za stva-
rawe i vrednovawe evropske kwiÿevnosti u periodu izmeðu dva rata, i åine ta-
kozvanu avangardnu kwiÿevnost." (De Tores, 2001:23)

Opredequjuãi se za liånu, originalnu poeziju, poeziju inspiraci-

je, Crwanski se implicitno opredelio za tradiciju romantiåarske po-
ezije, što ãe postati još vidqivije u, uslovno reåeno, sledeãoj „fazi"
wegove delatnosti, koju smo nazvali „straÿilovskim kompleksom", a
koja se vezuje za wegovo ÿanrovski razliåito stvaralaštvo u godinama
 303

1920. i 1921. Eseji iz ovog perioda imaãe odsudnu ulogu u tumaåewu po-
ezije Miloša Crwanskog, ali ãe isto tako pokrenuti i neka uÿa teo-
rijsko-poetiåka pitawa, pre svega u vezi sa jednom pretpostavkom o
„regresiji" pišåevih shvatawa o slobodnom stihu i wegovom vraãawu
klasicistiåkim vrednostima.

PRIMARNA LITERATURA

(EÅ, ¡) Eseji i ålanci; kwiÿevnost i umetnost, ¡, Dela Miloša Crwanskog

H, kwiga 21, Zaduÿbina Miloša Crwanskog; Naš dom — Editions L'Age
D'Homme, Lausanne, Beograd 1999.
(EÅ, ¡¡) Eseji i ålanci; istorija, polemike, razgovori, Dela Miloša Crwanskog
H¡, kwige 22. i 23, Zaduÿbina Miloša Crwanskog; Naš dom — Editions
L'Age D'Homme, Lausanne, Beograd 1999.
(M) Kwiga o Mikelanðelu, Dela Miloša Crwanskog ¢, kwiga 10, Zaduÿbina
Miloša Crwanskog; Naš dom — Editions L'Age D'Homme, Lausanne, Beo-
grad 1998.
(Putopisi ¡) Putopisi ¡; Pisma iz Pariza, Qubav u Toskani, Naša nebesa, Kwi-
ga o Nemaåkoj, U zemqi toreadora i sunca, Dela Miloša Crwanskog ¢¡¡¡,
kwige 15—19, Zaduÿbina Miloša Crwanskog; Naš dom — Editions L'Age
D'Homme, Lausanne, Beograd 1995.
(Putopisi ¡¡) Putopisi ¡¡; Putevima raznim, Dela Miloša Crwanskog ¡H, kwiga
20, Zaduÿbina Miloša Crwanskog; Naš dom — Editions L'Age D'Homme,
Lausanne, Beograd 1995.
Lirika, Proza, Eseji (ur. Ÿivorad Stojkoviã), Dela 1—2, „Srpska kwiÿevnost u
100 kwiga", Matica srpska — SKZ, Novi Sad — Beograd 1965.
Seobe ¡, Sabrana dela Miloša Crwanskog, 1 (prir. Roksanda Weguš i Stevan
Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
Seobe ¡¡, Sabrana dela Miloša Crwanskog, 2 (prir. Roksanda Weguš i Stevan
Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
Seobe ¡¡¡, Sabrana dela Miloša Crwanskog, 3 (prir. Roksanda Weguš i Stevan
Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
(P) Poezija; Lirika Itake; Komentari; Antologija kineske lirike; Pesme starog
Japana, Lament nad Beogradom, Sabrana dela Miloša Crwanskog, 4 (prir.
Roksanda Weguš i Stevan Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost,
Svjetlost, Beograd 1966.
(Pr) Proza; Dnevnik o Åarnojeviãu. Priåe o muškom. Suzni krokodil. Sabrana de-
la Miloša Crwanskog, 5 (prir. Roksanda Weguš i Stevan Raiåkoviã),
Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
(Put) Putopisi; Pisma iz Pariza. Qubav u Toskani. Iris Berlina, U zemqi tore-
adora i sunca. Naša nebesa. Putevima raznim. Sabrana dela Miloša Cr-
wanskog, 6 (prir. Roksanda Weguš i Stevan Raiåkoviã), Prosveta, Mati-
ca srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
(H, ¡) Kod Hiperborejaca ¡, Sabrana dela Miloša Crwanskog, 7 (prir. Roksanda
Weguš i Stevan Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svje-
tlost, Beograd 1966.
(H, ¡¡) Kod Hiperborejaca ¡¡, Sabrana dela Miloša Crwanskog, 8 (prir. Roksan-
da Weguš i Stevan Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svje-
tlost, Beograd 1966.
Drame; Maska. Konak. Tesla. Sabrana dela Miloša Crwanskog, 9 (prir. Roksan-
da Weguš i Stevan Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svje-
tlost, Beograd 1966.
304

Eseji Sabrana dela Miloša Crwanskog, 10 (prir. Roksanda Weguš i Stevan

Raiåkoviã), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
Pesme, putopisi, eseji (ur. Petar Xaxiã) Izabrana dela, Svjetlost—Napri-
jed—Prosveta, Sarajevo—Zagreb, Beograd 1967.
Kap španske krvi, Nolit, Beograd 1970.
Izabrana dela 1—2 (prir. Ÿivorad Stojkoviã), „Srpska kwiÿevnost u 100 kwi-
ga", Matica srpska — SKZ, Novi Sad — Beograd 1972.
Roman o Londonu ¡, ¡¡, Nolit, Beograd 1972.
Straÿilovo (predg. Nikola Miloševiã), Åaåak, „Disovo proleãe", 1973.
Kwiga o Mikelanðelu (prir. Nikola Bertolino), Nolit, Beograd 1978.
Eseji (prir. Jovan Hristiã), Nolit, Beograd 1983.
Embahade, ¡—¡¡¡ (prir. Borislav Radoviã), Nolit, Beograd 1984.
Embahade ¡¢, (prir. Borislav Radoviã), Nolit, Beograd 1984.
Podzemni klub, Harrold Johnsson (i. e.), fototipsko izdawe iz 1921. Narodna bi-
blioteka Srbije, Beograd 1985.
Politiåki spisi (priredio Z. Avramoviã), Sfairos, Beograd 1989.
O Banatu i o Banaãanima (priredio Stojan Treãakov), Kwiÿevna zajednica No-
vog Sada, Novi Sad 1989.
Crwanski o nacionalsocijalizmu (priredio Z. Avramoviã), Beletra, Beograd 1990.
Antologija kineske lirike i Pesme starog Japana (fototipsko izdawe prvog dela
iz 1923. i drugog iz 1928, prir. Aleksandar Petrov), Narodna Biblioteka
Srbije — Deåje novine, Beograd — Gorwi Milanovac 1990.
Ispunio sam svoju sudbinu (priredio Z. Avramoviã) BIGZ, SKZ, Narodna kwiga,
Beograd 1991.
Kap španske krvi, Narodna kwiga, Beograd 1991.
Eseji i prikazi (priredili Boško Petroviã i Stojan Treãakov), Kwiÿevna za-
jednica Novog Sada, Novi Sad 1991.
Nova Evropa: uvod u politiåkog Crwanskog (priredio Radivoj Cvjetiãanin),
Kwiÿevne novine, Beograd 1991.
Lirika Itake & Komentari (priredio Gojko Tešiã), Svetovi, Novi Sad 1993.
Gde ÿivi najsreãnija ÿena Jugoslavije, Narodna kwiga, Alfa, Beograd 2000.

SEKUNDARNA LITERATURA

Andriã, Ivo (1980) Znakovi pored puta, Rad, Beograd.

Antologija ekspresionistiåke lirike (prir. Srdan Bogosavqeviã) (1998), Sveto-
vi, Novi Sad.
Bogosavqeviã, Srdan (1998) Ekspresionistiåka lirika, Svetovi, Novi Sad.
Bokan, Dragoslav (1996) „Nevidqivi uåiteq ili programska ãaskawa s one
strane jednog usamqenog groba", Kwiÿevna reå, Beograd, br. 470—471, str.
19—20.
Breht, Bertold (1990) Majka hrabrost, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,
Beograd.
Velflin, Hajnrih (2000) Renesansa i barok: istraÿivawe o suštini i nastanku
baroknog stila u Italiji, Izdavaåka kwiÿarnica Zorana Stojanoviãa,
Sremski Karlovci — Novi Sad.
Veqaåiã, Åedomir (1977) Budizam, Vuk Karaxiã, Beograd.
Vitmen, Volt (1985) Vlati trave (prev. i predg. Ivan V. Laliã), BIGZ, Beo-
grad.
Vulf, Virxinija (1956) „Moderni esej" u: Eseji; Beograd, 131—145.
 305

Vuåkoviã, Radovan (1979) Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, Svjet-

lost, Sarajevo.
Glušåeviã, Zoran (1996) „Magijsko-utopijska horizontala i zvezdano-eteriåna
vertikala u novoj slici sveta Miloša Crwanskog", Miloš Crwanski,
zbornik radova, Institut za kwiÿevnost i umetnost, Beograd, str. 21—35.
Ÿivkoviã, Dragiša (1994) „Motiv 'usedelice' kod Veqka Petroviãa", Evropski
okviri srpske kwiÿevnosti ¡¢, Prosveta, Beograd, 268—282.
Igwatoviã, Jakov (1969) „Memoari", Odabrana dela ¡¡, Srpska kwiÿevnost u
100 kwiga, Matica srpska, SKZ, Novi Sad — Beograd.
Janåiã, Svetlana (1995) Katalog liåne biblioteke Miloša Crwanskog, Narodna
biblioteka Srbije, Beograd.
Konstantinoviã, Radomir (1983) Biãe i jezik ¡, Prosveta, Rad, Matica srpska,
Beograd — Novi Sad.
Laliã, Ivan (1985) „Poezija Volta Vitmena", V. Vitmen: Vlati trave (prev. i
prir. I. Laliã), BIGZ, Beograd, 7—36.
Miloševiã, Nikola (1996) „Psihološka i metafiziåka ravan u prozi Miloša
Crwanskog", Miloš Crwanski, zbornik radova, Institut za kwiÿevnost i
umetnost, Beograd, str. 107—115.
Mitroviã, Andrej (1983-a) „Umetnost i Prvi svetski rat", Letopis Matice
srpske, Novi Sad, kw, 432, br. 4, 379—393.
Pavloviã, Miodrag (1992) „Pesnik i rat" u: Eseji o srpskim pesnicima, Vuk Ka-
raxiã, Beograd, 326—331.
Palmije, Ÿan Mišel (1995) Ekspresionizam kao pobuna, Matica srpska, Novi
Sad.
Petkoviã, Novica (1996) Lirske epifanije Miloša Crwanskog, SKZ, Beograd.
Petrov, Aleksandar (1988) Poezija Crwanskog i srpsko pesništvo, Nolit, Beo-
grad.
Petroviã, Rastko (1972) Otkrovewe: poezija, proza, eseji (prir. Zoran Mišiã),
Matica srpska, SKZ, Novi Sad — Beograd.
Poðoli, Renato (1975) Teorija avangardne umetnosti, Nolit, Beograd.
Popoviã, Radovan (1993) Crwanski — dokumentarna biografija, Prosveta —
Deåje novine, Beograd — Gorwi Milanovac.
Skerliã, Jovan (1971a) „Dogmatiåka i impresionistiåka kritika", u: Kritike,
Srpska kwiÿevnost u 100 kwiga, Matica srpska, SKZ, Novi Sad — Beo-
grad, str. 7—21.
Stefanoviã, Svetislav (1979) „Stih ili pesma", Pisci kao kritiåari pre Pr-
vog svetskog rata (prir. Predrag Protiã) (1979), Matica srpska — SKZ —
Institut za kwiÿevnost i umetnost, Novi Sad — Beograd.
Stefanoviã, Svetislav (1979) „Više slobode stiha", Pisci kao kritiåari pre
Prvog svetskog rata (prir. Predrag Protiã) (1979), Matica srpska — SKZ
— Institut za kwiÿevnost i umetnost, Novi Sad — Beograd.
Stefanoviã, Svetislav (1979) „Ritam i emocija", Pisci kao kritiåari pre Pr-
vog svetskog rata (prir. Predrag Protiã) (1979), Matica srpska — SKZ —
Novi Sad — Beograd.
Stojanoviã-Pantoviã, Bojana (1998) Srpski ekspresionizam, Matica srpska, No-
vi Sad.
Tešiã, Gojko (1991) Srpska avangarda u polemiåkom kontekstu (dvadesete godi-
ne), Svetovi, Novi Sad.
Tore, Giqermo di (2001) Istorija avangardne kwiÿevnosti, Izdavaåka kwiÿar-
nica Zorana Stojanoviãa, Sremski Karlovci — Novi Sad.
Xaxiã, Petar (1993) Povlašãeni prostori Miloša Crwanskog, Prosveta, Beo-
grad.
306

Gordana Raiåeviã

MILOŠ CRNJANSKI'S PROGRAMME ESSAYS

Summary

The paper is dedicated to Miloš Crnjanski's essays created in the years after
World War I (1919—1920) which have pronounced elements of a programme text:
avantgarde rebellion against tradition and the request for a new art which would carry
new content and new form. In this context, the paper discusses Crnjanski's re-evalua-
tion of tradition which is particularly noticeable in the attitude to patriotic poetry (the
attitude to Jovan Skerliã is particularly investigated), but also in the requests for a new
form which will be dominated by the free verse. The notions „soul" and „ecstasy" are
analysed as the main assumptions of — according to Crnjanski — true artistic creation,
as well as the relation between art and life in the context of avantgarde esthetics. Suma-
traism as a new philosophy of existence is placed in the context of Eastern teachings.