ВИСОКА ШКОЛА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ЧАЧАК

AНАЛИЗА РАДА
ФОТОНАПОНСКИХ СИСТЕМА
 Садржај

1. Увод.............................................................................................................................................3
2. Енергија сунчевог зрачења....................................................................................................4
2.1 Сунчево зрачење на граници Земљине атмосфере...........................................................5
2.2 Сунчево зрачење на површини Земље...............................................................................5
2.3 Спектри сунчевог зрачења..................................................................................................8
2.3.1 Стандардни АМ1,5 спектар сунчевог зрачења..........................................................8
2.3.2 Стандардни АМ0 спектар и његово поређење са спектром зрачења црног тела. 10
2.4 Мерење сунчевог зрачења.................................................................................................11
3. Основе соларне геометрије..................................................................................................14
3.1 Ротација Земље...................................................................................................................14
3.2 Географска дужина и географска ширина.......................................................................16
3.3 Основни углови соларне геометрије................................................................................17
4. Оптималан положај пријемника сунчевог зрачења.......................................................20
4.1 Доступност података о енергији сунчевог зрачења........................................................20
4.2 Оптималан положај пријемника сунчевог зрачења........................................................21
4.2.1 Фиксни пријемници сунчевог зрачења.....................................................................21
4.2.2 Пријемници сунчевог зрачења са могућношћу праћења позиције Сунца............23
5. Анализа и моделовање фотонапонских ћелија................................................................26
5.1 Принцип рада фотонапонске ћелије (фотонапонски ефекат)..........................................26
5.2 Излазни параметри ФН ћелије.........................................................................................28
5.2.1 Снага фотонапонске ћелије........................................................................................31
5.2.2 Ефикасност фотонапонске ћелије.............................................................................32
5.2.3 Зависност параметара ФН ћелије од температуре...................................................32
5.3 Фотонапонски модули и панели.......................................................................................34
5.3.1 Ефекат сенке................................................................................................................35
5.4 Материјали и технологија израде ФН ћелија..................................................................37
5.4.1 Силицијум c-Si FN ћелије..........................................................................................37
5.4.2 Силицијум p-Si FN ћелије..........................................................................................37
5.4.3 Аморфни силицијум a-Si FN ћелије..........................................................................38
5.4.4 Поликристалне танкослојне ФН ћелије....................................................................38
5.4.5 Монокристалне танкослојне ФН ћелије и вишеслојна структура ћелија.............39
5.5 Модели ФН ћелија..............................................................................................................42
5.5.1 Једнодиодни модел ФН ћелије..................................................................................42
5.5.2 Дводиодни модел ФН ћелије.....................................................................................42
5.5.3 Тродиодни модел ФН ћелије......................................................................................43
5.6 Реализација МАТLAB модела ФН система.....................................................................45
5.6.1 Једнодиодни модел ФН ћелије..................................................................................45
5.6.2 Једнодиодни модел ФН модула.................................................................................47
5.6.3 Једнодиодни модел ФН панела..................................................................................49
5.6.4 Закључак МАTLAB симулације ...............................................................................51
5.7 Примери употребе ФН система........................................................................................52

_____________________________________________________________________________
2
6. Закључак.................................................................................................................................54
7. Литература..............................................................................................................................56

1. Увод

Сунце је нама најближа звезда те, непосредно или посредно, извор готово све
расположиве енергије на Земљи. Ова се енергија у виду светлости и топлоте шири у
свемиру, па тако један мали део долази и до Земље. Сунчева енергија је бесплатан и било
где доступан извор енергије. Овом енергијом се користимо одувек и свакодневно, а да тога
најчешће нисмо ни свесни. Поред традиционалног коришћења, данас се енергија сунчевог
зрачења најчешће користити на следећа два начина:
 Соларни колектори – системи који претварају сунчеву енергију у топлотну
енергију воде (или неке друге течности). Системи за грејање воде могу бити
отворени, у којима вода коју треба загрејати пролази директно кроз колектор, или
затворени, где колектор представља измењивач топлоте.
 Фотонапонски системи – на принципу фотонапонског ефекта директно
претварају сунчеву енергију у електричну. Фотонапонски системи се могу
користити као самостални или додатни извори енергије. Као самостални извори
енергије користе се за напајање потрошача који немају приступ
електроенергетској мрежи, нпр. пловни објекти, сателити, мање куће у
планинским пределима и сл. Као додатни извор енергије, фотонапонски системи
могу да раде у комбинацији са електроенергетском мрежом у циљу уштеде
електричне енергије.
Сунчева енергија је бесплатна, али уређаји који претварају сунчеву енергију у
електричну нису. Трошкови одржавања и погона су мали, али је цена уређаја релативно
висока и време поврата инвестиције релативно дуго. Број квалитетних и искусних
дистрибутера и монтажера опреме, на нашим просторима, такође је мали.
Овај рад има за циљ да нас упозна са основним параметрима који утичу на
карактеристике претварања енергије сунчевог зрачења уз помоћ фотонапонских система.
Пошто енергија сунчевог зрачења представља најбитнији улазни параметар приликом
пројектовања фотонапонких система, први део рада посвећен је управо енергији Сунца,
вредностима енергије која допире до Земље и која нам као таква стоји на располагању.
Други параметар јесте позиција фотонапонског система у односу на геометрију Сунце –
Земља. Због тога читаво треће поглавље описује основне појмове соларне геометрије.
Дате су релације помоћу којих рачунамо одређене углове битне за одређивање положаја
фотонапонског система.
У четвртом поглављу је показано на који начин можемо доћи до података о енергији
сунчевог зрачења, као и то која је позиција фотонапоског система оптимална са
становишта искоришћења енергије. У петом поглављу анализирана је сама фотонапонска
ћелија, као основна јединица фотонапонског система. Описан је принцип рада и основне
улазно-излазне карактристике фотонапонске ћелије. Поред овога дат је преглед материјала
и технологија које се примењују приликом израде фотонапонских ћелија. Представљени
су модели фотонапонских ћелија који се најчешће срећу у литератури. На крају су дати
резултати симулације фотонапонског система који је реализован у МАТLAB-у.

_____________________________________________________________________________
3
2. Енергија сунчевог зрачења

Сунце је велика ужарена гасовита лопта пречника 1,392 милиона km

која се састоји углавном од водоника и хелијума. Унутар Сунца, водоник
се нуклеарним реакцијама фузије претвара у хелијум, што резултира
ослобађањем великих количина енергије, услед којих температура у
унутрашњости Сунца премашује 20 милиона К. Међутим, то није
температура која одређује електромагнетска својства сунчевог
зрачења, будући да зрачење из унутрашњости у великом делу апсорбује
слој негативних водоникових јона близу површине. Дакле, температура
површине Сунца је око 6000 К, а спектар сунчевог зрачења приближно
одговара спектру црног тела загрејаног на температуру 5760 К. Стога се
температура од 5760 К може узети као ефективна температура сунчеве
површине, а из ње применом Планковог закона могуће је прорачунати
енергетски спектар сунчевог зрачења.
Планков закон је једначина која нам каже колики је интензитет електромагнетског
зрачења црног тела у зависности од температуре и фреквенције, односно таласне дужине.
Написао га је Макс Планк 1901. године.
Планков закон изражен преко фреквенције:
2hn 3 1
E (n , T ) = 2 �hn (2.1)
c
e kT - 1
исти закон изражен преко таласне дужине:
2hc 2 1
E (l , T ) = � hc (2.2)
l 5
e l kT - 1
где је:
E - енергија [W/m3 ]
n - фреквенција [Hz]
l - таласна дужина [m]
T - температура [K]
10 -34 [Js]
h - Планкова константа 6, 626 �

108 [m/s]
c - брзина светлости 3 �
10-23 [J/K]
k - Болцманова константа 1,38 �
Дакле, енергија (снага) којом Сунце зрачи са своје површине износи око
10 25 W и то се зрачење састоји од различитих таласних дужина.
9,5 �
Већина (99 %) сунчевог зрачења се односи на таласне дужине из опсега
0,275 – 4,6 μm. Спектар сунчевог зрачења може да се подели на три области:
ултраљубичасту (0,01 m <l< 0,39 m), видљиву (0,40 m <l< 0,76 m) и инфрацрвену
(0,76 m <l< 4,0 m). Од укупне енергије која се генерише на Сунцу, 50% одлази на

_____________________________________________________________________________
4
инфрацрвену, 40% на видљиву и око 10% на ултраљубичасту област. Максимум енергије
зрачења је на таласној дужини од l=0,476 m.

2.1 Сунчево зрачење на граници Земљине атмосфере

Сунчево зрачење које допире до спољног руба Земљине атмосфере

назива се екстратерестичко зрачење( ирадијација) , те представља
веома мали део енергије којом Сунце зрачи са своје површине. Будући да
се удаљеност Земље од Сунца мења током године, тако се мења и
екстратерестичко зрачење и креће се од 1307 W/m² до 1399 W/m² на
површини која је нормална на смер зрачења. Екстратерестичко зрачење
на површину која је нормална на смер зрачења, за средњу удаљеност
Земље од Сунца (149,68 милиона km) назива се сунчева ( соларна)
константа. Утврђивање соларне константе и њене могуће
промењивости почело је на прелазу у 20. век. Након неколико десетина
година сателитских мерења утврђено је да соларна константа и није
константа, него се мења како се и сунчева активност мења. Ипак,
Светска метеоролошка организација је 1981. године стандардизовала
соларну константу и она износи E0sr=1367,7 W/m². [1]

2.2 Сунчево зрачење на површини Земље

Због велике удаљености Земље и Сунца може се сматрати да се

сунчево зрачење пре уласка у Земљину атмосферу састоји од снопа
паралелних електромагнетских таласа. Међуделовањем са гасовима и
честицама у атмосфери сунчево зрачења се може упити (око 18 %),
одбити (око 10 %) или више мање несметано проћи кроз атмосферу (око
70 %).
Приликом проласка кроз атмосферу долази до апсорпције сунчевог
зрачења, и то x и y зрака у јоносфери, ултраљубичастог зрачења у
озонском омотачу и инфрацрвеног зрачења у нижим слојевима
атмосфере. Поред апсорпције, део сунчевог зрачења се расипа на сувом
ваздуху, воденој пари и честицама нечистоћа које се налазе у ваздуху.
Због апсорпције и расипања, долази до слабљења енергије сунчевог
зрачења која доспева до површине Земље. Степен овог слабљења зависи
од физичких и хемијских карактеристика атмосфере, као и од дужине
пута сунчевог зрачења кроз Земљину атмосферу. Пут светлости кроз
атмосферу за неку локацију еквивалентан је масом зрака AM (од Air Mass), о чему ће
више говора бити у наставку. На путу кроз земљину атмосферу изгуби се око
25 % – 50 % интензитета сунчевог зрачења од оног које је доспело на руб
атмосфере.
Расејавањем сунчевог зрачења по атомима и молекулама гасова и
честицама нечистоћа у ваздушном омотачу Земље, настаје дифузно
зрачење. Када сунчево зрачење на свом путу доспе до молекула гаса
или честице, побуђује је на зрачење, чиме побуђена честица постаје
извор електромагнетног зрачења специфичне таласне дужине.
Примљену енергију, молекул односно честица, предаје неједнако у свим
_____________________________________________________________________________
5
правцима, део се одбија назад у свемир, а део се распршује на Земљи.
Дифузно зрачење расте са повећањем облачности, водене паре и
честица нечистоћа у атмосфери. Укупно сунчево зрачење које доспева
до површине Земље састоји се од две компоненте: прва, као што је већ
наведено, представља дифузно зрачење, а друга потиче директно са
површине Сунца (директно зрачење). Директно зрачење краткоталасног је
карактера, за време сунчаног дана манифестује се као комбинација
жућкастог светлосног снопа и топлине. Треба напоменути да директно
сунчево зрачење не утиче на повишење температуре ваздуха .
При контакту са Земљом, у зависности од својстава подлоге, већи део
сунчевог зрачења Земља ће упити, а мањи део зрачења ће се одбити
(рефлектовати). Својство подлоге да одбија зрачење може се изразити
коефицијентом рефлексије или албедом. Потпуно бело тело има албедо
једнак јединици, јер потпуно одбија сунчево зрачење, а потпуно црно тело
има албедо једнак нули.

Табела 2.1: Вредности албеда за различите површине

ПОВРШИНА АЛБЕДО ПОВРШИНА АЛБЕДО
трава (Јули и Август) 0,25 асфалт 0,15
зелена трава 0,18-0,23 шума 0,05-0,18
сува трава 0,28-0,32 водена површина 0,05
( >45°С )
огољено тло 0,17 водена површина 0,08
( >30°С )
шљунак 0,18 водена површина 0,12
( >20°С )
гладак бетон 0,30 водена површина 0,22
( >10°С )
груб бетон 0,20 свеж слој снега 0,80-0,90
чист цемент 0,55 стар слој снега 0,45-0,70
Као најчешћа вредност албеда узима се 0,2 (травната површина) и
као таква улази у прорачуне фотонапонских система. Дакле, на Земљину
површину из атмосфере допире директно и дифузно (распршено)
сунчево зрачење које се упија или одбија на Земљиној површини.
Укупна количина сунчевог зрачења на хоризонталну површину
назива се укупно или глобално зрачење. Глобално зрачење се састоји од
директног, дифузног и одбијеног сунчевог зрачења. Мерна јединица
глобалног зрачења је W/m².
Други, шире прихваћен појам у научним круговима је инсолација,
односно трајање сунчеве инсолације. Појам инсолација односи се на
густину сунчевих зрака на одређеној површини, уз одређену орјентацију,
кроз одређено време. Производ укупног зрачења и времена даје нам
инсолацију. Мери се у Wh/m² или kWh/m². Енергија сунчевог зрачења која
допире до површине Земље зависи у првом реду од трајања инсолације
(броју сунчаних сати), док трајање инсолације зависи од географске
ширине и од годишњег доба.

_____________________________________________________________________________
6
 Подаци о енергији сунчевог зрачења најчешће су приказани као
просечне вредности. Просечна месечна или годишња енергија сунчевог
зрачења на некој локацији добија се као аритметичка средина за све
дане у посматраном месецу односно години.
Доток укупног сунчевог зрачења које допире до Земљине површине
износи око 920 W/m². Ако је пројекција површине Земље 127, 73 � 106 km²,
доток енергије je 117512 TW. Због ротације Земље, та се енергија
распоређује по целој површини Земље ( 510,1 � 106 km²), па је просечни доток
енергије 230 W/m², односно 5,52 kWh/m² дневно. То су просечне вредности, а
стварне зависе од географске ширине, доба дана, присуства облака,
загађења итд. Енергија сунчевог зрачења која долази до Земљине
површине износи око 109 TWh годишње. Ова енергија је око 170 пута већа
него енергија у укупним резервама угља у свету.
У Србији вредност дневне количине зрачења на хоризонталну
површину се креће од 3,43 (Суботица) до 3,97 (Призрен) kWh/m² , односно
између 1200 i 1500 kWh/m² годишње (Слика 2.1). Трајање инсолације,
односно просечни број сунчаних сати годишње је око 2600 сати.

_____________________________________________________________________________
7
 Слика 2.1 Карта Србије са вредностима глобалног зрачења (PVGIS)
_____________________________________________________________________________
8
2.3 Спектри сунчевог зрачења

Као што је већ речено, зрачење Сунца које стиже до Земље,

распоређено у опсегу таласних дужина од 0,2 до 4 μm, делом се одбија од
атмосфере, а делом пролази до површине Земље. Употреба фотонапонских система у
свемиру, на пример на сателитима и свемирским летелицама, има другачије расположиво
зрачење од онога на Земљи. Зрачење изван атмосфере је распоређено у опсегу другачијих
таласних дужина, на начин сличан зрачењу „црног тела” у складу са Планковим законом,
док је до површине Земље атмосфера већ селективно апсорбовала зрачење одређених
таласних дужина. Обично се разликују два спектра сунчевог зрачења:
а) АМ0 спектар изван атмосфере,
б) АМ1,5 спектар на површини мора, под одређеним условима који ће бити касније
дефинисани.
У овој области, треба дефинисати неколико важних величина, а то су:
а) Интензитет спектралног зрачења I(l ) – енергија коју је примила јединица
површине у зависности од талалсне дужине l , мерна јединица је W/m 2 /μm ,
b) Интензитет зрачења – интеграл спектралног зрачења који се протеже (односи) на
све таласне дужине које су од интереса, мерна јединица је W/m 2
c) Количина зрачења (радијација) – временски интеграл зрачења које се остварује
у датом периоду времена. У случајевима када се за период интеграљења узима један дан,
онда се подаци о радијацији могу изразити у облику J/m 2 – дневно. Обично се енергија
даје у kWh/m 2 дневно, месечно, или за годину дана, у зависности од временског оквира
коришћеног за интеграљење.

Слика 2.2 Односи између три дефинисане величине

2.3.1 Стандардни АМ1,5 спектар сунчевог зрачења

Спектар светлости која обасјава ФН ћелију зависи од дебљине и састава атмосфере

кроз коју пролази. У зависности од доба дана, географске ширине и годишњег доба,
светлост до неке тачке на површини Земље путује кроз дебљи или тањи слој атмосфере.
Колики је тај пут у односу на најкраћи изражава се преко масе ваздуха AM (od Air Mass) и
садржи број који је једнак нули за спектар сунчевог зрачења изван атмосфере, а 1,5 за
спектар на нивоу мора. У општем случају, дефинише се спектар АМm, где је m одређено
изразом:
1
m= (2.3)
cos Jz

_____________________________________________________________________________
9
при чему је Jz Зенитни угао Сунца (о њему више у трећем поглављу).
Обично се за општу употребу, као референтан, усваја спектар на површини Земље
дат Зенитним углом од Jz = 48,19 , чему одговара m = 1,5 (АМ1,5 спектар) и њему
0

одговара интензитет зрачења од 844 W/m2. Спектар који се добија на Земљи, на површини
нагнутој под углом од 37 0 , окренутој ка Сунцу, назван је спектром глобалног нагиба, и
ови подаци се обично користе у пројектовању фотонапонских система. На слици 2.3 је
приказан распоред спектара сунчевог зрачења у атмосфери и ван ње, док су на слици 2.4
приказани различити спектри сунчевог зрачења.

Слика2.3 Одређивање Зенитног угла

Слика 2.4 Спектри сунчевог зрачења AM0, AM1.5 и AМ5

_____________________________________________________________________________
10
 Осцилације у АМ1,5 спектру објашњавају се различитом апсорбцијом у атмосфери
(због различите концентрације појединих гасова).

2.3.2 Стандардни АМ0 спектар и његово поређење са спектром зрачења црног тела

АМ0 спектар је битан за сателите и остале објекте који се налазе ван земљине
атмосфере . Код примене соларних ћелија на сателитима морамо узети у обзир
високоенергетско зрачење из свемира које изазива дефекте у полупроводницима што
смањује излазну снагу ћелије. Интензитет зрачења који одговара сунчевом
спектру изван атмосфере износи 1353 W/m², и његов спектар је приказан на слици
2.4.
Сунчево зрачење које долази од АМ0 спектра може бити
апроксимирано зрачењем црног тела на температури 5800 К. Планков
закон даје вредности спектралне емисионе моћи El , дефинисане као
енергија спектра коју зрачи јединица површине, за јединицу таласне
дужине:
p h C02 �W �
2 ���
El = �
�lh�
C0
���m3 �
� (2.4)
l �
5
�e k�
T
- 1�
� �
Укупна енергија коју зрачи јединица површине црног тела за све
вредности таласних дужина је:
�
�W �
El d l = s T
�
4
10-8 �
= 5,56 � T4 � 2 � (2.5)
0 �m �

Слика 2.5 АМ0 спектар и спектар зрачења апсолутно црног тела

_____________________________________________________________________________
11
 Ако се узме у обзир да је зрачење црног тела изотропно (једнако у
свим правцима), спектрално зрачење добијено од Сунца на раздаљини
1011 m ) биће:
од једне астрономске јединице ( 1AU=1,496 �
E0 sr
I (l ) = El �
�
, (2.6)
El d l
�
0

па се коначно добије:
8,925 � 10-12 �W �
I (l ) =
� 4 � 2 �
5 � lT
0,0143
mμm
� �, (2.7)
l ��e - 1� �
T
� �
температура Т је у келвинима К.
На слици 2.4 испрекиданом линијом је приказан спектар зрачења
потпуно црног тела па се може видети да спектар потпуно црног тела
веома добро апроксимира АМ0 спектар, што може бити искоришћено
приликом моделовања фотонапонских система, јер за спектар црног
тела имамо аналитички облик, што је веома битно.

2.4 Мерење сунчевог зрачења

Мерењем сунчевог зрачења бави се посебна грана метеорологије позната под

називом актинометрија. За практично коришћење сунчеве енергије важни су следећи
актинометријски подаци: трајање инсолације и енергија укупног и дифузног сунчевог
зрачења које пада на хоризонталну површину.
За мерење трајања инсолације користе се хелиографи. Помоћу њих се добијају
подаци о присуству и дужини трајања сунчевог зрачења. Постоје разне врсте
хелиографа, као што су: Кембел-Стоксов, Џорданов и Мауреров.
Кембел - Стоксов хелиограф је једноставна направа која се састоји од стаклене
кугле пречника 10 cm, постављене испред сферног држача, на коме се налази папир за
регистровање сунчевог зрачења. Када Сунце сија, стаклена кугла фокусира сунчево
зрачење на папир, на коме, у зависности од интензитета зрачења, остају мање или више
спаљена места. За време облачних дана или када је интензитет сунчевог зрачења мали, на
папиру не остаје потребан траг, што је мана овог хелиографа.
За мерење енергије сунчевог зрачења користе се радиометри у које спадају:
пирхелиометри, пиранометри и солариметри.
Пирхелиометар је инструмент који мери укупан флукс зрачења Сунца. Први
инструменти, конструисани од стране Абота 1908. па надаље, суштински су се састојали
од црне коморе која је заробљавала улазно зрачење помоћу своје форме. Зидови коморе су
континуално квашени водом, и температура је мерена пре него што вода дође у контакт са
зидом коморе и одмах после тога. Такви пирхелиометри су могли да измере соларну
константу са грешком од свега 1%. Пирхелиометар произвођача Hukseflux серијске ознаке
DR01 је приказан на слици 2.6.

_____________________________________________________________________________
12
 Слика 2.6 Прихелиометар Hukseflux DR01

Инструмент који мери укупно (глобално) сунчево зрачење на хоризонталну

површину у таласном подручју између од 0,3 до 3,0 μm је пиранометар. На идеално
одабраној локацији инструмент не би требао регистровати зрачење одбијено од тла и
околних предмета, укупне препреке не би смеле смањити видно поље инструмента више
од 0,5 стерадијана. Пиранометри могу имати термоелектричне, фотоелектричне,
пироелектричне или биметалне елементе као сензоре. Како су трајно изложени
атмосферским утицајима морају бити чврсте конструкције и отпорни на корозивне
утицаје воде и влажног ваздуха. Пријемник зрачења мора бити херметички затворен или
имати систем за одвођење кондензоване влаге у кућишту. Влага се обично уклања помоћу
силика гела којег је потребно редовно мењати. Силика гел је врло хигроскопан материјал
којем се обично додаје врло мала количина кобалтног хлорида (0,5% - 1%) који промени
боју из плаве у ружичасто када упије влагу. Боја силика гела се може видети кроз
прозирни пластични резервар на инструменту и када промени боју у ружичасту силика
гел треба заменити. Ружичасти силика гел могуће је реактивирати сушењем на
температури од 130 °С неколико сати. На слици 2.7 је приказан пиранометар произвођача
Hukseflux.

Слика 2.7 Пиранометар Hukseflux SR11

_____________________________________________________________________________
13
 Најчешће су у употреби термоелектрични пиранометри који користе топлотне
детекторе који дају напон на принципу термоелектричног ефекта у функцији упадног
сунчевог зрачења. Топлотни детектор смештен је испод двоструке стаклене куполе која га
штити од продора влаге и смањује дуготаласно зрачење из самог инструмента, топлотно
изолује детектор и спречава његово хлађење. Светска метеоролошка организација и
Међународна организација за стандарде (ISO 9060:1990) дефинише три класе
пиранометра. Најбоља класа (секундарни стандард) се користи за прецизна метеоролошка
мерења, инструменти прве класе за редовна метеоролошка мерења, а друге класе за
погонска мерења и праћење фотонапонских и топлотних сунчаних система.

У зависности оd физичког принципа на коме се заснива рад пиранометра, они

могу dа се поделе на пиранометре са термоћелијама и пиранометре са соларним
ћелијама.
Солариметар је инструмент помоћу кога се интензитет сунчевог зрачења лако и
једноставно мери и очитава у W m 2 . На слици 2.8 је приказан солариметар компаније
Kimo-instuments типа SL 200 са могућношћу подршке софтверским пакетом.

Слика 2.8 Солариметар Kimo SL 200

_____________________________________________________________________________
14
3. Основе соларне геометрије

Како би се у потпуности дефинисао један фотонапонски систем, поред познавања

електричних и особина везаних за технологију израде самих фотонапонских ћелија, веома
је битно познавати геометријски положај фотонапонског система у односу на Сунце, као
извора енергије. Први корак у овом правцу јесте упознавање основних појмова соларне
геометрије. Након тога, треба видети на који начин елементи соларне геометрије учествују
у дефинисању положаја фотонапонског система. Треба напоменути да се кроз различиту
литературу срећу различити називи за исте појмове, што некад може да буде збуњујуће за
некога ко се први пут са њима сусреће.

3.1 Ротација Земље

Земља ротира око своје осе, која је позната као Поларна оса PP’ (Slika. 3.1). Тачке у
којима ова оса сече Земљу су северни Np и јужни Sp пол.
Z

NP

I
E

N S

W
I′

SP

P′
Z′
Слика 3.1 Ротација Земље око своје осе, еваторијална раван и хоризонт

_____________________________________________________________________________
15
 Велики круг EΙWΙ’ нормалан у односу на поларну осу је назван екватором, а
раван која садржи екватор је екваторијална раван која дели Земљу на Северну и Јужну
хемисферу. Велики круг ESWN нормалан у односу на осу ZZ’ је назван хоризонт.
Позиција Сунца на небу варира како у току дана, тако и у току године услед ротације
Земље око своје осе ( једанпут на дан) и услед елиптичне путање око Сунца (једанпут у
години), са Сунцем у једној жижи елипсе (Слика. 3.2).

пролећна равнодневницa 21. март

летња зимска
дугодневница краткодневница
152 Мkm 147 Mkm

21. јун 21. децембар

јесења равнодневница 21. септембар

Слика 3.2 Ротација Земље око сопствене осе и њена елиптичка путања око Сунца

Y 23,45°

I I′

-23,45°

Y′

Слика 3.3 Екваторијална и еклиптичка раван

_____________________________________________________________________________
16
 Раван која садржи Земљину елиптичку путању је названа еклиптичка раван.
Годишња доба се јављају услед чињенице да је Земљина оса, нормална на екваторијалну
раван, нагнута у односу на еклиптичку раван (Слика. 3.3).
Такође, еклиптика се може дефинисати као привидна путања сунчевог кретања на
небеској сфери гледано са Земље. Тачке YY’ где еклиптичка раван сече екваторијалну
раван небеске сфере назване су еквиноцији (равнодневнице, дан и ноћ трају по 12 сати).
Најсевернија путања Сунца је названа дугодневница, тада имамо најдужу количину
дневне светлости. Краткодневница је супротна дугодневници, односно представља
најкраћи период сунчеве светлости.
Соларно зрачење примљено на различитим географским ширинама и у различитим
годишњим добима варира, јер оса ротације Земље није нормална на еклиптичну раван, већ
нагнута под углом од 23,45° (Слика. 3.3). Према томе, соларно зрачење погађа више
(директније) Северну хемисферу Земље, близу дугодневнице, због чега на тој хемисфери у
то доба године влада лето. У исто време, соларно зрачење погађа Јужну хемисферу Земље
знатно мање (косије), због чега на тој хемисфери влада зима. Такође, са Слике 3.3 се може
видети да за време дугодневнице је положај Земље такав да је Северни пол нагнут под
углом од 23,45° према Сунцу, док је за време краткодневнице Јужни пол нагнут под углом
од 23,45° према Сунцу. Током јесење и пролећне равнодневнице ниједан од полова није
нагнут према Сунцу.

3.2 Географска дужина и географска ширина

Било које место на Земљи дефинисано је преко две координате: географске дужине
L и географске ширине φ. Референтна раван је екваторијална раван, која је нормална у
односу на осу ротације и која пресеца површину Земље дуж екватора. Кругови који
пресецају површину Земље, а паралелни су екваторијалној равни одређују географску
ширину. Географска ширина представља угао који образују екваторијална раван, односно
линија повучена из центра Земље која лежи у њој, и линија која спаја центар Земље и
тачку Т на површини Земље (Слика 3.4). По дефиницији географска ширина је позитивна
за локације на северној хемисфери, а негативна за оне на јужној.

G T

φ
I I′
L

екватор

Нулти меридијан (Гринич) Локални меридијан

Слика 3.4 Одређивање географске ширине и дужине неке тачке
_____________________________________________________________________________
17
 За одређивање географске дужине потребна нам је раван која је нормална на
екваторијалну раван и која садржи осу ротације. Ова раван ће у пресеку са Земљом дати
круг, или два полукруга која иду од једног до другог пола, названа меридијани. Нулта
географска дужина је по дефиницији меридијан који пролази кроз Гринич (Велика
Британија). Географска дужина неког места је одређена углом који образује нулти
меридијан и меридијан који пролази кроз то место. Овде су дате позитивне вредности
географске дужине западно од Гринича.

3.3 Основни углови соларне геометрије

Нормално је да се положај Земље дефинише у односу на Сунце, међутим учинак

сунчевог зрачења на одређену локацију на Земљи лакше се разматра увођењем привидног
кретања Сунца око земље односно увођењем целестијалне сфере. Целестијална сфера је
замишљена кугла на којој су небеска тела представљен тачкама, а Земља се налази у
центру те сфере. Положај Сунца се мења с' временом, од изласка до заласка, током целе
године и обично је дефинисан с два координатна система.
У првом случају положај Сунца у односу на Земљу дефинише се већ поменутом
инклинацијом  и Соларним временом Х. Други систем је везан за одређену локацију
дефинисану географском ширином и дужином. Тачка на целестијалној сфери тачно изнад
одређеног места назива се зенит. Угао између зенита и положаја сунца на сфери је
зенитни угао. Комплементарни угао зенитног угла је висина сунца или алтитудни угао
. Угао између пројекције правца према Сунцу и правца југ назива се азимутни угао
сунца  S. На слици 3.5 је објашњено значење појединих углова.

Слика 3.5 Релативан положај Сунца

С обзиром на време разликујемо земаљско и соларно време. Земља је подељена у

временске зоне. У свакој зони дефинише се исто време, док је соларно време дефинисано
за сваку локацију посебно. Производ соларног времена је соларно подне тј, тренутак када
је сунце у највишој тачки своје привидне путање. Соларно време се изражава у степенима

_____________________________________________________________________________
18
и у подне износи 0°. Сунчев дан траје 360° од –180° до +180° с' тим да је пре подне време
негативно а после подне позитивно. Веза између соларног времена tsol и земаљског
времена tz зависи од местa на земљи и доба године и може се изразити следећим изразом:
t sol = t + 4(Lst - Lmj) + E (3.1)
У изразу (3.1) је Lst стандардни меридијан за одређену зону а, Lmj локални
меридијан. Израз 3.1 се назива једначина времена. Обично се сунчево време приказује у
степенима:

12 - t sun
H= (3.2)
15
Алтитудни угао сунца се може израчунати према:

sin  = cos Lcos  cos H + sin Lsin  (3.3)

Азимутни угао се дефинише као угао између пројекције сунчевих зрака на

хоризонталну плочу и смера север-југ у хоризонталној равни. Азимут сунца у подне је
S=0 и позитиван је према истоку а негативан према западу. Дакле азимут који одговара
правцу исток је +90° а према западу +270°. Вредност азимутног угла се може израчунати
користећи следећи израз:

cos  sin H
sin S =
cos  (3.4)
ili
sin  sin L - sin  sin  sin L cos H - sin 
cos S = =
cos  cos L cos 

Дакле, релативни положај Сунца је описан параметрима:

 соларна инклинација,
φ географска ширина,
H соларно време (соларни угао),
 алтитудни угао Сунца,
S азимутни угао Сунца.

Висина Сунца односно алтитудни угао Сунца је заправо угао под којим сунчеви
зраци из правца Сунца падају на хоризонталну плочу. Фотонапонске ћелије се најчешће
постављају на плоче нагнуте према Сунцу. За прорачун упадне енергије на нагнуту плочу
најважнији податак је упадни угао директног сунчевог зрачења. Равна нагнута плоча
оријентише се вектором нормале на лице плоче. Правац вектора нормале плоче је одређен
нагибом плоче S и азимутним углом плоче  C. Слично као о код дефинисања сунчевог
азимута, азимут плоче је угао између пројекције вектора нормале плоче и правца југ. На
сликама су приказане оријентације плоче и упадни угао.
Израз за упаднии угао на нагнуту плочу се одређује на следећи начин:
cos q = cos  cos( S - C )sin S + sin  cos S (3.5)

_____________________________________________________________________________
19
при чему је
S угао нагиба плоче према хоризонталној равни( инклинација),
C азимут плоче,
 висина сунца,
S азимут положаја Сунца,
q угао упада сунчевих зрака на плочу.

Слика 3.6 Упадни угао Сунчевих зрака на нагнуту плочу

Израз 3.5 представља упадни угао на плочу фотонапонског панела постављеног
чврсто на локацији дефинисаној нагибом, азимутом и географском ширином. Није редак
случај да се код великих система, плоча фотонапонског модула закреће према Сунцу ради
повећања дозрачене енергије, но овде неће бити речи о техникама праћења положаја
Сунца него о последицама примењене технике.
Праћење положаја сунца се може разврстати на једноосно и двоосно праћење Сунца.
У случају двоосног праћења плоча прати сунце по азимуту и по висини. Тада је угао упада
сунчевих зрака једнак 0, односно упадни зраци су константно нормални на плочу.

q=0
S = 90 -  (3.6)
C = S

Двоосно праћење захтева сложену опрему за прорачун угла и за детекцију сунчевог

зрачења. Стога се чешће користи једноосно праћење константном брзином кретања.
Примена једноосног праћења је инспирисана првенствено жељом за поједностављивањем
система. Постоји више начина једноосне ротације. Заједничко за сва праћења јесте то да
се пројекције вектора положаја Сунца и нормале плоче по хоризонтали поклапају.

_____________________________________________________________________________
20
4. Оптималан положај пријемника сунчевог зрачења

У трећем поглављу, између осталог, било је говора о томе како се дефинише положај
пријемника сунчевог зрачења. Као што је речено, њега одређују два угла: угао орјентације
(азимутни угао) и угао нагиба (инклинација). Оптималан положај пријемника сунчевог
зрачења је различит за различите локације на Земљи. Такође, он је функција доба дана и
године. У овом делу рада биће описан принцип на основу кога се одређује оптималан
положај пријемника сунчевог зрачења. Пре свега, видећемо где све и на који начин
можемо доћи до података везаних за енергију сунчевог зрачења за различите локације
широм света. С тим у вези, следи.

4.1 Доступност података о енергији сунчевог зрачења

Енергија сунчевог зрачења је енергетски ресурс, и као таква, она мора бити позната
што је могуће прецизније. Она зависи од временских прилика, као и од географског
положаја пријемника. Јасно је да доступност сунчевог зрачења није егзактна величина, и
већина доступних информација даје податке који су обрађени комплексним алгоритмима
и коришћењем мерења током низа година на специфичним или локацијама од интереса. За
неку одређену локацију потенцијал сунчевог зрачења се одређује мерењем и аналитички.
Мерити се може локално или сателитски. Аналитички приступ даје задовољавајуће
резултате уколико је познат тзв. индекс прозрачности Кт. Као што је већ речено,
пиранометром се мери глобално, директно и дифузно зрачење на хоризонталној
површини. Додатна аналитичка процена је нужна због тога што су резултати мерења
најчешће доступни само за глобално зрачење, јер се конверзија сунчевог зрачења одвија
под одређеним углом у односу на хоризонталну површину, а дифузно и директно зрачење
такође зависе од тог угла и индекса прозрачности. Додатно треба водити рачуна и о
рефлектованој компоненти која зависи од директне компоненте, угла нагиба и специфичне
конфигурације терена.
Одређени подаци су доступни од различитих институција које интегришу мерења
метеоролошких станица и сателита с аналитичком обрадом за вишегодишња раздобља и
различите резолуције. Сви извори који нису резултат посебних мерења за конкретну
локацију имају неодређеност која може бити и до 30%. Варијабилност услед локалних
временских прилика још је већа. Неодређеност је мања на нивоу процене за укупну
годишњу озраченост. Пример извора података које је могуће купити је ECMWF (
European Centre for Medium Range Weather Forecast, data.ecmwf.int/data ). Постоје и
подаци који су слободно доступни, нпр.: NASA SMSE ( Surface Meteorology and Solar
Energy ) за раздобље од 1983-1993 у резолуцији од 1°, PVGIS ( Photovoltaic Geographical
Information System ), чији су подаци коришћени за добијање одређених података за
потребе овог дипломског рада.
Поред интернет страница, постоје и комплетни софтвери, као што је METEONORM
развијен од стране Швајцарских стручњака, који такође даје податке о сунчевом зрачењу
за велики број локација широм света. METEONORM поред података о глобалном зрачењу
и температури, са било ког места на свету, даје информације о влажности ваздуха као и

_____________________________________________________________________________
21
брзини и правцу ветра. До ових података METEONORM долази захваљујући просторној
интерполацији са преко 2400 метеоролошких станица широм света.

4.2 Оптималан положај пријемника сунчевог зрачења

Оптималан положај пријемника сунчевог зрачења представља онај положај при коме
је количина зрачења која доспева до пријемника највећа могућа. Када је реч о оптималном
положају све пријемнике сунчевог зрачења можемо поделити у две групе:
 фиксни пријемници сунчевог зрачења,
 пријемници сунчевог зрачења са могућношћу праћења позиције Сунца.
На основу овога, разликују се и принципи при одређивању оптималног положаја
пријемника сунчевог зрачења.

4.2.1 Фиксни пријемници сунчевог зрачења

Слика 4.1 Пример фиксне уградње пријемника сунчевог зрачења

Фиксни пријемници сунчевог зрачења су они који немају погућност праћења
положаја Сунца. То су најчешће системи који су причвршћени (фиксирани) на кровове
или фасаде кућа, зграда и сл. Њихов степен искоришћења је мањи него код система који
имају могућност праћења, али се ипак често примењују.
Постоје два принципа приликом рачунања оптималног положаја фиксних
пријемника сунчевог зрачења. Први од њих је аналитички, код кога је математички апарат
веома сложен и овде му неће бити посвећена пажња. Други принцип се заснива на
анализи података о сунчевом зрачењу за локацију од интереса. Да би се објаснио овај
принцип, посматрајмо слику 4.1 на којој је приказан годишњи профил количине зрачења
за Лазаревац (44° 23′ 43′′ N, 20° 14′ 52′′ E) за различите инклинационе углове, при нултом
азимуту.

_____________________________________________________________________________
22
Слика 4.2 Зависност количине зрачења(по месецима) од инклинације за Лазаревац(PVGIS)

Са слике 4.1 се може видети да годишњи профил количине зрачења, веома зависи од
инклинационог угла, при нултом азимуту. Хоризонтално постављена повришна
(инклинација 0°) прима највећу количину зрачења током лета. Ово значи да ако систем
треба да ради само лети, нагиб треба да буде што ближи хоризонталном положају, што је
више могуће. Када се погледа крива која одговара нагибу вертикалне површине
(инклинација 90°), може се уочити да површина добија најмању количину зрачења од свих
углова током већег дела године, осим у зимским месецима.
Да би дошли до веома битног закључка, користићемо слику 4.2, где су уцртане
годишње вредности зрачења добијених за Лазаревац као функција инклинационог угла,
при нултом азимуту. Као што се може видети, максимална вредност зрачења је постигнута
за угао од око 34°.

Слика 4.3 Зависност количине зрачења од инкланационог угла за Лазаревац

_____________________________________________________________________________
23
 Може се закључити, као опште правило, да инклинациони угао који је близак
географској ширини локације пријемника даје највеће укупне количине зрачења током
године. Неки аутори наводе као оптимални инклинациони угао једнак  opt = (0,9 - 1,3) �
j.
Ово се може такође видети и са слике 4.3, гдје је приказано укупно годишње зрачење
добијено за четири различите локације у свету:Мека (УАЕ), Севиља (Шпанија), Лондон
(Велика Британија) и Келн (Немачка). И у овом случају, за различите географске ширине,
правило географске ширине се показало као веома тачно. Међутим, како графици са слика
4.2 и 4.3 показују, не постоји јасно дефинисан максимум криве, већ се крива благо
протеже у околини максимума, тако да ако се не следи стриктно правило географске
ширине, то неће значајно утицати на ефикасност система.
Што се тиче угла азимута, према многим ауторима, довољно ефикасно решење је да
буде задовољено следеће правило. На локацијама које се налазе на Северној хемисфери,
пријемници сунчевог зрачења треба да буду орентисани према југу, а на локацијама које
се налазе на Јужној хемисфери, пријемници траба да су орентисани према северу.

Слика 4.4 Зависност количине зрачења од инкланационог угла за поједине градове

4.2.2 Пријемници сунчевог зрачења са могућношћу праћења позиције Сунца

Оптималан положај пријемника мења се током године (Слика 4.4), па су у циљу веће
ефикасност пријемника сунчевог зрачења развијени системи који имају могућност
праћења кретања Сунца.
Пријемници који поседују могућност праћења кретања Сунца, у току дана генеришу
знатно више енергије него фиксни пријемници. Постоји више начина класификације ових
система, а у литератури се најчешће среће подела према оси ротације, и подела на основу
примењеног сензорског система за праћење позиције Сунца.

_____________________________________________________________________________
24
 Слика 4.5 Пример пријемника са могућношћу праћења положаја Сунца

Слика 4.6 Промена оптималног инклинационог угла током године

Класификација на основу осе ротације обухвата системе са једном осом ротације и
системе са две осе ротације. Системи са једном осом ротације омогућавају праћење Сунца
у току дана само у правцу исток-запад (праћење инклинационог угла). За разлику од њих,

_____________________________________________________________________________
25
двоосни ротирајући системи поред овог кретања имају и другу осу ротације, север-југ
(праћење угла азимута). Она омогућава да се изврши прецизнија корекција положаја
панела у односу на Сунце у току целе године, због чињенице да се оса ротације Земље, у
односу на раван њеног кретања око Сунца, налази под нагибом од 23,5°.
Код сензорског система за праћење позиције Сунца разликују се два основна типа
ротирајућих система: активни и пасивни ротирајући системи. Активни системи по својој
структури и примењеним мерним принципима припадају групи сложених, комплексних
система, због чега је у литератури усвојена следећа условна подела ових система:
 ротирајући системи са микропроцесорском контролом, који свој рад
базирају на прецизном израчунавању путање кретања и позиције Сунца,
 ротирајући системи са микропроцесорском контролом и сензорским
степеном који омогућава непрекидно праћење Сунца,
 ротирајуће системе који комбинују претходна два принципа.
Са друге стране, пасивни системи не садрже електричне моторе или неку додатну
електронску контролу. Њихов рад се заснива на топлотном ширењу флуида, као што је
фреон, који се налази у симетрично избалансираној механичкој структури и која садржи
неколико парова актуатора (клипова). При различитом интензитету сунчевог зрачења
делови реализоване структуре, се загревају на различите температуре, чиме се
проузрокује да загрејани фреон испари и оствари неки проток, или изазове померај клипа.

_____________________________________________________________________________
26
5. Анализа и моделовање фотонапонских ћелија

Развој фотонапонских ћелија почиње 1839. године када је Бекерел приметио да се

јачина струје између две електроде у електролиту повећава приликом осветљавања
електрода. Исти ефекат на чврстом телу (селену) први су приметили Адамс и Деј 1877.
године. Захваљујући овоме, убрзо је направљен уређај за мерење интензитета светлости.
Одмах затим истраживачи су се окренули решавању проблема коришћења фотонапонских
ћелија као комерцијалних извора електричне енергије.
Нагли развој фотонапонских ћелија почиње 1954. године када су Персон, Фулер и
Чапин направили прву фотонапонску ћелију од монокристалног силицијума. Почев од
лансирања првог сателита 1958. године фотонапонске ћелије представљају незамењив
извор електричне енергије на сателитима, космичким бродовима и свемирским станицама.
У земаљским условима од самог почетка развоја фотонапонске ћелије су нашле примену
на објектима као што су: светионици, аеродроми, истраживачке платформе на мору,
стамбени и индустријски објекти и сл.

5.1 Принцип рада фотонапонске ћелије (фотонапонски ефекат)

Фотонапонска (ФН) ћелија темељни је блок фотонапонског система. Она представља

p-n спој који помоћу фотонапонског ефекта сунчево зрачење претвара у електричну
енергију. Сачињена је од полупроводничког материјала (најчешће силицијума). Услед
апсорпције сунчевог зрачења, у p-n споју се јављају парови електрон-шупљина. Приликом
сунчевог зрачења унутар или у близини p-n spoja, унутрашње електрично поље раздваја
електроне и шупљине. При томе се електрони крећу према n страни, а шупљине према p
страни p-n споја, и као последица тога јавља се потенцијална разлика, односно напон.
Када се ФН ћелија повеже у струјно коло, кроз потрошач ће протећи струја.

Слика 5.1 Принцип фотонапонског претварања

_____________________________________________________________________________
27
 Осветљена ФН ћелија понаша се дакле као извор сталне струје. Њена еквивалентна
шема приказана је на слици 5.2. Извор сталне струје паралелно је спојен са диодом.
Серијски отпор Rs представља отпорност p-n споја, зависи од материјала од кога је
изграђена ФН ћелија и пожељно је да буде што мањи. Паралелни отпор Rp потиче од
микродефеката и нечистоћа унутар ФН ћелије и зависи од особина ћелије и већином је
довољно велики да га можемо сматрати бесконачним. Типичне вредности за Rs i Rp, за
силицијумске ФН ћелије износе Rs<0,1 Ω и Rp>500 Ω.

Слика 5.2 Еквивалентна шема фотонапонске ћелије

На основу дате еквивалентне шеме ФН ћелије, и уз одређена занемарења ( Rs=0 i
Rp→∞ ), може се написати једначина излазне струје I:
�qU �
I = I ph - I d = I ph - I 0 �
�e kT - 1� (5.1)
� �
gde je:
I0 – инверзна струја засићења диоде,
Iph – генерисана фотоструја,
V, I – излазни напон и струја.

Слика 5.3 Карактеристика осветљене и неосветњене фотонапонске ћелије

_____________________________________________________________________________
28
 На слици 5.3 приказана је UI карактеристика неосветљене и осветљене ФН ћелије.
Прва је тзв. тамна карактеристика, то је заправо карактеристика обичне полупроводничке
диоде.
Најважнији део карактеристике се налази у четвртом квадранту, јер је то радно
подручје ћелије када се из ње добија електрична енергија. Због тога се обично и црта
само то подручје, тј. четврти квадрант, узимајући да су вредности струје позитивне
(Слика 5.4). Површина правоугаоника, UmppImpp, одговара максималној снази коју ћелија
може дати.

P=VmppImpp

Слика 5.4 Струјно-напонска карактеристика ФН ћелије

5.2 Излазни параметри ФН ћелије

Један од најважнијих параметара ФН ћелије јесте њена електромоторна сила, тј.

напон на њеним крајевима у случају празног хода. Када се стави I=0 у једначину (5.1),
добија се напон празног хода:
kT �I �
U oc = ln � ph + 1�.
� (5.2)
q �I 0 �
На основу датог израза (5.2) види се да напон празног хода Uoc расте са порастом If, а
опада са повећањем I0. Пошто инверзна струја засићења диоде I0 расте са повећањем
температуре, следи да са порастом температуре опада напон празног хода.
У условима када серијски отпор није занемарив, добија се:
kT �I �
U oc = ln � ph + 1�- Rs I .
� (5.3)
q �I 0 �

_____________________________________________________________________________
29
Електромоторна сила ФН ћелије зависи од фотострује (која расте са порастом нивоа
зрачења) и од струје засићења диоде за коју је пожељно да је што мања.
Важан податак за ћелију је и струја кратког споја Iks, тј. јачина струје у случају када
су крајеви ћелије кратко спојени. Када се у једначини (5.1) стави да је U=0, добијамо да је
струја кратког споја једнака фотоструји:
Iks=Iph (5.4)
Промена интензитета зрачења (ирадијације) битно утиче на UI карактеристику
ћелије (Слика 5.5). Струја кратког споја практично је пропорционална интензитету
зрачења.
G
I ks = I ks ,nom � (5.5)
Gnom

Slika 5.5 Zavisnost struje kratkog spoja od intenziteta zračenja

За разлику од струје кратког споја, напон празног хода се мења по логаритамској

функцији са интензитетом зрачења. Ако се зрачење смањи два пута (нпр. са 1000 W/m² на
500 W/ m² ) струја кратког споја смањи се два пута, а напон празног хода око 5%.
Као што је већ речено, свака ФН ћелија има сопствену отпорност, која се може
еквивалентирати преко серијског и паралелног отпора. UI карактеристика ФН ћелије и те
како зависи од вредности ове две отпорности. Овај утицај се може занемарити у случају
да је серијски отпор много пута мањи од карактеристичног отпора ћелије Rs<<Rk, односно
ако је паралелни отпор много пута већи од карактеристичног отпора Rp>>Rk. При чему је
карактеристични отпор ћелије једнак:
U oc
Rk = (5.6)
I ks

_____________________________________________________________________________
30
 У реалном моделу ФН ћелије (Слика 5.2) потребно је узети у обзир серијски Rs и
паралелни отпор Rp. Једначина излазне струје реалне ћелије је:
+ IRs )
�q�(UnkT �U +I�Rs
I = I ph - I d = I ph - I 0 �
�e - 1 �- (5.7)
� � Rp

На основу израза (5.7) на следеће две слике биће приказано како промена поменутих
отпорности утичу на UI карактеристику ФН ћелије.

Слика 5.6 Утицај серијског отпора Rs на UI карактеристику ФН ћелије

Са слике 5.6 се може уочити да постојање мале вредности серијске отпорности Rs и
те како деградира UI карактериситику ФН ћелије. Због тога је веома битно приликом
пројектовања саме ФН ћелије водити рачуна да та отпорност буде што је могуће мања.

Слика 5.7 Утицај паралелног отпора Rp на UI карактеристику ФН ћелије

_____________________________________________________________________________
31
 Паралелна отпорност Rp је реда неколико стотина ома, па се са слике 5.7 може
видети да присуство паралелне отпорности не утиче много на облик UI карактеристике
ФН ћелије.

5.2.1 Снага фотонапонске ћелије

Снага коју даје фотонапонска ћелија добија се као производ напона и струје:
qU
P = UI = U �
( I ph - I 0 e kT
+ I0 ) . (5.7)

Слика 5.8 Снага фотонапонске ћелије

Максимална снага коју идеална ћелија може дати Pm=UmIm означена је на слици 5.8
са МПП. Рачунски се може одредити тражењем правоугаоника са највећом површином.
Максимална снага ФН ћелије може се изразити и преко напона празног хода и струје
кратког споја:
Pm = U m I m = U oc �
I ks �
F, (5.8)
где је:
U mpp I mpp
F= . (5.9)
U oc I ks
Овај однос је познат као фактор испуне или филинг фактор ФН ћелије. То је однос
површине правоугаоника са страницама Um i Im, и правоугаоника са страницама Uoc i Isc
(обично важи да је 0,7 <F< 0,9). Он показује колико се реална ћелија приближава
идеалној, односно колики је утицај серијског отпора ћелије. Филинг фактор F опада
линеарно са односом Rs/Rk и Rk/Rp.
Приликом поређења различитих типова ФН ћелија меродавна је тзв. вршна снага Pp,
јединица је Wp. Она се добија приликом мерења UI карактеристике за стандардне услове
мерења, који износе:

_____________________________________________________________________________
32
  интензитет сунчевог зрачења G=1000 W/m²,
 температура T=25 °C и
 стандардни АМ 1,5 спектар сунчевог зрачења.

5.2.2 Ефикасност фотонапонске ћелије

Ефикасност (степен корисног дејства) ФН ћелије представља однос искоришћене и

укупне енергије сунчевог зрачења која падне на ФН ћелију:
Im �
Um F �
U oc �I sc
h= = , (5.10)
G� S G� S
где је:
Im, Um – струја и напон у оптималној тачки,
G – интензитет сунчевог зрачења,
S – површина ФН ћелије.
Да би ефикасност ФН ћелија била што већа потребно је да Uоc i Iks буду што већи и
да филинг фактор буде што ближи јединици. Типичне вредности наведених величина за
кристалне силицијумске ФН ћелије су:
F = 0,82; Rs = 0,96 W; U oc = 0,57 V; h = 12% .

5.2.3 Зависност параметара ФН ћелије од температуре

Променом температуре мењају се параметри ФН ћелије, а то су: струја кратког

споја, струја засићења, укупна струја ћелије, напон празног хода, снага, филинг фактор и
ефикасност ћелије.
Промена фотострује Iph, односно струје кратког споја Iks са температуром је мала и
често се може занемарити. Примера ради, максимална теоријска вредност густине
фотострује код силицијумске ћелије је око J=40 mA/cm², стварне вредности су око J=30
mA/cm², а промена са температуром је dJ/dT=0,025 mA/cm²/K, односно релативна
промена:
dJ / dT
10-4 K -1 .
= 8� (5.11)
J
Утицај температуре на инверзну струју засићења, види се из следеће једначине:
Eg
-
I 0 = AT e 3 kT , (5.12)

зависност је експоненцијална па I0 битно зависи од температуре.

Зависност напона празног хода од температуре је дата изразом:
T2 Eg � T2 � 3k T
U ph (T2 ) = U ph (T1 ) + 1 - �- T1 ln 2 .
� (5.13)
T1 q � T1 � q T1

_____________________________________________________________________________
33
Илустрација промене горе наведених величина са температуром приказана је на слици 5.9.

Слика 5.9 Промена UI карактеристике ФН ћелије од температуре

Зависност снаге ФН ћелије од температуре дата је следећим изразом:
Pm (T2 ) = Pm (T1 ) ( 1 +  (T2 - T1 ) ) , (5.14)
где је:
dPm / dT dh / dT 1 Eg 3k
= = = - - . (5.15)
Pm h T qU mT qU m

Слика 5.10 Зависност снаге ФН ћелије од температуре

_____________________________________________________________________________
34
5.3 Фотонапонски модули и панели

Снага појединачне ФН ћелије је мала (до 2 W), па се као таква не би могла шире да
употребљује. Због тога се ФН ћелије механички и електрично везују у веће целине које се
називају модули. У циљу добијања још већих снага, модули се по истом принципу везују у
тзв. фотонапонске панеле, чије снаге иду и до реда МW.

Ћелија Модул Панел

Слика 5.11 Ћелија, модул, панел и међусобна веза

Није тешко закључити да ако желимо од одабраног броја ФН ћелија, да добијемо
највећу могућу струју, онда те ћелије треба (електрично) везати паралелно. Ако је струја
једне ћелије I1, а број ћелија n, онда је, у идеалном случају, укупна струја паралелно
везаних ћелија Iuk=n·I1.
Слично важи и за напон. Ако од одабраног броја ћелија, желимо добити што је
могуће већи напон, онда дате ћелије треба везати редно. Ако је напон једне ћелије U1, а
број ћелија n, онда је укупни напон, редно везаних ћелија Uuk=n·U1. Све ово важи и у
случају везивања већег броја модула.

Слика 5.12 Редно и паралелно везивање ФН ћелија

Ако од одабраног броја ћелија, желимо добити што је могуће већу снагу, онда дате
ћелије треба комбиновано везати и редно и паралелно. Тада се добија карактеристика као
на слици:

_____________________________________________________________________________
35
 Слика 5.13 Комбиновано везивање ФН ћелија

5.3.1 Ефекат сенке

Струја добијена редном везом ФН ћелије ограничена је на струју ФН ћелије која је

најмање осветљена. Унутрашњи отпор ћелије која није осветљења расте, самим тим расте
и дисипација снаге на њој, услед чега се она греје. Са повећањем температуре, унутрашњи
отпор, па и температура још више расту, и може доћи до појаве тзв. врућих тачака на ФН
модулу (панелу), које га могу уништити. У случају да једна од ФН ћелија потпуно у мраку
или на други начин није у могућности да даје струју (потпуно оштећена), онда она као
јединка представља отворен струјни круг. Самим тим и читав низ постаје отворено
струјно коло, дакле престаје да тече струја. Ово може бити избегнуто коришћењем
повратних (bypass) диода, које се постављају паралелно низу ФН ћелија (Слика 5.14). На
слици 5.15 је приказан утицај ефекта сенке на каракеристику ФН модула.

Слика 5.14 Повезивање повратних диода

_____________________________________________________________________________
36
 Слика 5.15 Утицај сенке на карактеристике ФН модула

_____________________________________________________________________________
37
5.4 Материјали и технологија израде ФН ћелија

Фотонапонске ћелије могу бити израђене од различитих типова

полупроводничких материјала, који могу бити сложени у различите
структуре с циљем постизања што боље ефикасности трансформације
енергије сунчевог зрачења у електричну. За израду фотонапонских
ћелија користе се следећи полупроводнички материјали и технологије:
 Силицијум (Si) – укључујући монокристални силицијум (c-Si),
поликристални силицијум (p-Si), те аморфни силицијум (a-Si).
 Поликристални танкослојни материјали (поликристални танки филм) –
укључујући CIS спој полуводичких материјала (Бакар-Индијум-Диселенид), CdTe
(Кадмијум-Телурид), те танкослојни силицијум (већином аморфни силицијум).
 Монокристални танкослојни материјали (монокристални танки филм) –
већином изведени од Галијум-Арсенида (Ga-As).
 Вишеслојне структуре материјала – комбинације разних
полупроводничких материјала.

5.4.1 Силицијум c-Si ФН ћелије

Фотонапонске ћелије израђене од монокристалног силицијума

имају тзв. једнолику структуру, што значи да се састоје од истог
материјала који је модификован тако да је на једној страни ћелије p-слој,
а на другој n-слој Si полупроводника. Унутар ћелије, p-n спој је лоциран
тако да се максимум сунчевог зрачења апсорбује близу споја. Површина
таквих ћелија зависи од пресека монокристала од којег се производе, и
износи од 5 до 10 cm², дебљина им је од 200 до 300 μm. Напон таквих ћелија
је од 0,55 до 0,70 V. Теоријска ефикасност им је око 22 %, док је стварна
ефикасност око 15 %. Једина мана ћелија израђених од монокристалног
силицијума је висока производна цена, због компликованог процеса
производње.

5.4.2 Силицијум p-Si ФН ћелије

Идентично c-Si ћелијама, ФН ћелије израђене од поликристалног

силицијума имају тзв. једнолика структуру. Супротно монокристалном
силицијуму, поликристални силицијум сачињен је од више малих
кристала, због чега долази до појаве граница. Границе се супростављају
току електрона, те их потичу на рекомбинацију са шупљинама, што
резултује смањењем излазне снаге таквих ћелија. Поступак добијања
поликристалне Si ФН ћелије идентичан је поступку код c-Si ћелија. Исто
тако, пресек p-Si FN ћелије идентичан је пресеку c-Si ћелије. Једина
разлика је у облику p-Si ћелија, које су четвртасте стога се могу боље
сложити у ФН модуле. Процес производње ћелија од поликристалног
силицијума је знатно јефтинији од процеса производње монокристалних

_____________________________________________________________________________
38
ћелија, али p-Si ФН ћелије имају мању ефикасност од c-Si ћелија.
Теоријска ефикасност им је око 18 %, стварна ефикасност им је између 10
и 13 %.

5.4.3 Аморфни силицијум a-Si ФН ћелије

Атоми унутар аморфних материјала нису сложени у неку правилну

структуру, односно не формирају кристалну структуру. Такође, аморфни
материјали садрже велики број структурних дефеката, те лошу
повезаност атома што значи да атоми немају суседа са којим би се могли
повезати. Због наведеног разлога електрони ће се рекомбиновати са
шупљинама уместо да формирају струјни круг. Будући да дефекти
лимитирају ток електричне струје, овакве врсте материјала су иначе
неприхватљиве у електронским уређајима. Дефекти се могу делимично
уклонити ако се у аморфни силицијум угради мала количина водоника .
Последица таквог третирања аморфног силицијума је комбинација
атома водоника са атомима аморфног силицијума који немају суседа
(нису везани) тако да електрони могу несметано путовати кроз
материјал. Аморфни силицијум упија сунчево зрачење 40 пута
ефикасније у односу на монокристални силицијум, тако да слој дебљине
1 μм може упити око 90 % енергије сунчевог зрачења, наравно када је
обасјан. Управо то својство аморфног силицијума би могло снизити цену
ФН технологије.
Остале предности аморфног силицијума такође су економског
карактера, тако на пример аморфни силицијум је могуће произвести на
ниским температурама те може бити положен на јефтине подлоге
(пластика, стакло, метал и сл.) што га чини идеалним за интеграцију ФН
технологије као саставног дела објеката. Највећи недостатак
фотонапонских ћелија израђених од аморфног силицијума је
нестабилност. Због деловања Стаблер- Вронског ефекта излазна снага
a-Si ћелија се након првог излагања сунчевој светлости смањује кроз
одређени временски период. Деловање ефекта резултује губицима
излазне снаге од 20 % док се a-Si ћелија не стабилизује. Треба напоменути
да a-Si ћелије по подели спадају у тзв. танкослојне материјале. Теоријска
ефикасност a-Si ћелија је око 11,5 %, стварна ефикасност је око 7 % (и
мање).

5.4.4 Поликристалне танкослојне ФН ћелије

Термин „танкослојни“, тачније „танки филм“ односи се на

технологију полагања филма, а не на дебљину филма (слоја), пошто се
танкослојне ФН ћелије полажу у изразито танким, узастопним слојевима
атома, молекула или јона. ФН ћелије израђене технологијом танког
филма имају пуно предности у односу на ћелије израђене класичним
методама:

_____________________________________________________________________________
39
  при изради танкослојних ћелија користи се пуно мање
материјала пошто дебљина таквих ћелија варира од 1 до 10 μ m, док
су класичне Si ћелије дебљине од 100 до 300 μm,
 танкослојне ћелије производе се аутоматизованим,
беспрекидним процесима и могу се полагати на јефтине подлоге
(стакло, нерђајући челик, пластика и сл.),
 због флексибилности производне технологије полагања
слојева танког филма, ћелија стандардних димензија (125 mm x 125
mm) и модул сачињен као једна велика ћелија (75 cm x 150 cm) могу
се произвести истом апаратуром,
 ћелијама израђеним технологијом танког филма није
потребна метална мрежа за горњи контакт (као код c-Si ћелија),
већ користе танки слој транспарентног проводљивог оксида,
 слојеви танког филма полажу се на одабрану подлогу
укључујући антирефлексиони слој и транспарентни проводљиви
слој оксида, чиме се скраћује процес производње.
Поликристалне танкослојне ћелије производе се од малих
кристалних зрна полупроводничких материјала. Материјали који се
користе за израду поликристаклних танкослојних ћелија имају другачија
својства него силицијумски полупроводнички материјали. Стога се за
стварање електричног поља унутар ћелије користе два различита
полупроводничка материјала, а таква структура ћелија назива се
мешовита структура. Типична поликристална ћелија израђена
технологијом танког филма има јако танак (мањи од 0,1 μ m) горњи слој n-
типа који се назива „window“ слој (у дословном преводу слој који делује
као прозор). Улога горњег слоја је фокусирање сунчевог зрачења и то
само високоенергетског дела спектра. Стога мора бити јако танак те
имати довољно широк енергетски процеп (2,8 eV или више) како би
пропустио што већу количину енергије сунчевог зрачења доњем
(апсорбујућем) слоју. Доњи слој већином је допиран p-типом
полупроводника, а обично се налази испод „window“ слоја.
Полупроводнички материјал р-типа мора бити високо апсорбујућег
карактера те притом имати прикладан енергетски процеп (band gap)
како би се добиле веће вредности напона ћелије. Ипак, доњи p-слој је
јако танак, дебљине од 1 до 2 μm.

Бакар-Индијум-Диселенид (CuInSe2 ili CIS), поликристални

танкослоји материјал има екстремно велику могућност апсорбовања ,
што значи да ће 99 % сунчеве светлости која падне на ФН ћелију
сачињену од CIS танког филма бити упијено. CIS ћелије обично имају
мешовиту структуру, горњи слој најчешће је сачињен од Кадмијум-
Сулфида док се доњем (апсорбујућем) слоју често додају мале количине
Галијума како би се побољшала ефикасност компоненте (CIGS
структура). Теоријска ефикасност оваквих ћелија је око 15 %, стварна
ефикасност је пуно мања.

_____________________________________________________________________________
40
 Кадмијум-Телуирид (CdTe), поликристални танкослојни материјал има
готово идеалан енергетски процеп од 1,44 eV те велику могућност апсорбовања. Иако се
најчешће користи у ФН компонентама без додавања других материјала, релативно је
лагано постићи легуру са Цинком или Живом како би побољшали својства компоненте.
Исто као и CIS танки филмови, CdTe филмови могу се полагати на јефтине подлоге
(пластика, стакло и сл.). CdTe ћелије имају једнолику структуру, са Кадмијумовим-
Сулфидом као горњим слојем n-типа полупроводника. За антирефлексиони слој али и
транспарентни проводљиви слој користи се танки слој оксида. Због унутарњег отпора p-
типа CdTe материјала, CdTe материјал се поставља као интристични слој док се као р-тип
материјала користи Цинк-Телурид (ZnTe). Теоријска ефикасност оваквих ћелија је око 15
%, стварна ефикасност је пуно мања.

5.4.5 Монокристалне танкослојне ФН ћелије и вишеслојна структура ћелија

Монокристалне танкослојне ФН ћелије већином су израђене од

Галијум-Арсенида. Галијум (Ga) је продукт таложења одређених
материјала, посебно алуминијума (Al) и цинка (Zn) и као такав је ређи од
злата. Арсен (As) није редак хемијски елемент, али је отрован. Осим што
се користи у ФН технологији, Ga-As се користи код ЛЕД диода, ласера, те
осталих електронских компоненти које користе светлост. Ћелије
сачињене од Галијум-Арсенида углавном имају вишеслојну структру која
се често назива и каскадном структуром.
Вишеслојном структуром ФН ћелије постиже се висока
ефикасност трансформације будући да се обухвата већи део соларног
спектра. У типичној вишеслојној структури, ћелије са различитим
енергетским процепима су послагане једна изнад друге на такав начин
да сунчева светлост прво пада на материјал са највећим енергетским
процепом. Фотони који нису апсорбовани у првој ћелији се преносе на
другу ћелију која упија високо-енергетски део преосталог сунчевог
зрачења за време чега остаје транспарентна за ниско-енергетске
фотоне. Овакав селективни процес апсорбовања се наставља до задње
ћелије која има најмањи енергетски процеп. При „слагању“ вишеслојне
структуре ћелије се могу спајати механичким путем или се приликом
производње полажу у слојевима и на крају спајају у каскадну структуру.
Већина истраживања каскадних структура фокусира се на ћелијама
од Галијум-Арсенида као једном (или свим) од компоненти такве
структуре. Теоријска ефикасност таквих ћелија била би изнад 35 %, али
под деловањем фокусираног сунчевог зрачења. Дакле,
полупроводнички материјал Галијум-Арсенид прикладан је код високо
ефикасних ФН ћелија и ћелија које имају вишеслојну структуру и то због
следећих разлога:
 енергетски процеп од 1,43 eV је готово идеалан за високо-
ефикасне ФН ћелије,
 због изразито високог својства апсорпције, ФН ћелије
израђене од Ga-As дебљине су неколико микрометара у односу на
Si ћелија које су дебљине 100 μm и више,

_____________________________________________________________________________
41
  за разлику од Si ћелија, Ga-As FN ћелије су релативно
неосетљиве на температуру, па радне температуре Ga-As ћелија
могу бити изразито високе (концетраторски системи),
 легуре Ga-As са алуминијумом, фосфором, антимоном или
индијумом задржавају својства Ga-As што омогућава
флексибилност при дизајну таквих ћелија,
 Ga-As је изразито отпоран на оштећења изазвана сунчевим
зрачењем, па је због тога, али и због изразито високе ефикасности
идеалан за свемирске апликације.
Највећа мана Галијум-Арсенида је висока цена монокристалних Ga-
As слојева. Због тога се Ga-As ћелије претежно користе у
концентраторским системима, где је површина ћелије свега 0,25 cm2. У
концентраторским системима, због високо ефикасне трансформације
цена Ga-As ФН ћелија је конкурентна класичним ФН ћелијама. Теоријска
ефикасност таквих ћелија је 28 %, док је стварна ефикасност 17 %.

Табела 5.1: Преглед технологија и материјала за израду ФН ћелија

Технологија

Бакар-
Монокрист Поликрис Аморф Кадмијум Индијум-
ални тални ни -Телурид Диселени
c-Si p-Si a-Si CdTe д
CIS

Ефикасност ћелије 16-19 % 14-15 %

4-8 % 8-11 % 7-11 %
Ефикасност 13-15 % 12-14 %
панела

Површина за 1 kW 7 m² 8 m² 14 m² 11 m² 10 m²

Цена за 1 kW 1300 € 800 € 3000 € 5500 €

_____________________________________________________________________________
42
Животни век 25 год. 20 год. 15 год. 5 год.

Удео у
42,2 % 45,2 % 5,2 % 4,7 % 0,5 %
производњи 2008

_____________________________________________________________________________
43
5.5 Модели ФН ћелија

Пројектовање и оптимизација фотонапонских (ФН) система може се олакшати

применом погодног електричног модела ФН панела, чија је основна јединица грађе ФН
ћелија. Модел ћелије треба истовремено да буде једноставан и ефикасан. Проучавање ФН
ћелија је мултидисциплинарна наука, дубоко укорењена у физику полупроводника, а са
друге стране окренута према електроници и конструкцији фотонапонских система.
Основни проблем приликом моделовања оваквих система јесте познавање реалних
параметара модела, као и познавање релација које постоје између поједених параметара. У
наставку следи кратак преглед оних модела који се могу најчешће срести у литератури. На
крају је представљен и један од модела који је реализован у MATLAB-у.

5.5.1 Једнодиодни модел ФН ћелије

Ово је најједноставнији модел ФН ћелије који се среће у литератури. Приказан је на

слици 5.16. Он је већ делом и описан када је било речи о електричним карактеристикама
ФН ћелије, тако да ће овде само укратко бити представљен.

Слика 5.16 Еквивалентно коло једнодиодног модела ФН ћелија и њен симбол

Обично се једнодиодни модел употребљава приликом моделовања аморфних ФН ћелија.
Овај модел не узима у обзир утицај температуре на параметре кола.

5.5.2 Дводиодни модел ФН ћелије

Дводиодни модел представља коло које је састоји од струјног извора If, коме су
паралелно везане две диоде D1 и D2 и отпорност Rp и Rs која је везана на ред (Слика 5.17).
Овај модел се користи пре свега због добијања прецизније (реалније) UI карактеристике.

Слика 5.17 Дводиодни модел ФН ћелије

_____________________________________________________________________________
44
 Изрази који важе код овог модела су нешто другачији у односу на једнодиодни
модел. Ови модели се најчешће користе приликом моделовања поликристалних ФН
ћелија. У употреби су два израза која описују горе наведено коло:
�q (Unkt+ IRs ) � �q (U2+ktIRs ) � U + IRs
I = I ph - I 01 �
e - 1�- I 02 �
e - 1�- , (5.16)
� � � � Rp
+ IRs )
�q (Unkt � U + IRs
I = I ph - I 0 �
e - 1�- . (5.17)
� � Rp
Израз (5.16) се користи код ћелија које су изграђене од поликристалног силицијума,
док израз (5.17) више одговара ћелијама које су изграђене од аморфног силицијума, и овај
израз је исти као и код једнодиодног модела. Све величине у горе наведеним релацијама
су познате, осим:
I01 – дифузна струја засићења,
I02 – рекомбинациона струја засићења,
n – фактор идеалности диоде (код једнодиодног модела он може да има различите
вредности, док код дводиодног модела његова вредност је око 2).

5.5.3 Тродиодни модел ФН ћелије

Тродиодни модел даје највећу прецизност приликом моделовања, јер је код анализе
поред паралелне отпорности Rp, укључен и утицај температуре. На слици 5.18 приказано
је коло тродиодног модела соларне ћелије.

Слика 5.18 Тродиодни модел ФН ћелије

Основна идеја код тродиодног модела је да се ФН ћелија подели на основне,

елементарне делове. Сваком делу ФН ћелије се додељује одговарајуће електрично коло
(електрични еквивалент) у зависности од његове позиције у ФН ћелији.
Фотонапонску ћелију делимо на:
 осветљени део (део ћелије на који директно пада сунчево зрачење),
 неосветљени део (део ћелије који се налази испод металних окаца који чине
ћелију целином),
 периферна област (бочни део ћелије).
Ове три позиције су илустрована на пресеку ФН ћелије (Слика 5.19)
_____________________________________________________________________________
45
 Периферна
област

Тамна област Осветљена област

Слика 5.19 Пресек ФН ћелије

_____________________________________________________________________________
46
5.6 Реализација MATLAB модела ФН система

5.6.1 Једнодиодни модел ФН ћелије

Да би се дошло до модела ФН система, прво је моделована ФН ћелија, чија је шема,

реализована у MATLAB-у, приказана на слици 5.20. Шема је релативно проста, јер је и
сам модел једноставан. На сликама 5.21 и 5.22, као резултати симулације, приказане су
излазне карактеристике ФН ћелије.

Слика 5.20 Шема једнодиодног модела ФН ћелије у MATLAB-у

Слика 5.21 PU карактеристика ФН ћелије

_____________________________________________________________________________
47
 Слика 5.22 UI карактеристика ФН ћелије

_____________________________________________________________________________
48
5.6.2 Једнодиодни модел ФН модула

Након што је моделована ФН ћелија, као основна јединица ФН система, реализован

је и модел ФН модула. Овај модел уважава промену излазних карактеристика ФН модула
са променом интензитета зрачења. Пошто је реч о једнодиодном моделу ФН ћелије, није
могуће приказати промену излазних карактеристика ФН модула са температуром.

Slika 5.23 MATLAB модел ФН система кога чини само један модул
Није тешко приметити да и овај модел (Слика 5.23) није много сложенији у односу
на модел ћелије. Међутим, у оквиру њега, модел самог модула је сложен. Са слике 5.24 се
може видети да он уважава елементе који чине један реалан ФН модул (паралелне и
серијске отпорности и повратне диоде).

Слика 5.24 MATLAB модел ФН модула

На сликама које следе (слике 5.25 и 5.26), приказани су резултати симулације, са
којих се јасно може видети како и у коликој мери промена интензитета зрачења утиче на
промену излазних карактеристика ФН модула.

_____________________________________________________________________________
49
 1000 W/m2

800 W/m2

600 W/m2

400 W/m2

200 W/m2

Слика 5.25 Зависност PU карактеристике од количине зрачења

1000 W/m2

800 W/m2

600 W/m2

400 W/m2

200 W/m2

Слика 5.26 Зависност UI карактеристике од количине зрачења

_____________________________________________________________________________
50
5.6.3 Једнодиодни модел ФН панела

На крају, комбинацијом претходно добијених модела, реализован је и модел ФН

панела. Панел чине шест модула са истим карактеристикама (Слика 5.27), који су
електрично повезани редно. Модел нуди могућност подешавања параметара модула, тако
да се могу вршити различите анализе понашања панела. Као параметри за подешавање,
нуде се управо они које обично дају произвођачи, то су: струја кратког споја, напон
празног хода, напон у тачки максималне снаге и струја у тачки максималне снаге, при
референтним условима мерења, о чему је већ било говора.

Слика 5.27 MATLAB модел ФН панела

Са слика 5.28 и 5.29 може се видети да облик излазних карактеристика ФН панела у
потпуности одговара карактеристикама ФН ћелије, само што су вредности струје и
напона, самим тим и снаге, много веће.

_____________________________________________________________________________
51
 Слика 5.28 Излазна PU карактеристика ФН панела

Слика 5.28 Излазна UI карактеристика ФН панела

_____________________________________________________________________________
52
5.6.4 Закључак МАТLAB симулације

Због комплексности система фотонапонског претварања сунчеве енергије у

електричну, постоји доста параметара коју утичу на излазне карактеристике фотонапонске
ћелије.
Енергије која са Сунца допире на Земљу је око 920 W/m2. Због ротације Земље око
сопствене осе и око Сунца ова енергија се распоређује по целој површини Земље, па је
просечни доток енергије на Земљи око 230 W/m2. Стварне вредности зависе од доста
фактора као што су: географска ширина, доба дана, присуство облака, загађење, итд.
Раније је већ објашњено као неке величине утичу на излазне карактеристике
фотонапонске ћелије. Као што је већ речено, свака ФН ћелија има сопствену отпорност
која битно утиче на UI карактеристику. Постојање мале серијске отпорности Rs јасно
деградира UI каратеристику, па је потребно да се приликом изградње ФН ћелије води
рачуна да серијски отпор буде што мањи, док паралелни Rp би требало да буде што већи.
Приликом ове симулације је узет у обзир и утицај редне и паралелне отпорности на
карактеристике ћелије.
Ефекат сенке јасно деградира излазне карактеристике ФН система. Унутрашњи
отпор ћелије која није осветљена расте, а самим тим знатно утиче на карактеристикe
модула, што је већ раније приказано.
Конкретно, приликом МАТLAB симулације није било могуће узети у обзир све
параметре који утичу на излазне карактеристике из разлога што је симулиран рад
једнодиодног модела. Пошто је ово најједноставнији модел ФН ћелије он не узима у обзир
утицај температуре. Променом температура се мењају и параметри ФН ћелије.
Температура знатно утиче на: укупну струју ћелије, струју кратког споја, струју засићења,
напон празног хода, итд.
Из ове симулације се види рад једног фотонапонскиг система. У симулацији модула
су укључени сви параметри еквивалентне шеме ФН ћелије (редна, паралелна отпорност и
повратна диода). На резултатима симулације се јасно види како промена интензитета
зрачења утиче на промену излазних карактеристика модула. Промена струје кратког споја
је сразмерна промени интензитета зрачења (ако се интензитет зрачења смањи за 50%, и
струја кратког споја ће се смањити за око 50%), док је промена напона празног хода са
променом интензитета зрачења нелинеарна функција (смањењем интензитета зрачења за
50%, напон се снизи за око 5%).На резултатима симулације се јасно види како промена
интензитета зрачења утиче на промену излазних карактеристика ФН модула. То значи да
при облачном времену имамо мањи интензитет зрачења, тј. дифузно зрачење се повећава.
Дифузна компонента значајно утиче на вредност ирадијације, а тиме и на излазне
карактеристике
Излазне карактеристика при представљању модела ФН панела су исте као и излазне
карактеристике ћелије, с тим што су вредности излазних параметара знатно веће.

_____________________________________________________________________________
53
5.7 Примери употребе ФН система

Слика 5.29 Соларна електрана у Шпанији са употребом огледала за сакупљање енергије

Слика 5.30 Аутомобил који за погон користи Слика 5.31 Шатор напајан енергијом
енергију добијену из соларних панела добијеном из соларних панела

Слика 5.32 Насин авион који за погон користи сунчеву енергију

_____________________________________________________________________________
54
 Слика 5.33 Соларна електрана у Финиксу

Слика 5.34 Зграда Sanyo у Јапану са фасадом од соларних панела

_____________________________________________________________________________
55
6. Закључак

На почетку рада, између осталог, дати су подаци о енергији сунчевог зрачења која је
доступна на површини Земље. Из њих можемо извући веома битан закључак да се ради о
огромној количини енергије за коју треба наћи начин како да се што боље искористи.
Поред традиционалног, данас је све актуелније претварање енергије сунчевог зрачења у
електричну, преко тзв. фотонапонских система, који су како смо видели веома сложени.
Пројектовање и анализа фотонапонских система захтева широк спектар знања из
разних области науке и технике (астрономија, оптика, технологија материјала,
електротехника и сл.). Из тог разлога се у раду говори о основним параметарима који
улазе у састав једног фотонапонског система. Приликом анализе фотонапонских система,
није се детаљно улазило у анализу свих делова, из разлога њихове сложености, чиме би се
изашло из оквира постављеног циља.
Овај рад треба да послужи као добра основа за будуће бављење овом
проблематиком. Тек сада када смо се упознали са комплексношћу оваквих система имамо
могућност да појединачне делове анализирамо и усавршавамо у циљу што веће
ефикасности оваквих система. Велики број научних радника се данас бави овом
проблематиком, јер су све мање залихе необновљивих извора енергије (угаљ, нафта, гас и
сл.), а потребе за енергијом све веће. Број инсталисаних система који користе обновљиве
изворе енергије сваким даном све је већи. Европска земља која је на првом месту по
инсталисаној снази фотонапонских система је Немачка, која је крајем 2007 године имала
око 3800 МW инсталисане снаге, а до краја 2012 се палнира да то буде преко 5000 МW.
Разлог овоме је што Немачка влада даје потицај од 0,5 €/kWh за првих 350 МW
произведене снаге из обновљивих извора енергије.
Предочена симулација рада ФН система приказује рад једног фотонапонског
система. На резултатима симулације се види како одређени параметри утичу на излазне
карактеристике фотонапонског система. Употреба симулације рада ФН система у многоме
олакшава рад пројектанта при пројактовању фотонапонских система.
Фотонапонски системи представљају једну од најскупљих енергетских технологија,
што их у комбинацији са малом густином енергије коју могу произвести ставља у
неконкурентан положај у односу на конвенционалне енергетске технологије. Како
коришћење фотонапонских система има низ предности успркос својој високој цени, за
шире коришћење, поготово у системима везаним на мрежу, потребно је подстицати
производњу електричне енергије из ових система. Већина држава чланица Европске уније
има на снази законе који стимулишу производњу електричне енергије из фотонапонских
система.
Влада Србије је усвојила Уредбу о мерама подстицаја за производњу електричне
енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом
електричне и топлотне енергије. У пакету са овим документом усвојене су и измене и
допуне Програма остваривања стратегије развоја енергетике Србије до 2012. године, које
је Министарство рударства и енергетике предложило. План је да Република Србија до
краја 2012. године повећа производњу електричне енергије произведене из обновљивих
извора за 7,4 % у односу на 2007. годину.

_____________________________________________________________________________
56
 Табела 6.1 Гарантоване откупне цене електричне енергије произведене из обновљивих
извора и комбиноване производње

Фотонапонски системи, у комбинацији са осталим изворима свакако су занимљиви

за анализу снабдевања електричном енергијом насеља и објеката који нису спојени на
електроенергетску мрежу.

_____________________________________________________________________________
57
7. Литература

[1] The German Energy Society, Planning and Installing Photovoltaic Systems,
Earthscan, London, 2008.
[2] Gilbert M. Masters, Renewable and Efficient Electric Power Systems, John Wiley
& Sons, Inc., Hoboken, New Jersey, 2004.
[3] www.wikipedia.org, Maj 2011.
[4] PVGIS, Maj 2011.
[5] Mukund R. Patel, Wind and Solar Power Systems, CRC Press, Boca
Raton, Florida, 1999.
[6] Дејан Лазић: „Једноосни ротирајући мерни систем за праћење позиције
Сунца“, Ниш, 2007.
[7] Axaopoulos P., G. Pitsilis: „Energy software programs for educational use“,
Renewable Energy 32, Atina, 2007.
[8] Uroš Jeremić: „Fotonaponsko pretvaranje energije (solarne ćelije)“, diplomski rad,
Kosovska Mitrovica, 2007.
[9] ecee.colorado.edu, Maj 2011.
[10] www.polarpowerinc.com, Maj 2011.
[11] www.hukseflux.com, Мај 2011.

_____________________________________________________________________________
58
_____________________________________________________________________________
59