Priprema ikone

Priprema podloge

Sudeci po vasim brojnim pitanjima vezanim za ovu temu, pravljenje podloge (levkas, djeso,
grund) zadaje vam dosta problema. Lako moze biti da su ti problemi proizasli iz velikog broja
receptura koje mozemo naci i koji zbunjuju pocetnika. Cesto su te recepture potpuno medjusobno
suprotne, sto izaziva dodatne zabune.

Ovde cu pokusati da izlozim nacin na koji ja pripremam podlogu za slikanje ikone. Ako u tekstu
bude nekih nejasnih delova, slobodno otvorite novu temu na forumu.

Jasno je da se slikanje ne moze izvoditi direktno na drvenoj podlozi, jer je nemoguce tako uglacati
dasku da se njena zrnasta tekstura ne odrazi na slikani sloj. Zbog toga, ali i zbog nekih drugis
stvari, pribegava se nanosenju podloge koja se sastoji od tutkala i nekog punioca. Uloga podloge
je da obezbedi: glatkocu, cvrstinu, povrsinu koja se moze lepo polzatiti, obezbedjuje jednaku
upojnost po celoj povrsini i garantuje dugovecnost naslikanog sloja.

Impregnacija

Da bi podloga bila cvrsta i kvalitetna dasku na koju cemo je nanositi prethodno moramo zasititi
tutkalom. To cemo postici pomocu gusceg rastvora tutkala (7 - 10%) kojeg cemo u 2 - 3 sloja
naneti na dasku. Potrebno je uvek sacekati da se prethodni sloj osusi, pa zatim naneti sledeci sloj.
To moze da potraje od pola sa ta na vise, zavisi od temperature, vlaznosti vazduha i sl. Uglavnom,
susenje se ne sme ubrzavati na bilo koji nacin (fen i sl.). U slucaju da radite na medijapanu
imregnaciju mozete obaviti u jednom sloju.

Kada se tutkalo na dasci osusi mozete na nju nalepiti platno ili gazu. To mozete uciniti, ali i ne
morate. Licno, platno lepim na dasku samo kada radim vece formate. Ako nemate dovoljno
iskustva sa pravljenjem podloga za ikone, a nalepili ste platno ili gazu, moze se dogoditi da vam
podloga ne bude ravna, nego da poprimi strukturu gaze (povrsina ce vam biti sva od sitnih
kvadrata). Ako ipak zelite da nalepite platno, uradite to ovako: gazu isecite par centimetara duzu i
siru nego sto je vasa daska. Zatim je potopite u toplo tutkalo. Kada se dobro natopi, rasirite je po
impregniranoj dasci. Pazite da je dobro utapkate na dasku, da neki delovi ne ostanu ne zalepljeni.
Narocitu paznju obratite na uglove oko koritanceta daske. AKo gaza uporno nece lepo da "legne" u
uglove isecite je ziletom na tim mestima i zatim je prstima pritisnite uz dasku. Kada se sve osusi,
visak gaze odsecite i nanesite podlogu na sve to.

Podloga

Napravite 7-10% rastvor tutkala (100 gr. tutkala na 1 litar vode je 10% rastvor). To cete uraditi
tako sto cete u neku serpicu sipati hladnu vodu i u nju dodati granule tutkala. Sve to ostavite dok
tutkalo ne nabubri. To obicno traje neka dva sata. Posle toga tutkalo lagano zagrevajte u duplom
loncu (kuvanje na pari) do temperature od 40, 50°C i mesajte sve dok se granule tutkala potpuno
ne rastvore.

Kada su se granule tutkala potpuno rastvorile, otopini polako dodajemo punilac (bolonjska kreda,
npr) i sve to mesamo sve dok grudvice potpuno ne nestanu. Odnos otopine tutkala i punioca treba
da bude 1:2 do 2.5 u korist otopine.

tutkalo (otopina) 2 do 2.5 delova

kreda 1 deo

Namerno koristim rec "otopina" (a ne tutkalo) da ne bi doslo do zabune. Otopina je tutkalo

rastopljeno u vodi. Nekada mi ovo nije bilo jasno pa sam u podlogu dodavao jako malo krede, jer
je pisalo da ga treba dodati u duplo manjoj masi nego tutkala (nije pisalo otopine). Nisam znao da
se pod tim "tutkalo" podrazumevalo tutkalo + voda. Radio sam to ovako: uzeo bih 7 gr tutkala i
 potopio ga u 100 gr vode. U to bih dodao samo 3.5 gr krede jer je 3.5 gr pola od 7 gr. To je bilo
jako pogresno, trebalo je dodati 50 i nesto grama krede, jer je masa otopine (tutkalo+voda)
preko 100 gr.

Evo kako bi to trebalo da izgleda u praksi:

0.5 l vode
35-40 gr tutkala
260 gr bolonjske krede

Ovako pripremljenu smesu nenaseite cetkom u tankom sloju po prednjoj strani daske. Kada se
prvi sloj osusi, nanesite sledeci sloj. Vrlo je bitno da su slojevi koje nanosite tanki i da se
prethodni sloj prosusio dobro. To ne znaci da prethodni sloj mora potpuno da se osusi, vec treba
da bude vlazan na dodir prsta, ali ne sme da se sija vec mora da ima mat izgled. Pricekajte nekih
sat vremena izmedju dva sloja. Ako je potrebno, sacekajte i duze. Vazno je znati da debljim
slojevima necete ubrzati proces pravljenja podloge vec ce te ceo proces znatno produziti, a sto je
najgore podloga vam nece uspeti. Ispucace i bice puna rupica. Takva podloga ne moze da se kripi
i popravlja. Ogulite je skroz (kvasenje podloge olaksava njeno skidanje) i uradite sve ispocetka.
Sa vise strpljenja ovaj put.

Inace, nestrpljive osobe ce imati mnogo problema sa svim fazama izrade ikone ako ne uspeju da
savladaju svoju zelju da sve zavrse na brzaka. Svaki pokusaj ubrzavanja procesa prilikom rada na
ikoni rezultira potpunim fijaskom - podloga puca, pozlata propada, boja se ljusti. Pre nego sto
krenete putem ikonopisa, naoruzajte se strpljenjem.

Postoje mnoge "urbane legende" u vezi broja slojeva podloge kojima je potrebno premazati ikonu.
Magicni brojevi su cesto 7 slojeva, 12 slojeva itd. Bas kao u bajkama o zmajevima i sl ("iza sedam
mora..."). Moram vam reci da ne postoji pravilo o broju slojeva i nemojte slusati onoga ko vam
soli pamet raznim mistifikacijama. Jedino pravilo kojim se treba voditi jeste dobijanje kvalitetne
podloge za slikanje. Dobra podloga je ona koja posle smirglanja izgleda glatko, belo, cvrsto, nema
nepravilnosti (pukotine) i dovoljno je debela (0.7mm - 3mm, npr). Bitno je dobijete podlogu tih
karakteristika, a nije vazno iz koliko slojeva cete to postici. Meni licno potrebno je od 8 do 15
slojeva. Uglavnom, za pravljenje podloge bice vam potreban ceo jedan dan koji cete provesti kraj
sporeta podgrevajuci tutkalo pre svakog nanosenja novog sloja.

Kada zavrsite premazivanje daske, ostavite je do sutra da se potpuno osusi. Nabavite nekoliko
finih smirgli (najsitniju, malo krupniju od nje, i jos krupniju) i prvo najkrupnijom ismirglajte
podlogu, zatim onom srednjom smirglom i na kraju najfinijom. Ako ovo sve radite napolju (zbog
prasine) gledajte da budete u hladu. Bela boja podloge veoma jako reflektuje svetlost i mozete
imati problema sa ocima ako je budete smirglali na suncu i pri tom sve vreme gledate u nju. Ovo
ne pise ni u jednoj knjizi, u pitanju je licno iskustvo...

Suvom, mekom cetkom odprasite vasu dasku i to bi trebalo da je to...

Napomena: pre impregnacije i nanosenja podloge bocne strane ivice mozete prelepiti zuckastom,
papirnom lepljivom trakom (koriste je moleri, na primer). Posle zavrsetka rada na pripremi skinite
ovu lepljivu traku i bocne stranice vase ikone ce ostati lepe i ciste

Crtez

Crteze je mozda i najvazniji element jedne ikone i od njega u mnogome zavisi finalni ishod. Bez
dobrog crteza nema lepe ikone, dok sa druge strane, dobar crtez mozete okaciti na zid i samo sa
njim postici pun efekat. Ako ne u teoloskom, onda sigurno u umetnickom smislu. Samostalna
izrada crteza za ikonu zahteva vrlo dobro likovno znanje, poznavanje teologije ikone, a pre svega
mnogo kreativnosti, talenta i crtalackog iskustva.

Buduci da se ovde nalaze upustva za pocetnike, za sada nece biti reci o samostalnoj izradi crteza,
vec cu samo napisati kako da prenesete vec postojeci crtez na dasku.

Posto ste pripremili vasu dasku, najlakse ce biti da odstampate crno belu sliku one ikone koju
zelite da slikate i to u velicini vase daske. Odstampanu sliku obradite na sledeci nacin: parcetom
vate utrljajte neki pigment (crni ili crveni, na primer) na poledjini papira i na taj nacin dobicete
sopstveni "indigo papir". Namestite papir na dasku i po ivicama ga pricvrstite zutom, papirnom
lepljivom trakom. To je potrebno uraditi da vam se crtez ne bi pomerao u toku njegovog
prenosenja na dasku. Sada olovkom, hemijskom ili obicnom, jedostavno precrtajte glavne linije
ikone. Cinite to pritiskom srednje jacine. Posto ste zavrsili precrtavanje uklonite papir i pogledajte
koji rezultat ste dobili.

Graviranje

Ako ste zadovoljni onim sto ste precrtali na dasku, pristupite graviranju: nekim zasiljenim
predmetom blago urezite precrtane linije u podlogu. Ovo je potrebno uciniti jer cemo u toku
slikanja bojama potpuno prekrivati linije crteza te ce nam one postati nevidljive, ukoliko ih ne
ugraviramo. Graviranje izvedite nekim zatupljenim silom ili sl. Pazite da gravura ne bude
preduboka (nemojte orati po podlozi) niti suvise plitka. Neka bude dovoljno duboka da vam
pokaze gde su linije crteza i dovoljno plitka da se nakon oslikavanja ikone gravura ni ne primeti
(ako je moguce).

Par napomena

Za precrtavanje crteza NEMOJTE koristiti kancelarijski indigo papir! Ako to ucinite, plava indigo
boja ce posle nekog vremena (ubrzo) probiti na provrsinu i postace vidljiva. Ikona ce vam
izgledati kao da je neko crtao plavom hemijskom olovkom po njoj. U ovo sam se licno uverio, tako
da nema potrebe da eksperimentisete.

Neki ikonopisci ne graviraju crtez ikone, nego linije posle kopiranja iscrtaju nekom tamnom
bojom. Prilikom slikanja boju nanose u tankim slojevima, te im iscrtane linije ostaju vidljive.
Licno, navikao sam na graviranje i preporucujem ga, a vi primenite metodu koja vam se ucini
zgodnijom.
 Pozlata

Zlato u obliku vrlo tanke folije koristi se za ukrasavanje slika i drugih predmeta mnogo vekova pre
nastanka hriscanske ikonografije. Na ikonama zlato predstavlja svetlost.

Par reci o zlatnim listicima i drugim materijalima koje koristimo prilikom pozlacivanja

Zlato za pozlatu ikona izradjuje se od 6 - 24 karatnog zlata. U prodaji se najcesce mogu naci 22k,
23k, 24k listici. LIstici se izradjuju tako sto se komad zlata stavi izmedju specijalnih komada koze
po kojima se dugo udara sve dok se zlato jako ne istanji. Nekada se to radilo rucno, pa se iz
jednog dukata (teskog oko 3.5 gr) dobijalo do 150 listica. Danas, uz pomoc masina, iz iste kolicine
zlata dobija se preko 1000 listica!

To znaci da su listici jako tanki i osetljivi, te je potrebno biti strpljiv i pazljiv prilikom pozlacivanja
ikone. U pocetku to ide teze, ali ubrzo cete ovladati ovom vestinom i vase pozlate ce biti vrlo
pristojne, a kasnije sve bolje i bolje.

Pozlatarski listici se nalaze u specijalnim sveskama. Svaka sveska sadrzi 25 zlatnih listica, a svaki
listic je velik 8x8 cm.

Slobodni i trasfer listici

U prodaji je moguce naci slobodne listice i transfer listice. Za upotrebu su mnogo laksi tranfer
listici jer su oni pricvsceni na komad belog papira koji je nesto veci od samog listica. Taj papir
daje listicu cvrstinu i njime je mnogo lakse rukovati. Slobodni listici su, kao sto im ime kaze,
slobodni, to jest, nisu pricvrsceni ni na sta. Izmedju listova svescice nalaze se listici zlata ispod
kojih je potrebno pazljivo podvuci specijalni pozlatarski noz i pomocu njega preneti listic na
pozlatarsko jastuce (daska oblozena jelenskom kozom ispod koje je tanak sloj vate). Na jastucetu
se zlato isece nozem, pa se ispod komada dobijenih secenjem opet podvlaci noz i pomocu njega
se zlato spusta na mesto koje pozlacujemo. Preporucujem upotrebu transfer listica, jer su mnogo
laksi za upotrebu, a efekat je isti.

Lepokovi za zlato - Mikstioni

Da bi zlato ostalo na ikoni moramo na nju prethodno naneti lepak za pozlatu. Taj lepak se naziva
mikstion i postoje dva tipa mikstiona: uljani i vodeni. Glavna razlika medju njima je u vremenu
koje je potrebno da protekne od nanosenja mikstiona do pocetka pozlate. Kod uljanih mikstiona to
vreme je znatno duze i krece se u rasponu od 3 do 12 casova. Prilikom kupovine mikstiona
obratite paznju na taj detalj; na pakovanju mora da pise da li je mikstion "trosatni", "sestosatni",
itd. To znaci sledece: imate sestosatni mikstion, na primer - posto ste ga naneli na ikonu, morate
da cekate najmanje 6 sati pre pocetka pozlate. Pored te nezgodne osobine, uljani mikstioni su
nestabilniji od vodenih i zato vam preporucujem vodeni mikstion. Na ovaj lepak zlato mozete lepiti
 vec posle petnaestak minuta. Vodeni mikstion je mlecno bela tecnost koja se moze razblazivati
vodom.

Shelak (prvo slovo Sh, kao Sabac)

Selak je smola koju izlucuje insekt Laccifer lacca po granama drveca. Ta smola se skuplja,
obradjuje i preciscava. Selak se kupuje u obliku ljuspica koje je potrebno potopiti u cist alkohol i
sacekati da se ljuspice rastovre. Potrebno je napraviti 5% rastvor. Dakle, u 100 gr alkohola
ubacite 5 gr selaka. Kada se ljuspice otope, rastvor koristite za izolaciju povrsine koju cete
pozlacivati. Cemu sluzi selak? Najprostije receno - ako bi smo na podlogu ikone naneli samo
mikstion, podloga bi ga upila i zlato ne bi imalo za sta da se zalepi. Zato pre mikstiona nanosimo
selak koji ce zasititi podlogu i kada preko selaka nanesemo mikstion, on nece biti upijen nego ce
ostati na podlozi i zadrzace svoju lepljivost.

Proces pozlate

Pre pozlate potrebno je na pripremljenu dasku naneti crtez. Selak cemo naneti na povrsinu koju
pozlacujemo, do samih granica crteza. Dakle, celu povrsinu koju cemo pozlacivati premazemo
selakom. Posle selakiranja sacekajte bar 12 casova pre nanosenja mikstiona i samog zlata.

Kada je najzad i taj vremenski rok prosao pristupamo nanosenju vodenog mikstiona. To ucinite na
sledeci nacin: Vodeni mikstion razredite sa manjom kolicinom vode. Takav mikstion nanesite
cetkicom u finom, tankom sloju preko selaka. Potrebno je da sloj bude sto tanji, ali da zadrzi
lepljiva svojstva. Nanosite mikstion do granica crteza. Pokusajte da u tome budete sto precizniji.
Posle 20, 30 minuta blago pipnite povrsinu na koju ste naneli mikstion. Trebalo bi da bude blago
lepljiva. Upamtite da je zlato jako tanko i da je njemu dovoljno da neka povrsina bude i najmanje
lepljiva da bi prionulo za nju. Neko bez iskustva moze da pomisli da mikstion nije dovoljno lepljiv
na pojedinim mestima pa da zbog toga nanese jos jedan sloj mikstiona. Time cete svakako
poboljsati lepljivost povrsine, ali cete sa vise slojeva mikstiona dobiti grbavu povrsinu, te ce vam i
pozlata biti grbava. Upravo iz tog razloga i razredjujemo mikstion - da bi ga sto lakse razmazali po
povrsini daske, bez stvaranja neravnina i sl.

Posto smo naneli mikstion i malo smo sacekali posle toga, krecemo da radimo sa zlatnim listicima.
Ako na nekom delu ikone imamo vecu povrsinu na kojoj ce biti zlato, na nju mozemo pazljivo
spustiti ceo listic zlata i polako ga utapkati vatom odogo - po papiru na kojem je listic bio
pricvrscen (tranfer zlato). Vecina delova ikone koju treba pozlatiti bice manja od celog listica.
Zbog toga uzimamo ostre i duge makaze u ruke i zlatni listic krojimo u trake potrebne sirine.
Pokusajte da iz sto manje poteza iskrojite listic. Tako dobijene trake hvatamo za komade papira
koji vire sa strane, pazljivo ih postavljamo na zeljeno mesto i utapkavamo vatom. Kada redjate
listic do listica na mikstion, potrudite se da vam se listici preklapaju za milimetar. Ovo morate
uciniti ako ne zelite da izmedju dva listica ostane rupa i vidljiv spoj.

Nakon pokrivanja zlatom svih delova ikone predvidjenih za pozlatu, mozete jos malo vatom
utapkati zlato. Ostavite dasku do sutradan kada cete otkloniti viskove zlata koji su nastali
preklapanjem listica. To cete uciniti vatom i laganim potezima.

Otklanjanjem viskova zlata proces pozlate je zavrsen. Sada mozete pristupiti slikanju vase ikone i
pri tome se trudite da ne dodirujete pzlacenu povrsinu, jer ce svaki dodir zamascenih prstiju
ostaviti ruzan trag na zlatu. Da bi ste ovo izbegli mozete naneti lak za ikonu na pozlatu. Kada
zavrsite ikonu i kada se ona dobro prosusi tim istim lakom prelakirajte celu ikonu.

Jos par reci...

- Lako se moze dogoditi da vam se pozlata na nekim mestima pocepa i na tom mestu ce se videti
bela podloga. Zbog toga povrsinu koji cete pozlacivati mozete tonirati crvenom bojom (engleska
crvena). Uzmite malo pigmenta i "na suvo" ga utrljate po povrsini koju cete pozlacivati. Utrljajte
pigment dobro u povrsinu i visak pigmenta ocetkajte, oduvajte, skinite bridom dlana. Na ovaj
nacin cete dobiti crvenkastu povrsinu na kojoj ce pozlata izgledati lepse i toplije. Ako dodje do
ostecenja pozlate, umesto bele podloge videce se engleska crvena, sto je mnogo lepse u svakom
slucaju.

- Posle nanosenja mikstiona, ne zaboravite da operete cetkicu kojom ste naneli mikstion. U
suprotnom, tesko cete je ostetiti.

Nosioci slikanog sloja

Nosioci slikanog sloja su ono na cemu slikamo. U pravoslavnom ikonopisu srecemo sledece
nosioce:

Karton

Pogodili ste, karton se koristi za vezbanje. Mozete koristiti kupovni karton iz slikarskih prodavnica,
a mozete dohvatiti prvu kutiju na koju naidjete, rasporiti je makazama i iskrojiti parce zeljene
velicine koje cete preparirati podlogom za ikonopis. Karton ce se savijati kada ga budete mazali
preparaturom. Ovoj njegovoj nezgodnoj osobini doskocicete pomocu lepljive trake i to tako sto
cete karton zalepiti za sto. Celom duzinom ivica kartona pruzite lepljivu traku i pricvrstite karton
za sto. Na ovaj karton nanesite dva, tri sloja preparature i sacekajte da se sve osusi. Kad karton
bude potpuno suv, odlepite ga od stola i slikajte po njemu.

Primer ikone na kartonu

Daska (prirodno drvo)

Tradicionalni nosilac koji se koristi jos od nastanka hriscanstva i ikonopisa svakako je prirodno
drvo. U zavisnosti od regiona, za ikonopis se koriste razlicite vrste drveta. Najbolje je meko,
listopadno drvo. Kod nas se najbolje pokazala lipa. Danas u prodaji postoji velika ponuda gotovih
dasaka za ikone, tako da ovde necete naci upustva o tome kako da oterate veverice sa drveta,
oborite ga, obradite i napravite svoju dasku.

Daske koje se prodaju su zadovoljavajuceg kvaliteta i obrade i nisu mnogo skupe. Jedna daska se
sastoji od vise medjusobno slepljenih dascica. Pored toga sto su ove dascice zalepljene jedna za
drugu, one su sa straznje strane pricvrscene i sa dve poprecne daske koje se nazivaju kusaci.
Glavna uloga kusaka je da sprece krivljenje daske. Sve sto je potrebno da znate o kusacima je to
da oni ne smeju biti zalepljeni za dasku niti bi smeli da ispadaju. Idealno je ako su kusaci cvrsto
uglavljeni u svoje zljebove. Nije problem i ako se mrdaju levo desno
- pri nanosenju preparature na drvo ce poceti da "radi" i, gle cuda, kusaci ce cvrsto lezati u
zljebovima.

Daske su najcesce pravougaonog oblika, mada ima i cetvrtastih kao i onih sa zaobljenim gornjim
delom. Ako je daska pravougaona najcesci odnos njene visine i sirine je 1.33:1, u korist visine.
Dakle, ako je nosilac ikone sirok 10 cm, njegova visina ce biti 13,3cm. Taj odnos sirine i visine je
idealan za ikone na kojima ce biti predstavljen dopojasni lik jednog svetitelja.

Sa prednje strane daske najcesce se nalazi korito ili kovcezic. To je udubljenje od nekih 2-5 mm
dubine koje zauzima najveci deo daske. Oko korita nalazi se ram koji ga uokviruje. Ram moze biti
siri ili uzi, a postoje i mnoge ikone koje cu potpuno ravne, dakle nemaju korito.

Pozadinu ikone naslikane na prirodnom drvetu je najbolje zastiti nekim zastitnim sredstvom protiv
crva. Gledajte da bude lepe boje, neke tamono crvenkaste, na primer...

Ako planirate vasu ikonu da kacite na zid, onda joj na sredinu gornjeg kusaka pricvrstite kukicu za
kacenje slika.
Prednosti pravog drveta su cvrstoca i dugovecnost, a mane su krivljenje i nesvakidanje dobar
ukus koji privlaci crvotocine.

Izgled daske od nazad - kusaci

Medijapan

Medijapan se prozivodi od opiljaka prirodnog drveta i lepka. Danas se sve vise koristi u ikonopisu.
Mozete ga nabaviti na mestima gde stolari kupuju sperpolocu, medijapan i ostali materijal od
kojeg prave to sto prave. Ako mozete da birate, pazarite tamo gde "seku na meru". To ce vam
mnogo olaksati zivot. Sto se cene tice - pet puta je jeftiniji od prirodnog drveta. Za cenu jedne
daske od lipe moze se kupiti pet tabli medijapana istih dimenzija.

Na medijapanu nema kusaka, nema udubljenja sa prednje strane (korito).

Zadnju stranu medijapana mozete premazati cime god hocete jer crvi ne napadaju medijapan, sto
je ujedno i njegova velika prednost. Predlazem da je obojite cigla crvenom akrilnom bojom za
beton koja je vrlo lepa i mozete je naci u svakoj farbari. Jos bolje ako imate neku lepu mat farbu
koja nece dozvoliti vodi da prodre u medijapan.

Ostale prednosti medijapana: ne krivi se (zato ni nema kusake), pogodan je za velike formate jer
je "iz jednog komada", a ne iz vise slepljenih dascica. Problem sa medijapanom je taj sto moze da
upije vodu iz okoline, nabubri i raspadne se. Jos nisam video ovakvo parce medijapana, sem nekih
komada koji su duze vreme bili na otvorenom. Ako se ikona slikana na medijapanu drzi u
normalnim, kucnim uslovima ne bi trebalo da bude problema.
U slucaju nepazljivog postupanja sa medijapanom moze doci do krunjenja njegovih coskova. Zbog
toga ne bi bilo lose coskove premazati nekim lepkom i tako ih ojacati.

Sve u svemu, posle prirodnog drveta, medijapan je najbolji nosilac ikone. Ponasajte se ljudski
prema njemu i on ce vam to uzvratiti na najbolji moguci nacin.
 Tabla medijapana

Sperploca

Sperpoloca se pravi od vise medjusobno slepljenih furnira. To jest, uzme se daska i od nje se
iseku tanki komadi po sirini. Kao kada sir secete na tanke komade. Onda se ti furniri zalepe jedan
za drugi i tako se dobije tabla sperploce. Sperploca se moze naci u raznim debljinama. Iako deluje
cvrsto, sperploca ima jednu manu kada je ikonopis u pitanju - moguce je da dodje do
razlepljivanja furnira nakon nanosenja podloge za slikanje.

Dogodi se da izmedju dva sloja furnira ne bude dovoljno lepka i kada se gornji sloj nakvasi u toku
pravljenja podloge, on krene da "radi", bubri, pomera se i odlepi se na onom mestu gde nije bilo
dovoljno lepka. Rezultat tog odlepljivanja bice grba, ispupcenje na vasoj podlozi.

Platno

Ikone na platnu se slikaju akrilnim bojama. Mozemo slikati na:

1. Blind ramovima koji se u prodavnicama nalaze vec pripremljeni, raznih su dimenzija i nisu
skupi. To su klasicna platna za slikanje koja su pricvrscena na drveni ram.

2. Platnu koje ce po zavrsetku slikanja biti nalepljeno na zid i tako postati svojevrsna "freska". Za
izaradu ovakvih ikona - freski potreban nam je veliki drveni ram na koji cemo zategnuti platno.
Posle zatezanja na platno nanosimo akrilnu podlogu u dva sloja. Slikanje bi trebalo izvesti u
tanjim slojevima da bi se oslikano platno moglo urolati (zbog transporta) bez ostecenja slikanog
sloja. Sem na zid, ovako oslikane ikone se mogu lepiti i na medijapan i sl.