Professional Documents
Culture Documents
Vukova Zbirka Narodnih Pesama
Vukova Zbirka Narodnih Pesama
1) У Црној се гори пуње зове оно вино, с којијем се устаје у славу; а шеница се
овдје спомиње ради кољива, поскура и крснога колача.
2) У више пјесама слушао сам, да се свеци зову анђели
3) Т.-ј. распре због побијенијех и рањенијех, као што се у Црној гори и онуда по
околини чинило до сад.
9. Браћа и сестра.
8) Ваља да је Мујо био ожењен, или се Алији привидјело, да код Муја стоје двије
дјевојке?
У народу нашему има и приповијетка, како је жена родила змију, па кад су је овако
оженили и млада видјела, да у вече из змијине кошуље излази прекрасан момак те с
њоме спава, а у јутру се опет завлачи у змијину кошуљу, она се договори са
свекрвом, па му кошуљу спале на ватри. Кад се момак пробуди, он отиде од жене у
свијет, казавши јој, да се с дјететом, с којијем била трудна, не ће растати, докле га
не нађе и он руку на њу не метне, а прије да га не ће наћи, док не подере гвоздене
опанке и не сатре гвозден штап тражећи. По том она, тражећи га свуда, дође к
сунцу, но оно јој каже, да га дању нигдје видјело није, и пошаље је к мјесецу, да
пита њега, није ли га он гдје ноћу видјео. На походу оданде поклони јој сунчева
мајка златну преслицу са златном кудјељом и с вретеном. Кад дође к мјесецу, и он
јој одговори, да га нигдје видјео није "Него", вели, "иди к вјетру, те њега запитај,
није ли га гдје видјео, јер се он завлачи свуда." Кад оданде пође, поклони јој
мјесечева мати златну квочку с пилићима. Кад дође к вјетру и запита га, он јој
каже, да га је у тој и у тој земљи видјео, гдје се оженио
С тијем пјевач показује, да ни он сам не држи све за саму истину, што се пјева и
царује. Кад га онамо нађе и опанци јој се подеру и штап пребије, она с онијем
даровима од сунчеве и мјесечеве мајке поткупи његову жену, те јој допусти, три
ноћи с њиме да преноћи. Прву и другу ноћ краљица свога мужа нечим опоји, те је и
не види и не чује њезине ријечи: "Краљу, метни руку на мене, да бих се растала с
твојијем дјететом;" а трећу дознавши он то од слуге свога, метне у вече под браду
сунђер, те у њега саспе оно пиће, које му краљица донесе, и тако остане при себи и
метнувши на њу руку, она се растане с дјететом и роди му сина златне косе и
златнијех руку; по том он остави ону земљу и краљицу, а с првом се женом и с
дјететом врати у своје пређашње краљевство.
Напомена
11) У говору би се казало: крсти га; а покрстити говори се за онога, који је какве
друге вјере, н. п. Турчина или Чифутина.
12) Ваља да је у јеванђелију, спријед или на крају, било записано, чије је оно, ко је
он, и чега ради иде по свијету.
Напомена
14) До сад свуда бјеше коруна (corona, круна), а ондје сунце! Ја сам још у
дјетињству слушао, гдје се овај догађај и приповиједа у народу овако:
15) Једни певају Пиритор мјесто Пирлитор, Кажу, да и сад стоје зидине од тога
града.
16) Приповиједа се, да је онамо негдје у некаком језеру био крилат коњ, па излазио
ноћу, те посао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би
коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у трбух, те се изјалови (да не би
ождријебила крилата коња). Кад то дозна Момчило, а он узме бубњеве и таламбасе,
и остале којекаке справе, што лупају, па отиде дању, те се сакрије код језера, а
кобиле натјера око језера. Кад ноћу изиђе коњ из језера и опасе једну кобилу, па
пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе, те се коњ
поплаши и не узима кад изјаловити кобиле, него утече у језеро, а кобила остане
суждребна и ождријеби крилата коња, којега једни у овој пјесми називају вранцем,
једни доратом, једни ђогатом, а овдје се пјева Јабучило и, краткости ради, чилаш и
чиле.
17) Ја не знам, шта значи сабља са очима, а ни пјевач ми није знао казати. Да није
на њој гдје била каква шара, као очи?
20) Кажу, да и сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака
мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене, које немају млијека, или их сисе
боле, носе оно, те пију у води. - У народу се нашему и сад приповиједа, да се
никаква велика грађевина не може начинити, док се у њу какво чељаде не узида; за
то се таковијех мјеста клоне сви, којима је могуће, јер кажу, да се и сјен чељадету
може узидати, па оно послије умре.
21) Као да га је родила. Приповиједа се, да и сад тако чине они, који узму кога
мјесто свога дјетета
22) У говору би било приличније (од. погледати) казати погледа, него погледује (од
погледати).
27) Ја сам ову пјесму, у млогоме којечему друкчије, слушао још као дијете у
Тршићу. Опомињем се, да су Југовићи постављени као настојници и управитељи
зидања, и да је кнез Лазар одредио.
28) У оној мало прије споменутој пјесми Раде је изишавши пред кнеза Лазара стао
плакати, а кнез Лазар га запитао:
29) Нијесам могао дознати, да ли се онуда гдје каково мјесто тако зове.
значи: Ништа је Марко према Милошу. Ова ријеч весео може се и у говору чути у
овоме смислу.
33) У ваљане (мјесто ваљане) једно је а уметнуто да се испуни стих као у књизи I. у
пјесми 699 на страни 513 у дваа.
35) У овоме је стиху из почетка изостављено да, да не би један слог био више.
37) Који Срби говоре дијете, они у оваквијем догађајима воле казати дите него
дете! Тако се у пјесмама може чути и липо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.
38) У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице
Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли, да га
отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча
џенерал.
39) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у
Карловцима од Подруговића: да ли је он пак прије знао за Текију, или ју је тек онда
овдје уметнуо, то ја управо не знам.
I.
II.
III.
IV.
"Побратиме, Косанчић-Иване!
"Јеси л' Турску уводио војску?
"Јели млого војске у Турака?
"Можемо ли с Турци бојак бити?
"Можемо ли Турке придобити?"
Вели њему Косанчић Иване:
"О мој брате, Милош-Обилићу!
"Ја сам Турску војску уводио,
"Јесте силна војска у Турака;
"Сви ми да се у со прометнемо,
"Не би Турком ручка осолили:
"Ево пуно петнаест данака
"Ја све ходах по Турској ордији,
"И не нађох краја ни хесапа:
"Од мрамора до сува јавора,
"Од јавора, побро, до Сазлије,
"До Сазлије на ћемер ћуприје,
"Од ћуприје до града Звечана,
"Од Звечана, побро, до Чечана,
"Од Чечана врху до планине,
"Све је Турска војска притиснула:
"Коњ до коња, јунак до јунака,
"Бојна копља као чарна гора,
"Све барјаци као и облаци,
"А чадори као и снегови;
"Да из неба плаха киша падне,
"Ниђе не би на земљицу пала,
"Већ на добре коње и јунаке.
Мурат пао на Мазгит на поље,
"Уватио и Лаб и Ситницу."
Још га пита Милош-Обилићу.
"Ја Иване, мио побратиме!
"Ђе је чадор силног цар-Мурата?
"Ја сам ти се кнезу затекао,
"Да закољем Турског цар-Мурата,
"Да му станем ногом под гръоце."
Ал' говори Косанчић Иване:
"Да луд ти си, мио побратиме!
"Ђе је чадор силног цар-Мурата,
"Усред Турског силна таобора,
"Да ти имаш крила соколова,
"Пак да паднеш из неба ведрога,
"Перје меса не би изнијело."
Тада Милош заклиње Ивана:
"О Иване, да мој мили брате,
"Нерођени, као и рођени!
"Немој тако кнезу казивати,
"Јер ће нам се кнеже забринути,
"И сва ће се војска поплашити,
"Већ овако нашем кнезу кажи:
"Има доста војске у Турака,
"Ал' с' можемо с њима ударити,
"И ласно их придобит' можемо;
"Јера није војска од мејдана,
"Већ све старе хоџе и хаџије,
"Занатлије и младе ћарџије,
"Који боја ни виђели нису,
"Истом пошли, да се љебом ране;
"А и што је војске у Турака,
"Војска им се јесте побољела
"Од болести тешке срдобоље,
"А добри се коњи побољели
"Од болести коњске сакагије.
V.
45) По греку (по гријеху) родитељ значи прави отац. Овдје се показује знак
народнога мишљења, да је гријех и женити се. Ја сам слушао од оца једнога
великог господара где говори за свога сина : "Он је мој по гријеху син, али га мени
сад ваља слушати."
52. Јуришић Јанко.
46) Једни пјевају у Будиму мјесто у Карловцу, и онда Марко иде преко Бијограда.
Марко Краљевић и кћи краља Арапскога.
60. Марко Краљевић и бег Костадин.
47) "Лудо благо задобио" значи без муке и без памети, само срећом, а млого блага.
у оргиналу:
Шта с' видио, шта си смиловао
А на томе војводи Милошу,
Ђе је виђен, ђе је снажан јунак;
Јеси л' чуо, ђе причају људи,
Ђе ј' Милоша кобила родила,
А некака сура бедевија,
Бедевија, што ждрјеби ждрале,
Нашли су га јутру у ерђели.
Прештампано:
Мјесто:
Прештампано:
Прештампано:
Мјесто:
Прештампано:
Лiєпъ ты bыше я за мало доба (?!!!)
Кад се ова ствар расуди са свију страна, онда се може казати, да је ово право
мјерило жалоснога стања данашње наше литературе По овоме сад сваки паметан
човјек може помислити: кад се овако чини с народиијем пјесмама. које су
наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, а шта би од
њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали?
55) О овоме Поповићу Стојану нити сам ја што више чуо нити знам осим овога, што
се овдје пјева.
56) Плетеноме ваља да значи оно, што је по кућама споља у камену изрезано
којешта
58) Сјетно управо значи жалосно као и у овој истој пјесми у стиху 133 и 420;
али овдје значи као радосно! Из овога се види, да старац Милија ово ријечи у
говору није познавао
нити јој је знао правога значења, него ју је пјевао и уз весело и уз невесело. Ја сам
споменуо
у предговору к пословицама, да се у Перасту говори сјета, а значи жалост.
60) Код Жабљака је вода Морача, која се више њега раздваја и тако оптјечући га
утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове блато; а вода је Цетиња чак у
Далмацији (извире близу варошице Врљика и утјече у море код Омиша).
64) У Југозападнијем крајевима народа нашега има заиста некаква трава, која се
зове шемишљика, само не знам за сад, да ли јој је такови лист, да се по њему може
писати.
65) Једни пјевају, да Максим није Милоша изненада убио, него да га је на мејдан
изазвао, ево овако:
А кад зачу нејачак Максиме.
Добру вранцу потеже дизгене,
Удари га тумбак-бакарлијом,
Окреће га по пољу широку,
Од копља је џилит начинио,
Па Милоша на џилит позивље;
Милошу се од ина не може,
Но изиђе Максу на мегдана
Ћераше се по пољу широку,
Ћераше се тамо и онамо
Каде ћера Обренбеговићу,
Каде ћера нејака Максима,
Ниђе њега ни гледат' не може:
А кад ћера нејачак Максиме,
Каде ћера Обренбеговића,
Све престиже коња и јунака.
Баци копље нејачак Максиме,
Те удари војводу Милоша,
Колико га лако ударио,
Од добра га коња одвојио,
За црну га земљу приковао -
67) Једни опет пјевају, да Максим није тако одмах побјегао у Жабљак, него да се и
он тукао ондје, док је год бој трајао, и млого рана допануо, па онда, онако рањен,
уватио коња под дјевојком и одвео у Жабљак:
71) Србља јамачно ће овдје били мјесто Грбља; али за Ребљаник не знам ништа.
Ово свједочи, да се у народу још повлачи спомен, ако је и таман, да је мати деспота
Јована, Мајка Анђелија, била из Црне горе, синовица Црнојевић Ивана, Црна је
ријека овдје мјесто ријеке Црнојевића, гдје се Иван из Жабљака најприје преселио.
75) Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи, него Турци држе у њој
барут.
76) Ова је пјесма штампана у Сатиру Рељковића, али сам је jа слушао и у народу
нашему, особито од једнога момчета из Ужичке нахије, од кога сам је овако
преписао.