Покретни делови мотора

Слика 1. Покретни делови мотора

Покретни делови мотора:

1) коленасто вратило 14) замајац

2) канали за уље 15) зупчаник на замајцу

3) полулежај главног рукавца 16) клип

4) поклопац полулежаја 17) осовиница клипа

5) рукавци вратила (главни) 18) осовиница

6) рукавци вратила (лежећи) 19) клипни прстенови-компресиони

7) противтег 20) клипни прстен-мазајући

8) полулежај главног рукавца (предњи) 21) канали за клипне прстенове

9) поклопац полулежаја 22) клипњача

10) клин који спаја коленасто вратило и зупчаник 23) мала песница клипњаче

11) зупчаник коленастог вратила

12) ременица

13) навртка за ручно покретање коленастог вратила

1
 КЛИП
Клипну групу мотора чине:
 клип
 клипни прстенови
 осовиница клипа

Радни простор мотора је са горње стране затворен главом

мотора, а са доње стране клипом. Због тога, за клип мотора
кажемо да представља покретно дно радног простора, који
својим осцилаторним кретањем обезбеђује промењљивост радне
запремине. Основна функција клипа мотора је да гасу преда и
од њега прими енергију. Задатак клипа је да потенцијалну
енергију гаса у радном простору, преко праволинијског кретања,
преобрази у механичку енергију у виду обртног момента. Зато
кажемо да је основна улога клипа да прими силу притисака
гасова и да ову силу пренесе на клипњачу.

Слика 2. Радни простор цилиндра

Поред основног задатка, клип мотора извршава и низ других задатака:

 заптивање радног простора
 одвођење топлоте са чела клипа на цилиндарску кошуљицу
 пријем нормалне силе клипног механизма и пренос ове силе на цилиндар
 образује комору за сагоревање (посебно код дизел мотора)
 врши развод радне материје код двотакних мотора.

Слика 3. Изглед чела клипа – 1-чело клипа; 2-удубљења предвиђена

за вентиле; 3-осовиница клипа; 4-лежиште осовинице клипа; 5-
заптивни прстен; 6-уљни прстен;

Клип мотора се израђује од алуминијум-силицијумске легуре која има мањи коефицијент

топлотног ширења и повећану отпорност на хабање. Осим тога, ове легуре имају малу специфичну
масу, добро спроводе топлоту и имају добру чврстоћу. Што је већи садржај силицијума то је мање
издужење, али тежа обрадивост легуре. Клипови се израђују ливењем, док се за моторе који раде са
високим притисцима (спортски аутомобили и дизел мотори) могу ковати.

2
 чело клипа

ватрена зона

зона клипних прстенова

лежиште осовинице
плашт клипа

На клипу разликујемо:

 чело клипа
 ватрену зону

 зону клипних прстена

 плашт клипа

 лежиште осовинице

Слика 4. Клип са клипњачом

Чело клипа прима силу гасова. Код дизел мотора са директним убризгавањем горива чело клипа
може образовати део коморе за сагоревање. У зависности од врсте мотора, чело клипа може бити
равно, испупчено или удубљено. Дебљина чела клипа зависи од притиска који владају у радном
простору, као и од доведене количине топлоте.

а) б) в)

Слика 5. Чело клипа а) чело клипа код дизел мотора; б) чело клипа код ото мотора са директним
убризгавањем; в) чело клипа код ото мотора спортских аутомобила

Ватрена зона обухвата део клипа од чела клипа до првог клипног прстена. Њен задатак је да
термички растерети клипне прстенове. Један од задатака клипних прстенова је да раздвајају

3
ватрену зону од зида цилиндра. Ватрена зона трпи велика термичка оптерећења, и у случају
додира са цилиндром дошло би до зарибавања.

Зона клипних прстенова представља део клипа са жлебовима за смештање клипних прстенова..
Да би клип могао слободно да се креће у цилиндру, између њега и цилиндра морао би да постоји
зазор. Услед постојања зазора, гас би под притиском из радног простора пролазио у корито
мотора, што би лоше утицало на компресију мотора, па би мотор био неекономичан. Због тога се
на клип постављају клипни прстенови. Њихов је задатак да обезбеде заптивеност радног
простора, односно да спрече пролазак гаса у корито мотора и пролазак уља у простор за
сагоревање. Осим тога, клипни прстенови омогућују одвођење топлоте са чела клипа на зид
цилиндра. Прстенови имају задатак да на зидове цилиндра одржавају потребан слој уља, а сав
вишак уља да врате назад у корито мотора.

Код ото мотора притисак од 60 bara даје на клипу Ø80mm силу од 30 000, а на осовиницу клипа
600 bara. Бочна сила делује на клип тако што се он наизменично ослања на зидове цилиндра, што
доводи до ударања клипа и буке. Ова појава се може смањити мањим зазором, дужим клипом и
ексцентрично постављеном осовиницом клипа.

Трење – клипни прстенови, зидови цилиндара и жлебови клипа су изложени трењу, које мора бити
сведено на најмању могућу меру. То се постиже фином обрадом зидова цилиндра, као у употребом
квалитетног горива. Међутим, за смањење трења је веома битно употреба уља прописаног
квалитета, као и поштовање периода замене уља.

Топлота – сагоревањем радне материје у радном простору се краткотрајно развија температура од

2.000 до 2.500 °С. Услед тога долази до загревања чела клипа. Велики део топлоте се са чела
клипа преко клипних прстенова преноси на зид цилиндра. Осим тога, уље за подмазивање односи
један део топлоте. Али и поред тога, температура чела у току рада мотора се креће и до 250°С, а
плашта клипа 150°С. Загревање доводи до топлотних издужења клипова, што може довести до
зарибавања. Због тога се клипови израђују тако да имају овални облик у зони клипних прстенова.

4
 Слика 13. Механичка и термичка оштећења клипа

Због тога је у хладном стању зазор у делу осовинице клипа 0.088 mm, а управно на ову осу клипа
0,04 mm. Разлика у зазору даје клипу овални облик. Овај најмањи зазор је уградни зазор и на том
месту клипа је највећи пречник. Чело клипа и зона клипних прстенова је излижени су високим
температурама и зато се више издужују од плашта клипа. Због тога је зазор клипа различит по
висини клипа. Клип је овалан и елиптичан, односно кугласт и конусан.

Уградни зазор је разлика пречника цилиндра и највећег пречника клипа.

5
 Радна температура даје клипу приближно цилиндричан облик и мањи зазор. Величина зазора у
топлом стању се не може тачно предвидети, јер на клипове делују силе које их додатно
деформишу.

Зазор клипова зависи од:

 материјала клипова
 пречника и конструкција клипова

 начина хлађења (течност или ваздух)

 врсте мотора (дизел или ото мотор)

Разликујемо две врсте клипних прстенова: компресиони (заптивни) и уљни (мазајући).

1,2 – компресиони клипни прстенови

3 – уљни клипни прстен

Слика 6. Клипни прстенови

1,2 – компресиони прстен

2 – стругач
3 – мазајући прстен

Слика 7. Врсте клипних прстенова

Слика 8. Изглед клипних прстенова

Компресиони клипни прстенови су најчешће правоугаоног и трапезног облика. Код ото мотора
их има најчешће 2, а код дизел 2 или 3, јер дизел мотори раде са већим притисцима. Први
компресиони прстен је термички и механички најоптерећенији. Он је због тога најодговорнији за
заптивање, па се зато израђује од квалитетнијег материјала. Последњи компресиони прстен доњу

6
 ивицу има заоштрену и њен задатак је да струже вишак уља са зида цилиндра. Због тога овај
компресиони прстен називамо стругач.

Уљни клипни прстен се поставља испод компресионих. Уље на зид цилиндра прска коленасто
вратило преко свог летећег лежаја. Уљни прстен на себи има отворе кроз које улази вишак уља
које скида стругач. Вишак уља затим улази у унутрашњост клипа и природним падом се враћа у
корито мотора.

1
4

1 – стругач
2 2 – клип
3 – уљни клипни прстен
4 – зид цилиндра
5 – ток уља

Слика 9. Уљни клипни прстен

Након израде, клипни прстен има већи пречник од пречника цилиндра. На тај начин, након
монтаже клипног прстена унутар цилиндра, прстен је еластично деформисан. Да би прстен био
еластично деформисан, између њега и зида цилиндра мора постојати бочни зазор. Компресиони
клипни прстен услед дејства еластичне силе належе на зид цилиндра. Услед дејства силе притиска
гаса прстен належе на доњу површину жлеба (слика 10). На тај начин клипни прстен одваја радни
простор од корита мотора.

Fpg
Fpg – сила притиска гасова
Fel – еластична сила прстена

Fel

Слика 10. Заптивни клипни прстен

Клипни прстенови су, током рада мотора, веома оптерећени. Услед дејства сила прстенови врше
релативно кретање у односу на клип. Услед дејства силе притиска гасова, као и инерцијалних
сила, клипни прстенови се аксијално померају, налегајући час на једну час на другу страну жлеба.
Поред тога, клипови врше и радијално померање. Ово померање клипних прстенова изазива
појаву пумпања уља из нижих делова ка вишим ка комори за сагоревање. Када су клипни
прстенови исправни, количина уља која се креће ефектом пумпања је минимална. Међутим, услед

7
 истрошености клипних прстенова долази до све већег губитка уља, односно све веће количине
уља која се креће пумпањем.

Слика 11. Ефекат пумпања уља

Клипни прстенови су изузетно механички, и

термички оптерећени. Због тога се израђују од
легираног ливеног гвожђа (легираног манганом,
хромом, молибденом итд.) које има добра
механичка својства. Завршна обрада прстенова треба да обезбеди равномерно налегање на
цилиндар у монтираном стању.

Лежиште осовинице је намењено за улежиштење осовинице клипа. Преко осовинице клипа се

остварује веза клипа са клипњачом. Осовиница клипа је најчешће покретна у малој песници
клипњаче. Осовиница клипа је изузетно оптерећена, па се због тога израђује од челика.

Слика 12. Лежиште осовинице клипа

Кварови на клиповима

Кварови на клиповима могу настати због нестручне уградње клипова и самог руковања с њима при
уградњи (нпр. Због неравномерног притезања вијака главе мотора и деформација цилиндара,
премали зазор осовинице клипа у малој песници клипњаче, лоше постављене цилиндарске
кошуљице). Осим тога кварови настају и због:

 самопаљења – примена горива са малимоктанским бројем или уградњом неадекватних свећица

8
 детонантно сагоревање – због непримереног горива, превисоког степена сабијања, прераног
паљења, прегревање мотора

 квара система подмазивања – изостанак или недовољно подмазивање, неприкладно уље

 сметње сагоревања код дизел мотора – због великог кашњења паљења, неправилног рада
бризгаљки

 прегревање мотора – због квара расхладног система, касног паљења, превелике количине
горива.

Превремено трошење клипова настаје због лошег одржавање мотора, неправовремена замена
уљног и филтера ваздуха. Запрљан филтер ваздуха доводи до обогаћивања смеше.

Зарибан клип – Плашт клипа изједен је по целом опсегу, а зарибана места препознајемо по
тамнијој боји. Разлози су недовољно подмазивање клипова и цилиндара, јако прегревање мотора
ускед квара на систему за хлађење.

Рупа на челу клипа – мањи део материјала на челу клипа је истопљен. Плашт клипа је обично
неоштећен. Узроци су због самопаљења смеше услед чега се један део чела клипа загрева до
температуре топљења. Притисак који настаје услед сабијања смеше удубљује клип, образујућу
левак.

Стручна и брижљива уграњда клипова подухват је за беспрекораан, дуговечан и несметан рад

мотора.

9
 КЛИПЊАЧА
Клипњача остварује везу између клипа и коленастог вратила и обезбеђује претварање
праволинијско-осцилаторног кретања клипа у обртно кретање коленастог вратила. Поред тога,
клипњача преноси силу притиска гасова на рукавац коленастог вратила.

Слика 14. Кинематска веза клипа и клипњаче Слика 15. Склоп клипа и клипњаче

Клипњача се састоји из мале песнице, тела клипњаче и велике песнице. Мала песница се израђује из
једног дела. Уколико је осовиница клипа пливајућа, онда је у малој песници упресована лежишна
чаура. Код мање оптерећених мотора, осовиница клипа је упресована у малу песницу, али је покретна
у самом клипу.
Тело клипњаче повезује малу и велику песницу. Изузетно је изложена извијању тако да се израђује
од I профила.

10
 Слика 16. Веза клипа и клипњаче
Велика песница остварује везу клипњаче и летећег лежаја коленастог вратила. Велика
песница је најчешће дводелна. Горњи део се израђује заједно са клипњачом, док се доњи део везује за
горњи помоћу вијака. У великој песници се постављају полутке лежишних постељица. У великој
песници се такође налази клизни лежај који је од специјалне оловне бронзе и који може да издржи
велике притиске. Велика песница је најчешће косо сечена, јер се на тај начин лакше склапа и расклапа.
Приликом демотаже клипа, клип и клипњача се заједно извлаче кроз цилиндар.

Слика 17. Лежишне чауре велике и мале песнице

Клизно лежиште велике песнице се подмазује уљем, које под притиском пролази кроз канале
коленастог вратила. Мала песница се подмазује уљем које се услед центрифугалних сила распрскава
из лежишта велике песнице.
Килпњача је изузетно оптертећена. Највише на истезање и притисак. Због тога се израђује
ковањем од угљеничних и легираних челика.

11
Слика 18. Клипњача

КОЛЕНАСТО ВРАТИЛО
Коленасто вратило мотора има улогу да прими силе појединих клипњача, и да ту силу у виду
обртног момента преда потрошачу. За време рада мотора, силе притисака гасова делују на на чело
клипа, па се затим, преко клипњаче преносе на коленасто вратило. На тај начин се ствара обртни
момент мотора (Ме), који условљава обртање коленастог вратила, а самим тим и пренос обртног
момента на замајац мотора. Овај обртни момент се затим преко мењачког преносника преноси на
погонске точкове возила.

Слика 19. Положај коленастог вратила у блоку мотора

Коленасто вратило је у току рада изложено дејству знатних динамичких оптеређења. Због тога, је
ово најодговорнији део мотора, па се зато израђује од изузетно квалитетних материјала. Коленасто

12
вратило се нјчешће израђује ковањем од легираних челика. Ови материјали имају добру чврстоћу,
жилавост, тврдоћу, отпорни су на хабање и на замор материјала.

Слика 20. Коленасто

вратило – радилица

Коленасто вратило се састоји из:

 ослоњачких (главних) рукаваца

 летећих рукаваца

 рамена

 противтегова за лакше уравнотежење

 прирубница за предају снаге мотора спојници и мењачу.

Преко ослоњачких рукаваца коленасто вратило се поставља у клизна лежишта у блоку мотора. Летећи
рукавци су намењени за везу са великим песницама појединих клипњача.

рамена
летећи
главни рукавци
рукавци

13
 Слика 21. Коленасто вратило
противтегови

Слика 22. Ослањање коленастог вратила

Лежајеви коленастог вратила се састоје из два дела, односно две полутке. Унутар лежаја се
налазе
челичне постељице превучене антифрикционим слојем белог метала. Бели метал представља легуру
олова и калаја. Подмазивање лежишта се остварује довођењем уља под притиском, како би се
обезбедило хидродинамичко пливање рукавца. На тај начин се у нормалним условима рада мотора
спречава директан контакт клизних површина. У случају мотора већих снага, могу се користити и
ваљкасти лежаји.
Редослед и број летећих рукаваца зависи од броја и распореда цилиндара у мотору. Код линијских
и боксер мотора сваком цилиндру одговара по један летећи рукавац коленастог вратила. Код
V-мотора клипњаче леве и десне гране налазе се на истом летећем руквцу. На тај начин број летећих
рукаваца је једнак половини броја цилиндара.
Коленасто вратило може бити потпуно и непотпуно ослоњено. Ако се код линијских мотора сваки
летећи рукавац налази између два ослоњачка рукавца (слика 23), онда је то потпуно ослоњено
коленасто вратило.

Слика 23. Потпуно ослоњено коленасто вратило

Рамена повезују главне и летеће рукавце. Противтегови обезбеђују уравнотежење коленастог

вратила. Вратило мора бити статички и динамички уравнотежено. На предњем крају се поставља
зупчаник преко кога се остварује веза између коленастог и брегастог вратила. На другом крају се
поставља замајац мотора, на који се везује спојница мењачког преносника.

Да би се остварило подмазивање лежајева у блоку и на клипњачама, радилица је избушена

уздужним, косим и попречним рупама, које су међусобно спојене. Оне обезбеђују проток уља са
једног на други крај радилице. Код неких конструција коленастих вратила праве се и већи,
ексцентрично постављени отвори у рукавцима колена. Њихова улога је да, умањујући масу рукавца

14
колена, утичу на смањивање центрифугалних сила које настају при обртању коленастог вратила
мотора.

Слика 24. Канали у коленастом вратилу кроз које пролази уље за подмазивање

Рукавци лежајева радилице и рукавци лежајева клипњаче обрађују се на четири номиналне мере.
Прва мера је стандардна на коју су обрађене нове радилице, а остале су подмере тзв. специјале на које
се брусе рукавци приликом генералне поправке мотора.

Замајац
Замајац је покретни део мотора причвршћен на задњем делу коленастог вратила. Задатак замајца
је да обезбеди равномерно окретање коленастог вратила.

Замајац акумулира кинетичку енергију коју враћа мотору да би се реализовала нерадни тактови
(усисавање, сабијање и издувавање) и на тај начин обезбеђује равномеран рад мотора. Ако не би било
замајца, мотор не би могао да реализује преостала три нерадна такта, док би за време реализовања
(трећег) радног такта настао трзај.

Замајцем се обезбеђује стартовање мотора. На обиму замајца поставља се венац са зупчаником који
се покреће електропокретачем за време стартовања мотора.Маса замајца зависи од броја и распореда
цилиндара: већи број цилиндара - мања маса замајца.Поред основног задатка да обезбеди равномерно
окретање коленастог вратила, односно равномеран рад мотора, преко замајца се обртни моменат
мотора преноси на спојницу, а преко трансмисије до погонских точкова.

Слика 25. Замајац

15