Preporuke za projektovanje
toplotnih predajnih stanica (II)
Prey 0 i ,o bradio: Slob odan Ciric,
dipl. ini., »Masinopr ojekt «,
11000 Beograd, Dob rinjska 8a
Ov Prepor uke j e izradio
» tomtjeploelek t r oproj kt«, pri
Ministar stvu za en e rge tiku SSSR-a, i sa
Pr avilim a za polaganj e t oplotn ih m r eza
(koj a smo, u dva dela, objavili u 3. i 4 .
broju 0 og casopi sa prosle godin ) , Cini
jednu celinu. One se odnose n a izbor i
primenu oprem e i automatike u
toplotnim p r edajnim stanicama i morru
da posluz k ao porno ' na literatura p ri
re "avanj u brojnih problema koji se
ja lj aju U ovoj oblasti.
Kao prilog ovom materijalu, obraden je
metod p roracuna izmenjivaca toplote ,
k i z ht vi koji omogucuju sm anj enje
nivoa buk u objektima ove vrste.
Prepor ke izlaz u tri nastavka - u 4.
ovogodisn jem b r oj u iziCi ce njihov
posledn j ideo .
4. Oprem a , cevovodi, armatura i
toplotna izolacija
IzmenjivaCi toplote
4.1. I zmenjivaCi top}ote tipa v da-voda Sll pr ti v­
stTUjni, a izmenj ivaci tipa para-voda su obieno ho­
rizo~talni, vi ~ ep rolazni. DozvoIjena je prim ena i d ru­
gih tipova izmenjivac a tehni kih i ksploatacionim
karakteristikama slicnim kao kod navedenlh t ipova ,
41. Za is tem snabdevanja (oplom potrosnom
\'odom dozvoljena j e primena zagl' jaca ode sa ve­
Jikom vodenom zapr minom, koja se kori ti ka
akumulator toplote.
43. Za izmcnjivace tipa voda-voda lreba usvaj a ti
sllpro tno mcrnu se mu kretanja fiuid a, p ri cemu 0 ­
da koj a grejc treba da w a:oi:
- kod izmenjivaca toplote za p otrebe gr janj a
- u cevi ,
Klima lizacija gr cjw l j e Il lat1ertje • Broi 3/1987,
- kod izme nj ivaca toplote La potr be tople pa­
tro,'ne vode - u p rostor izmedu cev i.
Kod izmenjivaca tipa para-vod , para treba da
ul azi U pros tor izme(ju cevi.
4.4. Za sis tem gr janj a izmenjiv ci se usvaJaJu
sa cevima od celika, a za sistem snabdevanja toplom
potrosnom vodo m sa cevima od mesinga.
4.5. Pror Vun povrsine izmcnjivaea lop lote, za
sistem top l potro~ne vode i grejanja, radi se za tem­
per a tUIu vode u polaznom cevovodu toplo rne mreze,
k Oja odgovara tacki p reloma u dij agramu lempera­
tu ra vode, ill za minim alnu temp raluru vod ako
pr loma nem a u dijagra mu. Z sistem grej anja radi
se takode i Za temper aturu vode u toplotnoj mrezi
koja odgovara p rojektnoj temperatum p Ij nJeg vaz­
duba za projektovanjc grejanja. U posIednjem sluca­
j u kao povriiin merodavna za izbor izmenjivaca
[oplote bira se ona koja je veta.
Povrsil1e izmcnj i a a i njihov hidrauli ki otpor
biraju s iz prilog broj 1.
4.6. Svaki izmenjivac toplote tipa para-voda mo­
ra bili opremljen odvajacem kondenzata iLi regula­
torom nivoa kond nzala, zapornom armaturom za
odvazdusenje i pr aznjenje i ventilom sigurnosti.
4.7 . Zagrej aci vade moraj u bili na bde veni venti­
lima sigurnosli sa slrane zagrevanog fluida , zapor­
no m a rma turom za odvazdusenje i prainjenje.
4.8. Za sistem grejanja treba usvojiti jedan iz­
men jivac top lote, za si tem grej.anja zgrada ill
pos t rojenj a koj a ne doz oljavaju pr ekid u snabdeva­
nj u toplotom , treba usvojiti dva izmenjivaea, para­
lelno prikljucena i svaki kapaciteta 100% od po­
trebnog.
Za prip remu topic potro~ne vade treba usvojiti
dva paralelno pl'ikljueen a iunenjiva ca za sva~i stu­
p anj zagrevanja, svaki a 50% kapaciteta. ~o je
maksim aln i toplorni kapacitet za potrebc pnpreme
tople potrosn ode od 2,3 1 W (2 Gcal/h), iIi je mo­
guce pr iklj uciti mobilne nre aje za zagrevanje, doz­
voljeno je za sv ki stupanj zagrevanja predvideti po
jedan izmenjivac toplote.
Za indu trij ka preduzeca koja DC dazvoljavaju
prckid u snabdevanju toplom potro~nom vodom tre­
ba usvajiti po dva paraJ lno prikljucena izmenjivaca.
A 0 se na sist m gr janja, venlilacije i topl po­
lrosne vode ugr aduju i7,m njivaci tipa para-voda, nji­
hoy broj tr b a da bude naj manje dva, prikljutena
paralelno. Rezcrvni izmenjivaci tog tipa se ne pred­
vida ·u .
Za teh n losk potrosace koj i ne dozvoIj avaju
pr kid u sna devanju toplotom, moraju se p redvi­
dati rezervni izmenji vaci. jihov apacitet se usv ­
ia prema zahtevim a refima rada telmoloskib poto­
saca.
101
Pumpe
4.9. Pri izboru pwnpi koje se ugraduju u skladu
sa zahtevima iz t. 3.3 ovih pravila, treba usvajati:
- kapacitet, prema sumarnom projektnom pro­
toku na ulazu u predaj.nu stanicu,
- Jlapor, u zavisnosti od pritiska u toplotnoj
mreZi i zahtevanog pritiska u prikljucenim
sistemi.ma grej anja.
4.10 Pri izboru pumpi za me~anje za sis tern gre­
janj , koje se postavlj aj u u skladu sa zahtevima
t.35 i 3.7 ovih pravila, treba usvajatJi:
- pri postavljanju pumpe na kmtJk:o j veZl l ZIIle­
lIu polam og i povratnog voda sistema greja­
nja:
;;:r kapacitet G. kg/h , odreduje se po obrascu:
gde je: Go - proj k tni protok ode za grejanje, kg/h,
koji se odreduje po obrascu:
Q~
Go = 3,6-- --
C ( ' t t - 1:1)
00 - ma:ksimalna toptotna snag pdtr billa za greja­
nje, W, - specificni toplotni apacitet vode, kJ
(kgK), i u - koeficijent mesanja koji se odretluje
po obrascu:
"t' 1 -"t'(;I1
u=----
gde je 1:) - temperatura vode u polaznom vod.u top­
lotne IUrefe kod projektne temperature spoljnjeg
vam.'l.lha, ·C, -rol islo u powatiIlom oau s.istenm
grejanja, 'C, -r, - ist u povratnom vodu s istema
grejanja, ·C.
b) oapor 2-3 m yeti od g:u.bitka pnirlisJca u
mu grcjanja:
- pri postavljanju pwnpe - na polaznom iii
povratnom vodu sistema grejanj a :
a) kapacitet G, kg/h, se odreduje po obrascl.l:
G = 1,1· G. (1 + u)
de u polaznom vodu sistema venti1acije, pri projekt­
nim temperaturama spoljnjeg vazduha.
4.12. Pri izboru cirktulacionih pumpi za sis tem greja­
nja i ventilacije, koje se postavljaju u skiadu sa
zahtevima t.3.10, treba usvajati:
- kapacitet, prema projektni m prntocima vade u
sistemu grejanja i ventilacije, odreaenim iz obra­
zaca (23) i (25), ptilog 1;
- napor, p r ema sumi gubita ka pritiska u izmenj iva­
cima toplote, sistemima gre janja i ve li1acije, a
pri postavllj ooju pumpi u COOItIralnu boiplotmt r eo
dajn u stanicu treba uraeunati i gubitke pritIska
u toplotnoj mrez-i od cen tralne s tanice do najuda­
ljenijeg potrosaca.
~.J 3. Pri lzboru pumpi za korek ij u, koje se postavlja­
JU u skladu sa zahtevrma 1. 3.9, treba usvajati:
- kapaci-tet, prema projek tnom pro toku vode u sis­
(1) temu, u cevi na koj u se purnpa postalVllja,
- napor, prem a minimalnOID n eophodtno r aspo\o­
zivom naporu na m es tu pr ikljueenj a datih pumpi,
ukljl.lcujuci otpore evovoda i re~acionih orga­
na na kratkoj vezi.
(2) 4.14. Pr i izboru pumpi za odalnu vod.u (napojne
pumpe), postavljenih u skladu sa zahtevima t.3.12.
treba usvajati:
- kapacitel, prema prot o ku vode potrebnom za na­
doknadu gubil ka (iz Pravila za polaganje toplot­
nih mreza, t. 4);
- napor, iz us101Va o.cLrZavan.ja staltickog pritiska u
sistemima grejanja i ventiJa<;ije sa pru~erom ra­
(3) da sistema u grejnom pcriodu, sa podacirna iz
pijezometarskog dijagrama.
4.1 5. Broj ugraclenih pumpi iz t.4.9-4.14 twill Pravi­
la, treba da bude najmanje dva, d kojih je jedna
rezervna.
Pri postavl~anju puropi za mdanje i kOJ-ekciju, na
kratkoj ve~l. dozvoljen je d kapacitet takvib pum­
SIis~e­ pi bude po 50% zahtevanog kapaciteta bel rezerv
4.16. Pri izboru pumpi za me~anje i pumpi za cirku·
Iaciju, njihov projektni kapacitet treba cia bude u
gralni arrna 0,7 +- 1,1 od kapaciteta pri maJosUma1norn
stepenu korisnosti za dati tip pu m pe.
Radi os tvari'Vanja ovog zahteva, pri projektovanju
(4) tr ba predvideti:

b) nap~r u zavisnosli od pritiska l.l topiotnoj
mrezi j zahtevanog pritiska u sistemu grejanja sa re­
zervpm od 2 do m.
4.11. Pri izboru pumpi w me~anje za sistern ven­
tilacije, koje se postavljaju u sklad u sa zahtevim
t. 3.8 treba se pridrlavati prcporuka iz t. 4.10 ovih
Pravila, zamenjujuci u obrascima (1) i (4) na mesto
Ga , projektni protok vode za entilacijl.l G., koji se
od.reduje po obrascima: za proracune sistema ven­
tilacije po parametrima A:
(5)
- povecanje hidraulicldh otpora sistema postavlja­
nja prigusnica,
- promene u konstrukcij i pumpe liZ saglasnost pro­
lzvodaca pumpi (ob rada radnog kola pumpe po
spoljnjem precruku) , ill zamenu elektromotora,
eJektromotorom sa manjim brojem obrtaja.
Prigu!nice i ejcktori
4.1 7. Pree.nik otvora p rigu~nice d, rom, ko,ie e po·
tavljaju u skladu sa zahtevirno L 3.20, 3.24 i 3.30,
tr ba b irati :iz obrasca:

i za proracune po parametrima B:
V
-I

(6)
gde ie: ON - maksimaLna toplotJna naga za entilaci­
.1 U , W, 't,Y - temperatura vode u polaznom vodu to­
plotne rnreie pri projektnoj tempera tu ri sp al jnieg
vazduha p paramelrima .•. 't1 - is to, u povrat­
nom vodu sistema ventilacij , ·C.
Pri tame koeficijent meSania treba odrediti iz ob­
rasca (3), zamenjujuci na mesto -rut temperaturu vo­
d = 10 1
~H '
g.de je: G - projektni protok vode u cevovodl.l,
t/h,.ti.H - napor koji se p rigu~uje prigu~nicom, m.
Minimaln i pr een' pr igu!nice izno i 3 mm.
Ako je to neophodno, postavlj aju se dYe prigu~
nice jedna za d rugom sa veeim p reCnicima o tvora.
Pri tom , r astojan je izmeau pri gu§nica treba d se
lISvaj a najmanje 10 NV cevovo da.

Klimalitacija grejanje hlaf1ellje _ Broj 3/1987 .

4.18. PreCrrlk ejektora ct., mm, treba odrediti iz 424. Radnu zapreminu j broj sabirnih rezervoara
obrasca: kondenzatatreba usvaj ati u sk ladu sa zah tevima gl­
5. Pravila za polaganje toplo tnih m reZa. Pri maksi­
4 ~~~ _ _ malnom protoku kondenza ta do 5 t / h, ako se ne za­
G.' (1 + lU)l hteva kontrola bali teta kondenzata, postavJj se je­
d. = 8,5·
V Hs
dan rezervoar.
4.25. Rezervoari zakond eIlllat moraj u bit'i. cilindrio.
gde je: nog oblik.a.
Go - proje!kltlni .protok vode za grejanje, t/h, odre. 426. Podrnice rezervoara kondenza ta m oraju hiti
d en !PO ;<>braSQu (2), sferne.
u - koeficijen t mesanja, koji se odreduje po obras·
c u (3), 4.27. Rezervoari kondenzata moraju irnati otvor za
Hs - gubitatk napona u sistemu grejanja, iza ejekJto· ulaz, svetlog preenika n ajmanje 600 m m.
r a, pri projektnom protdku vode, m. 4.28. Rezervoa ri kondenza ta m oraju bi ti opremljeni
lestvicama, a ako j e visina rezervoara veCa od 1,5 m.
Pri izboru ejektora treba us vajati standardni moraju se postaviti lestvice i s a un tramje strane.
ejektor sa bHZim m anj im precnikom ct.. I
42 9. Rezervoar'i 'kondenzata moraju imati pokaziva­
4.19. Mimmalni neophodnl napon H, m , ispred ejek­ Ce nivoa. sigurnosni uredaj i ako je neophodno sla­
t<?ra, potreban za savJadivanje h idraul'iClkog o tpora vine za uzimanje uzoraka za analizu.
e]cktora i na njega prikJj u enog sistema grejanja
('b z ur.aCunat~g hidrauli og otpor a cevovoda, opre· Pod sjgurmosnim uredajima podrazumevaju se
me, pnbora 1 arma ture, do mesta prikJjuOka ej ek· ventlli sigurnost i iIi hid rauliOki zatvaraci (pri rad­
to ra) odreduje se po p ribIiZnoj form.uli: nom p r'itisku do 1,05 MPa - 1,5 bar).
. Za rezervoa r . kon denzata sa a tmosferskim pli­
H == 1,4 lIs (I + u)' . (9) tIsko m. ne predvl(laju se sigurnosni ur c1aji. Takvi
r~zervoari e opremaj u prikljuokom za odvazduSe­
4.20. Rroomk mJaznice ejelctora d" mm, tlreba odrr-e· nJe bez armature. Nazivne velicm preeni,k a odvaz­
dirti iz obrasca : " dusenja date su u tabeli 1.

'I_­
4 _ __
Tabela L
I ~1
d , =9,6 ( 10)
V H, , ,

~
·se~~ dO)6 ~ .g .~ ~ ,
ep.f-<~<u8~Q ..,..,
, ::s
;:lro "d
}e H , - raspolotivi napor ispred ejektora, uzet
~l3 ~ ~ N ~ ¢) ~
p.'"' a "B <u ;;-, ~~ ;> '~Z
0) '-'
lZ pIJezometa rskog dijagrama, m. . ~ ~ 'Q~
ctS<uoo ~ g
N~?-~ '-? Po. >(J O ~ '-' ~ :g :> ] ~], N ­
Po. '8 .sl B
PreCnik mlaznice treba odrediti sa tacno eu od
desetog del ~ milirnetra sa zaokruzivanjem na m anju 1 SO 40, 50 200
vrednos.t! ~h on ne Sofie biti manji od 3 mm. Ako je
raspo!ozlVl n apor H,. ~ee! od na~ra H, od~ectenog 2,3 70 60 250
po obrasc:u (9), dva iIi vise puta, I za slucaJ da je 5 80 75 300
preCn..ill!: .eJektora od reden po obrascu (10), manji od 10 100 100,125 350
3. rnm, .,?-s~ nap<?ra treb,,: prigusiti regulacionim yen. 15,20 125 150, 200 400
tllom JJj pr~g.usIlJcom kOJa se postavlj a tspred ejek.
to ra. Precmk otvora prigusnice treb a odrediti po 25 150
obrascu (7).
~.21. Isp red ejekt0!'l, na polaznom vodu , pr porueu.
4.30. Dovod kondenzata u rezervoar treba a bude
ispod nivoa kondenzata.
Je se. da S!! p redvldi PFavi deo cevi, duzine 0,25 m,
s,,: pnrubmcama. Precmk treba da bude jednak pree­ 4.31. Razl'ilka kota donjeg n ivoa kond enzata u rezer­
mku cevovoda .
voaru i ose pumpe za transport k n denzata iz rezer­
voara, mora biti dovoljna da spreci isparavanje kon·
denzata u usisnom vodu p umpe, i ne sme biti manja
Rezervoari i odvaja~ n~toCe
od 0,5 iIll.
4.22_ Rezervoa re-akumulatore Ul sis tern tople p otro~ 4.32. Spoljna i Wlutrasnja povrsin rezervoa ra kon­
ne vode treba projektovati u skladu sa zahtevima denzalta mora da itma odgo varajuci antikorozioni
pravila iz oblasti snabdevanja toplorn potrosnom premaz.
vodorn.
Rezervoari-a,k umulatori koji se postavlj aju u 4.33. Zapremina e kspanzionih posu a iz t. 3.28, odre­
centralne toplotne predajne stanke gradova, rnoraju ooje se po obras cu:
se pz:ojeklXllvati, za ra,vlIlanje diJaigrama dJneVine po­
trosnJe vode, . za dan sa najveeom potrosnjom. Pri v = O,5vxGk, (11)
tome, zapremmu rezervoara-ak'Urnulatora treba usvo·
ji~i ~ proramma kapaciteta izmenjivaca prema sred­ gde je:
nJocasovnoj potrosnji toplote Ul potrebe pripr eme
tople potrosne vode. v- spec'ificna zaprem ina pare , m'!kg,
~aprern'i nu reze~oara-akumulatora okoji se po­ x - sadriaj pare u kondenzatu.
stav),1aJu u centra~lJ?l s tanicama industriiskih pre­
dU2eCa, treba usvoJlrtt u kladu sa cl. 2. Pravila za
projektova!jje toplotnih mrem. x=---- (U)
r,
4.23. U zatvoren im sistemima za sabiranje i povratak
kondenzata, treba ugradivati rezervoare cij a ie kon· iI, i, - entalp itj a kondenzata na pritisk'll pare ispred
strukciia izraclmata na radni pritisak od 1,015 MPa odv.aja a koodenzata i u kspanderu (ental­
do 0,3 MPa (0.15 do 3 kp/cm%), a u otvorenom sistemu pija vode na Un ij i zasicenj a), kJ!kg. VI - la­
n "atmosferski pritisak . tentna toplota ispa ravanja pri pritisku u eks­

Klimati<.lIcija grt-jaflje Itla4enje _ Broj 3/ 191rl. 103

 panzionoj posudi, k J/kg. G - pr ojek tni pro­
tok kondenzata, t/h, k - koeficijent koji uzi­
ma u ohzir postojanje otparka i koji iznosi
1.02 - 1,05_
434. Ekspanzione posude m oraju biti cilindricnog
oblika sa elipticnim podnica ma.
435. FJk.spa.ncziona posuda mOIra bi.ti o.premijooa
venti10m sigurnosti.
436. Odvajaci lleeistoe posta Ijaju se ispred purnpi,
ejektora, r gulacionih uredaj a, meraca i prigusnica .
437.
Cevovodi i annatura
438. Cevovodi u toplotnim predajn1m s Lan icama jz­
vode se od celiCnih cevi u skladu sa zahtevima Pra­
vHa za polaaanje toplotnih mreZa.
439. Zaporna annatura predvida se:
- na svim polaznim i povratnim e ov dirua toplo t­
nih mreia na ulazima i izlazima iz t plotnih sta­
nica,
- !l a ogranc;:ima od ~op l ot~ih m reia i n a polaznim
I povratmm Vodovl·m a SIstema potrollaea
- na ustsni.m i. I?ot isn!-m cevovodim vake pumpe,
- na ul azrum I 17Jazmm cevovocfuna izmenjivaca
{oplote. .
U ostalim slueajevima, mesta postavl janja za­
porni h armalura odredu ju se projektom.
4.40.
4.41. U podzemrum centraln im starucam a, n a ulazu
toplotne mreze. treba predvideti zapornu armatturu
sa elektromotornim pogonom, nezavisno od precnika
cevovoda.
4.42. Za ispiranje i pr atnjen je sistema potrosaea to­
plote. na njihovim povratnim cevovodima, do za por­
ne armature (po hodu predajnika top-Iote), postavlja
se arm3ltura za praimjenje. NaziV!Oa veMima armature
odr uje se iz pror aeuna, u zavisnosti od zapremine
i r men pratnjenja sistema.
4.43. a cevovodima se predvida ju prikljueci:
- na najvisim taOkama cevovoda, preanika DN 15
za OOvazduSenje.
- na najniiim tackama cevovoda za \lOOu i konden­
zat - precnika DN 25. za iSpuStanje vode.
4.44. Na paTovodima .treba predvideti odvodenje kon·
enzata preko odv Jaca kondenzata (konstan tno) i
p rek:o prikljucarka (pm puSt.aJnju urad) .
Prikljucci za odvodenje kondenzala postavJjaju
se:
- isprcd zaporne armature na ulazu parovoda u
stanieu.
- na razdelniku pare,
- iza zapornc armature oa ograncima parovoda ako
S1J nagibi ogranaka ka annaturi.
Odvajaci kondenzala postavljaju se u naj oilim
lackama parovoda.
4.45. Nije dozvoljeno postaviti kratku vezu izmedu
polaznog i povratnog veda toplotne mreze. u predaj­
noj stanici.
4.46. Nije dozvoljeno predvidati obilawc vodove za
pumpe. ejektore. odvajaee necistoce i pribore za me­
renje protoka vode ili merenje kolicine toplote.
447. Pri projek.tovanju si tema sakupljanja konden­
zala. neophodno je uzeti u obzir mogucnost pojave
104
pare u tom srstemu, U kolicini od 2 do 50/0 od ukup.
nog kondenzata koji se vraca.
4.48. Ured j i za odvodenje kondenza ta iz izmenjiva­
Ca para-voda (odvaj a i kondenzata ill r guJalori ni­
voa ) ii parovoda (odvajaoi kondenzata). postavLja ju
se ispod ta aka odvodenja kondenzata, a pajaj u se
sa njim a ertikaln'i.n1 iIi horizontalni cevovoclima
sa nagibom 0.1 na stranu odvoda kondenzata.
4.49. Regulatori pr liva i odv jaci konderuzata mora­
ju iroal i obilazne vodove koj i om guc vaj u odvode­
nje kondenzata mimo tih uredaja.
U slu caju postojanja pro tivp riliska n cevovOOi­
rna za sabiranje kondenzata , potrebno je p red id ti
nepovratni venti I na vodu kondenzata 12 obilaznog
vOOa. NepOlVratni v nti! treba postaviti na obilaznom
.u
vOOu, . oHko U Ikonstrukciji odvaja a kondenzata
poStOJl nepovratna klapna.
4.50. Pri izboru odvajaca kondelllZata treba lIsvojiti:
- protok kondenzata iza izmenjivaca ara- voda,
p rema maksilffialnom p r oto u pare sa koeficijen·
't om 1,27, a kondenzata iz parovoda (drenaia) pre­
rna maksimalnoj kolicini pare koja se kondenzuje,
sa koeficijentom 2;
r itisa k u cevovodu ispred odvajaca kondenzata
P" MPa. 0.95 od pritiska pare ispred izmenjivaca,
iii jednak pritisku pare u tacki prainjenja (dre­
llaZe) parovoda ;
- prili sak u vovodu ·za odvajaea kondenzata. Pl,
MPa. odr duj se po obrascu:
p, = a · p,. (13)
gde je a - koeficijen t koj i uzima u obzir pad pritiska
u odvajacu kondenzata a koj i se usvaja da je 0.6,
ako ne p o toje tacniji podaci.
Pri slobodnom izlivanju kondenzata . pritisak na
izlazu iz cevovoda p, usvaja se 0.01 MPa, a p ri sli­
vanj'll kondenzata u otvoreni rezervoar 0,02 MPa.
4.51. N povratn i ventili, 0 Un lucaja datih u 1. 3.3_
i 4.49. ovih Preporuka pr dvidaJu se:
a) na cir kulacionom cevovodu sistema za sna deva­
nje toplom potrosnom vodom, isp~ed riklju~ja
na pov.raJ1mli cevovod top'lotme mreze, u allVormllm
sistemima snabd vanj toplotom, dnosno ispred
p r ikljuc ka na izmenjivac toplote u zatvorenim si­
stemim a;
b) na cev'ovodu hladne "ode, ispred i~ooji.IVa.Ca za
pdpremu tople potrOOne vode a iza vodomora. po
hodu vode;
c) na ogranku od povratnog voda toplotne mrer--c.
ispred regulatora m ellanja u otvoren sistemu
snabdevanja toplOlom;
eI) na kratkoj vezi izmedu po]aznog i povratnog voda
sis tema grejan.i a iIi ventiJacije. ako s postavlja­
ju pumpe 7.a korek:ciju iii mesanje na polaznom
ili povratnom vodu tih sistema;
. c) na potisn om c vovodu svake umpc;
f) na obilaznom vodu pumpi za podi7.aD ie pritiska.
4.52. Precnik cevi h idralllickog zatvaraca d . mm. tre­
ba odr diti iz obrasca:
d = 25· vG. (14)
gde je G - projcktni protok kondenzuta. t/h.
Vi ina L.a "l1tnog sluba kondenzata u hidraulic­
korn zalvaracu, mora se usvajati u zavisnosti oc}, pri­
tiska u rezervoaru kondenzata. izmenjivacu toplote
ili ekspanzionoj posudi. prcrna labeli 2.
4.53. Pm,dina popr ee.nog preseka sabirnika (razdd­
nika) treba da je jednak. iJi veca od SUIDe povrllina &
poprecnih preseka od dolazrrih (polaznib) cevovoda.
Klimatizacija grejallje hladenje • Bro! J119!7
 Tabela 2.
Pritisak Vtisina stuba PriHsak Visina s tu ba
-. [MPa ]
'0,01
konden-
zata Em]
1,2
[MPa]
0,04
konden­
zata Em ]
4,4
,.0 ,02 2,25 0,05 5,5
0,03 3,3
4.54. Sabimik (r azdelnik) preenika pr ko 500 mm,
m ora imati sferne podnice (danea).
4.55.
4.56. Sabirnik (r azdelnik) post avlj a se sa n agib om od
0,002 p rema prildjuCku za pram jenje.
4.57. Ventile sigurnosti na sabirniku (razdelnid<.u)
treba predvidati u sk1adu sa tehniCkim propisima za
sudove pod pritiskom.
4.58. Metod odreclilvanj a proj ek tnih protoka vode 1z
toplotne mrei.e u toplotnu p redajnu stanieu dat j e
u prilogu 2.
Toplotna izolacija
4.59. Za cevovode, armaturu i op r em u, mora se pred·
videti toplotna izolaeij a koja obezbeduje temperatu­
ru na povrSini izolacije do 45 C. 0
\
4..60. Povrlima za~t:ime obloge 1zo1aoije cev1Ovooa mo­
r a se obojiti bojom koj a zavisi od vrst Huida koji
se t r ansportuje.
5. Priprema vode
.. 5.1. Radi zastite od ko rozije i stvaranj a naslaga u
cevovodima i opremi c ntral120vanih sistema snab­
devanja toplom potromom vodom , pr ikljucenih na
toplotne mrei.e p reko 12menjivaca toplote, treba pred­
videti pripremu vo de.
5.2. Voda se prip r ema u zavisnosti od kvaliteta, koji
se dabij a iz vodovodn m rei.e, opr me usvojene u
pr ojektu i m aterij al a ce i sistema za po troSnu toplu
vodu.
5.3. Kvalitet vode koj ulazi u sistem top Ie potro~ne
ode mora odgovara ti sanitarnim p ropisima.
P rJprema vode za zasti tu od korozije i stvaran je
naslaga ne sm u ticati n a pogorsanje kvalitet a vode.
5.4. Reagente i materijale koj i se pr imenju ju za obra­
du vode, a koji imaju neposredni kontakt s vodorn
koja 1I1azi u i t m tople po trosne vode, m ora odo­
br iti sanitarni inspektorat.
5.5. Izbor nacina obr ade vode treba 12vrSiti u skladu
sa analizom ' irove vode.
5.6. Ako je ulazna voda sa indeksom zasicenja kar­
bonatne tvrdoce manjim od 4 m g/ kg, zbirnim sadr­
zajem hlorid i sulfata do 50 mg/kg i sadrlajem
gvoZtta do 0,3 mg/kg, nije potrebno predvida ti pri­
prcmu vode.
Pripremu vode, po pr a vrilu treba predVlidaJlii u
entralnoj stanici. U individualnim stanicama do­
zvoJjena je primena sarno magnetne i silikatne obra­
de vode.
Pri rednjocasovnom protoku tople potrosne vo­
• de do 50 t/b, nije potrebno predvi ati degazaciju
J .
5.7. Deferizaeiill (uklanhlnie gvozcta iz vode) treba
. t acija SiOl- u uJaznoj vodi i doza ubacenog natri­
predvidati u katjonskim 6ltrima.
TWmulizaciju grejull j e hladellje • Bra; 3/19l!7.
Voda koja dalazi u fiiltre za deferizaaij'U, tIreba
da sa drii p r eko 0,6 m g O. po 1 k g dvovalen nog
gvoZda u vodi. .. . .
Ako u odi ne postOJl neop odna kolIcma O~,
potrebno je vrliiti aera iju vode dovodo m komp n.­
m ovamog vazduha u cevo vod ispred fiiJlbra, do sadrr,
Zaj a O. od 0,9 m O. po 1 mg dvovalenJtnog gvoM a.
5.8. Magnetnu obrad vod treba vrsiti u elektroma·
gnetnim aparatill11a . .
Ako je pro tok vode manji od 10 t/h, dozvolJena
je primena apara ta za staLnim magnetima.
5.9. Pri izbo ru filtra za deferizaciju, treba usvajati:
apacHet, rerna maksimalnom protoku tople po­
trosne ode,
- b roj , prema zahtevanom kapaC'itetu rezerve.
5.10. Magnetno polj u r adnom zazoru magnetnog
aparata ne treba da prelazi 159 ·10' A/m.
.11. Za degazaciju ode treba primenjivati te~Cke
degazatore. Degazatori za vak!trumslru degazacl.1u ko­
riste se za Ulaznu vodiu sa karbonatnom tvrdoeom
2-4 mg/ kg.
5.12. Kapacitet degazatora usvaja se prema srednjem
casovn om protoku tople potrosne vode.
Ne tr ba p redvidati rezervni degazator.
5.13. Nije d07.voljeno postavljan je degazatora van
prostorija, na otvorenom prostoru.
5J 4. P ri degazaciji ode, kao rezervoari degazirane
vode koriste se akumulatori tople potrosne vode,
ako ih im a u sistemu .
5.15. U toptotni m stanicama sa degaza1orom, potreb­
no je predvideti m oguenost dovoda topie vode u si­
stem , mimo degazatora .
5.16. Visum legazatora treba odrediti tako da je mo­
guce prirodno oticanje vode iz d g3.7..atora u otvore­
ni r ezervoar - a kumulator, pri najviSem nivou u
rezcrvoaru.
5.17. Dovod vode 12 degazatora u reze rvoar-akumula­
to r, vrsi se u donji de r ezervoara, i'Spod minimalnog
uivea vode, perforiranom cevi. Perforacija se izvo­
di dui horizontalnog de1a cevi.
5.18. Sa vakuumskim degazatorom obavezno treba
postaviti hl,adnja:k otparka i ejektor za isisivaI?je ga~
sova i odrzavanJe vakuuma u degazatoru. EJekton
su obicno vodo trujni, sa pumpom i rezervoarom
radne vode. Nameslo ej6kltma mogu se upotrebitti
i vakuumske pumpe.
Treb a pr dvide U najmanje dva ejektora, odn05­
no dye vakuumske puunpe, od kojih je jed.na radna,
a druga rezervna.
5.1 9. Radi za~tite unutralinjih p<.)vrsina rezervoara­
-akumulatora od korozije i degazirane vode u nji ma
od aeracije, t reba primcniti »hcrmetizirajuCe{( tee.
nosti iii neki drugi vid zastite vade.
5.20. Smkatna obrada 1 pode~avanje alkalnosti vode
vr i se istovrerneno sa degazacijom, dodavanjem
ulaznoj vodi rastvora tecnog nalrijumovog stakla.
Silikatni modul teenog natrljumovog stakla tre­
ba da se krece u granicama 2,8+ ;1.. Manje vredinosti
modula llsvajaju se za ulaznu vodu sa negativnim
indeksom zasicenja , a vge sa pozitivnim Indeksom
zasieenja.
Mak. imalna dozvoljena koncentracija (MDK) si­
Ifkatn ih jedinjenja je 50 mg/kg (preraeunato na
SiOl-). U tu vrecLnOSl uracunati Stl potetna koncen­
jmllovog stakla.
PodeSavanje alkalnosti moze se vditi i drugim
r eagentima koji zadovoljavaju uslov 12 t. 5.4.
105
52L
Za podesavanje alkalnosti 'ode trcba p r dvideti
doziranje tecnog natrijumovog takla u koli Wi 28
mg (preraoonato na SiOl - ) po I m g vezanog COl.
522. Do:riranje rastvora teenog natrijumovog stakla
vrsi se dozir,pumpama.
5.23. Mesto doziranja raslvora teenog na trijumo vog
stakla je:
- cevovod hladne vode ispred izmenjivaca - pri
karbonatnoj tvrdoCi u laznc vod do 4 mg/kg;
vovod vode .k:oja se greje, neposredno ispred
prikljucenj cirkulacionog cevovoda za karbona t­
DU tvrdoOu p reko 4 mg/kg.
Ako ne postoji cirkulacioni cevovod, doziranje
se vrsi u evovodu lOpl vode iza izmenjivaea.
524. Za tehnolosku kontrolu kvaliteta p ripremljene
vode potrebno je predvideti p rikljucak sa sla\rinom
DIS, na cevovOOu pripremljen vode. Na priklj uc.
ku za uZimanje probe treba predvideti hladnjak za
hladenje uzorka do 400 .
6. Grejanje, ventilacija, vodovod i
kanalizacija
6.1.Pri projektovanju grejanja, entilaci1e, vodovo­
da i kanalizacije predajnih slanica, treba vocliti ra­
Ouna 0 pravilima projektovanja iz lih oblasti.
62. Grejanje prostorija se ne predvia a ako su dobi­
ci toplote u nji:ma od opreme i cevovoda dovoljni za
pokrivanje toplotnih gubitaka . Ukoliko je neophodno
predvideli grejanje zasebnih predajnib stanica, lakve
sisteme grejanja treba prikljuciti na izlazni cevovod
toplotne mreze iz prcdajne stanice sa prigllsnicom
za gusenjc napora .
63. U loplotn1m predajnim stanicama treba p~ dvi­
deti ventilaciju. Broj izmena vazduha odredu]e se
prema dobicima toplote od cevovoda i oprcme.
Temperatura vazduha u radnoj .zoni, u periodu
grejanja, treba da bude 20·C, a u pen?du kada n ema
grejanja 5·C, vise od proj~ktne le!JlJc tempe~ature.
Ako je toplotna predaJna staruca pos t avlJen~ u
stambenoj zgradi, potr bno je uraditi proveru utl.~­
ja toplote iz predajne stanke n a susedne prostort)e.
b sLu6aju potrtfue, predvideti d'OiPuru;!ku izolaciju :ri­
dova predajne stanice.
6.4. Za i s!lJl~ratl1je s.istema pobroSaca toplote, tlreba
predvideti vezu sa vodovodom. Veza sa vodovodom
treba da bude r aslavljiva.
6.5 . Prainjenje evovoda i opreme treba da se vrSi
isticanjem u kanalizaciju. Ako je to n em oguce ostva­
riti, potrebno je predvideti ruCnu iIi elekromo toIDli
pumpu.
Prainjenje rezervoara za kondenzat p redvi deti
preko vodova kondenzata. k analizacij se izliva
onaj kondcnza t ciji je nivo isp od usisnog cevovoda
pUlJIrpi.
6.6. U pOOu toplotne predajne stan'ice predviaa se
sabirna jama, ako kote sistema kanalizacij e ne do­
zvoljavaju odvod vode iz stanice samotokom.
Minimalne dimcnzije sabirne jame iz nose 0,5 x 0,5 .
a dubina 0,8 m.
lama se pokriva resetkom od Livenog gvozaa.
6.7. Za prebacivanje vode iz sabirn e jame u sistem
kanalizacije, treba predvideti drenamu pumpu (bez
rezervne).
U podzemni~ toplolnim pred~jni ~l stanicama.,. 1I
zasehnim objektima, treba predVldetl dv r ename
pumpe od koj ih je jedna rezervna. . . ..
Ove pumpe se ne smeju upotreblJavat! za ISP l­
ranj e si tema.
106
7. Snabdevanje elektricnom energijom i
elektropostrojenje
7.1. Pri proj ektovanju elektroins~alacija, p<;>trebno Je
vo dili r acuna 0 zahtevima praVila za proJektovanJe
iz t obl ast i.
72 .
7.3.
7.4. Elek triena mreZa treba da obezbedi moguCnost
rada apa rata za zavarivanje j ruCnih elektromehanic.
kili uredaja .
7 .5. Lokalno upravl j anj e armaturom
sa elektromo­
tornim pogonom i pumpama, u podzemnim predaj­
nim stanicama, mora biti duplirano dal j.iJnskim
~ ravljanjem sa pul ta, postavljenog na ve60j visi­
ni od planirane kote terena .
7.6.
7.7. Metalni delovi elek tropostrojenja koja se ne na­
laze p od naponom, m oraju biti uzemljeni.
8. Automatizacija i kontrola
8.1. re~aji i pribori za automatsko upravljanje i
kontrolu moraju osigurati rad predajnih stanica bez
stalnog osoblj a.
82. Autom atizacija predajnib stanica lr ba da
obe21bedi :
a) Zadatu temperaturu vode u sistemu snabdevanja
toplom potrosnom vodom, preko regulatora tem­
perature na cevovodu primarnog fluida ispred
izmenjivaea.
b) Pri primcni r egulatora protoka vode za grejanje
- k onst antan pl'Otok vode preko regulatora na
p olaznom vodu topiotne mreze:
- sa pa;raJl.ed:nom i dvos1:epenom ldombinovaDom se­
mom prikljttcenj a zagrejaea vode na toplotnu
mrezu - isp red p ri kljucka sistem grejanja ill
sistema gr janja i ventilacije sa potrebnom ko­
licinom toplote za nju manjom od 15% (s1. 1 i 2, U
I del u; v. » GH« 2/87);
- sa dvostepenom r ednom semom (s1. 3) - n a krat­
koj vezi II stupn ja zagrejaea vode;
- kada ne postoji sistem snabdevanja toplom po­
trosnom vodom - ispred ri kljl1Cka za sistem
grejanja.
c) Pri prim eni regulatora po trosnje to~lole za gre­
janje, regulacija predaje toplote vrSI se:
- sa p ar alelnom emom ptikljucenja zagrej aca vo~e
(s1. 4) - regulatorom potrosnje toplote za greJa­
n j sa r <'I'ulacionim ventilom na polaznom cevo­
vodu topJ'Otne m reze, ispred kratke veze . a pum­
porn za korekcij u, ili na povratnom vodu lUl ~~t:
ke veze po toku vode, ako je neophodno konstItt
ga kao r egulator n apora;
_ sa dvostepenom rednom SeIDom - regula~oro~
protoka vode na .polaznom yodu. na kratkoJ Vezl
II stupnja zagreJ aca vode I regul:,,-torom po!ros­
nje toplote za gr janje sa regula !Onml ventilom
na kratkoj vezi, izmeau pol~znog 1 pov~':,,-tnog vo:­
da toplotne mreie iza pump! za korekClJll (s1. 5),
_ sa dvostepenom kombm ovanom Semo~ sa ogra­
nicenjem maksimalnog protoka vode. I I. ~oplotne
mreze na ulazu - regulatorom ogramc~nJa mak­
simalnog protoka i re,gu!!itorom .potrosnJe toplote
za grejanje sa regulac!onun venlilom na polazno~
vodu i ored kratke veze a p1.lilllpom z:,,- korekcl­
ju (sl. 8a) , Hi na po ratnom cevovodll ~ kr.at.!<~
vezc po toku vode, ako ie neophodno lskon titt
ga k'ao regul tor napora. P07Jyoljcno je istovreme­
no spojiti fumkci.ie ogranlCen]a makslmalnog p~o­
toka vod i r gulacije potrosnie top)ote I.a greJa­
nje u jednom regulatoru (s1. 8b).
Klimalizacija greja.nje hlalfellie • Broj 3/1987 .
d) UkJjuCivanje i iskJj ucivanje urectaj a za napajanje
raili odr:Za anj sta tickog p ritiska u sistemima
potro§aca toplote j od njihovog nezavi nog pri­
k1jueenja.
e) Zadani prilisak u povratnom vodu ispred ulaza iz
predajne stanice (t . 3.3. c, d, i ovih pravila),
ili zahtcvani pad pritiska vode u p olaznom i p o­
vratnom vodu toplotne mrefe.
f) ZaStitu sistema potro~aca od poviSenja pritiska
Hi temperature vode u cevovodim tih sistema pri
mogucim povecanjbna tih parametara.
g) Blokadu Uikljueenja rezerwle pumpe pri ispadu
radne.
h) Prekid dovoda ode u rezervoar-alrumulator, pri
postignutom gornjem nivou ode u rezervoaru, i
prekid odvoda vode iz rezervoara pri donjem ni­
you.
i) Za titu si's tema grej anja od prainjenja.
j) UkljuCivanje i iskljucivanje drenainih pumpi u
podzemnim topJo tnim prooajnim stanieama pre­
ma zadatim nivoima vode u sabirnoj jami.
Pri po tavljanju pumpi za orekciju na kratkoj
ven, ciji se napor menj a u granicama prek 20%
(u dijapazonu radnih protoka) , potrebno je postaviti
regulator protoka vode na kr tkoj ezi iza pumpe.
8.3. Automatizacij a predajnih staniea otvorenih iste­
rna snabdevanja toplotom, osim zahteva 11 t, d , e,
f g, bit. 8.2, mora da obezbedi i: zadatu tempera­
huu t~ple potrosne vode kao i regulaciju potro~nje
toplote ili protoka vode za grejanje.
8.4. Osim automatizaeije p ri.kazane u t. 8.2. 83,
dozvoljeno je predvideti:
- odrzavanje zadatog priti ka u sistemu tople po­
trosne vode;
- prik.lj\J~ivanje irkulaeionog eevovocla u sist mu
tople potrosne vode, po vremenskom releju , U
skladu sa zahtevima t . 3.18, preko zapornog ven­
tila sa lektromagnetn im pogonom i dopunskog
upravljanja regulatora temperature drugim clava­
cima, koji odrlava temperaturu vode u nOCnom
reZimu u granicama do SO"C u cevo odu si tema
tople p otroSne vode iza zagrejaca vode;
- automatsko ukljuCivanje i iskljucivanje pumpi za
korekciju;
- prebacivanje na derurno grejanje j avnih i indu­
strijskih objekata no6u i u neradne dane.
85. Radi obraeuna potro~nje toplote i vode, potreb­
no je predvideti urectaje za m erenje.
U otvorenim sistemima snabdevanja toplotom i
u sistemima za toplu po tro~nu vodu nije dozvoljena
upotreba meraea protoka sa diferencijalnim mano­
metrima punjenim zivom .
centralnoj stanici sa regulatorima potro~ nje
toplote za grejanje (t. 3.14, e) , preporucuje se dop~.lD- .
slti kalorimetar ill komple t meraea protoka sa plsa­
cima i tennometara na polaznom i povratnom vodu
sistema grejanj a (na izlazu iz eentralne stanice).
Pri nezavisno priklju enom sistemu grejanj a na
toplotnu mreru, treba predvideti merae protoka t o­
pIe potro~e vode na cevovodu za nap ajanje sistema.
8.6. MeraCi protoka biraju e tako da standar dna
vrednost gom ie granice merenja bude blizu maksi­
malnog protoka.
Ako se u razlicitim rezimima rada sist a po­
trosaea toplote maksimal ni pro tok spusta ispod mi­
nimuma za merae protoka, treba predvideti drugi
uredaj izabran za smanjeni prolok i ugradirti ga pa­
ralelno.
KlimaliVlc/ja grejanje Idadenle • B raj 311987.
8.7. Dufine pravih delova cevovocla ispred i iza me­
raca, odreliuju se u ladu sa zahtevima proizvocta.
a (obiOno 1 nazivnih precnika cevovoda).
8.8. Ako se pot ro~aci snabdevaj u parom razliCitih
par meta a, oz Ijeno je postavljanje jednog me­
raca protoka na zajednickom vodu kondenzata, iza
plliillpi za kondenzaL
8.9. U toplotcim pred ajnim stanicama, kapaciteta
preko 2,3 MW (2 cal/h) , moraju se predvideti sie­
deci m emo-regulacioni uredaji:
a) manom tri sa pisacem - iza zaporne armature
na ulazu polaznog i povratnog voda toplotne mre·
ze u tanicu;
b) pokazni manometri, do zaporne armature na ula­
zu u stanieu cevovoda toplotnih mreza, parovoda
i vodova kondenzata, na razdeinicima i sabirni­
irna toplotnih mreza i parovoda, iza LaCki mesa­
nja, n a parrovodirn.a ispred i iza reducir~vem.tila,
n a toplotnim mrezama i parovodima ispred i iza
regujatora prit'iska;
c) ~~ur ~a manometre: ispred j iza odvajaca ne­
clsto~e 1 me racu protoka, na polaznim eevovodi­
rna, lZa. zap0.rne armature na sva'kom ogranku
preI?a sl~tem Jill1a potro§aca i na povratnim cevo­
vodima , Ispred zaporne armature - iz sistema
potro§aea;
d) termometre sa pisaeem - iza zaporne annature
na ulazu cevovoda topiotne mrcre, parovoda i vo­
dova kondenzata u slanicu;
e) pokazni termometri; na razdelnicima i sabirni­
oima t,?plotnih mreza i paro oda, na evovodima
toplo~ ~ z.a iza tacke mesan.ja, na povratnim
vodovlrna lZ sIstema potrosac~ po toku vode is..
pred anna ture.
8.11. ~ok~i manometri i termometri moraju se
predvldetl na. ulazu i izlazu cevovoda grejne i grejane
vode za svaki stupanj grejanja tople potrosne vode.
8. 12. P okazni manometri moraJu sc predvid ti na
usisnim i potisnim cevovodima pump).
8.13. prj postavljanju tennometra i manometra
opremljenih pisacirna, na istim cevovodima treba
predvideti i cahure za pokazne manometri i pokazne
termometre.
8.14.
8.15. Automatiku i kon trolu opreme za sabiranje i
povrat~ kond<;mzata treba predvideti u obimu koji
zah tevaJ u pravda za polaganje toplotnih nueia.
8.16. Na degazatorima nreba postavit!i sledeee k<m­
'Ilrome i merne pribore: poka!liIle termQm.C1lre, pokazi­
vace nivoa vode, pokazne manometre.
8.17. Na lokalnom pultu upravljanja treba predvide­
ti sv tlosnu signalizacij u uklju ce nja rezervnih pumpi
i postignu tih sledecih p arametara:
- temperature vode na ulazu u sistem tople potro§...
ne vode,
- p ritiska u povratnim vodovima sistema grejanja
svakog objekta ili u povratnorn vodu razvodne
m reze na izlazu iz centralne toplotne predajne
st anice,
- minimalnog pada pritiska u polaznom i povrat­
nom odu toplotne mreze, na izlazu iz centralne
stanriee ili na ulazu u individuainu toplotnu pre­
da.inu stanicu najudaljenijeg potrosaea,
- nivoa vode ill kondenzata u rezervoarima i sabir­
nim jamama.
Pri primeni re~ atora potr osnje toplote za gre­
janje, treba predvideti signalizaciju 0 prcvaz.ilazenju
zadate velicine reguli~uceg parametra.
107

9. Dispecerizacija i veza
9.1. Daljinska kontJ;ola fada opreme i parametara
predaUnilka t<>plote oS"WaJruje s u di$peCersJcim ceo.­
trima.
Za kapacitete toplo tnog avora ispod 35 MW (30
Ccal/h) nije potrebno predvidati dispecerizaciju.
92. Dispeeer1zacija se ostvaruj :
- 5V ti'OSll1om i zvu6nom s.i~arlizaaijlOm preth alvarij­
skog stanja, koJa naj avljuje naru ~en~e r eZima ra­
da iz t. 8.17.
- daljinsk.im. up ravij anj em.
93. Dalji~ko upr avljanje t reba predvi~eti . za yen-tile
koji reguliSu potrosnju toplote za grejan]e, u skla­
du sa t. 3.9. i 3.10. i za drugu specij al nu armaturu.
9.4. Za daljinsko upravljanje treba pr edvideti:
- daljiosko merenj e po pozivu sledecih pa r ametara
predajnika toplote: temper a tur vode u poiaznom
vodu toplotne m reze na ulazu u cen tralnu p redaj­
nu stanicu ill individualnu prcdajnl1 stanicu ako
cemralna ne postoji. Za stambene i javne objekte
predvic1a se jedno telemer nje temperature,
- temperature vode u polaznim i povratnim vodovi­
rna sistema grejanj a svakog objekta,
- daljinsku signalizacij u p redaj om jednog zajednic­
kog svetlosnog i zvucoog signala za naru§eni re­
zim r ada iz t. 8.17,
- daljinsko upravljanje u ob im u datom u t. 9.3.
9.5. Za toplo tne predaj ne stanice kapaciteta pr eko
2,3 MW (2 Gcal / h) treba predvideti telefonsku vezu
sa dispeeerskim centrom.
10. Buka i vihracije u toplotnim
predajnim stanicama
10.1 .
10.2. Nije dozvoljeno postavljati predajoe stanice
opremijene pumpama, ispod ill iznad sta mbenih pro­
storija. spavaonica i d rugili prostorija sa povgenim
komfor om u odnosu na buJru.
lO.3. Minimalno rastoj anje od zasebnih , nadzemnili,
centralnih stanica do prostorija iz t. 102. treba da
iznosi 25 m , osim u sIucaju ugradnje purnpi sa be­
fumnim radom.
10.4. Spoljn i zidovi nadzemnih predajnih stanica tre­
ba da im aj u akusticnu izolaciju. u skladu sa pravi­
lima projektovanja zastite od buke.
lO.S. Izlazna vrata p redajnih stanica moraju imati
dopuStool zazor po obimu do 1 mm.
10.6. Neophodnost prim ene prigusivaca buke na o tvo­
r ima za ventilaciju, na zidovima i podu odreduje se
pr orac unima.
10.7. U centra1nim predajoim stanicam koje su u
zaseb nim objektim a, debljina betonskog poda mora
biti najmanj e 0,2 m. na pescanoj podlozi naj manje
debljine 0,2 m . Pod treba odvoj iti od poljnih zido­
va. zazorom ~ irine veee od 0,05 m. isp njenim pes­
kom.
10.8. U p redajnim stanicama iz t . 10.7, treba predvi­
deti kruto vezivanje pumpi za pod, a u dograc1enim
s tanicama i stanicama postavljenim postojeeim
ob jektima, pumpe treba postavlj ati oa p ostolja sa
izolacijom od vibracija. p o pravilu oprufnom.
10.9. U predajnim stanicama k o~e su d ograc1ene i u
stooicama postavij enim u posto)ecim b jekt ima, ve­
za cevovoda i pumpi tJreba da bude elastiooa, duZill1e
najmanje 1 m .
10.10. Pr i prolazu cevovoda kroz zid \Ie i temelje
predajnih stanica, potrebno je ostaviti zazor izmel1u
povrsine izolacije cevovoda i zida odnosno temelja.
Zazore t;relba popuniti vodon~()pus.nJm marte!'ija­
10m .
(Kraj u idueem bro;u)

Izasla je iz stampe knjiga

T oplotna pumpa u primeni

Stevana Samsalovica

Pra vna lica mogu knj ige po ruciti od izdavaca, Cija je adresa:
VISA POLITEHNI(~KA SKOIA,
11000 Beograd
Brankova 17, tel. (011) 633-127
a fizicka lica uplatom 11.500 dinara na t eku6i racun izdavaea, broj
6080U03-21831

sa naznakom : Za knjigu TOPLOTNA PUMPA U PRIMENI. Cena 'k njige je 11000, plus SOO dinara za
troskove slanja.

Svi pretplatnici koji su pretplatu uplatili do 10. oktohra 1987, dohice knjigu
preporucenom postom.

K/i rnaJ~iia grejanje hla4en;e _ Bro; 311987.

108