www.odbrana.mod.gov.

rs

15. februar
Dan Vojske
Srbije
1,20 evra
cena 100 dinara
15. februar 2010.

Intervju
Bo ris Ta di}
pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je
Broj 106

Partneri
38
Godina VI

politike
ARSENAL

mira
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC „Odbrana”.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

18
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}

Snimio Du{an ATLAGI]

Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti},
Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski,
SADR@AJ U F O K U SU
Prijem povodom Dana Vojske u Predsedni{tvu Srbije
mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi},
mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, VOJSKA GARANT BEZBEDNOSTI 6
dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}
INTERVJU
Dizajn i prelom Boris Tadi}, predsednik Republike Srbije
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski PARTNERI POLITIKE MIRA 8
(tehni~ki urednici)
Fotografija Ministar odbrane i na~elnik General{taba
Goran Stankovi} (urednik) priredili prijem povodom Dana Vojske Srbije
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktor NAJUGLEDNIJA
Sla|ana Mir~evski DR@AVNA INSTITUCIJA 14
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije ODBRANA
Vera Denkovski Sve~anost u Specijalnoj brigadi povodom
Dokumentacija Dana Vojske Srbije
Radovan Popovi} (foto-centar)
SIGURNI REFORMSKI
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
KORACI 18
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Ministar [utanovac u poseti Kipru
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583 PODR[KA PRIJATEQSKE ZEMQE 22
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 Priznawa za nau~noistra`iva~ki rad 2009.
TELEFAKS 3241-363
VRHUNSKA I PRIMEWENA NAUKA 24
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Nove oznake i amblemi Ministarstva odbrane
e-mail
odbrana@mod.gov.rs i Vojske Srbije
redakcija@odbrana.mod.gov.rs NACIONALNA I EVROPSKA
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs
TRADICIJA 26
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC „Odbrana” Koncert „Na{a deca” u Centralnom domu
Pretplata Vojske Srbije
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
PRVI MUZI^KI KORACI 30
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4
 re~ urednika
32

42 Mladost
izom aktivnosti i manifestacija obele`en je ovogodi{wi
Dan Vojske Srbije – 15. februar. Novina u prazni~nom
programu i pravo osve`ewe u ustaqenoj {emi sve~arskih
i protokolarnih doga|aja bio je koncert „Na{a deca“.
U pratwi Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki“, deca
profesionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, ina~e u~enici muzi~kih {kola, priredila su
nezaboravni mizi~ki do`ivqaj u prepunoj sali Centralnog
doma Vojske. Podr{ku su im pridru`ile i estradne zvezde
Ana Stani}, Goca Tr`an i Mom~ilo Bajagi} Bajaga, koji su
tako|e deca vojnih lica. Bio je to praznik za du{u i prilika
da do izra`aja do|u mladost, talenat i visoki umetni~ki
potencijali.
Svetosavski bal u Centralnom domu Vojske Srbije Praznik je bio prilika da se i ove godine odaju priznawa
NASTAVAK LEPE TRADICIJE 32 najuspe{ijim nau~nim radnicima u sistemu odbrane. Laureati
nagrada za najboqi doktorski i magistarski rad su, {to
U susret Danu informati~ke slu`be posebno raduje, mladi oficiri, kapetani Dalibor Petrovi} i
VOJNICI IZ SVETA SOFTVERA 36 Jovica Bogdanov. Oni su predstavnici nove generacije nau~nih
radnika koja }e, po svemu sude}i, imati blistavu budu}nost.
Priliku da se iska`u u punom svetlu dobi}e ne samo na poqu
Vojnomedicinska akademija u protekloj godini odbrambenih tehnologija nego i u svim drugim nau~nim
USTANOVA OTVORENIH VRATA 38 oblastima koje se oslawaju na sistem odbrane.
Listu prazni~nih doga|awa ove godine upotpunila je
D R U [ TV O i zakletva mladih vojnika u centrima za obuku. Ni zavejani
Atomske elektrane i klimatske promene putevi nisu spre~ili roditeqe i prijateqe najmla|ih vojnika da
NUKLEARNA prisustvuju zakletvama i da sa wima podele radost tog sve~anog
ENERGETSKA RENESANSA 42 ~ina. Stroj decembaraca ili boqe re~eno januaraca (prijem
regruta je bio mesec dana kasnije zbog epidemije novog gripa)
SV E T bio je upotpuwen i devojkama i mladi}ima koji su nedavno,
Italijanska specijalna jedinica – GIS posle selektivne obuke, postali profesionalni vojnici Vojske
Srbije.
ODGOVOR NA TERORIZAM 46 Konkurs za prijem ~etiri i po hiqade profesionalnih
vojnika, u procesu profesionalizacije Vojske, raspisan je, da
Iznena|ewa u odbrani od terorizma podsetimo, 1. januara i ve} u prvom mesecu prijavilo se vi{e
PODSE]AWE NA CRNI SEPTEMBAR 49 od dve hiqade novih kandidata, iako promotivna kampawa
prakti~no jo{ nije ni otpo~ela.
Paralele Od Dana Vojske te~e rok za prijavu kandidata za upis na
RUSKO NE [IREWU NATOA 51 Vojnu akademiju i Vojnu gimnaziju. Konkursi su objavqeni u ovom
broju „Odbrane” i ne sumwamo da }e ove godine privu}i jo{
K U L T U RA ve}u pa`wu devojaka i mladi}a koji svoju profesionalnu
175 godina od ro}ewa Davorina Jenka, budu}nost `ele da ve`u za vojnu slu`bu. Konkurencija }e biti
autora himne „Bo`e pravde“ `estoka, imaju}i u vidu da su pro{le godine na jedno mesto u
Vojnoj akademiji konkurisala ~etiri kandidata, a na mesto u
MUZI^KI AMBLEM 52 Vojnoj gimnaziji bilo je ~ak dvanaest prijavqenih.
Doga|aji i aktivnosti na koje smo se ukratko osvrnuli
F E QTO N u prethodnim redovima, mo`e se slobodno re}i, spadaju u red
Gradovi u sredwovekovnoj Srbiji (2) najkvalitetnijih plodova reforme sistema odbrane i napora
UTVR\EWA NA METI OSVAJA^A 54 koji su ulo`eni proteklih godina na poboq{awu ugleda i
poverewa u Vojsku Srbije.
Ali, oni govore i to da mladost ima budu}nost u ovoj
zemqi.

5
Pri jem po vo dom
Da na Voj ske u
Pred sed ni {tvu
Vojska garant
Sr bi je bezbednosti
Na{a vojska ima zna~ajno redsednik Republike Srbije Boris Ta- wa u onim poslovima vezanim za dr`avu

mesto u dru{tvu i treba

da postane deo globalnog
bezbednosnog okvira.
Srbija mora preuzeti ulogu
P di} priredio je 11. februara u zgradi
Predsedni{tva prijem povodom Dana
Vojske Srbije – 15. februara. Prisu-
stvovali su ministar odbrane Dragan
[utanovac i ~lanovi Kolegijuma, na~el-
nik General{taba general-potpukovnik
Miloje Mileti}, visoke stare{ine Vojske,
kadeti Vojne i Vojnomedicinske akademije
u o~uvawu svetskog mira i vojnici.
^estitaju}i pripadnicima Vojske pra-
u~e{}em u mirovnim znik, predsednik Tadi} rekao je da je srp-
ska vojska neodvojivi deo dru{tva i da }e
misijama, {to }e podi}i
tako biti i u budu}nosti. On je zahvalio
me|unarodni kredibilitet ~elnim qudima sistema odbrane na naporu
koji ula`u u wegovu reformu, naglasiv{i
i dati novu formu da je Vojska danas garant stabilnosti i na-
{e zemqe i ~itavog regiona.
legitimiteta zemqe. – Svaka vojska u svetu zadatke mo`e
Samo takva Srbija ima izvr{avati samo ukoliko dr`ava brine o
egzistencijalnim potrebama svojih vojni-
na~in i instrumente da ka. Mislim da mo`emo uputiti ~estitku mi-
nistru odbrane zato {to je mnogo u~iweno
brani sopstvene interese proteklih godina na podizawu standarda
i nacionalna prava pripadnika na{ih oru`anih snaga. Posto-
ji i jedan neispuweni prostor o kome mo-
– rekao je predsednik ramo voditi ra~una u budu}nosti, a to je
stambena politika – rekao je Tadi} i do-
Boris Tadi} na prijemu dao da se pri tome mora misliti i na
povodom Dana Vojske. obrazovawe kadra u sistemu odbrane koje
u budu}nosti ostavqa mogu}nost u~estvova-
koji nisu dominantno vojni.
– Nalazimo se u kompleksnim politi~-
kim zbivawima i ne treba imati dileme da
je jedan od izazova i ekonomska kriza koja,
kada se pojavi u globalnim okvirima, iza-
ziva i bezbednosne nestabilnosti. S druge
strane, u ovakvim politi~kim zbivawima,
od izuzetne va`nosti je da vojska i ~itav
sistem odbrane Srbije bude oja~an refor-
mom, te da Vojska zauzme poziciju u dru{tvu
koja joj pripada i da taj proces bude efi-
kasno nastavqen – rekao je predsednik, do-
dav{i da je va`no da pripadnici na{ih
oru`anih snaga budu osposobqeni da odgo-
Uvid gra|ana u vojne poslove
Predsednik Boris Tadi} podsetio
je da je tokom reforme sistema odbrane
bilo dosta izazova, uspona, padova i po-
mawkawa materijalnih resursa, ali da
se bli`imo postignu}u profesionaliza-
cije Vojske Srbije, kojoj se malo ko na-
dao krajem 2010. i po~etkom 2011. godi-
ne. To ne}e zna~iti da gra|ani, ukoliko
to `ele, ne}e mo}i da slu`e vojni rok,
ve} da }e na taj na~in {iri dru{tveni
slojevi imati uvid u profesiju vojnika i
uvid u sve poslove koje Vojska obavqa.

6 15. februar 2010.

vore svim izazovima sa kojima se na{a ze-
mqa suo~ava u domenu odbrane.
On je rekao da je bitno da Vojska ne-
prekidno bude pod civilnom kontrolom,
{to ne podrazumeva samo nadle`nost
predsednika Republike, nego i ministra
odbrane, Vlade, Skup{tine i wenih odbo-
ra. Tadi} je tako|e istakao da Vojska u bu-
du}nosti treba da bude jedan od najva`ni-
jih faktora spoqne politike.
– Vojska predstavqa i va`an ~inilac
tehnolo{kog razvoja dru{tva jer ona je na-
slowena na na{u odbrambenu industriju,
ali, istovremeno, svi weni pripadnici ak-
tivnostima u pojedinim sektorima, su{tin-
ski, strukturno doprinose tehnolo{kom
razvoju na{eg dru{tva. Tako je bilo u pro-
{losti, tako }e biti i u budu}nosti – na-
glasio je predsednik Srbije.
– Srpski vojnik, kao {to tradicija go-
vori, imao je zna~ajnu ulogu u na{em dru-
{tvu i to je va`na ~iwenica koje se uvek
treba podsetiti. Srpski vojnik je na sebe
preuzimao velike rizike i u ratovima koji Tadi} je Vojsku okarakterisao kao me|u civilnih i vojnih struktura. Predsed-
su se desili devedesetih godina i u odbra- kqu~ni ~inilac odvra}awa od rata i stub nik smatra da je va`no da Vojska ima zna~aj-
ni zemqe tokom bombardovawa Natoa. Ali politike mira i temeq spoqne politike ko- no mesto u dru{tvu i da postane deo global-
na{ vojnik mora biti spreman da preduzi- ja za ciq ima spre~avawe sukoba. Predsed- nog bezbednosnog okvira. Tadi} smatra da
ma rizike i u budu}nosti, {to ne zna~i da nik je podsetio da je kao posledica ratova Srbija mora da preuzme ulogu u o~uvawu
se mi pripremamo za stawe rata, nego vo- ugro`ena i egzistencija pripadnika Vojske. svetskog mira u~e{}em u mirovnim misijama,
dimo politiku koja je nezaobilazan faktor Ti su faktori u~inili da ona, odre|en broj a to }e, kako je rekao, podi}i me|unarodni
izgradwe mira na tlu jugoisto~ne Evrope i godina posle ratova, nije bila odgovaraju- kredibilitet i dati novu formu legitimite-
upravo u tom smislu, na po~etku 21. veka }e opremqena, te da je to iziskivalo ve}i ta zemqe. Samo takva Srbija, naglasio je
`elimo da u~inimo jedan kvalitativni i su- li~ni napor pripadnika oru`anih snaga. predsednik, ima na~in i instrumente da bra-
{tinski iskorak u odnosu na nepovoqnu – U mnogim zemqama pripadnici vojske, ni sopstvene interese i nacionalna prava.
tradiciju ratnih zbivawa na ovim prosto- nakon svoje vojni~ke karijere, opredequju se – Vojska ne sme biti izolovana od
rima – istakao je Tadi}. za diplomatsku karijeru ili neke druge po- srpskog dru{tva pod bilo kojim okolnosti-
– Vi{e puta sam rekao da mir nije dat slove u dr`avi. Oni postaju izvor qudskih ma – zakqu~io je Tadi} i rekao da je on, kao
sam po sebi, ve} se za wega moramo boriti resursa koji doprinosi tehnolo{koj moder- Ustavom definisan glavnokomanduju}i Voj-
– poru~io je predsednik, uz `equ da svi nizaciji dru{tva i ukupnoj stabilnosti i ske Srbije, na raspolagawu wenim pripad-
pripadnici Vojske, od na~elnika General- razvoju – naglasio je predsednik Tadi}. nicima.
{taba do najmla|eg oficira, vojnika i ka- Reforma, prema wegovom mi{qewu, Aleksandar PETROVI]
deta tu poruku prenesu jedni drugima. predstavqa i jasno definisawe odnosa iz- Snimio Zoran MILOVANOVI]

7
 Bo ris Ta di},
pred sed nik
Re pu bli ke Sr bi je

Partneri
politike mira
Su {tin ske re for me za po ~e le su
2003. ka da smo de fi ni sa li
ge ne ral ne stra te {ke prav ce
pro me na i mo gu da ka `em da se
po sle osam go di na, da kle jed nog
sred wo ro~ nog pe ri o da,
pri bli `a va mo vr lo
kon kret nim do stig nu }i ma.
Sve te ve li ke pro me ne
zah te va ju re for mi sa we si ste ma
re for mi u ho du, ne pre sta no
pre i spi ti va we {ta je u~i we no
i {ta ve} mo ra da se po pra vi u
jed nom ta ko ose tqi vom si ste mu
kao {to je od bra na, ko ja je
naj di rekt ni je ve za na za ukup nu
bez bed nost dru {tva i gra |a na. Snimio D. BANDA

8 15. februar 2010.

 snovne poruke predsednika Srbije Borisa Tadi}a povo- te{ko napraviti jasnu razliku izme|u dr`avnih i paradr`av-

O dom Dana Vojske su da u reformi sistema odbrane ostva-

rujemo krupne rezultate, da u~e{}em vojske u mirovnim
operacijama pod okriqem Ujediwenih nacija podi`emo
me|unarodni kredibilitet dr`ave bez koga nema novih
razvojnih mogu}nosti, a miroqubivom i predvidqivom politi-
kom koju vodimo Srbija postaje pouzdan i relevantan partner
koga mnogi uva`avaju i sve vi{e cene.
nih struktura. Nakon ubistva premijera Zorana \in|i}a po-
stojale su sumwe na sve strane, a dr`ava je izgubila kredibi-
litet jer su wenog premijera ubili kriminalci ali i one struk-
ture koje su bile deo dr`ave ali povezane sa kriminalnom.
Su{tinske reforme zapo~ele su 2003. kada smo defini-
sali generalne strate{ke pravce promena i mogu da ka`em da
se posle osam godina, dakle jednog sredworo~nog perioda, pri-
Iako istorija svedo~i da u Srbiji i na Balkanu uop{te bli`avamo vrlo konkretnim dostignu}ima. Mewale su se i geo-
postoji dominantnost politike permanentnog konflikta, pred-
sednik Tadi} isti~e da duboko veruje u pregovore i dijalog i
druga~iju politi~ku odgovornost, u nenasilne metode, miran i
MIROVNE OPERACIJE
racionalan proces. To je i jedini put re{avawa kosovskog pro-
blema, gde u saradwi sa me|unarodnom zajednicom, kompromi- Mirovne operacije su pravi i najve}i profesionalni
som i dogovorom, treba kona~no re{iti etni~ki sukob Srba i izazov za one koji su odabrali vojni poziv kao `ivotni.
Albanaca. Sposobnost da se u~estvuje u mirovnim operacijama je pa-
Evropske integracije su su{tinska pretpostavka stalnog rametar vrednosti i spremnosti vojske, jer doprinos u us-
mira na Balkanu. Mi na ovim prostorima, bremenitim te{kim postavqawu i stabilizaciji mira u nekoj zemqi potvr|uje
istorijskim nasle|em, treba da „napadamo” konkretne proble- istu takvu spremnost da se {titi i vlastita bezbednost ako
me, a ne jedni druge, i to je su{tina moje poruke i politike, ka- do wenog ugro`avawa do|e.
`e predsednik Tadi}.
politi~ke okolnosti jer 2003. svet nije izgledao kao danas.
Uz Dan Vojske Srbije – 15. februar, kako vidite priori-
Izmenio se i tehnolo{ki, a onda va`e}i standardi u organi-
tete u razvijawu sistema odbrane?
zovawu oru`anih snaga danas se polako napu{taju i usposta-
– Razme|e 2010. i 2011. godine jo{ ranije je vi|eno kao vqaju novi, jer su bezbednosni izazovi mutirali. Tada ni Sr-
vreme ostvarivawa kqu~nih ciqeva, a to je dono{ewe svih bija nije bila nezavisna dr`ava, ve} je postojala dr`avna za-
strategijskih dokumenata, profesionalizacija vojske i uspo- jednica sa Crnom Gorom, a vojska je imala mornaricu i druga-
stavqawe vi{eg nivoa interoperabilnosti, koji mo`e da obez- ~iju regionalnu odgovornost koja je ukqu~ivala kontrolu dela
bedi u~e{}e vojske u me|unarodnim mirovnim misijama. To je Jadrana. Ekonomski parametri bili su bitno druga~iji jer je
reformski proces koji traje od 2003. godine. Verujem da }emo proizvodwa bele`ila visok rast svake godine, svetska ekonom-
ostvarivawem tih ciqeva imati zna~ajan rezultat do kraja ove ska kriza nije bila na vidiku.
i po~etkom naredne godine. Sve te velike promene zahtevaju reformisawe sistema
Za na{u javnost, koja se ne bavi strategijskim dokumenti- reformi u hodu, neprestano preispitivawe {ta je u~iweno i
ma i reformom sistema, va`na je ~iwenica da li je na{a voj- {ta ve} mora da se popravi u jednom tako osetqivom sistemu
ska profesionalizovana ili nije, da li na{i mladi}i idu na kao {to je odbrana, koja je najdirektnije vezana za ukupnu bez-
redovno slu`ewe vojnog roka ili ne idu. Verujem da }emo po- bednost dru{tva i gra|ana.
sti}i ciq i da }emo u 2011. mo}i da ka`emo da je Vojska Srbi-
Na{e u~e{}e u mirovnim misijama zna~ajno podi`e me|u-
je potpuno profesionalizovana.
narodni kredibilitet Srbije. Koje bezbednosne prednosti i
Bilo bi interesantno ~uti i pore|ewa Va{ih vi|ewa si- politi~ke koristi za Srbiju vidite kao rezultat u~e{}a u
stema i Vojske u periodu kada ste bili ministar odbrane i zajedni~kom o~uvawu svetskog mira?
onoga {to je u me|uvremenu ostvareno na realizaciji zami-
– Moja obaveza je da pojasnim gra|anima zna~aj mirovnih
sli i planova? Koji su najva`niji u~inci i {ta ostaje dugo-
misija za svaku zemqu i svaki narod. U me|unarodnoj politici
ro~ni zadatak?
samo one zemqe koje doprinose miru i stabilnosti imaju puni
– Ura|eno je zaista mnogo. Ali se mnogo toga i promeni- kredibilitet, a to podrazumeva i vojno prisustvo na onim `a-
lo od vremena kada sam bio ministar odbrane, 2003. godine. ri{tima gde je do{lo do destabilizacije i ugro`avawa osnov-
Vojska je tada bila potpuno druga~ije koncipirana, oslowena nih principa na kojima savremeni svet po~iva. Shodno tome, i
na vojnike na slu`ewu vojnog roka, sa potpuno druga~ijom po- one zemqe koje doprinose ekonomskom razvoju drugih zemaqa
zicijom General{taba u od- imaju povi{en me|unarodni
nosu na Ministarstvo i mi- kredibilitet. Gra|ani, na
nistra. To je bio nasle|eni ME\UNARODNI KREDIBILITET primer, Norve{ke, Japana,
sistem iz devedesetih godi- [vedske, Holandije izdvajaju
na, svojevrstan anahronizam Srbija mora da u~estvuje u mirovnim operacijama ako znatna sredstva iz svog bruto
kakvog nije bilo na evrop- ho}e da ima me|unarodni kredibilitet. Ukoliko ga nema, nacionalnog dohotka, poma`u
skom kontinentu. Vojska nije onda ona ne mo`e ni da obezbedi investicije za razvoj, ni druge i to je za po{tovawe. Vo-
bila koncipirana na mode- da otvara nova radna mesta, a smawuje i kapacitete da leo bih da i Srbija ima mogu}-
ran na~in, i to je smawiva- brani svoj integritet. Samo Srbija koja je po{tovana ~la- nosti da na taj na~in doprino-
lo wenu interoperabilnost nica Ujediwenih nacija, solidarna sa onima koji pate, si razvoju nerazvijenog sveta
jer ~itavi sektori koje danas spremna da preuzme rizike i pomogne drugima u wihovoj ne- i `elim da se {to pre na|emo
imamo nisu ni postojali. voqi, samo takva Srbija mo`e da ra~una na solidarnost u grupi razvijenih zemaqa.
Bio je to jedan bezbed- drugih zemaqa kada su weni problemi u pitawu. Zemqe koje doprinose mi-
nosni trenutak u kome je bilo ru u svetu i u~estvuju u mirov-

9
 Snimio R. POPOVI]
nim operacijama podi`u svoj kredibilitet, kao {to je to ~ini- Odbrambena industrija Srbije ostvaruje sve boqe re-
la biv{a SFRJ. zultate. To je doprinos oporavku doma}e privrede, ali i
Po{to mi nemamo ekonomski razvoj na takvom nivou da spoqnopoliti~ki faktor na koji ste ukazali na nedavnoj am-
poma`emo druge zemqe, nego smo konzument ekonomske po- basadorskoj konferenciji u Beogradu?
mo}i, ne smemo biti tretirani i kao konzument me|unarod-
– Srbija je nakon 5. oktobra 2000. sticala mogu}nost da
ne bezbednosti. Sada{wim u~e{}em u mirovnim misijama
obnavqa svoju namensku industriju. Preko Programa Part-
mewamo sliku o sebi, a mo-
nerstvo za mir dobili smo
`emo i mnogo vi{e.
Politi~ka korist je vi- MIROQUBIVA POLITIKA posredno mogu}nost da plasi-
{e nego o~igledna i mislim ra mo proizvode namenske in-
da tu pojedini politi~ki ak- Moderna proevropska Srbija ne vodi politiku iz de- du stri je u one zemqe koje su
teri prave veliku gre{ku i vedesetih godina, koju je karakterisala sila kao wen domi- pod strikt nom kontrolom NA-
lo{u uslugu na{im gra|ani- nantan ~inilac. Sila je na Kosovu bila dominantna i u svim TO i mi da nas posti`emo ob-
ma kada Srbiju guraju u izo- prethodnim decenijama. Ko je imao ve}u silu, Srbi ili Al- jek tiv no ve like uspehe u raz-
laciju i kada se protive banci, taj je zlostavqao drugu stranu. vo ju od bram bene industrije.
u~estvovawu na{e vojske u To nije politika ove dr`ave Srbije, niti moja politi- Pod se }am da je ona 2003. go-
mirovnim operacijama. ka kao predsednika Republike. Apsolutno sam privr`en di ne bi la sko ro na kolenima,
Ono {to je nekada bilo kompromisnom i dogovornom re{ewu, da se kona~no taj et- a evo da nas ima mo situaciju
vi{e nego bolno jeste u~e- ni~ki sukob Srba i Albanaca stavi ad akta, kako bismo mo- o ko joj smo ta da mogli samo
{}e na{ih vojnika na slu`e- gli da krenemo napred. A oni koji misle da je re{ewe da da sa wa mo. Sa da ve} razmi-
wu vojnog roka u onda{wim jedna strana, srpska, izgubi sve, a druga albanska dobije {qa mo o no vim in vesticija-
mirovnim misijama. Ali ov- sve, duboko se varaju, to nije re{ewe. ma i otva ra wu no vih tr`i-
de se radi o aktivnosti pro- {ta, a vra}amo se i na sta-
fesionalnih vojnih lica, ra. Pored Iraka i Al`ira
nagla{avam na dobrovoqnoj osnovi, koji zbog profesional- koja smo obnovili, vrati}emo se na tr`i{ta nekih afri~kih
nog izazova `ele da idu u mirovne operacije. Govorim na- zemaqa, Bliskog istoka, Latinske Amerike, Azije, i to je va-
ravno iskqu~ivo o operacijama pod mandatom Ujediwenih `na ~iwenica.
nacija i ne dolazi u obzir bilo kakvo u~e{}e Srbije u ope- Odbrambena industrija ima i spoqnopoliti~ki strategij-
racijama koje nisu pod takvim mandatom. ski zna~aj.

10 15. februar 2010.

 Zadaci spoqne politike dosta su ote`ani nere{enim sta-
tusom Kosova i Metohije. Sa stanovi{ta realnosti u ju`noj
srpskoj pokrajini, onako kako je Srbija vidi, do kojih grani-
ca se mo`e i}i u konstruktivnoj saradwi sa me|unarodnom
zajednicom, radi iznala`ewa prihvatqivih re{ewa za or-
ganizaciju vlasti i za{titu interesa srpskog naroda koji
`ivi u pokrajini?
– Srbija ne mo`e da re{i, na dugoro~an i odr`iv na~in,
pitawe Kosova i Metohije bez saradwe sa me|unarodnom za-
jednicom. Ali isto tako, ni me|unarodne institucije ne mogu
re{iti problem Kosova bez Srbije. Strategija da se Srbija
stavi pred svr{en ~in planom ubrzanog priznavawa nezavi-
snosti Kosova ne daje rezultate, niti }e ih dati.
Kosovo bez saglasnosti Srbije nikada ne mo`e postati
~lanica Ujediwenih nacija, a entitet koji pretenduje na nezavi-
snost, a da pri tom ne mo`e da bude ~lan UN, nije nikada u su-
{tini nezavisna dr`ava. Sama ta ~iwenica jasno govori da
bez Srbije ne mo`e da se re{i problem budu}eg statusa Koso-
va i Metohije.
PREGOVORIMA DO RE[EWA
^iwenica da mi{qewe o problemu Kosova treba da
da Me|unarodni sud pravde, za nas je va`na jer se nalazi-
mo na terenu Ujediwenih nacija. I ka`emo da smo spremni
da u dijalogu i pregovorima tra`imo re{ewe. Mi znamo da
postoje dr`ave koje ne `ele nastavak dijaloga, odnosno `e-
le da prihvatimo svr{en ~in. Ali, Srbiju ne mo`e niko uce-
niti niti je naterati da prihvati postojawe takozvane dr-
`ave Kosovo kao svr{en ~in.
Iz tih razloga smo pitawe Kosova postavili pred me|una-
rodne institucije, Generalnu skup{tinu UN i Me|unarodni sud
pravde. Na kraju krajeva mora se posti}i jedno konstruktivno,
obostrano prihvatqivo, kompromisno, mirotvorno i odr`ivo
re{ewe. To nije samo pravo Srbije i Srba na Kosovu, ve} i
Albanaca, i zato mi moramo biti krajwe realisti~ni u tako
postavqenoj politici. Nerealisti~na politika nas je skupo ko-
{tala u pro{losti i dovela do su`avawa manevarskog prosto-
ra u kome se nije ni pregovaralo o budu}em statusu Kosova, ve}
je do{lo do poku{aja nametawa Ahtisarijevog plana. Na sre}u,
taj plan nije nai{ao na podr{ku u Savetu bezbednosti i za Uje-
diwene nacije prakti~no ne postoji. On postoji samo za pojedi-
ne dr`ave koje su ga prihvatile i postoji za takozvanu vladu,
takozvanog nezavisnog Kosova.
Srbija ne prihvata Ahtisarijev plan i ne}e ga nikada pri-
hvatiti. Sam Ahtisari se sada nalazi u ulozi lobiste za ostva-
rivawe svog plana, ali on radi svoj posao shodno svojim li~-
nim interesima i odbrani li~nog kredibiliteta. Na{ posao je
da branimo na{e interese i prava, na na~in da ne ugro`ava-
mo regionalnu bezbednost i razvoj.
Dijalog i kompromis su najboqi na~in za nala`ewe traj-
nog i odr`ivog re{ewa za Kosovo i Metohiju?
– Kada Me|unarodni sud pravde donese svoju odluku, Sr-
bija }e suvereno odlu~iti koje }e pravne i diplomatske korake
nakon toga preduzeti.
Mi tako|e znamo da postoje me|unarodni krugovi koji ba-
rataju argumentom prihvatawa realnosti na terenu. Ali, takva
argumentacija ima i svoju stranu i vra}a se kao bumerang oni-
ma koji su je olako lansirali u me|unarodnoj debati. Dakle,
isto kao {to kosovski Albanci nisu hteli da prihvate vlast
Beograda kao legitimnu, danas kosovski Srbi ne}e da prihvate
legitimnost vlasti u Pri{tini.
Vidimo i nameru pojedinih krugova da poku{aju da nasil-
no integri{u severno Kosovo. Me|utim, nasiqe nikada nije da-
lo rezultate. Kao {to ga nije dalo ni u poku{aju nametawa po-
litike Albancima, tako ne}e ni ovde u poku{aju nametawa po-
litike Srbima na Kosovu.
Duboko verujem u pregovore i dijalog i druga~iju politi~ku
odgovornost, u nenasilne metode, miran i racionalan proces.
Svi koji misle da postoji druga~iji na~in duboko se varaju. Bez
pregovora i dijaloga i kompromisa sa obe strane nema re{e-
wa. ^ine gre{ku oni politi~ki krugovi u svetu koji sugeri{u
Pri{tini da odbija kompromis i dijalog. Uveren sam da }e kad-
tad do dijaloga i kompromisa do}i, uprkos beskona~nom i ne-
inventivnom ponavqawu da je Kosovo jednom za svagda okon~a-
no pitawe. Mnogo puta sam rekao da nije odr`ivo re{ewe da
jedna strana, albanska, dobije sve, a druga strana, srpska, iz-
gubi sve.
Na strani Srbije je me|unarodno pravo, ali je pred svim
zainteresovanim stranama istorijska mogu}nost da se stvarno
postigne kompromis, dogovor koji ostavqa me|unacionalni kon-
flikt u pro{losti i su{tinski otvara perspektivu boqe budu}-
nosti ~itavog regiona. [to pre svi shvatimo da je to jedini put
kojim se mo`e i}i, tim boqe za sve.
Na planu regionalne saradwe dosta je u~iweno posled-
wih godina, uprkos pojedinim disonantnim tonovima. Koja
stremqewa ulivaju nadu da }e odnosi biti jo{ boqi, u inte-
resu evropskih integracija i ja~awa ekonomije svih zemaqa
na ovom prostoru, a ~emu ili kome najvi{e zamerate kada je
re~ o usporavawu tog procesa?
– Najve}i politi~ki problem zapadnog Balkana jeste nizak
nivo institucionalnih kapaciteta i stalno uplitawe u stare
konflikte i nemogu}nost da se oni razre{e kako bi se krenulo
napred, u ekonomski razvoj i modernizaciju dru{tva. Taj pro-
ces ni u Srbiji ni u drugim dr`avama u okru`ewu nije zavr{en.
Zato Srbija `uri da i pre nego {to dobije ta~an datum za
mogu}e u~lawewe u Evropsku uniju, zavr{i te su{tinske refor-
me, koje podrazumevaju borbu protiv organizovanog kriminala
i korupcije, novu odgovornost i efikasnost javne administra-
cije, pravne dr`ave, izgradwu infrastrukture, preorijentaci-
ju privrede na izvoz i stabilizovawe javnih finansija. Imamo
jo{ puno posla.
[to se ti~e regionalnih prilika jasno je da se samo u jed-
nom povoqnom okru`ewu mo`e `iveti mirno i obezbe|ivati
boqi standard gra|anima. Sve sporove moramo re{avati iz-
begavaju}i konflikte, po{tuju}i integritet drugog sa jasnom vi-
zijom zajedni~ke evropske perspektive.
PO MO] HA I TI JU
Predstavnici na{e policije su u mirovnoj misiji na
Haitiju, bili su tamo u vreme razornog zemqotresa, po-
mogli unesre}enom narodu. I ne postoji me|unarodni fo-
rum na kome ta ~iwenica nije istaknuta. Zahvalan sam tim
qudima i drugima u mirovnim misijama koji svojom hra-
bro{}u i profesionalnim opredeqewem podi`u ugled
Srbije u svetu.
11
 intervju

Kakva je situacija po tom pitawu u Sr-

biji?
– Inicijative koje pokre}em za ciq
imaju da se krivica za ratne zlo~ine indi-
vidualizuje, da se napravi distanca ~ita-
vih naroda i dr`ava od zlo~ina koji su iz-
vr{eni. Stvarawe takvog regionalnog am-
bijenta treba da bude pospe{uju}e za raz-
re{avawe problema, a ne za wihovo pro-
dubqivawe i stvarawe novih. Mo`da neki
deo na{e politi~ke elite i daqe dominant-
no upotrebqava konfliktnu komunikacionu
matricu, ali su se gra|ani nakon 5. okto-
bra 2000. uvek jasno izja{wavali za izbe-
gavawe sukoba i mirno re{avawe sporova
jer su dovoqno trpeli i patili tokom deve-
desetih godina.
Sada moramo da vu~emo poteze koji su
suprotni na{em tradicionalnom pristupu
politici. Mi smo izgubili devedesete godi-
ne kada je svet brzim koracima grabio na-
pred u tehnolo{kom i svakom pogledu. Zato
je petsto hiqada na{ih mladih qudi tada KOSOVO I METOHIJA
napustilo zemqu. Sada se mnogi vra}aju i
ja sam zbog toga sre}an, ali }e mnogi osta- Kosovo bez saglasnosti Srbije nikada ne mo`e postati ~lanica Ujediwe-
ti u dalekom svetu jer su perspektive za wi- nih nacija, a entitet koji pretenduje na nezavisnost, a da pri tom ne mo`e da
hov povratak jo{ nedovoqno jasne. postane ~lanica UN, nije nikada u su{tini nezavisna dr`ava. Sama ta ~iwe-
Da bi se okrenuli budu}nosti u prak- nica govori da bez Srbije ne mo`e da se re{i problem budu}eg statusa Koso-
ti~nom smislu te re~i, da bi perspektive za va i Metohije, kao {to ni Srbija ne mo`e bez pomo}i me|unarodne zajednice
svakog na{eg ~oveka u~inili jasnim i do- da re{i taj problem.
brim, moramo da re{avamo konkretne poli-
ti~ke probleme kojima je Balkan bremenit.
Slovenija i Hrvatska dale su dobar primer re{avawa jed- govore da bi rezolucija o Srebrenici uspostavila odgovor-
nog grani~nog problema koji traje godinama. O~ekujem da se ta- nost Srbije i srpskog naroda za zlo~ine u Srebrenici. Ta~no
kav metod primeni i kada do|e do razgrani~ewa Hrvatske sa je upravo suprotno. Nakon rezolucije niko nikada ne}e biti u
Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Da iskustvo prilici da srpski narod optu`i za taj zlo~in – ve} iskqu~ivo
jednog konflikta koristimo na pozitivan na~in. Zato mi `eli- individualne krivce koji imaju svoje ime i prezime.
mo da srpsko-albanski sukob oko Kosova prevedemo na pravni Kada to u~inimo s pravom }emo mo}i da o~ekujemo da }e
teren i da ga re{imo. Imate i problem Makedonije i Gr~ke oko isti princip va`iti i za druge dr`ave i narode ~iji su pripad-
imena, dakle seriju nere{enih problema... Ali mi treba da nici izvr{ili zlo~ine prema Srbima. Do}i }e i to pitawe na
„napadamo” konkretne probleme, a ne jedni druge, i to je su- dnevni red. To ne govorim u smislu uspostavqawa nekih balan-
{tina moje poruke i politike. sa, vagawa, ali se svuda mora imati isti odnos prema istini,
prema tragediji koja nam se de{avala.
Evropska budu}nost Srbije i pomirewe u regionu koje je
deo tog procesa, usporavaju se teretom nedavne pro{losti. Jedna ili dve rezolucije?
[ta na tom planu mo`e da donese usvajawe rezolucija o
– Dve rezolucije su apsolutno neophodne. Jer, svi su
Srebrenici i zlo~inima nad Srbima i drugima, po~iwenim
spremni da `ale svoje `rtve, ali su samo retki spremni da opa-
tokom devedesetih godina u Bosni?
ze patwu drugih i da saose}aju sa tim drugima. Zato ne treba
– Rezolucija o Srebrenici je na{a obaveza prema nama sve ratne zlo~ine stavqati u istu ravan upravo kako bi se iz-
samima, prema jednom stra{nom zlo~inu koji je u svetskim raz- dvojila odgovornost za konkretan zlo~in. Treba da identifiku-
merama postao simbol zla na prostoru biv{e Jugoslavije, u jemo i privedemo pravdi one koji su u na{e ime izvr{ili taj
ratovima devedesetih. Na{a obaveza prema brojnim nevinim zlo~in i naneli patwu drugima. Jedan od istori~ara je u disku-
`rtvama koje je neki zlo~inac usmrtio tvrde}i da to ~ini u ime siji o jednoj ili dve rezolucije o Srebrenici rekao – mi smo
srpskog naroda. Celokupna na{a istorija nije zabele`ila ne- mali narod, ali sa posebnom rezolucijom o Srebrenici pono-
delo sli~no Srebrenici i zato je neophodno da se i kao narod vo postajemo veliki.
i kao dr`ava odredimo prema tom duboko ne~ove~nom doga|aju, Duboko verujem da je to istina i zato treba da donesemo
izrazimo osudu i `aqewe i distanciramo se od tog stra{nog dve rezolucije, jednu o Srebrenici i drugu o `rtvama koje je
~ina. Na taj na~in podi}i }emo ugled i kredibilitet Srbije. pretrpeo na{ narod. Jer mi ne mo`emo da zaboravimo na{e
Dakle, upravo obrnuto od argumentacije nekih stranaka koje `rtve i to nikada ne}emo uraditi.

12 15. februar 2010.


PO LI TI KA IZ BE GA VA WA KON FLI KA TA
Istorija svedo~i da u Srbiji i na Balkanu uop{te po-
stoji dominantnost politike permanentnog konflikta, ume-
sto mirnog re{avawa problema kako bi se izbegla raza-
rawa, ekonomsko zaostajawe i nevine `rtve.
Politika koju poku{avam da uspostavim je sasvim dru-
ga~ija u filozofskom smislu i mislim da daje dobre rezul-
tate. Neki u svetu ne shvataju na{u sada{wu politiku pre-
ma problemu Kosova, koja je potpuno u evropskom kontekstu,
i koja podrazumeva da konflikte ostavqamo iza sebe. Ali
ne u smislu da ih zaboravimo, ve} da ih razre{imo. Ukoli-
ko ih gurnemo pod tepih, oni }e isplivati kad tad i ponovo
izvr{iti destrukciju.
Zato je gurawe problema pod tepih samo malo mawe
pogre{no od sukobqavawa. Samo naivan misli da ako za-
`murimo problemi vi{e ne postoje i da se mogu re{iti sa-
mo lepim re~ima i dobrom voqom. Ali, kona~no moramo
po~eti da „napadamo” probleme, a ne jedni druge.
Vizna liberalizacija, odmrzavawe prelaznog trgovin-
skog sporazuma i podno{ewe kandidature za ~lanstvo u
Evropskoj uniji zna~ajni su rezultati u pro{loj godini. Tu je
i pitawe odnosa sa NATO. Ho}emo li umeti da iskoristimo
sve prednosti koje nam nudi Program „Partnerstvo za mir”?
– Kada je o NATO re~, u javnosti postoje opravdane nedou-
mice i one su posledica doga|aja iz devedesetih godina. Ali,
ne mo`e biti su{tinskih primedbi na{em strate{kom oprede-
qewu da Srbija ide prema ~lanstvu u Evropskoj uniji. O~ekuje-
mo da dobijemo status kandidata do kraja ove ili po~etkom sle-
de}e godine i to ne}e biti lako. Svom snagom radimo na uspe-
{nom okon~awu saradwe sa Ha{kim tribunalom i na zapo~e-
tim reformama dru{tva.
A kada govorimo o bezbednosnim orijentacijama, Srbija
je u Programu Partnerstvo za mir i kada smo to postigli sma-
trao sam da smo postigli veliki me|unarodni politi~ki i od-
brambeni uspeh.
Ali u 2009. godini imamo jedan izvanredan rezultat po-
tvr|en na sastancima sa potpredsednikom Bajdenom, francu-
skim predsednikom Sarkozijem i drugima, a to je da Srbiju
EVROPSKE INTEGRACIJE
Na{a strate{ka odluka o evropskim integracijama je
nekoliko puta potvr|ena na izborima. Evropske integraci-
je su su{tinska pretpostavka stalnog mira na Balkanu, jer
je Evropska unija najuspe{niji mirovni ugovor me|u naro-
dima i dr`avama koje su vekovima bile u bespo{tednom ra-
tu sa ogromnim `rtvama. Mi na Balkanu smo mo`da i vi{e
nego drugi patili i trpeli i zato moramo napraviti taj ci-
vilizacijski iskorak kako nam se to nikad ne bi ponovilo.
I zato, kada neko od politi~ara u regionu aktuelizuje
vojna dejstva, kao nedavno Stjepan Mesi}, to je vrhunska
neodgovornost, nerazumevawe ~itavog istorijskog kontek-
sta i opasna izjava koja dolazi samo deset godina nakon
jednog razornog, zlo~ina~kog rata koji nas je osakatio u mo-
ralnom, vrednosnom i materijalnom smislu.
niko ne mo`e uslovqavati prethodim u~lawewem u NATO da
bi postala ~lan Evropske unije. Nije mnogo zemaqa uspelo da
uspostavi takav standard, ali Srbija jeste. O~igledno da ne-
kim opozicionim strankama smeta takvo postignu}e i oni bi
vrlo rado da Srbiju ponovo vrate u konfliktan odnos sa NA-
TO. I tu je ta razlika izme|u dve politike, one konfliktne i
politike izbegavawa konflikta.
U samom Programu Partnerstvo za mir ima jo{ puno pro-
stora koje Srbija mo`e da ispuni ostvaruju}i konkretnu ko-
rist za sebe i za svoju vojsku.
Va{ odgovor na temu o referendumu za i protiv NATO?
– Skup{tina Srbije je donela deklaraciju o odbrambenoj
neutralnosti i ova vlada takvu odluku ne}e mewati u svom man-
datu. Ovo poru~ujem gra|anima koje pojedine stranke obmawuju
udaraju}i po tankoj `ici negativnih emocija. Od istih smo slu-
{ali la`i da smo potpisivawem Sporazuma o stabilizaciji i
pridru`ivawu sa EU priznali nezavisnost Kosova. Isti oni su
obmawivali gra|ane da je sama Evropska unija priznala neza-
visnost Kosova iako ona nema na~ina da donese takvu odluku,
pri tom su bezobzirno vre|ali dignitet [panije, Gr~ke, Rumu-
nije, Slova~ke i Kipra, zemaqa ~lanica EU koje su ~ak i u pro-
cesu pred Me|unarodnim sudom pravde povodom Kosova stale
na stranu Srbije. Isti ti i danas poku{avaju da prevare gra-
|ane tvrde}i da neko iza wihovih le|a ho}e da donese odluku o
ulasku u NATO, jer samo u takvoj atmosferi straha i op{teg
nepoverewa wihova politika vidi {ansu. Ovde se naime radi
o wihovom nedostatku hrabrosti da ka`u {ta im je zaista na
du{i – a to je referendum protiv ulaska Srbije u EU, pa zato
da se Vlasi ne dosete, idu izokola ra~unaju}i na negativan
emotivni naboj koji tema NATO ima kod nas. Pri tom jasno raz-
likujem legitimne negativne emocije gra|ana, od politi~kih mo-
tiva antievropskih stranaka. Uostalom, upravo zbog te su{tin-
ske strate{ke razlike povodom evropskih integracija smo i
imali pad prethodne vlade i izbore na kojima su gra|ani jasno
i nedvosmisleno potvrdili da su za evropsku budu}nost Srbije.
Mo`e li se, posle svih rezultata na spoqnopoliti~kom
planu, oceniti da je Srbija pouzdan partner u me|unarod-
nim odnosima?
– Na{a politika prema me|unarodnoj zajednici je iskrena
i fer. Svako `eli predvidqivog partnera, a ne nekog za koga
se ne zna {ta }e uraditi sutra. Pa i od qudi koje sre}ete o~e-
kujete da budu predvidqivi. Da li }ete u restoranu sesti pored
nekoga za koga ne znate da li }e se potu}i sa nekim u slede}em
trenutku. Naravno da ne}ete.
Mi `elimo da vodimo politiku mira i saradwe, da povla-
~imo predvidqive poteze, da se u me|unarodnim forumima zna
{ta }emo u~initi. Svoje neslagawe, kada je ono tema, iznosimo
javno i za svoje stavove borimo se mirnim, diplomatskim i
pravnim sredstvima. Srbija, za razliku od prethodnih vreme-
na, postaje pouzdan i relevantan partner koga mnogi uva`avaju
i sve vi{e cene.
I na kraju, Va{a poruka pripadnicima Vojske Srbije po-
vodom praznika?
– Nastavi}emo odbrambene reforme uprkos ekonomskoj
krizi jer je to interes Srbije. Na{i vojnici, podoficiri i
oficiri zaslu`uju iskreno priznawe za napore koje ula`u ka-
ko bi Vojska Srbije bila spremna da odgovori na sve izazove i
pretwe sa kojima se suo~avamo. Svim pripadnicima srpske voj-
ske ~estitam praznik u ime gra|ana Srbije i kao glavnokoman-
duju}i na{ih oru`anih snaga.
Radenko MUTAVXI]
13
Ministar odbrane i na~elnik General

Najuglednija d
 {taba priredili prijem povodom Dana Vojske Srbije
dr`avna institucija
inistar odbrane Dragan [utanovac i
M na~elnik General{taba general-potpu-
kovnik Miloje Mileti} priredili su,
12. februara u Velikoj ratnoj sali
starog General{taba, prijem povodom
Dana Vojske Srbije – 15. februara.
Prijemu su prisustvovali predsednica
Skup{tine Republike Srbije Slavica \uki}-
Dejanovi}, patrijarh srpski gospodin Iri-
nej, predstavnici zakonodavne, izvr{ne i
sudske vlasti, Ministarstva odbrane i Voj-
ske Srbije, verskih zajednica, diplomate i
inostrani vojni predstavnici, poznate li~-
nosti iz javnog, kulturnog i umetni~kog `ivo-
ta, novinari i brojni gosti.
– ^iwenica je da, napokon, Vojska Sr-
bije, po ugledu, statusu, po po{tovawu gra-
|ana svoje zemqe, danas kao dr`avna insti-
tucija zauzima prvo mesto. Uz Crkvu, koja
ima najve}e poverewe gra|ana, Vojska je naj-
popularnija dr`avna institucija i to je i je-
dan od ciqeva reforme koju sprovodimo –
rekao je ministar odbrane Dragan [utano-
vac pozdravqaju}i prisutne.
Ministar je rekao da }e na putu do ko-
na~nog odredi{ta u godini pred nama, a to je
profesionalizacija Vojske, sistemu biti po-
trebna pomo}. U takvoj modernoj i jakoj vojsci,
prema wegovim re~ima, slu`i}e samo oni koji
to `ele. [utanovac je rekao da toliki broj
dragih gostiju govori da sistem odbrane ima
podr{ku, te da }e idu}e godine, zbog rezulata-
ta koji se o~ekuju, svi biti jo{ zadovoqniji.
– @elim da ~estitam praznik ne samo sa-
da{wim pripadnicima Vojske Srbije ve} i
onima koji su generacijama izgra|ivali imix
srpskog vojnika, kao i onima koji danas u Voj-
noj gimnaziji i Vojnoj akademiji u~e da sutra
budu pripadnici sistema odbrane, oficiri i
podoficiri – rekao je ministar [utanovac
~estitaju}i prisutnima i Dan dr`avnosti koji
objediwuje dr`avu i wenu vojsku.
Na~elnik General{taba Vojske Srbije
general-potpukovnik Miloje Mileti} pozdra-
vqaju}i goste rekao je da ima puno razloga da
bude najzadovoqniji na~elnik General{taba
na evropskom tlu, a mo`da i {ire.
– Izuzetno mi je zadovoqstvo {to ste
se u ovolikom broju odazvali na{em pozi-
vu da zajedno obele`imo Dan Vojske. Va{e
prisustvo vidim kao podr{ku i zajedni~ku
odgovornost da istrajemo na putu reforme
na{e vojske. A u reformi smo jo{ uvek jer
je ne vidimo kao odredi{te nego kao put
na koji svako jutro kre}emo, uvereni da
}emo na kraju dana iza}i jedinstveniji,
ja~i i boqi. I u tom pravcu i idemo – na-
glasio je general Mileti}.
Wegova svetost patrijarh srpski go-
spodin Irinej izrazio je zadovoqstvo {to
je u prilici da svim pripadnicima Vojske
Srbije ~estita praznik.
– Smatram da na{a vojska na pravi
na~in nastavqa tradiciju nekada{we srp-
ske vojske po svemu, a pre svega duhu i ro-
doqubqu. Nadam se da }e, kao {to je odu-
vek bila, Vojska Srbije ostati najboqi ga-
rant mira. O~ekujem da }e ubudu}e, zajedno
sa Crkvom, uspe{no obavqati svoju misiju,
koju prema prirodi svog priziva i zvawa
poseduje – rekao je patrijarh Irinej.
Predsednica Skup{tine Srbije Sla-
vica \uki}-Dejanovi} izjavila je da je Dan
Vojske zapravo dan svih gra|ana Srbije.
– Koristim priliku da ~estitam taj
veliki dan za sve nas i izrazim uverewe
da }e Skup{tina sa resornim ministar-
stvom, po pitawima Vojske, sara|ivati
kao i do sada, s obzirom na to da su zako-
ni iz oblasti odbrane na{e zemqe su-
{tinski za sigurnost wenih gra|ana – re-
kla je Slavica \uki}-Dejanovi}.
Rado{ Baji}, glumac
– Dan Vojske Srbije ose}am kao i svoj
dan, jer otkada je srpskoga roda, rado Sr-
bin ide u vojnike. Uvek sam imao po{tova-
we prema srpskoj vojsci, prema tom smislu
na{eg ~oveka da voli svoju otaxbinu i da je
brani. Moram da ka`em da je i moj prade-
da poginuo brane}i Beograd 1915. godine,
a drugi je, kako se to ka`e, propao u Alba-
niji. Danas je velika sre}a biti pripadnik
Vojske. Vojsku Srbije do`ivqavam kao je-
dan logi~ni, tradicionalni nastavak naj-
svetijih tradicija na{eg naroda. Zato `e-
lim da svim pripadnicima Vojske, ofici-
rima i vojnicima, ~estitam praznik, po`e-
lim dobro zdravqe, svu sre}u i da od sada
pa zauvek u miru i napretku izgra|uju i bra-
ne svoju zemqu, otvorenog srca. Zadovoqan
sam {to smo u Ministarstvu odbrane i Ge-
neral{tabu nai{li na dobar prijem tokom
snimawa serije „Selo gori”, u kojoj, upra-
vo, sin Dragan odlazi da slu`i vojni rok.
Na taj na~in i mi nastojimo da afirmi{e-
mo na{u vojsku, kao savremenu i naprednu.
Sne`ana Markovi}-Samarxi},
ministar omladine i sporta u Vladi Srbije
– Svim pripadnicima Vojske ~estitam
ovaj va`an dan i `elim da se podsetimo da
je Vojska prva, na najboqi na~in reagova-
la u ono vreme kada smo dobili dr`av-
nost, i da se to institucionalno nastavqa
na najlep{i na~in. Zadovoqna sam kako je
sistem odbrane stabilizovan i kako na-
preduje. Ministarstvo koje vodim sara|uje
po prirodi posla sa Ministarstvom od-
brane i Vojskom Srbije. Veliki deo na{ih
oru`anih snaga ~ini omladina, a da bi ne-
ko bio u Vojsci mora da bude i fizi~ki
spreman adekvatno, a za to mu poma`e
sport. Na{a saradwa je, dakle, prirodna.
Muhamed Jusufspahi}, muftija
beogradski
– Predstoje}i 15. februar jeste ve-
liki dan u istoriji srpskog naroda, ali i
u istoriji svih naroda koji `ive u na{oj
zemqi Srbiji. Vojska je uvek bila faktor
koji nas je objediwavao. Neka bog ~uva
Srbiju i pripadnike na{e armije.
Radmila Hrustanovi}, pomo}nik
gradona~elnika Beograda
– Kada poru~ujem ne{to za Dan Voj-
ske, moram da ka`em da imam relikt pro-
{losti jer sam dete oficira, i zbog toga
imam veliko po{tovawe za sve one koji
se svakog trenutka, na neki na~in, sta-
vqaju u slu`bu otaxbine. Naravno, sve to
je pod uslovom da bude mir.
 Dragan Nikoli}, glumac
– ^ast mi je {to sam ve~eras u ovom
blistavom zdawu i {to sam deo atmosfere
koja odi{e tradicijom slavne srpske vojske.
Dodatno zadovoqstvo pri~iwava mi i ~iwe-
nica da sam kao mlad student ~esto sara|i-
vao sa vojskom, {to ~ini dragu uspomenu. Le-
po je videti ve~eras ovako broj pripadnika
na{e vojske koji na najboqi na~in {aqu po-
ruku o sebi i instituciji u kojoj rade.
Gordan Ki~i}, glumac
– Svim pripadnicima Vojske `eleo
bih da ~estitam wihov dan i da naglasim da
je Vojska Srbije o~igledno najpopularnija
dr`avna institucija, {to mi je veliko za-
dovoqstvo i `eleo bih da tako i ostane.
@eleo bih da Vojska istraje u reformama
i profesionalizaciji jer mislim da }e ta-
ko i gra|anstvo i sistem odbrane profiti-
rati. @eleo bih da zahvalim ministru [u-
tanovcu i generalima sa kojima sam do sa-
da sara|ivao.
Slobodan [o{tar, sportista
– Veza izme|u vojske i sporta je pri-
rodna i mora da postoji. Bez obizra na sve
napore koje smo ulo`ili da bi ta veza bi-
la jo{ boqa, nije na novou na kome ja mi-
slim da treba da bude. Pripadnicima Voj-
ske Srbije po`eleo bih sve najboqe i da
jo{ puno puta proslave svoj dan.
Branislav Trifunovi}, glumac
– Ja sam slu`io civilno 2005. godi-
ne, ali mi je drago {to }e sve biti profe-
sionalizovano i {to }e u vojsku i}i samo
qudi koji `ele. Mislim da je vreme da se
vojska vrati na nivo koji i zaslu`uje. To
ovaj narod i o~ekuje.
Srdan Golubovi}, rediteq
– Mislim da je profesionalizacija va-
`na stvar ne samo za Vojsku, nego i za kom-
pletno srpsko dru{tvo. Taj proces je blizak
onome {to se de{avalo u svim evropskim
zemqama. Smatram da je neophodno da do to-
ga {to pre do|e i smatram da }e posle pro-
fesionalizacije vojska biti i efikacnija i
sna`nija i boqa. Moram da priznam da je
Velika ratna sala izvanredno napravqena
i da je jedna od najlep{ih u gradu.
Vesna Dedi}-Milojevi}, novinar
– Prijeme generalno retko pose}ujem,
a jedni izuzetak od toga su skupovi koje or-
ganizuje Ministarstvo odbrane. Prvi raz-
log za to je {to sam i sama dete pripadni-
ka vojske i svaki vojni prijem veoma emo-
tivno do`ivqavam. Osim {to mi je mini-
star odbrane prijateq iz najranije mla-
dosti, smatram da je vojni poziv naj~asniji
i najpo{teniji od svega ~ime se qudi bave.
Zato sam ovde da bih pripadnicima Vojske
Srbije i na ovaj na~in ~estitala praznik.
Nemawa Vrawkovi}, zamenik ge-
neralnog direktora „Studija B”
– Zadovoqstvo mi je {to Ministar-
stvo odbrane medije shvata kao sebi rav-
ne partnere. Reforme koje se sprovode u
Vojsci Srbije zaslu`uju medijsku pa`wu i
drago mi je {to „Studio B” ima izuzetno
uspe{nu saradwu sa Upravom za odnose sa
javno{}u, Ansablom „Stanisalav Bini~ki”
i ostalim delovima sistema odbrane. ^e-
stitaju}i Dan Vojske svim wenim pripad-
nicima mogu samo da izrazim nadu da }e
tako i ostati.
Cile Marinkovi}, slikar
– Saradwa koju imam sa Vojskom Sr-
bije vi{e je nego dobra, o ~emu svedo~i i
moja posledwa izlo`ba odr`ana u Cen-
tralnom domu Vojske Srbije upravo na temu
odbrane. Svim pripadnicima Vojske Srbi-
je povodom praznika `elim da ga obele`e u
miru, da istraju u svim isku{ewima i da
nastave da zemqu i narod brane kao {to
su to i do sada ~inili – na najboqi na~in.
 Sve ~a nost u Spe ci jal noj bri ga di po vo dom Da na Voj ske Sr bi je
Sigurni reformskk
Na{a vojska je osposobqena i za odbranu
zemqe i za u~e{}e u me|unarodnim
mirovnim operacijama, a mo`e
u~estvovati i u operacijama koje su
posledica velikih prirodnih nepogoda
ili tehni~kih incidenata, istakao je
predsednik Srbije Boris Tadi}
na sve~anosti u Pan~evu
18
ve~anost povodom Dana Vojske Srbije odr`ana je u kasarni
Specijalne brigade „Rastko Nemawi}“ u Pan~evu u prisustvu
S predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a, ministra od-
brane Dragana [utanovca, na~elnika Geneal{taba general-
potpukovnika Miloja Mileti}a, najodgovornijih li~nosti iz
sistema odbrane i inostranih vojnih predstavnika.
Predsednik Tadi} je na sve~anosti rekao da nakon dve godine
od prethodne posete Specijalnoj brigadi mo`e da konstatuje da je
sve {to je tada planirano i sprovedeno u delo.
– Ulo`eno je mnogo u opremawe, objekte, imaju}i u vidu na-
{e materijalne okolnosti i krizu, koja nas je na`alost pogodi-
la posledwu godinu i po. Sma-
tram da je na~iwen veliki us-
peh – rekao je predsednik Ta-
di} i dodao da smo jo{ jednom
imali priliku da prisustvuje-
mo ve`bi koja je pokazala vi-
sok nivo obu~enosti na{ih
vojnika.
– Istovremeno, imamo
vezu civilnog dru{tva sa voj-
skom i vr{imo civilnu kon-
trolu na{ih oru`anih snaga,
{to je jedan od standarda u
svetu, pa i u na{oj zemqi Sr-
biji – rekao je predsednik,
dodav{i da je zadovoqan ~i-
wenicom da je u~iwen veliki
iskorak kada je re~ o oprema-
wu vojske u posledwe vreme,
imaju}i u vidu velike ekonom-
ske te{ko}e.
15. februar 2010.
 Do bro voq no u voj sku
Kada govorimo o Specijalnoj brigadi, treba re}i da je to
potpuno profesionalna vojska. Takav model primewiva}emo
od naredne godine u svim na{im jedinicama. To ne zna~i da }e
biti ukinuto slu`ewe vojnog roka, nego da }e ono biti dobro-
voqno i da su svi oni koji to `ele, dobrodo{li u na{u vojsku –
rekao je Tadi}. On je istakao da je dobro da gra|ani ne preki-
daju vezu sa vojskom, jer na taj na~in mogu izbliza da vide koji
su weni potencijali i znaju za kakvu vojsku izdvajaju deo svojih
buxetskih davawa.

– Na smotri naoru`awa i vojne opreme videli smo nove ele-

mente naoru`awa, najboqe proizvode odbrambene industrije iz
~itavog sveta. Kada ve} govorimo o namenskoj industriji, videli
smo i nove eksponate Jugoimporta – SDPR, na{eg javnog preduze}a,
koje uz mnoge kompanije Srbije razvija nove programe i plasira
proizvode za svetsko tr`i{te – naglasio je Tadi}, podsetiv{i da je
sa ministarstvima odbrane Iraka i Al`ira postignuto nekoliko
dobrih ugovora, a prethodile su im i na{e politi~ke posete.
Tadi} je najavio nekoliko va`nih spoqnopoliti~kih aktivno-
sti za ovu godinu, iskazav{i uverewe da }e proizvodi na{e na-
menske industrije na}i put do svetskog tr`i{ta.
– Danas kada obele`avamo Dan Vojske Srbije treba re}i da
je na{a vojska osposobqena i za odbranu zemqe i za u~e{}e u me-
|unarodnim mirovnim operacijama. Tako|e, treba dodati da Voj-

ki koraci ska mo`e u~estvovati i u operacijama koje su posledica velikih

prirodnih nepogoda ili tehni~kih incidenata – istakao je pred-
sednik Tadi} i dodao da je Specijalna brigada obu~ena da pomog-
ne gra|anima i civilstvu u svim vanrednim situacijama, poput po-
plava ili teroristi~kih akcija.

19
 ODBRANA
Tadi} je naglasio da Vojska, pre svega oni weni delovi koje
se bave hemijskom za{titom, jeste i komponenta odbrane i deo ci-
vilnih aktivnosti u za{titi stanovnika Srbije.
– @elim jo{ jednom da ~estitam Dan Vojske svim wenim pripad-
nicima, da ~estitam na uspehu koji je Vojska postigla uprkos te{kim
ekonomskim okolnostima sa kojima se suo~ava na{a zemqa ali i ~i-
tav svet, da ~estitam zbog toga {to Vojska Srbije postaje su{tinska
neodvojiva komponenta na{e spoqne politike i na taj na~in dopri-
nosi me|unarodnom kredibilitetu Srbije, {to predstavqa, isto-
vremeno, zna~ajan segment sigurnosti zemqe – rekao je Boris Tadi}.
Predsednik je najavio da }e se u narednim godinama nastavi-
ti reforma Vojske, te da }e ona biti deo ukupnog sistema bezbed-
nosti, sposobna da odgovori svim zahtevima dr`ave.
– U godinama koje dolaze pripremamo se da modernizujemo
na{u vojsku tehnikom. Ube|en sam da }emo, korak po korak, obno-
viti te kapacitete. Na{i vojnici }e, svakako, nastaviti sistem
obuke koji ih ~ini superniornim u odnosu na druge regionalne voj-
ske, a toga smo svedoci kada u~estvujemo na zajedni~kim ve`bama i
u mirovnim operacijama u svetu – naveo je Tadi}.
Predsednik Srbije je rekao da }e Vojska Srbije u~estvovati u
mirovnim operacijama pod okriqem Ujediwenih nacija, uz odluku
Skup{tine Srbije, {to }e doprineti ugledu na{e vojske i me|una-
rodnoj reputaciji zemqe.
Na novinarsko pitawe kako }e se ubudu}e opremati vojska
ako se uzmu u obzir ograni~ena sredstva namewena sistemu od-
brane, predsednik Tadi} je naglasio da je struktura vojnog buxeta
prethodnih godina bila znatno druga~ija, a da je ova godina najte-
`a, ne samo za Srbiju nego i za sve vojske sveta.
– Retko koja vojska je pro{lu godinu iskoristila za oprema-
we i dodatne investicije, pa ne treba mnogo mudrosti da se zakqu-
~i da kada ponovo budemo imali ekonomski rast, vojsku mo`emo
opremiti novom tehnikom – rekao je Tadi}. On je naglasio da u
uslovima kada nema ekonomskog rasta, postoji mogu}nost usposta-
20
vqawa kreditnih linija za opremawe vojske, ali da ti aran`mani
treba da budu veoma povoqni i sa zna~ajnim grejs periodom. Pred-
sednik je podvukao da se razmi{qa o svim opcijama, te da }e, u
svakom slu~aju, opremawe vojske biti nastavqeno.
Tadi} je rekao da su predvi|awa ekonomskog rasta za 2010.
oko dva procenta, naredne godine oko ~etiri, dok bi iza toga rast
trebalo da prema{i pet procenata. To su, kako je ocenio, uslovi
Bor ba pro tiv kri mi na la
Predsednik Tadi} iskoristio je priliku da ponovi stav da
}e Srbija istrajati u borbi protiv organizovanog kriminala i
da o~ekuje od svih dr`ava u regionu da }e toj borbi doprineti
u meri kako to ~ini i na{a zemqa. On je istakao da je narko
kartel pretwa bezbednosti Srbije i da je borba protiv te vr-
ste ogranizovanog kriminala ustavna i me|unarodna obaveza,
ali i politi~ka odluka. Tadi} je rekao da }e u ratu protiv or-
ganizovanog kriminala dr`ava anga`ovati sve segmente bez-
bednosnog sistema.
– Ono {to je za mene indikativno u ovom trenutku jeste da
ne postoje, niti iz Evropske unije, niti iz nekih drugih zemaqa, ja-
sni signali na ~iwenicu da ne u~estvuju sve druge zemqe u regionu
istim intenzitetom u borbi protiv organizovanog kriminala. Ja
}u to pitawe otvoriti sa svojim evropskim sagovornicima i part-
nerima – podvukao je Tadi}. On je naglasio da se tom borbom ne
brane samo interesi gra|ana Srbije, nego i Evropske unije.
u kojima se mo`e zauzeti nova buxetska politika prema vojsci, is-
takav{i da se vojska oprema na petogodi{wem novou i da te pro-
cene treba da budu realisti~ne.
U kasarni u Pan~evu prire|en je takti~ko-tehni~ki zbor, a
zatim i ve`ba „Prepad na bazu terorista i osloba|awe talaca“,
na kojoj je prikazan deo operativnih sposobnosti jedinica Speci-
jalne brigade.
Vladimir PO^U^
Aleksandar PETROVI]
Snimili Jovo MAMULA i Du{an ATLAGI]
15. februar 2010.

^e stit ke po vo dom
Da na Voj ske Sr bi je
^e stit ka pred sed ni ka Sr bi je
Bo ri sa Ta di }a
Svim pripadnicima Vojske Srbije ~estitam praznik.
Proslavqawem 15. februara – Dana dr`avnosti i Dana
Vojske objedinili smo identitet vojske i dr`ave oplemewuju}i
ih savremenim i novonastalim vrednostima i obnovili najdu-
bqu povezanost u srpskoj dr`avotvornoj tradiciji.
Vojska Srbije je i u protekloj godini, u periodu velikih
izazova i ekonomske krize, pru`ila punu podr{ku o~uvawu
mira, bezbednosti i stabilizacije u regionu, kao i ukqu~ewu
na{e dr`ave u evropske integracije.
Pripadnici Vojske su u~e{}em u brojnim aktivnostima
kako na doma}em, tako i na me|unarodnom planu, dostojno re-
prezentovali Republiku Srbiju i doprineli ja~awu wenog kre-
dibiliteta.
Uveren sam da }ete i ubudu}e profesionalno izvr{avati
postavqene zadatke i ispuwavati obaveze koje vam predstoje.
^estitam vam praznik, uz `equ da uspe{no nastavite za-
po~ete reforme, kao i da operativnu i funkcionalnu sposob-
nost Vojske Srbije podignete na vi{i nivo.
^e stit ka mi ni stra od bra ne
Dra ga na [u ta nov ca
Povodom 15. februara – Dana Vojske Srbije, svim pri-
padnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije upu}ujem
srda~ne ~estitke.
Profesionalnim radom i istrajno{}u u prethodnoj godi-
ni, ostvarili ste zna~ajne rezultate u obuci i stvarawu uslo-
va za `ivot i rad jedinica, a na ve`bovnim aktivnostima po-
kazali visoku operativnu sposobnost za izvr{avawe namen-
skih zadataka. Time ste doprineli ja~awu poverewa gra|ana
Srbije u Vojsku i interesovawu mladih za vojni~ki poziv.
Dostignutim stepenom sprovedene reforme, obezbedili
smo uslove za zavr{etak procesa profesionalizacije i izgrad-
wu moderne Vojske, koja }e svojim sposobnostima predstavqati
~inilac nacionalne mo}i i pouzdanog bezbednosnog partnera.
^e stit ka na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba
ge ne ral-pot pu kov ni ka
Mi lo ja Mi le ti }a
Povodom 15. februara – Dana Vojske Srbije, pripadni-
cima Vojske Srbije upu}ujem srda~ne ~estitke.
U proteklom periodu ispoqili ste izuzetnu spremnost da
iskoristite objektivne mogu}nosti u modernizaciji i osavre-
mewivawu komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije. Reali-
zovali ste brojne postavqene misije i zadatke kako na doma-
}em, tako i na me|unarodnom planu, postigli dobre rezultate
u obuci i osposobqavawu i odr`ali zahtevani nivo opera-
tivnih sposobnosti.
Siguran sam da }ete u susret boqoj i perspektivnoj bu-
du}nosti potpuno profesionalizovane Vojske realizovati sve
misije i zadatke. Uz `equ da i u narednom periodu budete
uspe{ni, ~estitam vam praznik.
Una pre |e wa
i po sta vqe wa
Povodom Dana Vojske predsednik Republike Srbije
Boris Tadi}, u skladu sa ustavnim i zakonskim ovla-
{}ewima, u ~in brigadnog generala unapredio je:
Pukovnika BRANKA ANDRI]A, na~elnika Uprave
za organizaciju Sektora za politiku odbrane Mi-
nistarstva odbrane,
Pukovnika DRAGANA VLADISAVQEVI]A, zameni-
ka direktora Vojnoobave{tajne agencije,
Pukovnika MLA\ENA NI[EVI]A, na~elnika {ta-
ba Komande za obuku,
Pukovnika SR\ANA NOVAKOVI]A, na~elnika
Uprave za op{tu logistiku Sektora za materijalne
resurse Ministarstva odbrane,
Pukovnika DU[ANA STOJANOVI]A, komandanta
2. brigade Kopnene Vojske.
Predsednik Tadi} postavio je na nove du`nosti:
General-majora BO@IDARA FORCU, za na~elnika
Uprave za strategijsko planirawe Sektora za po-
litiku odbrane Ministarstva odbrane,
Brigadnog generala DANKA JOVANOVI]A, za na-
~elnika Uprave za logistiku (J-4) General{taba
Vojske Srbije,
Brigadnog generala MITRA KOVA^A, za na~elnika
Uprave za planirawe i razvoj (J-5) General{taba
Vojske Srbije,
Pukovnika BOJANA ZRNI]A, za na~elnika Uprave
za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne
resurse Ministarstva odbrane,
Pukovnika SLAVOQUBA JANI]IJEVI]A, za na-
~elnika Uprave za obave{tajno-izvi|a~ke poslove
(J-2) General{taba Vojske Srbije,
Pukovnika GORANA ZEKOVI]A, za komandanta
Centralne logisti~ke baze Uprave za logistiku (J-4)
General{taba Vojske Srbije.
Ukazom predsednika Republike Srbije prestala je
profesionalna vojna slu`ba general-majoru QU-
BOMIRU SAMARXI]U.
Dosada{wi komandant Centralne logisti~ke baze
brigadni general DRAGAN AVRI] stavqen je na
raspolagawe u General{tab Vojske Srbije.
21
 Ministar [utanovac u poseti Kipru
Podr{ka
prijateqske zemqe
Ministar odbrane Dragan [utanovac
izjavio je, posle susreta sa predsednikom
Kipra Dimitrisom Kristofiasom, da je
dobio uveravawa da ta zemqa podr`ava
stavove Srbije o Kosovu ne samo zbog
prijateqskih odnosa, ve} zato {to su
ube|eni da se na taj na~in {tite principi
savremenog sveta, me|unarodnog prava i
sistem Ujediwenih nacija
22
inistar odbrane Dragan [utanovac posetio je 10. februara
M Kipar. U izjavi FoNetu [utanovac je istakao da Srbija ima
nesebi~nu i bezuslovnu podr{ku te dr`ave i wenog predsed-
nika u evropskim integracijama.
Sa predsednikom Kipra Dimitrisom Kristofiasom je, kao i u
susretu sa ministrom odbrane Kostasom Papakostasom, razgovara-
no o saradwi u oblasti odbrane, koja bi trebalo da bude pro{ire-
na, a prema re~ima [utanovca, Srbija je ponudila {kolovawe ki-
parskih oficira na svojoj Vojnoj akademiji i Vojnomedicinskoj aka-
demiji.
Ministar [utanovac sastao se i sa predsednikom Parlamenta
Mariom Karojanom, ministrom spoqnih poslova Markosom Kiprija-
nouom i ministrom unutra{wih poslova Neoklisom Silikiotisom.
Specijalne jedinice Srbije i Kipra ve} su imale zajedni~ku
obuku koja }e biti nastavqena, a dogovorene su i me|usobne posete
kadeta i oficira.
[utanovac i Papakostas su potpisali sporazum o saradwi dve
zemqe u oblasti odbrane, a ministar odbrane Srbije je, posle pot-
pisivawa, novinarima rekao da je Srbija zahvalna Kipru na prin-
cipijelnom stavu o Kosovu.
On je ponovio stav Srbije da je, kada je kiparski problem u pi-
tawu, jedini ispravan pristup wegovom re{avawu diplomatski put,
pregovori i tra`ewe re{ewa u okviru Helsin{ke poveqe, me|una-
rodnog pravnog poretka i rezolucija UN.
[utanovac je polo`io venac na spomenik na vojnom grobqu u
Nikoziji, gde su sahraweni kiparski vojnici poginuli u turskoj inva-
ziji 1974. godine.
Posle turske invazije, dr`ava Kipar nema kontrolu nad 36,2
odsto svoje teritorije.
FoNet
15. februar 2010.
 DR @AV NI SE KRE TAR
SPA SO JE VI] U PO SE TI
VE LI KOJ BRI TA NI JI
Dr `av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pred vo dio je
de le ga ci ju Mi ni star stva od bra ne ko ja je po ~et kom
fe bru a ra bo ra vi la u po se ti Ve li koj Bri ta ni ji

Na odvojenim sastancima sa barone- Spasojevi} je istakao spremnost Sr-

N som En Tejlor, ministrom za me|una-

rodnu odbranu i bezbednost i Glori-
jom Krejg, direktorom za me|unarodnu
bezbednosnu politiku u Ministarstvu od-
brane Velike Britanije, razmotreni su svi
aspekti bilateralne saradwe u oblasti od-
brane i definisani su prioriteti sarad-
we u budu}em periodu.
Razmatraju}i pitawa vezana za poli-
ti~ko-bezbednosnu situaciju u regionu, za-
jedni~ki je konstatovano da je unapre|ewe
saradwe u oblasti odbrane preduslov za
trajnu regionalnu stabilnost. Ministar-
stvo odbrane i Vojska Srbije, u tom smi-
slu, daju maksimalan doprinos izgradwi
bezbednog okru`ewa na Balkanu.
bije da intezivnijim u~e{}em u mulinacio-
nalnim operacijama, kao odgovoran ~lan
me|unarodne zajednice, doprinese izgrad-
wi globalne bezbednosti. Tako|e, Srbija
`eli da iskoristi sve mehanizme Programa
Partnerstvo za mir u funkciji reforme si-
stema odbrane i izgradwe savremenog si-
stema bezbednosti.
U razgovoru sa Timom Hi~ensom, di- jednostranog progla{ewa nezavisnosti Ko-
rektorom za politi~ka pitawa u Ministar- sova, a razgovarano je i o evropskim inte-
stvu spoqnih poslova Velike Britanije, gracijama Srbije.
razmotrena su pitawa vezana za situaciju Dr`avni sekretar Spasojevi} imao je
u regionu. Spasojevi} je upoznao sagovor- sastanke u Parlamentu Velike Britanije,
nika sa bezbednosnom situacijom na jugu a odr`ao je i predavawe na Me|unarod-
centralne Srbije, izneo stavove dr`avne nom institutu za strate{ke studije u Lon-
politike prema situaciji nastaloj nakon donu (IISS).

PO SE TA AD MI RA LA
XEJ MSA STA VRI DI SA
Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je
ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}
pri mio je de le ga ci ju ko ju je pred vo dio
vr hov ni ko man dant sa ve zni~ kih sna ga
u Evro pi ad mi ral Xejms Sta vri dis,
ko ji je ujed no i ko man dant Evrop ske
ko man de Oru `a nih sna ga SAD

dmiral Stavridis primio je du`nost admiral Stavridis prihvatio i ponudio ra~una o svim bezbednosnim aspektima te

A vrhovnog komandanta savezni~kih sna-

ga u Evropi, jula meseca pro{le godi-
ne i ovo je wegova prva poseta Srbiji.
General Mileti} razgovarao je, 12.
februara, sa svojim gostom o saradwi u
okviru Programa Partnerstvo za mir i
opredeqenosti za maksimalno kori{}ewe
mehanizama koje ovaj Program pru`a. Gene-
ral Mileti} je izrazio potrebu za obukom
lica koja se pripremaju za anga`ovawe u
Misiji Republike Srbije u Briselu, {to je
obuku u Ju`noj komandi u Napuqu.
Na sastanku je bilo re~i o saradwi
Vojske Srbije i Kfora. General Mileti} je
istakao da planirana dinamika smawewa
snaga Kfora stvara prostor za bezbedno-
snu nestabilnost i zatra`io da Kfor, u
skladu sa svojim obavezama, obezbedi za-
{titu svih na Kosovu i Metohiji i za{titu
objekata od istorijskog, kulturolo{kog i
nacionalnog zna~aja za Srbiju. Admiral
Stavridis je naglasio da }e Kfor voditi
da }e, vezano za daqu dinamiku smawewa
Kfora, Srbija biti konsultovana.
Imaju}i u vidu da je obuka jedan od
prioriteta daqe reforme sistema odbra-
ne potvr|ena je spremnost za obezbe|ewem
ve}eg broja mesta za {kolovawa i usavr-
{avawa pripadnika MO i VS u vojno-ob-
razovnim institucijama u inostranstvu.
Sa admiralom Xejmsom Stavridisom
razgovarao je i ministar odbrane Dragan
[utanovac.

23
 Vrhunska
Priznawa za
nau~noistra`iva~ki
i primewena
rad 2009. nauka
^iwenica da su nagra|eni ovodom Dana Vojske Srbije, mini- Re~ je o kategoriji primewenih is-
star odbrane Dragan [utanovac tra`ivawa ~iji je osnovni ciq da se
radovi primenqivi
i u sistemu odbrane
i u civilnom dru{tvu
ukazuje na to da smo pre{li
iz faze nau~nih radova
P uru~io je 11. februara u Centra-
lnom domu Vojske tradicionalne
godi{we nagrade za najboqi na-
u~noistra`iva~ki projekat, doktorsku
disertaciju i magistarski rad u Mi-
nistarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
istra`e metode i tehni~ka re{ewa
radi realizacije doma}eg razvoja i
opremawa Vojske sistemom za zvuko-
metrijsko izvi|awe.
Najuspe{nija doktorska diserta-
cija je „Naponsko-deformaciona ana-
koji su se kretali u domenu Projekat Vojnotehni~kog institu- liza pona{awa gume avionskog stajnog
teorije, do faze nau~nih ta „Zvukometrijske metode izvi|awa“ trapa sa promewivim tragom tokova”
radova koji treba da ove godine progla{en je za najuspe- kapetana dr Dalibora Petrovi}a iz
omogu}e da na{e dru{tvo {niji, a re~ je o radu tima stru~waka Uprave za strategijsko planirawe.
kojim je rukovodio pukovnik prof. dr Nagrada za najuspe{niji magi-
napreduje – rekao je
Miqko Eri}. starski rad pripala je kapetanu mr
ministar odbrane Tim projektom razvijena je ori- Jovici Bogdanovu iz Vojne akademije
na tradicionalnoj ginalna metoda za locirawe artiqe- za „Numeri~ko modelovawe procesa
dodeli nagrada rijsko-raketnih oru|a na bazi zvuka. detonacije eksplozivnih materija”.

24 15. februar 2010.

 Kapetan dr Dalibor Petrovi}, do-
bitnik nagrade za najboqu doktorsku di-
sertaciju
– Metodu analize naponsko-defor-
macionog pona{awa numeri~kim metoda-
ma vr{e velike firme poput Mi{elina,
Danlopa, ali to kriju kao svoju poslovnu
tajnu. Na{ ciq bio je da uradimo takvu
metodu za analizu naponsko-deformaci-
onog pona{awa avionskog pneumatika
prilikom konstruisawa savremenih staj-
nih trapova. Metoda ima prakti~nu pri-
menu u in`ewerskom smislu u re{avawu
prakti~nih problema pri konstruisawu.
Ova nagrada mi potvr|uje da ni{ta nije
uzalud ra|eno i zaista je sjajan ose}aj
dobiti je kao krunu dugogodi{weg rada.
Dodeqena je i nagrada nau~nog
~asopisa „Vojno delo”. U konkurenci-
ji 34 ~lanka objavqena u tom ~asopi-
su, na predlog komisije i odlukom mi-
nistra odbrane za najboqu ~lanak
publikovan u 2009. godini izabran
je rad „Geopoliti~ka polazi{ta stra-
tegije nacionalne bezbednosti” pro-
fesora dr Zorana Kilibarde, van-
rednog profesora Fakulteta bez-
bednosti u Beogradu.
– Zadovoqstvo mi je da danas
prisustvujem dodeli nagrada za naj-
boqe nau~noistra`iva~ke radove,
projekat, doktorat, magistarski rad,
a svakako i najboqi godi{wi rad ob-
javqen u „Vojnom delu“ – rekao je mi-
nistara odbrane Dragan [utanovac
na dodeli godi{wih nagrada za nau~-
noistra`iva~ki rad. – Ne postoji ni-
jedna dr`ava na svetu koja je razvije-
na, bilo da pripada nekom bloku ili
ne, neutralna ili nezavisna, koja ne-
ma nau~noistra`iva~ku komponentu u
svom sistemu odbrane. ^ak je primet-
no da dr`ave koje ne pripadaju blo-
kovima, imaju mo`da i ja~u nau~noi-
stra`iva~ku komponentu, pre svega
in`ewersku i veoma jaku odbrambenu
industriju na osnovi tih nau~noi-
stra`iva~kih radova.
Ministar je ukazao na ~iwenicu
da je za nama period kada je Srbija bi-
la optere}ena velikim problemima. U
takvim uslovima te{ko je da se na|u
sredstva za nauku i istra`ivawe.
Pukovnik profesor dr Miqko Eri},
dobitnik nagrade za najboqi nau~noista-
`iva~ki projekat
– Zaista je lep ose}aj kada ne{to
radite dugi niz godina, privedete
uspe{no kraju a onda ~itav tim stru~wa-
ka dobije ovako zna~ajno priznawe. To
svakako motivi{e, pogotovo mla|e sarad-
nike, koji su se na vreme ukqu~ili u pro-
jekat i koji }e nastaviti daqe da rade.
Metoda koja je razvijena ovim pro-
jektom mo`e da se primeni svuda gde po-
stoji analogija matemati~kih modela. Mo-
`e da se primeni i u medicini pri sni-
mawu unutra{wih organa.
Kapetan mr Jovica Bogdanov, dobit-
nik nagrade za najboqi magistarski rad
– Nagradu koju sam danas dobio ne
ose}am kao svoju li~nu, ve} je to priznawe
svim kolegama koji su pisali i objavqiva-
li sli~ne radove u doma}im i stranim
stru~nim ~asopisima. U ime svih wih za-
hvalan sam Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije za maksimalnu pomo} i podr{ku ko-
ju su pru`ili svima nama, koji smo na neki
na~in doprineli nau~noistra`iva~koj de-
latnosti u sistemu odbrane. Jedan od delo-
va mog rada je i izrada ra~unarskog pro-
grama, koji ima prakti~nu primenu.
– Kada se bavite pre`ivqava-
wem, te{ko je odvojiti sredstva za
nauku, koja tra`i da se u wu dugi niz
godina investira, a onda u najve}oj
meri donosi odre|ene beneficije
dru{tvu, dr`avi, sistemu odbrane,
ali je te beneficije neophodno sa~e-
kati.
[utanovac je istakao da su pro-
tekle dve godine posve}ene nau~noi-
stra`iva~kom radu na jedan ozbiqni-
ji na~in, da investiramo vi{e, da
stvorimo boqe uslove.
– Ne `elim da ka`em da su apso-
lutno dobri uslovi u potpunosti i
stvoreni. Takvi uslovi nigde ne po-
stoje, pogotovo u vreme recesije u ce-
lom svetu. Me|utim, sama ~iwenica
da su ovi radovi, po meni kao in`e-
weru, radovi koji su primenqivi ne
samo u sistemu odbrane ve} i u civil-
nom dru{tvu, ukazuje na to da smo pre-
{li iz faze nau~nih radova koji su se
kretali u domenu teorije, do faze na-
u~nih radova koji treba da omogu}e da
na{e dru{tvo napreduje – rekao je
ministar odbrane i izrazio zado-
voqstvo {to su dva laureata, ~iji su
doktorski i magistarski rad nagra|e-
ni, mladi}i od tridesetak godina.
– To je nova snaga i budu}nost
na{e vojske – rekao je ministar [u-
tanovac.
U ime nagra|enih zahvalio je pu-
kovnik prof. dr Miqko Eri}.
Dragana MARKOVI]
Snimio Darimir BANDA
25
Nove oznake i amblemi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

Nacionalna i evropska
Simboli poput hrastove
gran~ice, lovorovog venca
ili vite{kog ma~a i {tita
izra`avaju i evropske
vrednosti koje neguje na{a
zemqa, ali imaju i duboko
nacionalno utemeqewe,
proisteklo iz srpske
tradicije – rekao je na
sve~anosti u Centralnom
domu Vojske Srbije
dr`avni sekretar
Igor Jovi~i}
ove ambleme i oznake Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predstavili
su 10. februara dr`avni sekretar Igor Jovi~i}, na~elnik Uprave za

N odnose sa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} i major Jovica

Milak iz General{taba VS. Projekat novog vizuelnog identiteta sistema
odbrane realizovan je uz podr{ku Kraqevine Norve{ke i Xeferson in-
stituta.
Prezentaciji su prisustvovali dr`avni sekretari Zoran Jefti} i Zoran
Vesi}, zamenik na~elnika General{taba general-potpukovnik Mladen ]irkovi},
ambasador Norve{ke u Srbiji Hakon Blankenborg i predstavnici sistema
odbrane.
Dr`avni sekretar Igor Jovi~i} izrazio je zadovoqstvo {to predstavqawe
novih oznaka jedinica Vojske ide u susret proslavi Dana dr`avnosti Srbije i
Dana Vojske – 15. februaru. Tako|e je govorio o vi{eslojnosti oznaka u sistemu

15. februar 2010.

tradicija
odbrane i simbolici pojedinih re{ewa, te najavio nastavak rada
na unapre|ewu vizuelnog identiteta pripadnka srpske vojske.
– Prilikom izrade novih oznaka i amblema sastava na{e vo-
jske, Ministarstvo odbrane vodilo je ra~una o tome da se najpre
iska`e kom civilizacijskom i kulturolo{kom krugu pripada Vojska
Srbije. Pojedini simboli poput hrastove gran~ice, lovorovog ven-
ca ili vite{kog ma~a i {tita izra`avaju i evropske vrednosti ko-
je neguje na{a zemqa, ali imaju i duboko nacionalno utemeqewe,
proisteklo iz srpske tradicije. Oznake sadr`e i poruke o pripad-
nosti vojni~kom esnafu, kao i odnos prema tradiciji dr`avnosti
Republike Srbije. Va`no je ista}i da smo postigli ono {to smo i
nameravali, a to je da svako ko vidi na{e oznake nedvosmisleno
zna da se radi o Srbiji i Vojsci Srbije, kao i da one imaju vaqano
utemeqewe u srpskoj vojni~koj tradiciji – naglasio je Jovi~i}.
Kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} zahvalio je am-
basadoru Norve{ke na pomo}i koju je ta prijateqska zemqa
pru`ila kako bi se tako va`an projekat ostvario. Bo{kovi} je
podsetio da se radi o procesu ~iji je po~etak vezan za 2007. god-
inu kada su promovisani grb Vojske Srbije, oznake pripadnosti
Vojsci Srbije i ~inovi u skladu sa Nato standardima.
On je rekao da taj proces nije dugotrajan samo zbog norma-
tivno pravne regulative nego {to je na projektu neophodno okupi-
ti, kako je rekao, i istori~are umetnosti i heraldi~are i diza-
jnere, kako bi se o~uvala tradicija, a postigle funkcionalnost i
savremen izgled. Time se, prema wegovim re~ima, ostvaruje pot-
puno nov efekat u predstavqawu Vojske i Ministarstva i otvoren
odnos prema javnosti.
Major Jovica Milak, koji je u dobroj meri osmislio nove oz-
nake Vojske, govorio je o svakom pojedina~nom amblemu, odnosno
zastavama jedinica Vojske, grbovima General{taba, Kopnene vo-
jske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i Komande
za obuku, te amblemima svakog wihovog sastava. Milak je detaqno
objasnio i heraldi~ku vrednost svakog simbola, kao i tradiciju
koja je prilikom izrade amblema uzeta u obzir.
V. P. – A. P.
Snimio D. BANDA
 Ministar [utanovac na {tandu eskadrile
starih vazduhoplova
Lasta nastavqa
tradiciju
U velikom obimu izvozili smo avione
„galeb G-2” i „galeb G-4”. Ube|en sam
da na{i nau~nici koji rade na
aerodinami~nim letilicama, mogu
da naprave uspe{ne projekte i sa wima
iza|u na svetsko tr`i{te, istakao je
ministar [utanovac na Sajmu brendova
Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je 13. feb-
ruara {tand Aero-kluba „Galeb” u hali 2 Beogradskoj sajma,
gde se odr`ava 6. Sajam brendova. U razgovoru sa ~lanovima
aero-kluba, me|u kojima su bili proslavqeni vojni piloti Mar-
jan Jelen i Vladimir Bojovi}, koji, u saradwi sa Vazduhoplovn-
im muzejom, rade na projektu eskadrile starih vazduhoplova,
ministar je upoznat sa wihovim ciqevima i planovima.
– Pored svih brendova koji su ovde izlo`eni, ovaj je
nekomercijalni, i koji opstaje zahvaquju}i entuzijazmu qudi ko-
ji se wime bave, koji su vezani za Vojsku Srbije i koji na najbo-
qi na~in neguju tradicije koje smo nekada imali – kazao je min-
istar [utanovac i naglasio da je avio-industrija bila veliki
izvozni potencijal na{e zemqe.
– U velikom obimu izvozili smo avione „galeb G-2” i „galeb
G-4” – podsetio je ministar [utanovac. – Danas se ponovo vra}amo
Me|unarodni dan broja 112 – 11. februar
Tri broja
u jednom
Evropska unija opredelila se za ujedna~eni pristup slu`bama
hitne pomo}i, vatrogasne slu`be i policije. Tako je nastao broj 112,
univerzalni broj preko kojeg gra|ani bez obzira u kojoj zemqi EU se
trenutno nalaze, mogu da stupe u kontakt sa navedenim slu`ba i za-
tra`e pomo}.
Unifikacijom zahteva za pristup slu`bama za reagovawe na
bilo koji tip akcidenta i postojawem odgovaraju}eg seta standarda,
omogu}eno je da je taj broj u svim zemqama koje pristupaju tom siste-
mu isti. Birawe tog broja treba da je tehni~ki tako izvedeno da
pristup bude omogu}en svim osobama, ukqu~uju}i i one sa posebnim
potrebama. Svaki poziv na taj broj mora da bude besplatan,
primqen, prihva}en, snimqen, re{en, ili prosle|en odgovaraju}im
stru~nim slu`bama. Sve vreme realizacije, poziv se prati i snima,
a preduzete aktivnosti operatera prate i kontroli{u. Istovre-
meno, identifikuje se ta~na lokacija pozivaoca bez obzira na to da
li je on u stawu da je odredi, ili ne. Svaka zemqa koja pristupa tom
sistemu mora na odgovaraju}i na~in da obavesti gra|ane o na~inu
pristupa toj slu`bi preko broja 112, popularizuje wegovu primenu i
sistem odr`ava stalno aktivnim.
28
Snimio Z. MILOVANOVI]
na svetsko tr`i{te, sa avionom „lasta”, na koji smo izuzetno ponos-
ni. To je slu~aj i sa takti~nom bespilotnom letelicom, popularno
nazvanom „vrabac”, koja ve} izaziva interesovawe stranih vojski.
Ministar odbrane poru~io je da je na sajam do{ao da pru`i
podr{ku qudima iz aero-kluba „Galeb”, i da pomogne da se te vred-
nosti prika`u gra|anima Srbije.
– Ube|en sam da na{i nau~nici koji rade na aerodinami~nim
letilicama, mogu da naprave uspe{ne projekte i sa wima iza|u na
svetsko tr`i{te – zakqu~io je ministar [utanovac.
Na {tandu aero-kluba izlo`eno je vi{e eksponata, me|u
kojima i trup aviona „galeb G-2”, tehni~ki crte`i, fotografi-
je, delovi stare avijati~arske opreme i tako daqe. Posle
posete {tandu, ministar [utanovac obi{ao je i druge izlaga~e
na ovoj manifestaciji.
R. DRAGOVI]
Broj 112 uveden je u julu 1991. godine odlukom Ve}a Evropske
zajednice, a kao op{te va`e}a usluga u EU je promovisan 2008. go-
dine. U martu 2002. usvojena je direktiva kojom su definisani os-
novni zahtevi za kori{}ewe broja 112. Pre svega, pozivi su be-
splatni, bez obzira na to da li se upu}uju sa fiksnog ili mobilnog
telefona. Potom, nema diskriminacije – svi pozivi moraju biti na
propisom definisani na~in obra|eni. Lokacija svakog poziva mo-
ra biti ta~no odre|ena, kako bi se izbegle namerne i nenamerne
gre{ke u utvr|ivawu mesta nastanka akcidenta. Najzad, javnost se
informi{e o na~inu kori{}ewa broja 112.
Po va`e}im propisima, sve zemqe ~lanice EU du`ne da
obezbede svim gr|anima EU, kada su na teritoriji Unije, servis
poziva u hitnoj situaciji i to preko jedinstvenog broja 112. Oper-
ateri u toj slu`bi moraju da poznaju vi{e evropskh jezika. Is-
tovremeno svaka ~lanica EU mora da obezbedi pristup tom servi-
su preko bilo kog tipa telefona (fiksna il mobilna telefonija).
Poziv mora da bude besplatan, a celokupna teritorija dr`ave
~lanice mora da bude pokrivena tim servisom. U ovom trenutku, te
zahteve ispuwavaju sve dr`ave ~lanice EU.
Broj 112 predstavqa samo jedan modul celokupnog na-
cionalnog sistema slu`be za vanredne situacije. Jedno od os-
novnih obele`ja tih slu`bi na nacionalnom i me|unarodnom nivou
predstavqa wegova sveobuhvatnost i neprekidno pra}ewe stawa
sistema i slu`bi koje mogu da dovedu do akcidenata {irih
razmera. Takav sistem treba da ima i vezu sa ekvivalentnim sis-
temima zemaqa iz okru`ewa i odgovaraju}ih me|unarodnih orga-
nizacija. Osnova rada tih slu`bi mora da bude zasnovana na
obezbe|ewu sadejsta razli~itih slu`bi pre, u toku i nakon de{a-
vawa nesre}a. Miroslav JOVANOVI]
15. februar 2010.
 Izlo`ba o pe{adijskom automatskom oru`ju u Vojnom muzeju

Povodom obele-
`avawa Dana Vojske i
Dana dr`avnosti, u Do-
mu vazduhoplovstva ot-
vorena je izlo`ba Po-
veqe i diplome, iz fo-
nda Vojnog muzeja na Ka-
lemegdanu.
Izlo`bu je otvo-
rio komandant ViPVO,
Poruka
brigadni general Ranko @ivak isti~u}i zna~aj izlo`be ~iji ek-
sponati ~ine na{u istoriju i na{u sada{wost.
antifa{izma
U postavci izlo`be mogu se videti stare oficirske
diplome i poveqe, sa po~etka 19. veka, zatim poveqe i diplome Povodom obele`avawa 15. februara – Dana
od sredine 19. veka do dana{wih dana, a poseban deo izlo`be dr`avnosti Republike Srbije i Vojske Srbije
~ine dru{tvene diplome koje ~uvaju va`ne podatke o istoriji
srpske vojske, ali i naroda. u Vojnom muzeju je otvorena izlo`ba
Eksponati izlo`eni u Domu vazduhoplovstva ~ine tre}inu „Pe{adijsko automatsko oru`je Drugog
ve}e izlo`bene postavke, koja se nalazi u Vojnom muzeju na svetskog rata“
Kalemegdanu, a ~ini je preko 300 dokumenata iz razli~itih pe-
rioda srpske vojne istorije. N. D.
U prisustvu dr`avnih sekretara Ministarstva odbrane,
~lanova Kolegijuma ministra odbrane, Kolegijuma na~elnika Gener-
al{taba Vojske Srbije i brojnih gostiju, studijsku izlo`bu, deo bo-
gate zbirke oru`ja iz riznice Vojnog muzeja, otvorio je dr`avni
sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Mi{~evi}.
– Primena savremenog oru`ja na ovim prostorima promenila
na~in ratovawa, postavqaju}i nove zahteve u borbi i mewaju}i
strategiju komandanata. Pe{adijsko automatsko oru`je, izlo`eno u
ovoj postavci, u sklopu obele`avawa Dana dr`avnosti Srbije i 65.
godina pobede nad fa{izmom, predstavqa tek mali deo bogatog ar-
senala kojim mogu da se pohvale poslenici Vojnog muzeja. Herojska
borba prethodnih generacija protiv fa{izma svrstava nas u red
ba{tinika onih civilizacijskih vrednosti koje simbolizuje 9. maj –
Dan pobede u Evropi, pobede antifa{izma. Na{a generacija je
du`na da ~uva te vrednosti i neguje solidarnost i toleranciju,
grade}i Srbiju kao evropsku dr`avu, koja iza sebe ima dva veka
razvoja demokratije – istakao je dr`avni sekretar Aleksandar
Mi{~evi} na otvarawu izlo`be.
Kolekcija Vojnog muzeja od oko 4.500 komada oru`ja iz Drugog
svetskog rata u potpunosti pokriva naoru`awe koje je, tokom ~etiri
ratne godine, kori{}eno na ovim prostorima. Studijska izlo`ba
omogu}uje uvid u tehnolo{ki razvoj i primenu oru`ja koje je
obele`ilo najve}i oru`ani sukob u 20. veku.
Bilateralna D. GLI[I]
Snimio V. TRANDAFILOVI]
vojna saradwa
Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milo-
rad Peri} potpisao je planove bilateralne vojne saradwe
sa Francuskom i Norve{kom. Plan sa Francuskom potpisao
je na~elnik Uprave za me|unarodne organizacije u Zdru`enom
general{tabu OS Francuske brigadni general Antoan Kre,
a sa Norve{kom zamenik generalnog direktora za bezbed-
nosnu politiku Ministarstva odbrane Kjarsti Klabo.

Biqana Karapanxin
Povodom Dana Vojske Srbije,
11. februara odr`an je koncert
pod nazivom „Na{a deca“. Svojim
muzi~kim ume}em publici su se
predstavila deca pripadnika
Vojske Srbije i zaposlenih u
Ministarstvu odbrane, uz pratwu
Umetni~kog ansambla „Stanislav
Bini~ki”. Pored najmla|ih,
u programu su u~estvovale i
zvezde muzi~ke scene, tako|e
deca nekada{wih i sada{wih
pripadnika vojske – Ana Stani},
Goca Tr`an i Mom~ilo
Bajagi} Bajaga.
Stefan Antonijevi}
30
K o n c e r t „ N a { a d e c a
prepunoj sali Doma Vojske koncertu su prisustvovali ministar odbrane
Dragan [utanovac, na~elnik General{taba general-potpukovnik Miloje
Mileti}, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, direktor
Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktor Narodnog pozori{ta
Bo`idar \urovi}, Kornelije Kova~, Zafir Haximanov, Maja Oxaklijevska, Mer-
ima Wegomir i druge poznate li~nosti iz javnog i kulturnog `ivota.
Sve~ani koncert su otvorili devetogodi{wa Jana Pa`in, u~enica tre}eg
razreda osnovne i drugog razreda ni`e muzi~ke {kole „Vladimir \or|evi}”,
koja je na klaviru izvela delo „Fandango”, i Andrija Ristanovi}, u~enik petog
razreda osnovne i ~etvrtog razreda ni`e muzi~ke {kole „Davorin Jenko”, koji je
na trubi izveo Betovenovu „Nema~ku igru”.
Kompozicijom „Preludijum dens” Paskala Prousa, u pratwi Umetni~kog
ansambla „Stanislav Bini~ki” kojim je dirigovao Pavle Medakovi}, nastupila
je na flauti trinaestogodi{wa Jelena Stankovi}, u~enica sedmog razreda os-
novne i ~etvrtog razreda ni`e muzi~ke {kole „Stanislav Bini~ki”. Divernovu
etidu u C-duru na klaviru izveo je Nemawa Crnatovi}, koji poha|a peti razred
osnovne i tre}i razred ni`e muzi~ke {kole „Kosta Manojlovi}”.
Sedamnaestogodi{wi Nikola Spremi}, u~enik tre}eg razreda gimnazije,
na harmonici je izveo Derbenkovo muzi~ko delo „Vreme leti”, dok se godinu
dana mla|i Stefan Jeli}, u~enik drugog razreda sredwe muzi~ke {kole
„Stankovi}”, predstavio harmonikom odsvirav{i „Povo|ansko kolo” i „Ke-
mi{evo kolo”.
Biqana Karapanxin, u~enica sedmog razreda osnovne i petog razreda
ni`e muzi~ke {kole „Teodor To{a Andrejevi}” izvela je Mocartov „Turski
mar{“, dok je sedamnaestogodi{wa Valentina Dimitrijevi} na flauti izvela
Bahovu svitu u H-molu – „Menuet” i „Badinerie”. [openovu „Polonezu” u A-du-
ru na klaviru izveo je {esnaestogodi{wi Stefan Antonijevi} iz sredwe
muzi~ke {kole „Stankovi}”.
Program rezervisan za najmla|e zavr{ila je devetogodi{wa An|ela
Tasi}, u~enica tre}eg razreda osnovne i drugog razreda ni`e muzi~ke {kole
„Vatroslav Lisinski”, koja je uz pratwu Umetni~kog ansambla Ministarstva
odbrane „Stanislav Bini~ki” pod vo|stvom dirigenta Vojkana Borisavqevi}a
izvela pesmu „Bato”, osvojiv{i nepodeqene simpatije publike.
U nastavku koncerta nastupile su zvezde doma}e muzi~ke scene u pratwi
Umetni~kog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Bini~ki” pod
vo|stvom dirigenta Vojkana Borisavqevi}a. Pesmom „Bioskop” predstavila se
Ana Stani}, dok je Goca Tr`an izvela popularnu pesmu „Haqina”. Koncert je
zavr{en nastupom Mom~ila Bajagi}a Bajage i Mirjane Jovanovi} sa pesmom
„Bu|ewe ranog prole}a“.
Izme|u nastupa najmla|ih muzi~ara, Umetni~ki ansambl Ministarstva
odbrane „Stanislav Bini~ki” izvodio je mar{eve i kompozicije me|u kojima i
„Srpski valcer”, „Sing. Sing”, „Mar{ na Drinu”, „Mar{ kraqa Milana”,
„Mar{ vojvode Stepe”, a dirigovao je Pavle Medakovi}.
Rade DRAGOVI]
Snimio Du{an ATLAGI]
Nikola Spremi}
” u C e n t r a l n o m d o m u V o j s k e S r b i j e

Jelena Stankovi}

An|ela Tasi}
Blistav nastup
Izvo|a~ima i brojnim gostima koncerta na
zavr{etku programa, mimo protokola, obratio
se ministar odbrane Dragan [utanovac. ^esti-
taju}i mladim u~esnicima na blistavim nastupi-
ma, on je izrazio o~ekivawe da }e ovakvi kon-
certi postati tradicionalni. Nemawa Crnatovi}
– Kada sam bio dete majka me je nau~ila, ka-
da stigne vo}e koje se prvi put jede u sezoni, da
ka`em: „Na `ivot i na zdravqe”. Neka to bude Valentina Dimitrijevi}
re~eno i na dana{wem koncertu, kome mo`emo
samo da po`elimo da postane tradicionalni.
Deca koja su ve~eras nastupila potpuno zavre|uju
pa`wu, kao {to sve ~estitke zaslu`uju i wihovi
roditeqi – naglasio je ministar.
[utanovac je rekao i da mu je dobro pozna-
to koliko energije pripadnici Vojske Srbije
ula`u u svoj posao. ^estitaju}i im praznik – Dan
Vojske – ministar je po`eleo da se ubudu}e vi{e
posvete porodici i svojoj talentovanoj deci.

Stefan Jeli} Andrija Ristanovi}

Jelena Pa`in
Ministar [utanovac i vladika Irinej Svetosavski bal u Centralnom domu

Nastavak lepe
Prihod
tra
eliki Svetosavski bal u organizaciji „Diva donation“ i Fonda solidarnosti, a pod
pokroviteqstvom Ministarstva odbrane, odr`an je 29. januara u sve~anoj sali Cen-
sa ove kulturne
manifestacije
poklowen je deci
pripadnika Vojske
Srbije poginulim u
ratnim dejstvima
V tralnog doma Vojske Srbije.
Svetosavskom balu prisustvovali su ministar odbrane Dragan [utanovac, dr`avni
sekretari Zoran Jefti} i Igor Jovi~i}, ali i brojne li~nosti iz politi~kog,
privrednog, kulturnog i javnog `ivota.
Posle de~ijeg hora „^arolija”, koji je otpevao Svetosavsku himnu, sve~anost je otvorio
episkop ba~ki Irinej i u besedi ukazao na zna~aj svetog Save za srpski narod.
– Izuzetna mi je radost {to se veliki praznik posve}en na{em najve}em svetitequ
proslavqa u prijateqskom dru`ewu i ovaj skup deo je na{e svenarodne slave – rekao je vladi-
ka Irinej i podsetio da je sveti Sava simbol na{eg kulturnog i nacionalnog identiteta.
– On je istovremeno bio i nosilac saradwe na{eg naroda sa svim narodima wegovog
vremena. I danas wegov sveti lik nas u~i da gajimo i negujemo sve one vrednosti prema koji-
ma je on `iveo i radio – rekao je episkop Irinej.
Vladika ba~ki posebno je izrazio zadovoqstvo {to je ostvareni prihod sa bala na-
mewen deci pripadnika Vojske Srbije poginulim u ratnim dejstvima. Oni su, prema wegovim

Organizatorke Svetosavskog bala: Marijana Mateus, Dragana De~ji hor „^arolija” izveo je Svetosavsku himnu
Grn~arski i Isidora Bjelica
32
Vojske Srbije

dicije
re~ima, na oltar otaxbine i slobode dali svoje `ivote, svesni da je borba
Bata @ivojinovi} sa kadetkiwama Vojne akademije
Nata{om Vukmirovi} i Jelenom Popov
koju vode neravnopravna, nalik biblijskoj borbi Davida protiv Golijata.
– Ti hrabri qudi pokazali su spremnost da u duhu ~ojstva i juna{tva
nesebi~no `rtvuju i najvrednije, svoje `ivote – naglasio je vladika Irinej.
Goste je pozdravio i na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u, kapetan
bojnog broda Petar Bo{kovi}.
– Nadam se da }e Svetosavski bal postati tradicionalan i da }e na-
staviti da promovi{e duh dobro~instva. Siguran sam da }e sredstva oti}i u
prave ruke – naglasio je Bo{kovi}.
Na balu je prikazan kratki filmski zapis sa Svetosavske sve~anosti u
Oficirskom domu 1933. godine, kojoj je prisustvovao i kraq Aleksandar
Kara|or|evi}.
U muzi~kom programu nastupili su Umetni~ki ansambl Ministarstva
odbrane „Stanislav Bini~ki“ i poznati estradni umetnici.
R. DRAGOVI]
Snimio J. MAMULA

Bogat muzi~ki program: Dragana del Monako i Umetni~ki ansambl Balu su prisustvovale brojne poznate li~nosti:
“Stanislav Bini~ki” Du{ka Jovani} i Luna Lu
33
 PO^A SNA AR TI QE RIJ SKA
PAQ BA NA KA LE MEG DA NU
Povodom 15. februara – Dana dr`avnosti i Dana Vojske Sr-
bije, na Kalemegdanu je 14. februara u 16 ~asova izvr{ena po~a-
sna artiqerijska paqba sa 10 plotuna iz 6 artiqerijskih oru|a.
GE NE RAL ]IR KO VI]
U LON DO NU
Delegacija Vojske Srbije, koju je predvodio zamenik na~el-
nika General{taba general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, u~e-
stvovala je u radu me|unarodne konferencije o oklopnim vozili-
ma koja je po~etkom februara odr`ana u Londonu u Velikoj Bri-
taniji.
U radu konferencije u~estvovali su predstavnici vi{e od
40 zemaqa, a u okviru konferencije odr`ana je i izlo`ba najno-
vijih dostignu}a u oblasti projektovawa i proizvodwe sistema i
komponenti u industriji oklopnih vozila, sa preko 100 izlaga~a
iz celog sveta.
SE MI NAR O PLA NI RA WU
U ZDRU @E NIM [TA BO VI MA
U Domu garde na Top~ideru odr`an je dvodnevni seminar pod
nazivom „Planirawe u zdru`enim {tabovima”. Seminar je orga-
nizovala Uprava za operativne poslove General{taba Vojske
Srbije, sa Kancelarijom za saradwu u oblasti odbrane i Kance-
larijom izaslanika odbrane ambasade SAD u Beogradu.
Predava~i na seminaru bili su pripadnici Ratnog kolexa
Kopnene vojske SAD, a osnovna tema – uloga zdru`enog {taba u
operativnom planirawu na strategijskom nivou.
Seminar je otvorio na~elnik Uprave za operativne poslove
general-major Dragan Kolunxija. On je tom prilikom istakao da
je seminar odli~na prilika da se, u godini u kojoj se analiziraju
dostignu}a operativnog planirawa u zdru`enoj komandi i koman-
dama vidova, sagledaju i strana iskustva u toj oblasti.
S. \.
34
Sve~ana zak
A firmaci
U uslo vi ma u ko ji ma bez bed no sni iza zo vi,
ri zi ci i pret we ne po zna ju dr `av ne
gra ni ce, Voj ska mo ra bi ti je dan od
stu bo va me |u na rod nog bez bed no snog
ka pa ci te ta i kre di bi li te ta Re pu bli ke
Sr bi je, is ta kao ge ne ral Mi le ti} na
sve ~a no sti u Za je ~a ru
ajmla|i vojnici u stroju Vojske Srbije dali su 13. februara
N sve~anu zakletvu u centrima za obuku u Somboru, Jakovu, Pan-
~evu, Vaqevu, Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu.
Sneg i te{ki uslovi saobra}aja nisu omeli roditeqe, rodbinu
i prijateqe mladih vojnika da u velikom broju do|u na dana{we sve-
~anosti i sa wima podele radost zakletve otad`bini na vernost.
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti} prisustvovao je sve~anosti u Petom centru za obu-
ku u Zaje~aru.
– Proces profesionalizacije stvara realne uslove da zna-
wa i ve{tine koje vojnici steknu tokom obuke budu kriterijum koji
}e vas kvalifikovati za poziv profesionalnog vojnika – istakao
je general Mileti} ~estitaju}i mladim vojnicima davawe zakletve.
On je rekao da je slu`ewe vojnog roka u srpskoj vojsci sve mawe
obaveza, a sve vi{e postaje pitawe interesovawa mladog ~oveka.
Zbog toga }e u profesionalnu vojsku dolaziti mladi qudi koji su
motivisani da slu`e vojni rok.
General Mileti} je izrazio uverewe da }e deo mladih vojni-
ka koji su danas polo`ili zakletvu svoju profesionalnu karijeru
ili jedan wen deo provesti u jedinicama Vojske Srbije.
Obra}aju}i se stare{inama koji obu~avaju najmla|e vojnike,
general Mileti} je rekao da od wih o~ekuje da sa ovom partijom
vojnika dostignu i unaprede one sposobnosti koje su im neophodne
da bi uspe{no izvr{ili postavqene zadatke.
– Ispred stroja najmla|ih vojnika `elim da istaknem da se
Vojska Srbije nalazi na stabilnom putu transformacije u profe-
sionalnu vojsku, sa pa`qivo i stru~no procewenim potrebnim spo-
sobnostima u sredworo~nom i dugoro~nom periodu. Sticawe tih
sposobnosti omogu}i}e i odgovaraju}u ulogu Vojske, kao garanta
15. februar 2010.
letva vojnika decembarske klase
ANA LI ZE FUNK CI O NAL NIH
SPO SOB NO STI JE DI NI CA
Analize funkcionalnih i operativnih sposobnosti odr`ane
su u Gardi, Komandi za obuku i Komandi Vazduhoplovstva i PVO.
Analizama su prisustvovali najvi{i vojni rukovodioci i
predstavnici pojedinih organizacionih celina Ministarstva od-
brane, a ciq analiza je sagledavawe uspe{nosti u izvr{avawu
poslova, zadataka i funkcija i postavqawe smernica za naredni
period.

OBE LE @EN DAN

VOJ NO GE O GRAF SKOG
IN STI TU TA
Vojnogeografski institut obele`io je 5. februara 134. godi-
{wicu postojawa i rada. Prisutnima na sve~anosti obratili su se
Dragan Radulovi}, sekretar Ministarstva odbrane i pukovnik dr
Mirko Borisov, na~elnik Vojnogeografskog instituta. Uz ~estitke
za praznik najzaslu`nijima su uru~ene nagrade i priznawa.
Od osnivawa do danas, zadatak instituta je geotopografsko

ja mla dih obezbe|ivawe vojske, ~iji je najprepoznatqiviji deo izrada ka-

rata razli~itih razmera, sadr`aja i namena.
Pukovnik Borisov je izrazio veliko zadovoqstvo ~iweni-
com da je Vojnogeografski institut jedna od retkih vojnih ustano-
va koja nema prekid u radu od osnivawa. On je najavio da insti-
tut ove godine o~ekuje u~e{}e u va`nom nacionalnom projektu,
osnivawu i odr`avawu Nacionalne infrastrukture geoprostor-
nih podataka. N. D.

KURS ZA OFI CI RE
U MUL TI NA CI O NAL NIM
OPE RA CI JA MA
U Centru za mirovne operacije (CMO) Vojske Srbije odr`an
je Osnovni kurs za oficire u multinacionalnim operacijama. Ciq
kursa je da se polaznici upoznaju sa na~elima organizacije i izvo-
|ewa multinacionalnih operacija, kao i da nau~e kako se pojedin-
ci i jedinice pripremaju i anga`uju u takvim operacijama.
Otvaraju}i kurs, na~elnik CMO pukovnik Jelesije Radivoje-
vi} istakao je da kurs, pored sticawa osnovnih znawa o u~e{}u u
multinacionalnim operacijama, pru`a i priliku qudima koji }e
mo`da sara|ivati u nekoj od operacija da se me|usobno upoznaju.
Na dvonedeqnom kursu u~estvovalo je 36 polaznika iz Mini-
mira i stabilnosti, i pouzdanog oslonca me|unarodnog polo`aja starstva odbrane i Vojske Srbije i sa Fakulteta bezbednosti.
na{e zemqe – naglasio je na~elnik General{taba Vojske Srbije. A. A.
General Mileti} je tako|e istakao da, u uslovima u kojima
bezbednosni izazovi, rizici i pretwe ne poznaju dr`avne grani-
ce, Vojska mora biti jedan od stubova me|unarodnog bezbednosnog
kapaciteta i kredibiliteta Republike Srbije.
Na kraju obra}awa na sve~anosti, general Mileti} je izra-
zio uverewe da }e Zaje~arci svojom gostoqubivo{}u pomo}i mla-
dim vojnicima da iz tog lepog grada ponesu nezaboravne uspomene.
Sve~anosti su prisustvovali i komandant Komande za obuku
general-major Aleksandar @ivkovi}, komandant Garde brigadni
general Goran Radovanovi}, na~elnik Zaje~arskog okruga Du{an
Ivani}, gradona~elnik Zaje~ara Bo{ko Ni~i}, episkop timo~ki
Justin, predsednici op{tina Kwa`evac i Boqevac, predstavnici
dru{tvenih, kulturnih i bora~kih organizacija i oko tri hiqade
prisutnih roditeqa, rodbine i prijateqa najmla|ih vojnika.
I na ostalim sve~anostima u centrima za obuku Vojske Srbi-
je bili su predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,
lokalne samouprave i brojni gra|ani. Z. MILADINOVI]

35
povodi
U susret Danu informati~ke slu`be

Vojnici iz sveta
softvera
Dan informati~ke slu`be oliko vredi jedan bit? Matemati~ka teorija ka`e da informacija vredna „jedan

povod je i prilika da
sa najodgovornijim i
najstru~nijim qudima
K bit“ „otkriva“ koji }e se od dva istovetno mogu}a doga|aja desiti. Taj jedan bit,
u razmerama savremene informatike, ne zna~i puno. Me|utim, takva informa-
cija, hipoteti~ki, na boji{tu bi mogla da sa~uva `ivot vojnika ili vi{e wih.
Nekoliko proteklih decenija pogonski motor razvoja informacionih tehnolo-
gija na globalnom planu bila je vojska. Za potrebe odbrane pravqeni su najmo}niji
ra~unari i napredni softveri. Pretposledwa dekada dvadesetog veka sli~ne ten-
dencije donela je i na prostor nekada{we Jugoslavije. Oru`ane snage postavqale
su standarde u „svetu kompjutera“, koji je tih godina na prostoru Balkana bio u povo-
iz te oblasti u sistemu ju. Iskusni oficiri informati~ke slu`be se}aju se sa nostalgijom osamdesetih go-
dina ~iji su polet i napredak, svima poznatim doga|ajima, prekinule devedesete.
odbrane uka`emo na
Gde smo da nas
korake koji su u~iweni, Na~elnik Uprave za telekomunikacije i Internet J-6 General{taba Vojske
Srbije general-major Radivoj Vukobradovi} isti~e da je informati~ka slu`ba
ali i na one koji tokom 2008. i 2009. unapredila upotrebu informacionih tehnologija na kori-
sni~kom nivou, me|u pripadnicima Vojske, ali i na ekspertskom nivou uvo|ewem
predstoje na poqu novih servisa i uspostavqawem mre`a i informacionih sistema. Prema wego-
vim re~ima, pripadnici informati~ke slu`be na pravi na~in izlaze u susret
zahtevima sistema odbrane, a nekada wihova inicijativa ide daleko ispred tih
„aj-tija“ zahteva.
– To se od informati~ke slu`be i o~ekuje posebno ako se zna da ona predsta-
vqa koncentraciju najkvalitetnijih mladih stru~waka koji su bili me|u najboqima u
svojoj generaciji tokom studija, pa i najboqi, kao {to su poru~nik Uro{ Rackovi} i

Snimio D. BANDA
potporu~nik Zoran Denda. Timovi ovih To zna~i da }e se u velikoj meri po-
mladih stare{ina i wihovih iskusnijih Identifikacione kartice jednostaviti rad zdravstvenih ustanova
kolega realizuju veliki broj projekata na svim nivoima jer }e, recimo, na elek-
Va`an segment uspostavqawa pune funkcio-
zna~ajnih za unapre|ewe funkcionalnih tronskoj zdravstvenoj kwi`ici biti za-
nalnosti ra~unarske mre`e komandovawa jeste
i operativnih sposobnosti Ministar- bele`eni svi relevantni medicinski po-
izrada elektronskih identifikacionih kartica,
stva odbrane i Vojske Srbije – nagla{a- daci pacijenta koji }e biti vidqivi le-
koje }e slu`iti i za elektronski potpis, a na osno-
va general. karu bez uvida u wegov medicinski kar-
vu we, to jest ovla{}ewa lica koje je poseduje, mo-
Kao jedan od va`nijih i o~igledni- ton. Sistem }e, tako|e, omogu}iti for-
}i }e i da se pristupi odre|enim resursima mre-
jih rezultata general Vukobradovi} iz- mirawe registra zdravstvenih radnika u
`e. Na taj na~in bi}e omogu}eno prosle|ivawe
dvaja vi{estruko pove}awe brzine In- MO i VS i kontrolu propisivawa i iz-
pisanih nare|ewa u elektronskom obliku velikom
ternet protoka koji koristi sistem od- davawa lekova na lekarski recept. To }e
brzinom, na primer sa nivoa General{taba do
brane. spre~iti svaku mogu}nost zloupotrebe, a
takti~kog nivoa.
– Porast broja korisnika zahtevao samim tim i {tetu koju trpi Ministar-
je i pove}awe kapaciteta pristupnog stvo odbrane.
linka prema natprovajderu koje je reali- U ovoj godini ciq nam je da ispuni-
zovano u vi{e koraka. Po~etni kapaci- Nove pogodnosti mo sve preduslove za po~etak integracije
tet od {est megabita u sekundi prvo je Informacioni sistem ROFIS, koji je na- svih informacionih sistema u jedinstven
pove}an na 20, zatim na 40 da bi 2009. pravqen u saradwi sa Upravom za organizaciju integrisani informacioni sistem MO i
godinu zavr{ili sa kapacitetom od 80 Sektora za politiku odbrane, omogu}ava i evi- VS. Potpukovnik @eqko Ivanovi}, na~el-
megabita po sekundi. Kapacitet linka sa- denciju novih obele`ja jedinice i radnog mesta u nik odeqewa za informatiku u J-6, rekao
da je 120 megabita u sekundi, a mo`emo skladu sa novim normativima, o~uvawe jedinstve- nam je da se od 2009. godine svi Internet
se pohvaliti da }e ta brojka uskoro po- nih identifikatora jedinica, radnih mesta i for- sajto vi koje koristi sistem odbrane fi-
rasti na 140. U ovoj mre`i zastupqene macijskih materijalnih sredstava zbog potrebe zi~ki nalaze na serverima Vojske Srbije.
su najsavremenije tehnologije koje su im- odr`avawa kontinualnih veza sa drugim infor- – Pre formirawa Odseka hostova-
plementirane na kablovskoj infrastruk- macionim sistemima u sistemu odbrane. ROFIS we veb aplikacija, taj posao obavqale
turi – obja{wava na~elnik J-6. pru`a mogu}nost {tampawa Kwiga formacije na su firme za provajding i hosting. Me|u-
Zamenik na~elnika Uprave pukov- osnovu stvarne hijerarhije jedinica i jo{ mnogo tim, to se re{ewe u vi{e navrata poka-
nik dr Ivan Vuli} obja{wava da Inter- pogodnosti. Sistem se, kako smo saznali, trenut- zalo kao nebezbedno jer pomenuti pro-
net mre`a trenutno ima ne{to vi{e od no nalazi u fazi testirawa i wegovo uvo|ewe vajderi nisu bili u mogu}nosti da ispune
1.200 korisnika sa direktnim pristu- o~ekuje se tokom godine. specifi~ne bezbednosne zahteve sistema
pom i oko 500 korisnika sa dajal-ap odbrane. Mi, dakle, nismo `eleli da do-
pristupom u sistemu odbrane. U odnosu pustimo da se sajtovi MO i VS na bilo ko-
na 2008, prethodne godine broj korisnika sa direktnim pristupom ji na~in kompromituju. Zato smo odlu~ili da osnujemo organizacijsku
pove}an je za oko dva puta, dok broj korisnika sa dajl-ap pristu- celinu u okviru VS i MO koja radi na za{titi na{ih resursa do-
pom stagnira. U istom periodu, ka`e Vuli}, broj korisnika e-mai- stupnih na Internetu – ka`e potpukovnik Ivanovi}. Prema wegovim
la ve}i je za oko 350 tako da sada u sistemu odbrane ima 2.450 re~ima, u Internet centru sistema odbrane sada postoji stalno pri-
korisnika takozvanog slu`benog mejla. sustvo stru~waka koji prate aktivnosti u Internet saobra}aju i koji
– U protekloj godini uvedena je ADSL VPN tehnologija na kori- su u stawu da reaguju ukoliko do|e do „napada“ na sajtove Vojske i
sni~koj ravni. U istom periodu pove}ani su kapacitet, kvalitet i Ministarstva. On dodaje da se iz pomenutog centra prate i aktivno-
mogu}nosti servisa glavnog Internet centra. Eksperimentisano je sti korisnika Interneta u sistemu odbrane.
sa be`i~nim prenosnim sistemom uglavnom u svrhu uvezivawa na – Kada je re~ o mre`ama, treba naglasiti da ra~unarska mre`a
Internet mre`u sa mesta gde to nije mogu}e ostvariti `i~nim putem komandovawa RAMKO sada pokriva strategijski, operativni i zdru-
– obja{wava Vuli}. `eno-takti~ki nivo to jest nivo brigada, a uskoro }e obuhvatiti i ni-
vo osnovnih takti~kih jedinica odnosno bataqona. Planiramo da u
Svo ji na svo me svakom bataqonu postoje pristupna mesta, odnosno ra~unari kako
Prema wegovim re~ima, glavne rezultate u oblasti informati- bismo omogu}ili da se koriste svi RAMKO dostupni servisi u mre`i
ke zabele`io je Centar za komandno-informacione sisteme i in- – obja{wava Na~elnik odeqewa za informatiku.
formati~ku podr{ku (CKISIP), specijalizovana informati~ka usta- – Godina za nama je zna~ajna za razvoj geografskog informaci-
nova neposredno pot~iwena Upravi za telekomunikacije i informa- onog sistema (GIS) u Vojsci. U toku pro{le godine zavr{ena je prva
tiku. Centar ima zadatak da analizira, projektuje, implementira i faza razvoja univerzalne korisni~ke softverske platforme GIS
obezbe|uje nesmetanu eksploataciju informacionih sistema, ra~u- Vojske Srbije namewene svim nivoima komandovawa. Po zavr{etku
narskih mre`a i Interneta, te da pru`a informati~ku podr{ku za druge i tre}e faze GIS VS bi}e osnova za Komandno-informacio-
potrebe VS i MO u skladu sa propisanim hijerarhijskim nadle`no- ne sisteme (KIS) Vojske Srbije – ka`e Ivanovi}. Prema wegovim
stima upravnih i izvr{nih organa informatike. re~ima geografsko-informacioni sistem omogu}i}e da ~ovek „na
– Centar za komandno-informacione sisteme i informati~ku terenu“ pomo}u posebnog ru~nog ili prenosnog ra~unara na kartu
podr{ku zavr{io je razvoj potpuno novog informacionog sistema za „upi{e“ odgovaraju}e podatke koje }e komandi odre|enog nivoa omo-
razvoj, organizaciju i formaciju (ROFIS) i podsisteme informa- gu}iti deo potrebnih podataka za stvarawe takozvane jedinstvene
cionog sistema za zdravstvo i bibliotekarstvo. Centar je tako|e operativne slike boji{ta.
doradio kadrovski informacioni sistem u skladu sa izmenama ka- Vode}i informati~ari u sistemu odbrane sla`u se u oceni da
drovske regulative. Najzad, izra|en je i uspostavqen registar svih je kqu~ uspeha u vrhunskom kadru koji se {koluje na Vojnoj akademiji
informacionih sistema (REGIS) – ka`e pukovnik Vuli}. i stalno usavr{ava tokom rada. Pripadnici informati~ke slu`be
– Treba napomenuti da je informacioni sistem namewen voj- svrstavaju se u krem profesije. Zbog toga ih presti`ne kompanije iz
nom zdravstvu ne{to {to nas izdvaja ne samo me|u zemqama i voj- „aj-ti“ sveta stalno „love“. Me|utim, rad na projektima i usavr{a-
skama regiona, nego i Evrope. Naime, radi se o projektu ~iji je raz- vawe koje im je dostupno samo u sistemu odbrane, i pored daleko
voj zapo~et u 2009. godini i koji bi trebalo da omogu}i formirawe skromnijih primawa od wihovih kolega u civilstvu, ve}inu zadr`ava
mati~ne evidencije vojnih osiguranika i standardizaciju i izradu u uniformi. Blago znawa koje ti qudi ula`u u sistem odbrane, ka`u
novih dokumenata, ne primer recepata, zdravstvenih kwi`ica ili na{i na{i sagovornici, treba negovati i koristiti.
zdravstvenih kartica – isti~e Vuli}. Aleksandar PETROVI]

37
zdravstvo

Vojnomedicinska akademija u protekloj godini

Ustanova
otvorenih vrata
Rezultati Na analizi funkcionalne sposobnosti Vojnomedicinske akademije u 2009. gosini, uvodno iz-
ostvareni u
pro{loj godini
izazov su za jo{
boqe u ovoj.
I to u oblastima
N
lagawe imao je general-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik VMA. On je ukazao na najzna~ajni-
je rezultate u radu, kao {to je pove}awe medicinskih usluga za 10-20 odsto, formirawe Visoke
{kole VMA, akreditacija doktorskih studija i nau~noistra`iva~kog rada u nau~ni sistem Republike
Srbije, akreditacija pet laboratorija i resertifikacija ISO standarda. Zna~ajno priznawe i po-
hvale pripadnici VMA dobili su za zdravstveno zbriwavawe u~esnika Univerzijade, a u~e{}e na
dve me|unarodne vojnosanitetske ve`be, posebno MEDCEUR, potvrdilo je visoki ugled ustanove me-
|u inostranim kolegama.
Pro{la godine protekla je i u znaku uspe{nije saradwe. Najpre me|unarodne vojnomedicinske,
zdravstvenog pa sa medicinskim fakultetima u zemqi i sa Pravoslavnom crkvom (liturgije se odr`avaju redovno
zbriwavawa i predstoji zavr{etak kapele u VMA). Tu je u~e{}e pripadnika VMA u mirovnim misijama UN, zavr-
{etak {kolovawa dve klase [kole rezervnih oficira sanitetske i veterinarske slu`be, oprema-
civilnih i vojnih we VMA novom magnetnom rezonancom, angio-salom... Nastavqeno je usavr{avawe zaposlenih na
osiguranika, VMA, a na me|unarodnim kongresima izlo`eno je 117 radova.
ulagawa u Pre ven ti va i le ~e we
tehni~ko- Pitawe koje se prirodno name}e jeste u kojim uslovima je izgra|ivana i odr`avana funkcio-
tehnolo{ku nalna sposobnost te ustanove. O tome su detaqnije govorili zamenik na~elnika VMA pukovnik prof.
dr Nikola Filipovi}, pukovnici Svetislav Mihajlov, prim. dr Milorad Rabrenovi}, akademik
obnovu i prof. dr Miodrag ^oli}, dr Mladen Milivojevi}, dr Nikola Zec, prof. dr Neboj{a Jovi}, Stanojko
opremawe VMA, Miti}, Mi}o \. ^udi}, potpukovnici Gradimir Petrovi} i Negovan Jovanovi}, prof. dr Mirjana Va-
u~e{}a u novi}, nau~ni saradnik dr Elizabeta Ristanovi} i prof. dr Mirjana Antunovi}.
Rad u VMA finansira se 39 odsto od buxetskih sredstava, 50 odsto od prihoda i 11 odsto iz
mirovnim Fonda SOVO. Me|utim, jo{ su aktuelna stara nenapla}ena potra`ivawa po osnovu prihoda. Ciq
misijama i ja~awa je da se ove godine {to vi{e pove}a prihod ustanove kako bi se ta finansijska sredstva usmerila u
tehni~ko-tehnolo{ku obnovu VMA.
internacionalne Na VMA danas je zaposleno 2.704 qudi. Popuna je oko 84 odsto i nedostaje lekarski i sredwe
pozicije VMA. stru~ni kadar. Nakon du`eg vremena raspisan je konkurs za prijem lekara i medicinskih tehni~ara

38 15. februar 2010.

 ZNA^AJ VOJNOG MEDICINSKOG
FAKULTETA
– Vi{e se ne dovodi u pitawe uloga vojnog zdravstva i de-
finitivno je doneta odluka da ono ima svoje mesto u sistemu od-
brane. Daqe }e se raditi na ja~awu tog sektora. Me|utim, dugo
nije ulagano u opremawe saniteta i sve probleme te{ko je re-
{iti odjednom. Treba ulagati non-stop. Pored opreme va`no je
imati i kadar koji je visoko stru~an.
Zna~ajno je {to smo mi danas jedna od ~etiri zemqe u svetu
koja ima vojni medicinski fakultet, pored SAD, Kine i Rusije –
rekao je dr`avni sekretar dr Zoran Vesi}, u~estvuju}i u radu
analize na VMA.
INTEGRACIJE VMA U
ZDRAVSTVENI SISTEM SRBIJE
Pukovnik prof. dr Neboj{a Stankovi}, na~elnik Grupe hi-
rur{kih klinika:
– Ulazak u zdravstveni sistem Srbije doneo nam je vi{e
bolesnika za le~ewe, raznovrsnu patologiju, pre svega urgentna
stawa, a mawe sve`ih trauma. Vojnomedicinska akademija je,
ipak, trauma centar prvog reda i trebalo bi da to i ostane. ^i-
wenica je da }emo se ubudu}e suo~iti sa prijemom ve}eg broja
pacijenta, a to zahteva i prostorno i kadrovsko pro{irewe.
Pukovnik prof. dr Branko Gligi}, na~elnik Grupe internih
klinika:
– Sve interne klinike ispunile su sve preuzete obaveze.
To su prijemi koji se zakazuju. Me|utim, iskrsli su problemi ka-
da je re~ o urgentnim internisti~kim bolesnicima. Najve}i broj
wih ne bude direktno upu}en na VMA ve} tek posle trija`e u Ur-
gentnom centru. Tako nam sti`u mahom starije osobe, ~ije le~e-
we je kompleksno i oporavak du`i. Dosta kardiolo{kih pacije-
nata zahteva kasnije i hirur{ko le~ewe i onda nastaju dodatni
problemi oko regulisawa uputnica.
Prof. dr Ranko Rai~evi}, na~elnik Grupe neuropsihija-
trijskih klinika:
– Moramo da le~imo bolesnike prate}i savremen trendo-
ve, a jo{ nemamo jedinicu za mo`dani udar, koja je neophodna.
Potrebno nam je i kadrovsko oja~awe.
Prof. dr Miroqub Trkuqi} iz Grupe instituta za dijagno-
stiku i terapiju:
– Ova grupa instituta kqu~na je u le~ewu pacijenata jer
koristi skupu i sofisticiranu opremu. Treba nastaviti sa tren-
dom boqe organizacije rada i uvesti ISO standarde. Instituti
za medicinsku biohemiju i za transfuziologiju ve} ih imaju.
Pukovnik prof. dr \oko Maksi}, na~elnik Dijagnosti~ko-
poliklini~kog centra:
– Mi smo 100 odsto ispunili ugovor sa Republi~kim fon-
dom za zdravstvenu za{titu Srbije. ^iwenica je da od oko
300.000 pacijenata, 80 odsto usluga pru`amo vojnim osigura-
nicima. Nadam se da }e nam vojnomedicinski centri i domovi
zdravqa, gde se realizuje sekundarni novo zdravstvene za{tite,
pomo}i da ostanemo ustanova tercijernog nivoa.
na rad u VMA. Najslabija je popuna farmaceutima, a najboqa sto-
matolozima.Popuna neophodnim medicinskim kadrom neophodna je
jer se u narednom periodu o~ekuje pove}an obim poslova, vezanih za
uvo|ewe VMA u zdravstveni sistem Srbije.
Radu u VMA pro{le godine obele`ili su le~ewe i edukacija. U
toj ustanovi lane je hospitalno le~eno oko 35.000 pacijenata (za
1.400 vi{e od 2008). Ostvareno je oko 317.000 bolni~kih dana i
smaweno prose~no trajawe le~ewa na devet. Popuwenost posteq-
nih kapaciteta u VMA bila je oko 76 odsto i dominirali su civilni
osuguranici.
U grupi hirur{kih klinika le~eno je 17.105 pacijenta, prose~-
no trajawe le~ewa bilo je oko osam dana. Ura|eno je 24.390 ope-
racija i uvedeno 25 novih hirur{kih procedura.
Kada je re~ o rezultatima stru~nog rada Grupe internih klini-
ka, realizovano je 59 transplantacija ko{tane sr`i, dve tran-
splantacije jetre i 24 bubrega.
Rad Grupe instituta za dijagnostiku i terapiju obele`en je pu-
{tawem u rad magnetne rezonanse i novog angiobloka, plasirawem
intrakranijalnih stentova o uvo|ewem nove tehnologije testirawa
uzoraka krvi.
Centru za hitnu pomo} pro{le godine obratilo se oko 40.000
qudi, a za kontrolu trovawa oko 8.500. U Dijagnosti~ko-polikli-
ni~kom centru ambulantno je le~eno oko 145.000 vojnih i malo ma-
we od tog broja civilnih osiguranika.
[ko lo va we i obu ka
[kolovawu, nau~noistra`iva~kom radu i obuci u VMA uvek se
posve}uje posebna pa`wa. U pro{loj godini potpuno je izvr{ena
harmonizacija sa visokim obrazovawem u Srbiji.
Kada je re~ o nau~noistra`iva~kim zadacima na VMA, danas
je trenutno aktivno 57 klini~kih istra`ivawa i pet bazi~nih.
Visoka {kola VMA je hit tema. Od kad je po~ela nastava, 20
kadeta ima individualne mentore. Adaptirane su i opremqene po-
jedine prostorije za izvo|ewe nastave, usvojeni su pravilnici i
donete odluke.
Kako izgleda logisti~ka podr{ka bolnice koja potro{i elek-
tri~ne energije kao grad od 20.000 stanovnika, te{ko je opisati.
Dovoqno je re}i da je potrebno odr`avati oko 36.000 raznih apa-
rata ~ija je prose~na starost 12 godina.
Na godi{woj analizi bilo je re~i i o uticaju informisawa na
stvarawe medijske slike o VMA. Tako je lane odr`ano sedam konfe-
rencija za {tampu. U medijima je objavqeno 3.666 priloga – 2.673
u {tampanim medijima i 993 u elektronskim. Tako|e, popularan je i
sajt VMA, ~ija je pose}enost lane iznosila oko 215.000 iz 136 ze-
maqa.
Rad skupa pratili su dr`avni sekretar dr Zoran Vesi}, bri-
gadni general prof. dr Veqko Todorovi}, na~elnik Uprave za zdrav-
stvo, brigadni general Sla|an \or|evi}, na~elnik Uprave za ka-
drove, brigadni general prof. dr Mladen Vuruna, na~elnik Vojne
akademije. Prisustvovali su i na~elnici svih organizacionih celi-
na VMA.
Mira [VEDI]
Snimio Darimir BANDA
39
 zdravstvo

Vojna fabrika
lekova
Institut za farmaciju VMA pred-
stavqa najvi{u snabdeva~ku i nau~no-
nastavnu ustanovu farmaceutske delat-
Simpozijum o posttraumatskom nosti u Vojsci Srbije. Organizacione
jedinice na{e najve}e vojne medicinske
stresnom poreme}aju ustanove snabdeva lekovima i ostalim
sanitetskim materijalom iz uvoza, od
Klinika za psihijatriju VMA, Udru`ewe psihijatara Srbije i Psihijatrijska sekcija doma}ih proizvo|a~a ili sopstvenom
Srpskog lekarskog dru{tva organizovali su 29. januara, u na{oj najve}oj vojnoj medicinskoj proizvodwom. U svom sastavu ima ~eti-
ustanovi, simpozijum – „Posttraumatski stresni poreme}aj – savremeni tokovi u istra`iva- ri celine – odeqewa sanitetskog mate-
wu i le~ewu“. rijala, farmaceutske tehnologije, ode-
Na stru~nom skupu u~estvovalo je vi{e od 400 psihijatara i stru~waka koji se bave qewe za ispitivawe i kontrolu lekova
mentalnim zdravqem iz svih zdravstvenih ustanova na{e zemqe. Simpozijum je otvorio na- i odsek za sanitetsko snabdevawe.
~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, koji je istakao da je posttraumatski
stresni poreme}aj jedan od velikih problema sa kojima se suo~ava na{a populacija, posle
isku{ewa koja nam je donela posledwa decenija dvadesetog veka. Lekari sa VMA imaju veli-
ko iskustvo u radu sa osobama koje su se neposredno suo~ile sa strahotama rata.
U ime Ministarstva zdravqa goste je pozdravio dr`avni sekretar Peri{a Simonovi},
a prof. dr Miroslava Ja{ovi}-Ga{i} u ime Udru`ewa psihijatara Srbije. O traumatskom
stresu u 21. veku, ratu i miru kao izazovima za psihijatre, ali i novim farmakoterapijskim
pristupima u le~ewu tog oboqewa govorili su pukovnik doc. dr Radomir Samarxi}, akade-
mik prof. dr Du{ica Le~i}-To{evski i prof. dr Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednik Skup-
{tine Republike Srbije.

Delegacija VMA u Portugalu

U okviru srpsko-portugalske vojnomedicinske saradwe, delegacija VMA u kojoj su bili ge-
neral-major prof. dr Miodrag Jevti} i potpukovnik dr Sr|an Star~evi}, obi{la je od 19. do
29. januara nekoliko vojnih bolnica u Portugalu.
Predstavnici srpskog saniteta sagledali su tom prilikom specifi~nosti organizacije Nastavne i edukativne delatno-
portugalske vojnozdravstvene slu`be, ~iji su zvani~nici iskazali interesovawe za rad VMA. sti obavqaju se na Institutu tokom
Na{a delegacija posebno je pratila funkcionisawe portugalskog Centra za hiperbari~nu me- specijalizacija iz farmaceutske teh-
dicinu i telemedicinu, ali i informati~kog sistema u bolni~kim uslovima. nologije za vojne farmaceute ili pri-
Tokom posete, ~lanove na{e delegacije primio je i ambasador Republike Srbije u Portu- likom specijalisti~kog sta`a farma-
galu Du{ko Lopandi}. ceuta na VMA. Savremena saznawa i
dostignu}a iz svih oblasti farmacije
prate se i na obaveznom pripravni~-
Me|unarodno priznawe kom sta`u i na prakti~noj nastavi stu-
dr Silvi Dobri} denata farmacije i u~enika sredwih
farmaceutskih {kola. Institutom ru-
Zvawe vrhunskog recenzenta istaknutog me|unarodnog nau~nog ~asopisa Environmental Toxi- kovodi prof. dr Mirjana Antunovi}.
cology and Pharmacology za 2009. godinu, koji izdaje poznata izdava~ka ku}a Elsevier, dodeqeno U tri laboratorije Odeqewa za
je na~elniku Instituta za nau~ne informacije VMA prof. dr Silvi Dobri}. farmaceutsku tehnologiju godi{we se
Profesorka Dobri} je glavni i odgovorni urednik Vojnosanitetskog pregleda, ~aso- proizvede vi{e od 500.000 doza raz-
pisa lekara i farmaceuta Vojske li~itih sterilnih i nesterilnih pre-
Srbije, koji je nedavno u{ao u si- parata. Prva laboratorija prepozna-
stem pra}ewa ~uvene baze nau~ne tqiva je po izradi sme{a za totalnu
publicistike Science Citation Index i parenteralnu ishranu. Druga labora-
pridru`io se porodici najuticajni- torija Odeqewa izra|uje lekove po
jih nau~nih ~asopisa sveta. receptu lekara, za ~iju proizvodwu ni-
Uz ~asopis, Elsevier izdaje i pu- je potrebna sterilizacija ili asepti~-
blikacije koje prate primarnu nau~- ni uslovi rada. Tre}a laboratorija,
nu periodiku u oblasti medicine i koja je trenutno u fazi tehni~ko-tehno-
farmacije. Nedavno su zatra`ili lo{kog razvoja, bavi}e se pripremom
dozvolu da indeksiraju sadr`aj Voj- citostatskih preparata za potrebe
nosanitetskog pregleda i u elektron- klinika i instituta VMA.
skim bazama nau~ne publicistike
SCOPUS i EMBASE. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

40 15. februar 2010.

 {kolstvo

Akreditacija Zavr{en kurs

Vojne akademije Pro/engineer
Pomo}nik ministra prosvete za visoko obrazovawe dr Slobodan Jaukovi} Kurs poznavawa programskog paketa Pro/En-
uru~io je 28. januara brigadnom generalu dr Mladenu Vuruni dozvolu za rad Vojne gineer, koji je za pripadnike VA dr`ao in`ewer
akademije. Time je zaokru`en proces akreditacije Vojne akademije kao Visoke {kole Aleksandar Mandi} iz preduze}a CAD Professio-
akademskih studija sa pet akreditovanih studijskih programa na osnovnim i ~etiri nal, zavr{en je 28. januara na Katedri vojnih ma-
na diplomskim akademskim studijama. {inskih sistema VA.
Vojna akademija je u martu 2009. godine ispunila standarde za akreditaciju Taj softverski paket omogu}ava istra`i-
visoko{kolskih ustanova i dobila akreditaciju studijskih programa u ~etvrtom ci- va we u do me nu ana li ze struk tu re ma {in skih
klusu tog procesa. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao radno telo
Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, akreditovala je tada Vojnu akademiju sistema, strujnih fe no mena u obla sti nao ru-
kao Visoku {kolu akademskih studija sa slede}im studijskim programima – menax- `a wa i va zdu ho plov stva, za mo ra ma te ri ja la,
ment u odbrani, vojnoelektronsko in`ewerstvo, vojnoma{insko in`ewerstvo, voj- simulacije slo`enih ma{inskih sistema i si-
nohemijsko in`ewerstvo i vojno vazduhoplovstvo. Na VA {kolova}e se i budu}i ma- mulacije obradnih procesa. Wegova primena
steri na diplomskim akademskim studijama – menaxment u odbrani, vojnoelektron- je mo gu }a na svim ni vo i ma stu di ja u Voj noj
sko in`ewerstvo, vojnoma{insko in`ewerstvo i vojnohemijsko in`ewerstvo akademiji.

Saradwa sa Dr`avnim univerzitetom Snimila Ranka TOMI]

u Novom Pazaru
Na~elnik Vojne akademije brigadni general dr
Mladen Vuruna i rektor Dr`avnog univerziteta u
Novom Pazaru prof. dr ]emal Doli}anin potpisa-
li su 5. februara Protokol o saradwi dveju visoko-
obrazovnih institucija.
– Potpisivawe protokola jo{ jedna potvrda na-
{ih namera i uvereni smo da }emo saradwom sa Dr-
`avnim univerzitetom jo{ potpunije harmonizovati
vojno {kolstvo sa sistemom visokog obrazovawa u
Republici Srbiji – izjavio je general Vuruna.
Rektor Doli}anin govorio je o iskustvima pr-
vog integrisanog dr`avnog univerziteta u Srbiji ~i-
ji je primarni ciq da svojim studentima omogu}i {to
vi{i nivo znawa.
Protokol podrazumeva me|usobnu saradwu u
svim oblastima univerzitetskog obrazovawa i aka-
demske prakse, usagla{avawe studijskih programa,
kako bi se obezbedila nesmetana prohodnost stude-
nata, razmena nastavnika i studenata i saradwu u
oblasti izdava~ke delatnosti.

Priznawe
pukovniku Mar~eku
Izaslanik odbrane ^e{ke Republike pukovnik Vladimir Huqak uru~io je
4. februara plaketu pukovniku prof. dr Janu Mar~eku za izuzetan doprinos u
saradwi sa Univerzitetom odbrane ^e{ke Republike na akreditaciji studij-
skih programa VA.
Pukovnik Huqak istakao je da uspeh saradwe uvek zavisi od obe stra-
ne i da su po stig nu ti re zul ta ti i akre di ta ci ja Voj ne aka de mi je po ka za -
teq predanog rada i zalagawa, pre svega pripadnika Vojne akademije, a
on da i pro fe so ra i sta re {i na sa Uni ver zi te ta od bra ne ^e {ke ko ji su
sara|ivali u procesu akreditacije. Pukovnik prof. dr Jan Mar~ek izra-
zio je zahvalnost na dodeqenoj plaketi i velikoj pomo}i pripadnika ~e-
{kog Uni ver zi te ta od bra ne, na ~e lu sa bri gad nim ge ne ra lom prof. dr
Rudolfom Urbanom.
U~ewe
na daqinu
Radni tim Kolexa odbrane Kraqevine Norve-
{ke boravio je krajem januara u Vojnoj akademiji
povodom projekta „U~ewe na daqinu u okviru Mini-
starstva odbrane i Vojske Srbije“. Nosilac projek-
ta je Centar za simulacije i u~ewe na daqinu Vojne
akademije. U delegaciji su bili major Atle Svend-
sen iz Kolexa odbrane Kraqevine Norve{ke i di-
rektor Instituta Xeferson Aron Presnal. Proje-
kat u~ewa na daqinu namewen je pripadnicima Mi-
nistarstva odbrane i Vojske Srbijei obezbe|uje
stvarawe jednakih mogu}nosti za wihovo stru~no
usavr{avawe tokom ~itavog radnog veka.
Pripremio Jovan KRIVOKAPI]

41
 Atomske elektrane i klimatske promene

Zbog ugro`enosti na{e Od konferencije Ujediwenih nacija o klimatskim promenama,

planete jedna od odr`ane potkraj minule godine u Kopenhagenu, ~ove~anstvo je, nema
zna~ajnijih tema samita
dvadeset ekonomski
najrazvijenijih zemaqa
sveta (G-20), odr`anog
pro{le godine u Londonu,
O sumwe, mnogo o~ekivalo. Sve se, me|utim, zavr{ilo usvajawem de-
klaracije koja nikako ne mo`e biti „u ravni” s novim globalnim kli-
matskim sporazumom, koji bi zamenio (ili, bar, dopunio) Protokol
iz Kjota, usvojen 1979, a ~ije va`ewe isti~e 2012. godine.
Ostaje, dakle, strahovawe zbog velike ugro`enosti na{e planete. Kon-
centracija gasova sa efektom staklene ba{te ve} je dovoqna da izazove
globalni porast temperature preko kriti~na dva stepena Celzijusa, {to bi
odnosila se na razradu moglo da dovede do drasti~nih klimatskih promena i dugoro~ne, nepopra-
vqive, {tete po opstanak `ivota na Zemqi. Najnovije studije nau~nika, koje
novih energetskih su anga`ovale Ujediwene nacije, pokazuju da „najgori mogu}i scenario –
tehnologija kojima je, u prema pisawu nema~kog [pigla – polako postaje realnost”, po{to je posto-
velikoj meri, obuhva}ena i je}a koncentracija gasova sa efektom staklene ba{te ve} dovela do podiza-
proizvodwa elektri~ne wa nivoa mora, a ekstremne klimatske pojave i topqewe leda na Arktiku
odvijaju se znatno br`e nego {to se predvi|alo pre nekoliko godina.
struje u nuklearnim
reaktorima ~etvrte, a u Po vra tak mi ro qu bi vim ato mi ma
doglednoj budu}nosti, i Alarm za bu|ewe sveta svakako su i istra`ivawa svetskih eksperata
pete generacije. Eksperti kad je re~ o emisiji {tetnih gasova. U wihovim izve{tajima, sem ostalog,
Ujediwenih nacija pi{e da su pojedini klimatski pokazateqi pri vrhu gorwe skale predvi|a-
predvi|aju da }e za oko wa, a kada se govori o porastu nivoa mora, prema{ena je predvi|ena sto-
pa, tako da je, prema trenutnim procenama, zagrevawe okeana upola ve}e
pola veka na Zemqinoj od ranijih procena.
kugli biti 1.700 atomskih Koriste}i se kompjuterskim modelima, nau~nici su izra~unali da }e,
elektrana. ukoliko izostanu mere da se znatno smawi zaga|ewe ugqen-dioksidom, tem-
peratura na Zemqi do kraja veka sko~iti za 5,2 stepena, {to je za gotovo 70
posto vi{e u odnosu na ono {to su ti u~eni qudi predvi|ali pre samo {est

15. februar 2010

42
godina. Tome vaqa pridodati i zaga|ivawe atmosfere azot-dioksi-
dom, metanom i ostalim gasovima sa efektom staklene ba{te.
Planeta je, dakle, ugro`ena. Zato je i jedna od tema pro{lo-
godi{weg samita dvadeset ekonomski najrazvijenijih zemaqa sveta
(G-20), odr`anog u Londonu, bila „ja~awe uloge atomske energije i
razrada novih energetskih tehnologija”, {to }e re}i da se najrazvi-
jenije zemqe, ozbiqno suo~ene s globalnim klimatskim promenama,
polako okre}u miroqubivim atomima i wihovom kori{}ewu za do-
bijawe elektri~ne energije. Zbog toga i nije ~udno {to mnogi energe-
ti~ari ve} tvrde da je na pomolu nuklearna energetska renesansa.
Atomske elektri~ne centrale (prva je u biv{em Sovjetskom Sa-
vezu proradila 1954. godine) ponovo dolaze u sredi{te pa`we,
sem ostalog, i zbog toga {to klasi~ne elektrane, koje za dobijawe
struje tro{e naftu i ugaq, ne mogu dugo da ra~unaju na fosilno go-
rivo, jer se wegove rezerve prili~no brzo iscrpquju. Stru~waci,
naime, procewuju da u Zemqinoj utrobi nafte ima jo{ za narednih
25 do 30, a ugqa za 150 godina – pod uslovom da se zadr`i sada-
{wi tempo eksploatacije. Ono {to ih, me|utim, vi{e brine svaka-
ko jeste saznawe da termoelektrana snage 1.000 megavata godi{we
proizvede osam miliona tona ugqen-dioksisa, 40.000 tona sumpor-
dioksida i 6.000 tona pra{ine. Sem toga, cena fosilnog goriva je
u prvih osam godina ovoga veka porasla za 800 posto, dok je cena
uranijuma (koji se koristi za dobijawe struje u atomskim elektrana-
ma) ostala gotovo ista.
Protivnici nuklearki, iako svesni toga, ipak zaziru od po-
vratka na sve ve}u proizvodwu elektri~ne energije u atomskim reak-
torima, zato {to jo{ nije minuo veliki strah qudi zbog akcidenata
(me|u najve}e spadaju kvarovi u ameri~koj nuklearki „Ostrvo tri
miqe” i „^ernobiq” u Ukrajini), i zbog problema koji se odnosi na
odlagawe radioaktivnog otpada, kome je, da bi se razgradio i po-
stao bezopasan, potrebno oko 40.000 godina.
Re ak to ri ^e tvr te ge ne ra ci je
Iako je te{ko proceniti kojoj se strani prikloniti, re{ewe
se mora tra`iti i na}i u dogledno vreme, jer eksperti Ujediwenih
nacija posebno isti~u da je „glad za elektri~nom energijom na pla-
neti” velika (procewuje se da }e do 2030. potrebe za elektri~nom
strujom biti za 53 posto ve}e od sada{wih), a istovremeno ukazuju i
na katastrofalne posledice klimatskih promena koje qudi u nekim
krajevima sveta ve} uveliko ose}aju na svojoj ko`i.
Svakako da strahovawe od kvarova nuklearnih elektrana, za-
tim bojazan od zloupotrebe nuklearne tehnologije u vojne svrhe, a
da i ne pomiwemo „nuklearni terorizam”, zaokupquju pa`wu gotovo
svakog ~oveka, ali globalno zagrevawe planete i klimatske prome-
ne izazvane enormnom potro{wom fosilnih goriva sasvim uverqi-
vo ukazuju na to da u pogledu energije ~ove~anstvo mora postepeno da
mewa dosada{wi kurs i da u~ini sve kako bi se, ako izlaz vidi i
nalazi u kori{}ewu atoma, do krajwih granica pove}ala bezbed-
nost rada atomskih centrala, u koje se ve} ugra|uju nuklearni reak-
tori ~etvrte generacije.
Nau~nici ne sede skr{tenih ruku. Naprotiv, decenijama istraj-
no rade na pronala`ewu relativno jeftinih izvora elektri~ne ener-
gije, koji ne}e zaga|ivati ~ovekovu `ivotnu sredinu, niti uticati na
globalnu promenu klime. Jedno od re{ewa je izgradwa komercijalnog
nuklearnog reaktora ~iji se rad, za razliku od dana{wih fisionih
reaktora, zasniva na fuziji (spajawu vi{e atomskih jezgara i formi-
rawu jednog, te`eg jezgra). Mnogi eksperimenti izvedeni u istra`iva~-
kim laboratorijama {irom sveta ve} su pokazali da stru~waci u bu-
du}nosti mogu da naprave ma{inu koja bi dokazala da je mogu}e ko-
mercijalizovati (u~initi isplativim) proces nuklearne fuzije.
Uni {ta va we nu kle ar nog ot pa da
Prvi internacionalni termonuklearni eksperimentalni re-
aktor gradi se u Francuskoj. Re~ je o globalnom nau~nom projektu u
kome u~estvuju i istra`iva~i iz SAD, Evrope, Kine, Indije, Japana i
jo{ nekih, tehnolo{ki veoma razvijenih zemaqa. Ako se eksperimen-
tom potvrdi da je mogu}e ostvariti fuziju (smestiti jedno „malo sun-
ce” u laboratoriju), onda je, tvrde istra`iva~i, ~ove~anstvo na pra-
gu nove tehnolo{ke ere, odnosno na sigurnom putu ka ostvarivawu
~ovekove davna{we `eqe da napravi komercijalni fuzioni reak-
tor i da se dokopa jeftinog izvora elektri~ne energije, koji ne}e ni
malo da uti~e na klimatske promene, {to prete da zatru `ivot na
na{oj planeti.
I dok nastoje da do|u do prakti~nog re{ewa za fuzioni reak-
tor, nau~nici, istovremeno, s nesmawenom uporno{}u, tragaju za
mogu}no{}u bezbednog uni{tavawa nuklearnog otpada koji nastaje
nakon kori{}ewa uranijuma u reaaktorima atomskih centrala. Is-
tra`iva~i re{ewe tog problema, pre svega, vide u hibridnom (fuzi-
ono-fisionom) reaktoru u kome bi bili uni{tavani radioaktivni
ostaci uranijuma.
Jednostavnije re~eno, najva`niji deo novog hibridnog reakto-
ra jeste „super diverter”. On }e mo}i da izdr`i ekstremno visoke
temperature i udare snopova ~estica koje nastaju pri ostvarivawu
fuzije. Te dve pojave (izuzetno visoka temperatura koja prelazi 100
miliona Celzijusovih stepeni i sna`ni udari ~estica) bile su naj-
ve}a prepreka u razvoju fuzionih reaktora, jer tako visoke tempe-
rature mogu, bukvalno, da spr`e zidove reaktora. Ruskim nau~nici-
ma je, pedesetih godina pro{loga veka, po{lo za rukom da u poseb-
nom ure|aju (tokamaku) na dovoqno dugo vreme „ukrote” ogromnu
energiju dobijenu fuzijom, {to danas, uz vidan tehnolo{ki napre-
dak, daje nadu da }e se hibridnim reaktorom re{iti problem uni-
{tavawa radioaktivnog otpada.
43
 dru{tvo

Reaktor te vrste, isti~u istra`iva~i, bi}e relativno malih

dimenzija (veli~ine jedne sobe) i ne}e imati mnogo prate}ih ure|a-
ja. U jednom hibridnom reaktoru uni{tava}e se otpad koji ostaje u
petnaest reaktora sa lakom vodom, kao i 99 posto uranijumskog ta-
loga, pri ~emu }e se proizvoditi elektri~na struja ~ija }e cena biti
u komercijalnim granicama.
Rezultati nau~nih istra`ivawa koja se odnose na dobijawe
elektri~ne energije svakodnevno se prate. Mo`e se zakqu~iti da se
strah zbog gra|ewa nuklearnih centrala postepeno smawuje, poseb-
no kada se govori o apsolutnoj pouzdanosti reaktora najnovije ge-
neracije i o nemogu}nosti da se teroristi do~epaju radioaktivnog
materijala, odnosno nuklearnog otpada, koji je toliko opasan (radi-
oaktivan) da bi svako ko bi mu nestru~no pri{ao bio usmr}en. Sto-
ga je i nobelovac Stiven ^u, ministar energetike u vladi ameri~kog
predsednika Obame, pro{le godine vi{e puta razgovarao sa pred-

Budu}nost nuklearne energije

Iz Instituta „Vin~a” uskoro }e u Rusiju biti preba~eno
oko dve i po tone potro{enog nuklearnog goriva (otpadnog ma-
terijala). Upravo zbog tog otpada su do nedavno kru`ile pri~e
da Beograd „le`i” na potencijalnoj atomskoj bombi.
– Ako bi to bilo ta~no, {ta bi, onda, trebalo re}i kolika
tek opasnost „preti” Sofiji, Bukure{tu i Budimpe{ti, imaju}i
na umu koli~inu radioaktivnog otpada koji se nalazi u okru`e-
wu tih prestonica – ka`e dr Krunoslav Suboti}, ekspert za nu-
klearnu tehnologiju i negda{wi direktor „Vin~e”.
Kada je re~ o struji iz atoma, dr Suboti} posebno isti~e
da u svetu danas radi blizu 400 nuklearnih reaktora, snage oko
400.000 megavata. Trenutno se gradi novih stotinak reaktora,
a predvi|a se da }e za 40 do 50 godina na na{oj planeti biti
oko 1.700 nuklearnih elektrana.
stavnicima Udru`ewa dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD o
prednostima i manama nuklearne energije. Amerikanci su, naime,
nekada imali primat u izgradwi nuklearnih centrala, ali su ga iz-
gubili, jer od po~etka osamdesetih godina nisu ni{ta gradili niti
su {kolovali stru~wake koji bi se bavili tim poslom. Zato Udru`e-
we dekana nuklearnih fakulteta insistira na tome da se u Americi
osmisli dugoro~na strategija u svim oblastima u kojima se koristi
nuklearna tehnologija.
Ne za vi sna ener get ska po li ti ka
Do trenutnog zaostajawa ameri~kog nuklearnog energetskog
programa do{lo je, sem ostalog, i zbog toga {to su negda{wi pred-
sednik Bil Klinton i wegov najbli`i saradnik Albert Gor bili an-
tinuklearno raspolo`eni, tako da je za vreme wihovog osmogodi-
{weg mandata uveliko su`en nau~noistra`iva~ki potencijal vezan
za dobijawe elektri~ne energije iz atomskih elektrana. Opasnost
od globalnih promena klime i sve ve}a zavisnost od uvoznog fosil-
nog goriva (nafte i gasa) primorala je i Ameriku i ostale dr`ave
da se u najve}oj mogu}oj meri, vode}i nezavisnu energetsku politiku,
oslone na ekolo{ki prihvatqive izvore elektri~ne struje. Francu-
zi su, na primer, sredinom sedamdesetih godina, kada su cene nafte
enormno sko~ile, pove}ali procenat udela nuklearki u proizvodwi
struje na 80 posto. Amerika danas ima 104 nuklearne elektrane, a
taj procenat je tek 20 posto.
Iako se u ekonomi~nost atomske struje, koja je najavqivana u
predve~erje nuklearne ere (neki stru~waci su ~ak govorili kako je
„atomska energija toliko jeftina da se ne isplati meriti je”), mo`e
sumwati, trebalo bi, ipak, re}i da je atomska struja danas konku-
rentna onoj koja se dobija sagorevawem ugqa ili nafte (i jeftinija
od one koja se dobija u centralama na gas ili iz solarnih }elija).
Pri tom, me|utim, vaqa imati na umu da jedan nuklearni reaktor
ko{ta izme|u tri i ~etiri milijarde dolara, a da je za wegovo pro-
jektovawe i izgradwu potrebno i do 12 godina.
Kada je re~ o nuklearnoj energiji, mi{qewa stru~waka u Evrop-
skoj uniji su podeqena. Kori{}ewe atoma u proizvodwi struje najvi-
{e podr`ava Francuska, ~iji eksperti misle da ne treba zatvarati
ranije izgra|ene nuklearke, ve} zapo~eti projektovawe novih. Od
ukupno 27 zemaqa ~lanica Unije, vi{e od polovine (16) ima atomske
centrale. Da je nuklearna energija – energija budu}nosti, mo`da po-
najboqe kazuje saznawe da je poznata ameri~ka kompanija „Vestingha-
us elektrik” potpisala ugovor o izgradwi ~etiri nuklearna reaktora u
SAD (planirano je jo{ 10), dok je pre dve godine Kina, u istoj kompa-
niji, naru~ila ~etiri reaktora vredna oko osam milijardi dolara.
I ruska dr`ava firma „Atomenergoprom” ima vrlo ambicio-
zan plan pro{irewa. Ona }e, naime, u naredne dve decenije, izgra-
diti 26 novih nuklearki na ruskom tlu i 60 namewenih izvozu, kao i
vi{e po mnogo ~emu specifi~nih, plutaju}ih nuklearnih elektrana,
koje }e elektri~nom energijom snabdevati udaqene regione do kojih
struja jo{ nije doprla. U svetu se trenutno grade 34 atomske centra-
le, a prema predvi|awima francuskih stru~waka, do 2030. godine
bi}e izme|u 200 i 300 novih reaktora.
Srp ska ener get ska sce na
Pre dve godine Bo`idar \eli}, potpredsednik Vlade i mini-
star za nauku, govore}i o na{oj novoj Strategiji o energetskoj efi-
kasnosti, rekao je da bi u {irokoj javnoj raspravi (referendumu)
vaqalo preispitati odluku o moratorijumu na izgradwu nuklearnih
elektrana kod nas (doneta je 1989. godine posle nesre}e u ^ernobi-
qu) kako ne bismo izgubili trku u borbi za „najjeftinijim i naj~isti-
jim na~inom proizvodwe elektri~ne energije”. Da li }e do referen-
duma u dogledno vreme do}i, ostaje da se vidi, ali ono {to se ve}
sada zna jeste ~iwenica da su mi{qewa i na{ih energetskih stru~-
waka podeqena. Dok jedni tvrde da su doma}i hidropotencijali ogra-

15. februar 2010.

44

ni~eni, drugi isti~u da Srbija 2075. godine ne}e imati ni ugqa. Po-
trebe za elektri~nom energijom }e, me|utim, stalno rasti, tako da
}e se sa 37 milijardi kilovat-~asova, koliko danas godi{we tro-
{imo, 2012. popeti na 40 milijardi, a 2075. godine, kada rezerve
ugqa potpuno presahnu, bi}e dvostruko uve}ane (80 milijardi).
U Srbiji }e, dakle, 2075. godine (pri godi{woj potro{wi od
oko 80 milijardi kilovat-sati struje), hidroelektrane isporu~ivati
samo ~etvrtinu (20 milijardi), dok bi se jo{ toliko energije nado-
mestilo iz solarnih elektrana i drugih obnovqivih izvora energi-
je, pod uslovom da se wihov tehnolo{ki razvoj znatno ubrza. [ta sa
preostalom polovinom potreba za elektri~nom energijom? – pitaju
qudi zadu`eni za razvoj energetike kod nas i odmah odgovaraju da
}emo mawak morati da pokrijemo strujom iz nuklearnih centrala.
Ve}ina na{ih energeti~ara, me|utim, misli da u dogledno vre-
me ne bi trebalo graditi atomske elektrane, ve} da je boqe da se
{to pre okrenemo obnovqivim izvorima struje, koji se smatraju
pravom energetskom budu}no{}u mnogih zemaqa, pa i na{e, uz isto-
Atomska centrala u susedstvu
Izgleda da je sve izvesnija gradwa nuklearne centrale u Hr-
vatskoj, u kojoj ve} du`e traju rasprave oko te, kako ka`u, osetqi-
ve teme. Rasprava je sve intenzivnija, jer je postalo jasno da }e,
prema upozorewima stru~waka, Hrvatska u bliskoj budu}nosti
(2014. godine) imati ozbiqne probleme oko snabdevawa elek-
tri~nom energijom, ukoliko do tada ne pove}a broj vlastitih iz-
vora elektri~ne struje. S obzirom na wene (relativno male) pri-
rodne resurse, trajno re{ewe tog problema hrvatski energeti~a-
ri vide upravo u proizvodwi struje u atomskim centralama.
Hrvatska iz nuklearne elektrane Kr{ko (koju je gradila
zajedno sa Slovenijom i na tlu te dr`ave) podmiruje samo 17
posto potreba za elektri~nom energijom. Zato se sve ~e{}e go-
vori o vlastitoj nuklearki koju bi trebalo graditi u Daqu (na
granici sa Srbijom).
U{teda energije
Evropska unija donela je propise koji dana{we proizvo-
|a~e klasi~nih sijalica (one sa `i~icom u staklenoj kru{ci)
primoravaju da postepeno osvajaju proizvodwu novih, fluoro-
scentnih, {tedqivih sijalica, koje tro{e pet puta mawe struje,
dok im je vek upotrebe deset puta du`i.
Svojevremeno je i Elektrodistribucija Srbije izra~unala
da bi se godi{we, ako bi svako na{e doma}instvo zamenilo samo
po dve klasi~ne sijalice, moglo u{tedeti oko 700 miliona kilo-
vat-sati elektri~ne energije ili, slikovitije re~eno, onoliko
energije koliko proizvede jedna elektrana snage 480 megavata.
Klasi~ne sijalice ~ak 95 posto energije tro{e na zagreva-
we `i~ice koja svetli, a samo pet procenata za osvetqavawe
okoline. Upravo je to razlog {to je Evropska unija odlu~ila da
do 2012. godine ugasi proizvodwu sijalica koje „pro`diru”
elektri~nu energiju.
vremeno pove}awe energetske efikasnosti. Procene govore da bi
ve}om energetskom efikasno{}u samo u stambenim objektima godi-
{we moglo da se u{tedi do 400 megavata (miliona kilovat-sati),
{to je vi{e od onoga {to u toku jedne godine proizvede termoelek-
trana „Kolubara”. Jo{ jednu takvu termoelektranu mogli bismo, ka-
`u, da u{tedimo ako bismo ubrzali razvoj alternativnih izvora,
poput solarnih }elija, vetrogeneratora ili prerade biomase i dru-
gog otpadnog materijala (Vojvodina, na primer, ima ogroman poten-
cijal u pogledu proizvodwe struje iz biomase. Kada bi se sva vojvo-
|anska biomasa prevezla u „Kolubaru”, potrebe za kori{}ewem
ugqa smawile bi se upola).
Efi ka snost u pr vom pla nu
Na{a zemqa mora}e (do odluke o eventualnoj gradwi nuklear-
ke) u sredi{te pa`we da stavi energetsku efikasnost, {to }e re}i
da }emo morati da se nau~imo da {tedimo struju – u svakoj prilici.
Da bi Srbija, recimo, dostigla svetski prosek, trebalo bi da pre-
polovi sada{wu potro{wu struje po jedinici nacionalnog proiz-
voda, a ako bi `elela da u tom pogledu dostigne najrazvijenije ze-
mqe sveta, potro{wu elektri~ne energije trebalo bi da smawi ~ak
za tri ~etvrtine.
Ne treba, tako|e, smetnuti s uma jo{ jedan pravac razvoja koji
se odnosi na decentralizaciju energetike, odnosno mogu}nost op-
{tina i ostalih lokalnih samouprava da ostvaruju projekte koji se
odnose na vetrewa~e, solarne panele, male hidroelektrane i ma-
we energetske objekte na biodizel ili bioetanol. Vetra }e, ka`u
stru~waci, uvek biti za rad vetrogeneratora koji proizvode struju.
Sli~no je i sa solarnim kolektorima u kojima najve}i broj doma-
}instava mo`e da zagreva vodu. U pore|ewu s nuklearkama, obno-
vqivi izvori ne ugro`avaju zdravqe qudi, a ne postoji ni problem
otpada, jer ga, jednostavno, nema.
[to se, pak, ti~e cene struje dobijene iz raznih izvora (ukqu-
~uju}i i nuklearne), ona sigurno ne bi bila presudna. Trenutna ce-
na kilovata iz vetrogeneratora jeste 9,5 evrocenti, dok kilovat
struje iz nuklearke ko{ta 4,5. Me|utim, ve} posle 12 godina proda-
je struje dobijene sa vetrewa~a, kilovat struje na tr`i{tu pa{}e
na 4,5 evrocenti, {to }e re}i da }e se izjedna~iti sa cenom „atom-
skog kilovata”.
Investicioni tro{kovi za gradwu vetrogeneratora danas su
~etiri puta ni`i nego pre nekoliko godina. Zbog toga se, sem osta-
log, na{i energetski stru~waci zala`u za to da Srbija, ponajpre,
iskoristi energetske potencijale koji joj stoje na raspolagawu, ali
i da ne strahuje od atomske centrale ako se jednoga dana uka`e po-
treba i stvore materijalne mogu}nosti za gradwu takvog energet-
skog izvora. Atomske elektrane, naime, ve} dugo postoje u wenom
bliskom okru`ewu (Slovenija, Bugarska, Rumunija, Ma|arska), a ne-
davno je i Makedonija objavila da }e do 2025. godine staviti u po-
gon prvu nuklearnu elektranu.
Vlada RISTI]
45
strane armije
Italijanska specijalna jedinica – GIS
Odgovor
na terorizam
Specijalna jedinica karabiwera,
I
poznatija u javnosti pod
skra}enicom GIS, nastala
u vreme najkrvavijeg terorizma
u Italiji, danas va`i za jednu
od najpoznatijih formacija
te vrste u svetu
Decenijsko iskustvo
Obuka u jedinici zasnovana je na decenijskom
iskustvu. U po~etnoj fazi, sedamdesetih godina, iz-
vodila se po uzoru na britanski SAS, koji je imao du-
gogodi{we iskustvo u borbi protiv terorizma. Uzor
im je bila i jedinica podvodnih diverzanata ita-
lijanske mornarice, odnosno Gruppo Operativo In-
cursori della Marina Militare, koja je dobro poznavala
odre|ene problematike i ve} nekoliko godina ima-
la u svom sastavu specijalni tim za antiteroristi~ku
borbu. To je bio veoma te`ak posao, koji je ipak, na
kraju, dao dobre rezultate, pre svega zahvaquju}i ve-
likoj po`rtvovanosti pripadnika jedinice i wihovih
instruktora.
46
talija je sedamdesetih godina 20. veka, u takozvanim olovnim
godinama, bila izlo`ena jakom nacionalnom terorizmu, po-
sebno od teroristi~ke organizacije Brigate Rosse. Krajem 1977.
godine, kao odgovor na nacionalni i me|unarodni terorizam,
Comando Generale dell’Arma dei Carabinieri osniva jednu struk-
turu ad hok nazvanu U. N. I. S. (Unità d’Intervento Speciale) sa
iskqu~ivim zadatkom da se bori protiv terorizma.
Me|utim, ve} 16. marta 1978, teroristi~ka organizacija Bri-
gate Rosse kidnapovala je lidera demohri{}anske stranke Alda Mo-
ra, likvidiraju}i istovremeno pet ~lanova wegove pratwe. Posle
tog tragi~nog iskustva, italijanski politi~ari najzad su uvideli da
je potrebno da se odlu~nije suprotstave tom problemu.
Fran~esko Kosiga, tada{wi ministar unutra{wih poslova i
nekada{wi podsekretar Ministarstva odbrane, mobilisao je najbo-
qe jedinice Oru`anih snaga da se suprotstave teroristima. Bile su
ukqu~ene jedinice poput GOI italijanske mornarice i 9°Rgt Col Mo-
schin. Me|utim, iako odli~no obu~ene, one nisu mogle da se uspe{no
suprotstave terorizmu. Bilo je jasno da se u okviru policije moraju
osnovati odgovaraju}e jedinice za takvu vrstu zadatka. Stoga je u ok-
viru italijanske policije osnovana Nucleo Operativo Centrale Spe-
ciale (NOCS), dok je u okviru Karabiwera 1978. osnovana Gruppo
d’Intervento Speciale (G. I. S.). Osobqe za jedinicu izabrano je iz on-
da{weg 1° Battaglione Carabinieri Paracadutisti TUSCANIA, koje je ve}
imalo odre|ene fizi~ke i borbene sposobnosti.
Prva baza jedinice nalazila se u sedi{tu bataqona u kasarni
u Livornu, koja i nije ba{ bila odgovaraju}a. Me|utim, zahvaquju}i
pre svega fondovima stavqenim na raspolagawe Ministarstvu unu-
15. februar 2010.
tra{wih poslova, ubrzo se krenulo sa nabavkom specifi~ne opre- dinica zahteva veliko zalagawe i `rtvovawe. Prelaskom ove prve
me za borbu protiv terorizma i zapo~et je intenzivan proces obuke, selekcije, najboqi kandidati {aqu se u Nacionalni centar za se-
u saradwi sa najboqim doma}im i stranim jedinicama, poput bri- lekciju i regrutovawe karabiwera, gde se podvrgavaju psiholo{koj
tanskog Special Air Service S.S. i nema~kog GSG-9. proveri. Lekarski pregled se obavqa preko Sanitarnog centra vaz-
Ipak, tokom naj`e{}eg perioda terorizma jedinica nije u~est- du{notransportnih trupa Vojne padobranske {kole iz Pize. Kandi-
vovala u nekim posebnim misijama, osim {to je uspe{no izvela ak- date za koje se ustanovi da su dobri, preuzimaju instruktori i za
cije u zatvorima Trani i Porto Azuro na ostrvu Elba. Pripadnici wih po~iwe osnovna obuka u trajawu od 20 do 22 nedeqe. Tokom te
GIS-a u~estvovali su u nekoliko operacija na moru, posebno u pre- faze radi se na pove}awu fizi~ke kondicije (ukqu~uju}i i aktivno-
sretawu iz vazduha, uz upotrebu helikoptera, na dva broda koja su sti u vodi i alpinizam), u~e se borila~ke ve{tine, ga|awe, eksplo-
nosila veliki teret droge. zivi, taktika, spu{tawe sa zidova i helikoptera, tehnike upada u
U okviru novog internacionalnog scenarija i italijanskih prevozna sredstva i objekte, engleski jezik, topografija, fotogra-
me|unarodnih misija, za GIS su se otvorile nove perspektive. Nai- fija i sti~u se saznawa o specijalnoj opremi i naoru`awu. Osim
me, italijanske jedinice pozvane su da deluju u krvavim konfliktima poboq{awu fizi~ke kondicije, velika pa`wa posve}uje se i ga|awu.
gde obi~ne policijske snage nisu u stawu da se suprotstave agresiv- Va`nu ulogu tokom tog dela obuke igraju takozvane Killing House,
nom kriminalu. Zbog toga, po~ev od velike misije u Bosni i Hercego- kojima jedinica raspola`e i koje kreiraju realne do`ivqaje, poput
vini, odlu~eno je da se osobqe GIS-a {aqe u sve misije u kojima efekta praska municije ispaqenog iz koleginog oru`ja na maloj da-
u~estvuju italijanski vojnici. qini. Snajperisti imaju ne{to druga~iju obuku, u ovom slu~aju na ot-
Jedna od ve}ih misija je u Iraku i Avganistanu. vorenom prostoru.
Svi pripadnici GIS-a odli~ni su strelci iz pi{toqa i automa-
[iroki spektar misija ta, a ekstremna pa`wa pridaje se snajperskom ga|awu. Snajperisti
se obu~avaju da dejstvuju u urbanom (gde dejstvuju na mawim distanca-
O organizaciji jedinice zna se veoma malo. Osnovni koncept ma) i u ruralnom ambijentu, gde su daqine na kojima treba dejstvo-
je sposobnost da deluje samostalno u malim visokospecijalizovanim vati mnogo ve}e, kao i na aerodromskim pistama. Jedinica raspo-
grupama i da je u stawu da izvodi {iroki spektar misija. Jedinica la`e aparatima Sincrofire, koji omogu}avaju otvarawe vatre kada svi
se po operativnom pitawu nalazi pod komandom Ministarstva unu- snajperisti uhvate svoj ciq, tako da istovremeno likvidiraju sve
tra{wih poslova i Comando Generale dei Carabinieri. Po pitawu protivnike, kako ne bi imali vremena da ubiju taoce.
obuke, nadle`na je Comando Generale, dok po administrativnom pi- Drugi va`an deo obuke posve}en je li~noj odbrani i borila~-
tawu, GIS zavisi od Legione Carabinieri. kim ve{tinama. On je potreban i zbog pove}awa samokontrole, re-
Po~ev od septembra 2002, GIS se nalazi u sastavu 2° Brigata fleksa i sposobnosti da se na|u u neo~ekivanim situacijama. Sle-
Mobile dei Carabinieri. Jedan deo osobqa stalno je sme{ten u krugu de}i va`an segment obuke posve}en je upotrebi eksploziva, i svaki
kasarne GIS-a da bi garantovali brzo stupawe u akciju iz neprekid- pripadnik jedinice ima osnovno poznavawe upotrebe eksploziva i
nog de`urstva. eksplozivnih naprava. Ve} vi{e od deset godina izvodi se obuka za
Posebna organizacija jedinice i dobra obu~enost wenih pri- telohraniteqe, odnosno obezbe|ewe va`nih li~nosti.
padnika omogu}uje da se uspe{no suprotstavi {irokom spektru opa- Osnovna obuka deli se u nekoliko faza i svaka od wih zavr-
snosti i van nacionalne teritorije. Mo`e da u~estvuje u operacija- {ava se jednom probom kojom se proverava nivo ste~enog znawa.
ma osloba|awa talaca i vitalnih objekata koje su zauzeli terori- Sledi kurs specijalizacije koji traje 24 nedeqe, tokom kojih se pro-
sti. Slu`i i za za{titu va`nih i rizi~nih me|unarodnih mitinga. dubquju znawa i ve{tine ste~eni u prethodnoj obuci i po~iwe se
U~estvuje u re{avawu otmica gde postoji veliki rizik za taoce. U primewivati izu~eno.
stawu je da podr`ava druge je- Fizi~koj pripremi, ga|awu i
dinice karabiwera, hapsi opa- upotrebi eksploziva i daqe se prida-
sne kriminalce i pojedince i je posebna pa`wa, ali se tome pri-
prati i {titi va`ne osobe. dru`uju, na primer, izu~avawe tehni-
Posledwih godina, jedini- ka gerile i kontragerile, ili pak
ca je imala svoje timove raspo- izu~avawe infrastrukture i voznih
re|ene i u vi{e misija podr{- sredstava (avion, voz, brod, putni~ki
ke miru u svetu. automobil, autobus), znawa koja mogu
biti vrlo korisna tokom akcije. Po-
Obuka ~iwe dugi ciklus sve kompleksnijih
ve`bi, sa upotrebom helikoptera ili
Da bi neko postao pri- brzih plovila.
padnik jedinice mora biti
mla|i od 30 godina i biti pri- Naoru`awe
padnik 1° Reggimento Carabinie- i oprema
ri Paracadutisti TUSCANIA, sa
najmawe dve do ~etiri godine Interventna jedinica karabi-
slu`be, {to zna~i da ve} ima wera opremqena je sofisticiranom
osnovna znawa. Obuka za pri- opremom i naoru`awem, prilago|e-
stup jedinici ekstremno je zah- nom kriti~nim misijama sa kojima se
tevna, a kandidat, osim {to mo- weni pripadnici mogu suo~iti. Ti-
ra imati zdravo telo, mora da pi~na uniforma je tamnoplavi kom-
bude i odli~an atleta, psihi~ki binezon od vatrootpornog materija-
stabilna i jaka li~nost. la sa kapuqa~om, proizveden u Ve-
Prvi korak ka stupawu u likoj Britaniji (isti model koji ko-
jedinicu jeste razgovor sa ko- risti SAS). Kombinezon se nosi u
mandantom ili sa nekim od kombinaciji sa kapom (za za{titu
oficira koji su ve} godinama u identiteta i lica operativaca) i ru-
jedinici. Motivacija mo`e bi- kavicama od istog materijala, koje su
ti i kqu~ni faktor prilikom neophodne za za{titu ruku prilikom
izbora kandidata, budu}i da je- akcija.

47
strane armije filterima sme{tenim sa strane
Specijalni kursevi tako da ne ometaju upotrebu oru`ja.
Qudstvo GIS-a mora biti sposobno da se kre}e po Od kratkog oru`ja koriste se
svim vrstama terena i ambijenata, pa stoga poha|a i kur- pi{toqi Beretta 92FS i GLOCK 17
seve rowewa u jedinici podvodnih diverzanata itali- opremqeni prigu{iva~em pucwa, kao
janske mornarice, zatim kurseve skijawa i planinarewa, i revolveri S&W PATROLMAN u ka-
Snajperisti raspola`u i spe- brze vo`we, padobranskih tehnika slobodnog padawa. libru .357 Magnum i BODYGARD
cijalnim rukavicama da bi imali Nakon otprilike godinu dana naporne obuke, kandi- .38 Special.
maksimalnu kontrolu nad ka`ipr- dat se {aqe u jednu od operativnih sekcija jedinice, gde Od automatskog oru`ja, jedini-
stom. Na levom rukavu uniforme na- se nastavqa wegova priprema. Na primer, jedna sekcija ca danas upotrebqava nezaobilazne
lazi se oznaka u vidu trougla sa je posebno obu~ena za delovawe u pomorskom ambijentu nema~ke automate HK MP-5 u raznim
vrhom nagore u razli~itim bojama za (sa dozvolom za vo`wu mawih plovila). verzijama. Me|u pumparicama kali-
svaki tim i li~nim brojem, tako da se Posle nekoliko godina slu`bovawa kao specijali- bra .12 nalaze se klasi~ne Franchi
mogu identifikovati operativci i ko- zovani operativci i sa najve}im iskustvom, specijalci SPAS 12 i SPAS 15 i kompaktna Benel-
me timu pripadaju. Iznad wega nala- GIS-a mogu postati instruktori, a istovremeno zadr`ati li PA-3. Na raspolagawu je i specijal-
zi se oznaka jedinice na kojoj su pla- i kvalifikaciju operativca, {to zna~i da u slu~aju po- ni elektropi{toq TASER.
men, krila, padobran i ma~. Na de- trebe mogu biti pozvani da stupe u akciju. Unutar jedini- U oru`arnici GIS-a nalaze se
snoj strani grudi stoji natpis Carabi- ce izu~avaju se i nove operative metodologije i pojedini juri{ne pu{ke Beretta SCP 70/90 i
nieri. U pojedinim situacijama GIS-ov- trikovi radi {to lak{eg re{avawa delikatnih situacija. austrijske juri{ne pu{ke Steyr AUG u
ci mogu delovati u uniformama dru- Osim na nacionalnoj teritoriji, GIS mo`e interve- verziji sa kratkom cevi od 420 mm,
gih jedinica ili u civilnom odelu. nisati i u inostranstvu, ako su ugro`eni `ivoti italijan- kako u 5,56 mm tako i u 9h19 mm.
Jedinica polako prelazi sa do- skih dr`avqana, poput otmice aviona i brodova i sli~no. Kao i ve}ina savremenih jedi-
sta dobrih ~izama Adidas na doma}e GIS dobro sara|uje sa sli~nim jedinicama u svetu. nica ovoga tipa, i GIS je opremqen
Crispi serije za razne situacije od Osim razmene iskustava i tehnika, ovi kontakti omogu}a- karabinom M-4, ta~nije verzijom Bu-
urbanih sredina do toplih podru~ja. vaju i boqe upoznavawe sa opremom i naoru`awem sli~- shmaster. U arsenalu su odnedavno i
Veoma va`an deo opreme pred- nih jedinica. izuzetne nema~ke juri{ne pu{ke H&K
stavqaju borbeni prsluci. GIS obi- G-36, u verziji C sa kra}om cevi.
~no koristi prsluk doma}e firme Ra- Posle prvih primeraka snaj-
dar, ali ima na raspolagawu i one izra|ene u inostranstvu. Obi~no perskih pu{aka sa ru~nim repetirawem Mauser SP 66 i Mauser SR
se dele na one za urbane operacije (tamnoplavi) i ruralne (tamno- 86 7,62x51 mm, dolazi i robusnije HK MSG-90 poluautomatsko
zeleni), ponekad izra|eni specijalno po zahtevu jedinice. oru`je. TU su i snajperske pu{ke Accuracy International AWP Suppres-
Balisti~ku za{titu obezbe|uju balisti~ki prsluci Dynema, sa sed sa integrisanim prigu{iva~em u kalibru 7,62h51 mm i pu{ke
mogu}no{}u umetawa dodatnih kerami~kih plo~a. Glava je za{ti}ena Barret M-82 A1.
{lemovima od kevlara tipa PASGT sa vizirom, a koriste i Pro-Tech Nedavno su nabavili nove precizne snajperske pu{ke Sako
kacige koje ne pru`aju balisti~ku za{titu, ali prilikom ve`bi {ti- TRG-22 7,62x51 mm sa preklopnim kundakom i nekoliko Accuracy In-
te glavu od maltera, kamena, stakla… Jo{ jedan va`an element ternational AWM u kalibru .338 Lapua Magnum.
opreme je za{titna maska britanske proizvodwe AVON SF-10, sa Zoran MILO[EVI]

48
 Iznena|ewa u odbrani od terorizma
Podse}awa na
Pi{e
dr Milan
MIJALKOVSKI crni septembar
rajem 2009. godine, u razmaku od samo pet dana,
K ameri~ki sistem odbrane od terorizma probi-
jen je dva puta. Prvi put (25. decembra), u~inio
je to 23-godi{wi Nigerijac Umar Faruk Abdula Muta-
lab, koji je poku{ao da ubije 278 putnika i 11 ~lanova
posade aviona iznad Detroita (SAD). Na sre}u, bio je
nespretan i povredio je samo sebe. Savladan je i
uhap{en. U drugom slu~aju (30. decembra), 36-godi{wi
Jordanac Human Kalil Abu-Mulal al Balavi bio je
efektivniji. Aktivirawem eksploziva sakrivenog u po-
jasu obmotanom oko svog tela u bazi CIA u Kostu (Avga-
nistan) ubio je sedam operativaca i ranio dve osobe.
Za{to i kako su se dogodila ta teroristi~ka iz-
nena|ewa?
Ve{tina obmane
Ukoliko Iznena|ewe i bezbednost su dva osnovna na~ela
ve{tine ratovawa i ~itavo ratovodstvo zasniva se na
nedavno obmani. Poznato je da je bezobzirni rat izme|u SAD i
dvostruko teroristi~ke mre`e Al Kaida za{ao u devetu godinu.
Postizawe iznena|ewa pretpostavqa odli~no pozna-
probijawe vawe neprijateqa, a nesumwivo je da se sukobqene
ameri~kog strane u tom ratu savr{eno dobro me|usobno poznaju.
Osnovni ciq iznena|ewa jeste da se wegovom siste-
sistema matskom uspe{nom primenom pobedi neprijateq. Ta-
kav ciq u ovom ratu ne uspeva da ostvari nijedna stra-
odbrane na. U op{tem smislu, svaka strana zna odakle mo`e
od terorizma biti napadnuta. Uprkos tome, ~esto, jedna ili druga
strana suo~ava se sa vrstom napada koji nije u stawu
predstavqa da spre~i. Posledice su neizbe`no iznena|ewe, koje
novu je ponekad rezultat slu~ajnosti (smawene budnosti, ne-
opreznost, nemarnost). Re~ je o tome da jedna strana
strategiju iznena|uje drugu na mestu gde u tom trenutku ne o~ekuje
napad ili ga o~ekuje, ali nije u stawu da ga osujeti.
Al Kaide Imaju}i to u vidu, va`no je ustanoviti {ta je
na koju SAD presudno doprinelo teroristi~koj Al Kaidi da „neiz-
be`no” iznenadi (uspe{no probije) ameri~ki protiv-
nemaju teroristi~ki sistem? Nesumwivo, prvenstveno wen
adekvatan kontingent za jednokratnu upotrebu (teroristi samou-
bice), ~iju je ja~inu, razme{tenost i pokretqivost ne-
odgovor, to mogu}e pouzdano utvrditi. Neposredni izvo|a~i na-
pada (Nigerijac i Jordanac) na putni~ki avion i bazu
bi zna~ilo CIA pripadali su tom kontingentu. Odbrana od tog
da }e specijalnog oru`ja mogu}a je samo do trenutka dok jo{
nije aktivirano. Pod tim se podrazumeva faza kada
globalni se „konstrui{e” doti~no oru`je. Onog trenutka kada
rat protiv se spoje terorist i eksploziv, mogu}a je samo
delimi~na odbrana – eventualno wegovo plansko ili
terorizma slu~ajno zaustavqawe na ruti pre nego {to do|e u po-
ziciji da napadne odabranu metu ili ne{to zaka`e u
poprimiti „tehni~kom” smislu, {to se dogodilo Nigerijcu.
nove
Finalni ~in „saradwe”
dimenzije U slu~aju Jordanca Balavija (va`io je za „pouz-
danog” saradnika CIA a iskreno je sara|ivao sa Al
i trajati Kaidom) pokazala se kobna neopreznost neposredne
veoma dugo provere, koja je poku{ana tek kada je u{ao u bazu CIA
s ciqem da „saop{ti strategijsku informaciju o Al
Kaidi”. Onog trenutka kada su mu pri{li pripadnici
obezbe|ewa radi kontrole, aktivirao je eksplozivnu
napravu. Wegov finalni ~in „saradwe” sa CIA dobro
je poznat u surovoj operativno-obave{tajnoj praksi
mnogih obave{tajnih slu`bi – samoubistvo.
Me|utim, slu~aj Nigerijca Mutalaba po mnogo
~emu podse}a na ameri~ki „crni septembar” iz 2001.
godine. On se kao pripadnik ogranka Al Kaide na
Arabijskom poluostrvu mesecima pripremao i potom
snabdeo eksplozivom (u Jemenu) za izvo|ewe terori-
sti~kog napada. Potom je u SAD doputovao avionom iz
Lagosa u Nigeriji s presedawem u Amsterdamu. Dakle,
uspeo je da pro|e rigoroznu kontrolu na presti`nom
evropskom aerodromu.
Ustanovqeno je da je kao i 2001. godine zakaza-
la ameri~ka „glomazna” obave{tajna zajednica (16
slu`bi koje zapo{qavaju vi{e od 100.000 qudi i
imaju godi{wi buxet od 50 milijardi dolara). Ame-
ri~ke tajne slu`be imale su informacije da je Muta-
lab blizak sa Al Kaidom. U skladu s tim, nalazio se
na spisku osoba (550.000) koje pripadaju „terori-
sti~kom okru`ewu”, ali ne i na u`em spisku (4.000
imena). Na tu listu nije dospeo ~ak ni nakon {to je
wegov otac (polovinom septembra 2009) informisao
ameri~ke diplomate u Lagosu o ekstremisti~kim sta-
vovima svoga sina.
Rad obave{tajne zajednice
Evidentno je da su ameri~ke obave{tajne agenci-
je raspolagale kvalitetnim informacijama o Muta-
labu na osnovu kojih su mogle da ga identifikuju kao
mogu}eg ~lana Al Kaide i svakako da ga spre~e da se
ukrca u avion, ali to nisu u~inile. Pitawe je za{to
su bile neoprezne?
Po konstataciji predsednika SAD „nisu uspele
da pove`u” raspolo`ive podatke. Takva ocena zapre-
pa{}uje ako se ima u vidu da je posle „crnog septem-
bra” 2001. godine ura|ena temeqna reorganizacija
ameri~ke obave{tajne zajednice, posebno kompone-
nte koja „povezuje informacije”, jer je ustanovqeno
da je upravo taj segment bio kqu~ni propust u samou-
bila~kim teroristi~kim napadima na Wujork i
Va{ington.
Zagonetno u svemu tome jeste da li zaista nije
funkcionisala koordinacija ameri~ke obave{tajne
zajednice ili je ne{to drugo po sredi? To tim pre {to
je u proteklih osam godina uspe{no osujetila mnoge
planove Al Kaide protiv SAD i istovremeno joj pri-
redila brojna iznena|ewa koja su zavr{ena
hap{ewem i likvidacijom wenih brojnih najsposobni-
jih operativaca.
Ukoliko ostvareno teroristi~ko iznena|ewe
predstavqa novu strategiju Al Kaide na koju Amerika
nema adekvatan odgovor, to bi zna~ilo da }e global-
ni rat protiv terorizma poprimiti nove dimenzije i
trajati veoma dugo.
49
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

Odlagawe vi{ka naoru`awa u BiH Poleteo suhoj T-50

Sjediwene Ameri~ke Dr-
`ave spremne su da pomognu Bo-
sni i Hercegovini da se oslo-
bodi hiqada tona vi{ka naoru-
`awa i municije, izjavio je u
Sarajevu pomo}nik sekretara
za odbranu Xozef Mekmilan.
„Re{avawe tog pitawa jedan je
od kqu~nih uslova da BiH dobi-
je Akcioni plan za ~lanstvo u
Nato”, istakao je pomo}nik se-
kretara Mekmilan posle razgo- „Nevidqivi” ruski borbeni avion, proto-
vora delegacija ministarstava tip suhoj T-50, prvi put je poleteo, saop{tila je
odbrane BiH i SAD. ta kompanija. Avion suhoj T-50 leteo je 45 minu-
Ministar odbrane BiH Selmo Cikoti} izjavio je da su predstavnici SAD izrazi- ta iznad fabri~kog poligona u gradu Komsomol-
li spremnost da pomognu BiH u re{avawu pitawa pokretne i nepokretne vojne imovine, sk na reci Amur, na Dalekom istoku, rekao je
te uni{tavawa vojnog naoru`awa i municije. Prema Cikoti}u, SAD su ponudile BiH portparol kompanije Suhoj.
organizaciju nove zajedni~ke vojne ve`be, koja bi bila medicinsko-evakucionog karak- Dizajn i specifikacije T-50 dr`ani su u
tera i izvedena 2012. godine. tajnosti, a u saop{tewu je dato ne{to vi{e in-
formacija. Zvani~nici ruskog vazduhoplovstva
saop{tili su da nova letelica, razvijena u sa-
Prvi oficiri Crne Gore ispra}eni radwi sa Indijom, ispuwava standarde pete ge-
u Avganistan neracije, ukqu~uju}i i nadzvu~nu brzinu. U saop-
Ministarstvo odbrane Crne Gore is- {tewu Suhoja ka`e se da avion ima napredne
pratilo je dvojicu oficira koji }e se, kao pr- sposobnosti smawewa uo~qivosti na radarima.
vi pripadnici Vojske Crne Gore, pridru`iti „To pru`a zna~ajan napredak u vojnoj efikasno-
mirovnoj misiji u Avganistanu. Na zadatak u sti”, ka`e se u saop{tewu kompanije, a napred-
okviru mirovne misije sa mandatom Ujediwe- ni sistemi olak{avaju letewe i „omogu}avaju pi-
nih nacija (ISAF) upu}eni su, kao dobrovoqci, lotu da se koncentri{e na takti~ke zadatke”.
kapetan Ivica Simonovi} i poru~nik frega- Suhoj T-50 ima domet od 5.500 kilometara.
te Radosav Nikoli}. Ukoliko prototip T-50 u|e u proizvodwu, bi}e
Ministar odbrane Boro Vu~ini} rekao to prvi zna~ajan novi dizajn letelice u postso-
je na sve~anosti da Vojska Crne Gore po~iwe „jedan veoma va`an i slo`en zadatak”, vjetskoj Rusiji. Zvani~nici su izrazili nadu da
u~e{}e u mirovnim misijama u svetu. On je podsetio da ne}e biti prvi put da se zasta- }e T-50 u}i u upotrebu 2015. godine.
va dr`ave Crne Gore zavijori na nekom kriznom podru~ju u svetu.
Simonovi} i Nikoli} }e u Avganistanu ostati {est meseci, a po~etkom marta u Formirana grupa za
tu zemqu }e oti}i i jedan vod Vojske Crne Gore. Wihov komandant tokom trajawa mi- logisti~ku podr{ku Kfora
rovne misije bi}e kapetan Sa{a Jovanovi}, koji se ne{to ranije vratio iz mirovne
misije u Liberiji. Komandant Kfora general potpukovnik
Vojska Crne Gore uputi}e svoje pripadnike i u mirovne misije u Somaliju i na Markus Bentler proglasio je punu operativnu
Kipar. sposobnost novoosnovane Zdru`ene grupe za lo-
gisti~ku podr{ku Kfora na ~ijem ~elu }e biti
slova~ki brigadni general Miroslav Kocian.
Rumunija {aqe nove vojnike u Avganistan Kako je saop{teno iz glavne komande Kfo-
ra, formirawem te grupe zaokru`uje se va`an ko-
Rumunija }e u 2010. godini uputiti rak u procesu prilago|avawa strukture Kfora sa
jo{ oko 100 vojnika u Avganistan, koji ciqem da bude elasti~niji i u smawenom, ali efi-
}e biti razme{teni u zonama gde se ve} kasnijem sastavu. Zastava Zdru`ene grupe za logi-
nalazi 1.020 rumunskih vojnika, izjavio sti~ku podr{ku podignuta je tokom sve~anosti u se-
je general Livju Burhala. di{tu Kfora u Pri{tini i to je prvi primer us-
Program za opremu rumunskih voj- postavqawa zdru`ene logisti~ke delatnosti tog
nika u Avganistanu utvr|en je pro{le go- tipa pri jednoj misiji Natoa. Jedinica }e pru`ati
dine. Me|utim, sada sve zavisi od novog i unaprediti fleksibilnu logisti~ku podr{ku za
buxeta za 2010. godinu, koji jo{ nije sve vojnike na Kosovu i izvr{avati zadatke veza-
usvojen, naveo je Burhala, koji radi u ne za kretawe trupa na Kosovu i izvan wega.
operacionoj zdru`enoj komandi Vojske Pored toga, Zdru`ena grupa bi}e zadu`ena
Rumunije. On je rekao i da su bespilotne letilice, koje odre|enu oblast mogu nadgledati i za in`ewersku i medicinsku podr{ku, me|una-
danono}no, od velike koristi jer pokazuju kretawe pobuwenika, {to mo`e znatno da do- rodni transport, sklapawe ugovora i upravqa-
prinese za{titi vojnika. we imovinom.

15. februar 2010.

50

Rusko ne
Pi{e
Aleksandar RADI]
{irewu Natoa
osmoj glavi ruske Vojne doktrine, u kojoj su na-
U vedeni osnovni izvori spoqa{we vojne opa-
snosti, na prvom mestu na{ao se Nato, odno-
sno namera tog saveza da „pribli`i vojnu infra-
strukturu dr`ava ~lanica Alijanse granicama Ruske
Federacije“. Tako|e, navodi se da Nato naru{ava
norme me|unarodnog prava.
Zatim se u Doktrini navodi da je slede}i izvor
problema destablizacija pojedinih dr`ava i regio-
na, koja nastaje razme{tajem vojnih kontingenata
inostranih dr`ava i grupa dr`ava (~itati Nato) na
prostorima uz granice Ruske Federacije, u savezni~-
kim dr`avama i pripadaju}im morskim povr{inama.
Potom, stvarawe i razme{taj sistema strate{ke
protivraketne odbrane, koji prema ruskoj vojnoj dok-
trini naru{ava globalnu stabilnost i balans snaga
u raketnom i nuklearnom domenu. Tako|e, militari-
zacija svemirskih prostranstava i razvoj strate{kih
konvencionalnih (nenuklearnih) sistema visokopre-
ciznog naoru`awa.
U nastavku liste opasnosti Vojna doktrina Ru-
sije prepoznaje teritorijalne pretenzije prema Ru-
skoj Federaciji, {irewe naoru`awa za masovno
uni{tavawe i raketnih tehnologija, naru{avawe
me|unarodnih dogovora posebno u oblasti ograni-
~ewa i redukcije naoru`awa, primenu sile na te-
ritorijama koje su u sferi ruskog interesa i eska-
lacija konflikta, pri ~emu se neimenovano, ali
sasvim o~igledno misli na prilike u Avganistanu i
krize na pomolu u centralnoj Aziji. Na kraju tog
Nova Vojna spiska nalaze se rizici od me|unacionalnih i me-
doktrina Ruske |uverskih tenzija, delovawa me|unarodnih naoru-
Federacije, `anih radikalnih grupa, rast separatizma i eks-
tremizma.
koju je uska Doktrina na posledwem mestu ima poten-
5. februara
potpisao
predsednik
R cijalne opasnosti po bezbednost koje ve}ina
doktrinarnih dokumenata dr`ava na{eg kon-
tinenta stavqa na prvo mesto. Dodu{e, u Kremqu se
time ne umawuje rizik od terorizma, ali se sasvim
Dmitrij Medvedev, jasno na prvo mesto potencijalnih protivnika sta-
izazvala je vqa Severnoatlantski savez. Zbog toga }e nova Voj-
buru reakcija. na doktrina predstavqati formalnu prekretnicu u
odnosima Moskve i bloka najrazvijenijih dr`ava
Verovatno sveta. Bi}e to na papiru potvrda politi~ke prakse i
zaslu`eno. bezbednosnih odnosa koji se vide na delu od po~etka
Prvi put u dekade.
posthladnoratovsko Krug se zatvorio i vi{e nema igre u rukavica-
ma. Rusija jasno poru~uje da ne `eli Nato na istoku,
doba nosioci odnosno da nema govora o tome da se prostor od
ugro`avawa Ukrajine do Gruzije uvede u evroatlantske integraci-
bezbednosti je. Za Rusiju takva ambicija Alijanse predstavqa
definisani su sme{u koja mo`e da nanese ve}e posledice od nukle-
arne bombe ako plane bezbroj lokalnih konflikata
„imenom i i ako buknu me|unacionalne i me|uverske mr`we po
prezimenom“. obodima ruskih prostora. Sna`ni elementi Doktri-
P A R A L E L E
ne protiv Natoa ne bi trebalo da zavaraju ono {to
je ruski zahtev u budu}nosti – fleksibilnost odnosa
sa Savezom.
O~ekuje se da se ne mewaju dosada{wi oblici
saradwe Rusije i Alijanse, da se nadaqe odr`avaju
solidne veze ali pod uslovom da se odluke Brisela
ne kose sa listom bezbednosnih neda}a navedenih u
ruskoj Vojnoj doktrini. U realnoj politici to }e stvo-
riti zamr{ene odnose, isprepletane interesima
Natoa i Rusije, koji }e, u zavisnosti od prilika, na
momente biti partnerski, a ponekad kao konfronti-
rani, ako se ne uva`i tekst nove ruske doktrine.
ada je ruski predsednik Medvedev oktobra
K 2009. godine u Beogradu predlo`io da se
stvori ne{to novo za bezbednost kontinen-
ta, o~ekivao se konzistentan plan kakav ne prepo-
znaje nova Vojna doktrina. Ipak, u woj se u vi{e na-
vrata interesi Rusije i wenih saveznica stavqaju u
isti nivo, ali se ne navodi mehanizam koji bi bio
nalik blokovskom organizovawu. Doktrina podr`a-
va razvoj bezbednosne saradwe koja ve} postoji na
prostoru biv{eg Sovjetskog Saveza, zatim [angaj-
ske saradwe, ali i saradwe sa Organizacijom za
evropsku bezbednost i saradwu i, naravno, sa
Evropskom unijom i Natoom, koje se, iako u pojedi-
nim segmentima ugro`avaju Rusiju, tretiraju kao or-
ganizacije sa kojima se mora sara|ivati u oblasti
bezbednosti.
Na~in na koji }e Rusija podr`avati saveznice
o~igledno }e zavisiti od nivoa politi~kog poveziva-
wa – u prvom nivou to su ~lanice Organizacije ugo-
vora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koje }e biti
u punoj meri pod bezbednosnim {titom Rusije. U Voj-
noj doktrini jasno se ka`e da }e se oru`ana agresija
na bilo koju dr`avu ~lana ODKB tretirati kao agre-
sija na sve.
Ruska Vojna doktrina ne}e pro}i bez posledi-
ca po prilike na Balkanu. Mo`e se o~ekivati da }e
se do sada neformalni negativan stav za pribli-
`avawe Srbije Natou pretvoriti u otvoreni zahtev
Rusije da se to ne ~ini. U tom smislu, ve} su se ~ula
razmi{qawa o uslovqavawu podr{ke Srbiji za
status Kosova, u skladu s srpskim nacionalnim in-
teresima.
Na svetskoj politi~koj sceni nikada se ni{ta
ne mo`e dobiti bez pla}awa, i to su, izgleda, prepo-
znali predlaga~i referenduma o odnosu Natoa i Sr-
bije. Ve}inski negativan stav punoletnih gra|ana Sr-
bije, koji bi se mogao o~ekivati ako bi se u skorije
vreme odr`ao referendum o tome, bio bi garancija
Rusiji da ne}emo biti deo procesa {irewa Alijan-
se. Dodu{e, iako ne pripadamo ni Istoku ni Zapadu,
zasigurno smo deo strate{ke igre u kojoj se ~ini da
}e svi tra`iti previ{e od nas, a zauzvrat pru`iti
malo ili ni{ta.
51
 175 GODINA OD RO\EWA DAVORINA JENKA,
AUTORA HIMNE „BO@E PRAVDE”

MUZI^KI
AMBLEM
„Uve}ava svest o mo}i,
razgoni strah, umno`ava nadu”
(Milivoje Pavlovi})

inule godine u Srbiji je gostovalo nekoliko i od sad nam budi spas!

megazvezda iz sveta muzike, Mik Xeger sa Mo}nom rukom vodi, brani

M Rolingstonsima, Madona, Eros Ramacoti, Karlos

Santana, Simpli Red, Tom Xons. Kao {to je i red,
sva na{a {tampa propratila je wihov dolazak,
uz konstataciju da ~ak dve generacije na{ih qudi zna skoro sve
o wihovim najve}im hitovima, po~ev od toga ko je autor teksta,
ko autor muzike, do pojedinosti o wihovom nastanku.
budu}nosti srpske brod;
Bo`e spasi, Bo`e hrani
srpskog kneza, srpski rod!

Jedna voqa da zadahne

A ovo je tekst o na{oj dr`avnoj himni „Bo`e pravde“. Da se
ne zaboravi. Da po{tujemo vrednosti, naro~ito one koje ujediwuju
rasutu nacionalnu i socijalnu energiju.
Prvo u pozori{tu
Povodom punoletstva i stupawa na presto kneza Milana
Obrenovi}a, 10. avgusta 1872. godine, u Narodnom pozori{tu u
Beogradu premijerno je izvedena dramska alegorija „Markova
sabqa“. Scensko delo je bilo pro`eto s nekoliko muzi~kih
numera, me|u kojima je bila i sve~ano intonirana horska pesma
„Bo`e pravde“.
Zapravo, „Bo`e pravde“ je bila potka zavr{ne scene gde je
apologetski ton, ina~e prisutan u celoj drami, bio naro~ito
izra`en. Naravno, veli~an je mladi vladar, ~ijim stupawem na
presto po~iwe vreme op{teg blagostawa, koje najavquje Vila
(jedan od tri glavna lika) slede}im re~ima: „Bli`i se, bli`i,
to sre}no vreme! Ba~eno seme brzo sazreva. Evo ~uj!“ Iza scene
se zatim ~uje pesma, koju peva, kako i prili~i, ceo hor (narod):
„Bo`e pravde, ti {to spase
od propasti do sad nas!
^uj i od sad na{e glase,
slo`na srca, Bo`e daj!
Pa da Srpstvu zora svane,
dugoj bedi do|e kraj!
Da nam sinu lep{i dani,
da slobode sazre plod;
Bo`e spasi, Bo`e hrani
srpskog kneza, srpski rod!“
„S obzirom na dinasti~ki duh kojim je odisala“ (Milivoje
Pavlovi}), drama je na sceni Narodnog pozori{ta izvedena oko
30 puta, {to je rezultat istra`ivawa nedavno preminulog
akademika Bo`idara Kova~eka. Pored toga, drama je u odre|enim
prilikama, prikazivana i na dvorskim i gradskim sve~anostima.
Me|utim, prilikom gostovawa u Novom Sadu, austro-ugarske
vlasti nisu dozvolile izvo|ewe drame u wenom izvornom obliku.
Pla{e}i se ponovnog bu|ewa nacionalne svesti kod svojih
srpskih podanika, vlast je tra`ila da se posledwa scena,
sa pesmom „Bo`e pravde“, zameni scenama kojima se veli~aju
dela Vuka, Dositeja i tada{wih srpskih savremenika.
Ipak, tada{wi upravnik pozori{ta Antonije Haxi} u
narednim izvo|ewima „Markove sabqe“ vra}a „Bo`e pravde“
u zavr{nu scenu, ali se umesto „srpskog kneza“, pevalo
„srpski narod“.

15. februar 2010.

52
 O AUTORIMA nastije, wenu funkciju je vr{ilo nekoliko patriotskih pesama,
„Markovu sabqu“ i pesmu „Bo`e pravde“ napisao je Jovan da bi posle nekoliko neuspelih poku{aja za izbor nove himne,
\or|evi}, dok je muziku komponovao Davorin Jenko, li~nosti koje vra}ena „Bo`e pravde“. Ozvani~io je to kraq Petar I
zauzimaju zna~ajno mesto u srpskoj kulturi 19. veka. Kara|or|evi}, 27. juna 1909. (povodom svog 65. ro|endana), kada
\or|evi} je ro|en 1826. godine u Senti, a {kolovao se u je stavio svoj potpis na re{ewe Vlade da se zajedni~ko delo
Segedinu, Novom Sadu, Temi{varu i Pe{ti. Bio je sekretar Matice Jovana \or|evi}a i Davorina Jenka proglasi za dr`avnu himnu.
srpske i wenog Letopisa (1857), osniva~ i prvi upravnik Srpskog Naravno, kao {to se i o~ekivalo, ponovo su izmeweni posledwi
narodnog pozori{ta u Novom Sadu (1861) i Narodnog pozori{ta stihovi, koji su sada glasili:
u Beogradu (osniva~ 1868, a upravnik 1875. godine), profesor na „Kraqa Petra, Bo`e hrani,
Velikoj {koli (1888-1890), ministar prosvete (1892). Tvorac je moli ti se srpski rod!“
prvog latinsko-srpskog re~nika (1886). Za potrebe novosadskog i
beogradskog pozori{ta preveo je sa ma|arskog, nema~kog i francuskog U tom obliku, himna „Bo`e pravde“ je ostala sve do kraja
jezika ~ak 26 drama. Umro je u Beogradu 21. aprila 1900. godine. Prvog svetskog rata, da bi posle stvarawa Kraqevine Srba,
Davorin Jenko (kr{teno ime Martin) je bio Hrvata i Slovenaca, himna zajedni~ke dr`ave bila sastavqena
Slovenac iz Davorija kod Cerkqa. Ro|en je iz delova nacionalnih himni. Po~etni i zavr{ni stav uzeti su iz
9. novembra 1835. godine, a {kolovao se himne „Bo`e pravde“, dok su delovi hrvatske himne „Lijepa na{a
u Krawu, Qubqani, Trstu i Be~u. Godine domovino“ i slovena~ke „Naprej, zastava Slave“ (autor Davorin
1859. osniva „Slovena~ko peva~ko Jenko), ~inili wen sredi{wi deo.
dru{tvo“, a 1862. prihvata poziv iz Ali, primereno zajedni~koj dr`avi, pridev „srpski“ u himni
Pan~eva da preuzme mesto horovo|e nije mogao dugo opstati, pa je re{ewem ministra prosvete Pavla
tamo{weg srpskog peva~kog Marinkovi}a od 12. decembra 1919. godine, tekst himne „Bo`e
dru{tva. U Beograd }e pre}i 1865. pravde“ izmewen: pridev „srpski“ zamewen je pridevom „na{“.
i preuzeti mesto horovo|e A zatim, kako je Kraqevina gubila svoje vladare (1921.
„Beogradskog peva~kog dru{tva“. godine umro je Petar, a 1934. ubijen je Aleksandar), tako su
Od 1871. ima ugovor sa Narodnim i wihova imena istim redom izbacivana iz dr`avne himne.
pozori{tem da }e obavqati Posle atentata u Marsequ, posledwi stihovi himne su glasili:
„du`nosti u~iteqa i upraviteqa „Petra Drugog, Bo`e spasi,
peva~kog“. moli ti se sav na{ rod!“
Autor je prve srpske operete
(„Vra~ara“, 1882) i popularnih U tom obliku himna „Bo`e pravde“ je ostala do 29. novembra
pesama „Seoska lola“ i „Gde si 1945. godine, kada je komunisti~ka Jugoslavija za svoju himnu
du{o, gde si rano“, koje se danas Jovan \or|evi} proglasila Toma{ikovu pesmu „Hej Sloveni“.
smatraju za narodne. Jenko je bio
i prvi muzi~ar koji je izabran za
~lana Srpske kraqevske akademije
(1888). Nakon smrti glumice Vele
Nigrinove (1908), sa kojom je
`iveo od dolaska u Beograd,
vratio se u Qubqanu, gde je umro
25. novembra 1914. godine.
Tretiraju}i ga kao srskog
podanika, austro-ugarske vlasti
nisu dozvolile na sahrani dr`awe
prigodnog govora, niti postupawe
po Jenkovom testamentu (pisan
}irilicom), po kome je wegova
ostav{tina bila namewena
{kolovawu srpskih siroma{nih
studenata.

„BO@E PRAVDE”
KAO HIMNA
Deset godina posle prvog Kraq Milan Obrenovi}
izvo|ewa, kada je bilo jasno da u ~iju ~ast je napisana
„Bo`e pravde“ ima sna`an uticaj horska pesma „Bo`e pravde”
na svest gra|ana, Jovan \or|evi}
je svoje delo prilagodio novoj nameni – himni Kraqevine Srbije. Ustavom Republike Srbije (~lan 7) od 8. novembra 2006.
Autor je iz postoje}eg teksta izbacio posledwu strofu i dodao tri godine, sve~ana pesma „Bo`e pravde“ je progla{ena dr`avnom
nove, pa je uz nepromewenu muziku Davorina Jenka, „Bo`e pravde“ himnom, ima osam strofa, a weni kqu~ni stihovi sada glase:
prvi put izvedena kao dr`avna himna na sve~anosti progla{ewa „Bo`e spasi, Bo`e hrani
Srbije za Kraqevinu 22. februara/6. marta 1882. godine. srpske zemqe, srpski rod!“
U zavr{nom stihu umesto „srpskog kneza“ pevalo se „srpskog kraqa“.
Posle „majskog prevrata“, od 1903. do 1909. godine Srbija Zorica JANKOVI]
nije imala zvani~nu himnu. Dok se tra`ila himna po meri nove di- Autorka je istori~ar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

53
Pi{e Krsman MILO[EVI] Gradovi u sredwovekovnoj Srbiji (2)

Utvr|ewa
na meti osvaja~a
Iako prete`no gra|eni agli~, sredwovekovni grad na samom ulasku u Ibarsku klisuru, oko 25 km jugo-
na klisurama brzih i
sna`nih reka,
nepristupa~ni i te{ko
osvojivi, srpski
sredwovekovni gradovi
– tvr|ave uvek su
M zapadno od Kraqeva na putu za Ra{ku, postavqen je na uskoj planinskoj steno-
vitoj kosi Stolova, na visini 200 metara iznad brzog Ibra. Grad ima jedin-
stven polo`aj. Sa brda, u jednom neobi~nom zavijutku Ibra, „gospodari” putem
koji prolazi dubokom klisurom. Sa tri strane je za{ti}en rekom, a sa ~etvrte
dubokim rovom ukopanim u stenu. Sa te strane je i glavna don`on-kula, poli-
gonalne osnove, sa ulazom tek na gorwem spratu. Teren na kome je izgra|en diktirao
je izdu`enu osnovu du`ine 110 i {irine oko 40 metara, koja je u obliku nepravilnog
vi{eugaonika. Ulaz u grad je sa najnepristupa~nije – severne strane. Skromnih di-
menzija, jedinstvenog polo`aja i sa dosta dobro o~uvanim objektima, grad deluje
zapadali za oko
mnogo impozantnije i atraktivnije od nekih drugih, ve}ih, tvr|avskih ansambala.
beskrupuloznim Utvr|ewe ima sedam ~etvrtastih masivnih i pomenutu don`on-kulu, koja je bila
neprijateqima koji se, stani{te wegovog gospodara. Obimni zidovi debqine 2 m sa sna`nim kulama ~ine
na svom osvaja~kom jedinstven zatvoren odbrambeni sistem, koji je {titio prilaz ibarskoj klisuri. U
unutra{wosti grada, u koji se ulazilo kroz lu~no zasvedenu kapiju, nalazi se neko-
pohodu, nisu libili ni liko gra|evina sa odgovaraju}om funkcijom. Najve}a od wih je gradska palata koja,
od wihovog potpunog sem prizemqa, ima i sprat sa visokim kalkanima. Zanimqiva su i arhitektonska
uni{tavawa, ako ve} re{ewa crkve sv. \or|a. To je jednobrodna gra|evina izdu`ene pravougaone osno-
silom ili lukavstvom ve, sa apsidom (polukru`ni zasvod) na istoku. Odlikuje se elementima koji direktno
ukazuju na goti~ka stilska svojstva. Bila je `ivopisana. Isto~no od crkve je cister-
ne bi uspevali da ih na, a uz obimne zidove bili su objekti za stra`e i druge namene. Sem glavne kapije,
zauzmu grad je na jednoj od ju`nih kula imao pravougaoni ulaz koji je slu`io kao pomo}ni.

54 15. februar 2010.

 Odolevaju}i vekovima, Magli~ dominira ~itavom okolinom. Bez stavqeno na lokalitetu Gradina iznad Pazari{ta.
sumwe, jedan od najlep{ih starih srpskih gradova, o kome su istorij- U kompleksu starog Rasa uo~avaju se tri arheolo{ka lokalite-
ski podaci vrlo siroma{ni. Poznato je da je tu Danilo Drugi ta: utvr|ewe na Gradini, pe}ina sa manastirom Sv. arhan|ela is-
(1270–1337), srpski arhiepiskop i kwi`evnik, sagradio „]elije, cr- pod utvr|ewa i naseqe Pazari{te (Trgovi{te) sa urbanizovanom
kvu sv. \or|a i prekrasne palate” i da je u gradu jedno vreme (po~et- strukturom gra|evina, na ~ijoj se periferiji nalazi jednobrodna
kom 14. veka) imao svoj dvor. Preovla|uje mi{qewe da je podignut u crkva, najverovatnije iz 12. ili 13. veka. Utvr|ewe vojnog karakte-
13. veku. Na tim oskudnim podacima zasniva se i mi{qewe da je Da- ra na Gradini koje se, u stvari, za sada izjedna~ava sa istorijskim
nilo, po nalogu kraqa Milutina, ulo`io „trud u obnovu grada” koji je pojmom i nazivom Ras, ima osnovu nepravilnog ~etvorougla. Posle
imao odre|en zna~aj u borbama izme|u bra}e, Dragutina i Milutina. iskopavawa i konzervacije, uspostavqena je prili~no jasna slika
Pretpostavqa se da je prvi put pao u turske ruke 1438, a da su utvr|ewa. U wega se ulazilo kroz dve kapije – ju`nu i zapadnu. U tvr-
ga Turci kona~no osvojili posle pada Smedereva (1459). Pod tur- |avskoj celini, gra|enoj lomqenim kamenom, dominira glavna kula
skom okupacijom nije imao raniji strate{ki zna~aj, ali nikada nije pored ju`nog ulaza, polukru`ne osnove, pre~nika 8 metara. Du` za-
bio bez turske posade. padnog zida vidqive su dve znatno
mawe kule i drugi objekti, koji jo{
Ram nisu potpuno identifikovani. Na
Sagra|en na isturenom str- severnom delu otkrivena je veoma
mom obronku desne obale Dunava, zanimqiva i neobi~na cisterna.
udaqen je oko 25 km od Po`arevca. Pe}inski manastir sa crkvom
Pod imenom Hram i Haram taj grad ~ija osnova ima krstoobrazno re-
– utvr|ewe pomiwe se 1128. kada {ewe, vezuje se za velikog `upana
su u wegovoj blizini Vizantinci po- Nemawu. Smatra se da je tu pisano
bedili Ma|are. U Ramu se nalazi- znamenito Vukanovo jevan|eqe.
la anti~ka Lederata, gde je rimski Bledi ostaci fresaka s po~etka
imperator Trajan pre{ao Dunav 13. veka i urezani zapisi iz 16.
osvajaju}i Dakiju. Nalazi iz rim- veka, ukazuju da je manastir posto-
skog doba su dosta bogati (plasti- jao dosta dugo.
ka, keramika, nakit). Mesto gde se Kompleks zgrada na Pazari-
nalazio rimski ka{tel nije preci- {tu, nekada{wem Trgovi{tu, otkri-
zno utvr|eno, ali ima indicija da ven tokom arheolo{kih iskopava-
je na wegovim temeqima podignut wa, ~ini naseqe u kome se razlikuju
sredwovekovni grad –tvr|ava. starija i mla|a hronolo{ka faza.
Gradski prostor u obliku ne- Starija faza „pripada” 14. a mla-
pravilnog petougaonog poligona |a 17. veku. Crkva na zapadnoj stra-
ograni~en je bedemima na ~ijim se Carigradski uzor ni tog lokaliteta, kraj koje se nala-
uglovima nalazi pet kula izgra|enih zi zna~ajna nekropola (podzemna
od kamena na prili~no pravilnoj Oblik grada Smedereva i osnova u obliku trougla okru- grobnica), jedna zanimqiva zidana
osnovi. Ram predstavqa izrazito `ena vodom, bili su „odre|eni” izuzetnom lokacijom. U glava- grobnica i neke druge gra|evine –
vojni~ko, artiqerijsko utvr|ewe, ma ktitora i graditeqa neprekidno je lebdela „slika uzora”, upu}uju na mogu}nost da je tu u 12. ve-
podignuto u vreme pune primene va- Carigrada, najsavr{enijeg „tvrdog grada” hri{}anske vaseqe- ku bilo zna~ajno duhovno sredi{te.
trenog oru`ja. Da je bio brawen to- ne. Okru`en vodom, prilaz s kopna bio je samo na jednoj stra- Prema istorijskim izvorima, za Ras
povima, svedo~e topovska mesta u ku- ni. Sli~nost s Carigradom ogledala se i u rasporedu kula, su vezana mnoga zbivawa iz ranije
lama i na zidovima. Glavni ulaz bio zupcima za strelce na vrhovima, svodovima na kapijama, kolo- pro{losti srpske dr`ave. Nisu ret-
je u prizemqu don`on-kule. U kulama ritu opeka na kamenim zidinama. Kompleks Smedereva ~inili ki i zanemarqivi podaci o Rasu iz
ima i oxak-kamina za grejawe, ~ega su Mali i Veliki grad. Prvi je, tako|e u obliku trougla, gra|en kasnijeg doba, kada je ve} po~eo gu-
nema kod ranijih gradova. Sa kopne- kao „posebna” tvr|ava, koja se mogla braniti i u slu~aju pada biti raniji zna~aj. Ras je, nesumwi-
ne strane za{ti}en rovom, grad je Velikog grada. Pa, ipak, gledano u celini, Mali grad je bio vo, bio zna~ajan politi~ki centar
imao predgra|e u kome je najistak- deo Velikog, pa su ~inili jedan graditeqski kompleks. srpske dr`ave, a imao je vidnu ulogu
nutije mesto zauzimao monumental- i u prvim decenijama wene nezavi-
ni karavan-saraj, jedan od retkih snosti. Postepeno gube}i prvobitnu
objekata u Srbiji, verovatno izgra|en kada i tvr|ava. Izgra|en je od va`nost, naro~ito pomerawem sredi{ta zemqe prema jugu i osniva-
kamena, a mestimi~no i od opeke, na pravougaonoj osnovi du`ine 47,5 wem Novog Pazara, Ras je danas izuzetno zna~ajan lokalitet u ~ijim
a {irine 24 metra. slojevima le`e mnoge zagonetke iz pro{losti srpskog naroda.
Dana{we utvr|ewe sagradili su Turci 1483. za vreme sultana
Bajazita Drugog, kada su vo|ene ~este borbe izme|u Turaka i Ma|ara. Resava
Namena mu je bila da {titi granicu i pograni~ne oblasti, ali je kasni- Utvr|eni grad – manastir Resava (Manasija) nalazi se blizu
je imalo promenqiv strate{ki zna~aj tokom dugotrajne turske vlasti. Despotovca kraj istoimene re~ice po kojoj je dobio prvobitno ime.
Dana{wi naziv Manasija nastao je u 18. veku. Ktitor manastira je
Ras despot Stefan Lazarevi}, a ~itav kompleks monumentalnih gra|evi-
Grad u dolini reke Ra{ke, kod u{}a De`eve, sa episkopskom cr- na nastao je od 1407–1418, za vreme kada su u Despotovini konso-
kvom sv. Petra i Pavla, pomiwe se kao tvr|ava na granici Ra{ke i lidovane ekonomske i politi~ke prilike. Gra|ena u vreme kada se u
Vizantije jo{ polovinom 9. veka. Kada su Ra{ani pomerili granicu Srbiji, sticajem istorijskih okolnosti, „slegao” veliki broj u~enih
na Kosovo, Ras je postao prestonica srpskih `upana pre Nemawe, za- i darovitih qudi, me|u kojima i Konstantin Filozof, izbeglih iz
tim Nemawina, a onda Stefana Prvoven~anog, Uro{a Prvog i Dragu- zemaqa koje su Turci pokorili, Manasija je postala istaknut kultur-
tina, koji je u De`evi kod Rasa predao vlast Milutinu (1282. godine). ni centar Despotovine. U wenom okviru odvijala se intenzivna kwi-
Od prvih pomena Rasa u istorijskim izvorima, pa sve do sa- `evna i prepisiva~ka delatnost.
vremenih istra`ivawa, studija i rasprava o toj tvr|avi, proteklo Izgled i sadr`aj tog grandioznog kompleksa, kao i wegov polo-
je vi{e od deset vekova, a da jo{ nisu precizno razja{wena neka `aj, odredile su dosta nesigurne prilike u kojima se najpre mislilo
vrlo zna~ajna pitawa. Dodu{e, otklowena je dilema oko lokacije na odbranu i za{titu. Kao grad, Resava je sagra|ena u dolini, na
Rasa, jer je pouzdano ustanovqeno da je utvr|ewe starog Rasa po- nepovoqnom mestu, ali je neobi~no jako utvr|ena. Oblik osnove je

55
 feqton u{}u pomenutih reka podigne tvr-
|ava koja }e „onemogu}iti ulaz
Ma|ara u dolinu Morave”, mada
je \ura| potajno verovao da }e
ona vi{e poslu`iti u borbi pro-
nepravilno poligonalan, prila- tiv turskog prodirawa na sever.
go|en kr{evitom i nepristupa~- Smederevski grad – tvr|a-
nom terenu sa 11 visokih vi{e- va, monumentalnih razmera, naj-
spratnih kula (osam pravougao- vi{e je zidan kamenom (kre~wak,
nih, dve {estougaone, jedna kva- {kriqci, granit, oblutak). Do-
dratna), od kojih se izdvaja don- vla~en je sa raznih strana. Pri
`on (Despotova kula) kao domi- tome, doga|alo se i ne{to neo-
nantniji i najmasivniji. Za obez- bi~no, retko zabele`eno u isto-
be|ewe vodom, gradu je dodan je- riji graditeqstva. Ru{eni su i
dan „cvinger”sa kulom iznad oba- rimski spomenici poput Vimina-
le re~ice. Glavni ulaz u grad bio cijuma i drugih bli`ih gradova iz
je izme|u dve kule (velika vrata), vremena antike. Taj kamen, ~esto
a oko grada nalazio se rov. Na sa „potpisima, delovima sarko-
kulama i zidovima bilo je mnogo faga i nadgrobnih stela”, ugra-
odbrambenih erkera (isturenih |ivan je u zidine nove prestoni-
delova) „ma{ikula”, koji su bili ce. U wima su se na{li i nad-
povezani hodnicima. Kule su ima- grobni spomenici „sredwovekov-
le i zupce za strelce. U unutra- nog ~oveka”. Zidari su morali
{wosti grada, sem crkve, nalaze Dom resavskih prepisiva~a ru{iti i spomenike svojih najmi-
se ru{evine velike zgrade, vero- lijih, {to je, po narodnom vero-
Glavni objekat grada Resave, crkva Sv. trojice, sme{tena je
vatno manastirske trpezarije, a vawu, bio greh.
u sredi{te prostora za{ti}enog zidovima i kulama i ~ini naj-
kraj debelih zidova ima vidqivih Tvr|ava je bila ogromnih
lep{u i najzanimqiviju gra|evinu. Crkva spada me|u najrepre-
tragova zgrada za stanovawe. razmera. Du`ina prema mo}nom
zentativnije gra|evine moravskog graditeqstva. No, po karakteru
Danas delimi~no u ru{evi- Dunavu iznosila je 550, prema
fasadnih dekoracija, ona se bitno razlikuje od drugih crkava te
nama, manastirska trpezarija ~i- Je zavi 400, a prema kopnu 502
epohe. U osnovi je zadr`ala karakter ra{kog stilskog shvatawa,
ni najve}u gra|evinu te vrste u me tra, sa povr{inom od oko 10
a pojedini dekorativni elementi, kao {to je horizontalni venac
Srbiji. Ona ima izrazit kultur- hektara. Monumentalni zidovi
sa lu~nim frizom oko cele gra|evine, koji nose profilisane kon-
no-istorijski zna~aj, jer je u woj bili su visoki 10 metara, dok je
zole i mali kapiteli (vrhovi stubova) s kolonetama na apsidama,
radila znamenita resavska pre- debqina onih prema kopnu dosti-
vode poreklo iz primorja. Skladnih i plemenitih proporcija po
pisiva~ka {kola. Iako te{ko zala 4,5 metra. Okolo se nala-
spoqa{wem izgledu, crkva u svojoj unutra{wosti skriva nename-
stradale, freske spadaju me|u zilo 25 mo}nih kula ({est u Ma-
tqivu harmoniju koju „isti~e” pod oblikovan u vidu mozaika, {to
najlep{a i najvrednija ostvare- lom i 19 u Velikom gradu). Najve-
~ini retku tvorevinu u srpskoj sredwovekovnoj arhitekturi.
wa u celokupnoj srpskoj umetni~- }e kule bile su visoke preko 20,
koj ba{tini toga vremena. Slika- {iroke oko 11, a duboke preko
ri iz Manasije, ~ija imena i poreklo nisu poznati, predstavili su se 10 metara. Debqina wihovih zidova iznosila je 4,5 metra.
kao izuzetno daroviti majstori. Do danas su prili~no dobro o~uvane Mali grad je bio vojni~ko utvr|ewe i rezidencija vladara u
ilustracije iz ciklusa Hristovih ~uda i parabola i scene iz wegovog kojoj se nalazio wegov dvor. Najmawe je bio utvr|en prema Dunavu,
zemaqskog `ivota. Vidno mesto zauzimaju freske u oltarskom pro- a najvi{e prema kopnu, od koga ga je razdvajao veliki rov {irine
storu, a ponajvi{e figure proroka, ratnika, monaha i mu~enika. Na 12 metara. Mali grad ima i don`on-kulu, u koju se, u slu~aju krajwe
zapadnom zidu naosa nalazi se slika despota Stefana u sve~anom i opasnosti, mogao skloniti gospodar grada. Tu se nalazila i dvora-
rasko{nom vladarskom ornatu (nakitu), prikazan kada predaje svoju na s velikim prozorima prema Dunavu. Veliki grad, veoma prostran,
zadu`binu Sv. trojici u vidu tri an|ela. Nastalo nekoliko decenija imao je prostor za ku}e, crkve, magacine, logore vojske, iz Dunava
pre kona~nog pada srpske sredwovekovne dr`ave, resavsko slikar- izvu~ene brodove. Sem sa dunavske strane, prozora nigde nije bilo.
stvo jedno je od posledwih velikih dela srpske umetnosti. U tvr|avi je postojala crkva Blagove{tewe, koja se prvi put pomiwe
Turci su grad prvi put osvojili 1439, a definitivno 1458. 1453. godine, ali je verovatno podignuta 1430. godine. Sa~uvani su
godine. Tokom turske vladavine, sem zamirawa duhovnog `ivota, kom- weni ostaci i veliki broj fragmenata uzidanih u pojedine delove
pleks je do`ivqavao pusto{ewa, pqa~ke, paqevine, harawa. Jedno tvr|avskih zidova. Takva kakva je bila, tvr|ava je odavala veli~an-
vreme u wemu su bile sme{tene i turske vojne posade. Nekoliko pu- stven utisak. Za tada{we uslove, bio je to pravi „savr{en grad”.
ta obnavqana, Resava (Manasija) po svom dana{wem izgledu pred- Narodna tradicija sa~uvala je stra{nu uspomenu na patwu naroda
stavqa jedan od najboqe o~uvanih i najlep{ih srpskih starih grado- koji je zidao tvr|avu. Jerina (Irina), `ena despota \ura|a, prika-
va – manastira. zana je u veoma r|avom svetlu (Prokleta Jerina).
Nastav{i na tako bajkovitom mestu, Smederevski grad nije du-
Smederevo go opstao miran i spokojan. Trn u oku postao je osvaja~ima s obe
Smederevski grad je najve}i srpski sredwovekovni grad, koji strane Dunava. Smewuju}i se u ulozi gospodara, Turci, Ma|ari i
spada i me|u najve}e u Evropi. Do 5. juna 1941. bio je veoma dobro drugi, decenijama, pa i stole}ima, ostavqali su svoje trajne o`iq-
o~uvan. Tada i ~etiri godine kasnije (1944) te{ko je stradao od eks- ke. Godine 1439. car Murat Drugi upao je u Srbiju sa 130.000 qudi
plozije uskladi{tene municije i bombardovawa. To je pravi „vodeni i opseo Smederevo. Ni tromese~no bombardovawe tada{wim topo-
grad” – u ravnici, opkoqen Dunavom, Jezavom i rovom izme|u wih. vima nije „naudilo” tvr|avi. Ali, ono {to nisu mogli topovi, u~inio
Gradio ga je despot \ura| Brankovi} od 1428. do 1430. godine. je \ura|ev sin Grgur. „Poslu{ao je careve re~i koje obe}ava{e
Grad na Dunavu zidan je na veoma pogodnom mestu. Sa dve stra- mir... iza|e u tabor i ostade pri caru, zajedno sa svojim bratom
ne bio je za{ti}en Dunavom i Jezavom, a sa tre}e prokopanim vode- Stefanom”, pisao je Laonik. Ipak, Smederevo je vra}eno Srbima
nim rovom koji je spajao te dve reke. To je tada bilo u funkciji wego- 1444. godine, a pod tursku vlast ponovo palo 1459. zajedno sa De-
ve bezbednosti, ote`avawa prilaza i lak{e odbrane. Sultan Mu- spotovinom.
rat Drugi, po ugovoru sa despotom \ura|om, dozvolio je da se na (Nastavak u slede}em broju)

15. februar 2010.

56

V E R SK I P RAZ N I C I
16-28. februar
Pravoslavni
16. februar – Sveti Simeon i Ana,
Sveti Jakov, arhiepiskop srpski
20. februar – Sveti Todor Komogov –
Teodorova subota
21. februar – Sveti Sava Drugi,
Arhiepiskop Srpski – Zadu{nice
23. februar – Sveti sve{tenomu~enik
Haralampije
24. februar – Sveti velikomu~enik
\or|e Kratovac
26. februar – Prepodobni Simeon
Miroto~ivi
27. februar – Sveti Kirilo Slovenski
Jevrejski
28. februar – Purim
Islamski
26. februar – Ro|ewe Muhameda
SVETI SVE[TENOMU^ENIK
HARALAMPIJE
Ovaj veliki svetiteq je
bio episkop u Magneziji
a u vreme svog stradawa
za veru imao je 113 godi-
na. Tokom vladavine cara
Septimija Severa po~eo
je stra{an progon hri-
{}ana. Mudri i hrabri
starac, sve{tenik Hara-
lampije nije se krio od
progoniteqa nego je slo-
bodno i javno propove-
dao veru Hristovu. Mnoge nevernike je preobratio i
priveo hri{}anstvu. ^ak i carevu }erku Galinu.
Kada su ga zarobili, dostojanstveno je podno-
sio sve muke na koje su ga stavili.
Posle molitve ispustio je du{u pre nego {to
se xelatov ma~ spustio na wegov vrat. To se dogodi-
lo 202. godine, a carska k}i Galina uzela je wego-
vo telo i ~asno ga sahranila.
PURIM
Vi{e od dve hiqade godina jevrejski narod
slavi Purim ili Esterin praznik. Purim poti~e od
re~i „pur” (kocka) jer je Aman, kraqev doglavnik,
bacao kocku kako bi odredio dan za po~etak ostva-
rivawa plana o uni{tewu Jevreja.
Purim je simbol borbe za opstanak. On tako-
|e govori da qudi koji `ele slobodu moraju biti
spremni da se bore za wu. To je jedna od karika u
dugom lancu pri~a o progonstvima Jevreja u dija-
spori. Praznovawe Purima unosilo je me|u wih
svetlo i vedrinu, pomoglo im da odr`e veru u ko-
na~no oslobo|ewe.
DOGODILO SE...
19. februar 1886.
Potpisan mir izme|u Srbije i Bu-
garske. Na pregovorima vo|enim u
Bukure{tu, Srbiju je zastupao ^edo-
miq Mijatovi}. Ugovor je imao samo
jednu ta~ku – da se izme|u Srbije i
Bugarske uspostavqa mir prekinut
2. novembra 1885. godine. Iako je
bila pobednica u ratu, Bugarska ni-
je dobila ratnu od{tetu od Srbije,
kao ni teritorijalno pro{irewe.
19. februar 1897.
Prilikom posete kraqa Aleksandra
Obrenovi}a Sofiji sklopqena
„srpsko-bugarska ugodba“. Predvi-
|ena je na~elna saradwa, zna~ajna
za Srbiju i Bugarsku i dogovoreno je
da dve dr`ave ne}e preduzimati jed-
nostarne akcije prema Turskoj bez
prethodne uzajamne saglasnosti.
19. februar 1945.
Po~ela bitka izme|u ameri~ke i ja-
panske vojske za kontrolu nad paci-
fi~kim ostrvom Ivo Xima, 660 nau-
ti~kih miqa jugoisto~no od Tokija.
Bitka je zavr{ena 15. marta pobe-
dom ameri~ke vojske. Sve do 1968.
godine ostrvo je bilo pod ameri~kom
upravom, posle ~ega je vra}eno Ja-
panu.
21. februar 1945.
U Beogradu je po~eo sastanak feld-
mar{ala Aleksandera, vrhovnog ko-
mandanta savezni~kih snaga na Sre-
dozemqu, i mar{ala Josipa Broza
Tita. Aleksander je do{ao u Beograd
sa velikom grupom ameri~kih i bri-
tanskih oficira i imao je nameru da
sa Titom, vrhovnim komandantom
NOVJ, dogovori saradwu u predstoje-
}im vojnim operacijama u severnoj
Italiji i severozapadnoj Jugoslaviji.
21. februar 1963.
U JNA je formirana Vojnoinfor-
mati~ka uprava ~ime je po~elo uvo-
|ewe ra~unarske tehnike u vojsku.
vremeplov
Taj datum se u Vojsci Srbije obele-
`ava kao Dan informati~ke slu-
`be.
22. februar 1889.
Na sve~anom prijemu, povodom godi-
{wice progla{ewa Srbije za kra-
qevinu, kraq Milan Obrenovi} ob-
javio abdikaciju. Na osnovu ustava,
kraq je odredio namesnike koji su
vladali do punoletsva kraqa Alek-
sandra. Prvi namesnik bio je Jovan
Risti}, a druga dvojica bili su gene-
rali Kosta Proti} i Jovan Belimar-
kovi}.
25. februar 1856.
Po~eo Pariski kongres na kome je,
posle Krimskog rata, uspostavqen
novi poredak u Evropi pod garanci-
jom udru`enih sila Rusije, Austrije,
Pruske, Francuske, Engleske i Pije-
monta. Za{tita prava hri{}ana u
Srbiji, Vla{koj i Moldaviji pre-
{la je s Rusije na sve evropske sile.
Otomanska imperija primqena je
kao ravnopravan ~lan u dru{tvo
evropskih sila i garantovana joj je
nezavisnost i integritet.
28. februar 1806.
Srpska deputacija, koju je predvodio
prota Matija Nenadovi}, primqena
je u carskoj kancelariji u Be~u. De-
putacija je predlagala da komisija
predstavnika Porte, Rusije i Au-
strije ispita uzroke nemira u Srbi-
ji i izjavila da }e se obratiti Na-
poleonu za pomo}, ukoliko ih odbiju
austrijski i ruski car.
29. februar 1912.
Predsednici vlada Milovan Milo-
vanovi} i Ivan Ge{ov sklopili su
srpsko-bugarski savez. Ugovor je
imao ciq da dr`ave potpisnice, u
slu~aju napada jedne ili vi{e sila,
punom vojni~kom saradwom garantu-
ju uzajamnu „dr`avnu nezavisnost i
nepovredivost dr`avne teritorije“.
Obe ugovorne strane obavezale su
se da priteknu jedna drugoj u pomo}
celokupnom snagom, u slu~aju da bi-
lo koja velika sila anektira, okupi-
ra, ili vojni~ki zauzme bilo koji deo
balkanske teritorije pod turskom
vla{}u, ukoliko jedna od wih takav
postupak smatra za casus belli. Dve
dr`ave su 19. juna potpisale i Vojnu
konvenciju u kojoj je vojna saradwa
detaqno precizirana.
Pripremio mr Miqan MILKI]
57
Ʉɨɦɢɫɢʁɚ ɡɚ ɪɚɫɩɨɞɟɥɭ ɫɬɚɧɨɜɚ ɢɡ ɫɪɟɞɫɬɚɜɚ ɡɚ ɪɟɚɥɢɡɚɰɢʁɭ ɇɚɰɢɨɧɚɥɧɨɝ ɢɧɜɟɫɬɢɰɢɨɧɨɝ ɩɥɚɧɚ Ɇɢɧɢɫɬɚɪɫɬɜɚ ɨɞɛɪɚɧɟ, ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ
ɱɥɚɧɚ 26. ɍɪɟɞɛɟ ɨ ɪɟɲɚɜɚʃɭ ɫɬɚɦɛɟɧɢɯ ɩɨɬɪɟɛɚ ɤɭɩɨɜɢɧɨɦ ɫɬɚɧɨɜɚ ɢɡɝɪɚɻɟɧɢɯ ɫɪɟɞɫɬɜɢɦɚ ɡɚ ɪɟɚɥɢɡɚɰɢʁɭ ɇɚɰɢɨɧɚɥɧɨɝ
ɢɧɜɟɫɬɢɰɢɨɧɨɝ ɩɥɚɧɚ („ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɝɥɚɫɧɢɤ Ɋɋ“, ɛɪ. 82/06, 96/06 ɢ 99/06), ɞɨɧɨɫɢ
ɊȻɪ ɉɪɟɡɢɦɟ, ɨɱɟɜɨ ɢɦɟ ɢ ɢɦɟ ɇȺɉɈɆȿɇȺ

ɅɂɋɌɍ

ɋɬɪɭɱɧɚ
ɫɩɪɟɦɚ
ɋɬɚɦɛɟɧɢ
ɫɬɚɬɭɫ
Ɋɚɞɧɢ
ɫɬɚɠ
Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
Ɍɟɥɟɫɧɨ
ɨɲɬɟʄɟʃɟ
ɑɥɚɧɨɜɢ
ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɚ
ɍɄɍɉɇɈ
K O N A ^ɄɈɇȺɑɇɍ
N U RɊȺɇȽ
AN G LISTU ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
20 ɆɂȳȺɌɈȼ ɋɅȺȼɄɈ ȽɈɊȺɇ 150 130 7 10 297 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-7 ɨɞ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
21 ɅȿɌɂɐȺ-ȳȺɇɄɈȼɂȶ ȻɈȽȾȺɇ ɋɆɂȴɄȺ 150 115 22 10 297
ɊȻɪ ɉɪɟɡɢɦɟ, ɨɱɟɜɨ ɢɦɟ ɢ ɢɦɟ ɇȺɉɈɆȿɇȺ 22 ɐȼȿȳɂȶ ɋɅȺȼɈȴɍȻȺ ɁɈɊȺɇ 150 120 11 15 296
23 ȳȺȵɍɒȿȼɂȶ ȾɊȺȽɂɒȺ ȾɊȺȽɈ 150 130 7 287
24 ȭɈɅɈȼɂȶ ȻɈɒɄɈ ȾɊȺɀȿɇ 150 120 7 5 282

ɋɬɪɭɱɧɚ
ɫɩɪɟɦɚ
ɋɬɚɦɛɟɧɢ
ɫɬɚɬɭɫ
Ɋɚɞɧɢ
ɫɬɚɠ
Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
Ɍɟɥɟɫɧɨ
ɨɲɬɟʄɟʃɟ
ɑɥɚɧɨɜɢ
ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɚ
ɍɄɍɉɇɈ
1. ɇɈȼɂ ɋȺȾ 25 ȭȿɄɂȶ ɇȿɊɄɈ ɁɈɊȺɇ 150 120 4 5 279
26 ɆȺɊɂɇɄɈȼɂȶ ɊȺȾɂɒȺ ȽɈɊȺɇ 150 120 4 5 279
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɫɨɛɚɧ
27 ɆȺɊɑȿɌȺ ɆɈɆɂɊȺ ɆɂɊɈɋɅȺȼ 85 160 22 5 272
1 ɋɉȺɋɈȳȿȼɂȶ ɋɂɆȿɈɇ ɊȺȾɈɋɅȺȼ 150 160 21 331
28 ɆɂɅɈɒȿȼɂȶ ɆɂɌȺɊ ɆɂɈȾɊȺȽ 85 150 19 15 269
2 ɊɈȾɂȶ ȳɈȼȺɇȺ ɆɂɅȺɇ 150 140 19 15 324
29 ɋɂɆɂȹɂȳȺ ɋɅɈȻɈȾȺɇ ɋȺɒȺ 110 120 18 20 268
3 ȼɊȺɇȿɒ ȼɍɄɈ ȾȺɊɂɈ 150 130 8 15 303
30 ɋɌȿȼɂȶ ɇɈȼɂɐȺ ɇȿȻɈȳɒȺ 85 150 16 15 266
4 ɐȼȿȳɂȶ ɋɅȺȼɈȴɍȻȺ ɁɈɊȺɇ 150 120 11 15 296
31 ȾɊȺȽɂȶ ȼȿȴɄɈ ɆɂɅɈɒ 85 150 16 15 266
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
32 ɆȺɑɄɂȶ ɋɌɈȳȺɇ ɇɈȼȺɄ 85 140 21 10 256
5 ȼɍȳɈȼɂȶ ȻɊȺɇɂɋɅȺȼ ɋɊȭȺɇ 150 120 9 5 284 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-1 ɨɞ
33 ȳɈȼȺɇɈȼ ɇɂɄɈɅȺ ɆɂɅȿɇȺ 85 120 27 10 252
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
34 ɒȺɒɂȶ ȻɊȺɇɄɈ ɉɊȿȾɊȺȽ 85 140 13 10 248
6 ȭȿɄɂȶ ɇȿɊɄɈ ɁɈɊȺɇ 150 120 4 5 279
35 ɉɊɂȳɂȶ ɋɌȺɇɂɋɅȺȼ ɊȺɇɄɈ 85 120 19 15 239
7 ȼɊɑɂɇȺɐ ɆɂɅɈɒ ɇȺɌȺɒȺ 150 120 8 278
36 ȭɍɄɂȶ ɊȺȾɂȼɈȳȿ ȽɈɊȺɇ 85 120 13 15 233
8 ɌɈȾɈɊɈȼɂȶ ȺɅȿɄɋȺɇȾȺɊ ȻɈȳȺɇ 150 115 3 268
37 ɄȿɒɄɂȶ ɁȼɈɇɂɆɂɊ ɂȽɈɊ 85 120 12 5 222
9 ɋɂɆɂȹɂȳȺ ɋɅɈȻɈȾȺɇ ɋȺɒȺ 110 120 18 20 268 38 ɌɍȻɂȶ ȾɊȺȽɈ ȾȺɊɄɈ 85 115 7 10 217
10 ȳȺɇȾɊɂȶ ɆɂɊɄɈ ɇȿȻɈȳɒȺ 85 150 18 253 ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɬɪɨɫɨɛɚɧ
11 ȼɍɑȿɌɂȶ ȼȿȴɄɈ ɇȺȾȺ 110 120 17 4 251 1 Ƚɍȵ ȭɍɊɈ ɀȿȴɄɈ 150 160 21 15 346
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɢɩɨɫɨɛɚɧ 2 ɌɈȾɈɊɈȼɂȶ ɆɂɅɈȼȺɇ ȾɊȺȽɈ 150 160 21 15 346
ɭɫɜɨʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ 3 ȽȺȼɊɂȶ ɉȿɌɊȺ ȽɅɂɒɈ 150 160 20 10 340
1 ȻȺȳɂȶ ɊȺȳɄɈ ɉȺɇȿ 150 150 21 5 326 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-4 ɨɞ 4 ȴɍɌɂȶ ɆɂɅɍɌɂɇȺ ȾȺɊɄɈ 150 150 20 15 335
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ 5 ɉɊɈɌɂȶ ɉɊȿȾɊȺȽ ȻɊȺɇɂɋɅȺȼ 150 150 19 15 334
2 ɊɈȾɂȶ ȳɈȼȺɇȺ ɆɂɅȺɇ 150 140 19 15 324 6 ɌɈȳɑɂȶ ȼɈȳɂɋɅȺȼȺ ɋȺɆɈȳɄɈ 150 150 18 15 333
ɭɫɜɨʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ 7 Ɇȿɏɂȶ ɊȺɆɂɁ ɈɆȿɊ 150 150 18 15 333
3 ɇɂɄɈɅɂȶ ɋɅȺȼɄȺ ȻɈȳȺɇ 150 140 11 5 306 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-5 ɨɞ
8 ɉɈȾɍɇȺȼȺɐ ɆɂɊɄɈ ɇɂɄɈɅȺ 150 150 16 15 331
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
9 ɐȼȿɌɄɈȼɂȶ ɋȼȿɌɂɋɅȺȼ ɋɊȿɌȿɇ 150 150 15 15 330
4 ȼɊȺɇȿɒ ȼɍɄɈ ȾȺɊɂɈ 150 130 8 15 303
10 ɊɈȾɂȶ ȳɈȼȺɇȺ ɆɂɅȺɇ 150 140 19 15 324
5 ɐȼȿȳɂȶ ɋɅȺȼɈȴɍȻȺ ɁɈɊȺɇ 150 120 11 15 296
11 ȼɊȺɇȿɒȿȼɂȶ ɈɋɌɈȳȺ ȾɊȺȽȺɇ 150 140 10 20 320
ɭɫɜɨʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
6 ȭɈɅɈȼɂȶ ȻɈɒɄɈ ȾɊȺɀȿɇ 150 120 7 5 282 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-8 ɨɞ 12 ɉȿɊɂȶ ɆɂɄȿ ɋɌȺɇɄɈ 150 140 14 15
319 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-10 ɨɞ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ 26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ 13 ɆɂȳȺɌɈȼɂȶ ȻɊȺɇɂɋɅȺȼ ɆɂȶȺɇ 150 140 14 15 319
7 ɆȺɊɂɇɄɈȼɂȶ ɊȺȾɂɒȺ ȽɈɊȺɇ 150 120 4 5 279 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-2 ɨɞ ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ 14 ɊɂȻȺɊ ɋȺɆɍȿɅ ɆɂɅɄɈ 150 130 24 15 319 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-11 ɨɞ
ɭɫɜɨʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ 26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
8 ɆȺɊɑȿɌȺ ɆɈɆɂɊȺ ɆɂɊɈɋɅȺȼ 85 160 22 5 272 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-9 ɨɞ ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ 15 ɊȺɋɌɈȼɂȶ ɆɂɊɄɈ ȳɈȼȺɇ 150 140 18 10 318 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-12 ɨɞ
9 ɋɂɆɂȹɂȳȺ ɋɅɈȻɈȾȺɇ ɋȺɒȺ 110 120 18 20 268 26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ 16 ɇɂɄɈȼɂȶ ɊȺȾɂȼɈȳ ɇɂɄɈɅȺ 150 140 10 15 315
1 ɁȾȳȿɅȺɊ ɆȺɊɄɈ ɋȼȿɌɈɁȺɊ 150 160 21 13 10 364 17 ɂɅɂȶ ɉȿɌȺɊ ȾȺɊɄɈ 150 130 12 15 307
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
2 Ƚɍȵ ȭɍɊɈ ɀȿȴɄɈ 150 160 21 15 346
18 ȻɅȺɀȺɇɈȼɂȶ ȼɅȺȾȿ ɆɂɊɈɋɅȺȼ 150 120 22 15 307 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-13 ɨɞ
3 ȽȺȼɊɂȶ ɉȿɌɊȺ ȽɅɂɒɈ 150 160 20 10 340 26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
4 ɉɊɈɌɂȶ ɉɊȿȾɊȺȽ ȻɊȺɇɂɋɅȺȼ 150 150 19 15 334 19 ȻɊɄȴȺɑȺ ȳɈȼȺɇ ȻɊȺɌɈȴɍȻ 150 120 21 15 306
5 ɌɈȳɑɂȶ ȼɈȳɂɋɅȺȼȺ ɋȺɆɈȳɄɈ 150 150 18 15 333 20 ȼɊȺɇȿɒ ȼɍɄɈ ȾȺɊɂɈ 150 130 8 15 303
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ 21 ɂȼɄɈȼɂȶ ȭɍɊȿ ȾɊȺȽȺɇ 150 130 9 10 299
6 ȺɅȿɄɋɂȶ ȳɈȼȺɇ ɋɊȭȺɇ 150 150 17 15 332 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-3 ɨɞ 22 ɋɂɆɂȶ ȾɊȺȽȺɇ ɇɂɄɈɅȺ 150 120 12 15 297
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ 23 ɅȿɌɂɐȺ-ȳȺɇɄɈȼɂȶ ȻɈȽȾȺɇ ɋɆɂȴɄȺ 150 115 22 10 297
7 ɈɉȺɑɂȶ ȾɍɒȺɇȺ ɆɂɈȾɊȺȽ 150 150 17 15 332 24 ɐȼȿȳɂȶ ɋɅȺȼɈȴɍȻȺ ɁɈɊȺɇ 150 120 11 15 296
8 ȻȺȳɂȶ ɊȺȳɄɈ ɉȺɇȿ 150 150 21 5 326 25 ɁȾɊȺȼɄɈȼɂȶ ɆɂɅɈȼȺɇ ɋɅȺȼɈȴɍȻ 85 150 22 15 272
9 ɊɈȾɂȶ ȳɈȼȺɇȺ ɆɂɅȺɇ 150 140 19 15 324 26 ɆɂɅɈɒȿȼɂȶ ɆɂɌȺɊ ɆɂɈȾɊȺȽ 85 150 19 15 269
10 ȼɊȺɇȿɒȿȼɂȶ ɈɋɌɈȳȺ ȾɊȺȽȺɇ 150 140 10 20 320 27 ɋɂɆɂȹɂȳȺ ɋɅɈȻɈȾȺɇ ɋȺɒȺ 110 120 18 20 268
11 ɊȺɋɌɈȼɂȶ ɆɂɊɄɈ ȳɈȼȺɇ 150 140 18 10 318 28 ȻɈɒɄɈȼɂȶ ɆɂɒɈ ɉɊȿȾɊȺȽ 110 120 22 15 267
12 ɐȺɄɈȼɂȶ ɈȻɊȺȾ ɋɅɈȻɈȾȺɇ 150 140 14 10 314 29 ȻɈɌ ɆɂɏȺȴȺ ɆɂɏȺȴ 85 150 16 10 261
13 ɇɂɄɈɅɂȶ ɋɅȺȼɄȺ ȻɈȳȺɇ 150 140 11 5 306 30 ɆɂɅȺɒɂɇɈȼɂȶ ɆɂɅɈɒ ȾɊȺȽɂɒȺ 85 140 13 20 258
14 ɉȺȳɄɈȼɂȶ ȭɈɊȭɂȳȺ ȾɍɒȺɇ 150 130 11 15 306 ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ
ɈȾȻȺɑȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ʁɟ ɞɨɫɬɚɜɢɨ ɩɢɫɚɧɭ ɢɡʁɚɜɭ ɨɜɟɪɟɧɭ ɭ Ɉɩɲɬɢɧɫɤɨɦ ɫɭɞɭ ɇɨɜɢ ɋɚɞ, Ɉɜ.
15 ɋɌɈȳɄɈȼɂȶ ȼɈȳɂɋɅȺȼȺ ɇɂɄɈɅȺ 150 120 20 15 305 18036/2009 ɨɞ 30.04.2009. ɝɨɞɢɧɟ, ɤɨʁɨɦ ɨɞɭɫɬɚʁɟ ɨɞ ɪɟɲɚɜɚʃɚ ɫɜɨɝ ɫɬɚɦɛɟɧɨɝ ɩɢɬɚʃɚ
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ 1 ȾɈȻɊɂȳȿȼɂȶ ɋɅɈȻɈȾȺɇ ɇȿȻɈȳɒȺ
ɤɭɩɨɜɢɧɨɦ ɫɬɚɧɚ ɢɡ ɇɂɉ-ɚ, ʁɟɪ ɫɜɨʁɟ ɫɬɚɦɛɟɧɨ ɩɢɬɚʃɟ ɪɟɲɚɜɚ ɤɪɟɞɢɬɨɦ ɤɨɞ Ʉɨɦɟɪɰɢʁɚɥɧɟ
16 ɇɂɄɈɅɂȶ ɊȺȾɈɆɂɊ ȼɅȺȾȺɇ 150 130 9 15 304 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-6 ɨɞ ɛɚɧɤɟ ɚ.ɞ. ɡɛɨɝ ɱɟɝɚ ɫɟ ʃɟɝɨɜ ɡɚɯɬɟɜ ɨɞɛɚɰɭʁɟ.
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ ɡɚɤɭɩ ɧɚ
2 ȾɊɈȻȺɐ ɆɂɏȺȳɅȺ ȭɈɊȭȿ
17 ȼɊȺɇȿɒ ȼɍɄɈ ȾȺɊɂɈ 150 130 8 15 303 ɧɟɨɞɪɟɻɟɧɨ ɜɪɟɦɟ.
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ ɡɚɤɭɩ ɧɚ
18 ɂȼɄɈȼɂȶ ȭɍɊȿ ȾɊȺȽȺɇ 150 130 9 10 299 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-14 ɨɞ 3 ɊɍɋɄȺȳɂ ȳȺɄɂɆ ȳȺɄɂɆ
ɧɟɨɞɪɟɻɟɧɨ ɜɪɟɦɟ.
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ ɡɚɤɭɩɭ ɧɚ
19 ȭɍɄɂȶ ɇɂɄɈɅȿ ȭɈɊȭȿ 150 130 7 10 297 4 ɋɂȵȿɊɂ ȭɍɊɈ ȴɍȻɈɆɂɊ
ɧɟɨɞɪɟɻɟɧɨ ɜɪɟɦɟ.

I II
ɊȻɪ ɉɪɟɡɢɦɟ, ɨɱɟɜɨ ɢɦɟ ɢ ɢɦɟ ɇȺɉɈɆȿɇȺ ɊȻɪ ɉɪɟɡɢɦɟ, ɨɱɟɜɨ ɢɦɟ ɢ ɢɦɟ ɇȺɉɈɆȿɇȺ

ɋɬɪɭɱɧɚ
ɫɩɪɟɦɚ
ɋɬɚɦɛɟɧɢ
ɫɬɚɬɭɫ
Ɋɚɞɧɢ
ɫɬɚɠ
Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
Ɍɟɥɟɫɧɨ
ɨɲɬɟʄɟʃɟ
ɑɥɚɧɨɜɢ
ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɚ
ɍɄɍɉɇɈ

ɋɬɪɭɱɧɚ
ɫɩɪɟɦɚ
ɋɬɚɦɛɟɧɢ
ɫɬɚɬɭɫ
Ɋɚɞɧɢ
ɫɬɚɠ
Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
Ɍɟɥɟɫɧɨ
ɨɲɬɟʄɟʃɟ
ɑɥɚɧɨɜɢ
ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɚ
ɍɄɍɉɇɈ
2. ȼɊȻȺɋ 8. ɁȺȳȿɑȺɊ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɢɩɨɫɨɛɚɧ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ
1 ɅɈɉɍɒɂɇȺ ɆɂɅɈɊȺȾ ɆɂɅȺɇ 150 160 25 20 355 1 ȳɈȼȺɇɈȼɂȶ ɊȺɇɄȺ ɋɊȭȺɇ 150 140 13 15 318
2 ȹȺɇɂȶ ɁȿɂɊ ȺɅɂȳȺ 150 130 15 15 310 2 ɋɌȺɇɄɈȼɂȶ ȼɂɌɈɆɂɊ ȻɈɊȺ 150 120 16 15 301
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ 3 ȳɈȼȺɇɈȼɂȶ ȻɈɊɂȼɈȳȿ ȾȺɆɂɊ 150 120 4 15 289
1 ɅɈɉɍɒɂɇȺ ɆɂɅɈɊȺȾ ɆɂɅȺɇ 150 160 25 20 355 ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
4 ɎɂɅɂɉɈȼɂȶ ȾȺȼɂȾ ɋȺɒȺ 85 120 19 15
239 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-2 ɨɞ
2 ȹȺɇɂȶ ɁȿɂɊ ȺɅɂȳȺ 150 130 15 15 310
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
3 ɒɂȳȺɑɄɂ ɆɂɊȳȺɇȿ ȴɍȻɈɆɂɊ 150 120 8 10 288 ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ
ɨɞɭɫɬɚɨ ɨɞ Ɉɞɥɭɤɟ ɨ ɤɭɩɨɜɢɧɢ ɫɬɚɧɚ ɢɡʁɚɜɨɦ
4 ɒɄɈɊɂȶ ɆȺɊɂɇɄɈ ȼɅȺȾɂɆɂɊ 85 120 9 15 229 ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 14. ɫɬɚɜ 4. ɚ ɭ ɜɟɡɢ ɫɚ ɱɥɚɧɨɦ 7. ɍɪɟɞɛɟ
183-3/2009 ɨɞ 13.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
1 ȺɅȿɄɋɂȶ ɋȼȿɌɈɆɂɊ ɉȿɌȺɊ ʁɟɪ ɧɢʁɟ ɥɢɰɟ ɛɟɡ ɫɬɚɧɚ ɨɛɡɢɪɨɦ ɞɚ ʁɟ ɫɟɛɟ ɥɢɲɢɨ ɫɜɨʁɢɧɟ ɧɚ ɫɬɚɧɭ ɤɨʁɢ ʁɟ ɡɚʁɟɞɧɢɱɤɚ ɛɪɚɱɧɚ
3. ɁɊȿȵȺɇɂɇ ɢɦɨɜɢɧɚ, ɬɟ ɫɟ ʃɟɝɨɜ ɡɚɯɬɟɜ ɨɞɛɢʁɚ.
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɫɨɛɚɧ ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ ɡɚɤɭɩ ɧɚ
1 ɇɂɄɂȶ ȼȿɅɂɒȺ ȻɊȺɇɄɈ 85 170 28 283 2 ɉȿɌɊɈȼɂȶ ȳȺɄɈȼȺ ȾɊȺȽȺɇ
ɧɟɨɞɪɟɻɟɧɨ ɜɪɟɦɟ ɭ Ɂɚʁɟɱɚɪɭ.
2 ɅȺɌɂɇɈȼɂȶ ȼɅȺȾȿ ɊȺɇɄɈ 150 120 7 5 282 9. ɉȺɊȺȶɂɇ
3 ȳȿɊɄɈȼɂȶ ɊȺȳɄɈ ɋɅȺȼɄɈ 110 120 18 10 258 ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ
4 ɋȿɅȺɄ ɆɂɅȺɇ ȾɊȺȽȺɇ 85 130 8 223 1 ɆɂɅɈɒȿȼɂȶ ȾɊȺȽɈȴɍȻȺ ȾȿȳȺɇ 85 150 18 5 258
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ 2 ȻɍɋɌɂȶ ɉȿɌɊȺ ɆɂɅȿɌȺ 85 140 11 15 251
1 ɄȿɅȿ ɂɒɌȼȺɇȺ ɊɍȾɈɅɎ 150 150 23 15 338 3 ɆȺɊɄɈȼɂȶ ɌɈɆɂɋɅȺȼȺ ȾȿȳȺɇ 85 140 14 10 249
2 ɆȺɄȴȿɇɈȼɂȶ ɊȺȳɄɈ ɋɂɇɂɒȺ 150 120 6 15 291 4 ɋɌȿȼȺɇɈȼɂȶ ȻɅȺȽɈȳȺ ɋɅȺȭȺɇ 85 130 15 15 245
3 ɅȺɌɂɇɈȼɂȶ ȼɅȺȾȿ ɊȺɇɄɈ 150 120 7 5 282 5 ȼɍɄɂɑȿȼɂȶ ɆɂɅɈȼȺɇ ɆɅȺȾȿɇ 85 120 13 10 228
4 ȴɍȻɈȳȿȼɂȶ ɉȺȼɅȿ ɆɂɈȾɊȺȽ 85 150 21 10 10 276 10. ɑȺɑȺɄ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɬɪɨɫɨɛɚɧ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɫɨɛɚɧ
1 ɄȿɅȿ ɂɒɌȼȺɇȺ ɊɍȾɈɅɎ 150 150 23 15 338
1 ȼȿɋȿɅɂȶ ȻɈɊɂȼɈȳȺ ȽɈɊȺɇ 150 130 14 15 309
2 ȹɈɇɅȺȽȺ ɋɅɈȻɈȾȺɇ ɋȺɒȺ 150 150 18 15 333
2 ɒȿȼɈ ȾɊȺȽȺɇ ɋȺɒȺ 150 130 12 15 307
3 ɋɄɈɄɂȶ ɆɂɅȺɇ ɀȿȴɄɈ 150 130 17 10 307
4 ɆȺɄȴȿɇɈȼɂȶ ɊȺȳɄɈ ɋɂɇɂɒȺ 150 120 6 15 291 3 ɇɂɄɈɅɂȶ ȼɍɄɈɆɂɊ ɇȿȻɈȳɒȺ 150 130 9 289
5 ȴɍȻɈȳȿȼɂȶ ɉȺȼɅȿ ɆɂɈȾɊȺȽ 85 150 21 10 10 276 4 ɇȿɒɂȶ ȾɊȺȽɂɒȿ ɋɊȭȺɇ 150 120 4 274
6 ɋɌȺɇɄɈȼɂȶ ɊȺɌɈɆɂɊ ɁɈɊȺɇ 85 120 21 15 241 5 ȾɊȺȽɂȶȿȼɂȶ ɌɈɆɂɋɅȺȼȺ ȾȺɊɄɈ 150 120 4 274
7 ɇɈȼȺɄɈȼɂȶ ȳɈȼȿ ɑȿȾɈɆɂɊ 85 120 17 15 237 6 ɋɌȺɅɈȼɂȶ ȾɍɒȺɇ ɋɅɈȻɈȾȺɇ 150 120 4 274
ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ 7 ɆɂɅɈɒȿȼɂȶ ɋɌȺɇɄȺ ɆɂɊɄɈ 150 120 3 273
ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɚ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ ʁɟɪ ɫɭɩɪɭɝ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ
1 ȻɈɊɈȼɂɇȺ ɆɂɅɈɊȺȾ ɆɂȴɄȺ 8 ɆȺɌɈȼɂȶ ȼɍɑɂȶ ȾɊȺȽȺɇ 150 120 2 272
ɜɥɚɫɧɢɲɬɜɭ.
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ
ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɚ ɢɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɫɭɩɪɭɝ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ 1 ɊȺȾɈȵɂȶ ɆɂɅɈɒ ȼɈȳɄȺɇ 150 160 21 20 351
2 ȶɍɊȽɍɁ ȾɊȺȽɈȳȺ ȻɈȳȺɇȺ ɜɥɚɫɧɢɲɬɜɭ. 2 ȺɊɋȿɇɂȳȿȼɂȶ ɆɈɆɑɂɅȺ ȾɊȺȽȺɇ 150 150 19 15 334
4. ɒɂȾ 3 ȳɈȼɂɑɂȶ ɌɈɆɂɋɅȺȼ ɋɅɈȻɈȾȺɇ 150 150 18 15 333
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ 4 ȳȿɅɍɒɂȶ ɊȺȾɂɒȿ ɆɂɅɂȳȺ 150 150 18 10 328
1 ɋɌɈȳȺȾɂɇɈȼɂȶ ȾɊȺȽȺɇ ȻɈȳȺɇ 150 120 4 5 279 5 ȼȿɋȿɅɂȶ ȻɈɊɂȼɈȳȺ ȽɈɊȺɇ 150 130 14 15 309
2 ȻɊȺɇɄɈȼɂȶ ɊȺɇɄȺ ɆɂɅɂȼɈȳ 85 110 26 10 16 15 272 6 ɒȿȼɈ ȾɊȺȽȺɇ ɋȺɒȺ 150 130 12 15 307
ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ ɨɞɭɫɬɚɨ ɨɞ Ɉɞɥɭɤɟ ɨ ɤɭɩɨɜɢɧɢ ɫɬɚɧɚ ɢɡʁɚɜɨɦ
7 ɄɈȳɂȶ ɆɂɅɈɆɂɊ ɊȺȾɈȼȺɇ 150 120 20 15 305
165-3/2009 ɨɞ 29.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ʁɟ ɩɨɞɧɟɨ ɡɚɯɬɟɜ ɡɚ ɤɭɩɨɜɢɧɭ 2-ɫɨɛɧɨɝ ɫɬɚɧɚ ɚ ɤɚɤɨ ɝɚ ɫɯɨɞɧɨ 8 ɆȺɄɋɂɆɈȼɂȶ ɉȿɌȺɊ ɆɂɊɈɋɅȺȼ 150 130 7 15 302
1 ɋɌɈȳȺȾɂɇɈȼɂȶ ȾɊȺȽȺɇ ɁɈɊȺɇ ɨɞɪɟɞɛɢ ɱɥɚɧɚ 10. ɫɬɚɜ 1. ɬɚɱɤɚ 1. ɍɪɟɞɛɟ ɤɚɨ ɫɚɦɰɚ ɩɪɢɩɚɞɚ ɝɚɪɫɨʃɟɪɚ ɢɥɢ ʁɟɞɧɨɫɨɛɚɧ
9 ɆȺɌɂȳȺɒȿȼɂȶ ɌɈɆɂɋɅȺȼ ȾɊȺȽȺɇ 85 170 28 15 298
ɫɬɚɧ, ɬɨ ɫɟ ɡɚɯɬɟɜ ɨɞɛɢʁɚ.
10 ɆɂɄȺȶ ȾɊȺȽɈɆɂɊ ɊȺɌɈɆɂɊ 150 130 7 10 297
5. ɊɍɆȺ 11 Ȼȿɒȿȼɂȶ ɉɊȿȾɊȺȽȺ ȾȿȳȺɇ 150 120 10 5 285
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ 12 ɇȺɋɌɂȶ ɆɂɈȾɊȺȽȺ ȺɅȿɄɋȺɇȾȺɊ 150 120 3 5 278
1 ɉȺɊȺȼɂȵȺ ȭɍɊȿ ɊȺȾɂȼɈȳ 150 150 17 15 332 13 ȳȺɄɈȼȴȿȼɂȶ ɊȺȾɈɋɅȺȼ ȻɊȺɇɂɋɅȺȼ 110 120 13 15 258
2 ɋȿȽɂȶ ȻɈɀɂȾȺɊȺ ȼɅȺȾɂɆɂɊ 150 150 16 15 331 14 ɐɆɂȴȺɇɂȶ ȾɊȺȽɈɆɂɊ ɂȽɈɊ 85 120 13 15 233
3 ɄɈȼȺɑȿȼɂȶ ɆɂɅȺɇȺ ȾȺɊɄɈ 150 140 16 10 15 331 11. ɂȼȺȵɂɐȺ
4 ɅȺɁɂȶ ɆɂɊɄɈ ɋɅɈȻɈȾȺɇɄɈ 150 150 19 10 329 ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɝɚɪɫɨʃɟɪɚ
5 ɋȺȼɂȶ ɄɊɋɌȺ ȽɈɊȺɇ 150 140 14 20 324 1 ȼɍɄȺɒɂɇɈȼɂȶ ȼȿɅɂɑɄɈ ȻɍȾɂɋɅȺȼ 150 120 26 10 306
6 ȼȺɋɂȶ ɆɂɅȺȾɂɇ ȼɅȺȾȺɇ 150 140 11 5 306 2 ɆɂɅɂɇɄɈȼɂȶ ɆɂɅɂɇɄɈ ɋɅȺȼɄɈ 85 170 26 281
7 ȭɍɄɂȶ ȭɈɊȭȿ ɋɅȺȼɄɈ 150 130 7 5 292 3 ɊȺȾɂȼɈȳȿȼɂȶ ɆɂɊɄȺ ɆɂɅȺɇ 85 150 37 272
8 ɄɈɊȺȶ ɊȺɇɄɈ ȼɅȺȾɈ 85 160 21 5 271 ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɢɩɨɫɨɛɚɧ
9 ɄȺɅȺȳȹɂȶ ɋɌȺɇɂɋɅȺȼ ȽɈɊȺɇ 85 150 15 15 265 1 ȼɍɄȺɒɂɇɈȼɂȶ ȼȿɅɂɑɄɈ ȻɍȾɂɋɅȺȼ 150 120 26 10 306
10 ȽɊɈɁȾȺɇɈȼɋɄɂ ȳɈȼȺɇɑȿ ɇȿɇȺȾ 85 140 16 10 251 ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ
1 ȼɍɄȺɒɂɇɈȼɂȶ ȼȿɅɂɑɄɈ ȻɍȾɂɋɅȺȼ 150 120 26 10 306
6. ȻȿɅȺ ɐɊɄȼȺ
ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ
12. ɅȿɋɄɈȼȺɐ
ɈȾȻȺɑȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɚ ʁɟ ɞɨɫɬɚɜɢɥɚ ɧɟɩɨɬɩɭɧ ɡɚɯɬɟɜ ɡɚ Ȼɟɥɭ ɐɪɤɜɭ. ɉɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ ɭ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɫɨɛɚɧ
1 ɊȺȾɈȼɂȶ ɎȿɊȾɂɇȺɇȾ ɅɍȾɆɂɅȺ 1 ɆɂɅɂȶ ɊȺȾɈȳɄȺ ȾɊȺȽȺɇ 150 140 14 10 15 329
Ȼɟɨɝɪɚɞɭ.
7. ɒȺȻȺɐ 2 ȳɈȼȺɇɈȼɂȶ ɊȺȾɈȼȺɇȺ ɆɂɅɈȳȺ 110 160 22 10 302
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɫɨɛɚɧ 3 ɂɅɂȶ ɁɈɊȺɇ ȺɅȿɄɋȺɇȾȺɊ 150 130 5 10 295
ɋɌȺɆȿɇɄɈȼɂȶ ɋȼȿɌɂɋɅȺȼȺ
1 ȳɈɄɋɂɆɈȼɂȶ ɈɋɌɈȳȿ ȾɊȺȽɍɌɂɇ 85 150 36 5 276 4 110 140 18 15 283
ȳɈȼɂɐȺ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ 5 ɊȺȾɈɋȺȼȴȿȼɂȶ ɆɂɅȺɇȺ ɂȼȺɇ 85 140 11 10 246
ɄɈɋɌȺȾɂɇɈȼɂȶ ɆɂɊɈɋɅȺȼ
1 ȻȿɊɈȵȺ ȾɍɒȺɇȺ ɆɅȺȾȿɇ 150 150 24 15 339 6 85 120 15 15 235
ȼɈȳɂɋɅȺȼ
2 ɋɌȺɇɑȿȼɂȶ ɋȺȼɈ ɉɊȿȾɊȺȽ 150 150 16 15 331 7 ɋɌȺɇɈȳȿȼɂȶ ɊȺȾȿ ȻɈȽȾȺɇ 85 130 6 5 226
3 ɋɌȿȼȺɇɈȼɂȶ ɌɈɆɂɋɅȺȼȺ ȾɊȺȽȺɇ 110 150 18 15 293 8 ȼȿɅɂɑɄɈȼɂȶ ɆɂɅɈɊȺȾȺ ȾȿȳȺɇ 85 120 10 215
ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ 9 ɋɌɈȳȺɇɈȼɂȶ ɋɌȺɇɂɒȺ ɆɂɒȺ 85 120 5 210
1 ȾɂɆɂɌɊɂȶ ȳɈȼȺɇȺ ɆɂɅȺɇ ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ ɜɥɚɫɧɢɲɬɜɭ. 10 ɂɅɂȶ ȴɍȻɂɒȺ ɋɅȺȼɈȴɍȻ 85 120 2 207

III IV
ɊȻɪ ɉɪɟɡɢɦɟ, ɨɱɟɜɨ ɢɦɟ ɢ ɢɦɟ ɇȺɉɈɆȿɇȺ ɊȻɪ ɉɪɟɡɢɦɟ, ɨɱɟɜɨ ɢɦɟ ɢ ɢɦɟ ɇȺɉɈɆȿɇȺ

ɋɬɪɭɱɧɚ
ɫɩɪɟɦɚ
ɋɬɚɦɛɟɧɢ
ɫɬɚɬɭɫ
Ɋɚɞɧɢ
ɫɬɚɠ
Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
Ɍɟɥɟɫɧɨ
ɨɲɬɟʄɟʃɟ
ɑɥɚɧɨɜɢ
ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɚ
ɍɄɍɉɇɈ

ɋɬɪɭɱɧɚ
ɫɩɪɟɦɚ
ɋɬɚɦɛɟɧɢ
ɫɬɚɬɭɫ
Ɋɚɞɧɢ
ɫɬɚɠ
Ɂɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ
ɫɬɚʃɟ
Ɍɟɥɟɫɧɨ
ɨɲɬɟʄɟʃɟ
ɑɥɚɧɨɜɢ
ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɚ
ɍɄɍɉɇɈ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɞɜɨɫɨɛɚɧ 13. ȼɅȺɋɈɌɂɇɐȿ
1 ȽȿɈɊȽɂȿȼ ɇȿɇȺȾȺ ɆɂɊɈɋɅȺȼ 150 150 20 15 335 ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ʁɟɞɧɨɢɩɨɫɨɛɚɧ
2 ȻɈȽȾȺɇɈȼɂȶ ɋɊȿɌȿɇȺ ȼɅȺȾɈ 150 150 17 15 332 1 ɆɂȴɄɈȼɂȶ ȽɊȺȾɂɆɂɊ ɋȺɒȺ 85 120 7 5 217
3 ɆɂɅɂȶ ɊȺȾɈȳɄȺ ȾɊȺȽȺɇ 150 140 14 10 15 329 14. ɆȿȾȼȿȭȺ
4 ɋȺɂɌɈȼɂȶ ɊȺɎȺȳɅȺ ɆɂȴȺɇ 150 140 13 15 318 ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ
5 ɆȺɊȳȺɇɈȼɂȶ ȺɅȿɄɋȺɇȾɊȺ ɆɂɈȾɊȺȽ 150 120 34 10 314 ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ 1 ȼɅȺɏɈȼɂȶ ɋɌȿȼȺɇ ɆɂȳɈȾɊȺȽ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɢɦɚ ɭ ɜɥɚɫɧɢɲɬɜɭ ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-20 ɨɞ
6 ɉȺȼɅɈȼɂȶ ɊȺȾȺ ȾȿȳȺɇ 150 130 14 10 304 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-16 ɨɞ ɫɬɚɧ. 26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɢɦɚ ɫɬɚɧ ɭ ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
7 ȳɈȼȺɇɈȼɂȶ ɊȺȾɈȼȺɇȺ ɆɂɅɈȳȺ 110 160 22 10 302 2 ȾȿɅɂȶ ȻɅȺɀȿ ɊȺȳɄɈ ɜɥɚɫɧɢɲɬɜɭ ɬɟ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɢɡ ɱɥɚɧɚ ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-21 ɨɞ
8 ɋɌȺɆȿɇɄɈȼɂȶ ȻɈɀɂȾȺɊȺ ɇȿȻɈȳɒȺ 150 120 13 15 298 7. ɍɪɟɞɛɟ ɡɚ ɫɬɚɧ ɢɡ ɇɂɉ-ɚ. 26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
9 ɋɌɈȳɂȴɄɈȼɂȶ ɆɂɅȺɇȺ ɇɈȼɂɐȺ 110 150 21 15 296 ɈȾȻɂȳȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɟ ɢɫɩɭʃɚɜɚ ɭɫɥɨɜ ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
10 ȽȺȳɂȶ ȼɂɇɄɈ ȺɅȿɄɋȺɇȾȺɊ 150 130 5 10 295 3 ɆɂɅɈɒȿȼɂȶ ɋɌȺɇɈȳȺ ɆɂɅɈɊȺȾ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 7. ɍɪɟɞɛɟ, ʁɟɪ ɫɭɩɪɭɝɚ ɢɦɚ ɭ ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-22 ɨɞ
ɋɌȺɆȿɇɄɈȼɂȶ ɋȼȿɌɂɋɅȺȼȺ ɜɥɚɫɧɢɲɬɜɭ ɫɬɚɧ ɢɡ ɪɚɞɧɨɝ ɨɞɧɨɫɚ. 26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
11 110 140 18 15 283
ȳɈȼɂɐȺ
12 ɋɌɈȳȺɇɈȼɂȶ ɁɈɊȺɇ ȻɈȳȺɇ 150 120 5 5 280
13 ȺɇȾɊɂȶ ɆɂɈȾɊȺȽȺ ȾȿȳȺɇ 85 140 14 15 254
ɇɚ ɭɬɜɪɻɟɧɭ ɪɚɧɝ ɥɢɫɬɭ ɡɚ ɞɨɞɟɥɭ ɫɬɚɧɨɜɚ ɭ ȼɪɛɚɫɭ, Ɂɪɟʃɚɧɢɧɭ, ɒɢɞɭ, Ɋɭɦɢ, Ȼɟɥɨʁ ɐɪɤɜɢ, ɒɚɩɰɭ, ɉɚɪɚʄɢɧɭ, ɑɚɱɤɭ, ɂɜɚʃɢɰɢ ɢ
14 ɄɈɐɂȶ ɋɌȺɇɈȳȺ ȾɊȺȽȺɇ 85 140 13 15 253
15 ɋɌȺɇɄɈȼɂȶ ɇȿɇȺȾȺ ɆɂɈȾɊȺȽ 85 140 13 15 253 ȼɥɚɫɨɬɢɧɰɭ, ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɚ ɥɢɰɚ ɧɢɫɭ ɭɥɨɠɢɥɚ ɩɪɢɝɨɜɨɪɟ ɬɟ ʁɟ ɪɚɧɝ ɥɢɫɬɚ ɡɚ ɧɚɜɟɞɟɧɟ ɝɪɚɞɨɜɟ ɩɨɫɬɚɥɚ ɤɨɧɚɱɧɚ. Ʉɨɦɢɫɢʁɚ ʁɟ ɧɚ
16 ȺɇȭȿɅɄɈȼɂȶ ɆɂȴɈȳɄɈ ɑȺɋɅȺȼ 85 130 19 15 249 ɨɫɧɨɜɭ ɢɫɬɟ, ɞɨɧɟɥɚ ɩɨʁɟɞɢɧɚɱɧɟ Ɉɞɥɭɤɟ ɨ ɨɫɬɜɚɪɢɜɚʃɭ ɩɪɚɜɚ ɧɚ ɤɭɩɨɜɢɧɭ ɫɬɚɧɨɜɚ ɢ ɩɪɨɫɥɟɞɢɥɚ ɢɯ ɞɚɧɚ 16.07.2009.ɝɨɞɢɧɟ
17 ɇɂɄɈɅɂȶ ɀɂȼɈȳɂɇȺ ɋȺɒȺ 85 140 13 10 248 ɋɬɚɦɛɟɧɨʁ ɤɨɦɢɫɢʁɢ ȼɥɚɞɟ ɪɚɞɢ ɞɨɫɬɚɜʂɚʃɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɱɤɨʁ ɞɢɪɟɤɰɢʁɢ ɡɚ ɢɦɨɜɢɧɭ Ɋɋ ɧɚ ɞɚʂɟ ɩɨɫɬɭɩɚʃɟ ɢ ɡɚɤʂɭɱɢɜɚʃɟ ɭɝɨɜɨɪɚ ɨ
18 ɉȿɌɄɈȼɂȶ ȾɈȻɊɂȼɈȳȿ ɋɂɇɂɒȺ 85 140 11 10 246
ɤɭɩɨɜɢɧɢ ɫɬɚɧɚ.ɉɨɫɬɭɩɚʁɭʄɢ ɩɨ Ɉɞɥɭɤɚɦɚ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ ȼɥɚɞɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɛɢʁɟ ɞɨɧɟɬɢɦ ɩɨ ɢɡʁɚɜʂɟɧɢɦ ɩɪɢɝɨɜɨɪɢɦɚ,
19 ɊȺȾɈɋȺȼȴȿȼɂȶ ɆɂɅȺɇȺ ɂȼȺɇ 85 140 11 10 246
20 ɋɌɈȳɆɂɊɈȼɂȶ ɉȿɇȿ ȻɈȽȾȺɇ 85 130 13 10 238 Ʉɨɦɢɫɢʁɚ ʁɟ ɭɬɜɪɞɢɥɚ ɤɨɧɚɱɧɭ ɪɚɧɝ ɥɢɫɬɭ ɡɚ ɇɨɜɢ ɋɚɞ, Ɂɚʁɟɱɚɪ, Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ɢ Ɇɟɞɜɟɻɭ, ɤɨʁɭ ʄɟ ɫɚ ɩɨʁɟɞɢɧɚɱɧɢɦ Ɉɞɥɭɤɚɦɚ ɨ ɤɭɩɨɜɢɧɢ
ɄɈɋɌȺȾɂɇɈȼɂȶ ɆɂɊɈɋɅȺȼ
21 85 120 15 15 235 ɫɬɚɧɨɜɚ, ɩɪɨɫɥɟɞɢɬɢ ɋɬɚɦɛɟɧɨʁ ɤɨɦɢɫɢʁɢ ȼɥɚɞɟ ɧɚ ɞɚʂɟ ɧɚɞɥɟɠɧɨ ɩɨɫɬɭɩɚʃɟ.
ȼɈȳɂɋɅȺȼ
22 ɆɂȴɄɈȼɂȶ ɁɈɊȺɇȺ ɂȼȺɇ 85 130 8 10 233
23 ȼȿɅɂɑɄɈȼɂȶ ɊȺȾɈɋɅȺȼ ȾȺɅɂȻɈɊ 85 120 11 15 231
24 ɋȺɊɂȶ ɇɈȼɂɐȺ ɆɂɅɂɋȺȼ 85 120 15 10 230
25 ɋɌȺɇɈȳȿȼɂȶ ɊȺȾȿ ȻɈȽȾȺɇ 85 130 6 5 226
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɬɪɨɫɨɛɚɧ
1 ȻɈȽȾȺɇɈȼɂȶ ɋɊȿɌȿɇȺ ȼɅȺȾɈ 150 150 17 15 332
2 ɆɂɅɂȶ ɊȺȾɈȳɄȺ ȾɊȺȽȺɇ 150 140 14 10 15 329
3 ɆȺɊȳȺɇɈȼɂȶ ȺɅȿɄɋȺɇȾɊȺ ɆɂɈȾɊȺȽ 150 120 34 10 314
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
4 ɊȺɇȭȿɅɈȼɂȶ ɋɌȺɇɂɆɂɊȺ ɀȺɊɄɈ 150 140 10 10 310 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-18 ɨɞ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
5 ȳɈȼȺɇɈȼɂȶ ɊȺȾɈȼȺɇȺ ɆɂɅɈȳȺ 110 160 22 10 302
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
6 ɋɌɈȳɂȴɄɈȼɂȶ ɆɂɅȺɇȺ ɇɈȼɂɐȺ 110 150 21 15 296 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-17 ɨɞ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
ɋɌȺɆȿɇɄɈȼɂȶ ɋȼȿɌɂɋɅȺȼȺ
7 110 140 18 15 283
ȳɈȼɂɐȺ
8 ȺɇȾɊɂȶ ɆɂɈȾɊȺȽȺ ȾȿȳȺɇ 85 140 14 15 254
9 ɋɌȺɇɄɈȼɂȶ ɇȿɇȺȾȺ ɆɂɈȾɊȺȽ 85 140 13 15 253
ɨɞɛɢʁɟɧ ɩɪɢɝɨɜɨɪ Ɉɞɥɭɤɨɦ ɋɬɚɦɛɟɧɟ ɤɨɦɢɫɢʁɟ
10 ȺɇȭȿɅɄɈȼɂȶ ɆɂȴɈȳɄɈ ɑȺɋɅȺȼ 85 130 19 15 249 ȼɥɚɞɟ 34 ɛɪɨʁ 360-5641/09-19 ɨɞ
26.01.2010.ɝɨɞɢɧɟ
11 ɊȺȾɈɋȺȼȴȿȼɂȶ ɆɂɅȺɇȺ ɂȼȺɇ 85 140 11 10 246
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ: ɱɟɬɜɨɪɨɫɨɛɚɧ
1 ɆɂɅɂȶ ɊȺȾɈȳɄȺ ȾɊȺȽȺɇ 150 140 14 10 15 329
2 ɋȺɂɌɈȼɂȶ ɊȺɎȺȳɅȺ ɆɂȴȺɇ 150 140 13 15 318
3 ɉɊɈɄɈɉɈȼɂȶ ȾɊȺȽɈȴɍȻ ȼɅȺȾɂɆɂɊ 150 120 16 15 301
4 ɌȼɊȾɈɊɂȳȿɄȺ ɇɂɄɈɅȺ ɋȺɒȺ 150 120 12 15 297
ɋɌȺɆȿɇɄɈȼɂȶ ɋȼȿɌɂɋɅȺȼȺ
5 110 140 18 15 283
ȳɈȼɂɐȺ
6 ȺɇȾɊɂȶ ɆɂɈȾɊȺȽȺ ȾȿȳȺɇ 85 140 14 15 254
7 ɋɌȺɇɄɈȼɂȶ ɇȿɇȺȾȺ ɆɂɈȾɊȺȽ 85 140 13 15 253
ɇȿɊȺɇȽɂɊȺɇɂ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɂ ɉɊɂȳȺȼȺ
ɈȾȻȺɑȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɢʁɟ ɞɨɫɬɚɜɢɨ ɤɨɦɩɥɟɬɧɭ ɞɨɤɭɦɟɧɬɚɰɢʁɭ ɤɚɤɨ ʁɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨ
1 ɁȾɊȺȼɄɈȼɂȶ ȻɅȺȽɈȳȺ ȾɊȺȽȺɇ
ɍɪɟɞɛɨɦ, ɡɛɨɝ ɱɟɝɚ ɫɟ ʃɟɝɨɜ ɡɚɯɬɟɜ ɨɞɛɚɰɭʁɟ.

ɈȾȻȺɑȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ʁɟ ɢɡʁɚɜɨɦ ɍɉ-1 ɛɪɨʁ 1737-4/03 ɨɞ 10.03.2009. ɝɨɞɢɧɟ ɨɞɭɫɬɚɨ ɨɞ

2 ɆȺɊɄɈȼɂȶ ɆɂɅɈɒ ȾȿȳȺɇ ɡɚɯɬɟɜɚ ɡɚ ɪɟɲɚɜɚʃɟ ɫɬɚɦɛɟɧɨɝ ɩɢɬɚʃɚ ɤɭɩɨɜɢɧɨɦ ɫɬɚɧɚ ɢɡ ɇɂɉ-ɚ, ɡɛɨɝ ɱɟɝɚ ɫɟ ʃɟɝɨɜ
ɡɚɯɬɟɜ ɨɞɛɚɰɭʁɟ.

ɈȾȻȺɑȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɢʁɟ ɞɨɫɬɚɜɢɨ ɤɨɦɩɥɟɬɧɭ ɞɨɤɭɦɟɧɬɚɰɢʁɭ ɤɚɤɨ ʁɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨ ɍɪɟɞɛɨɦ

3 Ɇɂɒɂȶ ɇɂɄɈɅȺ ȽɈɊȺɇ
ɡɛɨɝ ɱɟɝɚ ɫɟ ʃɟɝɨɜ ɡɚɯɬɟɜ ɨɞɛɚɰɭʁɟ.

ɈȾȻȺɑȿɇȺ; ɂɦɟɧɨɜɚɧɢ ɧɢʁɟ ɞɨɫɬɚɜɢɨ ɤɨɦɩɥɟɬɧɭ ɢ ɨɜɟɪɟɧɭ ɞɨɤɭɦɟɧɬɚɰɢʁɭ ɤɚɤɨ ʁɟ

4 ɋɌɈȳȺɇɈȼɂȶ ɊȺȾɂɋȺȼȺ ȽɊɈɁȾȺɇ
ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨ ɍɪɟɞɛɨɦ, ɬɟ ɫɟ ʃɟɝɨɜ ɡɚɯɬɟɜ ɨɞɛɚɰɭʁɟ.

V VI
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
Obave{tavamo stambene interesente da je Odeqewu za stam-
bene poslove Uprave za kadrove Sektora za qudske resurse MO,
pored prijava za podelu 80 stanova koji su objavqeni u magazinu
„Odbrana“ broj 105 od 1. februara 2010, nadle`ni organ Sekto-
ra za materijalne resurse MO dostavio prijave za jo{ 8 stanova,
tako da na dan 10. februara 2010. ima ukupno 88 stanova za
raspodelu u slede}im mestima i garnizonima:
1. APATIN: (garnizon Sombor)
– 1 dvosoban stan.
2. BA^KA TOPOLA:
– 1 garsowera i 1 jednosoban stan.
3. BEOGRAD:
– 1 garsowera; 3 jednosobna; 5 jednoiposobna; 12 dvo-
sobnih; 5 dvoiposobnih, 3 trosobna i
1 troiposoban stan.
4. BELA CRKVA: (garnizon Pan~evo)
- 1 dvoiposoban stan.
5. VAQEVO:
– 3 dvosobna stana
6. VRAWE:
– 8 dvosobnih; 2 dvoiposobna i 5 trosobnih stanova.
7. ZREWANIN: (garnizon Pan~evo)
– 1 dvosoban stan.
8. KRAGUJEVAC:
– 1 jednosoban stan.
9. NI[:
– 1 garsowera; 1 jednosoban; 12 dvosobnih i 4 trosobna
stana.
10. KRU[EVAC:
– 1 garsowera i 1 jednoiposoban stan.
11. KUR[UMLIJA: (garnizon Prokupqe)
– 1 dvosoban stan.
12. LESKOVAC:
– 1 dvosoban i 3 trosobna stana.
13. PRIBOJ: (garnizon Kraqevo)
– 1 dvosoban stan.
14. SOMBOR:
– 1 dvosoban stan.
15. SENTA: (garnizon Ba~ka Topola)
– 1 jednoiposoban stan.
16. SMEDEREVSKA PALANKA: (garnizon Kragujevac)
– 1 dvosoban stan.
17. SVILAJNAC: (garnizon Po`arevac)
– 1 garsowera.
18. ^A^AK: (garnizon Gorwi Milanovac)
– 3 dvosobna stana.
19. [ABAC:
– 1 garsowera.
Pravo na dodelu predwe navedenih stanova imaju lica bez
stana koja ostvaruju pravo na dodelu stana u zakup na neodre|eno
vreme saglasno odredbama Pravilnika o re{avawu stambenih pi-
tawa u Ministarstvu odbrane („SVL“ br. 38/05, 16/08, 26/08 i
39/08 – u daqem tekstu: Pravilnik).
U smislu ~lana 19. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pravilni-
ka mo`e se dati u zakup i stan mawi od stana koji mu pripada po od-
redbama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa tim pisano saglasi.
Napomiwemo da u smislu odredbe ~lana 26. Pravilnika, stan u
zakup na neodre|eno vreme daje se licu iz ~lana 2. stav 1. ovog pra-
vilnika (profesionalnom oficiru, profesionalnom podoficiru i
civilnom licu) u garnizonu odnosno mestu slu`bovawa, a licu iz ~la-
na 2. stav 2. i 3. ovog pravilnika (penzionisanom oficiru, penzio-
nisanom podoficiru i penzionisanom civilnom licu), stan se daje u
bilo kom garnizonu odnosno mestu na teritoriji Republike Srbije.
Lica koja `ele prihvatiti dodelu strukturno maweg stana mo-
raju dati pisanu izjavu, overenu u jedinici – ustanovi u kojoj su
na slu`bi, a penzionisana lica u op{tini ili sudu, da se odri~u
dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu|enog
odnosno strukturno maweg stana, kao kona~no re{ewe svog stambe-
nog pitawa. U datoj izjavi lica se moraju decidno izjasniti za
jednu strukturu stana koji prihvataju, jer neprecizne iz-
jave ne}e biti uzete u razmatrawe, a tako|e se moraju
opredeliti samo za jedan od ponu|enih garnizona odno-
sno mesta, a ukoliko se izjasne za vi{e garnizona odnosno mesta, u
obzir }e se uzeti samo prvonavedeni garnizon odnosno mesto.
Svi napred navedeni stanovi bi}e podeqeni po odluci nad-
le`nog rukovodioca, sa presekom stawa na dan 26. februa-
ra 2010, tako da }e se u razmatrawe uzeti samo izjave date za-
kqu~no sa datumom preseka stawa iz odluke. Ako se od nadle`nog
organa Sektora za materijalne resurse u me|uvremenu prijave i
drugi stanovi za raspodelu do dono{ewa odluke nadle`nog ruko-
vodioca o raspodeli, isti }e biti obuhva}eni navedenom odlukom.
Napomiwemo da su stambeni interesenti u obavezi da do-
stave (ukoliko prethodno nisu dostavili) dokaze nad-
le`nog organa koji se odnose na wihov stambeni status (pravo
na povrat stanova u otcepqenim republikama, priznavawe boleti
po nalazu Vi{e vojno lekarske komisije i prebivali{te za nosio-
ca prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva, poresko za-
du`ewe za stan–ku}u za nosioca prava i ~lanove wegovog porodi~-
nog doma}instva), jer }e se u suprotnom wihovi zahtevi za
re{avawe stambenog pitawa smatrati nepotpunim i ne-
}e biti razmatrani.
NARUXBENICA
Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu (zao-
kru`ite)
1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.
godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara
2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,
24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, uplatiti
odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka sa pretplatnom
cenom).
Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.
Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:
NC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.
Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove na-
ruxbenice.
Kupac _____________________________________________
Ulica i broj _______________________________________
Telefon ___________________________________________
Mesto i broj po{te _________________________________
Potpis naru~ioca
M.P. _______________________________________
61
MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
Raspisuje
KONKURS
Za prijem kandidata iz gra|anstva
za kadete Vojne akademije
U {kolskoj 2010/2011. godini prima}e se kandidati iz gra-
|anstva za kadete Vojne akademije za slede}e studijske programe:
ΠMenaxment u odbrani za rodove: pe{adija, oklopne je-
dinice, artiqerija, in`iwerija i artiqerijsko-raketne jedinice
za protivvazduhoplovna dejstva,
ΠVojnohemijsko in`ewerstvo za atomsko-biolo{ko-he-
mijsku slu`bu,
ΠVojnoelektronsko in`ewerstvo za slu`be: telekomu-
nikacije (specijalnosti: telekomunikacije i elektronska dejstva),
informatika i radarski sistemi,
ΠVojnoma{insko in`ewerstvo,
ΠVojno vazduhoplovstvo i
ΠLogistika odbrane za intendantsku i finansijsku slu`bu.
USLOVI KONKURSA:
Kandidati treba da ispuwavaju op{te i posebne uslove kon-
kursa.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su dr`avqani Republike Srbije;
– da su zdravstveno sposobni za {kolovawe, {to utvr|uje nad-
le`na vojnolekarska komisija;
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da
nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od
{est meseci ili kaznom maloletni~kog zatvora kao i
– da nisu o`eweni–udate.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
– da su ro|eni 1989. godine ili kasnije;
– da su zavr{ili ~etvorogodi{wu sredwu {kolu ili
– da poha|aju IV razred sredwe {kole, a da na polugodi{tu IV
razreda nemaju slabu ocenu.
Kandidati koji ispuwavaju op{te i posebne uslove konkursa za
prijem za kadete Vojne akademije pola`u kvalifikacioni ispit i
podle`u proveri fizi~ke i zdravstvene sposobnosti.
Kandidati za kadete studijskog programa Vojno vazduhoplovst-
vo moraju da ispune i dopunske uslove propisane posebnim progra-
mom zdravstvene selekcije kandidata za taj studijski program.
[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE KADETA:
[kolovawe u Vojnoj akademiji ima strukturu osnovnih akadem-
skih studija i traje ~etiri godine. Posle zavr{etka {kolovawa, ka-
deti sti~u stru~ni naziv sa naznakom zvawa prvog stepena akadem-
skih studija iz odgovaraju}e oblasti. Nakon uspe{no zavr{enog {ko-
lovawa u Vojnoj akademiji primaju se u profesionalnu vojnu slu`bu
i proizvode u ~in potporu~nika odgovaraju}eg roda – slu`be.
Za vreme {kolovawa kadeti Vojne akademije imaju status voj-
nog lica, u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije. Za vreme {kolovawa
kadeti stanuju u internatu, a sve tro{kove {kolovawa snosi Mini-
starstvo odbrane Republike Srbije.
Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Mini-
starstva odbrane Republike Srbije reguli{u se ugovorom.
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati prijavu podnose teritorijalnom organu Regional-
nog centra MO na teritoriji stalnog mesta boravka. Obrazac pri-
jave dobija u teritorijalnom organu Regionalnog centra MO prili-
kom prijavqivawa.
62
KANDIDATI UZ PRIJAVU PRILA@U:
– overenu fotokopiju uverewa o dr`avqanstvu Republike Sr-
bije (ne stariju od {est meseci);
– overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (ne sta-
riju od {est meseci);
– potvrde nadle`nih organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni
postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj
du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u
trajawu du`em od {est meseci ili kaznom maloletni~kog zatvora;
– overene fotokopije svedo~anstva svih razreda i fotokopiju
diplome sredwe {kole (za kandidate koji su zavr{ili ~etvorogodi-
{we {kolovawe), odnosno, svedo~anstva zavr{enih razreda i ove-
ren prepis ocena sa polugodi{ta ~etvrtog razreda (za kandidate
kojima je {kolovawe u toku) i
– izjavu da nisu o`eweni–udate, odnosno da ne `ive u vanbra~-
noj zajednici i da nemaju dece.
Fotokopije dokumenata tra`enih po konkursu kandidat mo`e,
uz davawe na uvid wihovog originala, besplatno da overi u terito-
rijalnom organu Regionalnog centra MO na teritoriji stalnog me-
sta boravka. Prilikom dolaska na selekciju u Vojnu akademiju kan-
didati sa sobom obavezno nose potrebnu sportsku opremu i do-
kumenat za li~nu identifikaciju (li~na karta).
Konkurs je otvoren od dana objavqivawa do 15. mar-
ta 2010. godine.
Dokumenta kandidata koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}e
se primati. Konkursna dokumentacija kandidatima za kadete Vojne
akademije ne}e se vra}ati. Kandidati koji konkuri{u za kadete Voj-
ne akademije mo}i }e u teritorijalnom organu Regionalnog centra
MO gde su konkurisali da dobiju obave{tewe o rezultatima konkur-
sa po~ev{i od 15. juna 2010. godine.
Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobiti u Voj-
noj akademiji (telefoni: 011/3603-112 i 011/3603-189) ili na
Internet prezentaciji Vojne akademije www.va.mod.gov.rs.
MINISTARSTVO ODBRANE
REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
Raspisuje
KONKURS
Za popunu radnog mesta u Vojnoj po{ti 3987 Ni{,
prijemom lica iz gra|anstva u svojstvu
vojnog slu`benika, u radni odnos
na neodre|eno vreme:
Πjedan (1) referent za fizi~ko vaspitawe, VSS
Konkurisati mogu kandidati koji su dr`avqani Republike
Srbije i koji ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije,
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu-
|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est me-
seci,
– da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok pod
oru`jem.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
– da imaju visoku stru~nu spremu – zavr{en fakultet fizi~-
ke kulture.
15. februar 2010.
MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
Raspisuje
KONKURS
Za prijem kandidata iz gra|anstva
za u~enike Vojne gimnazije
U {kolskoj 2010/2011. godini prima}e se kandidati iz gra|an-
stva za u~enike prvog razreda Vojne gimnazije.
USLOVI KONKURSA:
Kandidati treba da su mu{kog pola i da ispuwavaju op{te i
posebne uslove konkursa.
OP[TI USLOVI:
– da su dr`avqani Republike Srbije;
– da su zdravstveno sposobni za {kolovawe, {to utvr|uje na-
dle`na vojnolekarska komisija;
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak niti postupak
zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odno-
sno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije izricana zavodska
mera.
POSEBNI USLOVI
– da su ro|eni 1994. godine ili kasnije;
– da su V, VI i VII razred i prvo polugodi{te VIII razreda, odno-
sno VIII razred osnovne {kole, zavr{ili sa najmawe vrlo dobrim
op{tim uspehom;
– da u svim razredima {kolovawa iz vladawa imaju najmawe
ocenu 4 (vrlo dobar).
Pre prijema u radni odnos za kandidate koji ispuwavaju
uslove konkursa i u|u u naju`i izbor, uz wihovu pisanu sagla-
snost, bi}e izvr{ena bezbednosna provera.
Na~in konkurisawa
Kandidati koji ispuwavaju op{te i posebne uslove konkursa
podnose molbu Vojnoj po{ti 3987 Ni{ i prila`u slede}u doku-
mentaciju:
– CV ili kratku biografiju,
– uverewe o dr`avqanstvu,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu,
– fotokopiju radne kwi`ice,
– uverewe nadle`nog suda da se protiv kandidata ne vodi
krivi~ni postupak,
– uverewe nadle`nog organa MUP-a da kandidat nije kri-
vi~no osu|ivan,
– potvrda o regulisanoj vojnoj obavezi pod oru`jem (za kan-
didate mu{kog pola),
– lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Izvod i uverewa koja se prila`u uz molbe ne mogu biti sta-
riji od 6 ({est) meseci.
Prijave-molbe podnose se u roku od 30 dana od dana obja-
vqivawa u magazinu Ministarstva odbrane Republike Srbije
„Odbrana“ i u nekom od dnevnih javnih glasila koja izlaze u celoj
Republici Srbije, VOJNOJ PO[TI 3987 NI[, na adresu
ul. Jadranska bb, Ni{, sa naznakom „za konkurs“, ili
predaju li~no delovodstvu Vojne po{te 3987 Ni{.
Neblagovremene i nepotpune molbe ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o
izboru }e svi kandidati biti obave{teni u zakonskom roku.
Zdravstveno sposobni kandidati za u~enike Vojne gimnazije po-
dle`u proveri psihofizi~kih sposobnosti i testirawu znawa iz ma-
tematike i srpskog jezika. Testirawe znawa usagla{eno je sa po-
stupkom koji primewuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije za
prijem u sredwe {kole.
[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE U^ENIKA:
[kolovawe u Vojnoj gimnaziji traje ~etiri godine. U~enici se
{koluju po planu i programu gimnazije op{teg smera, radi nastavka
{kolovawa u Vojnoj akademiji.
Vazduhoplovni smer se fakultativno formira u ~etvrtom raz-
redu, u zavisnosti od potreba Ministarstva odbrane Republike Sr-
bije. U~enici koji su izabrali da fakultativno poha|aju vazduhoplo-
vni smer u IV razredu realizuju padobransku obuku i letewe na mo-
tornim avionima sa duplim komandama.
Vreme provedeno na {kolovawu u Vojnoj gimnaziji ne ra~una se
u slu`ewe vojnog roka. Nakon zavr{enog {kolovawa u Vojnoj gimna-
ziji u~enici su obavezni da {kolovawe nastave u skladu sa potre-
bama Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Za vreme {kolovawa u~enici Vojne gimnazije imaju status voj-
nog lica, u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije. Za vreme {kolovawa
u~enici stanuju u internatu, a tro{kove {kolovawa snosi Mini-
starstvo odbrane Republike Srbije.
Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Mini-
starstva odbrane Republike Srbije reguli{u se ugovorom.
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati prijavu podnose teritorijalnom organu Regiona-
lnog centra MO na teritoriji stalnog mesta boravka, a vojnici
teritorijalnom organu Regionalnog centra MO na ~ijoj se teri-
toriji nalaze na odslu`ewu vojnog roka. Obrazac prijave se do-
bija u teritorijalnom organu Regionalnog centra MO prilikom
prijavqivawa.
Uz prijavu prila`u:
– overenu fotokopiju uverewa o dr`avqanstvu Republike Sr-
bije (ne stariju od {est meseci);
– overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (ne sta-
riju od {est meseci);
– potvrde nadle`nih organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni
postupak niti postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`be-
noj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije
izricana zavodska mera;
– uverewe – potvrdu osnovne {kole o ocenama na kraju V, VI i
VII razreda i polugodi{ta VIII razreda (u~enici VIII razreda), odno-
sno overene fotokopije svedo~anstava V, VI, VII i VIII razreda osno-
vne {kole (za kandidate koji su zavr{ili osnovnu {kolu).
Fotokopije dokumenata tra`enih po konkursu kandidat mo`e,
uz davawe na uvid wihovog originala, besplatno da overi u terito-
rijalnom organu Regionalnog centra MO na teritoriji stalnog me-
sta boravka.
Prilikom dolaska na proveru op{tih sposobnosti u Vojnu gim-
naziju, kandidati sa sobom obavezno nose potrebnu sportsku
opremu i |a~ku kwi`icu sa overenom fotografijom.
Konkurs je otvoren od dana objavqivawa do 15. mar-
ta 2010. godine.
Dokumenta kandidata koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}e
se primati. Konkursna dokumentacija kandidatima za u~enike Vojne
gimnazije ne}e se vra}ati.
Kandidati koji konkuri{u za u~enike Vojne gimnazije, mo}i }e u
teritorijalnom organu Regionalnog centra MO gde su konkurisali
da dobiju obave{tewe o rezultatima konkursa po~ev{i od 30. maja
2010. godine.
Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobiti u Voj-
noj gimnaziji, ulica Petra ^ajkovskog broj 2, Beograd (telefoni:
011/3603-631, 011/3958-724 i 011/3958-735) ili na Internet
prezentaciji Vojne gimnazije www.gimnazija.mod.gov.rs.
63
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE – kratka biografija;
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);
GENERAL[TAB VOJSKE SRBIJE – uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci);
UPRAVA ZA QUDSKE RESURSE – uverewe iz op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi
Raspisuje krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est
meseci);
KONKURS – kopija vojni~ke kwi`ice, osim za `ene i potvrdu iz vojnog odse-
ka da je odslu`io vojni rok;
– kopija diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u sudu ili
Za popunu slobodnih radnih mesta profesionalnih
vojnika, na odre|eno vreme, u: op{tini);
– kopija voza~ke dozvole (overenu u sudu ili op{tini), za lica
koja konkuri{u na formacijsko mesto voza~a.
Gardi Obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu
ΠBeograd, Vojna po{ta 2279 Beograd (ulica Jovana profesionalnog vojnika mo`e se dobiti na prijavnici
Marinovi}a bb) svake jedinice–ustanove Vojske Srbije.
– strelac Nadle`na komisija izvr{i}e izbor kandidata za prijem u vojnu
– voza~ slu`bu. Izabrani kandidati bi}e upu}eni na obuku, u jedinice i cen-
ΠBeograd, Vojna po{ta 2281 Beograd (ulica Jovana tre za osposobqavawe, 4 (~etiri) do 8 (osam) sedmica u zavisnosti od
Marinovi}a bb) specijalnosti za koju konkuri{u, u svojstvu profesionalnog vojnika.
Sa kandidatima koji uspe{no zavr{e obuku, zakqu~uje se ugovor
– vojni policajac na odre|eno vreme do 3 godine, uz mogu}nost produ`ewa.
ΠBeograd, Vojna po{ta 2287 Beograd (ulica Jovana Lica primqena u profesionalnu vojnu slu`bu ostvaruju sva pra-
Marinovi}a bb) va i obaveze u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije.
– ~uvar Konkurs je otvoren 30 (trideset) dana od dana ob-
ΠBeograd, Vojna po{ta 2289 Beograd (ulica Jovana javqivawa. Danom objavqivawa ovog konkursa prestaje da
Marinovi}a bb) va`i konkurs koji je objavqen 1. novembra 2008. godine.
– strelac Nekompletna i nepotpuna dokumenta ne}e se uzimati u razma-
– voza~ poslu`ilac in`iwerijskih ma{ina trawe, a dokumenta kandidatima koja ne budu izabrani ne}e se
– voza~ – poslu`ilac rovokopa~a vra}ati.
– mehani~ar za municiju i MES Dodatne informacije o profesionalnoj vojnoj slu`bi, broju slo-
– mehani~ar za pogonsku opremu bodnih mesta i potrebnom profilu, mogu se dobiti na slede}im broje-
– bolni~ar vima telefona:
– 011/2064-074 Garda – Beograd
– voza~
Informacije su dostupne na sajtu Vojske Srbije www.vs.rs.
ΠBeograd, Vojna po{ta 5076 Beograd (ulica Ra-
{ka bb)
– strelac
– protivpo`arac
– voza~
USLOVI KONKURSA
Na konkurs se mogu javiti dr`avqani Republike Srbije, koji ispu-
wavaju slede}e uslove:

a) OP[TI USLOVI
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije ({to utvr-
|uje nadle`na vojnolekarska komisija);
– da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa;
– da nisu osu|ivani na kaznu zatvora od najmawe {est meseci;
– da nisu stariji od 30 godina.

b) POSEBNI USLOVI
– da su odslu`ili vojni rok sa oru`jem (osim za lica `enskog pola);
– da imaju najmawe sredwu stru~nu spremu, osim za strelce u pe{a-
diji i ~uvarsku slu`bu, gde je potrebno najmawe osnovno obrazovawe;
– u logisti~kim slu`bama mogu konkurisati lica koja imaju adekvat-
nu stru~nu spremu, koja odgovara slu`bi i du`nosti za koja se primaju;
– za voza~e motornih vozila, mogu konkurisati lica koja imaju
„C” kategoriju i najmawe osnovno obrazovawe, kandidati podle`u i
posebnom delu sistematskog specijalisti~kog pregleda za voza~a ne-
borbenih motornih vozila;
– prednost za du`nosti strelca u Vojnoj po{ti 2279 Beograd ima-
ju kandidati koji su tokom 2008. i 2009. godine odslu`ili vojni rok u
Gardijskom bataqonu Garde i koji poseduju odgovaraju}i sertifikat ob-
u~enosti.

NA^IN KONKURISAWA
Kandidat iz gra|anstva koji ispuwava uslove, dostavqa pop-
uwen obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu profesion-
alnog vojnika neposredno ili po{tom preporu~eno, komandi jedinice
Vojske Srbije sa kojom `eli da zakqu~i ugovor. Vojnik u zadwem mese-
cu slu`ewa vojnog roka predaje popuwen obrazac molbe, sa dokumen-
tima, neposredno pretpostavqenom stare{ini. Uz obrazac molbe
prila`e se:

64 15. februar 2010.

 Sportski susret
Srbije i Bosne
i Hercegovine na
Vojnoj akademiji
sport

Dru`ewe,
pa rezultat

Na sportskim terenima Vojne akademije, 13. februara odr-

`an je prijateqski sportski susret pripadnika Vojske Srbije i oru-
`anih snaga Bosne i Hercegovine.
Takmi~ewe je otvorio na~elnik Vojne akademije brigadni gene-
ral Mladen Vuruna, a podr{ku sportistima dali su i Zoran Jef-
ti}, dr`avni sekretar Ministarstva odbrane i dr Muhamed Smai},
sekretar Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine.
– Ciq ovog takmi~ewe je zbli`avawe pripadnika oru`anih
snaga dve zemqe kroz sport i dru`ewe. Zbog toga rezultat danas ni-
je u prvom planu, ve} pre svega stvarawe prijateqskih odnosa – is-
takao je dr`avni sekretar Jefti}.
Prema re~ima sekretara Smai}a, bosanska strana je sprem-
na da uzvrati na gostoprimstvo Ministarstva odbrane i Vojske Sr-
bije, pa se slede}i sportski susret o~ekuje ve} ove godine u Bosni i
Hercegovini.
Pripadnici Vojske Srbije i Bosne i Hercegovine takmi~ili su
se u odbojci, ko{arci i fudbalu.
N. DRA@EVI]
 [AH

IZABRANA PARTIJA praksa da se uop{te objavquju. Jer,

ZANIMQIVA
„CUGERICA”
Bron{tajn – Spaski
Moskva, 1961.
1.d4 f5 2.e4 fe4 3.Sc3 Sf6
4.f3 ef3 5.Sf3 d6 6. Lf4 Lg4 7.Lc4
e6 8.0-0 Sc6 9.h3 Lf3 10.Df3 d5
11.Lb5 Ld6 12.Tae1 Kd7 13.Ld6 cd6
Beli: Kg1, Df3, Te1, Tf1, Lb5, Sc3,
a2, b2, c2, d4, g2, h3
Crni: Kd7, Dd8,Ta8, Th8, Sc6, Sf6,
a7, b7, d5, d6, e6, g7, h7
Niti je uobi~ajeno da se brzopo-
tezne partije analiziraju, niti je
tu se naj~e{}e ne mo`e govoriti o
nekom kvalitetu. Ali, svako pravilo
ima izuzetaka, pa i ovo. Tu i tamo se
pribele`i poneka „cugerica”, tek da
se vidi da i tu ima lepih kombinaci-
ja. No, iako se partije ne bele`e (pi-
sawe od igra~a, razume se, ne dola-
zi u obzir) akteri (pogotovo pobedni-
ci!) obi~no pamte sve poteze, naro-
~ito ako je u pitawu minijatura ili
lepa kombinacija.
Izvor od kojeg je preuzeta ta par-
tija navodi da je u pitawu bila pri-
jateqska brzopotezna partija sa te-
mpom od jednog minuta (!) po igra~u.
Protivnici su poznati – beli je Da-
vid Jonovi~ Bron{tajn, kome ni Bo-
tvinik u me~u za svetsko prvenstvo
nije ni{ta mogao (kao {ampion zadr-
`ao je tron rezultatom 12:12) i Bo-
ris Vasiqevi~ Spaski, potowi svet-
ski {ampion. Beli je postigao jasno
boqu poziciju, a zadivquje ~iweni-
ca da je prednost iz pozicije sa dija-
grama realizovao u naredna ~etiri
poteza.
14.Te6 Ke6 15.sd5 Sd4 16.De3
Kd5 17.Tf5.
1:0
CITATI PROBLEM
Ako ja u diskoteci pri|em de-
B. Peterson, 1968.
vojci i predstavim se kao vele-
majstor sa rejtingom iznad 2500
i ponudim joj zajedni~ku ve~eru u
piceriji, devet devojaka od deset
taj poziv }e odbiti. A ako koja i
pristine, treba mi jedan sat da je
ubedim kako svi {ahisti nisu
gwavatori.
(Dejvid Norvud,
engleski velemajstor)
Mislim da igrawe {aha mo`e
biti dobar na~in trenirawa uma
za suo~avawe sa svakodnevnim `i-
votom. Igrawe {aha ima mnogo Beli: Kh7, Db4, Te8, Sd7, Sf7, b7
aspekata koji mogu biti korisni u Crni: Kc7, Da7, Se7
uobi~ajenim situacijama, kao {to 1. Sde5
su planirawe, koncentracija i
kombinacije. Nau~ili ste da po- Na 1....Db6 2. De7 mat.
be|ujete, ali i gubite i da budete Na 1...Db7 2. Dd6 mat.
kreativni. Na 1...Db8 2. Te7 mat.
Judit Polgar Na 1...Da8 2. ba8S mat.
Na 1...D bilo gde 2. b8D mat.
Igra D. Salivena je bila ~ak Na 1...S bilo gde 2. Tc8 mat.
gora od wegovog rezultata.
(H. Golombek, 1947.
kao komentar na rezultat 0,5 Pripremio
poena iz 13 partija Salivena) Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

Asino, Katilina, nos, Ob, Pejo, satarica, namerno, ara, strelica,

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: petnaestoro, kon-
stanta, osladiti se, saletati, k, ~t, SA, ona, biti na nivou, a, rt, APA,
kina vino, Art, smirewe, Bivolice, Aden, na, Ava, Bakovija, Draga,

bor, ne, l, quta paprika, sat, ta, DE, b, akatisti, Paracelzus, adre-
A
B
R
[
O X
santi, admiralitet.

V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
20. Posao advokata, 21. Savezna ameri~ka dr`ava, 22. Prisiliti, 23. Srpski 1. Apotekarska delatnost, farmacija, 2. Ono za {ta se dr`i, dr`ak, 3. Mu{ko
Q

pesnik i boem, 24. Gostionica, kafana (pokr.), 25. Stanovnici Farskih ostr-
S
va, 26. Borila~ki sport, 27. Platno, tekstil, 28. Ukras na zavesi ili tepihu,
29. Ime vajara Loga, 30. Narodni pesnik u Kazahstanu (obrnuto od NIKA),
ime, Vitomir odmila, 4. Izneveriti, 5. @ensko ime, Kora, 6. @ensko ime, 7. Ta-

N
ta odmila, 8. Kratka japanska pesma, 9. Japanska kopnena miqa, 10. @ensko
A
ime, Marija odmila, 11. Re~no ostrvo, 12. Osu{ena poko{ena trava, 13. Mate-
S
A
31. Drugi i prvi samoglasnik, 32. Desna pritoka Save u Bosni, 33. Belgijski

A
rije za poboq{awe kvaliteta, 14. Dvadesetosmo i 20. slovo azbuke, 15. Uje-
K

fudbaler, Vesli, 35. Prva nepoznata u matematici, 36. Mu{ko ime, Irislav diwena Arapska republika (skr.), 16. Koja je boje pepela, 17. Pripadnici bi-
odmila, 37. Slovena~ka telegrafska agencija, 38. Krvolo~nost, 39. Oblast u blijskog plemena Enak, 18. Posude za jelo, 19. Opis onog {to je na pozornici,
O

Srbiji, 40. Slu`beni dokumenti, 41. Li{iti ~ina, 42. Video Artists Interna- 21. Rastaviti na delove, 23. Karbolna kiselina, 25. Podzemni insekt pravok-
tional, 44. Oblast u Nema~koj, Rurska oblast, 45. Mu{ki potomak, 47. Grad u rilac, 26. Organ ~ula vida, 28. Bit, su{tina, 29. Sova (zool.), 32. U`asno, straho-
Australiji, 48. Ime Kirbija, detektiva iz stripa, 49. Odozgo, 50. Biqka

w
pewa~ica, ladole` (bot.), 51. Me|unarodna oznaka za Tajvan, 52. Grad u Indiji
(obrnuto od ARIS), 53. Prazna grobnica kod starih Grka, 54. Vel{ki fudbalski

R G
trener, Xon, 55. Ortodoksna hinduisti~ka sekta, 56. Slavni violinist, Tripo,
57. Oni koji nisu ~lanovi partije, nepartijci, 58. Topli napitak, antioksidant
M
vito, 33. Karta{ka igra, 34. Slu`bena potvrda, 35. Tim Tang Test, 36. Vrsta mi-
nerala, 37. Hodnik u pozori{tu, 38. Bara, mo~vara, 39. Ime glumice Rajder, 42.
L
Kai{, opasa~, 43. Oblast u Ju`noj Africi (obrnuto od LATAN), 45. Gradi} u Au-
striji (anagram od PLAK), 46. Hemijsko organsko jediwewe, 47. Centralni organ
krvnog sistema, 48. Spu{tawe trbu{nih organa, hernija, 49. Tu~wave, 51. Ne-

\
R

koji poboq{ava op{te zdravstveno stawe qudskog organizma, 59. Stanovnice ma~ki kuzi~ar, Mihael Hansen, 52. Ime ameri~kog muzi~ara Tarnera, 53. Engle-
Orolika, 60. Druga tela u organizmu. ski plemi}, 55. Inicijali muzi~ara ^arlsa, 56. Inicijali fudbalera To{i}a.

66 15. februar 2010.

 40 ПОСТЕРА
ФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ
СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ И
ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

NARUXBENICA
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd Tel: 011/3241-009,
telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840-49849- 58
Naru~ujem slede}a izdawa:
1. „Lova~ki avioni”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _____________________________
2. „Bombarderi, juri{nici i helikopteri”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _________
3. Oba kompleta, po povla{}enoj ceni od 1.400,00 dinara, koli~ina ___________________
Pla}awe se vr{i unapred. Dokaz o uplati i naruxbenicu dostaviti na adresu
NC „Odbrana”, nakon ~ega isporu~ujemo izdawa.
Kupqena izdawa bi}e dostavqena putem Post ekspresa, na teret kupca.
Kupac _________________________________________________________________________

JMB G__________________________________________________________________

Ulica i broj _______________________________________________________________________

Mesto _______________________________________________________________________________

Telefon ___________________________________________________________________________

Potpis naru~ioca ________________________________________________________________

 S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL 38
MITRAQEZ
BROWNING M2HB

Odlazak
u zaslu`enu p enziju

KLIPNO-ELISNI
A V I O N CT / 4

No vo ze land ski
papagaj

HLADNO ORU@JE

Simbol
juna{tva
i ~asti
 MITRAQEZ BROWNING M2HB
Odlazak
u zaslu`enu p
Iako svi smatraju da je M2HB
Mitraqez browing M2HB
Odlazak
jedan od najpouzdanijih i
najpreciznijih te{kih
mitraqeza na svetu, wegova
najve}a mana je te`ina. Bez
trono{ca ima „samo” 38 kg, {to
u zaslu`enu penziju 2 je previ{e za odeqewe koje
broji do 10 vojnika. Kada je,
Klipno-elisni avion CT/4 pak, sa trono{cem i borbenim
Novozelandski kompletom municije, potrebno
papagaj 5 je vi{e od polovine odeqewa
da ga premesti sa jednog na
Hladno oru`je drugi vatreni polo`aj. To je
problem za svaku modernu
Simbol
juna{tva i ~asti 8 vojsku koja `eli da pe{adinca
rastereti „bespotrebne”
dodatne opreme. Zato
Oklopni automobili
iz britanske pomo}i Amerikanci razvijaju novi
Blinde na Balkanu 11 te{ki mitraqez LW50, koji bi
trebalo da bude uveden u
Urednik priloga operativnu upotrebu 2011.
Mira [vedi}
godine.
2
ada se spomene mitraqez M2HB, po-
K znavaoci oru`ja znaju da je re~ o ~uve-
nom mitraqezu brauning (Browning) ka-
libra 12,7 mm, koji traje ve} decenija-
ma i malo je vojski koje ga nisu imale u
svom naoru`awa. Nema gde ga nije bilo – od
pe{adijskog i tenkovskog naoru`awa, na avi-
onima i raznim vozilima. Me|utim, ve} du-
`e se preko Atlantika traga za odgovaraju-
}om zamenom.
Po~etkom 21. veka Amerikanci su do{li
do prostog zakqu~ka da im je potreban efika-
sniji i lak{i automatski baca~ granata od
trenutno postoje}eg Mk 19 u kalibru 40 mm.
Po programu OCSW (Objective Crew Served
Weapon) razvijen je upola lak{i XM-307 ka-
libra 25 mm, ali se ve} na samom po~etku raz-
voja municije pojavila velika dilema oko efi-
kasne zamene granate koja je kalibra 40 mm,
pa je paralelno sa novim modelom baca~a XM-
307 razvijan i te{ki mitraqez XM-312.
Nisu samo karakteristike municije uti-
cale na razvoj novog te{kog mitraqeza ve} i
veoma velika koli~ina municije u kalibru
12,7h99 milimetara. Radi toga je prvo zami-
{qeno da se novim te{kim mitraqezom XM-
312 obu~avaju i uve`bavaju posluge za novi
baca~ granate XM-307, te, eventualno, omo-
gu}i zamena za postoje}i brauning M2HB.
15. februar 2010.
 38
Tako je u januaru 2007. ameri~ka vojska pre-
kinula prili~no skup, ali i preambiciozni Rekorderi
projekat oko baca~a granate XM-307.
Taj prekid odmah je doveo u pitawe raz- Kada se uporede trenutno te{ki mi-
voj te{kog mitraqeza XM-312. No, vojska traqezi koji se koriste u raznim armija-
ipak pokazuje razumevawe i sa firmom Xe- ma sveta situacija je slede}a: stari pro-
neral dajnamiks (General Dynamics), odno- vereni brauning M2HB sa svojim trono-
sno wegovim odeqewem ATP – Armament & {cem je rekorder jer mu je ukupna te`ina
Technical Products, dogovara da sredstvima ni mawe ni vi{e nego 58 kg – od ~ega je
koja su bila predvi|ena za razvoj programa sam mitraqez te`ak 38, a trono`ac ~ak
XM-307 i XM-312 upotrebi za sasvim nov 20 kg. Posle legende sledi singapurski
te{ki mitraqez, namewen specijalnim, brd- CIS 50 sa ukupnom te`inom od 50 kg, kome
skim i vazdu{nodesantnim jedinicama. Tako je mitraqez te`ak 30, a trono`ac 20 kg.
je nastao LW50. Predvi|eno je da se novo Nakon wega je kineski tajp-85 (Type) koji
oru`je uvede u operativnu upotrebu 2011. je ukupno te`ak 41,5 kg – mitraqez je te-
godine. Kada se to desi pomenute jedinice `ak 24, a trono`ac 17,5 kg, pa ruski NSV
trebalo bi da dobiju sasvim novu dimenziju koji sa trono{cem i sa municijom (50 ko-
borbenih mogu}nosti. mada) ima 41 kg, od ~ega na mitraqez ot-
Baca~ granate XM-307 i te{ki mitra- pada 25 kilograma. Na kraju, apsolutni
qez XM-312 funkcionisali su na principu rekorder po maloj te`ini u kategoriji te-
pozajmice gasova u kombinaciji sa principom {kih mitraqeza je kineski W-87, koji
trzaj, dok novorazvijeni LW50 koristi prin- ukupno ima 36 kg – mitraqez je te`ak
cip trzaja. Zatvara~ mu je klasi~an, rotacio- 18,5, a trono`ac 17,5 kilograma.
ni, a opaqewe se vr{i iz karakteristi~nog
mitraqeskog otvorenog zatvara~a. Me|utim,
i kod tog modela primewena je mala inovaci- ra ceo trzaju}i sklop u predwi polo`aj. Na
ja koja se odnosi na nekonvencionalni sistem tom putu, zahvaquju}i jednoj obi~noj bravi, u
rada automatike – cev se aksijalno pokre}e, odre|enom trenutku, zatvara~ se osloba|a
a istovremeno je u sklopu sa sistemom – sa kako bi se iz redenika prvo zahvatio i izva-
nosa~em zatvara~a i zatvara~em. dio metak, koji }e se da u daqem toku kretawa
prema napred ubaciti u le`i{te metka u ce-

enziju Me ha ni zam ra da vi. Posle ove radwe zatvara~ zabravquje cev

i dolazi do opaqewa metka. Opaqewe se vr-
Pre ispaqivawa prvog metka celokupni {i u momentu kada se trzaju}a masa jo{ uvek
sklop (odnosno cela trzaju}a masa) nalazi se kre}e prema napred, tako da energija koja se
u krajwem zadwem polo`aju i, povla~e}i oba- osloba|a samim opaqewem, prvo mora da sa-
I pored toga {to svi smatraju da je ra~u, sklop se osloba|a i posebna opruga gu- vlada energiju celokupnog trzaju}e mase (koja
M2HB jedan od najpouzdanijih i najprecizni- se jo{ uvek kre}e pre-
jih te{kih mitraqeza na svetu, wegova naj- ma napred). Ta trzaju-
ve}a mana je te`ina. Bez trono{ca ima „sa- }a masa se u jednom
mo” 38 kg, {to je ipak previ{e za jednu pe- momentu zaustavqa i
{adijsku jedinicu – odeqewe koji broji do to u predwem polo`a-
10 vojnika. Kada je, pak, sa trono{cem i ju, a potom daqe ubla-
borbenim kompletom municije, potrebno je `avawe preuzima na
vi{e od polovine odeqewa da ga premesti sebe opruga koja se sa-
sa jednog na drugi vatreni polo`aj. To, ipak, bija kada se trzaju}i
predstavqa ozbiqan problem za svaku mo- delovi pokrenu prema
dernu vojsku koja `eli da svog vojnika pe{a- nazad.
dinca {to vi{e rastereti „bespotrebne” ^uveni mitraqez Browing M2HB Na tom putu no-
dodatne opreme. Uqe na vatru u korist raz- sa~ zatvara~a povla-
voja te{kog mitraqeza XM-312 od baca~a ~i zatvara~ unazad i
granate XM-307, dala je posebna pogodnost rotira ga, a izvlaka~
– za konverziju baca~a granate (XM-307) u na zatvara~u izvla~i
te{ki mitraqez (XM-312) potrebno je zame- ~auru iz le`i{ta met-
niti samo ~etiri osnovna dela. ka sve do izbija~a, ka-
da ga ovaj, bukvalno,
Za me na izbacuje iz zahva}e-
nog zatvara~a. Ceo
Za uspe{nu zamenu kalibra 40 mm sa 25 trzaju}i sklop zausta-
mm posumwalo se krajem 2006. i po~etkom vqa se u krajwem zad-
2007. godine. Kod novog baca~a granata XM- wem polo`aju i pri-
307 te`ina i balistika bile su odli~ne, ali likom ponovqenog po-
je najve}i problem stvarala municija koja ni- vla~ewa obara~e ili
je mogla odgovaraju}e da zameni kalibar 40 Predvi|eno je da se mitraqez LW50 uvede u operativnu upotrebu ako se ona dr`i povu-
mm – ni po ceni, a pogotovu po efikasnosti. do 2011. godine ~ena unazad ceo pro-

3
ces se ponavqa. Ciklus se ponavqa sve dok
se dr`i obara~a povu~ena unazad ili sve
dok ima municije u redeniku.
No, ni taj sistem nije bez mana. Za sa-
da postoje dve ve}e anomalije koje zadaju od-
re|ene probleme. Prvi je slo`enost i kom-
plikovanost delova (iako do sada nisu obja-
vqeni zvani~ni podaci o problemima koji
su vezani za pouzdanost rada automatike).
Drugi problem odnosi se na brzinu ga|awa,
koja je smawena na sasvim prihvatqivih 265
metaka u minuti. Ona je upola mawa u odno-
su na stariji model M2HB ~ija je brzina po-
malo neverovatno iznosila od 450 do 600
metaka u minuti. To smawivawe brzine ga-
|awa dovelo je novi mitraqez u pomalo ne-
ugodnu situaciju kada je potrebno da se upo-
trebi za ga|awe ciqeva u vazdu{nom pro-
storu. U neku ruku u potpunosti su u pravu
oni kada tvrde da je davno pro{lo vreme u
kome bi mitraqez kalibra 12,7 mm, ili ne-
ki drugi, mogao uspe{no da dejstvuju na avi-
one zadwe generacije. On bi mogao u odre-
|enoj meri da deluje na helikoptere.
Prate}a oprema na samom mitraqezu
jeste, u najmawu ruku, kao kod juri{ne pu{ke.
Na mitraqez su montirane ni mawe ni vi{e
nego ~etiri Pikatinijeve {ine. Jedna kratka
nalazi se na zadwem delu sanduka, druga na
gorwoj povr{ini sanduka, a sa svake strane
sanduka je jo{ po jedna. One su predvi|ene i
naj~e{}e se koriste za postavqawe opti~kih
ni{ana. Ali se ipak postavqa logi~no pita-
we – za{to je potreban toliki broj {ina ako
je re~ o te{kom mitraqezu, a ne o juri{noj
pu{ci gde su preko potrebni. Me|utim, i efi-
kasna upotreba opti~kog ni{ana treba da se
prihvati sa odre|enom dozom bojaznosti.
Iako konstruktor tvrdi da je sila tr-
zaja smawena na nivo pu{komitraqeza M-
240 kalibra 7,62 mm, postavqa se pitawe
uspe{nosti ni{awewa kroz opti~ki ni{an
kod rafalne paqbe, jer je ipak re~ o kali-
bru 12,7 milimetara. Iako konstruktor tvr-
Upola lak{i baca~ granata XM307
4
Automatika
Rad automatike mitraqeza LW 50 je-
ste savr{en jer se na opaqenih 6.000
metaka de{ava jedan zastoj. Me|utim,
ciq konstruktora jeste neka druga brojka
– na 10.000 ispaqenih metaka jedan za-
stoj.
di da trzaj mitraqeza ne uti~e na efikasnu
upotrebu opti~kih sistema za ni{awewe,
~ak naprotiv da se mitraqez sa trono{cem
mo`e koristiti i kao te{ka snajperska pu-
{ka, to je delimi~no ta~no, ali ne treba za-
boraviti da, ako je mitraqez u funkciji
snajpera, tada se ispaquje samo jedan metak,
a ne rafal od nekoliko.
Sma we we ma se
Jedan od glavnih ciqeva razvoja novog
te{kog mitraqeza bio je smawivawe wegove
mase. Na modelu XM-312 to su donekle i uspe-
li da ostvare, jer su dobili te`inu, zajedno
sa trono{cem, od oko 19 kilograma. I LW 50
ima pribli`no isto – 18 kg, ali bez trono-
{ca. Za novi mitraqez razvijen je i novi tro-
no`ac, koji ima oko 10 kilograma. Znatno je
lak{i od prethodnika, {to obezbe|uje da
komplet mitraqez (te{ki mitraqez LW 50,
novi trono`ac i ne{to mawi borbeni kom-
plet municije) prenose dva vojnika u borbe-
nim dejstvima na mawim rastojawima.
Konstruktori LW 50 ve} su oti{li ko-
rak daqe pa su po~eli da razmi{qaju o to-
me da li bi, ako se te{kom mitraqezu sma-
wi trzaj prilikom opaqewa, on mogao da se
postavi samo na dvono`ac, ~ime bi se do-
datno smawila te`ina kompleta?
Kada je re~ o broju borbenog kompleta,
Amerikanci su spremni na mawi kompromis
– da se smawi borbeni komplet u zamenu za
daleko ve}u vatrenu mo} mitraqeza. Jedan
od o~iglednih primera jeste i sam domet, ko-
ji }e se znatno pove}ati ako se koristi op-
ti~ki ni{an – daqina tada iznosi do 2.000
metara. Mitraqez pored obi~nih zrna ko-
risti i specijalnu municiju kao na primer
klasi~no pancirno zrno M-2 ili pancirno-
zapaqivo M-8 i M-20, ~ija je u odnosu na
pancirnu municiju 7,62 mm gotovo dvostruko
ve}a. Na taj na~in obezbe|ena je efikasna
probojnost mitraqeza za sve vrste zidova,
sem armirano-betonskih, za one od nabije-
ne zemqe debqine 0,7 m na 200 m ili 0,5 m
na 1.500 metara daqine, te debela stabala
i zaklone na sredwim i velikim daqinama.
No vi me tak
Pored te municije za te{ki mitraqez LW
50, predvi|en je i novi metak i to sa potkali-
barnim zrnom M-903 SLAP, koji na 500 m uda-
qenosti probija 34 mm pancirnog ~elika, {to
je znatno ve}a probojnost od ruskog mitraqe-
za KPV 14,5 mm sa klasi~no pancirnom muni-
cijom. Da je taj mitraqez sa novom potkali-
barnom municijom opasan i za neka oklopna
vozila na ve}im daqinama dokazuje i ~iweni-
ca da na daqini od 1.200 m ima ne{to ve}u
probojnost od klasi~nog pancirnog zrna M-2
ili pancirno-zapaqivog M-8 i M-20.
Konstruktori kao efikasnost novog te-
{kog mitraqeza uvr{tavaju i psihi~ki efe-
kat koji izaziva LW 50 prilikom dejstva. Na-
ime, taj kalibar (12,7 mm) ima znatno ve}i
prasak „grmqavinu” prilikom napu{tawa
zrna iz cevi nego obi~no zrno kod kalibra
7,62 mm. Ta „grmqavina”, pak, kod protivni-
ka izaziva odre|ene psihi~ke efekte.
Novi mitraqez, zbog kalibra i brzine
ga|awa ima lako izmewivu cev, s tim {to je
na LW 50 mnogo lak{i i jednostavniji postu-
pak zamene nego kod prethodnika – na novom
modelu se posle brze i lake izmene cevi od-
mah nastavqa dejstvo i nema potrebe za po-
de{avawem ~eonog zazora kao na primer
kod brauninga M2HB. Ina~e, ukupna du`ina
mitraqeza jeste 1.562 milimetara.
Sve te karakteristike omogu}i}e pri-
menu tog mitraqeza u raznim jedinicama
ameri~ke vojske. Tako se, na primer, uveli-
ko planira ugra|ivawe LW 50 u kupole da-
qinski upravqanih oklopnih vozila, zatim u
helikoptere... Amerikanci su, pou~eni isku-
stvima iz ratova u Avganistanu a pogotovu u
Iraku, predvideli da na odre|ena borbena
i oklopna vozila, pored topova 30 mm, ugra-
de i mitraqeze LW 50 kalibra 12,7 mili-
metara. Ta ideja konstruktora zasniva se na
tvrdwi da je novi te{ki mitraqez, opre-
mqen opti~kim ni{anom, izuzetno efikasan
u protivsnajperskim dejstvima i to na veli-
kim daqinama – ~ak do 2.000 metara. Da li
je to tako, zna}e se 2011. Tada }e se ta~no
videti da li su Amerikanci bili ozbiqni u
svojoj nameri.
I{tvan POQANAC
15. februar 2010.

Avion CT/4F predstavqa
neuobi~ajen konstruktivni
pristup koji se ogleda kroz
ugradwu opreme sa vi{ih
kategorija {kolskih
vazduhoplova
No vo ze land ski
Prem da ne idu u red ze ma qa
sa ve li kim i po zna tim
kom pa ni ja ma ko je se ba ve
pro iz vod wom avi o na,
Au stra li ja i No vi Ze land
pro jek to va li su i pro iz ve li
vi {e ti po va le te li ca od ko jih
se ne ke ve} de ce ni ja ma
uspe {no eks plo a ti {u. Jed na je
la ki klip no-eli sni avi on CT/4
(PAC CT/4 Air tra i ner), ko ji je pr vi
put po le teo 1972. go di ne.
KLIP NO-ELI SNI AVI ON CT/4
pa pa gaj
ustralija i Novi Zeland danas mogu da
A se kategori{u kao zemqe sa visokim
nivoom izgra|enosti vazduhoplovne
kulture, imaju}i u vidu zna ~aj i broj-
nost letelica, te visoke standarde u wiho-
voj eksploataciji i odr`avawu. Premda
ove zemqe ne poseduju dugu vazduhoplovnu
tradiciju u oblasti avio-industrije, lo-
kalne kompanije i konstrukcioni timovi
projektovali su nekoliko uspe{nih mode-
la lakih aviona (proizvedenih u mawim
serijama).
Kao jedan od retkih primeraka te ka-
tegorije aviona koji se na{ao u vojnoj upo-
trebi jeste klipno-elisni avion CT/4 er-
trejner (Airtrainer). On se danas koristi za
38
selekciju i po~etnu leta~ku obuku austra-
lijskih, novozelandskih i tajlandskih voj-
nih pilota, a i pilota pojedinih vazduho-
plovnih kompanija.
Klipno-elisni avion CT/4 ertrejner
je niskokrilac, klasi~ne koncepcije i neu-
vla~e}eg stajnog trapa, sa sedi{tima jedno
pored drugog. Prvi od dva prototipa tog
aviona poleteo je 23. februara 1972. go-
dine. Predstavqao je daqi razvoj familije
lakih klipnih aviona erkruzer i erturer
(Victa Aircruiser i Airtourer) razvijenih u Au-
straliji pedesetih i {ezdesetih pod vo|-
stvom konstruktora po imenu Henri Mili-
ser (Henry Millicer). Svojinskom transfor-
macijom, prava za proizvodwu tih aviona
pre{la su iz kompanije Victa u ruke AESL sa
5
Novog Zelanda, gde je preme{tena i proiz-
vodwa.
Oslu {ki va we
tr `i {ta
„Oslu{kivawem“ tr`i{ta, menaxment
novozelandske firme odlu~io je da na bazi
re{ewa modela erturer i erkruzer izvede
dvosedi vojni {kolski avion namewen selek-
ciji i po~etnoj leta~koj obuci vojnih pilota.
Su{tina konstruktivnih izmena naspram
prethodnika odnosila se na oja~avawe
strukture aviona i izmene u komandnom ko-
lu, kako bi se omogu}ilo bezbedno izvo|ewe
obuke u akrobatskom letewu. Preoblikovan
je i kabinski poklopac radi poboq{awa
preglednosti, ali i lak{eg odbacivawa u
slu~aju nu`de. Posebno bitan detaq bila je
ugradwa sna`nije pogonske grupe tipa Te-
ledyne Continental IO-360D snage 157 kW, u
odnosu na ve}inu proizvedenih erturera i
erkruzera.
Ve} naredne, 1973. pokrenuta je se-
rijska proizvodwa aviona CT/4. Prve se-
rijske primerke, sa oznakom CT/4A preu-
zelo je tajlandsko vazduhoplovstvo (24
aviona), a potom je usledila poruxbina
australijskog vazduhoplovstva (37 avio-
na). Doma}e, novozelandsko vazduhoplov-
stvo prve primerke naru~ilo je 1975. go-
dine (13 aviona). Ti primerci nosili su
oznaku CT/4B. Uz mawe strukturne izme-
ne, odlikovali su se verzijom motora ko-
ja je omogu}avala komotnije letewe u
uslovima negativnog optere}ewa (le|ni
let) i ne{to druga~ijom kabinskom in-
strumentacijom. Tu verziju naru~ila je i
Rodezija (14 aviona), ali zbog sankcija
UN oni nikada nisu stigli do originalnog
kupca. Te avione preuzela je Australija
1981. godine. Zbog karakteristi~ne `u-
to-zelene {eme farbawa CT/4 su u Au-
straliji dobili nadimak papaga.
Paralelno sa vojnim korisnicima,
avioni CT/4 svoj put pronalazili su i do
Izme|u utve-75 i laste
paramilitarnih vazduhoplovnih forma-
cija (policija), vazduhoplovnih {kola i
aero-klubova.
Slede}i korak u razvoju tog aviona
bila je verzija CT/4C, pogowena turboe-
lisnom pogonskom grupom Allison 250-
B17D, snage 260 kW. Ta verzija razvija-
na je pod okriqem kompanije Pacific Aero-
space Corporation (PAC), koja je bila na-
slednik kompanija AESL i NZAI. PAC je sa
verzijom CT/4C po~etkom devedesetih go-
dina u~estvovao na konkursu ameri~kog
vazduhoplovstva (USAF) za novi avion na-
mewen selekciji budu}ih ameri~kih pilo-
ta. Taj konkurs bio je poznat pod nazivom
Enhanced Flight Screener. Na wemu je iza-
bran britanski avion T.67, koji je nakon
Najozbiqniji inostrani
jedne decenije eksploatacije zbog vi{e
vojni korisnik aviona
katastrofa izba~en iz upotrebe u ame-
ri~kom vazduhoplovstvu. Neuspehom na CT/4 je Tajland
konkursu, projekat CT/4C stavqen je u za-
pe}ak bez ijednog proizvedenog serijskog
primerka.
Paralelno sa razvojem turboelisne
varijante CT/4C, odvijali su se i radovi na
radikalnom redizajnu klipne verzije. Nova
verzija, oznake CT/4E, opremqena je znatno
ja~om pogonskom grupom tipa Textron Lycoming
AEIO-540 L1B5, snage 224 kW uparene sa
trokrakom elisom Hartzell promewivog kora-
ka (naspram dvokrake elise na starijim ver-
zijama). Konstrukcija aviona produ`ena je
za 10 cm, a zbog druga~ijeg rasporeda masa,
krila su pomerena ne{to unazad zbog zado-
voqavaju}eg pomerawa centra mase du`
sredwe aerodinami~ke tetive – {to je bilo
u direktnoj vezi sa karakteristikama sta-
bilnosti i upravqivosti aviona. Za razli-
ku od osnovne verzije, taj avion je zbog snage
pogonske grupe bio, prema oceni pilota,
zahtevniji za letewe.
Verziju E kupilo je 1998. novozeland-
sko vazduhoplovstvo (13 aviona) s ciqem
zamene B verzije, a stari primerci vra}e-
ni su fabrici koja ih je preprodala civil-
nim korisnicima. Tajland, kao standardni
kupac tih aviona, kupio je seriju od 16 le-
telica.

Aerodinami~ka konfiguracija avi- Mala flota

ona CT/4 sli~na je onoj primewenoj na
doma}oj utvi-75 (piloti sede jedan pored
drugog). U zavisnosti od primewene po-
gonske grupe mogu}e je porediti novoze-
landski avion sa doma}im klipnim {kol-
skim avionima. Dok verzije A i B koriste
ne{to sna`niji motor nego {to je to slu-
~aj sa utvinim (157 naspram 136 kW), E
verzija koristi gotovo identi~an motor
ugra|en na prototipu laste (snage 224
kW). Na taj na~in verzije A i B imaju ne-
{to boqe performanse od utve-75 dok su
performanse verzije E sli~ne perfor-
mansama laste.
Od 1973. pa do 2005. proizvedeno je
ukupno 153 aviona tipa CT-4 svih varijanti.
Premda nevelika brojem, postoje}a flota
CT/4 danas je izlo`ena velikom naprezawu,
izra`eno u satima naleta. Tako, na primer,
13 novozelandskih aviona godi{we naleti
vi{e od 6.000 sati naleta! Premda su ti
avioni vojno vlasni{tvo, oni su ugovorom
ustupqeni kompaniji Pacific Aerospace Cor-
poration koja vodi ra~una o kompletnom odr-
`avawu i opslu`ivawu. Ugovor koji je 1998.
potpisan na 20 godina bio je vredan 30 mi-
liona novozelandskih dolara, {to je danas
oko 15 miliona evra.
Sli~an princip je i u Australiji, gde je
australijsko vojno vazduhoplovstvo sklopi-
lo sli~an ugovor sa kompanijom BAe Systems
Australia koja poseduje 12 CT/4B.
Upravo potrebe australijskog vazduho-
plovstva, izra`ene u projektu Air 5428, ko-
jim je predvi|eno redefinisawe australij-
skog sistema leta~ke obuke u narednim godi-
nama, podstaklo je kompaniju Pacific Aerospa-
ce Corporation da na bazi CT/4E projektuje
ne{to sasvim neuobi~ajeno. Naime, u sarad-
wi sa ameri~kom kompanijom Raytheon, pro-
izvo|a~em turboelisnog {kolskog aviona T-
6B, modernizovan je jedan primerak CT/4E

15. februar 2010.

6
 38
Tehni~ke karakteristike aviona CT/4E:
- Pogonska grupa: Textron Lycoming AEIO-540 L1B5 snage 224 kW
- posada: dva pilota
- te`ina praznog aviona 807 kg
- maksimalna poletna te`ina 1.200 kg
- maksimalna brzina horizontalnog leta 278 km/~
- maks. dozvoqena brzina u ponirawu 386 km/~
- brzina prevla~ewa (~ista konf.) 111 km/~
- brzina prevla~ewa (sa zakrilcima) 74 km/~
- dozvoqena preoptere}ewa +6/-3 g
- po~etna brzina uzdizawa 9,3 m/sek
- plafon leta 5.440 m
- radijus 1.000 km
- du`ina 7,15 m
- raspon krila 7,92 m
- povr{ina krila 11,98 m2
- visina 2,59 m

Akro-grupa
Naziv novozelandske akro-grupe
koja danas leti na avionima CT/4E jeste
The Red Checkers. Poti~e od prepozna-
tqivih crveno-belih kockica koje se na-
laze na trupovima tih aviona. Ta akro-
grupa formirana je 1967, kada je u wen
sastav u{lo pet aviona tipa harvard
(Harvard). Godine 1980. prenaoru`ali su
se avionima CT/4B, a 1999. usvojena je
nova verzija E, koja je zbog ja~eg motora
omogu}ila pripremawe i izvo|ewe da-
leko atraktivnijeg grupnog i solo akro-
batskog programa.
Tim se i danas sastoji od pet avio-
na i uglavnom lete na novozelandskim
aeromitinzima. Tokom pripreme solo
programa na avionu CT/4E po~etkom ove
godine poginuo je jedan od najiskusnijih
pilota akro-grupe. To je drugi slu~aj po-
gibije novozelandskih pilota na tom avi-
onu tokom vi{e od tri decenije eksploa-
tacije.
Akro-grupu sa~iwavaju instruktori
Centralne leta~ke {kole, a po potrebi
dopuwavaju ih piloti skvadrona za obu-
ku pilota. Zanimqivo je da u sastav
akro-grupe ulaze i instruktori letewa
koji lete i avionima i helikopterima.
na kojem su instalisana tri velika vi{e-
funkcijska prikaziva~a 13 h 18 cm, GPS i
INS navigacijski sistemi, odnosno komplet-
na avionika prisutna na savremenim turbo-
elisnim avionima, a povezana magistralom
podataka standarda 1553.
Ta verzija, ozna~ena kao CT/4F i na-
zvana akala (aborixinski izraz za papaga-
ja), poletela je 2007. godine. Radi ugradwe
dodatne opreme do{lo je ponovo do prome-
ne centra te`i{ta aviona, koja, navodno, ne
uti~e zna~ajnije na letne osobine. Zbog
ugradwe nove opreme avion je opremqen i
klima ure|ajem, na veliku radost instrukto-
ra letewa koji su nesnosne temperature u
kabini ranijih verzija navodili kao glavnu
manu aviona CT-4.
Taj netipi~an pristup u opremawu ka-
bine aviona stru~waci kompanije Pacific
Aerospace Corporation opravdavaju sliko-
vitom komparacijom cena aviona T-6B i
CT/4F. Prema wihovim re~ima, naime,
mogu}e je nabaviti kompletan skvadron
CT/4F po ceni tri T-6B,
ne uzimaju}i u obzir osetno
mawe tro{kove eksploatacije
koji slede kasnije, tokom veka upotrebe. S
obzirom na to da CT/4F razvija brzine
sli~ne brzinama helikoptera, predstav-
nici kompanije smatraju da je zbog „sta-
klenog” kokpita kakav imaju i savremeni
helikopteri taj avion idealna platforma
za obuku budu}ih pilota helikoptera, ako
to ve} nije slu~aj sa pilotima vi{enamen-
skih borbenih aviona.
Da li }e takav stru~ni i marketin{ki
pristup imati odjeka na tr`i{tu veoma je di-
skutabilno pitawe, uzimaju}i u obzir konku-
renciju ja~ih vazduhoplovnih industrija, wi-
hove interese, politi~ke konekcije i ostale
faktore koji su ~esto opredequju}i u izboru
vojnog vazduhoplova – ~ak i u slu~ajevima ko-
ji ne nose ekstremno velike profite. Ipak,
veoma brzo pokaza}e se da li je razvoj ver-
zije CT/4F zaista bio opravdan.
Mr Slavi{a VLA^I]

7
 HLADNO ORU@JE

Sim bol
juna{tva
i ~asti
Nekada je hladno oru`je bilo simbol
juna{tva i ~asti. Za ma~ se govorilo
da je simboli mu{kosti i veli~ine,
ali je osnovna upotreba bila jedna
– eliminacija protivnika!
Danas, gotovo da nema specijalne,
elitne jedinice neke armije, a da ne
poseduje no`eve specijalne namene.
Mnogi od wih svoje operacije ne mogu
ni da zamisle bez hladnog oru`ja.
o{ od davnina ~ovek je te`io usavr{avawu svojih oru|a za rad
i lov. Tako su nastajali kopqa, sekire, bode`i. U po~etku su
J slu`ili prvenstveno za rad i lov, a kasnije i u ve{tini rato-
vawa. Istorijat hladnog oru`ja ne mo`emo ta~no odrediti, ali
se ipak zna da je procvat do`ivelo krajem bronzanog doba, a
da je zenit bio sredwi vek – „vek ma~a“.
U toliko doga|aja i bitaka kori{}eno je hladnog oru`ja. Po-
znate su pri~e da je ~uveni Atila Hunski (Atila bi~ bo`ji) davao da
mu se za svaku bitku kuje ma~ druga~ijeg oblika. Pri~a se da je Karlo
Veliki, i pored svog niskog rasta, imao ma~ „koji se vukao po zemqi
i uspravan dosezao do wegovog vrata“. Nekada je hladno oru`je bi-
lo simbol juna{tva i ~asti. Za ma~ se govorilo da je simboli mu-
{kosti i veli~ine, ali je osnovna upotreba bila jedna – eliminaci-
ja protivnika!

Vojni pilotski no` – asek Rambo no`evi

15. februar 2010.
8
 38
Englezi su verovali da su te`i ma~evi davali si-
gurnost vitezovima (na zamor nisu ra~unali), Francuzi
su, pak, smatrali da je tanki du`i no` „bajka za ubod“
(otud i nastanak floreta).
Korak daqe od svih oti{li su Azijati sa svojom fi-
lozofijom i ve{tinom ratovawa, a pogotovo hladnim
oru`jem. Gotovo da nema ~oveka na svetu koji ne zna {ta
je katana ili {uriken.
Kako su rasle potrebe, tako se i oru`je mewalo.
Unapre|ewem ratovawa, vatreno oru`je zamenilo je no-
`eve i sabqe, ali je uprkos svemu hladno oru`je opsta-
lo do dana{wih dana.
Gotovo da nema specijalne, elitne jedinice neke
armije, a da ne poseduje no`eve specijalne namene.
Mnogi od wih svoje operacije ne mogu ni da zamisle bez Japanska dragon katana
hladnog oru`ja.
Setimo se samo ~u- Kukri
venih Gurki i wi-
hovih krivih no`e-
va. Oni su, u stva-
ri, tradicionalno
oru|e za stri`u ja-
kova, a danas, eto,
koriste se u vojne
svrhe. Taj no` nosi
naziv kukri. Gurke
ih stalno nose sa
sobom. Po tim no-
`evima postali su
posebno poznati.
Pored tog no`a, Gurke imaju jo{ dva mawa – karda za
sitne radove i ~akna za paqewe vatre (udarawem tog
no`i}a o kamen stvaraju se varnice koje mogu da zapale
vatru).
Treba pomenuti i ~uveni Amputacioni vod Legije
stranaca koji je u bitke i{ao sa sekirama u ruci.
Vratimo se na tihe asasine ninxe i wihove katane
i zvezdice {urikene. Japanska vojska i danas trebuje
stotinu katana godi{we za svoje oficire. Interesant-
na pri~a o katani ne mo`e da pro|e bez pomiwawa na-
{ih prostora. Naime, u periodu nakon Drugog svetskog
rata bilo je zabraweno iznositi katanu iz Japana. Je- Komplet bajoneta
dinu ~ast da je ponese dobio je predsednik SFRJ Josip
Broz Tito, i to na li~nu molbu senatu japanskog cara Hi-
rohita da taj zakon pogazi u ovom slu~aju. Zakon o zabra-
Ma~
ni izno{ewa katane iz Japana i danas va`i.
Ameri~ke specijalne jedinice baziraju se na wiho-
Bajonet vom standardnom „rambo“ no`u. No` oznake M1 izra|en
je od ~elika jako otpornog na r|u, ali kvalitet ospora-
vaju mnogi, pa i same „Foke“. Izraelske specijalne jedi-
nice upotrebqavaju hromirane no`eve od tamnog ~elika
koji ne r|aju. Na{e specijalne jedinice, ina~e, ve{ti su
sa no`evima za bacawe. To im je specijalnost.
Mnoge vojske (me|u kojima i na{a) i danas ofici-
rima dodequju sabqe, kao najve}i vid odlikovawa. Sa-
bqa je danas deglorifikovana, dok je samo nekoliko de-
setle}a unazad, u Prvom svetskom ratu, imala i te kako
velikog udela u pobedama u borbama „prsa u prsa“. Da-
nas sabqe slu`e iskqu~ivo za odavawe po~asti.
Hladno oru`je se danas ne sme koristiti. To se sma-
tra povredom @enevske konvencije. Uprkos svemu, ono se
i daqe proizvodi, ali zbog svoje prvobitne namene: oru-
|a za lov i rad.
Danko BOROJEVI]

9
 38
Englezi su verovali da su te`i ma~evi davali si-
gurnost vitezovima (na zamor nisu ra~unali), Francuzi
su, pak, smatrali da je tanki du`i no` „bajka za ubod“
(otud i nastanak floreta).
Korak daqe od svih oti{li su Azijati sa svojom fi-
lozofijom i ve{tinom ratovawa, a pogotovo hladnim
oru`jem. Gotovo da nema ~oveka na svetu koji ne zna {ta
je katana ili {uriken.
Kako su rasle potrebe, tako se i oru`je mewalo.
Unapre|ewem ratovawa, vatreno oru`je zamenilo je no-
`eve i sabqe, ali je uprkos svemu hladno oru`je opsta-
lo do dana{wih dana.
Gotovo da nema specijalne, elitne jedinice neke
armije, a da ne poseduje no`eve specijalne namene.
Mnogi od wih svoje operacije ne mogu ni da zamisle bez Japanska dragon katana
hladnog oru`ja.
Setimo se samo ~u- Kukri
venih Gurki i wi-
hovih krivih no`e-
va. Oni su, u stva-
ri, tradicionalno
oru|e za stri`u ja-
kova, a danas, eto,
koriste se u vojne
svrhe. Taj no` nosi
naziv kukri. Gurke
ih stalno nose sa
sobom. Po tim no-
`evima postali su
posebno poznati.
Pored tog no`a, Gurke imaju jo{ dva mawa – karda za
sitne radove i ~akna za paqewe vatre (udarawem tog
no`i}a o kamen stvaraju se varnice koje mogu da zapale
vatru).
Treba pomenuti i ~uveni Amputacioni vod Legije
stranaca koji je u bitke i{ao sa sekirama u ruci.
Vratimo se na tihe asasine ninxe i wihove katane
i zvezdice {urikene. Japanska vojska i danas trebuje
stotinu katana godi{we za svoje oficire. Interesant-
na pri~a o katani ne mo`e da pro|e bez pomiwawa na-
{ih prostora. Naime, u periodu nakon Drugog svetskog
rata bilo je zabraweno iznositi katanu iz Japana. Je- Komplet bajoneta
dinu ~ast da je ponese dobio je predsednik SFRJ Josip
Broz Tito, i to na li~nu molbu senatu japanskog cara Hi-
rohita da taj zakon pogazi u ovom slu~aju. Zakon o zabra-
Ma~
ni izno{ewa katane iz Japana i danas va`i.
Ameri~ke specijalne jedinice baziraju se na wiho-
Bajonet vom standardnom „rambo“ no`u. No` oznake M1 izra|en
je od ~elika jako otpornog na r|u, ali kvalitet ospora-
vaju mnogi, pa i same „Foke“. Izraelske specijalne jedi-
nice upotrebqavaju hromirane no`eve od tamnog ~elika
koji ne r|aju. Na{e specijalne jedinice, ina~e, ve{ti su
sa no`evima za bacawe. To im je specijalnost.
Mnoge vojske (me|u kojima i na{a) i danas ofici-
rima dodequju sabqe, kao najve}i vid odlikovawa. Sa-
bqa je danas deglorifikovana, dok je samo nekoliko de-
setle}a unazad, u Prvom svetskom ratu, imala i te kako
velikog udela u pobedama u borbama „prsa u prsa“. Da-
nas sabqe slu`e iskqu~ivo za odavawe po~asti.
Hladno oru`je se danas ne sme koristiti. To se sma-
tra povredom @enevske konvencije. Uprkos svemu, ono se
i daqe proizvodi, ali zbog svoje prvobitne namene: oru-
|a za lov i rad.
Danko BOROJEVI]

9
 Vesti
PO LE TEO SU HOJ T-50
Dvadeset devetog januara 2010. pole-
teo je prototip prvog ruskog vi{enamenskog
borbenog aviona pete generacije pod ozna-
kom T-50, poznat i kao PAK-FA. Prvi let
pro{ao je bez ikakvih problema, a pra}ewe
je ostvareno avionom Su-30. Pilot je bio
Sergej Bogdan. O~ekuje se da }e novi avion
imati izra`ene stelt karakteristike uz od-
li~ne manevarske osobine. U drugo ne treba
sumwati, dok se ve} sada mo`e re}i da je
zbog upotrebe izduvnika sa 3D vektorisa-
nim potiskom, radarski odraz verovatno ne-
{to ve}i u odnosu na konkurentski F-22. Je-
dino se postavqa pitawe da li je T-50 mawe
radarski vidqiv u odnosu na ameri~ki F-35.
U pore|ewu sa prate}im Su-30, T-50
deluje ne{to mawi, ali je verovatno ve}i u
odnosu na mig 29 i 35. To zna~i da }e ~ak i
uz postoje}e motore, odnos potiska i mase
bi}e me|u najboqima na svetu, a kamoli ka-
da stignu motori sa promenqivim radnim
ciklusom oznake Al-41 potiska preko 16 to-
na. Pored toga, tvrdi se da }e serijski avi-
oni imati i superkrstarewe, odnosno mo-
gu}nost da lete nadzvu~nom brzinom bez upo-
trebe dodatnog sagorevawa. Unutar trupa se
nalazi osam mesta za postavqawe naoru`a-
wa, a osam se nalazi spoqa.
S. V.
BRAZILSKI
TENDER ZA NOVI
LOVA^KI AVION
Brazilsko vazduhoplovstvo poseduje
{aroliku flotu lova~kih aviona, u vidu
francuskog mira`a 2000, ameri~kog F-5 i
brazilsko-italijanskog AMX. Tim aparatima
resursi polako isti~u i ve} je vreme za za-
navqawe flote. Kao ozbiqni konkurenti
pomiwu se ameri~ki F-18, francuski rafal,
eurofajter-tajfun, ruski SU-35, {vedski
gripen i najnoviji ameri~ki avion F-35.
M. B.

EKVADOR
KUPUJE INDIJSKE
HELIKOPTERE
U o{troj konkurenciji izme|u Euro-
koptera, ruskog Kazawa i izraelskog El-
bita, pobedu je odneo indijski HAL na ten-
deru za opremawe ekvadorskog vazduho-
plovstva. Ekvador planira da kupi sedam
HAL-ovih helikoptera tipa druv, ali da ih
sklapa u svojim proizvodnim pogonima.
Indijci }e isporu~iti helikoptere u kom-
ponentama koje }e se kasnije sastaviti u
ekvadorskim fabrikama.
M. B.
ALBANIJA ZAMENILA
ZASTARELE HELIKOPTERE
Albanija je u ranijem periodu posedo-
AM BI CI O ZNI PLA N ALE NI JA vala oko 20 helikoptera kineske proizvod-
we Z-5. To su, u stvari, sovjetsko-ruski Mi-2
Alenija aeronautika planira da napravqeni po licenci u kineskim fabri-
osvoji tr`i{te lakih transportnih avio- kama. Opredeliv{i se za Nato, od Italije
na sa svojim modelom C-27J Spartan. Ve}i- su donacijom dobili nekoliko helikoptera
na zemaqa treba da obnovi svoju zastare- BEL-206. Me|utim, ozbiqniju kupovinu oba-
lu flotu lakih transportera, a u Aleniji vili su u Nema~koj. Od Nemaca su kupili de-
veruje da }e se one opredeliti upravo za
set helikoptera BO-105 koji su stacionira-
wihov avion. Planira se proizvodwa od
ni u bazi Farka blizu Tirane.
oko 200 tih aviona.
M. B. M. B.
MO DER NI ZO VA NI HER KU LE SI
ZA KA TAR
Visoka vojna delegacija Katara pot-
pisala je sa ameri~kim Koncernom Lokid-
Martin ugovor o nabavci novih transport-
nih aviona za armiju Katara. Re~ je o mo-
dernizovanoj verziji herkulesa pod ozna-
kom C-130J-30 sa punim paketom opreme.
Herkules je uveden u naoru`awe daleke
1955. ali je do`iveo mnogobrojne verzije
i modernizacije, tako da je i danas aktue-
lan i nalazi se u naoru`awu mnogih zema-
qa. Sa tim avionom Amerikanci su ostva-
rili zavidan komercijalni uspeh, prodav-
{i ga mnogim armijama sveta.

15. februar 2010.

10

Jed no od naj u bo ji ti jih
bor be nih vo zi la u
ru ka ma Na rod no o slo -
bo di la~ ke voj ske
Ju go sa la vi je bi li su
oklop ni au to mo bi li
AEC na o ru `a ni to pom
{e sto fun ta {em,
mo} nim „ubi com”
ne ma~ kih ten ko va.
OKLOPNI AUTOMOBILI IZ BRITANSKE POMO]I
Blinde
na Balkanu
ritanci su tokom Drugog svetskog rata
koristili niz oklopnih automobila
B (OA) naoru`anih protivtenkovskim
oru|ima velike probojne mo}i. Jedan
od tih OA nastao je 1941. u firmi AEC
Limited, na osnovu elemenata dva vozila:
iskori{}eni su delovi {asije traktora ma-
tador 4h4, koji se u to vreme u britanskoj
vojsci koristio kao osnovno vozilo za vu~u
artiqerijskih oru|a maweg kalibra i pro-
tivavionskih oru|a, i kupole sa tenka va-
lentin (Valentine) sa dvonfunta{em, ili u
prevodu na metri~ki merni sistem oru|em
kalibra 40 mm.
Britanske oru`ane snage nisu tra`ile
da se projektuje takvo vozilo, ali su u firmi
AEC procenili da bi bili dobro da to ura-
de i, zatim, da ga ponude korisniku. Iz fir-
me su obezbedili da se prototip novog OA,
u stvari vi{e maketa sa pogonom, nezvani~-
no prika`e 1941. na paradi Kowi~ke garde.
Predsednik vlade ^er~il primetio je OA i
zatra`io da se vozilo stavi u serijsku pro-
izvodwu. Britanska vojska usvojila ga je u
naoru`awe pod oznakom AEC Mk I i poslati
su 1942. na rati{te u severnu Afriku i Bli-
ski istok.
U firmi AEC nastavili su sa radom i
u modelu mark II primenili su prakti~na is-
38
kustva iz borbi. Zato su mu preoblikovali
telo, posebno ~elo koje su zakosili, kako bi
se pove}ala borbena `ilavost. Zatim, po-
kazalo se da AEC ima lo{u prohodnost pa je
mark II dobio ja~i motor – od 158 KS umesto
motora 105 KS. Da bi se mogao boriti pro-
tiv tenkova, mark II naoru`an je sa vrlo efi-
kasnim protivtenkovskim oru|em {estofun-
ta{em (57 mm) kakav se kao vu~no oru|e ma-
sovno koristio u britanskoj vojsci. Posled-
wa varijanta OA AEC bio je mark III, naoru-
`an sa kalibra 75 mm predvi|enim za pri-
menu ameri~ke municije sa tenkova {erman
(Sherman).
Rat na pro iz vod wa
Tokom rata proizvedeno je 122 AEC
mark I i 507 mark II i III. Prvi primerci
uglavnom kori{}eni su u Sahari, a kasniji u
borbama posle iskrcavawa saveznika u
Normandiji. Vozila AEC dodeqivana su te-
{kim vodovima u sastavu pukova OA za za-
datke vatrene podr{ke lak{im izvi|a~kim
OA. Drugi pristup bio je da se jedan AEC
ugradi u vod od ~etiri te{ka OA stexhaund
(Staghound).
Osim osnovnih modela poku{alo se sa
izradom protivavionskog vozila AEC sa
11
dvocevnim oru|em kalibra 20 mm erlikon
(Oerlikon), ali nije uveden u serijsku proiz-
vodwu.
Osim Britanaca, AEC-i su posle rata
slu`ili u Belgiji i Danskoj, a neka od vozi-
la predata Libanu vi|ena su u gra|anskom
ratu sredinom sedamdesetih.
Kada se uzmu u obzir sve karaketeri-
stike vozila AEC i ako se porede sa drugim
re{ewima iz tog doba, onda se vidi da je re~
o vozilu solidne vatrene mo}i, ali skromne
pokretqivosti i za{tite. Iz zasede je mo-
gao da uni{ti nema~ke tenkove, ali to se vr-
lo retko de{avalo zato {to su Britanci
oklopne automobile u poznim ratnim godi-
nama naj~e{}e koristili za obezbe|ewe po-
zadine i puteva.
Deo pomo}i saveznika Narodnooslo-
bodila~koj vojsci Jugoslavije (NOVJ) bili su
oklopni automobili AEC Mk II. Partizani
su ih zvali blinde, {to je u toku Drugog svet-
skog rata na na{im prostorima bio termin
za sva oklopna vozila na to~kovima. Pozajm-
qenica iz italijanskog jezika i danas se ~e-
sto mo`e ~uti u kolokvijalnom govoru.
Britanci su 1944. predali NOVJ sva
sredstva potrebna za formirawe 1. tenkov-
ske brigade (tbr) – od tenkova do ~uturica.
Glavno oru|e tenkova imalo je kalibar od
vrlo skromnih 37 mm, premalo za borbu
Posade oklopno - izvi|a~kog voda sa vozilima
AEC na obuci 1951. godine.
12
Protiv tenkova
Borbe sa protivni~kim tenkovi-
ma bile su retke, ali `estoke. U po-
ku{aju da se ovlada pravcem Kifino
Selo–Nevesiwe 30. novembra 1944.
dva tenka i jedna blinda u{li su u re-
jon razbijenog protivnika i naleteli
na {est nema~kih tenkova i nekoliko
protivtenkovskih oru|a. Prema rat-
nim izve{tajima, Nemci su imali dva
te{ka tenka pantera i ~etiri fijata.
Te{ko je poverovati da su to bili
panteri jer se Nemci nikada nisu ko-
ristili wima po balkanskim plani-
nama. Kako bilo da bilo, jedan par-
tizanski tenk je uni{ten, a blinda je
primila tri pogotka i izvukla se iz
borbe. Nemci su ostali bez jednog fi-
jata.
U borbama za Touw 13. aprila
1945. tenkovi su do{li do mosta koji
je bio miniran, ali su pravu za{titu
predstavqali tenkovi koje su partiza-
ni identifikovali kao pantere. Po-
sade stjuarta sklonile su se u vrta~e
jer su procenile da u otvorenoj borbi
ne}e mo}i da uni{te nema~ki tenk.
Jedna blinda se usudila da u|e u dvo-
boj – ni{an|ija Begu{ prvom pancir-
nom granatom proma{io je ciq. U tre-
nutku kada je panter izlo`io bok po-
go|en je sa tri granate. Posada je
stradala u izgorelom tenku, a koman-
dir poru~nik Albert Pihler pogo|en
je, u poku{aju da se izvu~e, iz pe{adij-
skog naoru`awa.
Ostatak nema~kog voda povukao se
posle uni{tewa vozila komandira vo-
da. Sa~uvani snimci sa mesta doga|aja
pokazali su da uni{teno nema~ko vo-
zilo nije bilo panter ve} samohodno
oru|e 75 mm {turmge{ic III (Stur-
mgeschütz III), raznesen unu{tra{wom
eksplozijom izazvanom pogotkom iz
blinde. Begu{ je par nedeqa kasnije
ponovio podvig uni{tiv{i nema~ki T-
34 u borbama za selo Bazovicu na ula-
sku u Trst. U borbama za Postojnu 29.
aprila 1945. vod blindi sukobio se
sa pet nema~kih tenkova. Uni{tene su
dve blinde.
15. februar 2010.

Takti~ko-tehni~ke
karakteristike AEC Mk II:
Posada: ...........................................3-4
Borbena masa: ...........................12,7 t
Pogonska grupa: ......jedan {estocilin-
dri~ni dizel motor A197
od 9.650 cm³, snage 158 KS
na 2.000 obrtaja u minuti
Dimenzije:
du`ina...............................5.180 mm
visina.............................. 2.550 mm
{irina............................. 2.740 m
Oklopna za{tita:
telo....................................8–22 mm
{tit kupole ............................57 mm
Maksimalna brzina: ...........66 km/~
Autonomija: ..............................400 km
Naoru`awe: ...................1h75 mm Mk V
sa 64 metka,1h7,92 mm Besa
sa 2.925 metaka, 1 h 7,7
Bren sa 600 metaka
protiv nema~kih tenkova i zato su Britanci
1. tbr dodelili 24 AEC Mk II kao sredstvo
za vatrenu podr{ku. Procenili su da }e ta
vozila s obzirom na vrlo usko telo mo}i da
se koriste na uskim balkanskim putevima.
Tokom obuke 1. tbr u Gravini u Itali-
ji, leta 1944. godine formirana je ~eta
bornih kola, kasnije preformirana u bata-
qon sa dve ~ete blindi. U prvoj fazi u~e-
{}a u borbama – od kraja avgusta do po~et-
ka oktobra 1944. godine – na Vis je preba-
~eno devet blindi predvi|enih za protivde-
santnu odbranu. Kako se procewivalo da su
sve mawe {anse da }e Nemci preduzeti bi-
Neposredno posle rata
vozila AEC imala su
na kupoli znak Komande
tenkovskih i motorizovanih
jedinica – siluetu T-34
Vozila AEC iz 1. tenkovske brigade imali su britanske oznake i pustiwsku {emu bojawa
(pesak i kaki), a jugoslovensku pripadnost vozila predstavqala je zastava na kupoli
lo {ta protiv Glavnog {taba na Visu u ce-
lini, u oktobru i novembru 1944. godine 1.
tbr uvedena je u borbena dejstva. Bataqon
OA nikada nije kori{}en kao formacijska
celina.
^i sta~i pro laza
stju ar ti ma
Blinde su pridodate tenkovskim bata-
qonima i ~etama kao oja~awe za slu~aj da se
nai|e na protivni~ke tenkove ili dobro utvr-
|enu odbranu. U praksi se to pokazalo kao do-
bra odluka jer su blinde ~istile prolaz stju-
38
Borbena vrednost
U NOVJ vozila AEC imala su iz-
uzetno veliki zna~aj koji ne mo`e da
se poredi sa britanskim iskustvom.
Nisu kori{}eni za namenske izvi-
|a~ke zadatke ve} kao pokretna oru-
|a vatrene podr{ke. Glavne mete bi-
li su protivni~ki tenkovi i fortifi-
kacije. Za ra~un tenkova AEC su sa-
vladavale glavne vatrene ta~ke pro-
tivni~ke odbrane kako bi pokretqi-
viji stjuarti mogli da iskoriste pru-
`enu priliku i dovr{e uni{tavawe
protivni~ke odbrane podr`avaju}i
pe{adiju. Kao glavna mana blindi u
odnosu na tenkove, pokazao se nedo-
statak pokreqivosti. Blinde su bile
vezane samo za kretawe po putevima
i gotovo da je bilo nezamislivo vide-
ti ih po kra{kom terenu. Kamene
ogradice, uobi~ajene u Dalmaciji,
bile su nesavladive prepreke za wih.
artima. ^itava 1. tbr bila je od oktobra
1944. do marta 1945. podeqena na dva sa-
stava – Severnu grupu, anga`ovanu u Dalma-
ciji, i Ju`nu grupu, pridrodatu jedinicama
NOVJ u Hercegovini. U oba privremena sa-
stava 1. tbr u{la je po ~eta od 12 blindi.
Ne terenu u Ju`noj grupi blinde su uvr-
{tene u sastav zdru`enih ~eta sa dva tenkov-
ska voda i jednim vodom OA. U Severnoj gru-
pi u{le su u dva tenkovska bataqona. Poseb-
no su se istakle u podr{ci 29. diviziji NOVJ
u rejonu sele Bune tokom borbi u zavr{nom
delu –1944. i po~etkom 1945. godine. Nemci
i Hrvati preduzimali su ispade iz Mostara,
13
a blinde su dejstvom
po mostu na reci Bu-
ni i gazovima zausta-
vile poku{aj protiv-
ni~kih tenkova da
pre|u reku.
U tim borbama
tenkovi stjuart kori-
{}eni su protiv pe-
{adije, {to predsta-
vqa jo{ jedan primer
premo}i vatrene mo-
}i AEC nad tenkovi-
ma koji su bili osnov-
no sredstvo ratne
tehnike 1. tbr. Blin-
de su kod Bune bile u
dubokim zaklonima
na zadwem nagibu uz-
vi{ewa tako da nisu
mogle da budu osmo-
trene i otkrivene, a
na osnovne vatrene Na trgu Slavija 1945. godine vozila AEC su
polo`aje, izgra|ene zbog parade prebojena iz britanske
uz reku, izlazili su pustiwske {eme u tamnozelenu, ali stara
samo kada su dejstvo- boja se probijala kroz tanak sloj nove.
vale na protivnika.
U borbama za
Mostar, februara
1944, u~estovovala
su oba privremena
sastava 1. tbr. Pono-
vo kao celina, 1. tbr Posade AEC na obuci 1951. godine. Pored cevi topa vidi se
izvela je mar{ do spregnuti mitraqez.
[ibenika gde se popunila tenkovima, ali ne su uglavnom „kanibalizacijom“ – po cenu
i blindama. Saveznici tokom rata nisu do- postepenog smawawa broja vozila. Po-
stavili nijedan dodatni AEC. U martu 1945, sledwe blinde bile su u inventaru JNA
kada se 1. tbr prikupila i preformirala 1956. godine.
pred po~etak zavr{nih borbi na osnovu sve-
`ih ratnih iskustava, blinde su ostale u me- Ma li br zi links
{ovitim sastavima sa tenkovima. Tokom pau-
ze, o{te}ena i istro{ena vozila popravqe- U prvim poratnim godinama na ~elu
na su u [ibeniku, u brigadnoj radionici u e{alona na prvomajskim paradama Jugoslo-
fabrici gvo`|a, karbida i ve{ta~kog |ubri- venske armije, prire|ivanim u Beogradu, bi-
va La Dalmatien.
Takti~ko-tehni~ke
Posebno `estoke borbe 1. tbr vodila karakteristike LINKS II:
je za Biha}. U borbama 24. marta 1945.
blinde su prodrle u grad i poku{ale su u br- Posada: ..................................dva ~lana
zom naletu da pro|u preko mosta na reci Borbena masa: ............oko ~etiri tone
Uni i da u|u u isto~ni deo grada. Nemci su Pogonska grupa:...motor Ford C.49WC,
sru{li most i jedna blinda je pri tom stra- snage 95 KS
dala sa posadom. Ru~nim baca~em Nemci su Dimenzije:
uni{tili blindu koja se probila preko mo- du`ina.............................. 3.300 mm
sta pre ru{ewa. Maja 1945. ta vozila su visina.............................. 1.530 mm
u{la u Trst. Deo je i{ao daqe prema Koru- {irina............................. 1.750 mm
{koj u sastavu odreda zadu`enog za gowewe Oklopna za{tita:
razbijenog protivnika. Odred se 22. maja ~elo....................................... 30 mm
vratio u otaxbinu i time se zavr{io ratni bok..........................................10 mm
put blindi. Od 24 oklopna automobila 19 zadwi deo................................ 7 mm
primeraka pre`ivelo je rat. Bile su u lo- Maksimalna brzina: .............83 km/~
{em tehni~kom stawu, {to je opravdano ako Autonomija: ..............................320 km „Links” u ulozi vozila komandanta parade
se ima u vidu kroz {ta su pro{le. Naoru`awe: ..................1h7,7 bren sa u Beogradu oktobra 1946. godine, odr`ane
Posle popravki blinde su ostale u 600 metaka povodom prve godi{wice oslobo|ewa grada
naoru`awu izvi|a~kih vodova. Odr`avane

15. februar 2010.

14
 38
Poznati ratni fotograf Danilo Gagovi}
zatekao je na prilazima Sarajevu 1945. bren
kerijer u kojem partizan pozira sa nema~kim
„{arcem“. Vozilo je u britanskoj
pustiwskoj kamufla`i.

lo je jedno neobi~no malo oklopno vozilo.

Re~ je o komandnom oklopnom automobilu
links II (Lynx). Dva primeraka tog vozila na-
{la su se na tovarnoj listi savezni~kog bro-
da koji je 12. aprila1945. uplovio u luku
[ibenik sa naoru`awem za Narodnooslo-
bodila~ku vojsku Jugosalavije.
Vozila links proizvedeno je od 1942.
do 1945. godine u 3.255 komada u fabrici
Ford motor u Kanadi. U osnovi, re~ je o bri-
tanskom projektu firme Daimler, ali prila-
go|enom za proizvodwu u kanadskim fabri-
kama koje su tokom ratnih godina radile pu-
nom parom za popunu svih savezni~kih sila.
Po~etni primerci linksa (alias Mk III ford)
bili su problemati~na vozila, posebno kada
je bila re~ o pouzdanosti ve{awa. Posle ni-
za izmena, nastao je model links II (ford II),
kakav se proizvodio do zavr{etka rata.
Oba modela linksa bila su brza mala
vozila predvi|ena pre svega za primenu u
izvi|a~kim jedinicama. Zbog sku~enog pro-
stora dvo~lana posada obi~no se vozila u
uzdignutom polo`aju u kojem je torzo ~oveka
prose~ne visine virio iznad krova vozila.
U dowem polo`aju posada je bila za{ti}ena
oklopnim telom (kada se procewivalo da }e
biti izlo`ena protivni~koj vatri). ^eona
za{tita linksa od 30 mm pancirnog ~elika
{titila je od pogotka do kalibra 12,7 mm, a
ostale plo~e od 12 mm mogle su da podnesu
pogodak kalibra 7,7 mm. Izme|u sedi{ta na-
lazilo se le`i{te za pu{komitraqez bren,
predvi|en za dejstvo kroz otvor na predwem
delu vozila. Linksovi su kori{}eni u bri-
tanskim i kanadskim jedinicama, prete`no u
Italiji, Severnoj Africi i Indiji.

15
 Savezni~ki „bren kerijer”
na granici Jugoslavije 1945.
prolazi pored uni{tenog
nema~kog ~etverocevnog
protivavionskog topa
Uni ver zal ni
oklop ni te gqa~
Na svim rati{tima Drugog svetskog ra-
ta masovno su kori{}ena mala brza guse-
ni~na vozila poznata po imenu bren kerijer
(Bren Carrier). Ono je nastalo 1934, kada su
u britanskoj firmi Vikers-Armstrongs iz-
radili prototip vozila platforme za nao-
ru`awe (Carrier – nosa~) naoru`anog sa Vi-
kersovim oru|em kalibra 40 mm. Iz Ratnog
kabineta nisu pokazali interes za tako na-
oru`ano vozilo, ali su podr`ali nastavak
rada na vozilu za prevoz mitraqeza, sa dva
~lana posade.
Prvi primerci proizvedeni su 1936.
i na osnovu po~etnih iskustava britanska
vojska odlu~ila se za naruxbinu tri modela
zasnovana na {to ve}em broju identi~nih
elemenata – malog OT za prevoz 4–6 pri-
padnika mehanizovane kowice, izvi|a~kog
vozila i bren kerier – nosa~a za prevoz mi-
traqeza 7,7 mm bren (u to vreme masovno
uvedenog u naoru`awe). Predvi|alo se da
}e vozilo zahvaquju}i oklopnoj za{titi mo-
}i da prodre do prve borbene linije i da }e
onda pru`ati vatrenu podr{ku pe{adiji dej-
stvuju}i brenom sa postoqa na samom vozi-
lu. Budu}i da je ni{anxija samo delimi~no
bio za{ti}en od sna`ne vatre protivnika,
predvi|alo se da se bren u nekoliko poteza
skine sa postoqa i onda koristi van vozila
iz pogodnog zaklona kao pu{komitraqez.
U nameri da standardizuje proizvodwu
1939. godine projektovan je „univerzalni
16
Takti~ko-tehni~ke karakteristike
JUNIVERZAL KERIERA Mk I:
Borbena masa: ...........................3,95 t
Pogonska grupa: ..........motor Ford GAE
snage od 60 do 85 KS,
zavisno od proizvodne serije
Dimenzije:
du`ina.............................. 3.657 mm
visina...............................1.588 mm
{irina............................. 2.057 mm
klirens................................ 203 mm
Oklopna za{tita:
~elo........................................10 mm
bokovi i zadwi deo.................. 7 mm
Maksimalna brzina: .............40 km/~
Autonomija: ..............................180 km
Naoru`awe: .................7,7 mm bren sa
900 metaka
nosa~” (Universal Carrier), kakav se uz male
izmene proizvodio do zavr{etka Drugog
svetskog rata. U jedinicama se u to vreme ve}
odoma}ilo ime bren kerijer na {tetu zva-
ni~nog naziva. U stvari, oko 1.280 vozila
bili su bren kerijeri od 35.000 kerijera
proizvedenih u britanskim fabrikama. Zbog
velikih ratnih potreba ta vozila su, na
osnovu britanskih tehni~kih crte`a, proiz-
vo|ena u Kanadi – oko 29.000 komada, za-
tim 5.600 u Australiji, 420 na Novom Ze-
landu sa nizom izmena u projektu. U Kanadi
su izradili 5.000 komada produ`enih vozi-
la vindzora (Windsor). Pod oznakom T16 sa
Fordovim motorom, u SAD je proizvedeno
blizu 14.000 primeraka.
Iz hala savezni~kih fabrika iza{le
su velike koli~ine raznih derivata bren ke-
rijera. Jedan od zanimqivih modela jesu ka-
nadski samohodni plamenobaca~i.
U ratnoj promeni bren kerijer kori-
stio se svuda i za sve zadatke pogodne za ma-
lo oklopno vozilo – od malog OT, tegqa~a
za protivavionska i protivtenkovska vu~na
oru|a, kao samohodni minobaca~...
Zbog velike prisutnosti bren kerijera
neki primerci do{li su u ruke NOVJ, iako
nikada nisu bili u znatnoj koli~ini deo po-
mo}i. Izuzetak su dva komada iz sastava 1.
tbr kori{}ena za vu~u protivtenkovskih
oru|a nema~kog porekla 75 mm pak 40. Mo-
`e se pretpostaviti da su ta dva vozila, kao
i deo tenkova 1. tbr „nezvani~no preuzeta”
u britanskim radionicama. De{avalo se da
partizani tokom obuke u|u u radionicu, sta-
ve jugoslovensku zastavu na bok vozila i iza-
|u iz kruga.
U nema~kom ratnom plenu 1941. na{ao
se deo tehnike britanskih jedinica iz Gr~ke.
U borbama 1945. godine protiv Grupe armi-
ja E poneki bren kerijer pao je u ruke parti-
zana. Zbog potrebe za kakvim-takvim borbe-
nim vozilima, u NOVJ su na bren kerijere
postavqali nema~ke mitraqeze MG34. Po-
sle rata nisu bili od zna~aja pa su vrlo br-
zo nestali iz inventara.
Aleksandar RADI]
15. februar 2010.