14. ORGANI UPRAVE I POSEBNE UPRAVNE ORGANIZACIJE str. 66-67.

• Subjekti koji vrše upravnu delatnost

U odredjivanju terijskog pojma uprave u organizacionom smislu polazi se od

odredjivanja subjekata koji vrse upravnu delatnost.
Pre svega vrsioci upravne delatnosti mogu biti subjekti koji se nalaze u okviru posebne
drzavne organizacione podstrukture upravnih organa.

• Organi uprave i posebne upravne organizacije sa izvornim ovlašćenjima

Kod nas su to organi uprave I posebne upravne organizacije koje raspolazu izvornim
ovlascenjima za vrsenje upravnih aktivnosti. Razlog tome je sto je vrsenje upravnih
aktivnosti osnovna delatnost upravnih organa. Organizaciona struktura upravnih organa
je po pravilu veoma slozena, a njihovi organizacioni oblici brojni I raznovrsni
(ministartsva,uprave…).

Ovlascenja za vrsenje upravne delatnosti, medjutim, mogu imati I subjekti koji se,
takodje, nalaze u drzavnoj organizacionoj sturkturi, ali koji se ne nalaze u sastavu
organizacione podstrukture upravnih organa, vec u organizacionoj podstrukturi drugih
drzavnih organa. (Sudska uprava, strucna sluzba skupstine)

• Nedržavni subjekti sa javnim ovlašćenjima

Odredjena ovlascenja za vrsenje upravne delatnosti mogu se poveriti i subjektima koji

se ne nalaze u drzavnoj organizacionoj strukturi. Kako ovi subjekti buduci da se ne
nalaze u sastavu drzave, nemaju izvorna ovlascenja za vrsenje upravnih aktivnosti, ta
im se ovlascenja moraju posebno zakonom poveriti. Subjekti koji se ne nalaze u
drzavnoj organizacionoj strukturi i kojima na osnovu zakona povereno ovlascenje za
vrsenje upravnih aktivnosti nazivaju se nedrzavni subjekti sa javnim ovlascenjima. Za
njih je karakteristicno da im upravna delatnosti nije osnovna (skole).

Medjutim, ako drzava oceni da je radi efikasnijeg i racionalnijeg obavljanja osnovnih

delatnosti neki nedrzavnih subjekata korisno da im se povere i javna ovlascenja za
vrsenje upravne delatnosti, to se moze uciniti zakonom. Ti nedrzavni subjekti su
narocito: javne ustanove, javna preduzeca i udruzenja gradjana.

Osim navedenih, kao specifican oblik vrsioca upravne delatnosti, mogu se javiti tkzv.
adminstartivne agencije. One imaju specifican status i ovlasceja, to jest, imaju potpunu
samostalnost u odnosu na drzavu koja ih je obrazovala, ali sa druge strane oni nisu
samostalni nedrzavni subjekti u smislu ustanova i preduzeca. Administrativne agencije
osim upravnih ovlascenja, raspolazu i ovlascenjima suskog i zakonodavnog karaktera.
 51. POGREŠNI UPRAVNI AKTI str. 292-296.

Iako logika pravnog poretka trazi da svi akti budu pravno perfektini, moze se dogoditi da
upravni akti budu pravno defektni,tj. da sadrze neki nedostatak. Pogresan upravni akt
je opsti naziv za svaki upravni akt koji sadrzi bilo kakavu manu. Postoji zakonska
pretpostavka da su akti pravno perfektni. Opste je pravilo da se nedostaci upravnog
akta moraju otkloniti, sto znaci da se pravna situacija mora sanirati, bilo uklanjanjem
akata iz pravnog poretka, bilo ispravljanjem greske, tj nedostatka.
• Neispravni i protivpravni upravni akti
Podela upravnih akata na neispravne i protivpravne polazi od vrste nedostatka koji akt
sadrzi. Nedostatak faktickog (tehnickog) karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj
volji, dok nedostatak pravnog karaktera ukazuje na gresku u samoj volji.
Neispravni upravni akt je akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera, tj greska je u
izjavljenoj volji. (Petrovic umesto Petkovic, 100 umesto 1000). Takve greske su fakticke,
jer donosilac akta nije hteo da uradi to sto je uradi, tako da nema greske u samoj volji,
vec je do greske doslo u vezi sa izjavom te volje. Fakticke greske se otklanjaju tako sto
postoji obaveza donosenja posebnog akta o ispravci, koji cini sastavni deo upravnog
akta koji sadrzi gresku. U nekim slucajevima ispravljanje gresaka moguce je i putem
stavljanjaa tkzv. belseke o ispravci na samom pogresnom aktu. Pravilo je da se protiv
akta o ispravci mogu koristiti odgovarajci pravni lekovi (zalba).
Posebna vrsta neispravnij su neuredni akti. Oni sustinski ne sadrze fakticku gresku, ali
ih odredjeni nedostatci cine neupotrebljivim. (ne moze se procitati, pocepan itd).
Nedostaci neurednih akata se ispravljaju tako sto se akt dovodi u red, sto znaci da se
ne donosi novi akt u smislu nove odluke, vec se postojeci samo dovodi u takvo stanje
da se moze prakticno upotrebiti.
Protivpravan upravni akt je onaj akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera. To znaci da je
nedostatak protivpravnog upravnog akta u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.
Protivpravnost moze biti dvojaka : neposredna (direktna) ili posredna (indirektna) i
prema tom osnovu se razlikuju 2 vrste protivpravnih upravnih akata – nezakoniti i
necelishodni.

• Nezakoniti i necelishodni upravni akti

Kod ove podele polazi se od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi. Pravna greska
moze se javiti u vidu posredne ili neposredne povrede zakona. Direktna protivpravnost
postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona, a
indirektna protivpravnost kada je izvrsena posredna povreda zakona. U tom smislu
direktna protivpravnost povlaci nezakonitost, a indirektna necelishodnost upravnog akta.
Nezakonit upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku neposredno protivnu
zakonu ili drugom propisu, koji se zasnovan na zakonu. Prema tezini pravne greske
nezakoniti upravni akti se dele na rusljive i nistave.
Necelishodan upravni akt je upravni akt koji sadrzi gresku koja nije neposredno protivna
zakonu, ali je protivna javnom interesu. Takav akt moze biti zakonit iako ima nedostatak
u pogledu celishodnosti. Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih
(diskrecionih) upravnih akata. Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno
upotrebljena, to jest, da donosilac akta prilikom odlucivanja iako je imao na
raspolaganju vise pravno jednakih mogucnosti, izabrao je onu kojom se javni interes na
zadovoljava na najbolji nacin. Ovi akti se jos ponekad nazivaju u nepravilni upravni akti.
Prakticne posledice razlikovanja nezakonitih od necelishodnih upravnih akata ogleda se
izmedju ostalog i u mogucnosti ispravljanja njihovih nedostataka. U nasem pravu se
protiv nezakonitih upravnih akata moze upotrebiti kako zalba u upravnom postupku,
tako i tuzba u upravnom sporu, dok se protiv necelishodnih moze upotrebiti jedino
zalba. Ovo je posledica toga sto predmet upravnog spora moze biti samo zakonitost
upravnog akta.

53. UKLANJANJE POGREŠNIH UPRAVNIH AKATA str. 296-297.

• Pojam uklanjanja pogrešnih upravnih akata

Pogresni upravni akti se moraju uklanjati iz pravnog sitema. Pod uklanjanjem pogresnih
upravnih akata podrazumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su
sadrzane u tim aktima van pravne snage.
• Pravna sredstva za uklanjanje
Za uklanjanje pogresnih upravnih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva,tj
pravni lekovi, kao sto su zalba ili vanredna pravna sredstva (npr. vanredno uklanjanje
resenja) u upravnom postupku, odnosno tuzba u upravnom sporu. Upotreba pravnih
sredstava radi uklanjanja pogresnih upravnih akata ima za cilj tzv saniranje
protivpravnih situacija u smislu da se iz pravnog poretka uklanjaju pravno defektni
faktori. U tehnickom smislu, uklanjanje podrazumeva donosenje novog upravnog akta,
kojim se van pravne snage stavlja dejstvo prethodnog akta.
• Modaliteti uklanjanja
Uklanjanje u nasem pravu moze imati sledece modalitete :
• Ponistavanje
• Ukidanje
• Menjanje
• Oglasavanje nistavim
 Sve ove operacije vrse se donosenjem novih, posebnih, upravnih akata, kojim se
van pravne snage stavlja dejstvo prethodnog akta.
• Oglašavanje ništavim upravnog akta
Oglasavanje nistavim kao akt deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van
snage svih efekata koje je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja (ex
tunc), pa za ubuduce. U tom smislu, nistavost deluje retroaktivno I pro futuro.

• Poništavanje upravnog akta

Vremensko dejstvo I pravne posledice oglasavanja nistavim I ponistavanja su sustinski
iste. Medjutim, bitna razlika postoji u tome sto je njihov pravni osnov razlicit: dok je
pravni osnov za oglasavanje nistavim deklarativne prirode, dotle je pravni osnov za
ponistavanje konstitutivne prirode.
Oglasavanje nistavim postoji na primer u slucaju apsolutne stvarne nenadleznosti. To
jest, kada je na primer organ uprave resavao o pitanjima iz sudske nadleznosti.

54. OGLAŠAVANJE REŠENJA NIŠTAVIM str. 295, 545.

• Ništavi upravni akti
Podela nezakonitih upravnih akata na rusljive I nistave polazi od tezine pravne greske
koju upravni akt sadrzi. Nistav upravni akt je onaj upravni akt koji sadrzi tesku povredu
zakona ili drugog propisa zasnovanog na zakonu. Nistavi upravni akti nazivaju se jos I
apsolutno nistavi upravni akti. Primer : resenje cije izvrsenje nije moguce.
• Najteži oblici nezakonitosti
Oglasavanje resenja nistavim je pravno sredstvo koje se koristi samo protiv resenja koja
sadrze najteze oblike nezakonitosti. To su ona resenja koja su vec u trenutku donosenja
imala takav nedostatak koji ni kasnije ne moze biti otklonjen. Ova resenja niakad ne
mogu konvalidiratiu,tj. steci pravnu snagu protekom vremena. Resenja sa najtezim
nedostacima nije moguce u pravnom smislu ponistavati, ukidati ili menajti, vec se iz
pravnog sistema moraju ukloniti na poseban deklarativan nacin, tj oglasavanjem da su
nistava.

• Postupak oglašavanja rešenja ništavim

Oglasavanje nistavim se vrsi tako sto nadlezan organ, kada utvrdi da postoje razlozi
nistavosti, donosi novo resenje kojim nistavo resenje proglasava nistavim. To novo
resenje je deklarativnog karaktera. Za oglasavanje resenja nistavim nije predvidjen
poseban rok, vec se to moze uciniti u svako doba, ex officio ili po predlogu stranke ili
javnog tuzioca. Resenje se moze oglasiti nistavim in toto ili in parte. Po pravilu organ
koji oglasava resenje nistavim je organ koji ga je doneo ili 2stepeni organ. Ukoliko nema
2stepenog organa, onda organ koji je zakonom ovlascen da vrsi nadzor nad organom
koji je doneo resenje.Protiv resenja kojim se neko resenje oglasava nistavim ili se od
bija predlog za oglasavanje nistavim dopustena je zalba. Oglasavanje deluje
retroaktivno(ex tunc).

• Razlozi ništavosti
Prema ZUPu nistavim se oglasava resenje :
• Koje je u upravnom postupku doneto u stvari iz sudske nadleznosti
ili u slucaju apsolutne stvarne nenadleznosti.

• Koje bi svojim izvrsenjem moglo prouzrokovati delo kaznjivo po KZ

• Cije je izvrsenje nemoguce (smrt lica, propast stvari)

• Koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na koje

stanka nije naknado pristala izricito ili precutno.

• Koje sadrzi nepravilnost koja je po nekoj izricnoj odredbi zakona

predvidjena kao razlog nistavosti.

• UPRAVNI POSTUPAK KAO POSTUPAK DONOŠENJA UPRAVNOG AKTA

str. 436-438.

• Rešavanje u upravnim stvarima i donošenje rešenja

Upravni postupak je postupak donosenja upravnih akata.

Pod upravnim postupkom se podrazumevaju proceduralna pravna pravila
koja se primenjuju u vezi sa donosenjem odluka u upravnim stvarima. S
obzirom na to da donosenje odluka u u upravnim stvarima ima karakter
resevanja o upravnim stvarima,u smislu da se ta odluka nacelno ne
donosi sporazumno jer jedan subjekt(organ uprave) donosi odluku o
pravnoj situaciji drugog subjekta(stranka), to se za upravni postupak,isto
tako ,moze reci da predstavlja postupak resavanja u upravnim stvarima.
Dalje, kako resavanje u upravnim stvarima, u formalnom smislu, kao
rezultat ima donosenje resenja o upravnoj stvari, to se za upravni
postupak moze reci da predstavlja postupak donosenja resenja. Konacno,
kako resenja po svojoj sadrzini predstavljaju upravne akte to se moze
zakljuciti da upravni postupak predstavlja postupak donosenja upravnih
akata.
 • Domašaj ZUP-a

Pod domasajem se podrazumevaju situacije na koje se ZUP odnosi,

odnosno situacije u kojima se imaju primeniti pravila opsteg upravnog
postupka. U tom smislu, domasaj ZUPa proteze se na sve situacije u
kojima se donose upravni akti. Kako je ZUP opsti procesni zakon, njegova
primena pociva na principu da se pravila upravnog postupanja koja on
propisuje uvek imaju primeniti kada se resavaju upravne stvari. Pravila
ZUPa primenjuju kako drzavni organi uprave, tako i svi drugi organi koji
resavaju upravne stvari.

• Tri ograničenja domašaja ZUP-a

ZUP ima 3 znacajna ogranicenja u svom domasaju.

• Zup sene proteze na situacije koje se odnose na upravne propise, sto znaci da
se u postupku donosenja ne primenjuje ZUP, vec drugi propis.
• Domasaj ZUP ne proteze se ni na situacije kada se donose pojedinacni
materijalni akti(npr vodjenje sluzbene evidencije) ili vrse neke radnje (npr
prinudne), jer se u tim situacijama primenjuju drugi propisi.
• Domasaj ZUPa ne proteze si na na one situacije kada se izricito imaju primeniti
pravila nekog posebnog upravnog postupka (npr u vezi patenata), jer psotojanje
posebnih propisa o upravnom postupku iskljucuje primenu opsteg.

71. PRETHODNO PITANJE U UPRAVNOM POSTUPKU str. 501-503.

• Pojam prethodnog (prejudicionog) pitanja u upravnom postupku

Prethodno pitanje u upravnom postupku je samostalna pravna celina.

• Sistemi rešavanja prethodnog pitanja u komparativnom pravu

Postoje 2 osnovna sistema resavanja prethodnog pitanja u u pravnom

postupku. Prema austrijskom sistemu, kada organ u toku upravnog postupka
nadije na prethodno pitanje, on ima slobodu da odluci da li ce to prethodno
pitanje sam resiti ili ce ga dostaviti nadleznom organu da ga taj organ resei.
Prema francuskom sistemu, organ koji naidje na prethodno pitanje nema
slobodu izbora, vec mora prekinuti postupak i obavezno uputiti pitanje
nadleznom organu na resavanje, pa tek na osnovu odluke nadleznog organa
o tom pitanju, nastaviti upravni postupak. ZUP usvaja austrijski sistem.

• Rešavanje prethodnog pitanja u upravnom postupku

 Ako organ koji vodi postupak naidje na prethodno pitanje, on moze pod uslovima
predvidjenim u zakonu sam raspraviti to pitanje ili postupak prekinuti dok nadlezni
organ to pitanje ne resi. O prekidu postupka donosi se zakljucak, protiv koga je
dopustena posebna zalba, osim ako je zakljucak doneo 2stepeni organ. Ako je
organ raspravio prethodno pitanje, resenje takvog pitanja ima dejstvu samo u stvari
u kojoj je to pitanje reseno. U slucaju KD i KO, organ koji vodi postupak je vezan
pravosnaznom presudom krivicnog suda kojom se optuzeni oglasava krivim.

• Slučajevi obaveznog prekida upravnog postupka zbog prethodnog

pitanja

Organ koji void postupak mora prekinuti postupak kad se prethodno pitanje odnosi na :

• Postojanje KD
• Postojanje braka
• Na utvrdjivanje ocinstva
• Kada je to zakonom odredjeno

Kad se prethodno pitanje odnosi na KD, a nema mogucnosti za krivicno gonjenje,

organ koji vodi postupak raspravice i to pitanje.
Postupak rekinut zbog resavanja prethodnog pitanja kod nadleznog organa
nastavice sekada resenje doneto o tom pitanju postanje konacno.

74. RAD PRVOSTEPENOG ORGANA PO ŽALBI U UPRAVNOM POSTUPKU str. 528-

529.
Predaja žalbe organu koji je doneo rešenje

Treba razlikovati perdaju od podnosenja (izjavljivanja) zalbe. Predaja je fakticka

procesna radnja. Pravilo je da se zalba predaje 1stepenom organu, iako se ustvari
izjavljuje 2stepenom organu. Zalba se neposredno predaje ili salje postom organu
koji je doneo 1stepeno resenje. Ako je zalba predata neposredno 2stepenom
organu, on je omdah salje organu prvog stepena, ali se u pogledu roka smatra kao
da je predata 1stepenom organu.

Rad prvostepenog organa "po" žalbi kao ispitivanje procesnih pretpostavki

za odlučivanje "o'' žalbi (žalbenom zahtevu)

Rad 1stepenog organa po zalbi pre svega podrazumeva ispitivanje da li su

ispunjene formalne procesne pretpostavke za odlucivanje po njoj. Kada primi zalbu
1stepeni organ ispituje da li je zalba:

• Dopustena
• Blagovremena
• Izjavljena od ovlascenog lica
 Ukoliko zalba ne ispunjava neki od predvijenih uslova, 1stepeni organ ce je odbaciti
svojim zakljuckom, protiv kojeg stranka ima pravo na zalbu.

Rad prvostepenog organa kao mogućnost zamene ranijeg rešenja novim

ZUP ovlascuje 1stepeni organ da moze, ukoliko se povodom predate zalbe za to

steknu uslovi, svoje postojece resenje zameniti novim, a tada ce se smatrati da
prvobitno resenje nije ni postojalo. U vezi sa donosenjem novog resenja od strane
1stepenog organa po prijemu zalbe, moguca su 3 modaliteta:

• Ako organ koji je doneo resenje nadje da je zalba opravdana, a nije potrebno
sprovoditi novi ispitni postupak, moze stvar resiti drukcije i novim resenjem
zameniti pobijano.

• Ako organ koji je doneo resenje nadje povodom zalbe da je sprovedeni

postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja za resavanje o stvari, on
moze postupak upotpuniti. Organ ce upotpuniti postupak i onda kada zalilac u
zalbi iznese takve cinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukcije
resenje stvari, ili ako je zaliocu bila uskracena mogucnost da ucestvuje u
postupku ili je propustio da tu mogucnosts koristi, a to propustanje opravda u
zalbi. Organ prema dopunjenom postupku moze u granicama zahteva stranke
resiti stvar drukcije i novim resenjem zameniti resenje koje se zalbom pobija.

• Organ je obavezan da sprovede postupak ukoliko je resenje doneto bez

prethodno sprovedenog ispitnog postupka koji je bio obavezan ili kada je doneto
u skracenom postupku, ali stranci nije bila data mogucnost da se izjasni o
cinjenicama i okolnostima od vaznosti za donosenje resenja,a stranka trazi da
joj se pruzi ta mogucnost.

Dostavljanje žalbe na postupak drugostepenom organu

Kada organ koji je doneo resenje nadje da je zalba dopustena, blagovremena i

izjavljena od ovlascenog lica, a nije novim resenjem zamenio postojece, duzan je
da bez odlaganja, a najakasnije u roku od 15 dana od prijema zalbe, poslati zalbu
2stepenom nadleznom organu za resavanje po zalbi. Uz zalbu je duzan dostaviti i
sve spise predmeta.

75. REŠAVANJE DRUGOSTEPENOG ORGANA PO ŽALBI U UPRAVNOM

POSTUPKU str. 529-531.

• Rešavanje drugostepenog organa u prethodnom postupku "po" žalbi

(ispitivanje procesnih pretpostavki) - mogućnost odbacivanja žalbe
U resavanju po zalbi mogu se razlikovati dve posebne faze; 1. Prethodni postupak
po zalbi i 2. Redovni postupak po zalbi. U prethodnom postpuku po zalbi 2stepeni
organ ponovno sprovodi kontrolu formalnih i procesnih uslova za vodjenja postupka
po zalbi. Ukoliko nisu ispunjeni, 2stepeni organ ce zalbu odbaciti. Ako zalbu ne
odbaci. 2stepeni organ uzima predmet u resavanje.

• Rešavanje drugostepenog organa u redovnom postupku "o" žalbi –

odlučivanje o prihvatanju ili odbijanju žalbenog zahteva

U redovnom postupku 2stepeni organ moze zalbu odbiti ili je usvojiti. Ako se zalba
usvoji, resenje se ponistava i tada 2stepeni organ moze prema zakonskim uslovima
i okolnostima konkretnog slucaja : sam resiti upravnu stvar, uputiti je na resavanje
nadleznom organu ili je vratiti 1stepenom organu na ponovno resavanje.

• U redovnom postuku 2stepeni organ ce zalbu odbiti ako nije doslo do

povrede materijalnog prava ili bitnih pravila postupka. U tom smislu, odbice
zalbu kada utvrdi da je postupak koji je prethodio resenju pravilno sproveden
i da je resenje zasnovano na zakonu, a zalba neosnovana. 2stepeni organ
ce zalbu odbiti i kad nadje da je u 1stepenom postupku bilo nedostataka, ali
da su oni takvi da nisu mogli imati uticaja na resenje stvari, tkzv nebitna
pravila postupka. Kad drugostepeni organ nadje da je prvobitno resenje na
zakonu zasnovanu, ali iz drugih razloga, a ne onih koji su navedeni u
resenju, on ce u svom resenju te razloge izloziti, a zalbu odbiti.

• U redovnom postupku 2stepeni organ ce zalbu usvojiti ako je doslo do

povrede materijalnog prava ili do povrede bitnih pravila postupka.

• Razlozi poništavanja prvostepenog rešenja od strane drugostepenog

organa

Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno resenje doneo nenadlezan organ,

ponistice to resenje ex officio i dostaviti predmet nadleznom organu za resavanje.

Kada 2stepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku cinjenice nepotpuno ili

pogresno utvrdjene, da se u postupku nije vodilo racuna o bitnim pravilima koja bi
bila od uticaja na resenje stvari ili da je dispozitiv pobijanog resenja nejasn ili u
protivrecnosti sa obrazlozenjem on ce upotpuniti postupak i otkloniti nedostatke bilo
sam, bilo putem 1stepenog ili nekog zamoljenog organa. Ukoliko 2stepeni organ
nadje da se na podlozi cinjenica utvrdjenih u upotpunjenom postupku stvar mora
resiti drukcije nego sto je resena prvobitnim resenjem, on ce svojim resenjme
ponistiti 1stepeno resenje i sam resiti stvar.
 Ako drugostepeni organ nadje da ce nedostatke prvostepenog postupka brze i
ekonomicnije otkloniti prvostepeni organ, on ce svojim resenjem ponistiti 1stepeno
resenje i vratiti predmet postupka prvostepenom organu na ponovni postupak. U
tom slucaju 2stepeni organ je duzan da prvostepenom ukaze na to u kom pogledu
treba upotpuniti postupak, a 1stepeni je duzan da u svemu postupi po 2stepenom
resenju i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta
donese novo resenje.

Ako 2stepeni organ utvrdi da su u prvostepenom resenju pogresno ocenjeni dokazi,

da je iz utvrdjenih cinjenica izveden pogresan zakljucak u pogledu cinjenicnog
stanja, da je pogresno primenjen pravni propis na osnovu koga se resava stvar ili
ako nadje da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukcije resenje, on ce
svojim resenjem ponistiti 1stepeno i sam resiti stvar.

• Slučajevi menjanja prvostepenog rešenja od strane drugostepenog

organa

Ako drugostepeni organ utvrdi da je resenje pravilno u pogledu utvrdjenih cinjenica

i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je doneto moze postici i drugim
sredstvima povoljnijim za stranku, izmenice postojece resenje u tom smislu.

Radi pravilnog resenja stvari 2stepeni organ moze povodom zalbe izmeniti
prvostepeno resenje u korist zalioca(reformatio in melius) i mimo zahteva
postavljenog u zalbi, a u okviru zahteva postavljenog u 1stepenom postupku, ako
se time ne vredja pravo drugog lica. U istom cilju 2stepeni organ moze povodom
zalbe izmeniti prvostepeno resenje na stetu zalioca (reformatio in peius), ali samo iz
onih razloga koji kasnije mogu dovesti do ponistavanja, ukidanja ili oglasavanja
resenja nistavim upotrebom vanrednih pravnih sredstava.

Ukoliko 2stepeni organ nadje da je 1stepeno resenje nistavo, oglasice isto nistavim,
kao i onaj deo postupka obavljen posle nepravilnosti koja je razlog nistavosti.

76. IZVRŠENJE UPRAVNIH AKATA (SUDSKO I ADMINISTRATIVNO) str. 547-553.

• Opšte karakteristike izvršnog postupka

Da bi doneto resenje moglo da proizvodi neposredno pravno dejstvo, ono se mora

izvrsiti. Medjutim, u vezi sa izvrsenjem resenja treba nacelno razlikovati dve
situacije :

1.izvrsenje resenja koje je doneto po zahtevu stranke

2. Izvrsenje resenja koje je doneto ex officio

U prvom slucaju pitanje izvrsenje resenja u smislu ostvarivanja nekog prava zavisi
od same stranke, ostvarivanje tog prava predstavlja privilegiju pa stoga se izvrsenje
ne moze traziti prinudnim putem. U drugom slucaju se pitanje izvrsenja postavlja, s
obzirom na to da se izvrsenje obaveze iz resenja moze traziti i prinudnim putem. U
ovom drugom slucaju se dalje mogu razlikovati jos 2 situacije :

• Dobrovoljni izvrsenje pod pretnjom prinudnog

• Neposredno pirnudno izvrsenje

Polazeci od toga, pod izvrsnim postupkom u okviru upravnog postupka

podrazumeva se postupak prinudnog izvrsenja resenja koji je propisan za slucajeve
jada stranka ne pristaje da dobrovoljno izvrsava obaveze predvidjene resenjem.
Izvrsni postupak u okviru upravnog postupka ima 2 modaliteta ; sudsko izvrsenje i
administrativno izvrsenje. Oni se razlikuju po predmetu izvrsenja, jer je sudsko
izvrsenje, po pravilu, izvrsenje novcanih obaveza, a administrativno se odnosi na
nenovcane obaveze.

Izvrsni postupak pokrece se predlogom za izvrsenje, ali se moze pokrenuti i ex

officio. Lice koje je obavezno da izvrsi obavezu iz resenja naziva se izvrsenik, dok
se lice po cijem predlogu se trazi izvsenje naziva trazilac ivrsenja. Da bi se
pristupilo izvrsenju, resenje mora da ima svojstvo izvrsnosti, a neposrednom
izvrsenju pristupa se tek na osnovu posebnog zakljucka kojim se konstatuje da
nema smetnji da se pristupi izvrsenju (zakljucak o dozvoli izvrsenja).

• Izvršnost rešenja i zaključka

-Izvrsnost resenja

Resenje doneto u upravnom postupku izvrsava se posto postane izvrsno.

Prvostepeno resenje potaje izvrsno :

• protekom roka za zalbu, ako ista nije izjavljena.

• Dostavljanjem stranci ako zalba nije dopustena
• Dostavljanjem stranci ako zalba ne odlaze izvrsenje
• Dostavljanjem stranci reenja kojim se zalba odbacuje ili odbija

Drugostepeno resenje kojim je izmenjeno prvostepeno postaje izvrsno momenotm

dostavljanja stranci.

Ako je u resenju odrednjeno da se radnja koja je predmet izvrsenja moze izvrsiti u

ostavljenom (paricioni) rok, resenje postaje izvrsno istekom tog roka. Ako resenjem
nije odredjen rok za izvrsenje radnje, ono postaje izvrsno u roku od 15 dana od
dana donosenja resenja.

Ako se resenje odnosi 2+ stranaka koje imaju istovetne zahteve, zalba bilo koje
odlaze izvrsnost.

-Izvrsnost zakljucka
Odredbe ovog zakona o izvrsenju resenja se mutatis mutandis primenjuju na
izvrsenje zakljucka.

• Sprovođenje izvršenja

Izvrsenje ce se sprovesti na onaj nacin i putem onog sredstva koje dovodi do cilja,
a koje je za izvrsenika najblaze. Izvrsenje se sprovodi ex officio kada je u pitanju
javni interes, a kada je u interesu stranke(trazioca izvrsenja), po njegovom
predlogu.

Izvrsenje radi ispunjenja nenovcanih obaveza izvrsenika sprovodi se

administrativnim putem, a radi novcanih sudskim putem. Administrativno izvrsenje
sprovodi organ koji je o stvari resavao u prvom stepenu, osim ako je posebnim
propisom odredjen drugi organ. U slucaju da je propisano da administrativno
resenje ne moze sprovesti organ koji je odlucivao u prvom stepenu, a nije odredjen
drugi organ posenim propisom. Izvrsenje sprovodi drzavni organ nadlezan na
podrucju prebivalista odnosno boravista ili sedista izvrsenika.

Organ nadlezan za adm izvrsenje donosi ex officio ili na pedlog trazioca zakljucak o
dozvoli izvrsenja. Admnistrativno izvrsenje sprovodi se na osnovu resenja koje je
postalo izvrsno ili na osnovi tog zakljucka ukoliko se radi o organu koji je resavao o
stvari u prvom stepenu, a ukoliko se radi o drugom organui na osnovu zakljucka ili
na osnovu resenja sa potvrdom izvrsnosti (clausula executionis).

U toku izvrsenja dozvoljena je posebna zalba u odnosu na nepravilnosti samog

izvrsenja.

Sudsko izvrsenje se sprovodi na osnovu resenja koje ima potvrdu izvrsnosti i

sprovodi se na osnovu zakona i drugih propisa koji vaze za sudsko izvrsenje.

• Izvršenje nenovčanih obaveza (administrativno izvršenje)

Izvrsenje radi ostvarivanja nenovcanih obaveza sprovodi se preko drugih lica ili
putem prinude.

Ako se izvrsenikova obaveza sastoji u radnjama koje moze izvrsiti i drugo lice, a
izvresenik ih ne izvrsi uopste ili samo delimicno, ove radnje ce se izvrsiti preko
drugog lica na trosak izvrsenika, koji mora biti prethodno opomenut.

Izvrsenje putem prinude ima 2 modaliteta :

• Upotreba prinudnog novcanog sredstva (globa) – Ako je izvrsenik duzan da

nesto dopusti ili trpi, pa se oglusi o tu obavezu ili ako je predmet izvrsenja
izvrsenikova radnja koju ne moze da umesto njega izvrsi drugo lice, organ koji
 sprovodi izvrsenje ce prinuditi izvrsenika na ispunjenje obaveze novanim
kaznama.

• Neposredna prinuda – Ako se izvrsenje nenovcane obaveze ne moze uopste ili

ne moze blagovremeno sprovesti primenom ovih sredstava, izvrsenje se, prema
prirodi obaveze, moze sprovesti i neposrednom prinudom ako propisima nije
drukcije odredjeno.

79. PREDMET UPRAVNOG SPORA str. 576-578.

• Pojam osporenog upravnog akta

Upravni akt za koji neko lice tvrdi da je nezakonit i protiv kojeg je pokrenut
upravni spor naziva se osporeni upravni akt. Upravni akt u smislu ZUSa je
pojedinacni pravni akt kojim nadlezni organ, neposrednom primenom
propisa, resava o odredjenom pravu ili obavezi fizickog ili pravnog lica u
upravnoj stvari. Upravni spor se moze voditi samo protiv konacnog upravnog
akta, tj jest, protiv akta koji je donet u 2om stepenu ili protiv 1stepenog akta
protiv kojeg nema mesta zalbi.

• Zakonitost upravnog akta kao predmet upravnog spora

Predmet spora je sporno pitanje povodom kojeg se vodi spor. U upravnom

sporu je sporna zakonitost upravnog akta. Istovremeno to znaci da pitanje
celishodnosti upravnog akta ne moze biti predmet upravnog spora. Prema
tome predmet upravnog spora je uvek zakonitost akta.

• Drugi pojedinačni akti kao predmet upravnog spora

Prema ZUSu:

• Sud odlucuje o zakonitosti konacnih upravnih akata

• O zakonitosti konacnih pojedinacnih akata kojima se resava o pravu, obavezi

ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u odredjenom slucaju
nije predvijena zakonom sudska zastita
• O zakonitosti drugih konacnih pojedinacnih akata kada je to zakonom
predvidjeno

• Predmet upravnog spora u slučaju »ćutanja uprave«

* Vidi pitanje 81*

80. RAZLOZI ZA VOĐENJE UPRAVNOG SPORA str. 578.

 • Obavezno navođenje razloga zbog kojih se traži poništavanje
upravnog akta

U ZUSu posebno se navode razlozi za vodjenje upravnog spora. Tako se

upravni akt moze pobijati :

• Zato sto u aktu nije primenjen zakon, propis zasnovan na zakonu ili
drugi zakonito donet propis ili opsti akt, odnostno ;

- zato sto u aktu nije nikako, to jest, nije uopste primenjen zakon,
propis zasnovan na zakonu ili drugi zakonito donet propis ili opsti akt
ili
- zato sto u aktu nije pravilno primenjen zakon, propis zasnovan na
zakonu ili drugi zakonito donet propis ili opsti akt

• Zato sto je akt doneo nenadlezan orga

• Zato sto se u postupku koji je aktu prethodio nije postupilo po

pravilima postupla, a narocito zato sto cinjenicno stanje nije pravilno
utvrdjeno, odnostno zato sto iz utvrdjenih cinjenica nije izvedan
pravilan zakljucak o cinjenicnom stanju.

• Materijalnopravni razlozi za vođenje upravnog spora

U slucaju kada se radi o situaciji da u aktu nije nikako ili nije pravilno primenjen
zakon, propis zasnovan na zakonu ili drugi zakonito donet propis ili opsti akt,
postoje materijalnopravni razlozi za vodjenje upravnog spora.

• Formalnopravni razlozi za vođenje upravnog spora

Ukoliko akt nije done nadlezan organ ili ako nisu postavana pravila postupka
postoje formalnopravni razlozi za vodjenje upravnog spora.

81. PREDMET UPRAVNOG SPORA U SLUČAJU "ĆUTANJA UPRAVE" str. 577-578.

• "Ćutanje uprave" kao pravna konstrukcija

Pravna konstrukcija "Ćutanja uprave" pociva na fikciji i neoborivoj pravnoj

pretpostavci. Postovalja se fikcija da upravni akt postoji, a zatim joj se dodaje
 neoboriva pravna pretpostavka da je fiktivni akt negativan. Ovakva konstrukcija je
kreirana jer je postojanje upravnog akta conditio sine qua non za vodjenje upravnog
spora.

• "Ćutanje uprave" i upravni spor u slučaju kada drugostepeni organ nije

doneo odluku o žalbi

Prema ZUSu, situacija "Ćutanja uprave" psotoji kada 2stepeni organ nije u roku od
60 dana ili u posebnom, propisom odredjenom, kracem roku doneo resenje po
zalbi, a ne donese ga ni u daljem roku od 7 dana po ponovljenom trazenju. Tada
stranka moze pokrenuti upravni spor kao da joj je zalba odbijena.

• "Ćutanje uprave" i upravni spor u slučaju kada prvostepeni organ nije

doneo odluku, a žalba nije dozvoljena

Na isti nacin moze postupiti stranka i kada po njenom zahtevu resenje nije doneo
1stepeni organ protiv cijeg akta nema mesta zalbi, jer je zakonom propisano da
ukoliko zalba nije dopustena, stranka moze neposredno pokrenuti upravni spor.

• Opomena organu koji nije doneo rešenje

U slučaju žalbe stranke usled pasivnog držanja prvostepenog organa, to jest,

nedonošenja rešenja u propisanom roku, drugostepeni organ je dužan da zatraži
od prvostepenog obrazloženje razloga usled kojih je došlo do situacije ,,ćutanja
uprave”.

84. PRETHODNI POSTUPAK PO TUŽBI U UPRAVNOM SPORU str. 583-586.

• Procesne pretpostavke za vođenje upravnog spora u prethodnom

postupku

U prethodnom postupku po tuzbu ne odlucuje se meritorno o tuzbenom zahtevu i

sustini stvari, tj o zakonitosti upravnog akta, vec o tome da li su ispunjene procesne
pretpostavke, odnosno formalni uslovi za vodjenje upravnog spora. Ukoliko nisu
ispunjeni formalni uslovi za vodjenje upravnog spora, tuzba ce biti odbacena
resenjem.

• Razlozi za odbacivanje tužbe u prethodnom postupku

Razlozi za odbacivanje tuzbe u prethodnom postupku deluju alternativno, a ne

kumulativno. Pre svega tuzba se odnacuje ukoliko je neuredna, to jest, ukoliko je
nepotpuna ili nerazumljiva. Sudija ce potom pozvati tuzioca da u odredjenom roku
otkloni nedostatke. Ukoliko u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, sudija ce
resenjem odbaciti tuzbu kao neurednu.
Osim toga, sudija pojedinac ce u prethodnom postupku odbaciti resenjem tuzbu
ako utvrdi :
 • Da je tuzba neblagovremena ili preuranjena

• Da akt koji se tuzbom osporava ne predstavlja akt o cijoj zakonitosti

se odlucuje u upravnom sporu.

• Da uz tuzbu usled cutanja uprave nisu podneti svi dokazi.

• Da se osporenim upravni aktom ne dira ocigledno u pravo tuzioca ili u

njegov na zakonu zasnovan interes, tj da podnosilac tuzbe nema
legitimaciju za vodjenje upravnog spora.

• Da je posle podnosenja tuzbe osporeni akt ponisten po tuzbi druge

stranke

• Da se protiv upravnog spora mogla izjaviti zalba ili da je tuzilac

odustao od zalbe u toku 2stepenog postupka

• Da vec postoji pravosnazna odluka doneta u upravnom sporu

povodm iste stvari – ne bis in idem, res iudicata

• Poništavanje upravnog akta u prethodnom postupku

U prethodnom postupku moze doci do situacije ponistaja upravnog akta. Ova

situacija psotoji kada sud ne odbaci tuzbu u prethodnom postupku, ali ipak nadje da
osporeni upravni akt sadrzi takve bitne nedostatke, koji sprecavaju ocenu
zakonitosti. U tom slucaju sud ce bez ulazanja u redovni postupak po tuzbi svojom
presudom ponistiti akt bez dostavljanja tuzbe na odgovor.

• Obaveznost suda da po službenoj dužnosti vodi računa o ništavosti

upravnog akta

Sud je duzan da ex officio vodi racuna o nistavosti upravnog akta u toku

prethodnog i redovnog postupka. Ukoliko sud u toku upravnog spora naidje na
upravni akt koji je nistav, on ce o tome obavestiti nadlezni organ koji je prema
ZUPu duzan da ga oglasi nistavim.

85. REDOVNI POSTUPAK PO TUŽBI U UPRAVNOM SPORU str. 586-587.

• Dostavljanje tužbe na odgovor tuženom

 Prva procesna radnja u redovnom postupku je dostavljanje tuzbe na odgovor
tuzenom i zainteresovanim licima ukoliko ih ima. Odgovor na tuzbu daje tuzeni u
roku koji sud predvidi u svakom konkretnom slucaju, s tim sto taj rok mora biti
najkrace 8 dana, a najduze 30 dana. Tuzena strana je duzna da u tom roku dostavi
sudu sve spise predmeta, a ukoliko ih ne posalje i posle drugog trazenja, sud moze
resiti stvar i bez spisa.

• Mogućnost da tuženi kao donosilac osporenog upravnog akta poništi ili

izmeni svoj upravni akt

U toku redovnog postupka, moze doci do situacije da donosilac osporenog akta

ponisti ili izmeni svoj akt, cime prakticno pokazuje da prihvata tuzbu. U tom slucaju,
taj organ ce izvestiti tuzioca i sud pred kojim je spor pokrenut. Sud tada poziva
tuzioca da se u roku od 15 dana izjasni da li je naknadno donesenim aktom
zadovoljan ili ostaje pri tuzbi, i u kom obimu. Ako se tuzilac u odredjenim roku ne
izjasni ili izjavi da je zadovoljan novim aktom, sud donosi resenje o obustavi
postupka,a ukoliko izjavi da aktom nije zadovoljan, sud nastavlja postupak.

• Odlučivanje o tužbenom zahtevu u sporu o zakonitosti upravnog akta

U redovnom postupku po tuzbi resava se upravni spor i donosi odluka o zakonitosti

upravnog akta. Redovni postupak podrazumeva razmatranje tuzbenog zahteva i
donosenje meritorne sudske odluke. U procesnom smislu redovni postupak
podrazumeva donosenje presude kojom se tuzbeni zahtev usvaja (akt ponistava) ili
se tuzbeni zahtev odbija (osporeni akt ostaje na snazi).
Sud ispituje zakonitost osporenog upravnog akta u granicama tuzbenog zahteva,
ali pri tome nije vezan razlozima tuzbe, iz cega sledi, da sud moze ponistiti upravni
akt i iz drugih razloga, a ne samo iz onih koje je tuzilac naveo.

• Odlučivanje o tužbenom zahtevu u sporu pune jurisdikcije

Kada nadje da osporeni upravni akt treba ponistiti, sud ce presudom resiti upravnu
stvar, ako priroda stvari to dozvoljava I ako utvrdjeno cinjenicno stanje pruza pouzdan
osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje ponisteni akt. Spor pune jurisdikcije je
iskljucen kada je predmet upravnog spora diskrecioni akt.