Maksim Ispovednik

(Konstantinopolj, VII vek n.e.)

(život i dela)

1. Maksim Ispovednik je rođen 580. godine u Konstantinopolju.

2. Bio je komentator Dionisija Areopagite.
a. On je bio veliki poznavalac Dionisijevog dela ali ga je tumačio na sebi svojstven način.
b. Posledica ovakvog pristupa je to što je Dionisijev uticaj dodatno porastao upravo
putem Maksimovog tumačenja.
3. Kasni srednji vek neće razdvajati njegovo delo od Dionisijevog.
4. “O nekim posebno teškim mestima kod Dionisija i kod Grigorija Nazijanzina” je njegovo delo
od najvišeg značaja za istoriju filozofije.

(Bog kao monada)

1. Maksim određuje Boga kao čistu monadu.

2. Pod monadom on podrazumeva nedeljiv i neumnoživ izvor iz koga mnoštvo proističe bez
gubljenja čistote.
3. Prema tome monada je princip određenog kretanja.
4. Kretanje božanstva (kinesis theotetos) jeste saznanje po kome se njegovo biće i ono kako
njegovog bića objavljuju onima koji su sposobni da ih spoznaju.

(kinesis theotetos)

1. Prvo božansko kretanje predstavlja izraz Boga unutar sebe.

a. Kretanje započinje tako što Monada rađa svoj potpuni izraz u vidu Reči i tako nastaje
Dijada.
b. Kretanje Monade zatim nadvladava Dijadu i emanicira Sveti Duh kojim dolazi do
formiranja Trijade.
c. Prvo kretanje se tu završava jer je jedinstven sklad Tri Ličnosti najviši izraz prvog
božanskog kretanja.
d. Prvo kretanje je pak princip drugog kretanja.
 2. Drugo kretanje predstavlja izraz Boga izvan sebe samog u bićima koja nisu Bog.
a. Kao savršeno znanje monade, Reč večno u sebi sadrži suštinu odnosno zbiljnost
(ousia) svega što postoji ili mora jednom postojati.
b. Stoga je svako od bića večno poznato, željeno i određeno da primi svoje biće i svoju
supstancu u pogodnom trenutku.
c. Stoga kada Bog stvara novo biće on u principu ne osmišljava ništa novo jer je sve već
od ranije sadržano u njemu, njegovoj volji, moći i predznanju.
3. Kao predmeti predznanja i volje Boga, ova bića se zovu Ideje.
a. Kao takva, svaka od njih je jedan delimičan i ograničen izraz savršenosti Boga.
b. Pošto Bog stvara bića po ugledu na Ideje koje se nalaze unutar njega, stvaranje jeste
jedan vid Božijeg otkrovenja.

(nagrada i kazna bića)

1. Božije prisustvo prouzrokuje vid uživanja u bićima.

2. Pošto imaju slobodnu volju, bića mogu odabrati da sudeluju više ili manje u Bogu, odnosno
da mu budu bliža ili dalja.
3. Prema tome, bića koja odaberu da budu bliža Bogu, doživljavaće užitak njegove blizine i na
taj način biti nagrađena.
4. Bića koja odaberu da ne sudeluju u Bogu neće osetiti taj užitak i time će biti kažnjena.

(čovek)

1. Bit čoveka se nalazi u Bogu, kao večna ideja čoveka.

2. Čovek je sačinjen od tela i duše.
a. Telo je materijalno, deljivo i propadljivo, pošto je deljivo.
b. Duša se rađa istovremeno sa telom, još u fazi zametka.
3. Zbog toga što je čovek jedinstvo duha i materije, on u božijoj hijerarhiji bića treba da
preuzme ulogu posrednika kao ujedinitelja.
4. Njegov zadatak je bio da akumulacijom svog znanja skuplja mnoštvo u jedinstvo i tako ga
vraća Bogu.

(čovekov pad i iskupljenje)

1. Nažalost, čovek nije izvršio svoj zadatak već je učinio suprotno.

a. On se od saznanja Boga okrenuo ka saznanju stvari i raspršio čak i ono što je bilo
jedno u mnoštvo.
b. Pošto je biti isto što i biti jedno, čovek je rastvarajući se u mnoštvu pao u ne-biće.
2. Tada je Ono nepokretno što se ipak kreće u sebi uputilo ka čovekovoj propaloj prirodi da bi je
obnovilo.
a. Bog je da bi spasio propadajuće čovečanstvo postao čovek.
b. Spajajući u ličnosti Hrista prirodu tela i prirodu duše on je prirode vratio u jedinstvo.
c. To ponovno ujedinjenje ljudske i božanske prirode čoveka jeste čovekovo iskupljenje.
3. Hristovim rođenjem iz netelesne veze Bog je čoveku pokazao da je moguće i drugačije
umnožavanje i da razlika između polova ne bi bila potrebna da se sam čovek zloupotrebom
svoje prirode nije spustio na nivo životinja.

(o kretanju ka Bogu)

1. Bog je onaj koji nas pokreće ka sebi da bi postali bolji.

 a. Pošto se kretanje duha sastoji u spoznavanju, kretati se ka Bogu znači nastojati da se
on spozna.
b. Bolje upoznati Boga znači približiti mu se poistovećujući se sa njim.
c. Spoznajući Boga, čovek počinje da ga voli.
2. Putem ljubavi prema Bogu čovek izlazi iz sebe, a ulazi u neku vrstu ekstaze.
a. Ekstaza dodatno ubrzava čovekovo kretanje koje se neće zaustaviti dok on sav ne
bude obavijen Bogom, izgubljen u predmetu svoje ljubavi.
b. Čovek tada prestaje da želi sve drugo jer pronalaskom Boga on pronalazi samog sebe.
3. Kroz ekstazu se čovek približava večnoj ideji o samom sebi koja oduvek postoji u Bogu i koja
je njegova bit.
a. Tada ljudska priroda u toj meri sudeluje u božanskoj sličnosti da ona sama nije više
ništa drugo do ta sličnost, a da ipak ona pri tome ostaje sama prelazeći tako reći u
Boga.
b. Tada čovek više nije čovek koji živi, već je to Hristos koji živi u čoveku.
4. Pošto je čovek sve stvari odvukao od Boga tako će čovekov povratak Bogu povući sve stvari
nazad ka njemu i tako će ceo svet biti iskupljen.
a. Prvo će nestati podela na polove.
b. Zatim će Zemlja postati zemaljski raj.
c. Naseljena ljudima koji su postali slični anđelima, ona će postati slična nebu.
d. Nestaće razlike između razumskog i čulnog.