УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ

ВОЈНА АКАДЕМИЈА
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ МЕНАЏМЕНТ У ОДБРАНИ

Предмет: Правила артиљеријских гађања

РАСТУРАЊЕ ПОГОДАКА И ВЕРОВАТНОЋА ПОГАЂАЊА

ЦИЉА ПРИ УДАРНОМ ГАЂАЊУ ТХ 152 мм М84 „НОРА“

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор: Кадет:
артиљеријски пуковник старији водник – прве класе
Горан Филиповић Александар Нуждић

Београд, 2018.
 С А Д Р Ж А Ј:

УВОД.................................................................................................................... 3
1. ПОЈАМ РАСТУРАЊА ПОГОДАКА ........................................................ 5
1.1. Узроци растурања при ударном гађању ................................................................. 6
1.1.1. Балистички узроци растурања погодака .............................................................. 7
1.1.2. Метеоролошки узроци растурања погодака ...................................................... 15
1.1.3. Антропогени узроци растурања погодака.......................................................... 20
1.2. Узроци растурања према природи дешавања ..................................................... 21
1.2.1. Случајни узроци растурања погодака ................................................................ 22
1.2.2. Систематски узроци растурања погодака .......................................................... 22
1.2.3. Груби узроци растурања погодака ...................................................................... 23
2. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗАКОНА РАСТУРАЊА .................................... 24
2.1. Односи између Vd и Vp............................................................................................. 28
2.2. Утицај нагиба земљишта на растурање................................................................ 29
2.2.1. Утицај нагиба земљишта на вероватно скретање по даљини ......................... 30
2.2.2. Утицај нагиба земљишта на вероватно скретање по правцу ........................... 32
2.3. Растурање при групном гађању ............................................................................. 33
2.4. Карактеристике закона успешног дејства код парчадног дејства ТФП 152
мм М84 ................................................................................................................................ 38
2.4.1. Број, појединачна маса и облик парчади ............................................................ 38
2.4.2. Изглед и правац снопа парчади ........................................................................... 41
2.4.3. Убитачни домет парчади ..................................................................................... 43
2.5. Карактеристике закона успешног дејства код фугасног дејства ТФП 152 мм
М84 ...................................................................................................................................... 45
3. МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РАСТУРАЊА ПОГОДАКА ............................ 49
3.1. Функционалне мере за смањење растурања погодака ...................................... 50
3.2. Техничко – технолошке мере за смањење растурања погодака ...................... 51
4. ВЕРОВАТНОЋА ПОГАЂАЊА ЦИЉА ПРИ ИСПАЉИВАЊУ
ЈЕДНОГ ПРОЈЕКТИЛА ТФ 152 ММ М84 СА УПАЉАЧЕМ УТИУ
М72Б1................................................................................................................. 58
4.1. Вероватноћа погађања појаса ................................................................................. 59

1
 4.2. Вероватноћа погађања правоугаоника ................................................................. 61
4.3. Вероватноћа погађања косог паралелограма ...................................................... 62
5. ВЕРОВАТНОЋА ПОГАЂАЊА ЦИЉА У ГРУПНОМ ГАЂАЊУ
ТХАБ 152ММ М84 „НОРА“ ПРОЈЕКТИЛОМ ТФ 152ММ М84 СА
УПАЉАЧЕМ УТИУ М72Б1 ......................................................................... 63
5.1. Вероватноћа погађања циља када је вероватноћа погађања појединим
пројектилима иста............................................................................................................ 63
5.2. Вероватноћа погађања циља када је вероватноћа погађања појединим
пројектилима различита ................................................................................................. 65
5.3. Математичко очекивање броја погодака ............................................................. 67
ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................... 69
ПРИЛОЗИ ......................................................................................................... 71
I Задатак – Растурање погодака при ударном гађању ............................................. 71
II Задатак – Вероватноћа погађања циља при ударном гађању ............................ 73
III Мрежа растурања ...................................................................................................... 76
IV Чинилац вероватноће ................................................................................................ 77
ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................. 78

2
 УВОД

Артиљеријско гађање, као конститутивни део свремених борбених дејстава,

представља процес који је уско дефинисан. За свако артиљеријско гађање су унапред
предвиђене фазе: припреме, извршења и завршетка и самим тим, очекују се одређене
појаве и дешавања које прате сваку фазу артиљеријског гађања било у миру или у току
извођењу борбених дејстава.
Те појаве су у великој мери укључене у процесе планирања и организовања ватрене
обуке старешинског артиљеријског кадра као битан утицајни фактор у процесу гађања
и потврђене искуствима из употребе артиљерије у борбеним дејствима на нашим
просторима. Те појаве, као што су временске дилетације између радњи у току гађања,
неравномерна обученост послуга артиљеријских оруђа, конструкцијске разлике између
оруђа и различите експлоатационе карактеристике оруђа спадају у домен
контролисаних и предвидивих појава. У току артиљеријског гађања јављају се одређене
појаве које су непредвидиве а самим тим и у великој мери неконтролисане, међутим,
када се десе, аутоматски постају предмет научног истраживања, претежно
математичког објашњавања и дефинисања узрока, последица и противмера јер у овом
процесу нема места за грешке или случајности које производе грешке.
Једна од тих појава јесте растурање погодака и као последица математичко дефинисање
вероватноће погађања артиљеријских циљева када се растурање укључи као једна од
детерминанти артиљеријског гађања. С обзиром на чињеницу да артиљеријска оруђа не
дејствују у вакууму, што би био идеалан случај јер онда не би постојали екстерни
утицаји на лет пројектила, ова појава ће би предмет првог дела овог завршног рада у
коме ће бити описана и детерминисана кроз два фундаментална односа: послужилац –
оруђе и оруђе – геопростор.
Поред дејства по непријатељској живој сили и његовој инфраструктури, модернизовани
артиљеријски системи се данас употребљавају као инструмент за остваривање
стратегијских ефеката дејством по високо рентабилним циљевима зарад обликовања
борбене просторије чиме се стварају повољни услови за дејство маневарских снага.

3
Управо ова констатација имплицира на промене које се већ увелико одвијају на овом
пољу а резултат је проширена употреба артиљерије и захтеви да се делимично
контролисане површинске артиљеријске ватре супституишу хируршки прецизним
ватреним ударима по појединачним и групним циљевима.
Овај веома комплексни статистичко – балистички проблем, проблем растурања и
могућности предвиђања погодака, изучава се већ годинама а изведени закључци су од
велике користи артиљеријским старешинама у процесу доношења одлуке у времену
када се захтева хитна, тачна и прецизна ватра и ефективно неутралисања опасности.
Одговори на питања о врстама, узроцима и последицама растурања биће
систематизовани у овом раду кроз математичку и објективну анализу интерактивних
односа човека са оруђем, цеви оруђа са пројектилом и пројектила са геопростором са
истакнутим могућим грешкама и припадајућим превентивним мерама.

За израду овог рада коришћена је широка домаћа и страна литература, уџбеници за

војне школе, докторске дисертације, мастер радови, научни чланци, научно – техничке
информације, правила и упутства, збирке задатака, извештаји са гађања, манифести
производних фирми и поуздани интернет извори и веб странице.

4
 1. ПОЈАМ РАСТУРАЊА ПОГОДАКА

Ако се из једног оруђа испали више пројектила, тежећи при томе да се обезбеде
потпуно једнаки услови (иста врста пројектила, исте серије барутног пуњења, исти
елементи правца и елевације, увек једнако и једнообразно нишањење, што истоветнији
атмосферски услови итд.), приметиће се да сви пројектили неће пасти у исту тачку неке
хоризонталне равни, већ на неку (већу или мању) површину облика елипсе и да распо-
ред падних тачака (погодака) неће бити равномермо распоређен: најгушће ће бити у
центру елипсе (центру груписања погодака), а све ређе према ободу елипсе (сл.1.1.).
Ова појава назива се растурање погодака (падних тачака).
Када се у рејону падних тачака замисли једна вертикална раван (управна на раван
гађања) од лако пробојног материјала, онда ће се у току гађања на тој вертикалној
равни добити елипса растурања пробојних тачака, која ће по ширини бити иста као
елипса на хоризонталној равни, али ће њена висина бити знатно мања од дужине елипсе
на хоризонталној равни.

Ради лакшег разумевања појмова из ове области и описивања појава које се јављају при
ударном гађању из артиљеријског оруђа, битно је дефинисати одређене термине1:

 Сноп путања је скуп свих путања добијених из једног оруђа кад се више
пројектила испале под истим условима.
 Средња путања је геометријска оса снопа путања.
 Слика погодака је продор свих пројектила једног снопа путања кроз неку раван.
Пошто је та слика готово увек елипса, употребљава се још и израз елипса
растурања.
 Проста слика растурања је слика погодака добијена из једног оруђа.
 Сложена слика погодака је слика погодака добијена из више оруђа истог
калибра и модела који гађају са истог места и под истим условима.
 Средњи погодак је пробој средње путање кроз хоризонталну или вертикалну
раван.

1
Живојин Живанов, „Теорија гађања“, Управа артиљерије, ВИЗ, Београд, 1979, стр.193.
5
Сви подаци унети у таблице гађања (хоризонтаина даљина, таблични угао, деривација,
вероватна скретања итд.) односе се на средњу путању (средњи погодак).

Слика 1.1. Растурање погодака2

1.1. Узроци растурања при ударном гађању

Узроци који изазивају растурање путања (погодака) јесу многобројни. Сваки систем
који је човек конструисао има своје недостатке и специфичности, најчешће
непредвиђене, међутим разлог за то лежи у самој несавршености човека –
конструктора. Пројектовати, конструисати и израдити цев артиљеријског оруђа је
захтеван и систематичан подухват на који утиче сам конструктор а на израду исте
утичу калибрације машинске производње и обрада које иако координиране, доводе до
различитости у крајњој конструкцији што индиректно утиче на ефекте терминалне
балистике – растурања. Ради потпунијег сагледавања већине од њих, они ће овде бити
груписани према пореклу и према природи дешавања.

2
Ibidem, стр. 194.
6
Према пореклу разликују се три групе узрока растурања3:

1. БАЛИСТИЧКИ УЗРОЦИ
2. МЕТЕОРОЛОШКИ УЗРОЦИ
3. АНТРОПОГЕНИ УЗРОЦИ

Слика 1.2. Утицај извора независних грешака4

1.1.1. Балистички узроци растурања погодака

Балистички узроци су сви они узроци који потичу од оруђа (цеви) и муниције, а који
утичу на то да су почетне брзине пројектила, од опаљења до опаљења, различите, да
пројектили због различите силе урезивања водећег прстена губе на ротационом
моменту и да због утицаја одскочног угла долази до делимичне промене иницијалне
путање пројектила .

3
Ibidem, 194 – 195.
4
Т. Кокељ, „Збирка решених задатака из теорије артиљеријског гађања“, ВИЗ, Београд, 1999. стр 79.
7
Балистички узроци воде порекло од два медијума: оруђе и муниција. Иницијални
параметри за сагледавање узрока растурања су стање цеви, барутно буњење и
пројектил.

Стање цеви

Експлоатационе карактеристике цеви су веома битан параметар када се утврђују узроци

растурања при ударном гађању. Утврђивање стања се врши анализирањем њене
отпорности и услова експлоатације.
Отпорност цеви зависи од величине и карактера напрезања и деформација, које се
јављају у зидовима цеви при опаљењу метка из артиљеријског оруђа.
У општем случају цев може бити изложена дејству: унутрашњег, спољашњег и
притиска дуж осе цеви. При процесу опаљења на дно коморе, њене конусне површине и
зидове цеви делују следеће силе (слика 1.3.): силе притиска барутних гасова; силе међу-
собног дејства пројектила и цеви; силе реакције колевке, противтрзајућег уређаја и га-
сне кочнице; сила инерције при трзању - враћању.

Слика 1.3. Силе које делују на цев при опаљењу5

Ознаке и значење сила које делују на цев, према слици 1.3., су следеће:

Pd – сила притиска барутних гасова на дно цеви,

Psk – сила притиска барутних гасова на конусне површине коморе,
Pst – сила притиска барутних гасова на зидове цеви,
Fr – радијална компонента силе притиска водећег прстена на зидове цеви,

5
Зоран Ристић, „Збирка задатака из механике наоружања“, Управа за школство, Београд, 2006. стр 139.

8
 FNy – тангенцијална компонента силе притиска водећег прстена
FNx – аксиална компонента силе притиска водећег прстена, на радну страну поља,
Q – сила дејства пројектила због статичке и динамичке неуравнотежености пројектила,

Отпорност цеви се мења током дугогодишње експлоатације а самим тим и живот цеви.
Живот цеви мери се бројем испаљених метака до момента у коме цев губи предвиђене
балистичке карактеристике. У процесу гађања долази до хабања цеви које има за
последицу повећање пречника цеви. У овом периоду се експлоатационе карактеристике
разликују а самим тим и резултати гађања јер се цев троши и хаба. Процес хабања цеви
је сложен и на њега утиче велики број фактора (конструкциони, технолошки,
балистички и експлоатациони)6.
У конструктивне факторе спадају: калибар, дужина цеви, број жлебова, дубина, ширина
и профил жлебова, пречник водећег прстена и његова ширина, однос пречника цеви и
водећег прстена и други фактори.
У технолошке факторе спадају: начин израде цеви и муниције, термичка обрада,
квалитет материјала за цев и водећи прстен и друго.
У балистичке факторе спадају: маса барутног пуњења, састав и топлотна вредност
барута, притисак барутних гасова, закон промене брзине пројектила у цеви итд.

Велики утицај на живот цеви имају услови експлоатације (режим ватре, начин хлађења
цеви и интензитет хлађења, чишћење и подмазивање, услови чувања).
Неједнако очишћена и подмазана цев даће различите отпоре при кретању пројектила
кроз њу, што узрокује и различите почетне брзине. Овде није реч само о почетној
чистоћи цеви. У току гађања, нарочито мањим пуњењима, може доћи до непотпуног
сагоревања картонских поклопаца и кесица од барутног пуњења, што доводи до
различите нечистоће цеви, па и до различитих почетних брзина. Услед сагоревања
барута у цеви и услед трења при кретању пројектила о зидове цеви, долази до
различитог степена загревања, па самим тим и ширења цеви, што такође утиче на
промену почетне брзине од пројектила до пројектила.

6
Д. Павловић, М. Новаковић, А. Дуило, „Основи конструкције артиљеријског наоружања“, уџбеник,
ВИЗ, Београд 1983, стр. 34 – 36.
9
При мерењима почетних брзина (кад су обезбеђени исти сви остали услови) примећено
је да у почетку гађања долази до већих промена (скокова) у величини почетних брзина,
све док не дође до тзв. кондиционирања цеви, које се са највећим пуњењима постиже
после 2-4 испаљења, док је за то код најмањег пуњења потребно и до 20 опаљења,
после чега се добијају “нормална” растурања почетних брзина без скокова.

Барутно пуњење

Исте серије барутних пуњења могу још у току производње да показују извесне разлике
у хемијском саставу (ма колико се трудили да све компоненте добро измешамо), у
крупноћи барутних зрнаца, па и у масама појединих барутних пуњења. Касније, у току
чувања и манипулације барутним пуњењима може доћи до већег или мањег процента
влажности појединих барутних пуњења, па и до извесног уситњавања - ломљења
барутних зрнаца, а све то може у знатној мери да утиче на различите почетне брзине од
опаљења до опаљења.

Слика 1.4. Барутно пуњење метка 152 мм М84 „НОРА“7

а) Пуно променљиво БП М84Б1 б) Смањено променљиво БП М84Б1

7
Јовица Богданов, „Познавање убојних средстава“, први део, МОЦ, Београд, 2015, стр 169.
10
Неуједначена температура појединих барутних пуњења је најчешћи и један од највећих
узрока различитих почетних брзина. Ма колико се трудили да на ватреном положају
сва пуњења чувамо под истим условима, увек ће се десити, нарочито дању и при јаком
сунцу, да постоји извесна разлика у температури барутних пуњења. Када томе још
додамо да ће барутно пуњење провести различито време у цеви од момента пуњења до
момента опаљења и да је цев различито загрејана, што се преноси и на барутно пуњење,
очигледно је да ће постојати различита температура барутног пуњења у тренутку
запаљења, а то ће утицати на брзину сагоревања барута, па самим тим и на различите
почетне брзине од опаљења до опаљења.

Пројектил

При индустријској (серијској) производњи пројектила и код једне исте серије долази до
разлике у масама појединих пројектила. Истина, пројектили се потом групишу према
неком дијапазону маса и обележавају ознаком масе (одговарајућим бројем квадрата или
одговарајућим другим ознакама као „+” или „-“), али у оквиру једне исте ознаке масе
код исте врсте пројектила могу да постоје знатне разлике у маси, које ће да изазивају
различите почетне брзине.

Слика 1.5. Силе које делују на пројектил у ожлебљеној цеви8

8
Зоран Ристић, „Збирка задатака из механике наоружања“, Управа за школство, Београд, 2006. стр 145.

11
За прогресивни угао увијања сила притиска водећег прстена:


N
n
 p  S  tg  K   m  v2  (1.1.)

p  притисак барутних гасова у каналу цеви,

  угао увијања жлеба, тренутни,
  коефицијент који зависи од типа пројектила,
m  маса пројектила,
d (tg )
K   карактеристика промене угла увијања
d
 v  брзина пројектила,

Различита дебљина и положај водећег прстена на пројектилу утичу како на величину

почетног простора за сагоревање, тако и на трење при кретању зрна кроз цев, што ће
такође давати различите почетне брзине.

Слика 1.6. Аеродинамичке силе које утичу на класични пројектил9

Међутим, поред свих утицаја на пројектил током његовог кретања у цеви од постизања
притиска форсирања све до напуштања уста цеви, понашање пројектила је такође
условљено одређеним силама и моментима (слика 1.6.) који се јављају при лету кроз
атмосферу на целој путањи. Ти поменути условљавајући фактори у великој мери утичу

9
Lim, Wee Yeow, “Predicting the accuracy of unguided artillery projectiles”, Monteray California, 2006, No.
0704-0188, стр. 32.
12
на резултате гађања јер непосредно обликују путању пројектила и теже да га скрену са
референтне путање.

Слика 1.7. Аеродинамичке силе и моменти који делују на ТФП М84Б110

где су:

Mr – момент аеродинамичке силе R – аеродинамичка сила

CM – центар масе mg - сила земљине теже
CP – центар притиска Vk – вектор брзине

Положај центра притиска и принцип стабилизације код ТФП 152мм М84Б1

Код ТФП 152 мм М84Б1 центар притиска се налази испред центра масе.
Аеродинамички момент је позитиван и тежи да повећа нападни угао, због чега се
назива дестабилишући момент. Овакви пројектили су статички нестабилни, јер без
велике додатне ротације око уздужне осе не могу правилно да лете кроз ваздух,
односно не може нападни угао (σ) да остане у довољно малим границама.
Ротационо кретање ових пројектила постиже се помоћу жлебова у цеви оруђа, који са
осом заклапају одређен угао увијања.

10
Душан Регодић, „Спољна балистика“, уџбеник, Управа за школство, Београд, 2006, стр 80 – 81.
13
 Слика 1.8. Прецесија, нутација и ротација пројектила 11

Вектор дестабилишућег момента је нормалан на раван отпора, па ће се оса пројектила

окренути не у равни отпора, него нормално на ову раван и тако описивати конусне
површине. Ово кретање се назива прецесионо кретање пројектила12, а угао за који се
раван отпора заокрене назива се прецесиони угао (υ). Нападни угао (σ) између осе
пројектила и брзине се мења. Промена нападног угла назива се нутационо кретање, а
нападни угао се често назива нутациони угао.

На основу изложеног, кретање ТФП 152 мм око центра масе можемо раставити на:

1. ротацију око уздужне осе пројектила - ротационо кретање,

2. ротацију равни отпора - прецесионо кретање,
3. промену вредности нападног угла - нутационо кретање.

Кад пројектил ротира око уздужне осе, он поприма својство жироскопа - ефекат чигре.
Нормална аеродинамичка сила Y делује у равни отпора коју чине брзина и оса
пројектила. Оса пројектила се неће померити у равни отпора (већи нападни угао), него

11
Ibidem, стр 87.
12
Ibidem, стр 86.
14
ће се померити у ону страну у коју мора доћи за 3/4 обрта круга она тачка на коју је
деловала нормална аеродинамичка сила.
Ако нормална сила делује на пројектил одоздо навише у равни отпора, тада ће врх
пројектјила скренути удесно под углом од 90°, ако је смер окретања слева удесно.

1.1.2. Метеоролошки узроци растурања погодака

Метеоролошки узроци су сви они који потичу из стања и промена у атмосфери, кроз
коју пролази пројектил у свом лету од уста цеви до падне тачке. Они изазивају промену
путања било у промени даљине, било у промени правца, или и правца и даљине. У овом
раду биће анализирани најутицајнији фактори.

Атмосфера, због сталне променљивост свог физичког стања, испољава преко својих
метеоролошкиих елемената знатан утицај на лет пројектила. Непосредан утицај
испољавају:

 температурра ваздуха
 атмосферски притисак
 правац и брзина ветра

Густина ваздуха, која је функција температуре, ваздушног притиска и валажности

ваздуха, свој утицај испољава на домет пројектила, док ветар са својим компонентама
(правцем и брзином) утиче на домет и кретање пројектила по правцу.
Основни параметри атмосфере13 су температура ваздуха (Т), атмосферски притисак (p)
и густина ваздуха (ρ) и они су међусобно повезани једначином стања гасова:

p
 RT
 , (1.2.)

где је R гасна константа зависна од молекуларних својстава гаса. За ваздух, који је

смеша гасова, гасна константа има вредност R = 287,04 J/kgK.

13
Ibidem, стр 38.
15
Пројектил при свом лету кроз атмосферу наилази и на турбулентна кретања ваздушних
маса, која својим отпором утичу на његов лет. Сложеност оваквих кретања не
омогућавају у пракси узимање у обзир њиховог утицаја на лет пројектила.
Брзина ветра у вертикалном правцу, у односу на његову брзину у хоризонталној равни,
релативно је мала, због чега се у артиљеријској пракси преетпоставља да струјање
ваздуха по вертикали не постоји.

Утицај температуре ваздуха на лет пројектила

Температура ваздуха је величина која карактерише топлотно стање ваздуха, односно

степен његове загрејаности. Температуром се приказује ефекат који је произвело
дејство топлоте на масу ваздуха, јер топлота је кквантиитативна вредност (облик
енергије), а температура је одговарајућа квалитативна вредност тог топлотног ефекта.
Топлота примљена од сунчевог зрачења посредно, преко земљине површине, загрева
ваздушну масу и подиже њену температуру. Површина земље има исти удео и у
хлађању ваздушних маса, јер током ноћи долази до израчивања топлоте кроз ваздух у
васионски простор.
Са повећањем висине изнад оруђа долази до промене вредности метеоролошких
елемената.
Температура ваздуха опада са висином зависно од годишњег доба. Током зиме до
висине 1 км температура се углавном не мења, да би изнад 1 км висине опадала скоро
линеарно (0,6328 за сваких 100 м висине), све до горње границе тропосфере (10-12 км
за средњу географску ширину) . Током лета температура се мења са висином скоро
линеарно. У стратосфери (од тропосфере па до висине око 50 км) температура ваздуха
је стална и износи лети око -52C, а зими око -57C.

За табличне метеоролошке услове узето је да температура ваздуха, од нивоа оруђа,

линеарно опада са повећањем висине према сталном вертикалном градијенту од
0,6328C на 100 м (средња вредност летњег градијента проф.Вентцела) све до висине
9300 м. Овде температура износи -43C, а према математичком изразу:

tv  To  Go  Y (1.3.)

16
где је:

То – температура ваздуха у степенима Келвина:

( To = tv + 273)

Go – вертикални градијент 0,006328 за метар висине;

Y – висина изражена у метрима.

Заменом вредности у горњем изразу добија се облик:

tv  y  = 288,9 – 0,006328  Y (1.4.)

Од висине 9300 м па до 12000 м усвојено је да температура опада параболично, те да на

12000 м има вредност од –51,5C.
На висинама изнад 12000 м температура је стална и износи –51,5C.

Температура ваздуха утиче на лет пројектила преко густине ваздуха и преко брзине
звука, чинилаца од којих зависи отпор ваздуха који је управо сразмеран густини
ваздуха и квадрату брзине пројектила, а обрнуто сразмеран брзини звука. Стога је
неопходно да се при гађању узима у обзир њено одступање од датих табличних
вредности, пошто са повећањем температуре (при истом притиску) долази до смањења
густине ваздуха, а тиме и до повећања домета и обрнуто.

Утицај атмосферског притиска на лет пројектила

Ваздух, поред своје еластичности, има и одговарајућу тежину која остварује одређени
притисак при дну атмосфере, односно на површину земље. Притисак ваздушне масе на
на део земљишне површине једнак је тежини мирног ваздушног стуба који се налази
изнад те површине. Према томе, атмосферски притисак је тежина мирног ваздушног
стуба којим ваздух делује на јединицу површине. Тај ваздушни стуб сувог ваздуха, који
сачињава смеша гасова, по закону физике има притисак једнак збиру притисака сваког
поојединог гаса те смеше.

17
Сваки квадтарни центиметар Земљине површине у нивоу мора, на географској ширини
од 45° и при температури од 0° трпи притисак од 1033 kg/ cm2 14. Ако у ваздуху има
влаге, тада се притисак повећава за величину притиска водене паре у њему. Повећање
притиска ваздуха које настаје од влаге у ваздуху и осталих додатака у атмосфери, јако
је мало. Већи утицај на промену притиска ваздушне масе имају конвективна струјања,
јер се при загревању ваздушне масе шире, повећавају своју запремину, постају
специфично лакше и у свом узлазном кретању смањују и свој притисак на површиину
земље.

Атмосферски притисак на одређену површину увек је једнак тежини ваздушног стуба

од те површине до горње границе атмосфере. Са порастом надморске висине, величина
ваздушног притиска опада јер се дужина ваздушног стуба и густина ваздуха смањују.
На висини y = 5500m притисак је двоструко мањи него при Земљи, док је на y =
16000m само 10% вредности притиска при Земљи.15 Са повећањем висине долази до
смањења ваздушног притиска, и то из следећих разлога:

 са порастом висине смањује се висина ваздушног стуба који врши притисак;

 са порастом висине долазии до опадања густине ваздуха;
 са порастом висине долази до промена у температури ваздушног стуба, као и до
промене у засићености воденом паром.

Атмосферски притисак свој највећи утицај на лет пројектила испољава преко густине
ваздуха. Као одступање атмосферског притиска, без обзира на висину путање, узима се
разлика између приземног табличног ваздушног притиска и измереног. Густина ваздуха
зависи од атмосферског притиска и температуре ваздуха, заправо она стоји у правом
односу са атмосферским притиском а у обрнутом односу са температуром ваздуха. Са
пповећањем висине, утицај густине ваздуха на отпор ваздуха при лету пројектила
смањује се за исти проценат за колико се сманује и густина ваздуха. Опадање густине
ваздуха са повећањем висине, у приземним слојевима је знатно брже него у вишим
слојевима, где је опадање све спорије. Највећи утицај на опадање густине ваздуха са
висином има атмосферски притисак.

14
Ibidem, стр. 33.
15
Ibidem, стр. 34.
18
Утицај ветра на лет пројектила

Познато је да ваздух непрекидно струји. Брзина струјања је различита у разним тачкама

простора, а у једној тачки простора се мења са временом. Брзина струјања је одређена
интензитетом, правцем и смером, што значи да представља векторску величину.
Вертикална струјања су занемарива по свом интензитету, па се због тога разматра само
хоризонтално струјање ваздуха које се назива ветар. Промена ветра у току времена је
изразито неправилна. За неколико минута ветар може да има за 50% веће или мање
вредности. С друге стране, показано је да промена ветра са висином може да буде врло
велика. тако да ветар може да промени смер за 180 за само неколико стотина метара.
У хоризонталном правцу ветар се на простору од неколико километара мало мења. Ту
промену условљава највише конфигурација земљишта. Због оваквог карактера у
балистици се разматра само промена ветра са висином. При припреми почетних
елемената се ветар, који је дефинисан у функцији висине интензитетом (Vw) и
азимутом (АzW), разлаже на компоненту у равни гађања (уздужни ветар) и компоненту
управну на раван гађања (бочни ветар).
Зависно од правца дувања ветра у односу на раван гађања долази до повећања или
смањења домета пројектила, односно до његовог бочног скретања. Величине скретања
су зависне од брзине ветра у датом моменту.
Ако ветар дува уздуж путање пројектила у правцу гађања, долази до повећања брзине
лета пројектила, а самим тим и до повећања домета или, обрнуто, ако супротно дува од
правца гађања уздуж путање, пројектил услед повећаног отпора ваздуха губи брзину,
чиме се смањује његов домет.
Бочни ветар, зависно од угла под којим дува у односу на раван гађања, испољава
двоструко дејство на лет пројектила. Ако дува управно на раван гађања, скреће
пројектил по правцу не утичући на његов домет. Уколико дува под неким углом у
односу на раван гађања, свој утицај ће испољити на лет пројектила, мењајући му и
домет и правац.

У овом случају утицај бочног ветра разлаже се на две компоненте – уздужну и бочну,
тј. на величине које су зависне од угла и брзине ветра. Израчунавају се по формулама:

19
W = sin U w Vw (1.5.)
y
W
x  
= cos U w Vw (1.6.)

где су:

Wy – бочна компонента;
Wx – уздужна компонента;
Vw – брзина ветра
Uw – угао ветра (АzG – АzW)

S
Правац ветра

Wx

Правац гађања
Wy Uw

Vw

Слика 1.9. Разлагање компоненти ветра16

1.1.3. Антропогени узроци растурања погодака

Представљају врсту узрока растурања који имају порекло у човеку – послужиоцу. Они
настају услед несавршености наших органа и чула, као и због психичког и физичког
стања послужилаца на оруђу. Ту би дошла још и недовољна обученост и увежбаност
послуге. Ма колико прецизно да су израђени оруђе и муниција и ма колико се послуга
оруђа трудила да што тачније ради, ипак услед преморености, неиспаваности и
узбуђености под дејством непријатељске ватре долази час до већих, а час до мањих

16
Jose Perico Henson Esquerra, Article, “Wind influenced projectile motion”, DOI: 10.1088, European Journal
of Physics, 2015, стр 29.

20
одступања и неједнообразности у нишањењу и другим радњама у току гађања, што
доводи до обавезног растурања.

Због таквог рада послуге настају:

- разлике у заузимању угломера, даљинара и месне справе,

- разлике у врхуњењу либеле,
- различито збијање пројектила у цев,
- разлике у нишањењу,
- различити поступци, па самим тим и различити резултати, у отклањању мртвих
ходова итд.

Утицај антропогеног фактора значајно је наглашен кроз америчке студије о условима у

којима се изводи артиљеријско гађање али и кроз програм обучавања артиљеријског
старешинског кадра када се говори о феномену eng. operational hit probability17
(„оперативна вероватноћа погађања“). Американци овај феномен дефинишу као „
вероватноћу погађања која се очекује када оруђима рукују људи који су директно
предмет утицаја психолошког стреса због борбених услова.“

1.2. Узроци растурања према природи дешавања

Природа дешавања дефинисана је кроз математичку теорију грешака и подела ових

узрока је иста као подела грешака у теорији грешака, јер се растурање погодака
покорава законима појаве и груписања грешака.

Према природи дешавања узроци могу бити:

1. случајни
2. систематски и
3. груби

17
Richard W. Boes, Richard Edward Garvey, Jr., “Determining operational hit probabilities for field artillery
weapons systems”. Thesis, 1968, стр 13.
21
1.2.1. Случајни узроци растурања погодака

Случајни узроци не настају нашом вољом. Многобројни су и немогуће је предвидети

када ће наступити и какав ће утицај испољити на кретање једног или другог пројектила.
Сваки од њих појединачно испољава врло мали, готово немерљив утицај, али сви
заједно, због њиховог великог броја, у току гађања обавезно изазивају мање или веће
растурање. То су сви они узроци који измичу човековим опажањима и мерењима, као
на пример сви балистички и метеоролошки узроци и узроци који имају порекло у
човеку услед несавршености органа и чула, као и услед психичког и физичког стања
послуге.
Случајне грешке су предмет теорије грешака, а случајни узроци су главни узроци
растурања. Последице случајних грешака, или у нашем случају случајних узрока, јесу
случајна скретања погодака од средњег поготка. Случајни узроци се не могу потпуно
избећи, те се још називају и неизбежним узроцима. Предузимањем многих мера, које ће
бити описане у наредном поглављу, ови се узроци могу знатно умањити, што доводи до
тачнијег и ефикаснијег гађања.

1.2.2. Систематски узроци растурања погодака

Систематски узроци у току испаљења једне серије пројектила (у току једног гађања)
утичу у истом правцу и смеру. Њихово порекло је могуће пронаћи, а исто тако
израчунати какав и колики утицај имају на лет пројектила, односно на тачност гађања.
Њихов утицај на будуће гађање срачунава се пре почетка гађања (непосредно после
одређивања топографских елемената), урачунава у почетне елементе, и тако смањује
време и утрошак муниције за извршење ватреног задатка.
Ако су таблице гађања израђене за потпуно нову цев и за једну одређену почетну
брзину, а после дуже употребе услед исхабаности дошло је до опадања почетне брзине,
онда се обавезно пре почетка сваког гађања, а после одређивања топографских
елемената, утврђује колико је то опадање почетне брзине. Према топографским елемен-
тима и одговарајућим подацима из таблица гађања срачунава се одговарајућа поправка
која се уводи у почетне елементе за гађање.
Слично се поступа и са осталим узроцима који су у моменту извршења гађања
другачији од оних за које су израђене таблице гађања.

22
1.2.3. Груби узроци растурања погодака

Груби узроци (грубе грешке) јесу они који долазе услед грубих превида, најчешће због
слабе обучености послуге, и изазивају у односу на средњи погодак ненормална
одступања.
Најчешће су то грубе грешке нишанџије (обично за 1-00) при заузимању угломера,
даљинара и месне справе, замене пикета у нишањењу, грешке помоћника нишанџије у
поравнавању казаљки оруђа и муницијске послуге у манипулацији пуњењима код
дводелног метка и сл.
Груби се узроци могу и морају спречити још у току обуке, а посебно добром
организацијом и правовременом контролом у току гађања. У противном, због грубе
грешке пројектил може да падне тамо где се то не жели: у борбени поредак сопствених
јединица у рату (у неко село код мирнодопских гађања) и да изазове несрећу због које
се кривично судски одговара.
Грубе грешке се не разматрају и нису предмет овог рада.

23
 2. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗАКОНА РАСТУРАЊА

Испаљивање више пројектила са истим елементима правца и елевације и под што је

могуће више једнаким условима своди се у суштини на мерење (одређивање места
средњег поготка - центра груписања) у равни, па се случајна места појединих погодака
могу потпуно изједначити са случајним резултатима појединих мерења. Из тога
произилази закључак да се растурање погодака потчињава нормалном закону у равни и
за њега важе следећа начела:

1. Начело густине - Посматрањем слике растурања погодака из једног оруђа види

се да погоци нису једнако распоређени. Гушће су груписани око средњег
поготка, а све ређе према ободу, што значи: већа је вероватноћа добијања
погодака са мањим одступањима од средњег поготка но са већим одступањима.

2. Начело симетрије - Једнака је вероватноћа појаве одступања, истих по

апсолутној вредности, са обе стране средњег поготка. Ако се при великом броју
погодака повуче једна права у било ком правцу коз средњи погодак, увек ће
погоци у односу на ту симетралу бити подједнако удаљени и са једне и са друге
стране.

3. Начело простирања - Вероватноћа да се добију погоци изван одређених

граница (слике растурања) толико је мала да се може занемарити. За
артиљеријску праксу може се са довољном тачношћу тврдити да су димензије
слике растурања ограничене са по четири средња вероватна скретања (средње
вероватне грешке) у сваком смеру од средњег поготка (центра груписања).

Растурање је могуће посматрати у хоризонталној и вертикалној равни и слика

растурања је у оба случаја елипса. За карактеристику закона растурања на
хоризонталној равни узима се јединична елипса растурања са полуосама (средњим
вероватним грешкама):

24
  вероватно скретање по даљини Vd ;
 вероватно скретање по правцу Vp ;
 вероватно скретање по висини Vv ;

Као карактеристика растурања узима се и кружно растурање, а то је изведена

карактеристика кружног облика са полупречником r = 1,747 Vd у који пада 50% свих
погодака.
Значи, нормални закон растурања изражен кроз средњу вероватну грешку само у
једном правцу биће према изразу:

x2
 2
- по даљини: V  x = e Vd 2
dx; (2.1)
Vd 
y2
 2
- по висини: V  y = e Vv 2
dy; (2.2)
Vv 
z2
 2

- по правцу: V  z = e Vp 2
dz. (2.3)
Vp 

Где је:

 - стална величина 0,476936

 - Лудолфов број ( 3,141593...)
e - база природних логаритама ( 2,71828...)

Нормални закон растурања на површину, изражен јединичном елипсом као својом

једином карактеристиком, изражен кроз средње вероватне грешке које се зову
вероватна скретања имаће облик:

X2 Z2
2   (2.4)
2
( )
f ( x, z ) 
2
Vd Vp2
- за хоризонталну раван: e
Vd Vp 

25
 (2.5)
Y2 Z2
2  
2
( )
- за вертикалну раван:
f ( y, z )  e Vv2 Vp2

Vv Vp 

Ако се посматра нормални закон растурања у хоризонталној равни (исто је и у

вертикалној) видимо да је израз:

x2 z2 x2 z2
  i 2 и ako je i  1 ( јединичнa елипса)   1
Vd 2
Vp 2
(iVd ) 2 (iVp) 2

Вероватноћа да одступање неће бити ван овакве јединичне елипсе је:

x2 z2  2 x2  2z2
2  2(  )
2 (  )
Pi   f ( x, z)dxdz Pi 
VdVp 
dxdz 
VdVp 
Vd 2 Vp 2 Vd 2 Vp 2
e e dxdz
i  i  i

x z
и ако се уведе смена да је: u;  v ; u 2  v 2  (i ) 2 елипса је круг
Vd Vp

1
Pi   e
 u2  v2
па је радијус = iρ dudv и прелаз на поларни координатни
 i

систем: u = pcosθ и v = psinθ, па је прелаз на „r”:

2 i i
1 2
 r e  r e dr  1  e
 ( i )
Pi   r2
drd  r
Pi  1  e  
2 2 2
i2

 0 0
 0

26
1. i = 1; Pi = 1 - е -ρ2 i2 = 0,203 = 20,3 %

2. i = 2; Pi = 0,59748 = 59,75 %

3. i = 3; Pi = 0,87092 = 87,1 %

4. i = 4; Pi = 0,97374 = 97,4 %

5. i = 5; Пi = 0,99661 = 99,7 %

Израчунате вредности i = 1,2,3,4,5 показују да је после 4Vd и 4Vp растурање погодака

мало (у границама ових 4Vd и 4Vp растурање је 97,4% што је за праксу довољно тачно
као 100 % ).

Одређивање растурања падних тачака се своди на одређивање Vd и Vp који су

карактеристике растурања падних тачака или карактеристике густине погодака.

Скала која показује вероватноћу растурања погодака (процент) у било којој равни
назива се скала растурања.

-4 Vs -3 Vs -2 Vs -1 Vs +1 Vs +2 Vs +3 Vs +4 Vs

2% 7% 16 % 25 % 25 % 16 % 7% 2%

1 1 2,5 4,5 7 9 12 13 13 12 9 7 4,5 2,5 1 1

Табела 2.1. Бројни приказ вероватноће у зависности од скретања 18

18
Живојин Живанов, „Теорија гађања“, Управа артиљерије, ВИЗ, Београд, 1979, стр.96
27
2.1. Односи између Vd и Vp

Пошто је вертикална раван, на којој се посматра растурање по висини, нормална на

раван гађања и на хоризонт уста цеви, и то у рејону падних тачака, произилазида је
вероватно скретање по правцу Vp јединствено и за слику растурања на хоризонталној и
за слику растурања на вериткалној равни.
Објашњење између вероватног скретања по даљини и по висини дато је на следећој
слици:

Слика 2.1. Међусобна зависност19:

а) Vv од Vd и θc; б) Vv од падног угла θc; в) Vv од Vd

Нека су АA₁ и BB₁ две путање чији су погоци на хоризонталној равни удаљени
међусобно тачно 1Vd (А₁Б₁ = Vd). Путање заклапају са хоризонталном равни падни
угао  c . Ако се у тачки А₁ подигне вертикална раван (управна на раван гађања и на

19
Ibidem, стр. 200.
28
хоризонт уста цеви) добиће се тачка D која представља продор путање BB₁ кроз
вертикалну раван. Величина А₁D представља вероватно скретање по висини.
Из правоуглог троугла DA₁B₁ (сл. 2.1 – а) види се да је

Vv = Vdtg  c (2.6)

Из овог израза произилази да вероватно скретање по висини зависи од величине падног

угла  c и величине вероватног скретања по даљини Vd. Смањењем једног и другог
смањиће се и Vv.
На сл. 2.1 – б графички је приказана зависност Vv од  c за исто Vd; Vv₂ је знатно веће

од Vv₁ , јер је и  c (2) веће од  c (1).

На сл. 2.1 - в приказана је зависност Vv од величине Vd за исти падни угао  c ; Vv₂ је

веће од Vv₁ јер је и Vd₂ веће од Vd₁.
Код оруђа намењених за непосредно гађање претежно вертикалних циљева (тенкова,
бункера, топарница, пушкарница) важно је да је путања што положенија, тј. да је
вероватно скретање по висини што мање.
Бројне вредности карактеристика нормалног закона коме се потчињава растурање, тј.
средња вероватна скретања (Vd, Vv и Vp), налазе се у таблицама гађања сваког оруђа.
Она су зависна од елевације и почетне брзине пројектила. Код истог пуњења (исте
почетне брзине пројектила) зависе од елевације, а код исте елевације за различита
пуњења постоје разлике у њиховим бројним вредностима. При одређивању
карактеристика растурања (Vd, Vv и Vp) комбинује се рачунски и опитни метод.
Карактеристике се најпре одређују рачунски а затим се њихове вредности проверавају
при опитним гађањима.

2.2. Утицај нагиба земљишта на растурање

Величине вероватних скретања по правцу и даљини, деривације и табличног угла

одређене су и унете у таблице гађања под претпоставком да се гађање врши у
хоризонталној равни која пролази кроз хоризонат уста цеви (хоризонт оруђа). Међутим,
у пракси се веома ретко гађа на потпуно равном земљишту. Нагиб земљишта (предњи,
задњи или бочни) има одређени утицај на величину растурања.
29
2.2.1. Утицај нагиба земљишта на вероватно скретање по даљини

На сл. 2.2. а) представљена је зависност табличног вероватног скретања по даљини (Vd)

и практичног вероватног скретања по даљини на предњем нагибу (Vd,). Угао нагиба
земљишта је + n , а падни угао је  c .

Слика 2.2. Зависност Vd од нагиба земљишта20

а) предњи нагиб; б) задњи нагиб

Из косоуглог троугла ABC, према синусној теореми21, добија се:

Vd₂ : Vd = sinγ : sin (  c - n)

Пошто је γ = 180° -  c , а sinγ = sin (180° -  c ) = sin  c добија се:

20
Ibidem, стр 202.
a b c
21
Општи облик синусне теореме: = = = 2R
sin  sin  sin 
30
 Vd sin c
Vd₂ = = Vd ∙ λ₂ (2.6)
sin c  n 

sin c
Коефицијент за задњи нагиб: λ₂ = је увек већи од јединице, што значи да је
sin c  n 

практично вероватно скретање по даљини на задњем нагибу (Vd₂) увек веће од

табличног вероватног скретања по даљини (Vd).
Утицај предњег и задњег нагиба земљишта на величину растурања по даљини има врло
велику важност у току гађања јер омогућава да се одреди величина за коју треба
променити даљинар да би се на нагибу добила жељена промена даљине (скок на
земљишту).

Ако је (сл 2.2.) дуж AB промена даљине на хоризонталној равни која се добија при
одговарајућој промени (скоку) даљинара, а дуж BC стварна промена даљине на
земљишту (скок на земљишту), онда би се одредило за колико треба променити
даљинар (колики треба да је скок на даљинару – SDar) да би се остварила жељена
промена даљине (скок) на земљишту (Sz), помоћу синусне теореме, добија се следећи
израз:

Sz
- на предњем нагибу: SDar =
1
Sz
- на задњем нагибу: SDar =
2

Имајући ово у виду, јасно је што се, на пример, при гађању на предњем нагибу (при
нагибу већем од 30 %) падна тачка готово није ни померила иако је даљина промењена
за 100 или 200 метара на даљинару.

31
2.2.2. Утицај нагиба земљишта на вероватно скретање по правцу

Када се циљеви гађају на бочним нагибима, при постојању већег (десног или левог)
нагиба, на земљишту се повећава растурање по правцу (слика 2.3.)

Слика 2.3. Зависност Vp од нагиба земљишта

Дуж AB је таблично вероватно скретање по правцу (Vp) на хоризонталној равни, дуж

BC стварно вероватно скретање по правцу при постојању бочног нагиба (Vp₁), а m угао
бочног нагиба земљишта.
Из правоуглог троугла ABC следи:

Vp Vp
cos m = , односно Vp₁ =
V p1 cos m

Пошто су косинуси углова до 20° приближно једнаки јединици, то тако мали углови
немају већег утицаја на повећање растурања по правцу, али код већих углова бочног
нагиба то се знатно запажа.

32
О утицају набига земљишта на промену величина вероватних скретања и добијања
жељеног скока на земљишту мора се водити рачуна како у току коректуре, тако и у
току групног гађања. У противном би могло да се деси да се при гађању површинског
циља на предњем нагибу не покрије читав циљ ватром ако су скокови на даљинару од
по 50 (100м) одређени према таблицама гађања, односно да пројектили падају ван циља
ако је он на задњем нагибу.
Повећано (смањено) растурање услед нагиба земљишта утиче и на одређивање границе
зоне сигурности при гађању циљева у близини властитих трупа.

2.3. Растурање при групном гађању

При гађању из више оруђа на исти циљ, поред раније набројаних узрока за једно оруђе,
појављују се још нови узроци услед којих долази до растурања средњих путања
појединих оруђа по правцу и по даљини иако се гађање изводи истовремено под што је
више могуће истим условима.
Основни узроци који доводе до повећаног растурања при гађању из више оруђа су
следећи:

а) Грешке у одређивању релативног понашања оруђа

Познавање релативног понашања осталих оруђа у односу на основно оруђе батерије

омогућује да се при гађању узме у обзир балистичка неујед- наченост појединих оруђа.
Апсолутно тачну величину релативног понашања оруђа нисмо у могућности да
одредимо. Данас се примењује савремени начин одређивања апсолутног и релативног
понашања оруђа одговарајућим уређајима (радарима) за мерење почетних брзина
пројектила у току извођења гађања, чиме се обезбеђује висока тачност, скраћује време
мерења и штеди муниција. Но, уколико се не располаже тим уређајима, онда релативно
понашање оруђа се одређује гађањем за упоређење. Оно се изводи најтачнијим начином
одређивања места сваког поготка из појединих оруђа, при коме се из сваког оруђа
испаљује група од s (6-8) пројектила, и тако добије место средњег поготка сваког оруђа,
Vd
које је одређено са средишном (средњом вероватном) грешком .
s

33
Релативно понашање сваког оруђа, тј. разлика по даљини између средњег поготка неког
оруђа и средњег поготка основног оруђа у батерији одређује се са средишном (средњом
вероватном) грешком по обрасцу:

2 2
 Vd   Vd  2
E=      Vd (2.7)
 s   s  s

- Ако је из сваког оруђа испаљена група од 8 пројектила, онда је Е=0,5 Vd.

Најчешће се одређује само за једно (средње) пуњење и једну (средњу) даљину гађања
(домета). Добијена разлика у даљини између средњих погодака појединих оруђа
претвара се у опадање почетне брзине у процентима и тај се податак користи за сва
пуњења и све даљине гађања, а тиме се прави још нека допунска грешка.

б) Немогућност тачног претварања срачунате поправке у одговарајуће поделе месне

справе, односно даљинара.

Вредности једног хиљадитог месне справе (даљинара) код појединих пуњења и за

различите елевације (даљине гађања) одговарају различите вредности промене даљине
у метрима. Ако је одлучено да се неки циљ на конкретној даљини гађа одређеним пуње-
њем па се за те услове срачуна да поправка по даљини неког оруђа према основном
оруђу износи + 16 м, а да промена елевације за 1 хиљадити мења хоризонталну даљину
за 10 метара, онда је очигледно да ће се ако се узме поправка месне справе за 2
хиљадита, направити грешка по даљини од 4-9 метра, а ако би се на месној справи
узела поправка од само 1 хиљадитог, направила би се грешка по даљини од 6-10 метара.
Значи, максимална грешка по даљини која се у овим случајевима чини износи половину
оне даљине која се добија променом елевације за 1 хиљадити.

в) Грешке услед разлика у величини скокова почетне брзине које се јављају код првих
испаљених пројектила док се цеви не кондиционирају

О овоме треба посебно водити рачуна у случајевима када се коректура врши једним
оруђем, а за групно гађање уводе остала оруђа батерије (дивизиона).

34
г) Грешке по правцу осталих оруђа према основном оруђу

То су случајне грешке при образовању снопа, заузимању (заокруживању) поправака за

командовани сноп (као под б), ректификацији нишанских справа оруђа по правцу и
врхуњењу попречне либеле и сл.

Из претходног се види да до одступања средњих погодака појединих оруђа у односу на

средњи погодак основног оруђа долази услед тога што је непозната величина појединих
утицаја, јер се не могу мерити, или због тога што познату величину појединих утицаја
по правцу и даљини није могућно у потпуности претворити у одговарајуће поделе
угломера и елевације.
Сви ти узроци имају заједнички назив преостала неуједначеност. Због ње се слика
растурања више оруђа, батерије, која се назива сложена слика растурања, повећава по
правцу и по даљини за 1,5 до 3 пута у односу на просту слику растурања добијену
гађањем из једног оруђа (сл. 2.4.)

Слика 2.4. Сложена слика растурања

Поставља се питање којем ће се закону потчињавати сложена слика растурања настала

услед преостале неуједначености.
Ако се узме да средњи погоци двају оруђа (S₁ и S₂) одступају по даљини за 2 б (сл.
2.5.а) и да је Vd= 1, онда ће закон растурања за свако оруђе према свом средњем
поготку (свом координатном почетку) S₁, односно S₂ гласити:

35
   x
V
2 2
e dx
 (2.8)

Ако оба оруђа истовремено испаљују по групу од s пројектила, може се са једнаком

вероватноћом (теорема хипотеза пре опита која је равна 0,5) очекивати да погодак буде
у тачки К (сл. 2.5.).

Слика 2.5. Вероватноћа сложене слике растурања

а) средњи погоци одступају за 2 Vd; б) средњи погоци одступају за 4 Vd

После испаљене серије (извршеног опита) вероватноћа да је тај погодак добијен

испаљивањем из првог оруђа је 0,5 V₁ а из другог оруђа 0,5 V₂ . Вероватноћа добијања
поготка у тачку К, без обзира на то из ког је оруђа, биће збир свих хипотеза, дакле у
конкретном случају:

1
V  0, 5V1  0, 5V2  V1  V2  (2.9)
2
36
Ако се постави координатни почетак у S, па се вероватноће V₁ и V₂ изразе према том
координатном почетку, онда ће се добити нов израз за вероватноћу да се добије погодак
у тачку К, било из првог, било из другог оруђа, који има облик:

1     2  x b  2    2  x b 2 
V e dx  e dx 
2   
(2.10)


или када се заједничке вредности ставе изван средње заграде, добије се:

    x b 2
dx  e    x  b 2
dx 
2 2
V e
2    (2.11)

Ово је закон коме се потчињава растурање погодака при гађању из два оруђа код којих
су средњи погоци по даљини услед преостале неуједначености на растојању 2b и за
случај да је Vd=1.
Да би се одредило да ли је ово нормални закон или није, тј. да ли крива има један или
два максимума (сл. 2.5 б), треба да се нађе први извод по х и да се одреди за које се
вредности b добија један или други случај.
После обављених поменутих математичких радњи долази се до закључка да ће израз
(бр) бити нормални закон, ако је:

1
b Vd , односно b  1,485Vd или 2b  2,97Vd
 2

Значи ако је преостала неуједначеност између оруђа (2b) мања од три вероватна
скретања, онда ће закон растурања при гађању из више оруђа имати само један
максимум, тј. растурање ће се потчињавати нормалном закону, а ако је преостала
неуједначеност (2b) већа од три вероватна скретања, онда закон растурања при гађању
из више оруђа није више нормалан закон (имаће онолико центара груписања колико
оруђа врши гађање).

37
2.4. Карактеристике закона успешног дејства код парчадног дејства
ТФП 152 мм М84

До појаве савремемх разорних пројектила парчадног дејства за гађање живе силе

коришћени су тзв. шрапнели , пројектили код којих је кошуљица била испуњена
оловним куглицама. Избацно пуњење активирано преко темпирног упаљача,
избацивало је сноп куглица великом брзином напред док је кошуљица остајала читава.
Нерационално искоришћење масе пројектила и мала убитачна (пробојна) моћ куглица
учинили су да шрапнели постепено нестану из употребе.

Парчадно дејство ТФП 152 мм М84 зависи од неколико фактора22:

1. броја, појединачне масе и облика парчади

2. изгледа и правца снопа парчади
3. убитачног домета парчади

2.4.1. Број, појединачна маса и облик парчади

Број парчади која настају распрскавањем кошуљице првенствено зависи од калибра

пројектила и његових конструктивни параметара — дебљине зида кошуљице (δ);
коефицијента експлозивног пуњења (α) и релативне масе експлогјвног пуњења (Се). Са
повећањем калибра уз исте или повећане вредности δ, α и Се повећава се и број
парчади. Међутим, за један исти калибар, мењајући конструктивне параметре δ, α и Се,
може се експериментално утврдити да постоје граничне вредности ових параметара,
при којима се добија највећи број парчади за одређену врсту експлозивног пуњења и
унапред задату масу пројектила.
Појединачна маса парчади првенствено зависи од вредности коефицијента
експлозивног пуњења (α) и релативне масе експлозивног пуњења (Се). Уколико су α и
Се, већи, за пројектил датог калибра, треба очекивати ситнију парчад, мале појединачне
масе. У погледу појединачне масе парчади, постоје извесна ограничења. Наиме, при

22
Д. Павловић, М. Новаковић, А. Дуило, „Основи конструкције артиљеријског наоружања“, уџбеник,
ВИЗ, Београд 1983, стр. 393
38
распрскавању пројектила на циљу, веома је важно задовољити основни захтев за
“минимално потребном убитачном кинетичком енергијом” сваког појединачног
парчета на одређеном растојању од места експлозије. Овај захтев доводи до појма тзв.
“минималне масе ефикасног парчета”. Најновија истраживања показују да ефикасном
треба сматрати сву парчад чија је маса једнака или већа од једног грама.

Слика 2.6. Процес распрскавања ТФП 152 мм М8423

Пракса показује да се кошуљица разорног пројектила парчадног и парчадно-рушећег

дејства распрскава у парчад различите масе, при чему се у просеку око 60% од укупног
броја парчади може сматрати ефикасном или убојном. Остали проценат парчади
представља парчад мале масе, која због наглог губитка брзине не може остварити
тражени убитачни домет и парчад превелике масе.
Крупна парчад иако има већи убитачни домет од захтеваног, не могу се сматрати
економичним са становишта ефикасности против живих циљева, јер знатно умањују

23
Јовица Богданов, „Познавање убојних средстава“, први део, МОЦ, Београд, 2015, стр. 169.
39
број парчади оптималне масе. То има за последицу смаањену густину убитачне
парчади, чиме се и вероватноћа погађања парчадима знатно смањује.

Слика 2.7. Изглед парчади ТФП 152 мм М8424

После рапрскавања, парчад кошуљице је неправилног обллка и оштрих ивица. Такав

облик је повољан са становишта ефекта на погођеном циљу, али са становишта
убитачног домета неправилан облик је веома неповољан, јер због повећаног отпора
ваздуха долази до наглог губитка брзине парчета.
То има за последицу осетан пад кинетичке енергије парчета, а самим тим смањење
убитачног домета, Облик парчади, у условима потпуне експлозије, зависи искључиво
од хемијских и механичких карактеристика материјала кошуљице, Тако, на пример,
кошуљица израђена од челичног лива има ситнију парчад, правилнијег (приближно
призматичног) облика, са мање оштрих ивица и доста уједначене масе, за разлику од
кошуљице израдене од „гранатног” ваљаног челика поступком ковања, која дма
издужену пљоснату парчад са изразито оштрим ивицама.

Поред наведених фактора, број и појединачна маса парчади зависе још и од:

- хемијских и механичких карактеристика материјала кошуљице пројектила,

- врсте експлозива и карактера експлозивног процеса,

Кошуљице разорних пројектила израђене од челичног лива, због одговарајуће

структуре материјала и мале жилавости, распрскавају се, по правилу, у велики број
углавном ситних парчади, призматичног облика. Код кошуљица разорних пројектила,
израђених од ваљаног “гранатног” челика, зависно од механичких карактеристика и
поступка термичке обраде, може у широким границама (чак и до 40%) да варира број

24
Д. Павловић, М. Новаковић, А. Дуило, „Основи конструкције артиљеријског наоружања“, уџбеник,
ВИЗ, Београд 1983, стр. 394
40
оптималне парчади. Наиме, задовољење прописаних механичких карактеристика
могуће је постићи на више начина термичке обраде, али само један начин може дати
оптималан број парчади.

me  e x  0,5
N k  
d b  x 1
(2.12)

где су:

N – број економичне парчади;

k – коефицијент чија вредност зависи од врсте експлозивног пуњења и начина лаборације (за ТНТ је 40 а
за аматол је 30);
me – маса експлозивног пуњења у грамима;
d – калибар пројектила у cm;
σe – граница еластичности материјала кошуљице;
σb – јачина на кидање материјала кошуљице;
δ – релативно издужење материјала кошуљице при σe у %;
x – коефицијент који зависи од конструктивних параметара пројектила (за α = 7, 10 и 15% коефицијент х
има вредност 1,8; 1,5 и 1,4)

Број парчади је директно сразмеран брзини детонације експлозивног пуњења разорног

пројектила. Данас се у већини случајева користи тротил као експлозивно пуњење
разорних пројектила, а само у изузетним случајевима аматол и мешавина тротил-
хексоген (50 :50%), названа “Composition B”. Аматол се предвиђа као алтернатива
(замена тротила) за производњу разорних пројектила у ратним условима, а композиција
“Б” код пројектила код којих је захтев за бројем економичне парчади изузетно висок
(разорни пројектили снабдевени неконтактним упаљачима — темпирним или
близинским).

2.4.2. Изглед и правац снопа парчади

Управни детонациони талас инициран дејством упаљача, простире се од места

иницијације дуж експлозивног пуњења, и то најчешће од предњег ка задњем крају
пројектила. Продукти детонације налазе се непосредно иза детонационог таласа под
врло високим притиском од око 250 до 350 килобара. Зидови кошуљице пројектила под
41
дејством овог притиска се шире, пуцају и распрскавају у парчад, која се разлеће од
места експлозије приближно истом почетном брзином. Може се претпоставити да се
вектори почетне брзине парчади поклапају са правцима нормала на унутрашњу
површину кошуљице пројектила. При распрскавању ТФП 152 мм М84 , могу се
приметити три јасно изражена снопа у који експлозија усмерава највећи број парчади, и
то: предњи, бочни и задњи сноп.

Слика 2.8. Правац снопа парчади код ТФП 152 мм М8425

Предњи и задњи сноп парчади практично немају значаја са стаповишта ефикасности

парчадног дејштва пројектила. У предњи сноп се усмеравају парчад оживалног врха
пројектила. Ова парчад су претежно крупна, јер врх кошуљице (са увијеним телом
упаљача) практично не садржи експлозив. У задњи сноп се такође усмеравају крупна
парчад која настаје услед лоше фрагментације масивног дна кошуљице, јер је и ту
однос масе експлозива и зида кошуљице неповољан. Осим тога, парчад предњег и
задњег снопа, при ударном гађању, остају у тлу на месту поготка или им је путања
таква да не могу погодити циљ.
Бочни сноп, у који се усмеравају парчад цилиндричног дела кошуљице обухвата око 70
до 80% укупног броја парчади, тако да практично од овог снопа зависи ефикасност

25
Ibidem, стр 397.
42
парчадног дејства пројектила, посебно при ударном гађању са великим падним
угловима. У било којој равни која пролази кроз уздружну осу пројектила, бочни сноп
гради известан угао 2β, због наведеног растурања праваца разлетања око нормале на
унутрашњу површину кошуљице. Код ТФП 152 мм М84 овај угао износи око 40°.

2.4.3. Убитачни домет парчади

Убитачни домет парчета је оно растојање “x” у правцу разлетања на којем парче
поседује минимално потребну убитачну кинетичку енергију. Минимална убитачна
енергија парчади најчешће се дефинише преко вредности кинетичке енергије по 1
cm2 попречног пресека једног парчета у правцу лета. Ова „специфична” енергија, према
француским критеријима, износи 147 Ј (1.5 крm) и одговара пробоју суве тополине
даске дебљине 41 мм. Овде је битно да се убитачна енергија не везује за величину
(масу) парчади, већ се сматра да је парче ефикасно на оној даљини од центра експлозије
на којој је у стању да пробије тополину даску дебљине 41 мм.
Убитачни домет парчади се рачуна по законима спољне балистике посматрајући при
томе свако парче као „мали пројектил”26. То другим речима значи да се, познавајући
почетну брздну, масу и аеродинамичке карактеристике сваког појединачног парчета,
може одредити крајња тачка на његовој путањи у којој управо располаже минимално
потребном убитачном енергијом.
Почетна брзина парчета, за коју смо рекли да је иста за сву парчад, може се одредити из
енергетског разматрања фрагментације кошуљице. Поред конструктивних параметара
пројектила, почетна брзина парчади зависи још од врсте и механичких каракеристика
метала кошуљице, а нарочито од физичко-хемијских карактеристика експлозивног
пуњења.

me
26
V p  1,095  W , где су:
m p  me
Vp  почетна брзина парчета добијена детонацијом ЕП у статичким условима,
me  маса експлозивног пуњења,
mp  маса пројектила,
W  енергетски потенцијал експлозивног пуњења у [J] по јединици масе (за ТНТ је W=380,5·104 J/kg)

43
Међутим, у реалним условима гађања, стварна почетна брзина парчади, представља
резултанту V pr састављену од три компоненте и то:

- почетне брзине од експлозије VP ;

- транслаторне брзине пројектила у тренутку експлозије Vc ;

- обртне брзине пројектила у тренутку експлозије Vw .

Према томе, резултујућа почетна брзина парчета код ТФП 152 мм М84 је:

V pr  V p2  Vw2  Vc2 (2.13)

Слика 2.9. Резултујућа почетна брзина парчади од експлозије

44
2.5. Карактеристике закона успешног дејства код фугасног дејства
ТФП 152 мм М84

Под фугасним дејством по живој сили и одбрамбеним објектима подразумева се такво

дејство које се постиже ударним таласом и продуктима експлозије пројектила на
одређеној дубини испод површине землие. Ако пројектил са упаљачем подешеним на
инерционо дејство експлодира у близини рова, доћи ће до рушења зидова и затрпавања
једног дела рова. Дужина разрушеног дела рова зависи од калибра пројектила, састава и
тврдоће земљишта, удаљења експлозије од рова и дубине залажења пројектила у тло,
тако да експлозија даје облик купе (конуса) са врхом наниже.
Ради добијања аналитичког израза закона успешног дејства код фугасног дејства
пројектила, врши се активирање пројектила на сваких 0,5 м од осе специјално
опремљеног рова, у коме се налазе животиње и апарати за мерење динамичког
притиска продуката земље, као и апарати за мерење натпритиска ударног таласа. На
основу мерења и степена повреда код животиња после сваке експлозије, добије се
зависност успешног дејства пројектила од удаљења места експлозије од осе
s
рова. До неког удаљења ( које је различито за разне врсте пројектила) постиже се
2
жељени ефекат, а после те вредности зидови се не руше.
У току групног гађања пројектили падају на различита удаљења од рова, па ће и ефекат
појединих пројектила бити различит, при чему треба имати у виду да је део рова
разрушен ако је затрпана бар половина дубине рова. Такав ефекат постиже се само
s
оним пројектилима који су пали у појас ширине S, тј. на удаљену од осе рова до  .
2
Узимајући у обзир мале размере појаса S, може се претпоставити да у границама тога
појаса распростирање погодака подлеже закону једнаке вероватноће

1
  х  (2.14)
S

Знајући да зависност разрушеног дела рова зависи од удаљења l x  mz  места експлозије,

постоји могућност да се израчуна математичко очекивање дужине (l) дела рова који ће
бити порушен ако пројектил падне у појас S:

45
 s
2
lx
MO l    S dx
s
(2.15)
2

Слика 2.10. Продирање пројектила у земљу

Сматра се да је жива сила која се налази у делу рова који је бар до половине затрпан
неутралисана (уништена), па се средња вредност површине која је разрушена после
експлозије узима као карактеристика фугасног дејства и назива се изведеном зоном
рушења рова S v чије су бројне вредности дате у табели.

Врста оруђа Топови и хаубице Минобацачи

Калибар
75 - 85 100 - 105 122 - 130 150 - 155 120 160 240
[mm]
Изведена
11 16 24 36 24 43 140
зона у m2

Табела 2.1. Изведена зона рушења рова27

Како је једна од намена ТФП 152 мм М84 дејство против утврђених циљева различите
природе и отпорности, то се на основу димензија и изгледа кратера на хоризонталном
тлу доноси закључак о ефикасности рушећег дејства овог пројектила, независно од
природе и издржљивости стварно могућег циља. На тај начин се знатно упрошћава

27
Живојин Живанов, „Теорија гађања“, Управа артиљерије, ВИЗ, Београд, 1979, стр.425.
46
квалитативна и квантитативна анализа рушећег дејства и систематизација
експерименталних резултата.

Слика 2.11. Кратер или фугаса на тлу, као последица рушећег дејства ТФП 152 мм М84
А – зона сабијања; B – зона рушења; C – зона растресања

У средини у којој дејствује овај пројектил гасовитим продуктима експлозије, разликују

се три зоне: зона савијања, зона рушења и зона растресања.

У зони сабијања, која обухвата малу запремину непосредно око пројектила, гасовити
продукти имају највећу еластичност, па средина у овој зони бива разбијена и њене
честице истиснуте ван зоне. Зону рушења карактерише кидање веза између честица
средине. У зони растресања, ударни талас изазива само таласно (тектонско) кретање
средине, без нарушавања веза између честица средине. Зона растресања нема
практичног утицаја при рушењу одбрамбених утврђења велике издржљивости, али
може имати значајну улогу при рушењу градских постројења при употреби разорних
пројектила велике снаге. Према томе, са практичног становишта, највећи значај има
зона рушења чији се радијус може приближно одредити помоћу емпиријске формуле:

Rr  kr me [m], (2.16)

47
где је:

k r - коефицијент који карактерише средину ( дати су у табели испод)

me - маса експлозивног пуњења у кг.

Природа тла kr

Растресита земља 1,40

Ледина 1,07
Песак 1,00 – 1,04
Кречњак и пешчаник 0,92

Табела 2.2 Карактеристике средине28

При експлозији пројектила под земљом, кратер ће настати само ако је дубина
продирања мања или једнака радијусу зоне рушења.
Ако пројектил падне на дубину већу од радијуса зоне рушења, компресиони ефекти у
вертикалном и хоризонталном смеру изазивају подизање и поновно спуштање тла,
након чега на површини настаје често једва видљиво удубљење, а у неким случајевима
избочење. Ова појава се назива камуфлет.
Постоји више емпиријских формула помоћу којих се могу унапред прорачунати
приближне димензије кратера и на тај начин проценити рушећи учинак ТФП 152 мм
М84. Једна од најједноставнијих метода јесте процена карактера кратера на основу
процене растојања  Lk  центра експлозије од ивице кратера. Ово растојање се може

одредити према следећој формули:

me
Lk  Ck 3
[m] (2.16)
K

28
Ibidem, стр. 414.
48
где су:

Ck - коефицијент који зависи од дубине продирања

K - којефицијент који зависи од природе тла
me - маса експлозивног пуњења у кг.

Пошто се неутралисање – уништење живе силе заклоњене у рову постиже не само

рушењем већ и утицајем парчади и ударног таласа од фугасног дејства пројектила,
укупни учинак се добија на површини која представља половину звира вредности
изведених зона.

Врста оруђа Топови и хаубице Минобацачи

Калибар
75 - 85 100 - 105 122 - 130 150 - 155 120 160 240
[mm]
Изведена
15 23 27-30 43-50 30 65 110
зона у m2

Табела 2.3. Величине изведених зона успешног дејства парчадима и ударним таласом по заклоњеној
живој сили29

3. МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РАСТУРАЊА ПОГОДАКА

С обзиром на то што је немогуће отклонити све узроке који доводе до растурања

погодака немогуће је избећи и само растурање.
Међутим, да би растурање било мање, а ефикасност гађања већа, потребно је предузети
одговарајуће мере за смањење растурања. Те мере груписане су у две групе:
функционалне и техничко – технолошке.

29
ССО, „Објашњење уз артиљеријско правило гађања“, Управа артиљерије, ВИЗ, Београд, 1991, стр 11.
49
3.1. Функционалне мере за смањење растурања погодака

Функционалне мере представљају врсту мера које се односе на послугу артиљеријског

оруђа и старешински кадар који командује јединицом која извршава ватрени задатак,
организацију рада и правилност у раду.
Спровођење ових мера зависи од степена обучености послуге и развијености свести
војника о тачном и правилном руковању и поступању при извршавању своје дужности
када се говори о послуживању оруђа од самог превођења из маршевског у борбени
положај, све до испаљивања последњег пројектила. Најважније мере из ове групе су:

 правилно поставиљање и утврђивање оруђа на ватреном положају како не би

долазило до неправилних одскакивања оруђа приликом опаљивања;
 избор и сортирање барутних пуњења исте серије;
 чување барутних пуњења под истим условима како би им се обезбедила иста
температура пуњења за све пројектиле;
 сортирање пројектила према истим ознакама масе;
 једнообразно збијање пројектила код дводелних метака;
 пажљиво и тачно заузимање елемената угломера, даљинара и месне справе;
 тачно поравнавање казаљке цеви са казаљком даљинара;
 једнообразно нишањење на нишанску тачку (пикет) или циљ;
 поравнавање мехура либеле увек према истој црти;
 извођење завршног окретања механизма увек у исту страну како би се избегле
неправилности због мртвог хода;
 добро чишћење цеви и муниције од нечистоће и подмазивање;
 придржавање одређеног режима ватре, пошто услед прегрејавања цеви долази
до неправилног и повећаног растурања;
 незамарање послуге непотребним радовима пред важна гађања и коришћење
сваке паузе између гађања да се послуга опусти и одмори, лети у хладу освежи, а
зими крај ватре огреје;
 психичко растерећивање послуге разговорима и шалама.

50
3.2. Техничко – технолошке мере за смањење растурања погодака

Како се динамика борбених дејстава знатно променила у последњих 10 година, како по

времену трајања и простору извођења, тако и по природи ангажовања снага и
средстава, пред артиљерију је постављен велики изазов – погодити циљ велике
отпорности који је окружен, најчешће, цивилним објектима. Овај захтев у потпуности
мења концепт употребе артиљерије и недвосмислено намеће задатак конструкторима
што резултира производњом упаљача и пројектила новије генерације који ће
одговорити изазову.
Смањити растурање погодака при дејству на отвореном простору није захтеван
подухват али нова (урбана) средина дејства индиректно намеће захтев да се то
растурање изразито смањи, практично отклони, што је и експериментално доказано.
Ту могућност дају класични вођени пројектили и ракете и посматрајући тенденције у
развоју артиљеријског наоружања и опреме, то су свакако и упаљачи за аутоматску
корекцију путање.

Артиљеријска муниција са вођеним пројектилима

Вођени пројектили омогућавају значајно већу прецизност погађања, што је код

артиљеријских оружних система најзначајније приликом гађања циљева на великим
даљинама.

До сада су развијени артиљеријски пројектили са различитим елементима за откривање

циља и вођења ка њему:

1. ласерски вођени пројектили

2. касетни са субмуницијом са детекцијом циља
3. пројектили који могу самостално да врше поправку путање лета помоћу
података из система за глобално позиционирање (GPS).

Оваква муниција има значајно већу цену од конвенционалне, али је оправдава битно
мањим утрошком муниције, као и краћим временом потребним за извршавање задатка.
На пример, за пројектил 152 mm 3ОФ39 „Краснопољ“ произвођач наводи да је за

51
уништење јединице величине вода потребно у току 3 минута употребити једну
артиљеријску батерију и 12 пројектила.

„Производња самонавођених пројектила велике ефикасности дејства све випе

омогућава материјализацију таквих идеја и настојања која се заснивају на реалној
потреби једновременог гађања више тачкастих циљева дисперзираних на већој
површини. Такве циљеве није више тактички оправдано, нити економски исплативо,
гађати као површинске, јер је утрошак муниције енормно повећан. Због тога су
неопходне промене на оруђима, муницији и методу дејства артиљерије за подршку. На
пример, руској самоходној хаубици 152 мм 2С19 МСТА – С, која треба да замени Сџ
152 мм 2С3 „Акација“, први пут приказаној широј јавности на изложби наоружања
IDEH – 93 у Уједињеним Арапским Емиратима, на показаним гађањима није било
премца, јер је са 40 испаљених самонавођених пројектила „КРАСНОПОЉ“ на даљини
гађања 15км уништила 38 тачкастих (елементарних) циљева“30

Коришћењем класичних пројектила било би неопходно употребити читав артиљеријски

дивизион и утрошити 800 пројектила, док би време извршења задатка износило 12
минута. Употреба овакве муниције је још више оправдана у случају, када је потребно
дејствовати по значајним циљевима малих димензија.

Савремени пројектили се могу наоружавати и упаљачима, који поред основне функције

врше и поправку путање лета (енг. trajectory correction). Поправка путање може бити
само по даљини, или и по даљини и по правцу. Корекција се врши на основу података
GPS сензора у упаљачу или од радара на оруђу (слика 3.4.).

30
Митар Ковач, „Метод одређивања ефикасности артиљеријских и ракетних јединица за подршку“,
ВИЗ, Београд, 2000, стр 106.
52
 Маса метка (са БП-ПП М84Б1): ............................ 66,86 kg

Маса метка (са БП-СП М84Б1): ............................ 63,76 kg

Маса пројектила: .................................................... 43,56 kg

Маса експлозивног пуњења:.................................. 8,25 kg

Дужина пројектила: ................................................ 700 mm

(4,59 cal.)

Почетна брзина пројектила: .................................. 317-810 m/s

Највећи домет (из ХТ 152 mm М84Б1): ................ 21,765 km

Слика 3.1. Изглед пресека тренутно-фугасног пројектила 152 mm М84:

1 – упаљач, 2 – адаптер са појачником детонације, 3 – кошуљица,
4 – експлозивно пуњење, 5 – водећи прстен

Тренутно-фугасни пројектил 152 mm М84 (152 mm ТФ М84; слика 3.4) намењен је за

уништавање живе силе и техничких средстава, као и рушење одбрамбених објеката и
стварање пролаза кроз минска поља и жичане препреке, што се постиже регулисањем
рада механизма упаљача на тренутно, односно успорено дејство31. Главни делови
пројектила приказани су на слици 3.4. Кошуљица пројектила (3) је израђена ковањем
једног комада гранатног челика. На устима кошуљице навијена је челична гена, а у
одговарајући канал исте, упресован је бакарни водећи прстен. На спољној траси
кошуљице може се уочити: предњи оживални део је изразите виткости. На
цилиндричном делу се налазе два центрирајућа појаса и водећи прстен, којима се
обезбеђује вођење пројектила кроз цев оруђа. Иза водећег прстена израђен је конусни
задњи део кошуљице. Због издуженог облика и шупљине у дну кошуљице, пројектил
постиже већи домет у односу на класичне разорне пројектиле истог калибра. Водећи
прстен (5) је од бакра. Експлозивно пуњење (4) је од експлозивне смеше ТХ50.
Пројектил је наоружан упаљачем УТИУ М72 или М72Б1, који је причвршћен на
адаптер (2).

31
Таблице гађања за хаубицу-топ 152 mm М84Б1, Управа за ПиР (Ј-5), ГШ ВС, Београд, 2010.
53
 Маса пројектила: .................................................... 50,8 kg

Маса бојне главе: .................................................... 20,5 kg

Маса експлозивног пуњења:.................................. 6,4 kg

Дужина пројектила: ................................................ 1305 mm

Температурни интервал употребе: ....................... од -40 до

+40°C

Слика 3.2. Изглед (лево) и шематски приказ главних делова вођеног пројектила 152 mm 3ОФ39 (десно) 32:

1 – предњи одсек, 2 – одсек за управљање летом, 3 – бојна глава, 4 – задњи одсек

Ласерски вођени пројектил 152 mm 3ОФ39 „Краснополь“ (слика 3.4. ) намењен је за

уништавање тактичких лансера ракета, оклопних возила, артиљеријских оруђа и других
борбених система, који се крећу брзином до 10 m/s, као и утврђених објеката, мостова и
других циљева на копну и води на даљинама 3-25 km. Користи се са системом за
вођење артиљеријских пројектила 2К25, где се циљ обележава ласерским
обележивачем-даљиномером 1Д22. Пројектил се налази у саставу следећих метака:
- 152 mm 3ВОФ64 са пуним променљивим барутним пуњењем ЖН-546 или
- 152 mm 3ВОФ93 са смањеним променљивим барутним пуњењем ЖН-546У.

Наведена муниција развијена је у бившем СССР 1986. године за употребу из

артиљеријских оруђа 152 mm „Д-20“, 2С3 „Акация“ 2А65 „Мста-Б“ и 2С19 „Мста-С“.
Главни склопови пројектила 3ОФ39 приказани су на слици 3.4.
Предњи одсек (1) намењен је за заштиту оптичких делова главе за самонавођење од
прљања и оштећења током руковања и гађања пројектилом.

32
Боеприпасы к 152-мм орудиям, http://www.russianarms.ru, приступљено у периоду од 15.03. до
13.04.2018.
54
Одсек за управљање летом (2) садржи полуактивну ласерску главу за самонавођење
9Э421 и аутопилот 9Б838. Глава за самонавођење шаље управљачке команде
аутопилоту на основу примљеног ласерског зрачења, које се одбија од циља. На основу
тих команди, аутопилот врши поправке путање лета пројектила помоћу крилаца.
Бојна глава (3) има кошуљицу, експлозивно пуњење и упаљач 3ВТ25.
Задњи одсек (4) садржи ракетни мотор и крилца за стабилизацију.

Слика 3.3. Шематски приказ повећање прецизности пројектила за СО 152 mm 2С35

„Коалиција-СВ“ помоћу упаљача са корекцијом путање33

Карактеристике борбене просторије данас иницирају другачији приступ употреби

артиљерије него у протеклој деценији. Са појавом дислокације борбених дејстава у
урбану средину, артиљерија је често била искључивана из употребе због превеликог
ризика од дејства по сопственим снагама и цивилној инфраструктури.
Како би задржала своју релевантну улогу у борбеним дејствима, артиљерија мора бити
прецизна, тачна и флексибилна.
Систем за прецизно навођење (eng. XM1156 Precision Guidance Kit, у даљем тексту
СПН) је систем за навођење пројектила путем ГПС – а и опцијама додатног
подешавања упаљача ради смањења балистичког растурања артиљеријских пројектила.
Овај систем управо пружа потребну прецизност и флексибилност по цени која
омогућава употребу тактички значајног квантитета муниције у дејствима а такође и за
вежбовна гађања у миру.

33
Боеприпасы к 152-мм орудиям, http://www.russianarms.ru, приступљено у периоду од 15.03. до
13.04.2018.године.
55
Систем омогућава остваривање „хируршки“ прецизне ватре за подршку маневарским
снагама, са акцентом на урбану средину, са кружном грешком растурања од највише 30
м и тако попуњава дугогодишњи стварани јаз ефикасности између конвенционалне
артиљерије и „паметне муниције“.

Слика 3.4. Изглед упаљача PGK34

СПН35 је тренутно примењив на калибрима 155 mm и 105 mm и активно се

употребљава у актуелним дејствима у којима учествују САД када је потребно у кратком
року елиминисати високорентабилне циљеве.
Прва тестирања која су обављена 2008. године од стране америчке компаније
BAEsystems36 резултирала су изванредним резултатима и исте године оборили су
критеријум прецизности артиљеријске муниције остваривши кружно растурање мање
од 50 м са 18 пројектила испаљених из M549A137.

34
Преузето са https://www.businesswire.com/news/home/20170227005042/en/Orbital-ATK-Artillery-
Precision-Guidance-Kit-Surpasses 20.05.2018. у 09:06
35
Преузето са http://www.janes360.com/images/assets/423/54423/precision-
guided_munitions_for_field_artillery.pdf 20.05.2018. . у 09:35
36
Презузето са https://www.baesystems.com/en-us/product/precision-guidance-kit-modernization 20.05.2018..
у 10:25
37
Ibidem
56
 Слика 3.5. Балистичка путања класичног пројектила са ударним упаљачем

Слика 3.6. Путања класичног пројектила са упаљачем PGK

Производња овог система је почела већ наредне године а 2010. године је ушао у
оперативну употребу артиљеријских регименти.

57
 4. ВЕРОВАТНОЋА ПОГАЂАЊА ЦИЉА ПРИ
ИСПАЉИВАЊУ ЈЕДНОГ ПРОЈЕКТИЛА ТФ 152 мм М84 СА
УПАЉАЧЕМ УТИУ М72Б1

Задатак коректуре је да исправи грешке у припреми почетних елемената за гађање,

односно да проведе средњу путању кроз центар циља или најпогоднију тачку према
циљу (нпр. код рикошетног гађања). Због правила која у коректури оценом смисла
погодака захтевају да се са средином последње или оверене последње ракље, односно
са елементима мешовите групе, прелази на групно гађање, настаје појава у којој на
завршетку коректуре средња путања коректурних елемената не пролази кроз центар
циља, већ да од њега одступа за извесну величину, како је дато у таблици. Када се томе
још додају и средишне грешке завршетка коректуре, онда је јасно да коректура није
дала апсолутно тачне елементе за извршење групног гађања. Због тога је потребно да се
и у току извршења групног гађања стално осматра (и мери) резултат гађања и да се, по
потреби, елементи исправљају.Но, вероватноћа погађања не зависи само од положаја
средње путање према центру циља, већ и од прецизности оруђа (величине растурања)38,
од размере циља и од правца гађања. Размотриће се сваки од ових узрока појединачно.

a) Положај средње путање (S) према центру циља (С) се мења док су димензије
циља, величина елипсе растурања и правац гађања непроменљиви. Највећа
вероватноћа погађања циља је кад средња путања пролази кроз центар циља, а
што је она више удаљена од центра циља, вероватноћа погађања је све мања.

b) Димензије циља се мењају, а правац гађања, елипса растурања и положај средње

путање према центру циља остају непромењиви. Већа је вероватноћа погађања у
циљ већих димензија.

c) Величина елипсе растурања се мења, а правац гађања, положај средњег поготка

и димензије циља остају непромењиви. Што је елипса растурања мања, оруђе је
прецизније и вероватноћа погађања је већа.

38
Растурање у пракси може да буде 1,5 до 2 пута веће од табличног растурања, што зависи од
исхабаности цеви, квалитета муниције и др.
58
 d) Правац гађања се мења, а положај средњег поготка, величина елипсе растурања
и димензије циља остају непромењиви. Највећа вероватноћа се постиже ако се
дужа полуоса елипсе растурања поклапа са дужом (већом) страном циља.

У сваком конкретном гађању немогуће је мењати правац гађања и димензије циља али
је могуће утицати на повећање вероватноће погађања довођењем (одржавањем)
средњег поготка у средину циља и избором оног пуњења које на конкретној даљини
гађања има мању слику растурања. Место средњег поготка према тачки (lинији) за
коректуру на циљу одређује се из односа броја пребачаја и подбачаја добијених са
истим елементима гађања уз коришћење вредности у прилогу.

4.1. Вероватноћа погађања појаса

Претпоставиће се да треба гађати појас ширине u а бесконачне дужине, који заклапа са

правцем гађања угао γ . По завршеној коректури средњи погодак је подбачајан за z₁ у
односу на ближу границу појаса, а јединична елипса растурања дефинисана је
полуосама Vd и Vp (слика).
Одређивање вероватноће погађања овог појаса једним тренутно – фугасним
пројектилом своди се на одређивање вероватноће да грешка не наступи изван датог
појаса. То значи да треба најпре одредити величину средишног одступања d што га
изазива елиптичка грешка растурања дуж правца SN који је управан на правац
протезања појаса. Ово средишно одступање добија се тако што се на правац SN
пројектују средињне грешке растурања по даљини (Vd) и по правцу (Vp) па се затим
пројекције саберу по правилу сабирања средишних грешака и тако се добија:

d  Vd 2 cos 2   Vp 2 sin 2  , при чему је α = 90 – γ

59
 Слика 4.1. Вероватноћа погађања појаса 39

Након тога се одређују чиниоци вероватноћа тако што се удаљење ближе границе
појаса (z₁ и z₂) од центра елиспе растурања подели са средишним растурањем (d):
z1 z2
1  , 2 
d d

По одређивању чинилаца вероватноће коришћењем вредности из прилога 9 и обраса 42

срачунава се вероватноћа погађања појаса40:

1
V Ф   2   Ф  1 
2
(4.1)

- ако је  = 0 0 онда је Еz = Vд,

39
Живојин Живанов, „Теорија гађања“, Управа артиљерије, ВИЗ, Београд, 1979, стр.363.
40
Напомена: Ако је средњи погодак негде у појасу, онда удаљење ближе границе има предзнак минус, па

такав предзнак задржава и 1 . Пошто је Ф      Ф    вероватноћа у том случају добија се

1
сабирањем вероватноћа оба чиниоца: V Ф   2   Ф  1  .
2
60
 - а када је  = 900 онда је Еz = Vp

4.2. Вероватноћа погађања правоугаоника

Ради одређивања вероватноће погађања једним пројектилом циља облика

правоугаоника (ABCD), чије су стране паралелне са правцима полуоса елипсе
растурања (слика), узеће се да је правоугаоник настао пресецањем два појаса од којих
је I управан на раван гађања, а појас II паралелан са равни гађања.

Слика 4.2. Вероватноћа погађања правоугаоника 41

41
Ibidem, 367.
61
4.3. Вероватноћа погађања косог паралелограма

Ако циљ има облик косог паралелограма чије су стране паралелне спрегнутим
полудијаметрима елипсе растурања, онда је опет могуће рачунским путем одредити
вероватноћу погађања, при чему се удаљења мере од праваца спрегнутих
полудијаметара, а ради добијања чинилаца вероватноће деле се величином спрегнутих
полудијаметара ( a1 и b1).

1   x2   x1    y2   y1 
V Ф
    Ф Ф
      Ф   (4.2)
4   a1   a1    b1   b1 

Vd  V p
a1  b1  Vd 2  V p2  a 21 (4.3)
Vd 2 sin 2   V p2 cos2 

Слика 4.3. Вероватноћа погађања косог паралелограма42

42
Ibidem, 369.
62
 5. ВЕРОВАТНОЋА ПОГАЂАЊА ЦИЉА У ГРУПНОМ
ГАЂАЊУ ТХАБ 152мм М84 „НОРА“ ПРОЈЕКТИЛОМ ТФ
152мм М84 СА УПАЉАЧЕМ УТИУ М72Б1

Када су после завршене коректуре познати: место средњег поготка према циљу, правац
гађања, димензије циља и величина слике растурања, онда је могуће одредити
вероватноћу погађања при испаљењу једног пројектила, рачунски или графички. Ако се
вероватноћа погђања обележи са p, онда је вероватноћа промашаја, као супротно
догађаја, 1— p.

5.1. Вероватноћа погађања циља када је вероватноћа погађања

појединим пројектилима иста

Ако је из тог истог оруђа, не мењајући услове гађања (при истој вероватноћи погађања
p), испаљено више (s) пројектила, интересантно је одредити вероватноћу:

- да сви пројектили погоде циљ,

- да баш m пројектила погоди циљ,
- да бар m пројектила погоди циљ и
- да бар 1 пројектил погоди циљ.

Ради добијања одговора на ова питања, потребно је дасе према обрасцу (6) развије у ред
Њутнов бином облика:

 p  1  p  
s
(5.1)

а) Вероватноћа да сви пројектили погоде циљ одређена је првим чланом развијеног

Њутновог бинома у ред:

Vs  p s (5.2)

63
б) Вероватноћа да баш m пројектила погоди циљ срачунава се као вероватноћа било ког
члана развијеног Њутновог бинома у ред по обрасцу (5.3):

s! m
Vm  p 1  p 
n
(5.3)
m! n !

ц) Вероватноћа да бар m пројектила погоди циљ добија се сабирањем вероватноћа свих

оних чланова развијеног бинома у ред код којих је уз p експонент m и већи.

д) Вероватноћа добијања бар једног пројектила у циљ одређује се по обрасцу 9:

VI  1  1  p 
s
(5.4)

Пример: Вероватноћа погађања циља једним ТФП 152 мм М84 по завршеној коректури
је 0,4. Из оруђа које је завршило коректуру испаљена је серија од 4 пројектила.

Одредити вероватноћу:

- да сви пројектили погоде циљ,

- да се добије баш 3 поготка,
- да се добије бар 3 поготка и
- да се добије бар 1 погодак у циљ.

Решење:

Најпре се развија у ред Њутнов бином:

 p  q  p 4  4 p 3q  6 p 2 q 2  4 pq 3  q 4
4

64
Затим се одређују конкретне вероватноће:

V4  p 4  0, 4 4  0,0256  2,56%
V3  4 p 3q  4  0, 43  0,6  4  0,064  0,6  0,1536  15,36%
V  V4  V3  0,0256  0,1536  0,1792  17,92%
VI  1  0,64  1  0,1296  0,8704  87,04%

5.2. Вероватноћа погађања циља када је вероватноћа погађања

појединим пројектилима различита

Када је коректура на циљ завршена основним оруђем батерије и одређена његова

вероватноћа погађања једним пројектилом (рачунски или графички), а када затим треба
да се испали батеријски рафал или плотун по истом циљу, долази се у ситуацију да се
циљ гађа са више оруђа, од којих свако има своју вероватноћу погађања (због немогућ-
ности да се поправкама на месној справи потпуно анулира релативно понашање оруђа у
оквиру батерије, па се места средњих погодака унеколико разликују, као и због
различите исхабаности цеви појединих оруђа, тако да свако од њих има своју елипсу
растурања, која може да буде мања или већа од елипсе растурања основног оруђа). Ако
се циљ веће дубине гађа само једним (основним) оруђем које је завршило коректуру,
али са више различитих даљина, вероватноћа погађања циља из тог оруђа, а са
различитим даљинарима (различитим местима средњег поготка), биће различита. У
овом питању размотриће се управо такви случајеви.

Пример: При гађању топовско – хаубичке артиљеријске батерије завршена је коректура

основним оруђем, а потом се на циљ испаљује батеријски плотун из сва 4 оруђа.
Вероватноћа погађања једним пројектилом из појединих оруђа је:

- из 1. оруђа p1  0,1

- из 2. оруђа p2  0,2

- из 3. оруђа p3  0,3 и

- из 4. оруђа p4  0,4

65
Колика је вероватноћа да се при испаљењу батеријског плотуна добију:

а) сви погоци,
б) баш три поготка,
в) бар три поготка и
г) бар један погодак.

Решење:

а) Једновремено погађање циља из сва четири оруђа је сложен догађај, чија се

вероватноћа срачунава множењем вероватноћа оних простих догађаја који чине тај
сложен догађај:

V4  p1  p2  p3  p4  0,1  0,2  0,3  0,4  0,0024  0,24%

б) Добијање баш три поготка (и једног промашаја) истовремено из батеријског плотуна

је такође сложен догађај, па се те вероватноће морају међусобно помножити. Но, пошто
има више варијанти за добијање три поготка и једног промашаја, морају се срачунати
вероватноће сваке варијанте, па их потом сабрати, јер постављени услов задовољавају
три поготка по било којој варијанти. Решење овог случаја дато је у табели бр.

Вероватноћа варијанте
ОРУЂЕ

4 3 2 1

погодак погодак погодак промашај 0,1  0,2  0,3  0,6  0,0036

погодак погодак промашај погодак 0,1  0,2  0,7  0,4  0,0056
погодак промашај погодак погодак 0,1  0,8  0,3  0,4  0,0096
промашај погодак погодак погодак 0,9  0,2  0,3  0,4  0,0216
⅀= 0,404

66
V3  0,0404  4,04%

в) Вероватноћа да се добију бар три поготка у циљ добиће се сабирањем вероватноћа да

се добију сва четири поготка у циљ и баш три поготка у циљ, јер само то задовољава
постављени услов.

V  V4  V3  0,0024  0,0404  0,0428  4,28%

д) Вероватноћа да се добије бар један погодак у циљ без обзира из ког оруђа је:

VI  1  (1  p1 )(1  p3 )(1  p4 )
VI  1  0,9  0,8  0,7  0,6  1  0,3024  0,6976
VI  69,76%

На сличан начин одређује се вероватноћа и када се гађа само из једног оруђа, али са
више даљинара, тј. са различитом вероватноћом погађања.

5.3. Математичко очекивање броја погодака

Након одређивања вероватноће погађања циљева различитих облика и димензија при

испаљењу једног или више пројектила, остаје да се објасни како се срачунава просечан
утрошак муниције за добијање одређеног броја погодака у циљ, односно како се
одређује просечна потребна количина муниције за извршење ватреног задатка. Одго-
воре на ова питања даје математичко очекивање.

За извршење добијеног ватреног задатка, при одређеној вероватноћи погађања, у

извесним случајевима утрошиће се x пројектила, док ће се при истим условима некад
утрошити мањи (x-n), а некад и већи (x+n) број пројектила. Ако би се за решавање
одређеног задатка, при истим непромењеним условима гађања, извршио велики број
опита, просечан утрошак муниције одговарао би математичком очекивању. Оваква
поставка је заснована на закључцима закона великих бројева, који говори да се само
код великог броја опита (гађања) може рачунати да је срачуната вероватноћа погађања
блиска (иста) стварној.
67
Када при гађању из једног оруђа вероватноћа погађања остаје непромењена и када се
при гађању разматра само погађање и њему супротан догађај - промашај, онда је
математичко очекивање броја погодака од n испаљених пројектила, при вероватноћи
погађања p, према изведеном обрасцу:

MO  n  p (5.5)

Када се неки циљ гађа са више оруђа (водом, батеријом) при чему је вероватноћа
погађања једним пројектилом из појединих оруђа различита, онда се просечан број
погодака у циљ при н испаљених пројектила из сваког оруђа такође одређује помоћу
математичког очекивања. При овоме се најпре срачуна математичко очекивање броја
погодака из сваког оруђа појединачно по обрасцу , а потом се по теореми сабирања
математичких очекивања долази до укупно очекиваног броја погодака.

68
 ЗАКЉУЧАК

Карактеристике борбене просторије данас иницирају другачији приступ употребе

артиљерије него у протеклих 20 година. Са процесом дислокације борбених дејстава у
урбану средину артиљеријске јединице су евидентно често биле искључиване из
употребе због превеликог ризика од дејства по сопственим снагама и цивилној
инфраструктури. Како би артиљерија задржала своју улогу и статус у савременим
токовима садржаја борбених дејстава, артиљеријски кадар мора да ради на још
ефикасније и продуктивнијем усавршавању а конструктори да се на што ефективнији
начин идентификују са савременим трендом када је реч о конструкцији новог
наоружања.
Како би савремени артиљеријски кадар адекватно одговорио на изазове који се намећу
концепту употребе артиљеријских јединица данас, неопходно је дугорочно планирање
и здраворазумска дистинкција када је у питању квалитет средстава који су на употреби.
Овај завршни рад, са својим теоријско – аналитичким карактером, управо представља
једну од чињеница којом артиљеријски официр савременог доба мора да се води и да
корачајући путем напретка, да и свој одређени допринос.
Теорија гађања, која је фундус правила артиљеријских гађања, је увек покушавала да
кроз математички аспект дефинише одређене појаве које се јављају при гађању али са
развојем нових система, човек се више ослања на технику и окреће свету
дигитализације, што је и природно, али спона између света теорије и света праксе се
полако губи.
Схватањем суштине узрока растурања погодака када гађа више оруђа са истим
елементима без употребе „паметне“ муниције, створиће изузетну основу за пријем
нових знања из ове области како долази време савремених пројектила и тако
побољшати размишљање и позитивно утицати на процес доношења одлука на овом
пољу.
У току процеса детаљне разраде теме за овај рад, отварала су се нова питања, која,
наизглед, имају одговоре у савременој науци, али удубљивањем у садржај проблема
отварају се сасвим нови хоризонти и погледи на суштину тог проблема да оно захтева
веома озбиљан приступ и време одвојено за једно детаљно научно истраживање.

69
База за даљу разраду проблема који су изложени у раду треба да буду управо изнесене
чињенице које данас дефинишу однос у систему „човек – оруђе – простор“, у циљу
развијања нових начина којима се могу побољшати карактеристике оруђа, начин
употребе истих, процес и концепт употребе артиљерије у дејствима, развоја нове
ефикасне муниције јер се појам „рентабилности“ по питању гађања артиљеријом
полако мења и захтева нови одговор.
Један од аспеката решавања поменутом проблема у овом семинарском раду
представљен је кроз модернизацију муниције која је на употреби у Војсци Србије, по
угледу на Руску Федерацију и Сједињене Америчке Државе које су водеће у свету по
том питању, а и многих других европских земаља које улажу велике напоре и
финансијска средства у овај сегмент војне делатности јер у артиљерији виде потенцијал
за будућност. Коцепт модернизације, који је тренд данас у свету, је примењив и на
муницији наших топ – хаубица 152 мм М84 а производња овакве врсте муниције би
драстично смањио економски дефицит у погледу квантитета муниције, променио
одредбе у употреби артиљерије у савременим дејствима и подигао ефикасност
артиљеријских ватри на много виши ниво.

На крају, сумирајући све закључке до којих се дошло удубљивањем у срж проблема

при разради овог рада, битно је нагласити да је артиљерија, без обзира на време, место,
ефикасност или бројност, увек била кроз историју и биће – „Ultima ratio regum“ (lat.
последњи аргумент краљева).

70
 ПРИЛОЗИ

I Задатак – Растурање погодака при ударном гађању

При опитном гађању једном топ – хаубицом 152 мм М84Б1 испаљено је 10 пројектила
са даљинаром 4-15. Тачним начином мерења измерене су даљине од ватреног положаја
до сваког поготка: D₁= 10345 m, D₂= 10355 m, D₃= 10353 m, D₄= 10344 m, D₅= 10346 m,
D₆= 10345 m, D₇= 10350 m, D₈= 10347 m, D₉= 10350 m и D₁₀= 10365 m. Нормална
удаљења погодака од правца гађања су тачно измерена и износе: P₁= d30 m, P₂= d25 m,
P₃= d29 m, P₄= d35 m, P₅= d31 m, P₆= d39 m, P₇= d21 m, P₈= d33 m, P₉= d27 m и P₁₀= d30
m. На основу датих података одредити:
a) даљину гађања којој одговара даљинар 4-15,
b) величину средње вероватне грешке оруђа по даљини,
c) величину средње вероватне грешке оруђа по правцу,
d) постојање и величину систематске грешке по правцу – деривацију.

Напомена: Задатак решавати табеларно, са тачношћу на пет децимала, а крајње

вредности Vd , V p и деривације заокружити на цео број.

Решење: Резлтати мерења и део прорачуна приказани су у табели испод:

Даљина гађања (m) Правац гађања (m)

Р.бр.
Di Dsr   Di / n i  Di  Dsr i
2 Pi Psr   Pi / n i  Pi  Psr i 2
1 10345 -5 25 d30 0 0
2 10355 5 25 d25 -5 25
3 10353 3 9 d29 -1 1
4 10344 -6 36 d35 5 25
5 10346 -4 16 d31 -1 1
10350 d30
6 10345 -5 25 d39 9 81
7 10350 0 0 d21 -9 81
8 10347 -3 9 d33 3 9
9 10350 0 0 d27 -3 9
10 10365 5 225 d30 0 0
103500 0 370  d 300 0 232

71
На основу средње вредности свих мерења по даљини и свих мерењапо правцу
изврачунате су све грешке даљине и све грешке правца, њихови квадрати и збир
квадрата;

Средња вероватна грешка по даљини, на основу растућег низа грешака даљине узетих
по апсолутној вредности износи:

E   0;0;3;3;4;5;5;5;6;15;    4  5  / 2  4,5  V 'd ;

Закључује се да нма грубо погрешних мерења јер је: 4 E  4  4.5  18  15

Одређује се даљина гађања којој одговара даљинар 4-15 и закључује се:

Dar (4-15) = 10350 m

Приступа се одређивању мере тачности за вероватне грешке по даљини ради тачније

одређивања Vd :

s 1 10  1 1
kd    0,11028  
2  i 2
2  370 m
 0, 476936
Vd    4,32477  4m
kd 0,11028

Средња вероватна грешка по правцу, на основу растућег низа грешака правца узетих по
апсолутној вредности износи:

E  (0;0;1;1;3;3;5;5;9;9;)  (3  3) / 2  3  V ' p

Закључује се да нема грубо погреших мерења јер је: 4E  4  3  12  9

Приступа се одређивању мере тачности за вероватне грешке по правцу ради тачнијег

одређивања V p :

s 1 10  1 1
kp    0,13927  
2  i 2
2  232 m
 0, 476936
Vp    3, 42454  3m
kp 0,13927

72
Системска грешка оруђа по правцу (деривација) на овој даљини износи 30 м у десну
страну, изазива је ротација зрна око уздужне осе слева у десно гледано у правцу
гађања, а изражава се у угловној подели оруђа (60-00 или 64-00):

Psr d 30
der    2,89855  d 0  03
0,001  Dsr 0,001  10350

Гађање овим оруђем на даљини од 10350 м карактерише се елиптичком крешком

која је задата полуосама Vd  4 m и V p  3m , те деривацијом d 0-03.

II Задатак – Вероватноћа погађања циља при ударном гађању

Хаубичко – топовска артиљеријска батерија 152 мм М84 гађа циљ облика

правоугаоника димензија a  60m x b  30m , чије стране нису паралелне са полуосама
елипсе растурања. Дужа страна циља заклапа са равни гађања угао од 60°. Средњи
погодак је коректуром доведен лево 10м и ближе 20м од левог доњег угла циља.
Полуосе елипсе су Vd  30m и V p  10m . Решење илустровати скицом.

Решење:

Вероватноћу погађања циља облика правоугаоника, чије стране нису паралелне са

полуосама елипсе растурања, посматрамо као сложен догађај састављен од вероватноће
погађања по z и y оси.
За   0  E x  V p , E y  Vd

За   90  E x  Vd , E y  V p

73
Скица решења:

Израчунавамо одступања проузрокована елиптичком грешком:

- по z оси:

Ez  Vd 2 sin 2   V p 2 cos2   302 sin 2 60  102 cos2 60

E z  675  25  700  26, 45751  26, 46m

74
- по y оси:

E y  Vd 2 sin 2  90     V p 2 cos2 (90   )  302 sin 2 30  102 cos2 30

E y  225  75  300  17,32051  17,32 m

Са скице се закључује и одређују вредности граница:

z1  0  20  20m
z2  20  30  50m
y1  0  10  10m
y2  10  60  70m

Израчунавамо границе и вероватноће погађања:

- по z оси:

 z1  z1 / Ez  20 / 26,46  0,76
 z2  z2 / Ez  50 / 26,46  1,89

Тражена вероватноћа погађања дела циља по z оси је:

1 1 1
Vz  Ф   z2   Ф   z1   Ф 1,89   Ф  0,76    0,79761  0,39178   0,20292  20,29%
2 2 2

- по y оси:

 y1  y1 / Ez  10 /17,32  0,58
 y2  y2 / Ez  70 /17,32  4,04
1 1 1
Vz  Ф   y2   Ф   y1   Ф  4,04   Ф  0,58    0,99354  0,30435  0,34460  34,46%
2 2 2

Тражена вероватноћа погађања циља облика правоугаоника чије странице нису

паралелне са полуосама елипсе растурања је:

V  Vz  Vy   0, 20292  0,34460   0,06993  6,99%

75
III Мрежа растурања
(Правоугаоника са странама квадрата 1 вероватно скретање)43

Напомена:

Мрежа правоугаоника се састоји од једног већег правоугаоника који је по правцу и

висини подељен на по осам (8) делова, па се тако добије мрежа са (8х8) 64 мања
правоугаоника. Црта се у размери тако да свака страница по правцу и висини
представља у тој размери 1 V p , тј. 1 Vd или Vv одговарајуће даљине и пуњења. У
средини великог правоугаоника је место средњег поготка. На ивицама мреже, почев од
средине према крајевима уписује се вероватноћа за појасеве за свако 1 вероватно
скретање, тј.: 25, 16, 7 и 2 у процентима, а у поједине мале правоугаонике производ
који се добије множењем вероватноће одговарајућих појасева (нпр.25% х 25% = 6,25%).
На овако припремљену мрежу, а према правцу гађања и положају средњег поготка, а у
истој размери, наноси се према свом облику циљ. Сабирањем вероватноће погађања
појединих правоугаоника који се налазе у циљу добија се тражена вероватноћа.

43
Т. Кокељ, „Збирка решених задатака из теорије артиљеријског гађања“, ВИЗ, Београд, 1999. стр 284.
76
IV Чинилац вероватноће

C дубина (ширина, висина ) циља у метрима

Č=  44
Vs Вероватно скретање путања у метрима (Vd или Vp или Vv )

C C C C
V% V% Vs V% Vs V%
Vs Vs
0,1 2,7 2,1 52,1 4,1 83,3 6,1 96,0
0,2 5,4 2,2 54,2 4,2 84,3 6,2 96,3
0,3 8,1 2,3 56,2 4,3 85,2 6,3 96,6
0,4 10,7 2,4 58,2 4,4 86,2 6,4 96,9
0,5 13,3 2,5 60,0 4,5 87,1 6,5 97,1
0,6 16,0 2,6 61,9 4,6 87,9 6,6 97,4
0,7 18,6 2,7 63,7 4,7 88,7 6,7 97,6
0,8 21,3 2,8 65,5 4,8 89,5 6,8 97,8
0,9 23,8 2,9 67,1 4,9 90,1 6,9 98,0
1,0 26,4 3,0 68,8 5,0 90,8 7,0 98,2
1,1 28,9 3,1 70,3 5,1 91,4 7,1 98,3
1,2 31,4 3,2 71,9 5,2 92,1 7,2 98,5
1,3 33,8 3,3 73,3 5,3 92,6 7,3 98,6
1,4 36,3 3,4 74,8 5,4 93,1 7,4 98,7
1,5 38,7 3,5 76,1 5,5 93,6 7,5 98,8
1,6 41,1 3,6 77,5 5,6 94,1 7,6 99,0
1,7 43,3 3,7 78,7 5,7 94,5 7,7 99,0
1,8 45,6 3,8 80,0 5,8 95,0 7,8 99,1
1,9 47,8 3,9 81,1 5,9 95,3 7,9 99,2
2,0 50,0 4,0 82,3 6,0 95,7 8,0 99,3

Напомена:

Таблица чинилаца вероватноће сачињена је за случај да је средњи погодак увек у

средини циља, а како је у пракси то редак случај, потребно је у односу средњег поготка
према циљу додати (доцртати) још неке делове и добити имагинарни циљ у чијем је
центру средњи погодак.

Таблица чинилаца вероватноће користи се, увек, онда када нам нису при руци таблице
бројних вредности фукције Ф(β) јер су ове таблице дате у прилогу свих таблица гађања
артиљеријских оруђа и пружају нам задовољавајућу тачност резултата.

44
Т. Кокељ, „Збирка решених задатака из теорије артиљеријског гађања“, ВИЗ, Београд, 1999. стр 282.
77
 ЛИТЕРАТУРА

1. Јовица Богданов, „Познавање убојних средстава“, први део, МЦО, Београд,

2015.
2. Живојин Живанов, „Теорија гађања“, Управа артиљерије, ВИЗ, Београд, 1979.
3. Митар Ковач, „Метод одређивања ефикасности артиљеријских и ракетних
јединица за подршку“, ВИЗ, Београд, 2000.
4. Д. Павловић, М. Новаковић, А. Дуило, „Основи конструкције артиљеријског
наоружања“, уџбеник, ВИЗ, Београд 1983.
5. Душан Регодић, „Спољна балистика“, уџбеник, Управа за школство, Београд,
2006.
6. Т. Кокељ, „Збирка решених задатака из теорије артиљеријског гађања“, ВИЗ,
Београд, 1999.
7. Зоран Ристић, „Збирка задатака из механике наоружања“, Управа за школство,
Београд, 2006.
8. ССО, „Објашњење уз артиљеријско правило гађања“, Управа артиљерије, ВИЗ,
Београд, 1991.
9. Таблице гађања за хаубицу-топ 152 mm М84Б1, Управа за ПиР (Ј-5), ГШ ВС,
Београд, 2010.
10. Lim, Wee Yeow, “Predicting the accuracy of unguided artillery projectiles”,
Monteray California, 2006.
11. Richard W. Boes, Richard Edward Garvey, Jr., “Determining operational hit
probabilities for field artillery weapons systems”. Thesis, 1968.
12. Mostafa Khalil, O.K.Mahmoud, Conference Paper: “Dispersion Analysis for Spinning
Artillery Projectile”, DOI: 10.13140, Cairo, 2009.
13. Jose Perico Henson Esquerra, Article, “Wind influenced projectile motion”, DOI:
10.1088, European Journal of Physics, 2015.
14. Боеприпасы к 152-мм орудиям, http://www.russianarms.ru, приступљено у
периоду од 15.03. до 13.04.2018.
15. Сајт https://www.businesswire.com/news/home/20170227005042/en/Orbital-ATK-
Artillery-Precision-Guidance-Kit-Surpasses информације преузете 20.05.2018. у
09:06.
16. Сајт фирме https://www.baesystems.com/en-us/product/precision-guidance-kit
modernization информације преузете 20.05.2018.. у 10:25
78