Stravinski – folklorno uslovljeni ekspresionizam

Za vreme boravka u Svajcarskoj Stravinski pise balete Petrusku (1911) i Posvecenje proleca - slike iz
paganske Rusije (1913) u kojima se prepoznaju elementi paganskog ekspresionizma. Praizvodjenje
Posvecenja proleca u Parizu izazvalo je veliki skandal u umetnickim i kulturnim krugovima kako zbog
tematike zrtvovanja najlepse devojke plemena prolecu, tako i zbog slobodne scenske postavke. Ova
muzika je duboko prozeta arhaicnoscu (karakteristicna je cesta primena pentatonike i starih
tonaliteta), neobicnom vitalnoscu ritmike, kolebljive, nestalne, slozene disonance i politonalnih
harmonija. Takodje, srecemo zdruzivanje smelih, neobicnih harmonija s premestanjem ritmickih
akcenata i preobrazavanjem takta.

U literaturi se srecu razlicite klasifikacije stvaralastva Stravinskog. Andreis u svojoj Povijesti glazbe
pominje dva: ruski i evropski, sto se u sustini odnosi na odredjenje sadrzaja koje kompozitor koristi u
svojim delima. U ruskom razdoblju svog stvaralastva radije se okrece tematici ruske price, bajke ili
arhaicnih ritualnih obicaja ruskog naroda,dok se u evropskom bavi cesce temama koje nisu direktno
vezane za njegovo poreklo. Podela stvaralastva Stravinskog koja je takodje vrlo cesto u upotrebi jeste
ona na tri razdoblja: rusko (do 1919), neoklasicno (do 1951) i serijalno (do 1971). Rusko razdoblje se
odnosi na rani period stvaralastva u kome su u centru paznje ruske teme, ali postoje i dela iz kasnijeg
vremena koja se takodje bave navedenom oblascu. Ono sto objedinjuje opus Igora Stravinskog jeste
ekspresionisticki retman bilo tema, bilo izrazajnih sredstava.

Poniranje u iskonsko, pagansko, rezultiralo je jos jednim nesvakidasnjim delom – scenskom

kantatom Svadba, jednom od zanimljivijih kompozicija Stravinskog. Ovo je posebna vrsta kantate sa
podnaslovom ‘’Ruske koreografske scene s pevanjem i muzikom’’. Cetiri slike ovog dela predstavljaju
svadbene obicaje u Rusiji. Ovde je kompozitor predstavio ritual ostinatima, kompleksnim ritmovima i
zaostrenim harmonijama, ali i pozivanjem na elemente tradicije ruske crkvene muzike, te je verno
docarao atmosferu narodnog zivota ruskog sela. Svadba je bila prikazana i kao balet, ali se mogo
cesce izvodi u koncertnoj dvorani. To delo je napisano za prilicno neobican sastav – pevace soliste,
hor, cetiri klavira i niz udaraljki. Svadba je vise obred nego radnja, pa se vec po tome povezuje sa
Posvecenjem proleca, na koje podseca ne samo arhaicnoscu i samostalnoscu ritma vec i odredjenom
melanholicno-pesimistickom crtom, koja se provlaci kroz delo uprkos optimisticnosti i radosti obreda
kojem je posveceno. Sto se tice melodike, ona je arhaicki-ostinatnog tipa i bliska je ruskom folkloru:
hor je tretiran katkad u unisonu, katkad heterofono, a vise puta u polifoniji svesno primitivistickih
obelezja.

U prvim delima Stravinskog ocigledni su uticaji francuskih impresionista, zatim Aleksandra Glazunova
te Ljadova i Skrjabina i ruske Petorice i Cajkovskog. Uticaj potonjih narocito je ocigledan u baletu Zar
ptica (1910) u kome Stravinski za temu uzima bajku, ukljucuje u partituru folklorne elemente,
simbolicke sukobe dijatonike i hromatike koji docaravaju sukob dobra i zla i slicno. Ovaj balet na
praizvodjenju u Parizu donosi Stravinskom veliki uspeh i svetsku slavu.

Na pragu ekspresionistickog izrazavanja nalazi se Petruska, nesrecni junak koji strada. Prvobitni
klavirski komad Stravinski je preradio u balet u cetiri slike, gde je majstorskim potezima docarao
zbivanje u vasarskom pozoristu lutaka. U ovom baletu kompozitor je koristio ciste boje u orkestru,
dijatonske melodije i harmonije, a na odgovarajucim mestima politonalnost i polimetriju, melodiku u
duhu ruskog folklora, kao i citate brojnih ruskih narodnih pesama u prvoj i poslednjoj slici. Prigodnim
ritmovima i pazljivo odabranom kombinacijom instrumenata docarao je sajamsku vrevu, ruske igre,
lutkarske kretnje Petruske itd.

Balet nije vise bio samo doslovno prepricavanje neke teme pokretom, vec umetnost koja je vladala
jezikom metafore. Uvodjenjem slobodnijih kostima i mogucnosti da se ples izvodi bosih nogu, ruska
baletska trupa, gostujuci u Evropi, od zanra baleta pravi kreaciju za sebe. Ovo se narocito pokazalo
na premijeri Posvecenja proleca u Parizu, kada je publika bila zapanjena brutalnoscu teme, slobodom
kostima, nacinom izvodjenja i samom muzikom. Stravinski je ovde otisao korak dalje u
ekspresionizam. Tema predstavlja paganski obicaj zrtvovanja najlepse devojke iz plemena radjanju
proleca. Simbolicno, ovo predstavlja obnovu snage Zemlje i plodnosti, velicanje zivota koji je vecan
zahvaljujuci podnosenju zrtve. Balet, koji se danas veoma cesto srece u koncertnom izvodjenju,
koncipiran je u dva dela od kojih prvi – Obozavanje zemlje – sadrzi sedam, a drugi – Velika zrtva –
sest slika. Predstavljanjem svojevrsnog kulta kompozitor je ovde inspiraciju crpeo iz najdubljih
folklornih slojeva. Iako sam pocetak dela predstavlja citat litvanske narodne melodije, autor je
sadrzaj gradio uglavnom na osnovama imaginarnog folklora, nastojeci da iz narodnog stvaralastva
preuzme samo pojedine elemente kao sto su sazvuci, ostinato, mesoviti ritmovi i slicno, i prikazujuci
time tipicne odlike tretmana folklora u ekspresionizmu. Karakteristike ovog dela jesu modalne,
bitonalne i politonalne harmonske situacije, uporni ostinantni motivi koji asociraju na plemenski
ritual i trans, kao i polimetrija i poliritmija, koje ukazuju da ritam ovde jeste glavni konstruktivni
element dela. Harmonski sklopovi istih akorada sa razlicitom tercom (istovremeno zvucanje dva
roda), akordi ciji su osnovni tonovi udaljeni za pola stepena, zatim orkestar sa bogatim perkusionim
aparatom u kome cak i gudacki instrumenti mogu postati udaracki cine ovo delo tipicnim primerom
muzike paganskog ekspresionizma. Pored toga, ovde posebnu paznju treba obratiti na pojavu
takozvane emancipacije tembrova: Stravinski je u potpunosti osamostalio i izjednacio po znacaju sve
instrumentalne grupe u orkestru tako sto je nizao odseke u kojima je svaki novi motiv poverio novoj
instrumentalnoj grupi. Sve su ovo efekti kojima je kompozitor sokirao tadasnju muzicku javnost.
Brutalna tema i izvesna agresivnost ove muzike kao odraz nemira psihe onovremenog coveka,
donekle su najavljivali vreme Prvog svetskog rata.