OBLIGACIJE HIBER

 Da bi nastao punov. Ug. Saglasne izjave volh.

 Dozvoljena kauza. Predmet. Saglas. Volja
 Samo zdrava volja kreira ugovor
 Deficitna volja nema punovaz. Ug.
 Nedostaci volje ispravno nedostaci saglasnosti volja mane volje
 Dabli nedostatak v. Pogadja jednu ili sagls volha.
 Nedostatak pogadja volju jednog izjavioca
 Jedna volja manjiva manjiva saglasnost
 Nedostatak sprecava da volja nastane nema ug nije mana volhe
 Volja stvara pr. I ob. Potrebo je da jpostoji volha a ne privid volje
 Ugovor zaklj. Nedost volje nistav
Tri vrste mana volje
Zabluda prevara pretnja
Istovremeno slucajevi rusljivosti
Proizvodi dejstvaa ali ne i u odnosu na onoga

Prekomerno ostecenje. Zelenaskibug ove ustanove stite uzajamnost

davanja
Povreda ugov. Rusljiv nistav
Kod ovecve ustanove postoji mana volje
 Kako moze doci do nehednakosti dacanha strana
 Dva nacina:
 Ako je dobrocino nije zabludai
 Ako zna onda je zabluda
  Volja ima nedostatak
 ZABLUDA
 Osnovna mana volje zabluda pogresna predstava o stvarnosti
 Neki elemen ug. I element
 Misli da postoji nedto sto ne i obrnuto
 Neznanje odsustvo bilo kakve predstave
 Neznanje nije zauda vec svesni nesklad izmedju volje i izjave
 Svesno prih. Izjave bez znanja njenog znacenja
 Nezm odsustvo volje upopste
 Zabluda je netacna pred. O stvarnosti
 Zabluda o bud cinjenicama je greska o predvidj.
 Zabluda o buduc je u uzroku zabkude o danasnjim cinj uzrok
 Zabluda o uzroku posledice
 Zabluda nije relevantna bez znanja stvarnosti
 Zabluda o orig slike falsifikat
Dva principa zablude
 Pacta sunt servanda
 Volja mora biti zdrava izjava volje
Zabluda pogresna predstava koja je izazvana od samog lica koje je u
zabludi
U suprotnom prevara izazvao je saugovornik ilibjevto znao i prihv.
Aako je zabludu izazv drugo lice nneko lice koje nije saugovornik
Zabluda mora da nepostoji pri zaklj ugovora
Ako se kasnije javi nije zabluda posle zaklj ug
 Nistavost i rusljivost
 Tice seIzvrsenja posle zakljucenja zabluda
 A pre zaklj. Ug nepunovaznost prsten

2
  ZABLUDA I VOLJA KAO PRAVNA CINJENI
 Volja psiholoska cinje
 Htenje nastalo zakljuc na osnovu motiva
 Kauzalni motivi zapoc proces form volje
 Finalni motivi
 Nesavestan nesklad izmedu volje i izjave

 Savestan nesklad prividni pr. Poslovi

 Zabluda pogadja svaku tacku
 Volja je promenjiva
 Volja moze biti fiksirana
 Prava volja samo izjavljena
 Izjava je ono sto je trece lice
 Zabluda
 PREDMET ZABLUDE
 Vrste zablude po predmetu
 Zabluda o cinje. I pravu
Pogresnapred o cinj
Pogeesn predst o pravu
Zabluda je pog pred o cinjenici
Zabluda o pravu se def kao zabluda postojanju i sadrzini pr
norme
Da li je nesto dozvoljeno ili zabranjeno
 Zabluda o sadrzini imperativne norme
 I dispozitivne
 Zabl o pr normi je povezana sa cinj na koje se odnosi
 Zabl o postoj neke pr obaveze ranije

3
  Cinj je ta koja dovodi do nevaznosti ug.
 Cinj o pr izuzetno
 UTICAJ ZABLUDE
 Rimsko shvatanje zablude
 nIje uzimana u obzir
 kada heste ug nema
 U savremenom pr rusljivost ug
 Bitna zabluda i zabluda o bitnom razl
 Bitna zabluda
 Zablude bez uticaja na punov.pravno nerelevantna z
 ZOO zabluda sprecava nastupanje sagl volja nesporazum
 NESPORAZUM PO ZOO
 Zabluda o identitetu predmeta
 Sta je predmet ne osobine
 Zabluda o kauzi
 Kauza cilj zak ug
 Dozvoljena kauza
 Zabluda o vrsti pr posla u knjizi greska
Premijsko osifurannje osiguranik placa premiju osiguravac
naknadi stetu
Uzajamno osig svi ucesnici ucestvuhuvu naknadi stete
 Bitni elemen ug predmet
 Punovaznost ug
 Nesporazum sprecava post aglasnosti i punovaznost ug
 Zabluda o predmetu razlog nistavosti
 Bitna zabluda
 O CEMU JE BITNA ZABLUDA

4
  Zabluda razlog rusljivosti koja
 Sistem enumeracije nabrajanja
 Zabluda o osobinama predmeta

 O licnosti

 Sistem norne o kriterijumu

 Nase pravo prihvata mesovit sistem

 Zabluda o bitnim osobinama predmeta
 Zabluda o licnosti pravno rel samo kod ugovora koji su vezani za
licnost
 Zabluda o motivu kod dobrocinih pr poslova
 Bitne okolnosti bez kojih stranka ne bi zaklj ug.
 ZABLUDA O SUPSTANCIJI
 Subjektivno i objektivno shvatanje substancije
 Sopstveni ili tudji predmet obaveze slucaj pusen
 Motivi i subjektivnavsubstancija slucaj gosp Odomir
 Zabluda sto je predmet vase obaveze
 IZVINJAVAJUCA ZABLUDA
 Onaj ko je bio uzabludi je bio pazljiv nije dolo do zab potp
nepaznjom
 Zoo
 Ustanova prekomernog ostecenja
 Zoo stranka koja je bila u zab duguje drcstrani naknadu stete
zato sto ug ne vazi
 PREVARA
 Kvalifikovana zabluda
 Vezana za pobnasanje druge strane
 Izazvana zabluda u savr pr nije tacno
 Vuce poreklo iz pr o deliktu
 Osnov za trazenje naknade

5
  Krivicno delo
 Deliktni osnov prevare ogledacsevu prvom obliku prevare kojibje
trazio sank
 Izazivanje zablude
 Saugovornik svojim ponasanjemvi recima prouzrokuje zabludu
 Prouzrokovanje zablude
 Odrzavanje zabluede
 Zajed izazivanju i odrzavanju z je prevarna akti vnost onog koji
vara
 Cutanje na prepoznatu zabludu oblik prevare spanac blitva npr
 Nacelo savesnosti i postenja nalaze strankama da dostave sve
potrebne inf i dok potrebni za zakljvug
 Predugovorovorna duznost
 Potrosacki ugovori zaklj prof. I ne profesionalac
 Pravilo duznosti obavestavanja
 Propustanje i dovodjenje u zabludu prevara
 Prevara sve rusi bilo kakva prevara je razlog rusljivosti to ne vazi
u odnosu na zabludu
 Prevara i prekomerna reklama razdvajanje
 Tesko dati jasan odg
 Lista nedozvoljenih reklama
 Bez obzira u cemu se sastoji prevarno ponasanje ona se mora
poticati od saugovaraca
 Ako je varao treci saugovornik moracda znavili to moze
 Ako zna zavprevaru i ne otkloni je to je prevara saugovaraca
 Zabluda je moguca i kod jednostranih pr poslova
 Testamen nema saugovornika
 Moguca samobkod saugovornika
 Dvostrani posl
 Nedozvoljena sugestija
 PRETNJA
 Navodjenje na zakljucenje ug. Stavljanje u na izgled kakvog zla
izjaviocu volje
 Ili napada drugo znacajno dobro

6
  Ona se moze odnositi na dobra izjavioca iubodnosu na njegova
bliskalica
 Navede da zaklbug kojibne bi zaklj
 Ili da zaklj ug druge sadrzine negobplaniran
Petnj mora biti ozbiljna
 Da izaziva opravdan strah
 Da ono cime se preti moze da bude izvrseno
 Da li je ostvariva pretnja
 I to cime se preti mora biti nedozvoljeno
 01.11. 16 hiber
 KAUZA
 Viseznacnost razlog uzrok osnov
 Pravni osnov
 Nan sticanja
 Pr osnov pr posao ili dr pr cinjenica koja vodi sticanju subjek pr
 Kauza je odg na pit zasto neko izjavom volje prih obavezu
 Osnov kao razlog obavezivanja
 Kauza i volja kao pr cinjenica
 Sticanje bez osnova
 Kauza je razlog uzrok ili cilj obavezivanja
 Na sta je obavezan odg je predmet
 Zasto obavezan odg je kauza
 Bitno je da se radi o pravnoj obavezi
 Pr obav sankcionisane pravom
 Drustvene obaveze dovode do drust sankcije
 Nema kauze nema obaveze
 Ugov obaveza mora imati dopusten osnov
 Pretpostavlja se da ob ima osnov ako ima kauzu
 Razlikujr dozvoljene od nedeozvoljenih obligacija ZOO
 Svaka ug ob mora imati dopusten osnov
 Nedopusten protivan prinud propisima javnom poretku dobrrim
obicajima
 Klasicna teorija kauze Doman fran pr. Prof. Gradjan pr.
 Dvostrano obavezni ug dobrocini
 Kauza je animus domandi volja da se pokloni

7
  Obaveza druge str razlog prihvatanjav obaveze
 Animus donandi voljavda se pokloni zato se obavezujem
 Jednostranii poslovi su nastali kasnije kraj 19 i poc20 v
 Planiol ANTIKAUZALISTI
 Nevtreba da postoji u ug prau
 Formal i log nemoguc pojam
 K je razlog obaveze uzrok
 Uzrok prethodi posledici
 Obaveze nastaju istovremeno pa jedna dr ne mogu biti uzrok
 Funkcionalna nepotrebnost pojma kauze
 Kontrola punov ug moze se ostvarivati putem pojma predmet ug
 Nemacka
 CAPITANT OBNOVACTEORIJE KAUZE
 Kauza kao cilj kojicse hoce ostvariti davanjem ugovorne izjave
volje
 Razlog je cilj kauzalni i finalni motivi
 Vratio kauzu u svet prava
 Da li sec radi o pr volji
 Kojivje cilj koji se zeli ostvariti
 Subjektivne i objektivne teor
 Motiv ono sto hocu da postignem
 Kauza treba da bude finalni motiv
 Sta je finalni motiv
 SUBJEKTIVNE TEORIJE KAUZE
 ASUBJEK TEORIJE KAUZA JE JEDNAKA MOTIVU K JE SUBJ CILJ
 Kauzalni i finalni motivi
 Motiv ulazi u kauzu
 Kauzavje finalni motiv
 Jedinstvenost neprepoznatljivost motiva i neefiksnost subj
shvatanje kauza
 Dobrocini ug motiv ulazi u ugov polje deo je kauze kljucni
elementvkauze
 Zabluda o motivu i nesporazum putativni motiv
 Nedozvoljen motiv
 Ako je motiv nedozvoljen dobrocin ug je nistav

8
  Nistav je ako je nedozvoljena kauza
 Odlucujuci motiv
 Da je bio poznat ili jevto morao biti drug ugovornoj strani
 Ako je motiv nedozvoljen ug je nistav
 Zabluda o motivu je relevantna
 Motiv je prividna kauza
 Nedoz motiv kod teretnih ako je oduca pobuda nedoz ako je bila
poznata iki je to morala
 OBJEKTIVNE TEORIJE KAUZA KAO EKONOMSKI CILJ
 Kauza je ekon efekt koje stranke zakljvugvzele da postignu
 K je promena u imovini zbog koje he zaklj ug
 Razlog cilj obavezivanja je ekon cilj
 Dobrocini ug kauza je kod ug negativan ekon efekat Gams
 Ug se pr oblikuju eko odnosi
 Ekonom efekt je uvek eko efekt bez obziracda li je to dozvoljeno
ili ne
 Ekono kauze
 Kauzavje neposredni pr cilj koji se ug zeli postici
 Kreiranje prava i obaveza
 Stvaranje zahteva dacse trazi izvrsenje obav dr strane
 Subjektivno objektivne teorije ...onokiko koliko motiv
ulazivukauzu
 Ovaxshvat primenjiva i na dobrocine ug
 Kod dobrocinih kaiza se po motivu prosiruje
 Gz spanija
 Kod teretnih ug vazi kao kauza za svaku ugovornu stranu cinidba
iki obecanje
 ZAKLJUCAK I KAUZA U PRAKSI
 Kauza je zak pojam
 Znacajan kontrokor punovaznosti ugovora
 Kauza u nemackom pr
 Primeri iz prakse
 Ug je nistav kada je najlakse da objasne nistavost
 Sledeci uslov za nastanak ug
 PREDMET UGOVORA

9
  Predmet sadrzina predmet obaveze terminologija
 Razlikuhu se
 Ug saglasnost volja i ima svoj objekt
 Na sta se saglasnost volja odnosi
 ZOO
 Ug obaveza mozecse sastojati u davanju cinjenju necinjenju
trpljjenju
 Predmet obaveze stvar radnja proizvod itd
 Predmet obav kod relativ prava neko dobro stvar ilibradnja na
kome se to pr ostvaruje
 Predmet ug na sta se odnosi ug
 Razlikuje se sadrzina i predmet ugovora
 Predmet ug su pr i obav koja iz ug treba da nastanu odn ono sto
cini njih sadrzinu tj prestacija
 Ono sto je za jednu str pr za drugu je obaveza
 Ug obaveza se sastoji u davanju cinjenju necinjenju
 Predmet moze boti i buduca stvar
 Stvar nije predmet ug vec obaveze
 Predmet ugov je sve sto je zak dopušteno
 Ona mora biti dopustena i odredjena odn odrediva
 Predmet je cinidba prestacija radnja ispunjenja
 Prestacija kao predet uggovora po zoo
 Davanje obaveza prenosa subj gradj prava na stvari
 Poverilac stice se ispunjenjem neko pravo na stvari stvarno ili
obligaciono
 Predmet cinjenje radnje a ne stvari
 Ugov za predmet ima vise prestacija
 Stranka se obav i na davanje i cinjenje
 Mesoviti kvalifikacija se vrsivpr teor oretezh elem
 Na prestaciju se prim pravila koja vaze
 Necinjenje duznik je obav da se uzdrzi od radnje na koju bi inace
imao pravo predmet uzdrzavanje dozvolhene radnje
 Trpljenje dopustanje da poverilac cini nesto sta inace ne bi
mogao
 PREDMET UGOVORA

10
  POZITIVNE I NEGATIVNE
 OBLIGACIJE CILJA I OBL. CILJA
 OBL. SREDST. Duznik je u obavezi da pred sva sredst da ostvari
oblig.
 Oblig. Cilja da se ispuni zadatak tj cilj
 Posebne vrste oblig
 Ugovor u korist treceg
 Obecanje u korist treceg
 Obecanje obecavac se obavez trecem licu da ce nesto uciniti
 Funk. Ustanove predmeta ugovora
 Predmet ug mora biti moguc dopusten odredjen odrediv bitna
podela knjoga
 Predmett je sredstvo kontrole dopustenosti punovaznosti
ugovora
 NEMOGUC PREDMET
 Predmet mora biti moguc
 Ako je nemoguc ug nije nastao
 Objektivna i subjektivna nemoguc predmeta
 Fakticka fizicki nije moguce uciniti prestaciju materijalnu
 Pravna nemogućnost predavanje stvari koja nije u prometu
 Pravno nemoguc predmet
 Nemog obuhvata i fakticku i pravnu stranu
 Sadrzina prestacije nije ostvariva nemogucnost
 Objekt nemog je apsolutna nemog nistavost nepostojeci ug kao
posledica objektivne nemog
 Subjektivna nemog relativna nemog za samog duznika predmet
je moguc ali ne za dužnika
 Ug je po pravilu punovazan
 Subjekt se moze uvaziti samo kod cinjenja ne i davanja
 Nacin procene subjekt nemog in abstracto ili in concreto
 Relativnost subjek nemog ugovori intuitu personae
 In concreto s obzirom na osobine uzrast
 Subjektivna nemog izvrsenjavob ugov ne proizvodi dejtvo
 NAKNADNA MOG ILI NEMOG KOJA JE POSTOJALA U
MOMENTU ZAKLJ UGOVORA

11
  NAKNADNA MOGUC ako je u moment zaklj ug predmet nemoguc
 Ako je ug zaklj pod odloznim uslovom ili rokom pacpredmet
nsstane moguc kasnije uzima see da je moguc od pocetka
 Ako je mog u momentu zaklj pa docnije postane nemoguc
 Punovazno nastao pa vise ne obavezuje
 Uzrok
 Ako je predmet nastao krivicom jedne ug str ona duguje dr
naknau s
 Visa sila prestaju pr i ob ali se ne trazi naknada stete
 Ug pun nastao ali ce njegova dejstva prestati
 ODREDJENOST PREDMETA
 Predmet mora biti odredjen ili odrediv
 Odredjen mora biti pravna i fakticka
 Individualna odredjenost
 Odredj po rodu
 Genus uvek kada stranke ne odrede kao species tada prosecna
kakvoca
 Ograniceni genus kolicina seo vece kolicine
 Individualizacija izvrsenje predstavlja individualizaciju
 Stvar kao predm ug moze biti individualno odredjena
 Pravno pitanje duguje stvsr odredj po rodu
 Stranke ug mogu da odred specifk stvari odr po rodu
 Precizira se saglasn volja koje osobine moracda ima stvar
 Ako nema specif. Onda genus
 Genus moze biti ogranicen kada duznik duguje deo a ne
 Kada je predmet odredj po rodu individualizacija se vrsi u
momentu izvrsenja
 Odrediv je kada je naknadno moguce precizirati prestaciju
obaveze prefmeta ug.
 Tri nacina
 Sagl volja stranaka sadrzi kriterrij po kojima ce se odrediti
predmet
 Predmet odredjen cena odrediva

12
Predmet ob je odrediv ako ugov sadrzi podatke pomocu kojih se moze ili
su strane ostavile trecem lucu da ga odredi
 Prepusti se trem licu odredjivanje predmeta tj cenu nekog dobra
 Ako trece licevto odbije ug se smatra nistavim
 Tj nece ili ne moze stranke ce se obratiti sudu koji preuzima ulogu
treceg da odredi predmet
 Ako trece lice nece ili ne moze da odredi predmet obaveze ug je
nistav
 Ugovor o privredi ako treci nece da odredi cenu uzece se razumna
cena ug o kupoprodaji
 Ono sto vecina sistema zabranjuje
Nije dozvoljeno da jedna ugovorna stana odredi predmet
 Nije dozv da str prepuste jedna dr da jedna od njih odredi predmet
 Ugovor o kupoprodaji bez cene nema pr dejstvo
 Trazi se razumna propisana cena
 Ako stranke odrede cenu koja nije razumna
 Nedopustanje jednom ug za odredj predmets nije opste prihvacens
 Strane mogu trazitib od suda da ponisti oluku treceg ako se ne slazu
sa cenom
 Promenjiva kamata problem nije reseno
 Propisana ili tekuca cena
 Ugovor o privredi cena koju je prodavac redovno naplacivao iki
razumna cena
 Kamata stabilna i promenjiva
 Stopa inflacije sve to odredj da li je predmet ug odrediv

Prefmet je odrediv kada je ig odredj kriterijum po kojem ce stranke.. ili to
prepustiti trecem licu ako ne treci onda sud ako prefmet nije odrediv
uzima se razumna cena
Ako treci odredi cenu koja je relativna onda sudska zzastita
 Da bi predmet bio odredjen mora da postoji
 Moguc je i ako ne postoji ako kasnije bude isplacen
 Buduca stvar

13
  Tudja stvar kod kupoprodaje
 Prodavac se obavezuje da ce predati pravo svojine na stvari i da ce
predati tu stvar u tom momentu sto je moguce ako stvar ima u
svojoj svojini tj ako je njegova
 Stvar mora biti proizvedena mora postojati investitori prodaju
stanove i piramidalne banke uzimaju pare
 Visestruka prodaja istog stana
 Ne moze se overiti ug ako je stan vec prodat
 Tudja stvar moze biti predmetvig o kupoprodaji ako je u svojini
prodavca
 Duznik duguje dve ili vise stvari ali se moze osl ob ako preda jednu
od njih
predmet mora biti dopusten poslednja osobina
 Suprotno protivan prinudnim propisima obicaju i javnom moralu
 Zaklj ug o predmetu zabranjeno jednoj ug strani ugovor ce vaziti
izuzev ako posebnim propisom nije druk propisano
 Strana placa kaznu za koju je zabranjen
 Naknadna pravna nemogucnost visa sila oblig se gasevnikobnr
odgov
 Ako je predmet ugovora bio zabranjen u momentu zakljucenja
slučaj konvalidacije
 Ugovori konvalidiraju
 Bila a ne jeste
 U momentu zaklj je bila zabranjena
 Ako jee zabrana bila manjeg znacaja pa je ukinita ug ostaje nistav
 Ako jeste
 POJAM FORMALNIH UGOVORA 5.11.

 Punovazan ugovor moze nastati i bez forme

 Forma je nacin na koji stranke izjavljuju volju
 Uvek postoji neka forma
 Volja se mora ispoljiti kroz formu
 Kada od nacina ispoljavanja volje zavisi punovažna dejstva ugovora

14
  Neformalnost (konsensualizam) opste je pravilo da punovaznost i
dejstvo ugovora ne podleze formi stranke su slobode da izjave volju
kako hoce
 Cl 67 zoo ideja o formai ugovora
 Prema Načelu konsensualnost ugovori se zakljucuju na bilo koji
nacin ono je pravio
 Forma predvidjena zakonom je izuzetak
 Ekonomski statusni ugovori su formalni
 Jedna od dve funkcije forme tj razlog zašto zakon propisuje formu
 Postoje oba ali jedan preteze
 Zastita opsteg interesa države kroz formu sprecava nezakonitost
transakcije
 Po pravilu stiti stranke koje su u ugovoru slabije
 Formalni ugovor zakljuci jedna strana koja je maloletnik zavisno lice
poslov nesposobna
 Javna forma
 Vrsta forme u javnom interesu koja ranije time
 U funkcija zastite fiskalnog interesa
 Obezbedjenje da bude naplacen porez
 Forma javne isprave kod prometa nepokretnosti sprecava da
 Imaju javnopravnu funkciju
 Ne spadaju u dradjansko pravo
 Forma moze biti zastitna
 Sluzi za zastitu interesa stranaka
 Proveravanje stavki ugovora
 Zakon ne stiti ako se sama stranka ne zastiti
 Zastita opsteg ili posebnog interesa stranke
 Peroviceva knjiga
 Ad solemnitatem resenjem
 Konvalidacija je moguca ako je forma propisana u stranackom
interese a ne ako je u javnom interesu zoo
 Stranke mogu usloviti ug formom
 Konsesualizam je pravilo
 Neformalno javni prevoz

15
  Stranke kod neformalnih ugovora te ugovore zakljucuju u formi
iako nisu sporazumno uslovile punovaznost ugovornom formom
 Neformalni ugovor jednako vazi moze se dokazivati na dr nacin

 Stranke ne žele da neformalne ugovore pretvore u formalne vec da

obezbede dokaz da je ugovor zakljucen ( nije dokazna forma
posebna lekcija)
 Ugovori po pristupu
 Stranka odredi elemente ug druga prihvata ili ne
 Ako zskonomnije predvidjeno da je formslsn
 Azi ako su ga stranke potpisale
 Ako je neformalam a stranke nisu uslovile ug po pridtupu on ostaje
neformalan
 Formularni ug po pristupu
 Na njega se primenjuju pravila nefomalnog ug
 Propisom je predv da ug moze biti zaklj for ili nef
 Konkurencija dve forme ili forme i fform
 Sporazum o formi stranke
 Ugovorena forma
 VRSTE FORME cime i kako je forma predvidjena
 Vrste forme po poreklu
 Ugovorena forma ne ugovorna
 Zakonska forma postoji kada je predvidjena propisom
 Zoo ali cesto i propisima koji uredjuju gradj pr oblast zakon o
hipoteci ug mora biti zakljucen u formi
 Stranke svojim sporazumom mogu da neform ug ucine form svojim
sporazumom najkasnije do zakljucenja ugovora
 Klauzula sporazuma da ug bude u toj formi
 Sporazum o formi lici na predugovor
 Predmet ug je forma odredjena
 Kauza sp je dobiti pr da se od dr str zahteva takva forma tj da bez
nje ne proiz pr dejstvo
 Sporazum o formi je neformalan
 VRSTE FORMI PO DEJSTVU ILI UCINKU FORMI
 Ad solemnitatem bitna forma

16
  Ad prpbationem dokazna
 Ug formalnost se odredjuje ktoz dokaz
 Nema punov ug ako str ug ne zakkj bilo u zakonskoj formi ad
probationem
 Ako nema ad solemnitatem ug je nepostojeci jer ga ni nema
 Zoo nema pravno dejstvo
 Ima mislj da je nistav
 Ug nema pr dejstvo ali ako bude u preteznom delu izvrsen ako ne
proizlazi iz cilja forme ug ce vaziti
 Konvalidacija koja nije konv rusljivog ug
 Ako su str propustile da ug zaklj u pism formi
 Pitanje mogucnoost konvalidacije ug o nepokretnosti
 Moze li se ug konvalidovati izvrsenjem
 Sudska praksa je prihvatila ovu mogucnost
 Ako nije ispunjena forma ad solemnitatem a ug je pretezno ispunjen
ug je punovazan
 Konvalidacija je moguca ako nije protivna svrsi forme
 Potpis str overen od str suda
 On potvrdjuje autenticnost potpisa posebnavrsta forme
 To je dokaz
 Sudska praksa
 Zakljucak opste sednice vrhovnog suda
 To je forma gde sudeje razmatraju psporna pitanja gde jedan sudi
ovako dr onako
 Donose zaklj kako ce se suditi
 Nema posebnu formu
 Pravila visestepenosti hijerarhije
 Nizi sudija moze da
 Vrjovni sud srbije je doneo zaklj
 Forma je bila pismena plus potpis
 Ako je forma pismena bez ovee potpisa doci ce do konvalidacije
 Ako je zaklj usmeno nema konvalidacije
 Kupac je u statusu ususcupiendi
 Nema forme
 Ne funk konvalidacija

17
  Savesnost minimalan uslov
 Onaj koji ne zna ili nije mogao znati
 Pogresno misli da ug bez pismene forme e punovazakn
 Dvostepena konvalidacija
 U praksi funkcionise
 Posledica
 Svojina na nepokretnostima se stice upisom
 Pravilo nema forme nema ugovora
 Forma ad probationem
 Teze da se dokaze nije tacno
 Takva forma u nedostatku forme nije dozvolj dokazivati drugim
sredstvom
 Takav ug je punovazan proizvodi dejstva ako duznik ispuni obavezu
 Ali ako duznik ne izvrsi obav poverilac ne moze da dokaze
 Obezbedjuje se pouzdano
 Solemnitatem nema stranackog interesa na takvu formu
 Posle dr sv rata dokazna forma nestala iz nadeg pr sistema
 Bila je poseban nacin za arbitr sporazum i prorogacionu klauzulu
 Prorogacioni sporazum obavezna pismena forma
 Arbitrazna klauzula str mogu spor da povere arbitrazi
karakteristiccno za strance
 Jos jedan slucaj dokazne forme
neformalnaa ug o rucnoj zalozi
 Prvenstvo dve rucne zaloge jaci je onaj kome je stvar predata
 Prema registrovane prvi ipis
 Koja je pre nastala
 Registrovana vreme
 Rucna zaloga ima prioritet samo ako je ug o zalozi zakljucen
potpisom overa potpisa
 Ug o rucnoj zslozi vazi i kada je zaklj ndformalno
 Dokazna forma potpis
 Ako nema konkurencije nego samo treba da se namiri neformalno
 Da li se pretpostabkja da je ugovorena forma ad solemnitatem
 Perovic ug forms je ad solemmitatem
 Perovic ad probazionem

18
  STRANKE MOGU DA UGOVORE FORMU AKO JE PO ZAKONU UG
NEFORMALAN
 MOGU LI STRANKE DA UGOVORE TEZU FORMU
 Ug vlada nacelo konsensualizma
 Mogle su da ugovore
 Polemika
 Oavezna forma bude najstroznija
 Javno beleznistvo
 Notar
 Advokati
 Sukob
 Kompromis
 Solemnizacija
 Stranke same zakljuce ug
 Advokat overi citav ug
 Odbija da ga solemnizuje ako ima nezakonitost
 Notar overava
 Sporazum umesto solemnizacije zapis
 U zakonu solemnizacija
 Nizi sudovi odbijalu
 Da li stanke mogu ug da predvide tezu formu od predvidjene
 8.11.
 VRSTE FORME
 Zakonske forme dve grupe ali razlicito dejstvo
 Pismena forma privatne isprave
 Pismena forma privatne isprave sa svedocima podvrsta
 Forma javne isprave
 Realna forma
 U sastavljanju isprave ucestvuje drzavni organ sud javni beleznik
 Sporna forma realna forma
 Realni ug skr. Ugovori koji se zakljucuju predajom stvari
 Predaja st je nacin na koji se ispunjava ob i nadtaje ugovor
 Traditio vera
 Prosta predaja

19
  Trad simbilika itd.
 Realni ug poticu iz rimskog prava
 Poklon je realan ug
 Posluga ostava zaloga zajam
 Zajed in je da radjaju obavezu za povracaj stvari da vrate ono sto im
je dato
 Ne moze se neko sagl volja obavezati da vrati nesto sto jos uvek nije
primio rimsko
 Obaveza primaoca ova 4 u nema kauzu
 Realni ug se zaklj predajom stvari
 Sve dok se stvsr ne preda nema ugovornog odnosa
 Obaveza nastaje predajom stvari
 Obaveza povracaja stvari
 Prethodni sporazum ne obavezuje
 Predaji prethodi saglasnost volja
 Nedzasticen do predaje stvari ug
 Obaveze nastaju predajom
 Predugovor za zakljucenje realnog ug
 Obaveza da se zakljuci realan ug
 Vazece pravo sudska odluka ce zameniti glavni ug
 Realni ug zoo
 Oni koji su reg zoo nisu realni nego konsensualni
 Nepravni konsensualni realni ug
 Zajam bez kamate prijateljski zajam
 Realna forma odg nekomercijalnim ug pod uslovom da postoji
zastita
 Stankovic realne ug treba po zakonu reg kao nepravne
konsensualno realne ug.
 Zaklj se dve faze
 1konsensualna obaveza da se stvar preda
 2 faza nastaje obaveza da se stvar vrati
 Ugovor o poklonu je trad bio realan
 Neidpunjeno obecanje poklona moze da prouzrokuje stetu
poklonoprimcu
 Pismeno obecanje poklona u savr pr obavezuje

20
  Poklon se zaklj na dva nacina
 Realno
 Poklon je saglasnost volja ne jednostrana
 Ako je usmena sahl ona ne proizvodi pr dejstva potrebna je predaja
stvari
 Ako je pismena obavezije da se poklon ucini
 Nalog namenski poklon
 Poklon sa nalogom nedto poklanjam ali uz usloc
 Poklon nepokretnosti
 FORMA JAVNE ISPRAVE JAVNA FORMA
 Pismena forma
 U formi privatne pismene isprave pravilo kreacija stranaka
 Moze biti uslov za punovaznost ad solemnitatem
 Ili da bude strikti iuris dokazna forma
 Privatna isprava kao dokaz ne vredi vise od bilo kog dr dokaza
 Princip slobodne ocene dokaza
 Javna isprava postoji kada u zaklj ug na neki od predv nacina ucestv
drzavni organ ili dr subjekt na koga su preneta ovlascenja
 Nije dovoljno da je sacinjen pismeni dokum i potpisan
 Trazi se ucesce drzavnog organa
 Sud i javni beleznik
 Kontinentalno pravo na javnobeleznicka forma najcesca
 Zakon predvidja javnog belezniks
 Javna isprava je isprava koju sacinjava drz organ tj javni beleznik
 Javna isprava sadrzi pretpostavku istinitosti
 Ono sto pise u njoj je tacno
 Overa potpisa utvrdjivanje autentifikacije potpisa sud notar
 Potpis i overa ima snagu javne isprave ne sadrzina
Drz organ potvrdjuje samo potpis i on ima formu javne isprave

21
Da biste saznali nešto više o programu OneNote i nabavili ga, posetite
lokaciju www.onenote.com

 Javni beleznici su organi od javnog interesa na koja ovlascena

prenosi drzava
 Overava auten pprivatnih isprava
 Zadatak sacinjavaju zapisnik o cinjenicama
 Da potvrdjuju cinjenice
 J b potvdjuje autent potpisa ug
 Da je ispravu potpisao onaj kojivse potpisao
 Legalizacija potpisa
 Snaga javne isprave auteent potpisa
 Beleznik moze i da oblikuje sadrzinu koju mu izloze stranke
 Takva j beleznicka radnja kada sacinjava dokument naziva se
javnobeleznicki zapis
 Jb ima peventivnu i sudsku ulogu
 Proverava dokumenta
 Ako stranke misle da jb gresi one
 Javni b je duzan da upozori stranke na rudljivost ug
 Stranke mogu da ga zakljuce i u tom slucaju iako su u zabludi da je
ispravan
 Beleznik mora to da zabelezi kao i da je upozorio strane koje to
potvrddjuju
 Sve sto je proverio jb je ispravno
 U slucaju greske naknada stete
 jb
 Legalizacija
 Sastavlja dokument
 Solemnizacija stranke sastabe privatno ispravu i daju beleznoku na
proveru
 Proverava sadrzinu i moze da odbije da je potvrdi
 Prvi zakon o j b za Jugoslaviji 1930 god

22
 
 Mana je u tome sto stranke ne mogu kvalitetno da oblikuju sadrzinu
volje kao sto to moze strucno lice
 Solemnizacija advokati
 Zapis notar
 Sud overa
 Stramke sastavljsju javnu ispravu solemnizaciha
 PISMENA FORMA
 Stranke sastavljaju ug u pismenoj formi i potpisuju ga
 Nacin sastavljanja je nebitan
 Uh moze biti sacinjen na jednom dokumentu koji potpisiju obe str
 A moguće je i na dva dokumenta i dva potpia
 Stranke moraju biti saglasne
 U siprotnom nema ug
 Tekst ug mora biti obradjen bilo ksko
 Potpis rucno
 Savremena pravila elektronsko ug i elektronski potpisi
 Zakon o elektronskom potpisu iki putem interneta
 Zaklj ug putem interneta
 Za ug je bitno mesto zaklj nadleznost suda
 Dve teorije
 Prvo Elektr ug se ne razlikuje od ug inace uvek ista pr
 Drugo posebna pravila
 Elektr ug po pristupu
 Elektrvpotpis nije svojerucan ali je i neformalni ug
 Za formalni svojerucan
 Dve vste elektr potpisa
 Neautorizovan emajl adresa povezan sa uredj sa kiga je potpis
poslat nije dokazna isprava
 Za form ug elektr potpis sa potvrdom potpisa
 Neformalni ug elektronski potpis bez dokazne forme
 Stavlja se adresa i broj u slucaju zaboravljanja sifre
 Ako dok sadrzi vise str potpisuju se sve strane
 Kod j b

23
  Za pismene ug vazi nacelo potpunosti isprave
 Izmena se uredjuje usmemo
 Zoo mogu vaziti izmene pismenog ug i dopune
 Zoo dozvoljava da vaze dodatna pismena ako se odnose na nebitan
deo sadržine ug
 Po istim uslovima vaze i izmene ug usmenim putem
 Simulovani ug ili izmena ug
 Pismeno jedno usmeno drugo
 Zoo primenice se pravila za similovane ugovore
 Dopune ug mogu vaziti ako se radi o sporednim tackama
 Treba praviti razliku izmedju zakonske i ug forme
 Raskidanje ranijih ug
 Forma za zaklj ug primenjuje na punomocje koje je dato za zaklj ug
 Ako je predvidjena pismens forma punomoje mora biti u toj formi
zoo
 Punomocje mora imati istu formu kao i ugovor
 Zoo punomocje mora biti u formi ug
 Ako javni beleznik odbije radnju zakon predv da str moze da
pokrene vanparnicni postupak
 Pravilo o pr formi punomocja vazi za sud i stranke ali ne i na javnog
beleznika
 Predugovor mora biti zaklj u istoj formi kao i ug
 RASKID UGOVORA
 Raskid ug je neformalan
 Ug kod promenjenih okolnosti se raskida odliukom suda izuzetak
 Raskid je neformalan iziuzev ako je pr odredjeno drugačije
 Sporazumni raskid ug je moguc dok strannke jos nisu izvrsile ug
 Umesto raskida moze se nastati novi ug u slucaju sporazuma
stranaka o raskidu
 Nastaje novi ug i stranke menjajucstrane
 Radkid posle izvrsenja placavse porez
 NEVAZNOST UGOVORA
 Ako nema uslova punovaznosti ug nema ni ug
 Ali ako su svi uslovi ispunjeni avug ne vazi
 Prestanak ug on ne proizvodi dejstva

24
  Dve gr razloga
 Cinjenice koje pogadjaju proces zakljucenja ug
 Ug je nevazeci iz razloga koji je postojjao i pogodio fotrmu zaklj ug u
momentu zakljucenja ug
 Ako ug punovazno nastane ako je post zaklj u redu ali se jedna str
ne ponasa u skladu sa ug
 Pravo daje ovlascenje dr str da izjavom svoje volje dovede do
prestanka ug
 Ta izjava je raskid ug
 Do raskida dolazi kada je ug punovazno nadtao ali se ne izvrsava
kako glasi
 Rsazlika ponistenja i raskida
 Kod ponistenja dejstva ug ned zbog nedostat koja su nastali zaklj ug
 A koraskida zbog cinj koje pogadjaju izvrsenjevuh
 Prestanak ug se mesa sa ponistenjem obaveze
 Prestan ug eliminise cinj koje su trebale da proizvedu dejstvo ug
 Prest obaveza gasi se samo obaveza jefne strane a ug kao pr cinj
ostaje
 Ispunjenjevje nacin prestanka
 Ug postoji ali nema obaveze
 Prestaje obaveza ugvostaje
 Kompenzacija je prestanak dva uzsjamna potrazivanja
 Obaveza moze prestati i novacijom
 Smrcu duznika osim akobne prelazi na naslefnike
 Protekom vremena
 Moze se pretvoriti u naturalnu obavezu
 Nemog ispunjenja
 Kada nemog nastupi nakon zaklj ug a nije delo ni jedne str ne moze
ee prepisati nikome u krivicu
 PRESTANAK UGOVORA PONIDTEBJLLNJEM
 Do ponis folazi iz razloga koji su pogodili ug u momentu njegovog
zaklj
 Punovazan ug ne moze da nastane
 S obzirom na karaker cinjenica i kiji obim cinj pogadjaju
 Da li treba prihvatiti tri ili dva slucaja nevaznosti

25
  Dva nesporna nistavost apsokutna i rusljivost
 Apsl nist ug se javni interes
 Ruslj ug su oni proces zaklj ug je povredjen povredom volje jedne
str to jd ig koji vazi po svom zaklj alivstrana sa povredj interesom
ima pravo da zatrazi poništenje ug u odr roku
 Rusljivi ugvvazexali se mogu ponistiti
 Ug koje zaklj poslov nesposobno lice ne vaze ali de mogu osnaziti
 Nistavi ug koji srvmogu konsolidovsti naknadnom saglasnoscu
 Prividni ugovori
 Da li postoje nepostojeci ugovori sporno
 Nesporno je da ovakvi ug imaju istu posleficu ne proizvode dejstva
kao da nisu zakljuceni
 Nepostojeci ug
 Nistavi oni kod kojih je bitan element protivan bitnim propisima
javnom p i dobrim obicajima
 Sadrze sve elemente ali su zabranjeni nezakonitiVnemoralni
 Kod nepostojecih ug nedostaje neki od bitnih elemenata ug
 Ako je forma u pitanju
 Ako je predmet nedozvoljen nepostojeci
 Kauza nepostojeci
 Zabulda o kauzi stranaka nepostojeci
 Treci nepost ug
 Nepostojeci ug nije ni zakljucen ne moze se govoriti o
nepunovaznosti
 Jedna str misli da je nastao a dr da nije ug
 Privid ug ili jadno definisan ug
 Taj spor resava sud
 Nepostojeci ug je prividan ug za koji trebacutvrditi da je nepostojeci
i zato se nep ugovori tretiraju ka da ih treba eliminisa
 Konvalidacija postoji kod nepostojecih
 Nistavi ug se ne mogu konvalidirati zato sto su suprotni zakonom
 Samo kada element nedostaje moze biti zamenjen drugim
 9.11.16.
NEPOSTOJECI UGOVORI

26
 zapoceti proces zaklj ug je ostao nedovrsen
 Jedno pr nista o kome pr ne vodi računa
 Nepostojanje nije sankcija za neregularnost pr aktavec jedna
fakticka situacija
 Tipicni nepostoj ug u praksi su
 Ug kojima nefostaje zakonska furma
 Ug kojima nefostaje sagl treceg lica da bi bio punov maloletna lica
 Ugovor o preuzimanju duga
 Gasi se obav sadasnjek duznika i stvara ob novog
 Da bi punovazno nastao zahteva saglasnost poverioca tj treceg
 Ako overilac ne da ili pouce sagl ug o pred duga vazi kao ug o
preuzimanju ispunjenja
 Treci se obavezuje da ce preuzeti ispunjenje obaveze
 O nep ug raspravlj se u okviru zaklj a ne punovaznosti
 Ili dolazi do konvalidacije ili konverzije
 APSOLUTNO NISTAVI PR POSLOVI U UZEM SMISLU
 Kod nistavih ug postoje svi elementi sli su zabranjeni
 Neposz nema sve elemente
 Postoje svi elem ali su str ugovorile ono sto pr poredak prihvata
 Cl10 cl 103, 300 zoo
 Ug je zakon za stranke slobodnom izjavom volja
 Dr zakone kreira drzava ono sto stranke svojom voljom odrede kap
zakon tako mora biti ostvareno
 Strane su slobodne u granicama proopisa pr poretka zoo
 Kada se predje ta granica ug je nistab
 Izrazi kojima se definise pojmovi formule
 Javni poredak francusko pr dobri obicaji nemacko pr moral
 Nas zakon javni p i dobri obicaji
 Opsta granica
 Posebne zabrane u zoo
 Predv i u dr propisima koji reg raz oblike poslovanja
 Sud cedzo zasniva odluku na nekoj posebnoj zsbrani u pr poretku
 Dve vrste poredaka vijs povreda predstavlja nistab ug
 Pravni poredak
 Ako je poedjeno zak pravilo ug je nistav

27
  Zabranjen sa gldista prava
 Razlog zabrane otpao
 Moralni poredak
 Ug protivni moralnim pr dobrim obicajima
 Da bi nili nidtavi ug su ili zabranjeni ili nistavi
 Radisic sporno zabranjeni ug on govori o opstem pojmu zan ug pa o
predmetu
 Protivnost ug o pr i moralnom poretku zavise od toga sto
subzabranjeni nema treceg predmeta osnova
 Motiv nekada predstablja deo kauze
 Prvo kod dobrocinih u
 Dobr ug je nistav ako zabranjen nemoralan
 Pr poredak nece prih punov ug
 Kod teretnih kada je odluc motiv bio ili je morao biti poznat dr
strani
 Osnovna karakt nistavih ug je da se njima vredja javni interes
 Nistav ug protivzakonit
 Nesto je zabtanjeno zato sto je javni interes zabranjen
 Osnovna kateg koja obekez nistavost je povreeda javnog interesa
 Ug kojima se vredjabjavni interes i privatni interes
 Nistavost nastupa ex lege deklarativna odluka
 Nema prekluzije deklarativan zahtec
 Sank obez mehan koji ce spreciti povredu j interesa
 Nistabost nastupa po sili zakona
 Ne treba se pozivati na nistavost
 Niti sud mora doneti presudu
 Nist nsstupa autom povredom javnog interesa
 Odluka suda je deklarativna
 Utvrdj se nesto stobpostoji
 Tj da je ug nistav
 Konstitutivni
 Odluka suda o nist je deklarativns
 Nema prekluzije
 Tj roka u kome bi lice trazlilo da se utvrdi da jr ug nistav
 Traziti da sud utvrdi nistavost moze svako ko ima pr interes

28
  Tj lice koje izvlaci pravo ili ndtaje obaveza ako utvrdi da je ug nistav
 Mogu i treca lics
 Ali mora postojati pr interes
 Pr me dopusta avtio popularis ne daje se pr bilo kom licu da stiti pr
interes samo od onoga koji ima sboj interes
 Svim gradjanima se daje u zastita prirodne okoline
 Sud je dizan da pazi na nistavost posluzbenoj duznosti
 Ug o trasferu tj konverzije prodaje deviza je bio zabranjen
 Simulovani ug kiji su za cilj imali transfer devizs
 Ug o poslovnoj saradnji
 Takav ug je nistav
 Spor stranaka
 Sudski spor
 I jedsn i dr hoce da ug vazi al da se odredi iznos
 Sud vodi o nistav raacuna po sluz duznosti
 Cilj je da se spreci da nistahi ug proizvode dejstava
 RUSLJIVI UGOVORI RELATIVNO NISTAVIPRAVNI POSLOVI
 Vredjaju privatne interese
 I privatne u okviiru javnih
 Pojavljuje se kada postoji mana volje
 Povredjena uzajamna jednakost davanja povreda ekvivalencije
 Povredjen pojedinacni interes
 Ponis se samo na zahtev str ciji je interes povredjen
 Pravo ima samo odredj lice cija je volja manjiva odn na ciju stetu je
povredj jednakost davanja
 Lice koje nije ug dstrana
 Paulijanska tuzbs
 Duz poverikac ne moze da se naplati iz duznikove imovine
 To trazi od imovine treceg lica
 Iuuzetak povreda nu znog dela
 Ug o poklonu povredje nuzni deo
 Poklon porusen do visinine namirenja nuznog dela
 Stranka moze a ne mora datrazi ponistenjw ug
 To je stvar volje stranke da li ce traziti ponistenje ruslj ug

29
  Oni vaze dok ne budu ponisteni
 Njihovo dejstvo se nastavlja do ponistenja
 Moze nastati novi broj uhovora
 Zbog zoga zakin daje prekluzivan rok stranci kija hoce ponistenje
 Potestativmo pravo oravna moc mogu se vrsiti samo u prekl roku
 Prekluzivni ko je objektivni tri god
 Subjektivni god dana
 Konvalidacija nastupa kada istekne rok za trazenje ponistenja
 Tuzba je konstitutivna
 Njom se trazi pravni preobrazaj
 Tuzba i presuda su konstitutivne
 Kod nistavih ponist deluje od momenta zaklj ex tunc
 Ug nije bio ni zakljucen Smatra se
 Dejstvo ex tunc ponekad ne moguce
 Saug treba da se izjasni da li prihvata ug ako cuti smatra se da je
prih
 POSLEDICE NISTAVOSTI
 Kada se utvrdi nistavost ug se eliminise kao pr cinj iz pr zivota
 Uzima se kao da nikada nije bio zakljucen
 Nrma svih porebnih elemenata
 Nistavi rusljivi deluju ex tunc
 Ug sa trajnim izvrsenjem
 Ug o zakupu poljoprivrednog zemljista
 Javni t zatrazi da je ug nistav zbog zabranjenog motiva sto je odl
pobuda
 Nr vazi ex tunc
 Povracaj u predjasnje stanje nije moguc
 Ne moze se obrisati nastupelo izvrsenhe
 Ponistenje ug deluje ex nunc
 Zakup stana
 Ug nistav zbog prekomernog ostecenja
 Dehstvo ce biti ex nunc kada nema dejstva ex tunc
 Pocetak ili momenat sudske odluke

30
  Moguce dejstvobponistenja je obaveza naknade stete savesne str
koja nije znala za nevaznost a duznok je nesavesna str koja je znala
ili to morala dr str
 Delimicnobizvrsen ug
 Pr poslefice
 Konvalidavija
 Konverzija
 Tri posledice nevaznosti ug
 Konvalidaciha
 Kobverzija
 Restitucija oduzimanje predmeta obl u korist drzave
 Naknada stetel
 Konvalidacija je pr izvrsenje
 Rusljivi ug postoji mana volje povredjena ekvivakencija davanja
 Rusljivi ug ug starijih maloletnika zaklj bez sagl roditela
 Dr ug po zakobu traze sagl treceg lica
 Rusljivi ug ogr oslov sposob malolet bez sagl rodit nisu rusljivi izb da
se orica o tome
 Ug zaklj u zabludi prevarom pretnjom prekomerno ostecenje vaze
kao svi punovazni ugovori
 Ruslj ug vazi ali u pekluz roku ovl lice moze traziti ponistenje
 Ako ne trazi konbalidacija i trajno vazi
 Ako malol lice zaklj bez sagl roditekja ug ne vazi
 Nedostaje mu sagl treceg
 Uvekvkada se sagl tr ona moze biti data pre ili naknadno zaklj ug
 Konvalidiran tako sto ce od nevazeceg postati vazeci nakon
naknadne sagladnost
 Pojam hramajuceg ugovora
 Naknadno osnazenje poziv da se izjasne
 Konvalidacija istekom tri medeca od sticanja posl sposob
 Cutanje o sagl znaci da su odbili
 Kada se licd koje nema saglas pojavi kod javnog beleznoka
 Upozorava da je sagl neophodna
 Str kaze naknadno pribaviti
 Jb pise da ce proizv dejstvo ako saglasnost bude data

31
  Pismena potvrda da je sagl data
 KONVALIDACIJA
 DELIMICNA NISTAVOST 10.11.
 Nistavost pojedine odredbe
 samo nistavost te odredbe
 ali nistavost ugovora ako ugovor bez nje ne moze ostati na snazi
 Ako je takva da bez nje ne postoji saglasnost volja objektivan
kriterijum
 Ako je bitan deo ugovora
 Odredba je uslov ili odlucujuca pobuda ali
 Ostace na snazi ako je razlog propisivanja nistavog ug osloboditi
ovakve odredbe
 Zabranjen uslov nistav ugovor
 Nemoguc odlozni uslov isto raskidni uslov - bezuslovan ugovor
 Ako je zabrana ustanovljena da oslobodi ug samo te odredbe
 Nije cilj zabrane ponistenje celog ug vec samo odredbe
 Kada je uslov zabranjen ili nemoguc (reg zoo z o nasledjivanju)
 Ako je uslov nistav nistav je ug opste pr
 Ako je uslov nemoguc i odlozni uslov ug ne vazi jer nema predmet
 Ako je nemoguc uslov raskidni smatrace se da nema uslova
 Raskida se ug i ne proizvodi pr dejstva jer se nemoguće ne moze
ostvariti
 POSLEDICE PONISTENJA
 Konvalidacija osnazenje nevazeceg ugovora
 Uzi smisao osnazenje nevazeceg ug protekom vremena
 Konvalidiraju se samo rusljivi ug
 Konv nistavi gde nema prot vremena
 Protokom vremena istekom prekluz roka za ponistenje konvalidiraju
se rusljivi ug
 Retihabicija je naknadno odobrenje
 Zastupano lice moze izjavom volje da takav ug osnazi
 Smisao retihabicije ima izjava volje kod rusljivog ug lice se odrice
ovlascenja
 Odricanje od prava ponistenja izricito ili izvrsenjem konkludentne
radnje

32
  Ispunjenje
 KONVALIDACIJA NISTAVOG POSLA IZVRSENJEM
 IZUZECI
 Konvalidacija stranke su propustile formu ad solemnitatem
 Ug nema pr dejstvo ali ce se smatrati punovaznim ako je izvrsen u
celini ili vecem delu a to nije protivno svrsi forme konvalidacija
nepostojeceg ugovora
 Razlog nistavosti je manjeg znacaja prestala je da vazi norma kojom
je propisan a ug je izvrsen to se ne moze isticati (cl 109 zoo u knjizi)
 Manje je znacajan
 Zato
 Ako zabrana koja je razlog nistavosti bude ukinuta ug ostaje nistav
 Zabrana je promenom zakona ukinuta
 Nacelno to ne utice na punovažnost ug
 ug je nistav u momentu zakljucenja
 Izuzetak ako su stranke izvrsile obavezu nistavog ug a ne vredja se
vazan interes stranke ne mogu traziti jedna od druge ponistenje
 Razlog nistavosti je manjeg znacaja prestala je da važi norma kojom
je propisan a ug je izvrsen to se ne moze isticati
 Rehabilitacija prekoracenja ovlascenja kod punomocja
 Zabrana je ukinuta stranke su ug izvrsile ne mogu traziti pponištaj
 RUSLJIVI UGOVORI SU PUNOVAZNI DOK NE BUDU PONISTENI
 PREKLUZIVNI ROK PONISTENJA
 SUBJEKTIVNI ROK
 Istekom roka ne moze se traziti ponistenje ug
 Dat je radi sprecavanja premisljanja stranaka hoce li ili nece
ponistenje
 Da bi se ubrzao pr promet
 Pre isteka toka konvalidacija specif rehitabicija
 Ovlasceno lice se moze izjavom volje odreci pre isteka roka prava da
trazi ponistenje
 Izjava moze biti
 izricita
 Konkludentnom radnjom tj izvrsenjem
 Izvrsenjem se smatra odricanje prava na ponistenje rusljivog ug

33
  Bitno je da ovlasceno lice zna za razlog rusljivosti
 Ako ne zna da postoji zabluda razlog ponistenja
 Ako se u zabludi odrekne prava na ponistenje to ne proizvodi
dejstva
 Ako sazna pravo stanje stvari i izadje iz zablude
 Sam odlucuje da li ce tražiti ponistenje (prekluzivni rok)
 Ne trazi ponistenje
 ili ispuni obavezu
 Pravno nema razlike samo u nacinu ispoljavanja volje
 Istekom prekluzivnog roka
 Odricanje uz znanje za rusljivost
 Izvrsenje uz znanje za rusljivost
 Moze li se jemac pozvati na zabludu glavnog duznika sporno kod
karanikic
 Ug koji je jedno lice (jemac) zakljuci sa poveriocem da ce ispuniti
duznikovu obavezu ako ovaj to ne ucini
 Jemstvo je akcesorna obaveza
 Duguje onoliko koliko duguje glavni duznik
 Prestankom obaveze glavnog duznika prestaje i obaveza jemca
 Jemac moze poveriocu da istakne prigovore koje ima poverilac
prema duzniku nacelno tako ako ga poverilac zove da plati
 Zastarelost, nemogucnost ...?
 Prava koja su procesno pretocena u prigovore i koja su samo na
dužniku
 Ako je duznik osiromasio i ne moze da izvrsi obavezu
 Jemac se ne moze na to pozivati
 Jemac moze da istakne sve prigovore kao i glavni duznik osim cisto
licnih prigovora glavnog duznika
 Sporno je koji su to cisto licni prigovori
 Nasa literatura ne kaze nista
 Knjiga ne moze cisto lic i nabroji
 Ne izjašnjavaju se o tome (nemacka ?)
 U franc literaturi
 Bitno pitanje

34
  Jemac se moze pozvati na mane volje koje su razlog rusljivosti ug
glavnog duznika
 Glavni duznik zakljucuje ug u zabludi
 Nije koristio pravo
 Jemac da li moze da se pozove na to da je glavni duznik u zabludi
 Franc praksa smatra da moze odn se na licne prig
 Drug rešenje sudske prakse
 To je pravo duznika a ne jemca
 On ima pravo da trazi ponistenje
 Jemac moze biti izigran isplatiti nesto sto je trebao duznik
 Nema cvtrstog od
 Nemacko pravo bolje ono daje jemcu suspenzivni prigovor
 Poverilac pozove jemca da plati a obaveza je rusljiva mana volje
 Jemac moze da odbije da plati do isteka roka
 Ako do isteka roka glavni duznik zatrazi ponistenje na sto se poziva
jemac
 U suprotnom ne moze da se poziva
 jemac se moze pozvati na prigovore koji nisu cisto licni
 Nase pravo nije odg
 Franc moze istaci prigovor zadnjih god se od toga odustaje
 Nemacko pravo jemac se privremeno moze pozvati do isteka roka
posle konvalidacija
 KONVERZIJA
 Pretvaranje nevazeceg ugovora po sili zakona
 Konverzija karakteristicna za nepostojece ug
 Stranke zakljuce ugovor
 U njihovoj saglasnosti volja nedostaju bitni elementi
 To sto su stranke izjavile bez nedostajućeg elementa a ispunjava
punovaznost za drugi ugovor vazice po zakonu drugi ugovor😃 ako
ulazi u kauzu
 Iako su znale da ono sto su zaklj ne vazi
 Kada ne vazi prvi vazi drugi
 Ug o preuzimanju duga za punovaznost potrebna je saglasnost
poverioca
 Do tada vazi ug o ispunjenju

35
  Ostaje obaveza duznika da preuzimalac odg solidarno ?
 PRAVILA O STICANJU BEZ OSNOVA
 Ako je ug ponisten ili nistav po zakonu
 Ono sto je dato ili ucinjeno je liseno pr osnova
 Jer obaveze nema
 Onaj kome je obaveza izvrsena to drzi bez pr osnova
 Duznik trazi nazad
 Restitucija povracaj u predjasnje stanje
 Umesto restitucije niko se ne moze pozivati na sopstvenu
nesavesno ponasanje
 Oduzimanje predmeta obaveze u korist drzave
 Medjusobni povracaj
 Zadrzavanje obaveze kod svakog
 Ili oduzimanje od strane drzave
 Stranka kriva za razloge nevaznosti duguje naknadu stete drugoj
 Restitucija
 Jednostranajedna strana izvrsava obavezu
 Dvostrane obe strane izvrsavaju obaveze
 Natura svaka strana vraca ono sto je primila
 Ako restitucija naturi nije moguca ili nije opravdana
 Stvar propala otudjena
 Nema interesa za povracaj stvari
 Restitucija se vrsi u novcu ona je pravilo
 Pitanje izracunavanje vrednosti
 Novac umesto predaje stvari
 Dva parametra
 Stanje stvari
 Cene
 Da li se obračun vrednosti vrsi prema stanju stvar i u momentu kada
je predato
 Uzima se u obzir stanje stvari kada je stvar predata
 Predat novi automobil cena novog
 Cena se obrnuto obracunava prema cenama u momentu povraćaja
 Dao nov automobil nece vredeti isto kao i kada je dao vec u prema
momentu povracaja

36
  Kod restitucije novca kamata od momenta kada je kamatu primio
 Novcana restitucija u presudi dato stanje stvari
 Ako se vraca novac vraca se uz kamatu od momenta kada je novac
primio
 Kada je umesto u naturi restitucijs kamata se utvrdjuje u presudi
relevan za taj momenat
 Restitucija se moze zloupotrebiti
 Ubrzan rast i pad cena koje su predmet restitucije
 Ug o kupovini stana odredj cena
 Cena skociena cena
 Ispunili formu
 Ug ne vazi
 Natrag pare i daje kamatu
 Moze da ga proda skuplje nego sto je prodao
 Nemoralno
 Oduzeto pr na restituciju onoj strani koja je to znala bila nesavesna
 Sud moze da usvoji zahtev savesne strane ako je druga nesavesna i
da odbije restituciju
 Obe strane su se neosnovano obogatile
 Uvecanje imovine bez osnova
 Jedan savestan pravo na restituciju
 Nesavestan nema to pravo
 Treca mogucnost
 Oduzimanje predmeta nevazeceg ug u korist drzave
 Opsti imovinski zakonik za crnu goru Bogišić
 Ako je strana neavesna uzima se predmet u korist drzave
 Zakon predvidja oduzimanje predmeta ako postoji ocigledna
nesavesnost
 Stranka je znala da se vredja bitan interes
 Od jedne ili boe strane predmet restitucije se oduzima u korist
drzave
 Stav Hibera sta tu smeta
 Gradj pravna sankcija ne pogadja licnost u davanju
 Krivicno i javno pogadja licnost
 Gradj vracanje stanja stvari

37
  Oduzimanje u korist drzave nije gradj sankcija
 Nije povracaj u predjasnje stanje vec se uzima imovina novac u
korist drzave
 Ako se nistavim ug vredjaju bitni društveni interesi a stranke su
ocigledno nesavesne bice predvidjeno da su stranke nesavesne
 Predmet se oduzima u korist države
 Ako je u pitanju bitan drzavni interes drzava se stiti krivicnim
pravom ne gradjanskim
 Ova mogucnost je u nasoj praksi veoma retka
 Ali to je deo zoo
 Naknada stete prazi nevazeci ug bez obzira
 Stranka kriva za nevaznost duguje naknadu stete strani koja nije
kriva
 Pretnja
 Nistav ug nesavesnost se ogleda sto je strana svesno zakljucila takav
ug
 Nadoknadjuje se pozitivan ugovorni interes
 Negativan interes naknade stete troskovi ugovaranja
 Pozitivan stavlja ostecenog u onaj plozaj koji bi bio da je ug
punovazan
 Stvarna steta ali i izgubljena dobit
 Ne duguje se izgubljena dobit za koju duznik nije mogao da zna
 Poništenje eliminise ug iz zivota kao da nije zakljucen
 I to deluje i u odnoeu na treca lica
 Ako je nistav izvrsen pa je treći stekao pr
 Posto je prvi ug nistav
 Sticalac nije stekao pr svojine
 Ne moze da ga prenese na trećeg koji je savestam
 Dejstva ponistenja se koriguju pravilima stvarnog prava
 Sticanje bez osnova
 Pravila o odrzaju
 Nemacko
 Sticanje nije kauzalno
 Posebni slucajevi nevazeceg ug
 Uslovi punocaz ug

38
  Sagl izhava volja
 Poticu od posl spos lica
 Nema mana volje
 Postoji dozvoljen osnov
 Moguc odredjen odeediv predmet
 Da postoji forma
 U protivnom ug nevazeci
 Punoc ug nastankom proizvodi dejstva
 Izvesna dejtva izjave volje mogu nastupiti ranije
nesavesnopregovaranje
 Dejstva na kojqje ug usmeren nastupaju zaključenjem
 DEJST UG IZMEDJU UG STRANA PRAVILO
 PREMA TRECIN IZUZETAK
 DEJSTVA KOJA PROIZVODE TERETNI
 Posto je to pravilo
 Dobrocini izutetak
 Stvqranje gasenje menjanje pr i ob
 Ug sagl kauzalnih volha
 Usmerenih da proizvodu dejstva
 Opste log pr ug je pravna cinjenica koja radja obligaciju
 Termin pr cinjenica
 Pr odnos razlika
 Ug je pr cinj
 Pr cinj nastaju pr i obaveze za stranke tj obligacije
 Sto je za jednu str pr za dr je obaveza
 Jednostrano obavezni
 Dvostrano obavezni pravilo
 Ug stvarabpr i ob zakljucenjem
 Pr i ob iz ug nastaju ispunjenj uslova za nastanak punov ug
 Zakllj pun ug nastupa pr cinjenice nastupa pr odnos
 Kupac je duzan to
 Odg za materij nedostatke stvari
 Kada pr i obaveze ne nastupe odmah neposredno i bez izuzetka
govorimo o modifikaciji ug

39
  Rok uslov nalog
 Redovno zaklj ug nastipaju pr i ob odmah
 Str mogu ug da ce nastupiti po isteku modaliteta
 Tj roka
 Modifikacija odlaze nastupanje
 Uslov pr i ob nastupaju ispunje neke cinjenice
 Sticu se nastupanjem uskova
 Iszo raskidni rok i raskidni uslov
 Proizv dejstva odmah prestaje nast cinjenica
 Ug radja relativno oblig pr
 Pr i ob nadtupaju za univerzalne sukcesore
 Us intervivos jedno lice zaklj ug a obav autom prelazi na osnovu
zakona na dr lice
 Cesija potraživanje prelazi sa jednog na drugo menja se poverilac
 Univerzalni sukcesori solidarno odgovaraju
 Naslednik univerz sukcesor ulazi u sva pr i ob ostavioca
 Postoje pr i ob koja nisu deo zaostavstine vezana za licnost
 Obaveza intuitu paersone ne prelazi na naslednika
 Izuzetno i prava mogu biti takva dane prelaze na naslednike
naknada nematerijalne stete ako su se se stetnik i osteceni
sporazumeli poravnanjem
 Naknada stete se moze nssledj samo ako je utvr sudskom odlukom i
poravnanjem
 Oblig su obicni zakibske
 Str prilikom zaklj ug mogu da isklj prelazak na univer sukcesora pr i
ob
 Ug po pr radja relativna pr potrazivanha i obaveze
 Nekada radjabi apsolutna dejstva
 Prosireno apsolutno dejstvo
 Ug ip na prenos prava svojine
 Translativno dejstvo zaklj ug koje ima prenos prava dejstvo c biti
preneto..
 Zaklj ug dolazi do promene vlasnoka
 Stvarna pr u franc pr se zasnivaju zakl ug
 Samim zaklj ug nadtupa i stv pravo

40
  Vise nihe vladnik prodavac vec kupac
 Kod nas ug o kupoprodaji nastaje oblig pr ako kupac isplati u celini
nije nastupilo pr dejstvo potrebno je da postoji modus aquirendi
 Nemac pr i titilus i modus aquirendi
 Nem pr pokretne predaja
 Nepokretne upis
 Predaja nije u nem pr samo prredaja vec je shv kao ug izmwdju
prodavca i kupca stvar za koju sucsagl da bude preneta
 Stvarno pr ug
 On je samostalan u odnosu na ug koji predst titulus
 Zaklj ug posl sposoban pa onda nesposoban predajom izvrsenjem
opet sposoban
 Ug ce biti punovazan
 Pored titulusa str su duzne da zaklj stvarnoppeavni ug ma osnovu
koga se kupac upisuje uknjigu
 Ug kiji predstavlja titulus radja oblug pr
 Ug o prenosu srvwrno pr svojibe radja stvarno pr
 Nemacki pr
 Mi nemamo stv pr ug
 Predaja i ipis mater akti
 Ug o raspolaganju stvarna pravaa nastaju ug o cesiji
 Kod ug obavezivanha or promena nastupa posredno iz ug nastaje
obaveza twk izvrsenjem obaveze nastaje prenos svojine pr
 Stvarni pr ug ug raspolaganja
 Ugovor ocesiji pr je preneto zaklj ug
 Ug koji pr rel dejstva imaju nekada prosireno dejstvo
 Ne deluju samo prema ug vec i prema treim
 Prime ug o zakuou
 To jeug kojim se zakupodavac obav zakupcu da cemu predati stvar
ovaj da ce
 Nadtaju pr zakupodavca
 Obaveze zakupva
 Obaveze zakupodavca kijima od prava zakupca
 Kod kupoprodaje izvrsenhem prodavceve obv prestaje izvrsenje
 Obaveza traje dok traje zakup

41
  Kada zakupac vrati stvar ptestaje ob na povracaj
 Obaveza omog koris stvari traju do prestanja zakupa
 Ako traju izmedjuvzakupca i zakupod pr i ob onda je u redu
 Meddjugtim javlja se potreba da zaklj pr ne treba da deluje sami
inter partes vec i prema trecin licima
 Slucaj ivan
 Zakupcu se mora dati pr koje deluje i premq trećim licima
 Zakupac kome je stvar predata u drzavinu iki koji je upisan u
zemljisne knjige zabekez uziva pr zastitu protiv trecih lica ukljbi pr
sledbenike
 Oblig pr zakupa moguc suprostavljanja svim trecim licima
 Ukoliko postoji zabelezba u knjizi upisa nepokretnosti
 Neka pr izricito se daju licoma koja nisu ug
 Preobrazajna pr kija dovode do prestanka ug obaveza
 Paulijanska tuzba
 pobijanja duznikovih radnji van stecaja
 Pt daje se pr duz pov da ponisti tajlj ug ako preostalavimovina
duznija nije dovoljna da se iz nje namiri
 Ponistenje poklona ako se iz preostale imovine poklonodavca
poverioc ne moze namiriti
 Poklonodavac poklonopriimac i poverilac poklonodavcq
 Povredjen nuzni deo nuznog naslednika mowse secteaziti
ponistenje dobr rasp ostavioca rafi namirenja
 Gasenje uzajamnij potrazivanja kompenzacija
 Uspov za kompenzaciju je uzajamnost potrazivanja
 Kompenzacije bez uzajamnosti odstupanje od rel dejstva ug
 Solidarni duzniici jedan potrazuje od poverioca
 Jemac kompenzuje porr koje prema poveriocu ima hl duznik
 Oblig izmedju gl duznika i pover a jw imwm pr da kompenzujem
 UGOVOR U KORIST TRECEG
 Promitent obecalac obavezuje stipulwntu da ce ispuniti prestaciju
trecem licu koje nije zaklj ug
 Treci stice pr da trazi ispunjenje prema oromitentu
 Stvara pravao za treceg

42
  Kod jednostr obav jedno lice sopstv izjavom volje se obav da ce
platiti za drugog
 Kreiranje obaveze jednostrano obavezivanje i ugovorno
 Kauza
 Ug u korist teceg moze da krije poklon
 Jedinq moguca formq kod osiguranja zivota
 Sustina ug u korist treceg je da on radja direktno pravo beneficijara
 Benef moze izjaviti da prihvata korist i bez izjave
 Samo ug u korist treceg postaje neopoziv
 Stipulant ne moze da ga opozove
 Beneficijar je poverilac
 Izjavom volje stipulanta moze se ukin
Opoziv je moguc dok ben ne da izjavu o prih koristi i vise stipulant
ne moze da ga spreci da trazi ispunjenje
Izuzetno stipp moze da opozove korist sve do smrti
 Ugovornik promitent se ug obav stupulantu da ce ispuniti prestaciju
trecem beneficijaru
Ugovor u korist treceg
ODNOS IZMEDJU STIPULANTA I PROMITENTA POKRICE
Prava stipulanta prema promitentu
Do prih beneficijqrov opoziv ili promena da trazi ispunjenje za sebe
Opoziva korist ben i trazi za sebe
Promitentvduznikbstipulant poverilac
Do ovakvog prelaska
Moze se ug da ako ben odbije ne dozivi korist ne ispuni uslovov
korist se gasi
 Promitent moze stipulantu da trqzi korist za sebe ili benef
 Moze da istakne sve prigovore
 Bilo da je nistav rusljiv
 Jedna str kod dvost ug odbija da izvr obavezu doj sr str ne izvrsi
svoju
 Prigovori iz posla
 Moze istaci i licne prigovore istice ih promitent

43
  Pokrice je obaveza promitenta radnja u korist treceg je izvrsenje ili
stipulant nesto poklanja prpmitentu uz nalog
 To moze biti i zajam
 Ug itm prom i stipulara
 Odnos benef i stipulanta
 Odnos promitenta i beneficijara
 Promitent duznik
 B poverilac
 B trazi od p ono sto mu je obecano
 P istice prigovore kiji se odnose na posao nistav ug ili nema pokricee
prema benegicijaru
 Moze da istakne i licne prigovore prema bene ficijaru
 Ali ne mize da istice prigovore kije ima prema stipulantu jer su to
lucni prig prema stipulantu
 OBECANJE RADNJE TRECEG
 Ug izmedju dvojice treceg ne obavezuju
 Bez njegove izjave volje
 Radi se o ug kojima se obecava radnja treceg
 To je ug kojim se promitent obav beneficijaruvda ce mu trecivnesto
dati ili uciniti
 Ako su isp uslovi punov ug
 Ug duznik promitent a dr ug str pover
 P je ob prema b
 Kada on nije izvrsio svoju ob
 Kako on nije izv svoju ob
 Ug u korist treceg je zaklj kao oblig cilja ili rezultata obaveza je
ispunj ako je ostvar u ug definisan rezultat
 Ako ne izvrsi nastupa posledica neizvrsenja
 Oblig sredstava pov se obav da ce uciniti sve rafnje kije se mogu
uciniti da navede treceg da ispuni obavezu koju ima prema
poveriocu
 Ova podela prih od sudske prakse
 Zaklj ug kojim je obecana radnja treceg obl sredstava
 Oblig rezultata izricito ug
 Ponekad je zabranheno ug oblig cilja

44
  Obav se preduzimanje svih mog sredstava da se nesto izvrsi alibne i
ob da secto sa sigurnoscu izvrsi
 Ako izostane rezultat oblig cilja
 Duznik nije izvrsio ob
 Nastup pravila o ug odg
 Promitent duguje naknadu stete
 Ako nije izvr oblig sredstava isto naknada stete
 Obecanje radnje treceg je pr okvir iz kiga se kriju razl pe odnosi
 Promitent se obav ben da ce ciniti neciniti trpeti
 Ako ne izvrsi ima ob naknadu stetekug sa obec radnje treceg ug kao
oblig cilja ili sredstava
 Oblig cilja p se ob da ce obecano biti ostvareno
 Mora biti izricita ne predpostavlja se
 Oblig sred
 P se ob da ce uciniti sve ono sto je norn potrebno da ne ucini trpi
promitent na sta se ob
 Oblik cilja aki cilj jihe ostv p duguje nnaknaduv stete osim vise sile
 Oblig sred cinj da je cilj izostao ne znaci da promitent nije izv ob vec
ako je propustio da ucini sve sto je po pr standarsu mogao da ucini
 Bice odg ako nije pred onoliko koliko se po redov toku stcvari moze
od njega ocekivati
 U nekim pr sisrwmima ug imaju stvarno pravna dejstva uporedno pr
francusko
 Pravq i ob iz ug se pinekad ne ogr na dejstva inter p
 Vec imaju i sire dejstvo treca licq
 Pravo dozvolhava ug gde su dve str ugovornice a treci jevpoverilac
 Ug ne moze da stvori ob za teceg ali moze se stvoriti ug kijim se
drugi ob da ce nagovoriti treceg da izvrsi ug
DEJSTVO TERETNIH UGOVORA
 Pojam dvostrani ugovori dvostrano obavezni obe str u poziciji
poverioca i duz
 Zoo posebna dejstva dvostraniug tj teretnih ispravnije
 Posredna dejstva su slucajevi zastite jednakosti uzajamih davanja
 Teretni ili dvostrani

45
  Dvostrani na svakom od ug je i potrazivanje i obaveza
 Teetni davanju jedne str odgovara kao protivvrednost davanjucdr
str
 Dobrocini nema protivvrefnosti vec postoji animus donando volha
da e pokloni
 Intentio libertatis namera da se neko oslobodi obaveze
 Ug ko kojig je jedna str poveril a drufa samo duznik
 Jednostrano ob ug mogu biti teretni jednostr ug za zajam sa
kamatom
 Dvostrana obaveznost i teretnost se ne podudaraju kod ug koji se
jabljaju kod trostranih odnosa
 Jemstvo ug o jemstvu jedna strana jemac se obav poveriocu da ce
isplatiti duzn obavezu ako ovaj to ne uradi
 To je jednostr ob i dobrocin ug
 Poverilac ne duguje nista poveriocu
 Medjutim do jemstva dolazi tako sto su se o tome dogovorili jemac i
duznik
 Ug o jemcenju duznik i jemac
 Izv ovaj ug jemav zaklj sa poveriocem ug o jemstvu
 Kao jemac se javlja banka
 Bankarska garancija
 Davanje jemstva jedan od bankatsjih poslova
 Ona naplavuje id duznika tocsto jemci za njega
 To zavisi od solventnisti duznika od koga jemci
 Ona deli rizik
 Teretnost daje suštinu teretnim ug
 Posebna dejstvq teretnih ug
 Za jemstvo vazi pretpostavka da je teretan
 Za teretne ug vazi nacelo ekvivalencije medj davanja pretpostavlja
se da je vred prestacija dve str priblizno ista
 Ne trazi se apsolutna jednakist
 Trvina nosi rizik
 Nejednakost favanha o njojbgovorimo kao pr cinjenici kada je
preterana
 Ili kada je povezana sa manama volje

46
  Prekomerno ostecenje usled zablude itd
 I kada se time narusava obaveza na uredno ispunjenje obaveze
 Nejednakost dacanha se jao pr cinj mo
 Rusljiv ili nistaug ustanive orekimernog ostecenjabilu zelenadki ug
 Nejednakost davanha se moze haviti u momentu izvrsenja obaveza
 Jedna str ne izvrsu obkako glasi
 Bejednakist davanha se sankcionise
 Raskid ugovora
 Zbog nedostataka u izvrsrnju ug se moze raskinuti
 Raskid ug zbog neispunjenja
 Najtezi oblik
 Ako jedna strana ispunibobavezu sa pr ili mater nedostacima
 Nejednakost davanjja je posledica
 Nejednakost davanja moze biti rez okolnosti nakon zakljucenja
 Nemogucnist ispunjenja
 Nejednakost davanja
 Momenat zaklj razlog za rusljivost
 Prilikom izvrsenja raskid ugovora
 U praksi jedna ista okoknost sevmoze pojaviti i kao eken zaklji elem
izvr
 Odnos prema manama volje zabluda kao ekemebt ovih ustanova
 Zabluda kvalifikovana zabluda u izvrsenju
 Ponistenje ug zbog zablude o svojstvu stvari
 Raskid ug zbog materijalnih nedostataka stvari
 Bira se sta vise odgovara
 Propustena dva casa 16.11.
 17.11.
 OBAVEZNA ZASTITA OD EVIKCIJE I ODG ZA EVIK
 Obaveza zastite
 Pribavilac stvari ug dobije mirnu drzavinu niko treci ne moze da ga
uznemirava i trazi svojinu po nekom osnovu na nekoj stvari potpunu
ili deo
 Prenosilac treba da secodazove na spor za mesanje
 Ako nema na raspol cinjen i dokaze da bi odbranio pribavioca poziva
se na evikciju

47
  Odg za evikciju
 Cinj da je doslo do evik utuce na ug kojim je stecenopr
 Polozaj pribavioca zavisi od obima evikcije
 Pravo iskljucuje pribaviocu on ostaje bez drzavine stvari
 Kupi stvar treci dokaze da ima stvar u svojini
 Zakup plodouzivanje isto
 Potpuna evik zoo u slucaju potpune e dolazi do raskida ug po
zakonu
 Doslo je do evik ug je raskinut
 Do raskida dolazi izjava volje
 Preobrazajno potestativno pravo na raskid
 Ovde do raskida dolazi bez izjave volje
 Dva nacina raskida
 Fiksni ug kod kojih je veeme ispunjenja bitan elem ug
 Zoo kada ob iz fiks ug ne bude izv z roku ug se smatra raskinutim po
zakonu bez izjave volje poverioca
 Pover moze izjavom volje da ug ostavi na snazi
 Da trazi ispunjenje posle istekavroka u suprotnom je ig radkinut
 Zahtev za izvrsenhe sa dopunskim rokom nije potrebno
 Ne daje se pov da bira izmedju raskida i prinudnog izvrsenja
 Da se pover ne bi nametale dodatne radnje troskovi ug je raskinut
 To je oboriva pretpostavka kju p moze da obori
 Ebikcija
 Poverioc treba da obezbedi mirnu drzavinu za pribavioca
 Treba da zastiti pribavioca od treceg poverilac
 Da bi olaksao polozaj pover koji nihe dobio sto je trebao ne zahteva
 Raskid po sili zakina jer nema volje oboriva pretpostavka obara
poverilac
 Nema razloga da ug ostqne na snazi ako je poverilac lisen onoga sto
jectrebao da dobihe
 Pribavilac ima pr na naknadu stete ako ug nevproizvede dejstvo
 Posto je ug raskunut ako je prib ispunio ob ima pravo da trazi
povracaj stvari
 Delimicna evikcija
 Pribav trazi snizenje cene ili raskud ug

48
  Ako nema interes da zadrzi pravo treceg
 Ceka da se treci namiri pa da namiri se od duznika
 Ako ima pr intees da zadrzi stvar i pored pr treceg
 Pribav ima pravo dactrazi umanjenje
 Zadrzava stvwr ttrazi smanjenje cene
 Prib ima pr na naknadu stete koju je pretrpeo smanjenhem cene da
muvse idplazi za umanjenje naknada
 Odg za evijciju moze se ograniciti ili iskljuciti
 Prodavac nesavestan samo saznanje za nedpstatak
 Nistava je odredba o iskljucenju
 Nesavestan prodavac ne moze imati za evikciju nesto
 Isklj od za evik mora biti precizno i punov ug
 TO JE ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE
 ODGOV FIZICJKE NEDOSTATKE
 ZA SKRIVENE NEDOSTATKE
 Garantovanje pribabiocu da stvar ima potrebna svojstva pribaviocu
 U suprotnom odg za nedostatke stvari
 Prodavac ne izvrsava oob kakobglasi tj jrsi svoju obavezu
 To je slucaj delimicnog neizvrsenja ug i moze biti razlog raskida ug
 Stvar odsustvo neke osobine stvari je materijalni needostatak i
rrazlog raskida ug
 Ako stranke nista nisu ug stvar ima mater nedost aki nema svojstva
neophodna za redovnu upotrebu
 Nedost postoji ako stvar nema redovna svojstva uobicajena
standarda prosecna svojstva
 Motivi kao deo kauze za kupovinu stvari kada stvar nema
potrebnacsvojstva
 Str izricito ug svojstva stvar
 Acstvar nema ta ug svojstva
 Ug obabeza predaje stvativsa odredj svojstvima a stvar to nrma
krsivob
 Standardina svojstva kija vaze za tehnicku robu
 Zakin utvr kija svojstva
 Pribavilac imma u vidu narocitu upotrebu ili svojstva

49
  Potrebno je da narocita upotreba ili svojt postanu deo kauze tako
sto su bili poznati dr str iaki nisu ug saug je mogao da ima uvidu jer
se radi obsvojstv koju stvar mora imat aki nema
 Cetvrticslucaj
 Lek koji ne leci ima mater nedostatak raskid ug
 Automobil devojka
 Cetvrti slucaj post nedostatakavkarakt za
 Ugovore o privredu
 Internet kup stvar sa uuzorakmodel
 Szvarvima nefostatak kada ne odg uzorku i modelu
 U kom momentu je potrebno da je postojao nedostatak da
 Momennat prelaska
 Pr nedostatak ili postoji ili ne postoji treci ima ili nemabpr
 Mater nedostaci postoje oni kojibnstupaju u vidu procesa
 Od uzroka do potpunog nastupanja
 Pojavljuje se kao nevidljiv da bi kasnije postao odlucujuci
 Zarazena ovca predaje sevzdrava inkubacija bolest
 Motor sitna pukotina ne izaziva posledice koriscenjem bude veca
ne radi
 Ako je postojao uzrok nedostatka u momentu prodaje a nefost se
kasnije pokaze
 Smatrace se da je nedostatak postojao u momentu predaje
postojanje rizika ako je posledica nadtupila sest meseeci od predaje
 Ako jevprenosilac bio nesavestan on odg zavuzrok koji sevoijavio
nakon ssest meseci
 Od za nedostatke skrivene mane
 Skrivene mane
 Nedos treba da postoji u momentu prelaska rizika
 Ali i u momentu zaklj ug
 Ako je bio ili morao biti poznat prib kupio je stvar sa nedostatkom
pribavilac
 Nema nedostarka ako je on bio poznatpribaviocu
 Kada primi stvar
 Ako primeti nedos u mom prijema i to prih smatra se da se odrekao
svih prava koje ima u odnosu na nedostatak

50
  Naknadno prihvatanje nedost stvar
 Kada primi s pribavilac duzan da stvar pregleda
 Ako je prijem iz ruke u ruku pregleda odmah stvar
 Distanciona kupoprodaja transport stvari prib pregleda stvar po
prijemu bez odlaganja
 Ako je za pregled potrstrucna pomoc zove strucnjaka
 Ako uoci odmah nedostatak vidljiv ned
 Ako se moze opaziti pri prvom pregledu nedost je vidljiv
 Pribavilac moze da odbije da stvar primi
 Prib je ovlascen da stvar vrati prenosiocu
 Ako je vidljiv mora da reaguje odmah
 Nevidljiv u sto kracem roku
 Nevidljiv je kada nrd nije migao opazigti jedan prosecan covek
 Procena in abstracto prosecan gradjanin
 In conkreto osobine koje ima kupac uzrast
 Zoo kombinuje
 Nedost je skriven ako ga ne bi primetio prosecan covek kupcevih
osobina
 Nije ga odmah uocio nedostatak je sjriven
 Rok uocenja sest meseci ako ga ne uoci u mom prijema da bi mogao
da se pozovve na nedostatak
 Sva pravila kija vaze zabprib
 Da li ga je uocio iki je uocljiv ili je mogso za sest meseci nece se
primeniti ako je prenosioc nesavestan jer je znao da je stvar sa
nedostatkom
 A pribavulac nije bio pazljiv i uocio nedostatsk u
Pribavilac je duzan da obavest prodavca o nedostatku
 Ako propusti pregled blagovremeno a duzan je gubi to pravo
 Obavestenju koji salje poveriocu mora dacsadrzi nedistatke u o
cemu je nedostatak
 Zoo kaze da obav o nefostatku mora biti ucinjeno na pouzdan
siguran nacin
 Dokazivanje obavestenja
 Siguran nacin dostavlj obavestenja internet postom

51
  Dokaz da je obavestenje blag poslsto prenisiocu
 Obav mora davima tacne podatke i sve potrebne
 Rizik prelazi kada se stvar preda pribavilac je duzan da stvar proveri
 Ako je vidljiv obavestava
 Ako je nevidljiv rok opazanja 6 medeci i o tome prenosioca obavedti
sa detaljnim opisom prenosiocu
 sta raditi sa stvari
 pribavilac je fuzan da stvar vrati uz reklamaciju zbog nedostatka
prenosiocu
 u slozenim situacijama prib je duzan da postupi po upustvu
prenosioca koji nosi troskove prenosa tj vracanja poo potrebi aki se
radi o stvari koju nije lako vratiti
 desava se da pribav ne mize da vrati stvar
 Najcesce kada prib manipulise da je imaka nedodtatak a u stvari on
je upropastio
 Prib u tom skuc gubi pravo da trazi raskod ug
 Ima druga pr
 Nekada prib ne moze da vrati stvar iako je
 Usled nedostatka
 Automobil kocnice
 Dr nacin kada je stvar oropala dejstvom treceg
 Vise sile pribav zadrzava orava
 Prib ne mozeda vrati stvar jer he njin raspolagao da bi umanjio
vrwdnost kako bi ucinio stetu poveriocu
 Poslovodstvo bez naloga pr lica da zaklj posao ili izvrsi rafnju na
teret dr lica da bi se na prenosica sm
 Kada stvar otudjibda umanhi stetuva dtvar ima nedostatak kupac
proda stvar da umani stetu a ne treba mu
 Uputstvo prenosioca
 Nakon toga oribavilac trazi da ostvari svoja pr
 Pribavilac zbog nedost stvari koju ne moze da vrati olaki direktno
prenosiocu on je proda jer nema nameru da je zadrzi i na taj nacin
umanji stetu prenosiocu
 Kada duguje dtvar bez nedostatka a preda sa nefostatkim
 Trazi pribavilacko ispunjenje

52
  Na dva nacina se trazi
 Popravka stvari otklanjanje nedodstatks
 Zamena stvari
 Odredj po rodu
 Samo to pribavilac moze da teazi
 Ako je miguce ispunjenje nema pr na druge zahteve
 Ima or na najnadu stete
 Steta nije mogao stvar da upotreblhava idredjeno vreme
 Trazi zameni stvari ili deka
 Doj ne zameni trpi stetu zbog nekoriscenja i trazi naknafu za to
 Kola renta car
 Tek ako ne ispuni naknadu stet
 Prib smanjnje cene ili raskid
 Ako moze da zadrzi stvar sa nefidtazkom dmanjenje cene
 Ako ne moze da zadrzi
 Ispunjenje prvo
 Smanjenje ili raskid
 Delimican nedostatak
 Samo deo stvari utvrdj po rodu ima nedoststaj
 Ako moze do ispunjenha dolazi do ispunjenja
 Ako ne moze samo u odnosu na taj deo
 Opste prraskid se moze traziti za neispravnu nedostajucu kolicinu
 Aki ni to ne od interesima pribavioca raskid ug poslednje pr
sredstvo
 Ako ne treba cela stvar raskid se odnosi na ug u celini
 Teh pravila ne treba
 God dana posle obavestenja ne moze da trazi raskid ali moze
smanjenje cene i povracaj datogcakovje sam cenu ispunio tj
povracaj cene ako je iapkatio
 Ne mozeda trazi raskid ako prodje god dana od uoc nedostatka
 Kada primeti nedost u momentu zaklj on je video znao morao
mogao po okolnosti znati
 Ako je nesavestan moze da trazi ponistenje i posle sest meseci
 ODGOVORNOST ZA FIZICKE NEDOSTATKE STVARI
 OGRANICENJA

53
  Ugovorno:iskljucenje ogranjicenje
 Ovaj ug ce biti nistav ako je prenosilac znao za nedostatak
 Prodavac je profes
 Kupac ug po pristupu
 Odricanje pr na raskid ne znaci odric od ostalih pr po osnov nedost
stvari
 GARANCIJA ZAVISPRAVNO FUNK STVARI
 Reg zoo
 Zak o zastiti potrosaca
 Pojavljuje se kod potrosackih ugovora
 Jedna strana profesion dr pootrosac
 Proiz teh proizvoda moze da se obaveze za ispravno funk proizv u
odredjenom roku
 To je jednostrana izjava volje proizvodjaca
 Garancija se daje u pismenom obliku
 Garantni list
 Kreacija proiz i formira njegovu odg
 Izuzetno uvoz garan daje uvoznik
 Proizvodjac garantuje a pismeno o g kupcu daje prodavac
 Garancija se overava potpisom i pecatom prodavca u momentu
prodaje
 Vreme garancije je moguce dokazivati fiskalnim racunom
 Garantni list sadrzi uslove garancije
 Bitan e vreme trajanja vr koje je pokriveno garancijom
 Uslovi garancije ne snosi od za nepravilno rukovanje
 To su jos obaveza pribavioca da prati uputstva o rikovanji
 Rok koji garancija vazi
Garancija za ispravno funkcionisanje stvari
 Ne dira u odg prodavca za mater nedost szvari pravo izbora kupca
 Ostvaruje se prema proizvodj iki prodavcu pravo izbora kupca
 Duznost obavestavanja
 Odg nastao posle prelaska rizika a u garantnom roku
 Jupac trazi popravku nedostatka stvar ako ne onda radkid ug iki
smanjenje cene
 Ako se popravi

54
  Ako se zamenjuje garantni rook se produzuje za vremzamene
 Ako se popravi deo iki zameeni za taj deo je novi garantni rok
 Ako se
 Obaveza garancije za prevoz
 Zakon zastiti potrosaca prekrsajna odg
 Razlika pr garancija i mater nedost
 Trenutak nastanka momenat predaje
 Nedost treba da se pojavi uvtoku garantnog roka
 Prava kupca
 Opravka ili zamena
 Proizvodjacka odgovornost
 Za ispit
 Prenosilac nije ob izvrsio kako treba predao stvar sa nedostatkom
 Garancija za ispravno funk stvari
 Ob jednostrane volje proizvodjaca on se obav da ce obezbediti
korisnu drzavinu dok traje gsrantni tok otklanace nedostatke
 Materij nedos nije isto
 Nije element ug o kupopr
 Poseban element
 Odg proizv za stetu koja nastipa od stvari sa nredostatkom
 Mat ned stiti se pribavilac mater davanje sto stvar nije funk kako
treba
 Odg se za stetu koju je prouzrokovala neka stvar
 Proiv koji je neko probaio moze da bude uzrocnik stete
 Ko za tu stetu odg
 Proiz od je nova odg
 Prvi zakon kojibje uredj je zoo
 Ko odgovara
 Proizvodjac uvoznik
 Steta od nedostatka
 Proizvodjac odg za stetu koju su pretrpeli kupci treca lica
 Karakter og objektivna odg
 Razlike u odnosu na og zbog mana stvari
 Steta cijibje uzrocnik proivod kooji ima nedostatak

55
  Steta je prouzrok licoima ilicstvarima
 Uzrocna veza nedostatka stvati i stete
 Zakon o o odg proizvodjaca robe sa nedostatkom
 Zakon o zas potrosaca
 Proizvodjac (komponenti )uvoznik distributer prosavacodg za
nefostatke stvari
 Iodg garancije deliktna odg ne sme se mesazi
 Ako nije nastala steta zbog stvari onda se ne odg
 Ug od nastaje zbog povrede postojece obaveze
 Odg mater nedostatke stvari je da naknadi stetu
 Deliktna odg odg za steru radnje
 Garancija ob ispunjenja garancihe
 Osig od odgovornosti
 Obazno osig
 Ako je do stete doslo grubom nepaznjom ili namerno nakbada stete
onaj koji je pocinoo
 Raskid ili izmena ug zbog promenjenih okolnosti
 Nastala za vreme prvog sv rata
 Ug sa odlozenim izvrsenjem
 Dolazi do promene okolnosti
 To ne odgovara jednom ugovorniku
 Svaki ug kada se zakljuci podrazumeva izvestan rizik
 Vazi nacelo ekvivalencije davanja, nacelo je relativno
 Njeno nepostojanje ekvivalencije je razlog za nevažnosti ug ili
prekomerno ostecenje
 Razlog za raskid ug ako je jedna strana poremetila ekvivalenciju
 Ako je u momentu zaklj ug ekvivalencija postojala a jedna strana
uvidja da ako izvrsi obavezu kako glasi dolazi do povrede
ekvivalencije na njenu stetu
 Dugo vremena odg je bio ne
 Prestanak ug zbog nemogućnosti izvrsenja
 Promenile su se okolnosti u toj meri
 Pojavila se nova okolnost
 Kada se pojavila
 Nakon zakljucenja ug

56
  Ako je pre ili u momentu zabluda
 Posle zaklj
 A do kada
 Nije do izvrsenja
 Odg
 Duznik trazi da za njega ug ne vazi
 On treba da zasluzi tu privilegiju (ne sme biti neozbiljna)
 Okolnost mora da se pojavi od zaklj do dospelosti obaveze
 Okolnosti su se promenile
 Uocenjem okolnosti duz mora da obavesti poverioca blagovremeno
da bi se ovaj snasao
 Ako ga ne obavesti ili zakasni duguje naknadu stete
 Blagovremenost od zaklj ug do docnje
 Kakve osobine mora da ima okolnost da bi se raskionuo ug
 Okolnost mora biti posebna izvanredna
 Vanredna okolnosti se manifestuje dvema osobinama
 Pravnici se sluze visom silom u vecini slucajeva
 Prvo uticaj te okolnosti treba da se izbegne
 Uzima se u obzir okolnodt koju duznik nije mogao da otkloni
 Dr osobina za visu silu nepredvidljiva okolnost
 U slucaju nepredvidljive okolnodsti
 Ovde duznik nije bio duzan da okolnost uzme u obzir
 Uzece se u obzir okolnost koja moze da se desi
 Od zaklj do dospelosti
 Okolnost mora biti Neotklonjiva
 i da je bio duzan da je uzme u obzir
 Ne trazi se da je ispunjenje postalo nemoguce
 Potrebno je da je ispunjenje postalo otezano za jednu stranu
 moguce je ali se narusava situacija jedne strane
 Zoo mora se raditi o okolnosti koja dovodi do toga da ispunjenje ne
odgovara ocekivsnju stranke
 Nejednakost davanja je velika
 Neko treba da da zbog okolnosti mnogo više nego inače
 Raskid ako je promenjena okolnost prodavac

57
  Ili Izmena kupac
 Dodatna obaveza
 Da li okolnost da je skocio franak ispunjava uslove promenjene
okolnosti
 Ili nije duzan da je uzme u obzir
 Promena franka cesta
 porasla prosecna plata
 Ne moze se govoriti o raskidu ili izmeni ug zbog promenjene
okolnosti
 Ukoliko je pao svajcarski franak
 Treba da se radi ugovoru
 koga je pogodila okolnost koju nije bio duzan da uzme u obzir
 Ako nije poznate okolnosti kockanje
 Kada postoji okolnost koja se pojavila u vremenu ima osobine i
povreda nacela ekvivalenije stranka koju je pogdila okolnost moze
da trazi raskid ug
 Ili se mogu izjednaciti medjusobna davanja
 Smanjenje ob jednei povecanje druge str
 Raskid se trazi zbog nejednakosti
 Ovaj drugi
 Sud ne moze da promeni nesto sto je volja stranaka
 Obaveza naknade stete
 Stranka verna ug ima pr da zahteva naknadu stete
 Ovde trazi da prekrsi ob onaj koga je pogodila okolnost
 On mora da nadoknadi stetu dr strani

 Mora se dovesti ug u ono stanje kakvo bi bilo da je ispunjen
 Mora se voditi racuna o interesima obe strane
 Podelice se naknada obaveza
 Ako izvrsi ob propada zbog promene okolnosti
 Ako ne izvrsi naknada stete
 Raskidi ugovora
 Pitanje naknade stete
 Ug sa trajnim izvrsenjem
 Da li ce ug biti nevazeci

58
  Porez na prenos apsolutnih prava
 Sporazumni raskid pivracaj
 Poreska uprava uzima u svakom slucaju
 PRIRODA SPORAZUMA O RASKIDU
 Poseban i samostalan ug
 Ug o spor raskidu mora da ispuni sve uslove koji se traze bez obzira
na punov zaklj ug
 Poslovna pravna sposobnost
 Promena poslovne sposobn
 Situacija bila jedna kod prvog ug a dr kod ug o raskidu
 Prvi ug punovazan
 Ug o raskidu moze biti rusljiv zbog prevare
 foRMA
 neformalan ug o spor raskidu i ako se raskida u pismenoj formi
 Posl sposobno lice zaklj ug
 Postane nesposobno
 Forma javnobeleznickog zapisa za posl nespos lica
 Raskid dovodi
 ex nunc deluje od momenta kada je zakljucen do momenta raskida
 Znacajno u slucaju sporazumnog ispunjenja
 Sporazum o raskidu deluje od tog
 JEDNOSTRANI RASKID ugovora

 Izraz ugovora
 Ug je kreacija volja dveju strana i nacelno ne moze prestati voljom
sama jedne od njih
 Poverilac bi odrekao poslusnost sve dok postoji
 Pacta sunt servanta bez pr bi svako uvek mogao da se ppredomisli
 To je neprihvatljivo
 Neizvrsenje obaveze ug strane
 Teretni ug tj dvostrani vlDa nacelo jednake vredn davanja
 Ako je naruseno neko ne ispuni svoju ob
 Moze da se raskine
 Ako postoji mater nedostatsk koji se ne moze otkloniti mog raskid

59
  Ali kod raskida jedne strane
 Jedna ne daje nista druga je dala sve
 Zasto je raskud moguc u prvom slucaju a ne i u slucaju jednostranog
raskida
 Zahtev za izvrsenje tj prinudno ispunjenje
 Drzava garantuje da ce naterati duznika da izvrsi ob
 Prestanak ug suprotan nacelu pacta sunt servands
 Ne mo ze se pozivati na povredu obaveze radi ori
 Uaklj ug str imaju u vidu izvrsenje a ne mog raskida
 Postojanje trazenja jednos
 Jednostrani raskid mozee bbiti nepravedan
 Interes pover kome duz nije izvrsio ob ce biti ostvsren ako dobije
prinudni izvrsenje
 Akko se ne moze dobiti pr iz ili ne moze uvrazumnoom roku
 Pover moze biti ostecen ako nema rsdkida kada jedna strana izvrsi
obavezu a druga postane insolventna nesolventna a ili preti da
postane insolvebtna
 Jedna strana ne izvrsava zato sto zna da saugov preti insolventnost
 Ako nema radkida obe str trazr izvrsenje
 Str kija je solventna isvrsava ob
 Insolventan ne moze
 Poverilac trazi stvar naknad
 Pre proteka duzeg vremena
 Raskid ug volje jedne dtrane je posledica cinj da druga strana svoju
obavezu nece ili ne moze da izvrsi
 Jednostrani raskid ug posledica neizvrsenja obaveze jedne strane
 Actio quanti minoriscsmanjenje cene zbog nedostatka ispunjrnja
 Actio raskid
 Pojavljuje se u sluvcaju imenovanog raskida
 Jednostrani radkid evikcije
 Mater nedoststka stvari
 Zbog ptomenjenih okolnosti
 Duznik nije povrefio obavezu
 Spolj uticajem ekvivalencija ug nsarusena
 Duznik moze da izadje iz ug raskudom

60
  Otkaz ug sa trajnim izvrsenjem
 KDa je u ug ostalo neodredjeno koliko ce ztajsti ispunjenje
 Raskid sankcija za neispunjenje
 Otkaz neobrazlozena izjava volje za pravo na otkaz ne trazi sr
nedostatsk vec je sami izjava volje kojom se istovremeno kobacno
uredjuje vreme trajanja i taj ug dovodi do raskida
 Otkaz ne podrazumeva neuredno izvrsenje
 Ako zakupac ne placa zakupd zakup raskid zbog ne izvr nevotkaz za
njega ne treba da postoje nedostCi

 Ug klauzula kojom str sporazumno daju jedna drugoj pr ili jednoj od
njih pravo da jefnostrano rasine ugovor
 Jed rask moguc aki su stranke to izricito izjavike omogucile franc
pravo
 Srpska praksa smatra secda su stranke kod teretnih ug raskidnu
klauzulu precutno ug ako je izricito ne iskljuce
 Mog raskida je izrar sporazuma stranaka
 Mogu ug i vansudski jednostrani raskid ffranc
 Austrijsko pr 1811 austrijski gradj zakonik nije poz mogucnost
jednistr raskida vec prinudno izvrsenje
 A zakonik je izmenjen raskidna klauzula predvidjena smstra se da je
ona uvek ugovorena
 Srpski gradj zakonik jovan hadzic
 J raskid je moguc kod delimicnog neizvrsenja
 Ako dodje do potpunog nezvrsenja sredstvo popunjavanja pr
praznina
 Zoo kod dvostranih ug
 Prvi uslov za raskid ug
 Da postoji neizvrsenje.
 Da jedna strana nije izvrsila ob kako glasi
 Neizvrsenje jedbe ob radja drugu ibavezu
 Kada se govoti o neispunjenju misli se na ne ispunjenje glavne
obaveze
 Obaveza na oredaju stvari iku placanhe cene
 Ako se radi o ob u odn na koju postoji kauza

61
  Aki u slucaju jedna str delimicno izvrsi ob
 Zoo isklj mognost
 Neznatan deo za raskid
 Delimicno ispunjenje nece uvej biti razlog za raskid
 Trazi se da delim neizv ostavlja pover bez uzvrsenha pr intetesa
zbog kijeg je i zaklj
 Cilj ug je kriter da se utvrdi dali treba raskinuti ug ili ga iostaviti ba
snazi
 Da li se ug raskida u cekibi iki delim
 Duznik pada u docnju nihe ob izvrsio do dospelosti
 Docna je shvacena subjektivno
 Ona uklj krivicu duznika
 Ako duznik nije obav izvrsio u rokusvojom krivicom
 Napusteno shvat
 Docnja je objektivan pojam
 Ne trazi sr krivica duznika za docnju.
 Koje posledice docnje ce duznik snositi
 Nece dug naknadu stete zbog neispunjenha
 Docnja nastupa kada duznik be ispuni ob o roju
 Kada je ne ispuni roju odredj samin ug
 Ako nije odredj vreme ispunjenja iki nije odredivo docnja nastupa
kada poverilac zove duznika da ispunu obav
 Ooverilac izjavim volje stavlja duznija u docnju
 Dolazi u obzir rasjid ug zbog neuzcrsebj
 Poverilac kiji raskida ug zbog neispunj dr str mira da je svoju ob vec
izvrsio
 Ako pover nuje i zvrsio ob duznik moze da tavi origovor izvrsenja i
traziti raskid
 Poverilac koji nije ispunio ob ne moze traziti ispunjenhe
 Raskid ug zbog neizvrse prethodi ib poverioca da pozove duznika sa
ispuni obavezu
 Duznik moze da istskne prigovor neispunjenja
 Opomena nece da idluni dok ovaj ne izvrsi svoju vec raskid
 Raskid zavisi od toga da ki je fiksni ili nefiksni ug
 Fiksni ug vreme izvrsenha he bitan sastojak ug

62
  To ne znaci da je vreme ispunj odredjeno jer je ono odredj kod
svakogv ug samim ug ili dispozitivne norme zakina
 Vreme ispunj je bitan element ug ako je to pi zakonu
 Ako su to str izricito u ug utvrdile
 Ako je to za poverioca idlucujuca pobuda ato je moglo biti poznato
drugoj stranu
 Zoo ako duznik ob iz fiksnog ug ne izvrsi o dospelosti ug ae amatra
raskinsrim po samom zakonu
 Dr slucaj raskida ug po zakinu potpuna evikcija
 Traganje za dr ustanovom unesto raskisa
 Raskidni rok
 Raskid fiksni ex lege
 Ako se ne trazi da poverilac raskie ug daje mu se mog da svoj ug
ostavi na snazi
 Pover mora bez odlaganja sa obavesti duzn fa ostaje pri ug
 Moze traziti fiksno ispunjenhe
 Raskid ug deluje ex tunk kao da ug nije nikad ni zakkjucen
 Ako dr stra nije izvrsila obavezu trazi taskid
 Restitucija pravnoneosnivano izvrsrnhe korisrt kiji nijw ispunio
fiksnu ob i drzi ono sto treba da vrati
 Zakonska zatezna kamata
 Drzao je novac a nije vratio stvar
 Pravo naknade stete
 Neimenovani sve sto je ug smatra ug
 UGOVORI
 Imaju vreme dospelosti
 Zoo nema petpostavje da he ug za odlozenim izvrsenjem
 Kada po prirodi stvari ispunjenje ob zahteva odredj vreme
 Nefiksni ug
 Radkid je moguc pre dospelosti duz obav
 Ako je ocigledno da duznik nece da izvrsi svoju ob do dospelosti
 Tada poverilac moze da raskidnoon izjavom bezcdodatnih uslova
trazi raskid
 Raskid je vpreobrazajno pra a ne obaveza
 U protivnom raskid je moguc samo ako poverilac izvrsi svoju ob

63
  Ob se mora izvrsiti ubprimerenom roku opomena
 Opomena roka sadrzibprimerecroka min kojibjevpotreban da se ob
ispuni
 Ono vreme koje je potrebno duzniju da izvrsivob ali i onokoje je
portrebno i dovoljno za poverioca
 Kadacseciz ponasanja moze zakljuciti da nece izvrsiti ob u
primerenon roku ne trazi se primeren rok
 Stvar se pprepusta razumnoj procenji
 Kada duznk itjavi da nece da ispuni ob u dodatnom roku
 Kada istekne dopunski rok izvr ob
 Pover trszi prinudno ispunjenje ob
 Pravnosnaznavizvrsna sudska presuda za or uzvrsenje
 Prinudno izvrsenje ukokiko nece
 Dr mog pov rasine izjavom volje ug izjava je neopoziva
 Kada istekom primerenifg roka
 Opredeljenje poverioca da trazi prinudno ispunj je opozivo
 Ako ga ne dobije izjavom volje raskida ug
 Nesto ne valja u knjizi zoo
 Izjava o raskidu ug se smatra raskinutim
 Pover je duzan da bkagovremeno obavesti duznika o raskidu
 Nakna da stete u suprotnom
 Raskid ug deluje ex tunc kao da nije zakljucen
 Kod ug sa uzastopnim ob ako drug nije ug raskid deluje ex nunc od
momenta kada jeizjava o raskidu data
 Ug o osiguranju ex tunc
 Ako nije odredj onda za ubuduce
 Svaka od strana mira da vrati ono sto je od druge primila
 Duznik duguje kosrist kija je posledica izvrsenja ug dr strane
 Kamata od stvari
 Poverilac naknadu stete
 132 zoo raskidom stranke se oslobadhajz svig svojih pr i obav izuzev
obaveze za naknadu stete
 Ugovorna kazna od duznika zbog neispunjenja neki nasi sudovi
smatraju da ne moze to poverilac da trazi

64
  Uporedna praksa poverilac trazi naknadu stete s tim sto mora da
dojaze postojanje stete da kaze istinu
 Prestaju sva pr i ob na ugovornu kaznu
 Naknada stwte duznik se moze oslobid naknade stete ako dokaze
da je postojala visa sila
 Izjava o raskidu je vansudska
 Kada duzn smara da ug za raskid nema
 Razlicito misljenhe dtr slor resava sudd
 Da li je izj o raskidu osnovana
 Naknada stete zbog raskida
 Naknadna kontrola suda
 Raskid proizvodi dejstvo kada su ispunjeni razlozi
 Sud utvr da ki duznik zaista nije ispunio ob
 Ako utvrdi da je ooverilac pogresio izjavio raski d a uslova za raskid
nije bilo
 Da li ce ug ponovo proiz d
 On proiz sve vreme
 On proiz dejst ako je osnovan
 Zoo
 Raskid ug ob nije izvrsena u roju
 Dr strana pokrece arbirazni postupak
 Raskid neopravdan
 To sto nije izvrsen u roku ne znsci da treba raskinuti
 Dugo vremena obe stvari su se ponasale kao da nema ug
 Neopravdani raskid ug smatra se raskidnim uslovom druge strane
 Ako nije moguce otkloniti posledice nropracvdanog raskida
 Str kija je neopravdano raskinulsug mora da naknadi stetu
 Privid da je uzjava o raskidu data
 Kod ug sa uzastopnim ispunjenjem neispunjenje jedne rate dovodi
do raskida ug u celini
 Ug o kreditu
 Raskid ug se odnosi na ceo ug i deluje ubuduce
 Delimican raskid postoji kada se neispunjenje idnosi na deo obaveze
 Izuzev kada ima interes da zadrzi ono sto je primio
 Ako nema interes imavpr na raskid

65
  Da vraca ono sto je primio
 Ili da raskibe samo na preostali deo ako ima ibteres da zadrzi
 Ako nema interes da zadrzi onda se radkid odnosi na celinu
 Neopravdani raskid stranka pogresno proceni da ono sto je dr str
ispunila nije ispunj i ostvarena je uslov za raskid
 Ili da misli da je ob dospela a nije
 Ili to cini manipulativno da boi rask ug
 Sit kada pover izjavi da raskua uh
 Izjava o raskis proizvodi dejdtvo gkada je stigla adresatu
 Ug se smatra raskinutim
 Ako dru strana upozori na nema uslovs
 Nadtabi i pored toga sa ugovorom
 Pristanak na raskud
 Smatrace se da su stranke precutnom izjavom volje radnilu
 Rsskid nastupa izjabom o raskidu ali navodi i uslove kiji moraju da
oszoje da bi vazio raskid
 Sud mora da kaze koje u pravu
 Sud smatra da nihe opr radkid trazi ispunjenje obav
 Prigovor ne
 Izuzetno strans podize tuzbu
 Ako sud kaze da je rasjid opravdan dejjsttva raskida
 Ako kaze da raskid nije osnovan jao da nihe dat
 Ugovor vazivi proizv dejstva kaki je ugovoeno
 Ako je onaj kojivje neopravdano raskinuo i nsneo sretu
neispunjenjem dr strani
 Pa trazi najnadu stete
 Ksda raskida nema nije moguce vratiti stvari u orethodno dtranje
 Jer su se strvponasale duze vreme jao da ug nema
 Povravcaj u predjasnhe sranje

Neosnovan raskid sam po sebi razlog za raskid

Posredno ce se obestetitibonaj kome je dat nepop raskid trszivrestituciju
dobije naknadu
Druga mog samo trazi naknadu stete

66
  Naknadna nemogucnost ispunjenja
 Zoo ovo nihe prestannak ug vec prestanak obaveze
 Dvosmisleno
 Mog prest ug
 Nemog ispunjenja je isto kao nem predmeta
 Davanje xinjenhe trp uzdr
 Nemog ispunj predmet je postao nemoguc
 U momentu zaklj on je bio moguc posle nemoguc
 Naknadna nemoguc ispunjenha
 Objektivna nemogucnos
 Subjek nemog samo intuiti oersone
 Skrivljena nemog ako se mozr pripisati krivici opsra or o neizvrsenju
odg za najnaduxstere
 Nemoog sejstvom vise sile ituzetan slucaj tu nadtupa prestanak
presranak obavete koji deluje ex nunc
 Istek vremena i otkaz
 Str ug vreme trajanha
 Ug prestaje istekom roka
 Ako po isteku roka srr nastave sa se pinasaju jao da ug vazi
 Smatrace ese da su precutno obnoviki ug
 Ug nijevobnovlj u istoj sadrzinibkao sto je zaklj
 Bio je odredj na odeed vreme
 Vazi kaovug zakljbna neodrefj vreme
 Ug prestaje kada jedna id njih da izjavu o otjazu
 Ne moze se dati u nevreme
 Kada ucini stetu ili nrproliku onomevkome je dat
 Izjava o otkazu mora biti snabdevrna otjaznim rokom
 Duzinacroka koliko je potrebna drcsrr da ispuni ob pr standard
 Smrt jedne od ug strana
 Zaostavstina
 Smrt ne utice na zaklj ug osim ako je zaklj intuitu pearsone onda se
gasi ob
 Zastarelost niheni prestanak ug ni prestanak obaveze
 PREKOMERNO OSTECENJE
 Objektivni element

67
  Nesrazmera davanja
 Srpski gradjanski zakonik govori o- ostecenje preko polovine
 Zoo - prekomerno ostecenje
 Ocigledna nesrazmera davanja
 Da li je ocigledna ili nije prekomerna nesrazmera
 Za ponistenje ug
 Prekomerno ostecenje postoji kada je ostecenje preko polovine u
suprotnom ne postoji
 Nejednakost davanja mora postojati u momentu zaklj ug
 Sta ako nakon zaklj nastupi nejednakost
 Klauzula rebus
 Raskid ug zbog promenjenih okolnosti
 Ako u vreme zaklj ug ne postoji nesrazmera a u vreme izvrsenja
nastupi
 Dve logike
 Pitanje zakljucenja
 U momentu
 Ne uzimamo u obzir nesrazmeru
 Druga nejednakost davanja
 Ako jednakost davanja nije narušena ne treba raskinuti ug
 Ako je otklonjen uzrok nevaznosti pre izvršenja ug ostaje na snazi
 Sudska praksa se protivi i smatra ug treba primeniti kako glasi
 Nema prekomernog ostecenja ako je jedna strana platila vise zbog
afekcione vrednosti stvari(pas mesanac vise vredi jer se kupcu svidi)
 Posledice prekomernog ostecenja ugovora
 Rusljiv ugovor
 Proizvodi prava dejstva samo ako ostecena strana ne trazi
ponistenje
 Ovde postoji samo objektivni rok 1 god. dana (po pravilu uvek
postoje i subjektivni i objektivni rok ovo je izuzetak- (Hiber se ne
slaze sa tim smatra da je besmisleno ali je tako()
 Ponistenje rok 1 god objektivni rusljivost neprimerenost roka
 Dopuna davanja radi ocuvanja ugovora (volja druge strane)
 Druga strana na taj nacin moze ostaviti ug na snazi

68
  Nema vaznosti saglasnost stranaka prilikom zakljucenja ugovorom
kojim se odricu prava na ponistenje

 Odnosno stranke se ne mogu sporazumeti da ce se neka od njih

odreci prava na ponistenje ugovora


 ZELENASKI UGOVOR
 Kvalifikovano prekomerno ostecenje
 Objektivni element- nejednakost davanja
 Subjektivni element
 Dve str
 Jedna situacija – jedna strana je zakljucila ug zbog-stanje nuzde,
tesko materijalno stanje, lakomislenost ...
 Radi se o takvim okolnostima na strani ostecenog koje su dovele do
toga da on prihvati ugovor
 On nije u zabludi
 Ali mora da zaklj ug da ne bi nastupila druga steta
 Drugi neosnovano obogacenje
 Zelenas zna okolnosti koje navode osiromasenog da zakljuci ug i to
koristi
 Mere nejednakosti davanja
 Ne trazi se ocigledna nejednakost vec bitna nejednakost davanja
 Z ug je osnovna posedica nistav ug
 Ne vazi po zakonu
 Delimicno nistav u odnosu na odredjenu odredbu
 Sud pazi po službenoj duznosti o roku za ponistenje konvalidacija
 Na zahtev ostecenog odlukom suda u roku od pet godina sud ce
odluciti da smanji davanje jedne ili povecati davanje druge da
postigne jednakost davanja
 Zelenaski zajam najcesci zelenaski ugovor
 Niko se ne moze pozvati na svoju nesavesnost sud ce odbiti ako je
strana znala da zaklj nesavesno ugovor (stav hibera)
 OBEZBEDJENJE I UCVRSCIVANJE POTRAZIVANJA

69
  Obezbedjenje pravna ustanova ciji je cilj da otkloni ili umanji rizik
insolventnosti duznika- subjektivna poverioceva gradjansko pravna
oblig ili stvarna akcesorna koja mu omogucuje
 Svi poverioci se mogu namiriti iz duznikove imovine
poveriici se namiruju po principu srazmere
 Do stecaja pravnog lica dolazi kada su njihova dugovanja veca od
imovine
 On se moze namiriti iz duzikive stvari pre ostalih poverilaca zalozno
pravo
 To je sve obezbedjenje potrazivanja
 Sustina
 Moze se naplatiti i od nekog drugog
 SREDSTVA UCVRSCENJA POTRAZIVANJA
 Daju poveriocu pravo na nesto dodatno od duznika (ugovorna
kazna) ili da zadrzi nesto sto mu je dužnik ranije predao (kaparu )za
slucaj neispunjenja ili zadocnjenja
 Ne povecava se mogucnost namirenja ako je duznik insolventan
nista
 Prava nezavisno od stete
 Zakonska zatezna kamata
 Kombinuje se sa naknadom stete
 Ucvrscenje ug obaveze- ucvrscuje ug duznika da izvrši obavezu
 Obezbedjenje- obezbedjuje da mu se izvrsi obaveza
 Dve osnovne vrste sredstava ibez
 Razlika orema vrsti prava poverilaca
 Stvarna- sredstvo ozbebedjenja poverioca kod koga poverilac i
pored potrazivanja ima i stvarno pravo koje ga ovlascuje da se
prvenstveno naplati iz druge imovine duznika koji nije izvrsio
obavezu
 Akcesorna sredstva njihovo postojanje i obim zavise od potrazivanja
koje obezbedjuju
 Mora postojati punovazno ptrazivanje da bi poverilac trazio
ispunjenje
 Zalozno pravo
 Obimu ne moze se dobiti vise od visine duga

70
  Ostatak se vraca vlasniku
 Deluju erga omnes
 daju pravo sledovanja
 Promena vlasnika obezbedjenog dobra ne utice na namirenje
prvenstvenog poverioca
 Pravo prvenstva prvo se namiruje onaj cije je zalozno pr prvo
nastalo
 Stvarno pravna sredstva obezbedjenja su uredjena zakonom
 Zalogoprimac ne moze da upotrebljava zalozenu stvar
 Stvarna sredstva obezbedjenja
 Zalozno pravo , hipoteku ,zalaganje potraživanja, realni dug itd
zadrzavanje pr svojine i pored predaje
 Fiducijarni prenos prava svojine duznik prenese svojinu na nekoj
stvari kao obezbedjnje za njegov dug pa mu se posle vraca stvar
 Fiducija krije zelenaski ug
 Uredj je se zakonom detaljnije i strozije
 Zadrzavanje prava svojine i pored predaje pactum reservatum
dominum
 Lizing svi oblici fiducije su zabranjeni kod nas
 LICNA SREDSTVA OBEZBEDJENJA pored duznika ili zajedno sa
dužnikom se obavezuje trece lice da ce isplatiti dužnikovu obavezu
ako on to ne ucini
 Pored duznika se obavezuje i jemac
 Kada zajedno sa dužnikom odgovara i treci solidarna obaveza
 Licna sredstva obezbedjenja princip akcesornost punovažno
potrazivanje
 Onaj koji se obaveuuje da plati dug duznika ne moze dugovati više
samo manje
 Bankarska garancija
 Solidarna obaveza
 Preuzimanje duga i pristupanje dugu
 Jemstvo je prabni odnos kod koga je jedno lice jemac u ob prema
pov da isplati duz dug ako duz to ne uradi
 Kod jemstva se pojavljuju tri lica poverilac duznik i jemac
 Jemstvo poseban ug

71
  Jedan od imenovanih
 Srpski z jemstvo
 Jemstvo poseban imenovan ug
 Ug poverioca i jemca jemac se ob da ce isplatiti pover dug ako ovaj
to ne ucini
 Ugovorno i zakonsko jemstvo
 Zakonsko jemstvo postoji na osnovu zakona
 Primer
 Ziranti ugovor
 Zakon o osiguranju depozita npr
 Fond za osig depozita
 Isplacuje se štedišama ukoliko banka ne moze
 24.11. Hiber
 APSOLUTNO NISTAVI UG
 Postooje svi uslovi ali protivno zakonu
 DELIMICNA NISTAVOST
 Neosnovani raskid
 Jemac mora da se obav u pismenoj formi poverilac ne mora svoj
pristanak da da pismeno ug o jemstvu
 Obaveza jemstva je akcesorna u odnosu na glavnu ob
 Poverilac jemac i duznik
 Pr odn pov i gl duznika postojanje punov ob za koju se jemci
 Jemac i duznik ugovor
 Zakonska ob da se zaklj ug o jemstvu
 Jemstvo za uloge osig depozita
 Ugovor o jemcenju na osnovu koga jemac zaklj ug o jemstvu

 Trivsubjekta trostrani odnos
 Tri ugovora
 Poslovodstvo bez naloga najslicnije jemstvu
 Ug o jemstvu je pismen
 Ug o jemcenju neformalan
 Akcesoran ug o jemstvu
 Akces oostoji u mom nastanka jemstva

72
  Jemciti se moze za svaku punovaznu ob
 Ne moze za nistavu
 Jemci se za ug obaveze ne i za vanugovorne obaveze
 Izuzetak od pr da jemstvo zakteva pun ug
 Jemac koji jamci za poslovno nesposobom licu
 Jemstvo za obavezu maloletnika
 Prigovor akcesornosti ako ne vazi gl dug ne vazi ni jemcev
 Rusljive,prigovor rusljivosti zoo
 Jemac moze istakne sve prigovore kao i gl duznik poveriocu zbog
akcesorne prirode
 Jemac ne moze da istakne cisto licne prigovore gl duz
 Prigovor rusljivosti ima samo duznik onaj koga je pogodio razlog
rusljivosti
 Prig rus se tice punovaznosti gl ug ne tice se licnosti duzn
 Niko ne spominje moze li se jemac pozvati na rusljivost
 Skoto res teorije pozivajuci se na sudsku praksu prihvatanje da se j
pozove na ruslj
 Promena shvatanja
 Fran kasacioni sud jemac se ne moze pozivati ns prevaru koju je
pretrpeo gl duznik licni prigovor
 Traziti ponidtenje znog mane volje ima samo onaj koga pogadja
mana volje a to ke duznik po hiberu
 Nemacko pr jemac kome se trazi isp ruslj ob ima suspezivni prigovor
 J odbija ob na jemstvo dok se duznik ne odluci da ce sr pozvati na
rusljivost
 Jemac odbija ispunjenje ob dok se gl ne pozove na rusljivost
prekluzivni rok
 Istekne rok dve mog
 Duznik nije trazio ponistenhw konvalidacija
 Ili je gl duz trazio ponistenje
 Ob nems ponidtena
 Jemac ima pr sredst protiv duznika
 J moze da tuzi duzn da mu da sigurno sredstvo obezbedjenja ili
nakbadu
 Najbolje je kompromis izmedju svih

73
  Akcesornost postoji i u obimi u kom jemac jembci za gl fuz
 Jemci celu ob
 Platice onako koloko duguje gl duz
 Jemac se moze ob da plati manhe od gl obaveze
 Gl ob delimicno pokrivena
 Nije doz da jemac jamci visr od ug to bi bio poklon
 Ukoliko se obav da plazi vise delim nistavosst
 Jemstvo ce vaziti do visine ug duga
 Pored gl ob jemac jemci i za dporedne ob
 Sta sve pokriva obeznedjenhe
 Pokri zoo troskove naknade poverioca sudski troskovi ptrinudnna
naplata
 Jem id i za posledice docnje do kojih je doslo krivicom gl duznoka
 Dodatna davanja zak i ug kamata duzan je da ih isplati jemac to se
ne mora predvideti ug to se podrazumeva ns to jemac racuna
 Isto sa ug kaznom j duguje ug kamstu samobod momenta zaklj ug o
jemstvu ne pre
 Prih da zaklj ug o j on prih duznikovu ob i kamatu
 Da li jemac jemci za ob na restituciju sporno
Posled raskida nastaje ob na restituciju
Da li j odg ne samo za gl ob vec ono szo je dao restitucija
Potvrdo po teotiji
Sud presudjuje u korist pover koji trazi raskid praksa
Do visine duzn duga glavnica i sporefna davanha
Da li sva sporedna davanja padaju na jemca
Zakon kamata se duguje na osnovu zakona i duguje je jemac i svako
 Moze da plati fu i da izbegne kamatu jemac spada u krug recig lica
kiji mogu da pkaze duzn dug zato na njih pada da isplate kamatu
poveriocuzakansku kamatu
 Od momenta ob za gl ob jemac zna da se ob i za kamatu zato sto
ona postoji i zakondka jr jemac se ne moze osloboditi da olati
kamatu na dug gl duznika jer je mogao da je namiri pre dodpelosti
 Raskid oli ponis ug o gl obavezi
 Prestaje gl ob
 Po nacelu akces orestaje i jemceva ob

74
  Ali nadtJe ob na vracanhe primene
 Oreov stav da jemac obezb restituciju
 Akcedornost se proteze i na prestanak jemstva
 Gl ob predtaje idpunj predtaje i jemstvo datium situm
komprnzacija
 Oprost duga ob izm pov i duznik prestaje ob idpunj ob
 Smrt
 Isto lice postaje i pov i duznik
 Jestvo za restiticiji.?
 Ug o jemstvu
 Zbog trostranosti od pojedini elementi ug su izmesteni iz ug
 Da li je
 Jednistrani ili dvostrani ug ug o jemstvu
 On je jednostrana obaveza
 J stice ob da plati
 Izmedju jemca i poverioca jednodnostrano obavezan obe str izvrsile
ob
 Poverioc i gl duznik on je dvostrani jrmac se ob zato sto se gl fuznik
ob poveriocu
 Kauza ug o jemstvu lezi u ob pover prema gl duzniku
 Zasto se jemac obav
 Obav pover prema gl duzniku
 Trazi kauzu ug o jemstvu dobija tri podto
 Kauza lezi u ob poverilaca da isplati zajam gl dužniku ?
 Ug o jemcenju je teretan
 Odnos pover i gl duz poverilacko duznicki odnos koji duznik ima na
osnovu ug
 Dve vrste j
 Obicni i supsidijarno
 Solidarno
 Privredni ug solidarni j se pretpostavlja
 Koji nisu priv supsidijarno j
 Poverilac prvo trazi ispunj od gl duzn pa jemca pismeni. Putem
 Nekada sudski posz prinudna naplata oa ako ne uspe onda jema
 Aki je gl duznik insolventan ne zna se prebivaluste pov idr kod jemca

75
  Solidarno poverilac moze odmah traziti od jemca namirenje bez
obzira sto nije trazio prvo od glavnog duznika
 Poverilac bira izmedju jemca i duznika
 Solidarni jemac i solidarni duznik razlika
 Solid duznik je duznik on placa sopstvenu obavezu
 Jemac placa tudju ob on nije duznik
 Osnovna razlika je u pravu poverioca koje se tice naplate
 Pravo regresa poverilac trazi sve osim svog dela
 Solidarni jemac trazi ceo dug od gl duzniks dolazi na mesto
poverioca
 Personalna subrogacija jemac stupa na mesto poverioca i trazi od
duznika onoliko koloko moze i poverilac
 Stice dva različita prava jemac
 Pravo po osnovu personalne subrogacije cl 300 zoo
 Predvidja da jemac moze da trazi onoliko koliko je isplatio kroz
troskove
 Uporedno pr direktna tuzba i protiv glavnog duznika
 Potrazivanje koje se zasniva na osnov ug o jemcenju
 Jedno je pr koje stice subrogijrajuci od poverioca
 A drugo je neposredni dug
 Dve razlicite tuzbe
 Jemac se derogira na osnovu clana
 Jemac je duzan da plati onoliko koliko se obavezao
 Ako gl duznik umre
 Naslednici preuzimaju ob gl duznika do visine zaostavstine
 Ako je zaostavstina manja od visine duga
 Naslednij duguje onoliko koliko je primio
 Duznik se obavezuje da isplati sve ceo dug
 Stecaj poverioci se namiruju srazmerno
 Jemac duguje za celu obavezu mora da plati sve
 Obezbedjenje i utvrdjenje potraživanja( hiber knjiga)
 Samostalna ustanova nastala iz jemstva
 Bankarska garancija
 Najcesce sredstvo obezbedjenja
 Polozaj jemcaima banka

76
  Ug o jemstvu zakljucuje banka i duznik
 Banka se obavezujr duzniku da ce njegov dug isplatiti poveriocu po
pravu obaveze za treceg
 Ug o bankarskoj garanciji
 Obavezuje se duznik da ce po uslovima iz glavnog ug naplatiti
poveriocu obavezu gl duzniku
 Kada se poverilac trazi isplatu duga od banke umesto dužnika
 Odnos izmedju banke ipovrrilaca se pojavljuje kao apstraktan
 Ako duznik smatra da potraživanje koje je banka isplatila nije
postojalo ona ne moze da tuzi banku vec poverioca i trazi ono sto je
on bez osnova napatio a banka moze da naplati od duzniks ono sto
je umesto njega platila
 Jemac mora da plati a posle ce drugi namiriti od duznika
 Poverioc u povoljnom polozaju obezbedjenje namirenja

UGOVORNA KAZNA
 Cesta ustanova
 Suma novca ili dr vrednost koju se duznik obavezao da ce isplatiti
poveriocu ako ne izvrsi svoju obavezu ili je neblagovremeno izvrsi
 Moze da se ugovori za zadocnjenje (pretpostavlja se)
 Izricito se mora ugovori za neispunjenje
 U nasem pr ug kazna se moze ugovoriti samo za nenovcane
obaveze
 Za novcane obaveze se duguje novcana kamata
 U svim pravnim sistemima se moze ugovoriti ug kazna za novcane
obaveze zajedno sa kamatom
 U nasem sistemu to nije slucaj
 Ug kazna se zasniva na ugovoru izmedju duznika i poverioca
 Akcesoran u odnosu na glavni ugovor
 Ako prestane glavna obaveza prestaje i ug kazna
 Obaveza na placanje ug kazne se ne mora izvrsiti
 Ako dodje do zadocnjenja ili neispunjenja
 Ne trazi se krivica objektivna
 Visa sila je izuzetak od odgovornosti

77
  Dve vrste ug kazne
 Ug kazna za zadocnjenje
 I neispunjenje
 Obaveza koju ona radja je alternativa obaveza
 Poverilac moze da bira da li ce traziti ispunjenje ili ug kaznu
alternativno
 ako poverilac raskine ug zbog neizvrsenja
 Cl 132 ZOO raskid ug ugovorne strane se oslobadjaju prava i
obaveza
 Izuzev obaveze na placanje naknade stete
 Ug kazna je i ispunjenje obaveze na naknadu stete
 Pogresno se tumaci zoo da prestaju sva prava i obaveze
 Opste pr ili ug kazna ili
 Ug kazna za neispunjenje kumulativna
 Poverilac dobija i ug kaznu i ispunjenje
 On se moze odreci tog prava
 Nema pojma zadocnjenja bez trazenja ispunjenja
 Iz cinjenice da neko nije izvrsio obavezu tesko se utvrdjuje da li je u
pitanju neizvršenje ili zadocnjenje
 Moze li se kumulirati zahtev za ug kaznu i naknadu stete
 Ug kaznu poverilac moze da trazi uvek bez obzira da li je pretrpeo
stetu
 Ako je steta koju je poverilac pretrpeo veca od kamate ima pravo da
trazi naknadu tj razliku
 Zbog dokazivanja poverilac ce traziti i ug kaznu i naknadu stete
 Ug kazna iza nje moze da se krije zelenaski ugovot
 Sta treba tu da se radi
 Tuzba na osnovu zelenadkog ug mana volje
 Pravo daje mogucnost da se trazi smanjenje neopravdano visoke ug
kazne to resenje je prvo prihvaceno u svajcarskom pravu
 Nase pravo dozvoljena je mogucnost da strana koja smatra da je
ug kazna visoka zatrazi od druge da se ug kazna smanji
 Neophodan zahtev stranke
 Kada iz bili kog razloga ostvaro tuzbeni zahtev smatra se da je
strana trazila ug kaznu

78
  Pravna priroda ug kazne
 Rimsko pr ug kazna je kazna
 Za oblig koje se nisu mogle naplatiti ug je kazna za neispunjenje
 Ona se duguje bez obzira da li postoji steta ( antic nevalja )
 Drugi deo ug kazna ima penalni i odštetni karakter
 Mogucnost smanjenja ug kazne ona ima pretezno odštetni karakter
 Nemacki gradjanski zakonik
 Penalna i odstetna ug kazna uvedene izmene
 Moguce su i jedna i druga uopste
 U anglosaksonskom pravu postoji bitna razlika
 Ugovorno ob na naknadu stete unapred prema utvrdjenoj visini
 I penalni karakter ug koji oma
 Nase pr ako ne plati kaznu mora da radi nešto...
 Karanikic knjiga o deliktima


79