Универзитет у Нишу

Грађевинско-архитектонски факултет

ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

ОСВЕТЉЕЊЕ
равномерност осветљења,
број и распоред светиљки

Снежана Ђорић-Вељковић1
Према начину упућивања светлосног флукса
са светиљке на радну површину, разликујемо
пет система осветљења (врста расвете):
директно,
полудиректно,
мешовито,
полуиндиректно
индиректно.

2
 Direktno osvetljenje (jako usmerena rasveta)
a) raspored
svetiljki
b) primer
svetiljke
c) svetlosna
Svetiljka za direktno osvetljenje ima oblik reflektora. karakte-
ristika
Svetiljka 90-100% svetlosnog fluksa usmerava direktno prema dole
na radnu površinu. svetiljke
Najekonomičnije i potrebno osvetljenje radne površine se postiže
korišćenjem izvora znatno manje snage nego što je to slučaj kod
drugih vrsta rasvete.
Ali neravnomernost osvetljenosti je najveća (tavanica tamna) i pošto
je svetlost jako usmerena refleksno blještanje može da smeta.
Koristi se tamo gde treba da se predmeti jasno ocrtavaju, a senke da
budu oštre i uočljive.
Upotrebljavaju se poluduboke svetiljke u visokim radionicama i
poluširoke u nižim radionicama.
Koristi za osvetljenje visokih radionica, fabrika, sportskih terena,
saobraćajnica i sl. 3
 Poludirektno osvetljenje
a) raspored
svetiljki
b) primer
svetiljke
c) svetlosna
karakte-
Dobija se sa svetiljkama od opalnog stakla sa ristika
otvorom prema dole svetiljke
Svetiljke 60-90% svetlosnog fluksa usmeravaju
prema dole a 10-40% prema gore.
Glavne karakteristike ovog sistema
- veća količina svetlosnog fluksa je usmerena prema tavanici, pa
ona nije u mraku kao kod direktnog osvetljenja visokih prostorija,
ali su predmeti i dalje dobro osvetljeni i jasno se ocrtavaju;
- senka postoji ali nije jako izražena;
- refleksno blještanje glatkih površina manje smeta.
Upotrebljava se za kancelarije, trgovine, stambene i
slične prostorije. 4
 Mešovito osvetljenje
a) raspored
svetiljki
b) primer
svetiljke
c) svetlosna
Svetiljke imaju priblizno ravnomernu raspodelukarakte-
svetlosnog fluksa u svim pravcima. ristika
svetiljke
Svetiljkom u obliku kugle od opalnog stakla koja 40-60% svetlosnog
fluksa usmerava prema podu a isto toliko 60-40% prema tavanici.
Glavne karakteristike ovog sistema:
- predmeti osvetljeni direktnom i indirektnom svetlošću dobro vidljivi, s
mekim senkama,
- zidovi i tavanica su dobro osvetljeni, pa je celokupni prostor dobro
vidljiv, opasnost od refleksnog blještanja je svedena na mimimum.
U prostorijama osvetljenim mešovitom svetlošću opšti utisak je prijatan.
Zbog toga je ova rasveta pogodna za osvetljenje stanova, učionica,
laboratorija, kancelarija i sličnih prostora u kojima treba ostvariti ne samo
potrebne osvetljenosti nego (zbog dužeg boravka) komfor i estetski utisak.
5
 Poluindirektno osvetljenje
a) raspored
svetiljki
b) primer
svetiljke
c) svetlosna
karakte-
Ostvaruje se sa svetiljkama koje 10-40% svetlosnogristika
fluksa
usmeravaju prema podu, a 90-60% prema tavanici. svetiljke
Da se svetlosni fluks svetiljke ne bi gubio, tavanica treba da bude
obojena svetlom bojom. Ovako osvetljena velika površina tavanice
reflektuje svetlosni fluks na radnu površinu, senke su vrlo meke i
reljefnost nije uočljiva.
Pogodno je za prostorije za duži boravak ljudi, kao što su
dnevne sobe, biblioteke, kancelarije i sl.
Kako se veći deo svetlosnog fluksa usmerava prema tavanici, za
dobijanje potrebnog osvetljenja u visokim fabrikama i sličnim
prostorijama, potrebno je ugraditi veći broj svetiljki velike snage i zato
se poluindirektno osvetljenje na tim mestima i ne upotrebljava. 6
 Indirektno osvetljenje
a) raspored
svetiljki
b) primer
svetiljke
c) svetlosna
Svetiljka 90-100% svetlosnog fluksa usmerava prema tavanici.karakte-
ristika
svetiljke
Svetiljke imaju otvor usmeren prema tavanici a tavanica treba da je
obojena svetlom bojom. Od tavanice se svetlosni fluks reflektuje na
radnu površinu, tako da su senke potpuno neuočljive (odsustvo senke)
i sigurno nema refleksnog blještanja.
Nije pogodna za radne prostorije jer oko slabo razlikuje
predmete, nisu dovoljno uočljivi, bledi su i bez reljefa.
Zbog malog stepena iskorišćenja jako je skupa. Stepen iskorišćenja
se dodatno smanjuje zaprašivanjem svetiljke, stoga je potrebno često
čišćenje i brižljivo održavanje (brisanje prašine sa svetiljki).
Zbog nedostatka senki i direktnog osvetljenja, ljudsko oko se ne umara
i ova rasveta se upotrebljava u svečanim prostorijama i prostorijama
kao što su muzeji, biskopi, pozorišta i sl. 7
 Opažanje
oblika i
strukture
pod
različitim
uslovima -
sistemima
osvetljenja.

- Direktno osvetljenje daje izražene senke (jasno se ocrtavaju) i jasno definisane oblike.
Forma i struktura površina je naglašena, dok detalji mogu biti sakriveni senkama.
- Pri mešovitom osvetljenju nastaju “meke” senke, a oblici su i dalje jasno definisani i
struktura površina se i dalje jasno raspoznaje.
- Indirektno, difuzno osvetljenje daje zanemarljive senke, a oblici nisu jasno definisani,
8
a forma i struktura površina se jedva razaznaju.
Ravnomerno osvetljenje objekata u prostoru se može postići i sa
više tačkastih izvora svetlosti.
Ako je više snopova svetlosti usmereno na neki objekt, bacaće
višestruku senku u prostoru.
Ukoliko se uniformno osvetljenje postiže difuznim svetlom senke
su znatno mekše i daleko manje se primećuju oštri oblici.
Osvetlenjem se mogu dobiti oštriji ili mekši oblici,
a oči razlažu prizore sa
visokom učestanošću (oštre linije), i
niskom učestanošću (mutniji oblici). 9
 Pri direktnom osvetljenja radne površine sa jednom svetiljkom
u kojoj se nalazi izvor svetlosti velike snage javlja se velika
neravnomernost osvetljenja u prostoriji.
U torn slučaju u prostoriji tavanica je tamne boje i ima Emin , ispod svetiljke
je Emaks, dok u celoj prostoriji srednja osvetljenost iznosi Esred.
Veoma dobru ravnomernost osvetljenja u prostoriji imamo u slučaju daje
odnos Emin : Esred = l : l,5 (66%) ili manji. Ukoliko je ovaj odnos između 1: 3
i 1 : 6 (33%-16%) velika je neravnomernost rasvete u prostoriji.
Neravnomernost rasvete se smanjuje:
- ako se poveća broj svetiljki u prostoriji
- postavljanjem svetiljki za direktnu rasvetu što bliže tavanici
- udaljavanjem od tavanice svetiljki za indirektnu rasvetu.
Proračunom se određuje ukupan svetlosni fluks za jednu prostoriju, snaga i
broj sijalica. Posle toga se pristupa određivanju broja svetiljki.
Prostorna ravnomernost osvetljenja se može povećati ukoliko se u
prostoriji koristi više svetiljki. Što je broj svetiljki veći, bolja je
ravnomernost, ali to povećava cenu i zato treba naći srednje rešenje,
ne toliko skupo, a sa dobrim rezultatima.
10
 Visina radne površine hr je obicno 0,85m od poda.
Visina vešanja svetiljke h je udaljenost optičko središte-tavanica i zavisi
od tipa svetiljke.
Svetiljke za direktno osvetljenje treba postaviti što bliže tavanici (h =0)
da bi osvetljenje radne površine bilo ravnomerno.
Iz istog razloga svetiljke za indirektno osvetljenje vešaju se nešto dalje
od tavanice, a svetla tavanica reflektuje svetlost na radnu površinu.

Od rasvete prostorija zavisi sigurnost na radu i produktivnost

rada, a od rasvete saobraćaja zavisi sigurnost saobraćaja.
Zbog toga je osvetljenost veštačkom rasvetom prostorija u
zgradama i saobraćajnica predmet propisa i standarda svih
industrijski razvijenih zemalja u svetu.
U najrazvijenijim zemljama ostvaruje se osvetljenost
na radnim mestima preko 1000 lx.
11
 Vrsta prostorije odnosno delatnosti E(lx) Zahtevi i vidni zadaci

skladišne prostorije, prostorije za odmor, svlačionice, Vrlo mali

100
hodnici, stepeništa, podrumi (vrlo laki vidni zadaci)

garaže, otprema u skladištima, trpezarije, kovanje i Mali (laki vidni zadaci,

livenje velikih komada, rezanje drveta, grubi montažni 200 veliki detalji sa jakim
radovi i sl. kontrastima)
dnevne sobe, trgovine, opšte kancelarije, učionice, Srednji
ordinacije, pekare, pranje, mesare, popravke vozila, 250- (normalni vidni zadaci,
zavarivanje, proizvodnja papira i kože, namotavanje 300 veliki detalji sa srednje
svitaka, srednji montažni radovi i sl. jakim kontrastima)
kancelarije za knjigovodstvo, čitaonice, kuhinje, Veliki
laboratorije, prodavnice prehrambenih proizvoda, finija 500 (teški vidni zadaci,
obrada metala, drva, stakla, papira, kože, krojenje, mali detalji
popravke radio i TV prijemnika, fini montažni i mašinski malih kontrasta)
radovi, tokarenje, auto lakirnice...
crtaonice, velike kancelarijske prostorije, kancelarije za Vrlo veliki
750-
knjigovodstvo, kozmetički saloni, šivenje, merenje, (teški vidni zadaci, mali
1000
upravljanje, bojenje kože, štampa, fini elektro montažni detalji s vrlo malim
radovi i sl. kontrastima)
najfiniji elektronički montažni radovi, zlatarski radovi, Izvanredno veliki (vrlo
1500-
graviranje, operacione sale i sl. teški vidni zadaci, vrlo
2000 12
mali detalji i kontrasti)
U najrazvijenijim zemljama su osvetljeni autoputevi i savremeni
putevi na celoj njihovoj dužini pošto se ustanovilo da je broj
saobraćajnih nesreća u toku noći za 30% manji na osvetljenim
nego na neosvetljenim putevima.

Preporuke za osvetljenost otvorenih prostora

13
 Proračun električnog osvetljenja otvorenog prostora

Otvorenim prostorima smatraju se ulice, trgovi, parkovi, autoputevi,

mostovi, sportska igrališta, otvorena skladišta, fasade zgrada i sl.

Izračunavanje potrebnog broja sijalica, njihove snage i svetiljki za otvorene

prostore se znatno razlikuje od proračuna osvetljenja za zatvorene prostore.
U otvorenom prostoru nema tavanice i zidova od kojih bi se reflektovali
svetlosni zraci. Radna površina otvorenog prostora je ulica, trotoar, sportski
teren i sl. Na nju dolazi svetlosni fluks direktno iz svetiljke.
Zbog toga izvori svetlosti moraju biti dovoljno snažni da u
horizontalnoj ravni postignu potrebne vrednosti osvetljenja.
Kod proračuna osvetljenja otvorenog prostora isključivo se posmatra intezitet
svetlosti svetiljke i osvetljenost koju ona proizvodi.
Znači, matematički se mora izračunati uticaj svetiljke u karakterističnim
tačkama terena.
Proračun osvetljenja metodom osvetljenosti u pojedinim tačkama

14
 Da bi se odredio osvetljaj u tački A otvorenog prostora potrebno je
poznavati svetlosnu karakteristiku svetiljke i položaj svetiljke u
odnosu na tačku A.
Iz svetlosne karakteristike svetiljke se odredi I - intezitet svetlosti izvora
prema toj tački. Vrednost ugla a se najpogodnije dobija tako da se za datu
tačku izračuna tga = a/h, a zatim a = arc tga/h.

U proračunu se uzima veći broj tačaka,

dovoljno je 12-18. Kod proračuna po
ovoj metodi prvo je potrebno na crtežu
teren podeliti na male kvadrate (2x2m,
2x4m i sl.), odrediti njihove centre kao
tačke u kojima treba izračunati
osvetljenost. Za svaku tačku meri se
rastojanje od podnožja sijalice (a),
izračunava tga=a/h, cos3a, a zatim se
primenom formule određuje horizontalna
osvetljenost EH.
Ako je neka tačka osvetljena iz više
izvora ukupan osvetljaj je suma
osvetljaja od svih izvora. 15
Primer: Sredinom ulice široke 8m postavljene su svetiljke sa sijalicama
VTFE 250W i svetlosnim fluksom 13.000lm. Svetiljke su postavljene na
visini h=10m, međusobno razmaknute 32m, a svetlosna karakteristika
svetiljke je simetrična i data na slici. Izračunati osvetljenost ulice ispod same
svetiljke, osvetljenost ulice na udaljenosti 16m (sredina između sijalica) i
osvetljenost ulice na udaljenosti 32m od svetiljke .
1. tačka I
E1  a21
h
Svetlosna karakteristika je
polarni dijagram koji prikazuje
zavisnost intenziteta svetlosti od
ugla zračenja za određenu ravan.
Svetlosne karakteristike su
većinom svedene na svetlosni
fluks od 1000 lm.
Ia1 = 200 x 13 = 2600 cd
2600
E1  2
 26lx
10
16
 2. tačka Ia 2
E2  2
cos a 2
r2
tga2 = a2 / h = 16 / 10 = 1.6
a2 = arc tg 1.6 = 58o
Ia2 = 150 x 13 = 1950 cd
cosa2 = cos 58o = 0.53
r22 = a22 + h2 = 256+100= 356 m2
1950
E2  x 0.53  2.9lx
356

3. tačka Ia 3
E3  2
cos a 3
r3 cosa3 = cos 72.65o = 0.2982

tga3 = a3 / h = 32 / 10 = 3.2 r32 = a32 + h2 = 1024+100= 1124 m2

a3 = arc tg 3.2 = 72.65o
650
E3  x 0.2982  0.17lx
Ia3 = 50 x 13 = 650 cd 1124 17
Ukupna osvetljenost svake tačke simetrično se povećava zbog uticaja
susedne svetiljke udaljene 32m
Osvetljenost karakterističnih tačaka od strane jedne ili dve svetiljke se
mogu predstaviti i tabelarno

Za osvetljenje otvorenih prostora retko se koriste svetiljke sa

simetričnom svetlosnom karakteristikom kakva je korišćena u primeru.
Kod svetiljki sa asimetricnim svetlosnim karakteristikama fotometrijski
proračun je izuzetno težak i obavezno se vrši na računaru.
Pomoću programa ALUX, EXLUX, SiSTRA 2.0, SiSPORT 1.4,
Elektro Cad…
I to se proračunava horizontalna, vertikalna osvetljenosti i luminancije.
Stare i spore računske proračune zamenjuju brzi proračuni na računaru.
18
Od rasvete saobraćaja zavisi sigurnost saobraćaja, a od
rasvete prostorija zavisi sigurnost na radu i produktivnost rada.
Zbog toga je osvetljenost veštačkom rasvetom prostorija u
zgradama i saobraćajnica predmet propisa i standarda svih
industrijski razvijenih zemalja u svetu.
U najrazvijenijim zemljama ostvaruje se osvetljenost na radnim
mestima preko 1000 lx.

Nominalne vrednosti osvetljenosti E unutrašnjih

prostorija (prema DIN 5035/1979)

19
 Vrsta prostorije odnosno delatnosti E (lx) Zahtevi i vidni zadaci

skladišne prostorije, prostorije za odmor, svlačionice, Vrlo mali

100
hodnici, stepeništa, podrumi (vrlo laki vidni zadaci)

garaže, otprema u skladištima, trpezarije, kovanje i Mali (laki vidni zadaci,

livenje velikih komada, rezanje drveta, grubi montažni 200 veliki detalji sa jakim
radovi i sl. kontrastima)
dnevne sobe, trgovine, opšte kancelarije, učionice, Srednji
ordinacije, pekare, pranje, mesare, popravke vozila, 250- (normalni vidni zadaci,
zavarivanje, proizvodnja papira i kože, namotavanje 300 veliki detalji sa srednje
svitaka, srednji montažni radovi i sl. jakim kontrastima)
kancelarije za knjigovodstvo, čitaonice, kuhinje, Veliki
laboratorije, prodavnice prehrambenih proizvoda, finija 500 (teški vidni zadaci,
obrada metala, drva, stakla, papira, kože, krojenje, mali detalji
popravke radio i TV prijemnika, fini montažni i mašinski malih kontrasta)
radovi, tokarenje, auto lakirnice...
crtaonice, velike kancelarijske prostorije, kancelarije za Vrlo veliki
750-
knjigovodstvo, kozmetički saloni, šivenje, merenje, (teški vidni zadaci, mali
1000
upravljanje, bojenje kože, štampa, fini elektro montažni detalji s vrlo malim
radovi i sl. kontrastima)
najfiniji elektronički montažni radovi, zlatarski radovi, Izvanredno veliki (vrlo
1500-
graviranje, operacione sale i sl. teški vidni zadaci, vrlo
2000 20
mali detalji i kontrasti)
 Počev od srednjih zahteva pa naviše, pored opšteg,
primenjuje se i lokalno osvetljenje radnog mesta (npr. u
dnevnoj sobi opšta rasveta može biti stepen niža od
nominalne vrednosti 300 lx (tj. može biti od 100 do 200 lx); a
lokalna za čitanje-šivenje-učenje za jedan stepen viša: 500 lx).

Fabričke proizvodne prostorije osvetljavaju se prema težini vidnih

zadataka i finoći obrade, a za svaku vrstu pogona i proizvoda
moraju se posebno odrediti vrednosti za opštu rasvetu i za
lokalnu rasvetu radnih mesta.

Visina radne površine hr je obično 0,85m od poda.

Visina vešanja svetiljke hs (hv) je udaljenost optičko središte-tavanica i
zavisi od tipa svetiljke.
Svetiljke za direktno osvetljenje treba postaviti što bliže tavanici (hs=0)
da bi osvetljenje radne površine bilo ravnomerno.
Iz istog razloga svetiljke za indirektno osvetljenje vešaju se nešto dalje
od tavanice, a svetla tavanica reflektuje svetlost na radnu površinu.
21
Deo glavnog
projekta
elektro-
instalacija

PRORAČUN
RASVETE ZA
PROSTORIJU

UČIONICA

22
PRORAČUN
RASVETE ZA
PROSTORIJU

UČIONICA
manja

F1

0,15-0,8
Zavisi od sistema
osvetljenja, stepena
iskorišćenja odabrane
svetiljke,
koeficijenta refleksije
tavanice i zidova i
indeksa prostorije
23
 Proračun električnog osvetljenja unutrašnjih prostora
(projekat rasvete, fotometrijski proračun)
Izrađuje se po sledećim logičkim fazama:
Najpre se utvrđuje karakteristika prostorije, kao što su fizički elementi (dužina,
širina, visina, boje zidova i tavanice, prozračnost atmosfere, raspored mašina,
radnih mesta itd.), namena prostorije, potreba za samo opštom ili za opštom i
dopunskom lokalnom rasvetom radnih mesta.
Na osnovu namene prostorije, vidnih zadataka i radnog procesa utvrđuju se
prema propisima vrednost osvetljenosti koju u prostoriji treba ostvariti
veštačkom rasvetom. Vrednost osvetljenja se ne proračunava, nego se
očitava iz propisa tj. iz tabele.
Druga faza izrade projekta je izbor tipa rasvete, izvora svetlosti i svetiljki
koje će najbolje odgovarati prirodi vidnih zadataka, materijala koji se
obrađuju i bojama koje su primenjene u prostoriji.
Svetiljka je element koji je i deo arhitekture prostorije, pa izboru vrste i oblika
svetiljke treba pokloniti veću pažnju što je važniji unutrašnji izgled prostorije
(potrebna je saradnja projektanta rasvete i stručnjaka za
unutrašnju arhitekturu)
24
U trećoj fazi izrade projekta utvrđuje se broj i snaga sijalica, broj svetiljki
u koje se sijalice postavljaju i prostorna raspodjela svetiljki (imajući u vidu
da treba ostvariti optimalnu ravnomernost rasvete ili onakvu raspodelu kakvu
zahtevaju vidni zadaci na pojedinim radnim mestima).
Broj i snaga sijalica se određuju iz proračuna potrebnog ukupnog svetlosnog
fluksa pri čemu se mora uzeti u obzir stepen iskorišćenja rasvete.
Proračun snage i broja sijalica se može uraditi na više načina a u praksi se
najčešće koristi metoda iskoristivosti rasvete.
Ova metoda se zasniva na činjenici da je za ostvarenje propisom potrebne
E na radnoj površini prostorije a x b potreban svetlosni fluks:
F=Exaxb
a - dužina prostorije (m); b - širina prostorije (m);
E - nominalna (nazivna) osvetljenost po tabeli (Ix)

Sigurno je da se ukupan svetlosni fluks svih sijalica koje svetle neće

moći iskoristiti jer prilikom preusmeravanja fluksa pomoću refleksije i
transmisije gubi se deo svetlosne energije usled apsorpcije na samoj
svetiljci, tavanici, zidovima i sl. 25
Stepen iskorišćenja rasvete definisan je kao odnos svetlosnog fluksa
koji pada na radnu površinu neke prostorije i ukupnog svetlosnog
fluksa svih sijalica koje svetle u toj prostoriji.
Vremenom se usled starenja sijalice smanjuje njen svetlosni fluks,
reflektor tamni, a svetiljka se praši. Zbog toga se uvode i koeficijenti V1 i
V2 pa je jednačina za izračunavanje potrebnog svetlosnog fluksa
na radnoj površini :
E xa xb
Φu 
hP x V1 x V 2

hP - prostorni stepen iskorišćenja celog osvetljenja,

a zavisi od sistema osvetljenja,
stepena iskorišćenja odabrane svetiljke,
koeficijenta refleksije tavanice i zidova i
indeksa prostorije
nalazi se u opsegu od 0,15 do 0,80;

V1 - koeficijent zaprljanosti;
V2 - koeficijent starenja sijalice
26
 hP dat je tabelarno u katalogu proizvođača za svetiljke.
Za korišćenje te tabele treba prvo izračunati indeks prostorije k koji
zavisi od dimenzija prostorije i udaljenosti radne površine od svetiljki.

Indeks prostorije se odreduje iz empirijske formule:

a xb
k
hK(a  b)

hK - korisna visina i iznosi hK = h – hS – hr

h - visina prostorije, hS - visina vešanja svetiljke, hr - visina radne površine

27
ako je F0 svetlosni fluks jedne sijalice, onda je n sijalica potrebano da na
radnoj površini stvori potreban svetlosni fluks i propisom određenu
vrednost osvetljenja

E xa xb E xa xb
n x Φ0  n
hP x V1 x V 2 Φ0 x hP x V1 x V 2

Kada se odredi potreban broj sijalica n koje će na radnoj površini

izazvati propisanu osvetljenost E, možemo odrediti i potreban broj
svetiljki (nacrtati i razmeštaj svetiljki).
Na kraju proračuna može se izračunati i stvarna
srednja osvedjenost u prostoriji:

n x Φ0
ES  hP x V1 x V 2
a xb

28
Primer: Osvetliti kancelariju za knjigovodstvo, dužine 10m, širine 6m i
visine 4m. U kancelariji je predviđena spuštena gipsana tavanica u koju
se montiraju ugradne svetiljke (direktna rasveta) tako da je stvarna
visina kancelarije 3,2m. Boja tavanice i zidova je svetlo bela.

Odabiramo rasvetu sa fluorescentnim cevima i ugradnom svetiljkom sa

2 ili 4 cevi 20, 40 ili 65W.
Ove svetiljke su namenjene za suve prostorije, naročito one u kojima se želi
sprečiti blještanje izvora i postignuti dobra dekoracija.
Svetiljka je ugradna u spuštenu tavanicu, pojedinačno ili u liniji. Potrebnu
nominalnu osvetljenost kancelarije očitamo iz tabele i iznosi E = 1000 lx.

Za kancelariju 10x6m i kod udaljenosti radne površine od svetiljki hk = 2,35m

(hK = h – hS – hr ), indeks prostorije je:

a xb 10 x 6
k k  1.59
hK(a  b) (3.2 - 0.85)(10  6)

Za ovu kancelariju mogu se odabrati ugradne svetiljke 4 x 65 W,

dimenzija 1548 x 594 x 95 mm. 29
Ugradne svetiljke sa dve ili četiri
fluorescentne cevi

*Sve svetiljke imaju

ugradnu visinu 95 mm

Iz fabričkog kataloga (tabela) za ugradne svetiljke tražimo odgovarajući

stepen iskorišćenja vodeći računa o boji zidova
(koeficijent refleksije tavanice 0,7; koeficijent refleksije zidova 0,5).
30
Fabrički podaci za ugradne fluorescentne svetiljke 4x20W; 4x40W ili 4x65W

31
Očita se da prostorni stepen iskorišćenja rasvete sa ovim svetiljkama
sa četiri cevi, iznosi hP = 0,41.
Iz iste tabele odabiramo i koeficijcnt zaprljanosti V1 = 0,93 (kancelarija je
bez prašine pa je mala zaprljanost i period čišćenje svakih 12 meseci) i
koefcijent starenja cevi V2 = 0,82 (svetlosni fluks cevi se smanji za 18%
posle 4000 radnih sati).
Potreban broj fluorescentnih cevi FC 65W BB (bela boia) sa svetlosnim
fluksom F0 = 4800 lm iznosi:
E xa xb
n
Φ0 x hP x V1 x V 2

1000 x10 x 6
n  39.9 cevi
4800 x 0.41 x 0.93 x 0.82

Osvetljenje kancelarije se izvodi sa deset ugradnih svetiljki i

ukupno 40 cevi FC 65W.
Potrebno je 10 svetiljki s četiri cevi (40:4 = 10).
Ovih deset svetiljki se mogu rasporediti linijski u dva reda
( 2 x 5 svetiljki svaka sa 4 cevi):
32
Razmak svetiljki između dve linije: 2,412m
(što je manje od 1,4 x hk )
Ravnomernost rasvete: ispod 1 : 1,15
h = 3,2 m hK = h - hr - hV = 3,2 - 0,85 - 0 = 2,35 m

Razmeštaj svetiljki 33
 Srednja osvetljenost u kancelariji: n x Φ0
ES  x hP x V1 x V 2
a xb

40 x 4800
ES  x 0.41 x 0.93 x 0.82 1000.53 lx
10 x 6

Stvarna srednja osvetljenost u kancelariji Es=1000,53 lx

je posle 4000 radnih sati

Iz primera vidimo da proizvođači svetiljki daju u svojim katalozima

tabele s potrebnim parametrima za izračunavanje srednje
osvetljenosti.
Međutim ponekad se proračun rasvete treba uraditi a da se ne zna
tačno koji tip svetiljke će biti upotrebljen. Tada se za proračun
rasvete koriste posebne tabele iz kojih se očitava opšti stepen
iskorišćenja hP za izabranu vrstu unutrašnje rasvete, a koeficijenti
zaprljanosti i starenja se uzimaju na osnovu iskustva.
34
Približne vrednosti opšteg stepena iskorišćenja rasvete

35
Boja tavanice i zidova utiče na stepen iskorišćenja rasvete.
U proračunima velike staklene površine tavanice ili zidova se
posmatraju kao da su crne boje (tamne boje imaju veliku
apsorpciju i tu se gubi deo svedosnog fluksa).

Potreban nivo osvetljenosti se može postići na više načina.

(različitom vrstom rasvete i različitim izvorima svetlosti)

Primena sijalica veće snage je ekonomičnija od primene sijalica

manje snage.
S druge strane osvetljenje izvedeno sijalicama veće snage je
neravnomerno, pa treba naći pravu meru u tom odnosu
ekonomičnosti i ravnomernosti – kvaliteta rasvete.
Uštede se mogu napraviti i u broju svetiljki, ali treba paziti na
ravnomernost rasvete.
Isto tako ušteda se može napraviti i izborom
tipa izvora svetilosti (sijalica, VTFE, NaVT, halogena) ali treba paziti
i da potreba raspoznavanja boja nekad mora biti veoma važna.
36
 Osvetljenje u
velikom
prodajnom
centru

U dva nivoa spuštene tavanice su ugrađene svetiljke za

direktno osvetljenje (tačkaste svetiljke na gornjoj tavanici) i
indirektno osvetljenje (svetiljke na donjoj tavanici).
Belo indirektno svetlo se odlično dopunjuje s tačkastom rasvetom.
Uprkos visokom nivou osvetljenja, nema neugodnog bljeska
pa kupci mogu razgledati kao pri dnevnom svetlu na otvorenom
prostoru. 37
 Standardni raspored svetiljki za

tačkaste izvore svetlosti duguljaste izvore svetlosti

pri čemu su ispunjeni uslovi Sa = 2 S’a = 2S’’a = a/Na

Sb = 2 S’b = 2S’’b = b/Nb
Standardni raspored svetiljki kod koga je Sa = Sb naziva se pravilan raspored
38
Osvetljenosti treba meriti -
proveravati.

Merenje osvetljenosti u
radnom prostoru u praznoj
prostoriji se može vršiti
prema standardnoj
proceduru – po rešetki –
dimenzija od 1 do 2m.

Merenje osvetljenosti
na radnim mestima

39
 Primeri raspodele osvetljenosti
Soba je dimenzija osnove 5m x 4m i visine 3m. Svetiljke su 2 x 36 W
U zavisnosti od broja i rasporeda svetiljki mogu se dobiti različiti nivoi i
raspodela osvetljenosti.

ugrađene 2 svetiljke ugrađene 3 svetiljke ugrađene 4 svetiljke

40
Potreban nivo osvetljenosti se može postići na više načina.
(različitom vrstom rasvete i različitim izvorima svetlosti)

Kombinacija
i raspored
različitih
izvora
svetlosti i
svetiljki

Svetiljke mogu biti

postavljene linearno ili u
nekoj drugoj formi.
41
Raspored
svetiljki –
tačkastih izvora
svetlosti

Linearni

Grupisan

42
Pri projektovanju rasporeda svatiljki treba voditi računa
o vidnom polju osoba koje stoje ili sede u toku rada.

Polje opažanja je šire od ovog polja.

43
Zato je od presudne važnosti dobro projektovanje i postavljanje
svetlosnih izvora, a naročito na radnim mestima

Pri tome treba praviti razliku

između sjaja
- koji potiče direkno od izvora (1),
- reflektovan od horizontalnih
površina, papira (2) ili od
- vertikalnih površina kao što je
monitor (3)

Luminansa zidova koja prouzrokuje

refleksiju na monitorima ne bi trebala da
prelazi u proseku 200 cd/m2 , a
maksimalno 400 cd/m2 .
Refleksija prozora se svakako u startu
treba da izbegava, što svi znamo iz
svakodnevnog života, da računar ne
postavljamo tako da nam svetlost pada s
leđa. 44
Neka od rešenja osvetljenja za slučajeve kada se čovek nalazi
ispred osvetljene površine u vertikalnom - stojećem položaju.
Ako vertikalna površina reflektuje svetlost granični ugao mora da
se podesi tako da reflektovana svetlost ne ometa posmatrača.

45
 DIREKTNO INDIREKTNO

Neka od rešenja za radne zadatke u sedećem položaju pri

kojima ne dolazi do neprijatne refleksije od radnih površina
- Korišćenjem direktnog osvetlenja, pri čemu su izvori
svetlosti postavljeni van zone u kojoj bi doveli do refleksije
- Korišćenjem indirektnog – difuznog osvetljenja 46
 U projektovanju osvetljenja na radnim mestima, u
kancelarijama se mogu primeniti različiti koncepti,
u zavisnosti od tipa sobe i od namene.

Direktno osvetljenje radnog mesta

Direktno-indirektno osvetljenje radnog

mesta sa direktnim opštim osvetljenjem
prolaza (međuprostora)

Direktno osvetljenje radnog mesta sa

osvetljenjem zida kao sekundarnim
izvorom

Reflektor sa sekundarnom
luminansom obezbeđuje svetlo na
radnom mestu
47
Generalno (opšte) indirektno osvetljenje i
indirektno osvetljenje radnog mesta

Generalno (opšte) indirektno

osvetljenje

Indirektno osvetljenje radnog mesta

sa direktnim opštim osvetljenjem
prolaznog dela (međuprostora)

Direktno osvetljenje radnog mesta

sa indirektnim opštim osvetljenjem

48
 Kada je reč o direktnom osvetljenju
Način osvetljenja naročito
dolazi do izražaja na zidovima
koji nemaju neku posebno
naglašenu strukturu

Da prati formu Inače gubi

Da bude u vezu sa
saglasnosti sa prostorom
strukturom
prostora

Da bude i dobro
pozicionirano i pravilno
usmereno, inače može da
gubi smisao i naruši oblik

49
Pored toga, gde je
postavljen izvor,
bitno je i koji tip
svetiljke je izabran

Na istom mestu
postavljeni izvori svetlosti
mogu da obezbede
različit vidni komfor, tj.
daju različito osvetljenje,
raspodelu svetlosti i sjaja
na površinama (zidovima
i podu) u zavisnosti od
širine snopova svetlosti.

Sa porastom a
smanjivaće se širenje
snopa zraka – snop će
biti usmereniji.
50
Generalno se preporučuje da
rastojanje svetiljki (downlights
izvora svetlosti) od zidova bude
uglavnom upola manje od
rastojanja među svetiljkama.

Rastojanje svetiljki (wallwashers i

washlights) od zidova treba da
bude 1/3 visine prostorije, dok
rastojanje među samim
svetiljkama ne treba da prelazi
jedan i po put rastojanje od zida.
Takođe, izvor koji se nalazi u uglu
treba da bude usmeren pod uglom
od 45o kako bi davao identično
osvetljenje oba zida.
U prostoru sa dominantnim
arhitektonskim oblicima položaj
svetiljki mora biti u skladu sa
arhitektonskim elementima, da prati
formu i da bude u saglasnosti sa
strukturom prostora. 51
 Wallwashers
- fluorescentne lampe
- halogene lampe

Ravnomerno
osvetljenje zidova
(koji onda postaju i
sekundarni izvori
svetlosti) se može
postići i svetlošću
koja potiče od
fluorescentnih lampi ili
svetlošću iz halogenih
lampi.

To su samo generalne preporuke, a sve zavisi od

efekata koji se žele postići
Različiti pristupi i koncepti 52
Dve različite veličine izvora postavljene
linearno u paru ili ravnomerno

Iste veličine izvora postavljene u

formi kvadrata (linearno) ili u krug 53
Iste veličine izvora postavljene
linearno u skladu sa zakonima
čiste forme ili u kombinaciji sa
drugim modulima izvora, što je
u skladu sa zakonima simetrije,
pri čemu se ovi izvori grupišu

54
 Iste veličine izvora
postavljene u kombinaciji
sa izvorima različitih oblika

forma predstavljena u vidu

dve linije koje se ukrštaju

zakon čiste forme u vidu dva

pravougaonika koji se ukrštaju

55
 Linearno postavljene
svetiljke duž dugih zidova,
pri čemu je kraj zida
posebno osvetljen, takođe
linearno postavljenim
podnim svetiljkama.

Opštim osvetljenjem se
može obezbediti pogodno
osvetljenje u prostoru, dok
se dugi zidovi mogu
naglasitii dodatnim
osvetljenjem posebnim
podnim svetiljkama.

56
U zavisnosti od predviđenih zahteva
i namena prostora, osim opšteg
osvetljenja nekad je neophodno
obezbediti i dodatno posebno
osvetljenje pojedinih delova,
značajnih oblasti, koje na neki način
treba naglasiti - izdvojiti od ostalog
prostora koji ih okružuje.

To se može postići i stacionarnim

i pokretnim svetiljkama -
reflektorima.

Gotovo identično osvetljenje se

može postići stacionarnim
direktnim tačkastim izvorima
svetlosti i pokretnim izvorima na
stubovima tj. šinama.
57
Grafička prezentacija koncepta osvetljenja pozorišta
Snopovi zraka su predstavljeni belim linijama na suprot sivih oblasti.
Što je u skladu sa pozicijom izvora svetlosti, smerom zraka i
širinom snopova svetlosti . To na izvestan način predstavlja
ukupni utisak raspodele svetlosti u prostoru i što bi trebalo da
doprinese odgovarajućoj atmosferi.
58
Kao što je već pomenuto, osvetljenje je od posebne
važnosti za postizanje odgovarajućeg nivoa
bezbednosti i produktivnosti, ali je
projektovanje odgovarajućeg osvetljenja,
kako izbor vrste rasvete, tako i svetiljki i
njihovog rasporeda, važno za obezbeđivanje
kompletnog svetlosnog komfora i, svakako,
postizanje odgovarajućih estetskih zahteva
(koji su više ili manje naglašeni).

Naravno, kao i uvek, treba naći pravu meru između

estetskih i praktičnih zahteva.

59