ODABRANA DELA TOMASA MANA TOMAS MAN

ESEJI
I

ESEJI
I

MATICA SRPSKA
 Naslov originala
Thomas Mann
REDEN UND AUFSJl.TZE, I
© Katja Mann, 1965

GETE I TOLSTOJ

S nema~kog preveli Fragmenti o problemu humaniteta

Tomislav Bekic
Bo~ko Petrovic Stecer
Petar Vuji~ic
U Vajmaru je jos pocetkom naseg stoleea zi-
veo jedan eovek, po imenu Julijus Stecer a po po-
zivu ucitelj, koji je, kao gimnazijalac od sesnaest
godina, prebivao pod jednim krovom sa doktorom
Ekermanom, samo nekoliko koraka od Geteove ku-
ce. Zajedno sa jednim skolskim drugom koji je s
njime stanovao, Stecer bi ponekad, ustreptala srca,
pogledom uhvatio obrise i senku starca, kada bi
ovaj sedeo kraj svog prozora. Prozeti zeljom da ga
vide izbliza i sasvim jasno, deeaci su . se obratili
svome ukueaninu, famulusu, i usrdno ga zamolili
1

da im na neki naCin stvori tu mogucnost. Ekerman

je po prirodi bio ljubazan eovek; on je jednog let-
njeg dana pustio deeake kroz strainja vrata u vrt
cuvene kuce, i tu su oni onda, ustreptali, stajali 1

i ocekivali Getea, koji je tada, na njihovu prepast,

zaista i naifao: u svetlom domacem kaputu -
bice da je to bio onaj domaCi kaput od flanela za
koji znamo - on je u to doba dana ovuda setao,
i kada je ugledao deeake, krenuo je prema nj:ima,
stao pred njih, miriSuci na kolonjsku vodu, sa
rukama, naravno, na ledima, isturena donjeg dela

s
tela i sa onim izrazom lica sindika carskog grada,
iza kojeg je, kako je to verodostojno potvrdeno,
skrivao svoju zbunjenost, i upitao ih kako se zovu
i sta .Zele - verovatno i jedno i drugo u isti mah,
sto je, ako je tako bilo, opet moralo da deluje
veoma strogo, tako da .j nije bilo lako odmah od-
govoriti. Posto SU nesto promucali, starac ih je
posavetovao da budu revnosni u ucenju, sto su
mogli da protumace kao: da bi bilo bolje da se
late svojih skolskih zadaca, umesto da tu prodaju
zjale - i pode dalje.
Tako se to zbilo - a bilo je to 1828. godine.
- Trideset i tri godine kasnije, jednog podneva
u jedan eas, Stecer, koji je u meduvremenu postao
valjan i svom pozivu s ljubavlju odani srednjoskol-
ski profesor, upravo je hteo da zapocne s nasta-
vom u drugom razredu, kada je jedan dak promo-
lio glavu kroz vrata i rekao da neki stranac zeli
da v.idi gospodina Stecera. Uto je taj stranac bez
oklevanja vec i ufao u razred, znatno mladi od uci~
telja, sa ne suviSe jakom bradom, isturenim jago-
dicama, sitnim, sivim ocima i parom bora izmedu
tamnih obrva. Nije rekao ni' ko je ni sta je, vec
je odmah zapitao sta ce se tog popodneva raditi;
a kada je cuo da je prvo na redu ristorija a zatim
nemacki jezik, izrazio je svoje zadovoljstvo ii re-
kao da je obisao skole jilZne Nemacke, Francuske
i Engleske i· da zeli da upozna i skole severne Ne-
macke. Govoriio je kao Nemac. Po strucnirn i za-
interesovanim pitanjima koja je postavljao i na-
cinu kako se izrafavao moralo se pretpostaviti da
je ucitelj, a pri tome je stalno nesto zapisivao u
svoju belefoicu. Prisustvovao je nastavi. Kada su
deca u svoje sveske zapisala neki sastav, zatraZi
stranac da mu se dozvoli da ponese i zadrli ove
,,kompozkije"; jer, one su, navodno, za njega od
velikog :interesa. To se Steceru sad ucinilo naiv-
nim. A ko ce decu obestetiti za njihove pisanke?
6 7
Vajmar je s:iromasan grad ... Uctivo je govorio u
tom smislu. Ali stranac je odgovorio da tome ima
leka i izisao napolje. Stecer je poslao po direk-
tora, s molbom da <lode u razred. Porucio je da
se de5ava nesto neobicno. I bio je u pravu, iako
je tek kasnije shvatio koliko je tada sa tom svojom
porukom hio u pravu. Jer, tada ,j u tom trenutku,
nije mu moglo mnogo znaciti kada je stranac,
vrativsi se sa paketom hartije za pisanje pod ru-
kom, direktoru i njemu rekao svoje ime: ,,Grof
Tolstoj iz Rusije".
Profesor Stecer pak doziveo je duboku starost,
pa je imao vremena da sazna s kime se tada
upoznao.
Pitanja rangiranja
Taj eovek dakle, koji je ziveo u Vajmaru od
1812. do 1905. godine .j ciji je zivot inace protekao
sasvim obicno, mogao je dakle da se pohvali ret-
kim preimucstvom da je poznavao i Getea i Tol-
stoja - dva veMka eoveka, na cija se .imena na-
dovezuje ovo razmatranje. Da, Tolstoj je bio u
Vajmaru! Roden iste one godine koja je mladom
Steceru podarila razgovor sa Geteom, grof Lav
Nikolajevic je kao tridesetogodiSnjak posetio Ne-
macku i grad Getea, posto je prethodno bio u Bri-
selu, gde je, kao prvo, video Prudona, koji ga je
uverio da je la propriete le vol, i, kao drugo, na-
pisao pricu ,,Polikuska". Kao ugledan stranac i
gost ruskog poslanika imao je pristupa u kucu na
Frauenplanu, koja u to vreme jos nije bila otvo-
rena za javnost. Priea se, medutim, da se daleko
viSe interesovao za Frebelove decje vrtice koje je
vodila jedna Frebelova ucenica ,j da je sa velikom
radoznaloscu izueavao njihov pedagoski sistem.
 Vi zacelo vidite zasto sam vam isprieao ove
male povesti. Ucinio sam to zbog toga da bih vam
ucinio privlacnijim ono ,,i" koje stoji u naslovu
mog predavanja i koje je, sasvim sigurno, u prvi
mah moralo izazvati upitno uzdizanje obrva. Gete
i Tolstoj - nije Ii to jedna u najvecem stepenu
neodgovorna, samovoljna i nedopustiva kopulaci-
ja? Nice je nama Nemcima jednom prilikom pre-
bacio posebnu netakticnost u pogledu upotrebe
recice ,,i": Govorili smo ,,Sopenhauer i Hartman",
rugao se on; govorili smo i ,,Gete i Siler", nastav-
lja on, da bi potom izrazio bojazan da cemo na
kraju jos reci ,,Siler i Gete". - Ostavimo Sopen-
hauera i Hartmana po strani. Sto se Getea i Silera
tice, to Niceova krajnje subjektivna odbojnost pre-
ma ovom drugom, prema pozoriSnom coveku i
moraldstu, nije smela da ga zavede da porekne
jedno bratstvo koje i pored sve svoje imanentne
egzemplarne suprotnosti ne moze biti okrnjeno i
koje je upravo u svom toboze povredenom delu
imalo svog najboljeg zastitnika. Bila je to jedna
brzopletost i nicim opravdana samovolja Niceova,
kada je, podrugujuCi se onome ,1i", obznanio iili
prihvatio kao nesto samo po sebi razumljivo jedno
rangiranje koje je inace veoma sporno, staviSe naj-
spornija stvar na svetu i koje to moze i da ostane.
Brzopletost pri odlucivanju upravo ovog pitanja
u celini uzev nije svojstvena nemackoj prirodi.
Upravo ovde Nemac instinktivno izbegava da se
jednostrano opredeli i radije ce se opredeliti za
,,politiku slobodne ruke", za koju se zalafe uosta-
lom i sledece razmatranje, zbog cije glorifikacije je
ono staviSe i preduzeto. Nista drugo vee samo ta
politika i jeste smisao kopule u sprezi ,,Gete i
Siler", gde ona za nasu svest jedno drugome su-
protstavlj a ono sto povezuje. Covek nikada nije
ni morao da bude u dodiru sa misaonim svetom
8 9
klasicnog i obuhvatnog eseja Nemaca, ko}i zapra-
vo u sebi saddi sve ostale, oine6i ih suviSnim -
mislim na Silerovu raspravu ,,0 naivnom i senti-
mentalnom pesniStvu" - a da to .ri" ne oseti kao
duboko antiteticko. Jedno drugo ,,i" ima sliean
smisao, jedno daleko i strano: ono ,,,i '' izmedu
Tolstoja i Dostojevskog. Ali, ako bi se kopuli uskra-
tilo njeno pravo na antitetiku, ako bi joj se jedino
pripisao zadatak da utvrdi srodstvo po bicu, jed-
nakost po bicu - sta onda? Ne bi Ii tada u nasoj
predstaVii u jedan mah doslo do zamene i izmene
mes ta medu velikim parovima koje sam pomenuo?
Ne b1 H se odmah iz dubokih duhovnih - ne, tac-
nije: dubokih prirodnih razloga spojili Siler i Do-
stojevski na jednoj :i Gete i Tolstoj na drugoj
strani?
Ocigledno ste daleko od toga da se time za-
dovolj i te. Odgovol'icete: pored biea postoji i rang.
Antitetici, reCi cete, svaka east, ali se ne sme upo-
redivati jedno s drugim sto pripada raznim hijerar-
hijama velicine. To sto je prvi bio evropski huma-
nista i poznati paganin, a drugi anarhisticki prahri-
scanin Istoka, neka mu bude. AH: nemacki svetslci
pesnik, cije se ime pominje sa najuzviSenijim, sa
Danteovim, Sekspirov,i m - i naturalisticki roman-
sijer, koji je, nedavno, za naseg zivota, svoj proble-
maticni Zivot okoneao na naravno dirlj ivo proble-
matiean nacin: to ne ide; govoriti o njima u jed-
nom dahu, to je protivno aristokratskom instinktu,
to je neukusno.
Ostavimo ono sto biste bili spremni da prihva-
tite kao takvo: paganstvo jednog i hriScanstvo dru-
gog! Mozda cemo naCi vremena da se na to jos
vratimo. AH sto se tice ,,aristokratskog instinkta ",
kako ste izvoleli da se ~zrazite, to odmah moram
ustvrditi da se ovim mojim spregom upravo o nje-
ga ne ogrefojem, staviSe da upravo ovim on treba
da bude istaknut. Hijerarhija ranga, velicine? Je-
ste li sigurni da u toj tacki ne podlefote nekoj per-
spektivicnoj, ili nekoj drugoj varci? Turgenjev je u
svom poslednjem pismu Tolstoju, onom pismu koje
je pisao u Parizu na samrtnoj postelji i u kome za-
klinje prijatelja da se okane teoloskih samomuce-
nja i da se vrati umetnosti, literaturi, bio prvi
koji mu je dao titulu ,,velikog pisca ruske zemlje",
koja mu je otada ostala i koja, cini se, ii.skazuje da
Tolstoj za svoju zemlju i svoj narod uistinu ot-
prilike znaci ono sto nama znaCi pesnik ,,Fausta"
i ,,Vilhelma Majstera". Sto se tice samog Tolstoja,
on je, kao sto ste primetHi, bio hriseanin skroz-
-naskroz, ali ne ri dovoljno hriSeanin da bi patio od
preterane skrusenosti i ne bi imao smelosti da
svoje ime stavi pored najveCih imena, staviSe po-
red mitskih velikih imena. 0 ,,Ratu J miru" je re-
kao: ,,Bez lafoe skromnosti, to je nesto kao ,Ili-
jada' ". Drugi SU culi kako je to isto govorio i 0
svom prvencu ,,Detinjstvo i deeastvo". Je Ii to bila
manija velicine? U mojim ocima, dopustite mi da
to kazem, nije to rnsta drugo do cista i prosta
istina. ,,Samo su protuve skromne", veli Gete. Jed-
na paganska sentenca. Ali Tolstoj se slagao s njom;
njegova optika u odnosu na samog sebe je uvek
bila obelefona ·i storijskom izuzetnoscu, i vec sa
trideset i sedam godina on je u svojim dnevnicima
sopstvena dela, gotova i ona koja su jos trebalo
da budu napisana, uvrstio u najslavnija dela svet-
ske literature.
Dakle, ,,veliki pesnik ruske zemlje" po mero-
davnom sudu, Homer svojih dana po sopstvenoj
proceni - ali to nije sve. Maksim Gorki je posle
smrti Tolstoja objavio malu knjigu secanja na nje-
ga - svoju najbolju knj igu, ako smem da dam
1
svoj sud. Ona se zavrfava recima: ,,A ja, sto ne
verujem u boga, ja sam ga .iz nekog mutnog raz-
loga posmatrao veoma oprezno .i pomalo strasljivo,
posmatrao sam ga i mislio: ,Ovaj ~ovek je nalik na
10
boga'." - Nalik na boga. Cudno! Niko to nije po-
mislio i kazao za Dostojevskog, niti je to iko ikada
mogao o njemu da pomisli i kaZe. Nazvali su ga
svecem, a i Siler bi se iz cistog oseeanja tako mo-
gao nazvati - iako u jednom manje vizantijsko-
-hriScanskom smislu a viSe u onom hriSCa.nskom
smislu koji ta rec u svakom slueaju poseduje. Ali
Getea ·i Tolstoja, tu dvojicu, smatraLi su bozan-
skim. Izraz ,,olimpijac" je opste mesto. Ali nije tek
sirom sveta slavni i u carstvu duha neprikosnoveni
starac nazvan bozanskim, nego su mu vec kao zre-
lom coveku, kao mladicu sa earobnim oCima pu-
rnm bozanskog pogleda, kako je pevao Viland, nje-
govi suvremenici davali taj atribut, a Rimer priea
kako se sezdesetogodifojak, jednom prilikom, tome
gorko podsmevao, uzviknuvsi: ,,Vraga ja imam ne-
eeg bofanskog u sebi! Sta mi vredi sto za mene
govore: to je bofansk[ eovek, kada svako radi po
svome .i kada me varaju. Bofanski je za ljude samo
onaj koji im pusta na volju da cine sta im drago."
- Sto se tice Tolstoja, on zapravo nije bio olim-
pijac - nikakav humanisticki bog, razume se. On
je, veli Gorki, pre bio neka vrsta ruskog boga koji
,,sedi na javorovom prestolu pod zlatnom lipom"
- jedan paganski bog, dakle, na drugaciji nacin
nego Jupiter iz Vajmara, ali ipak paganski bog jer
su bogovi paganski. Zasto? Jer su kao priroda.
Zato sto ne treba biti spinozista kao Gete, koji je
znao zasto je to bio, da bi se bog i priroda oseeali
kao jedno a plemstvo koje daje priroda kao nesto
bofansko. ,,Njegova preko svake ljudske mere .iz-
rasla individualnost jedan je cudoviSan fenomen,
skoro rufan, i on ima neceg od delije Svjatigora
koga zemlja ne mofo da ponese." Tako Gorki go-
vori o Tolstoju. I ja navodim njegove reci zato sto
smo govorili o hijerarhiji velicine. Gorki je, na
primer, rekao jos i ovo: ,,u njemu ima necega sto
je u meni izazivalo zelju da glasno uzviknem: ,Gle-
11
dajte samo kakav divan eovek zh~i na zemlji!' Jer,
on je, tako reci, sasvim uopsteno i pre svega co-
vek, eovecanskii eovek." - To priziva secanja; na
koga?
Ne, rangiranje, ,,aristokratsko pitanje", pitanje
otmenosti, dakle, nije nikakav problem u okviru
mog sklopa. Ono to postaje tek pri drugom raspo-
redu figura, tek kada ukljucimo sveto eovestvo i
kada ga pomocu antitetickog ,,i" suprotstavimo bo-
fanskom, kada ka.Zemo ,,Gete i Siler", ,,Tolstoj i
Dostojevski". Tek tada se, mislim, suoeavamo sa
problemom otmenosti, sa estetsko-moralnim pita-
njem Sta je otmenije? Ko je otmeniji?" Mi ne mo-
zemo da damo opsti odgovor. Pojedincu mora biti
prepusteno da po svom ukusu iii, manje olako iz-
razeno, po svom pojmu humaniteta rasuduje o
pitanju vrednosti - jednom pojmu humaniteta ko-
ji, naravno, dodajemo u pola glasa, neminovno mo-
ra biti nepotpun i jednostran, kako bi mogao da
podstice na takva odlucivanja.
Ruso
Ne doima Ii se neobieno kada se kaze da je je-
dan eovek poznavao obojicu - 1 pesnika ,,Fausta"
i ,,velikog pisca ruske zemlje"? Jer, oni su pri-
padali razlicitim stoleCima. 2ivot Tolstoja ispunjava
veci deo devetnaestog stoleca. On je sin tog stole-
ca, bezuslovno; on pogotovo kao umetnik olieava
sve osobine te epohe i to njene druge polovine.
$to se tice Getea, njega je stvorilo osamnaesto sto-
lece i znaeajni, staviSe odlucujuci sastavni delovi
njegova bica i obrazovanja pripadaju njemu - to
bi se lako dalo pokazati. S druge strane bi se na-
ravno moglo reci da je u Tolstoju isto toliko bilo
12
od osamnaestog, Geteovog stoleca, kao sto je u
Geteu bilo od devetnaestog, Tolstojevog stoleca.
Tolstojevo racionalno hriScanstvo ima viSe veze
sa deizmom osamnaestog stoleca nego sa misticki-
-mocnom religioznoscu Dostojevskog, koja je sva
bila u duhu devetnaestog stoleca. Njegov morali-
zam, koji se u biti sastojao u jednoj destruktivnoj
razumnoj snazi koja je potkopavala sve ljudske i
bofanske institucije, bio je srodniji drustvenoj
kritici osamnaestog stoleca nego mnogo, mnogo
dubljem ,i opet religioznijem moralizmu Dostojev-
skog. I njegova sklonost ka utopiji, njegova mr-
foja prema civilizaoiJi, njegova strast za seosko,
za bukolicki mir duse - jedna plemenita strast,
strast jednog plemenitog gospodina - mogu se
isto tako shvatiti kao osamnaesto, ,i to francusko
osamnaesto stolece. Na drugoj strani opet Gete:
njegovo pozno delo, socijalni roman ,,Godine pu-
tovanja Vilhelma Majstera", posebno izaziva cu-
denje time sto je u njemu intuicijom, ostroumno-
scu i vidovitoseu, koji se Cine okultnim, proro-
canskim, aM su samo izraz finije organizacije, re-
zultat senzitiviteta, sluha, anticipiran celokupni
drustveno-ekonomski razvoj devetnaestog stoleca:
industrijalizacija starih kulturnih i agrarnih zema-
lja, vladavina masine, uspon organizovanog radni-
stva, klasni sukobi, demokratija, socijalizam, eak
d amerikanizam, sa svim duhovnim i vaspitnim
konsekvencama koje ce proizici :iz tih promena.
I pored svega, bez obzira na sekularnu pri-
padnost ova dva velika eoveka - oni se ne mogu
nazvati savremenicima. Samo su cetiri godine fi-
vdi u fato vreme: od 1828, godine kada se Rus
rodio, do 1832, kada je Gete umro. A ipak to nije
predstavljalo smetnju da obojid barem jedan
obrazovni faktor - i to jedan moderan, aktuelan
13
(da ne govorimo o prastaro-sveljudskim, o Homeru
i Bibliji) - da 1im, dakle, harem jedan elemenat
njihovog duhovno-dusevnog sklopa bude zajednic-
ki. Taj elemenat bio je Ruso.
,,Procitao sam celog Rusoa, svih dvadeset to-
mova, ukljucujuci i ,Leksikon muzike'. Njime sam
bio viSe nego odusevljen, ja sam ga obofavao. Sa
petnaest godina sam oko vrata umesto uobifajenog
krsta nosio medaljon sa njegovom slikom. Neka
mesta iz njegovih dela tako dobro poznajem da
imam utisak kao da sam ih sam napisao." To su
Tolstojeve reci iz njegovih ,,lspovesti". Nema sum-
nje, bio je on rusoista na intimniji, licniji i opa-
sniji nacin nego Gete, koji kao eovek nije imao
bas nikakve veze sa ne ba8 uvek privlacnom prob-
lematikom jadnog Zana 2:aka Rusoa. Ali kada Gete,
da navedemo bilo kakav primer, u jednoj recenzij.i
kaie: ,,Verske priHke, sa njima tesno povezane
gradanske prilike, pritisak zakona, jos veCi priti-
sak drustvenih spona i hiljadu drugih stvari ne
dopustaju ugladenom eoveku i ugladenoj naciji
da ikada bude stvorenje za sebe, ugusuju pokret
prirode i brisu svaku crtu od koje bi se mogla na-
praviti neka karakteristiena slika" - onda je to,
literarno receno, ,,Sturm und Drang", uopsteno pak,
kulturnoistorijski receno, to je rusoizam sa nje-
govom primesom revolucije, cak ii anarhizam, koji
kod ruskog bogotrazitelja poprima religiozno-pra-
hriscansko-antiobrazovni oblik, dok se kod Getea
vec ovde moze zapaziti okretanje ka humanistic-
kom, problesak jednog obrazovnog i samoobrazov-
nog individualizma, koji bi Tolstoj prezreo kao ne-
hriScansko-egoisticki, iako on to nije, iako on zna-
ci rad na eoveku, na eovestvu, eovecnosti i, kako
to pokazuju ,,Godine putovanja", prelazi u svet so-
cijalnog.
14
Vaspitanje i ispovest
Koje se dve asocijacije javljaju, dame i gospo:
do, kada se izgovori ime Ruso - prenebregne h
se asocijacija na ,,prirodu", koja se, razume se,
najpre javlja? To su idejne veze ,,pedagogika" i
, autobiografija". Jer, 2:. 2:. Ruso je autor ,,Emila"
{ ,,lspovesti". Oba elementa, pedagoski i autobio-
grafski, isticu se u najveeoj mogucoj meri kako
kod Getea tako i kod Tolstoja; delo i zivot ii jed-
nog i drugog se bez njih uopste ne mogu zamisliti.
Sto se tice motiva vaspitanja, ja sam danas u nas
razgovor Tolstoja odmah uveo kao pedagoskog
amatera i vi se seeate da on godinama nije niSta
drugo ni radio, da je svu svoju snagu njemu pri-
rodene strasti posvetio tom podrucju i da se do
1iscrpljenja, teorijski i prakticno, nosio sa proble-
mom ruske osnovne skole. Nepotrebno je ukazi-
vati na to da je Gete bio pedagoski eovek u naj-
potpunijem znacenju reci. Oba velika ostvarenja
njegova zivota, poetsko i prozno, ,,Faust" i ,,Vil-
helm Majster", jesu pedagoske poeme, prikaz ljud-
skog obrazovanja; i ako u ,,Godinama ucenja" jos
preovladava ideja individualistickog samooblikova-
nja - ,,jer, da samog sebe potpuno, onakvog ka-
kav sam, obrazujem, to je nejasno od rane mla-
dosti hila moja zelja i namera", kafe Vilhelm
Majster - onda se u ,,Godinama putovanja" ideja
vaspitanja okrece prema vani, ka objektivnom, so-
cijalnom, pa 1i drfavnickom, i u sredistu dela stoji,
kao sto znate, stroga i lepa utopija Pedagoske pro-
vincije.
Drugi motiv, ispovedno-autobiografski, takoae
se kod obojice veoma Iako moze pokazati. Da sva
Geteova dela predstavljaju samo ,,fragmente jedne
velike ispovesti" znali bismo i da to on sam nije
rekao; a osim toga on je napisao i ,,Poeziju i isti-
nu", pored Augustinovih i Rusoovih ispovesti naj-
15
 cuveniju autobiografiju sveta. Medutim, ispovesti
je pisao i Tolstoj - mislim pri tome najpre na jed-
nu knjigu takvog naslova, koja se u potpunosti
nalazi na velikoj liniji zivotnih i dusevnih ispovesti
koja seie od africkog sveca do Strindberga, sina
jedne sluskinje. Ali .i ovde stvari stoje kao kod
Getea: Tolstoj nije autobiograf samo po toj jednoj
knjizi. On je to pocev od mladalackog romana ,,De-
tinjstvo ,i deeastvo" kroz celokupno svoje stvarala-
stvo u tolikom stepenu da je Mereskovski, veliki
ruski kritiear, mogao da kaze: ,,Umetnicka dela
L. Tolstoja u osnov.i nisu nista drugo do jedan
golem, tokom pedeset godina voden dnevnik, jed-
na beskonacna, opsirna ispovest." StaviSe ovaj kri-
tiear zatim dodaje: ,,Teska da ce se u literaturi
svih vremena i naroda naci jos jedan pisac koji
je svoj licni, pr.ivatni zivot, cesto i njegove najin-
timnije strane, otkrivao sa tako sirokogrudom i ve-
likodusnom iskrenoscu kao sto je to cinio Tol-
stoj ." ,,Velikodusan" - Cini mi se da je to pomalo
eufemistiean atribut. Iskrenosti velikih ljudi bi se,
ako bismo hteli da budemo zlobni, mogli pripisati
i drugi atributi, nepovoljniji, u onom smislu kao
sto je Turgenjev jednom ironieno govorio o ,,gre-
skama" koje SU velikom piscu neophodne - cime
se ocevidno misli na ,,pomanjkanje" izvesnih smet-
nji, izvesne inace potrebne stidljivosti, diskrecije,
cednosti, skromnosti ili, preokrenuto u pozidvno-
-manjkavo, na preovladivanje odredenog zahteva
za ljubavlju prema svetu, i to bezuslovnog zahteva
za ljubavlju, utoliko pre sto je pri samootkriva-
nju sasvim svejedno da Ii se razotkrivaju vrline
iii poroci: cilj je da se bude poznat i da se bude
voljen - da se bude voljen jer smo poznati iii da
se bude voljen iako smo poznatl; to je ono sto na-
zivam ,,bezuslovnim" zahtevom za ljubavlju. Neo-
bicno je to sto svet taj zahtev potvrc:!uje i ispu-
njava.
16
Postoji jedna dobra izreka koja glasi: ,,Ljubav
prema samom sebi uvek je pocetak romanesknog
zivota." Tome se moie dodati da je ljubav prema
samom sebi i pocetak svake autobiografije. Jer,
nagon eoveka da .fiksira svoj zivot, da predoci
svoj nastanak, da literarno opeva svoju sudbinu
i da za to strasno traii interesovanje suvremenika
i potomaka, pretpostavlja ism onu neobicnu zi-
vost osecanja svoga Ja koje, po onoj mudroj izreci,
cini zivot ,,romanesknim" - subjektivno, za onoga
koji ga dozivljava, ali i objektivno, za druge, za
svet. Samo se po sebi razume da je ta ,,ljubav
prema samom sebi" nesto drugo, nesto jace, dublje
i produktivnije od obicne ,,samodopadljivosti", ,,sa-
mozaljubljenosti". Ona je u najlepsim slueajevima
ono sto Gete u ,,Godinama putovanja" naziva ,,stra-
hopostovanje prema samom sebi" i sto on slavi kao
najviSi vid strahopostovanja. Ono je ona zahvalno-
-ponizna ispunjenost mezimaca bogova samim so-
bom, koja sa neuporedivo intimnom snagom pro-
govara iz stihova:
Alles geben die Gotter, die unendlichen,
Ihren Lieblingen ganz:
Alle Freuden, die unendlichen,
Alle Schmerzen, die unendlichen, ganz.
Drago je bogovima beskonacnim
da svim obdare ljubimce svoje do kraja,
svim radostima, beskonacnim,
svim bolovima, beskonacnim, do kraja.
Prevod B. tivojinovica
Ono je ono naivno-aristokratsko interesovanje za
misterij visnje povlascenosti, supstancijalne otme-
nosti, opasne favorizacije, cijim nosiocima se oni
osecaju, ono je ono zadovoljstvo, odnosno uzivanje
2 Eseji, I 17
da se iz najskrivenijih iskustava obelodani kako se
genije obrazuje, kako se po volji neke milosti ne-
razdvojivo povezuju sreea i zasluga: ono zadovolj-
stvo iz kojeg je proistekla ,,Poezija i istina" i koje
zapravo inspiriSe veliku autobiografiju uopste.
,,Oseeao sam potrebu", piSe Tolstoj o svojoj
mladosti, ,,da me svako poznaje i voli, da saopstim
svoje ime - i tim saopstenjem sam zeleo da iza-
zovem utisak, zeleo sam da se ljudi okupljaju oko
mene i da mi se na necem zahvaljuju ... " Bilo je
to sasvim rano, pre nego sto je koncipirao ijedno
od svojih velikih umetnickih dela, pre nego sto je
prigrlio ideju da osnuje jednu novu, prakticnu, ze-
maljsku, nedogmaticnu religiju - 'ideja na koju
je, uostalom, kako stoji u njegovom dnevniku, do-
5ao vec sa dvadeset j sedam godina. On oseca da
njegovo ime, samo njegovo ime, Lav Tolstoj, ta
formula za njegovo nejasno i mocno pokrenuto Ja,
treba da bude nesto poput nekog ,,saopstenja" sve-
tu, koji, u prvi mah iz neobja5njivih razloga, treba
da ga primi sa dubokim utiskom i da bude pod-
staknut da ga sa zahvalnoscu okruii. Mnogo ka-
snije, 1883. godine, u vreme kada ga je jedan s
njime sprijateljeni umetnik portretisao prilikom
rada, u pozi kako sedi i piSe, on jednog dana cita
jednom drugom svom prijatelju i postovaocu, biv-
sem oficiru Certkovu, iz rukopisa svog novog ispo-
vednog spisa ,,U cemu je moja vera?". To sto on
njemu cita predstavlja kategoricko odbacivanje
vojne sluzbe sa hriScanskog stanoviSta, i Certkov
se tome toliko raduje da vise ne slu5a, da viSe ne
prati dalje odeljke spisa vec se predaje sopstvenim
razmiSljanjima i budi iz misli tek kada iznenada
cuje da citalac odjednom artikulise svoje sopstve-
no ime: Tolstoj je do5ao do kraja i ,,narocito je
jasno", vel.i Certkov, izgovorio ime stavljeno ispod
teksta: ,,Lav Tolstoj".
18
Gete se sa svojim imenom jednom poigrao u
jednoj poetskoj skrivalici, koja me se uvek eude-
sno i duboko doimala. Secamo se da je u ,,Zapad-
no•istocnom divanu" za sebe, dragana Marijane-
-Sulejke, izabrao ime-skrivalicu Hatem - izbor pun
blazene ispunjenosti samim sobom, buduCi da Ha-
tem znaci ,,onaj koji stedro uzima i daje". u jed-
noj divnoj pesmi ,,Divana" pak dovodi on sebe u
vezu s jednom recju sa kojom bi ono u strukturi
pesme trebalo da se rimuje, ali sa kojom se ne
rimuje ono vec jedno drugo, Geteovo stvarno ime,
tako da je citalac Hi slu5alac prisiljen da u mislima
njega stavi umesto ovoga. ,,Samo ovo srce", go-
vori vec sedokosi dragan svojoj mladoj dragani -
Nur dies Herz es ist von Dauer,
Schwillt in jugendlichstem Flor;
Unter Schnee und Nebelschauer
Rast ein Xtna dir hervor.
Du beschamst wie Morgenrothe
Jener Gipfel ernste Wand,
Und noch einmal ftihlet Hatem
Friihlingshauch und Sommerbrand.
(Ovo srce, samo je ono t rajno,
Buja u najvecma mladalackom cvatu,
Ispod snega i maglene jeze
Jedna Etna kulja prcma tebi.
Ti posramljujes kao j utarnja rumen
Onih vrhunaca ozbiljni zid,
I jos jednom oseca Hatem
Proleca dah i leta far.)
,,I jos jednom oseca Gete -". Sa upeeatljivom vra-
golijom se ovde usled neostvarenog sazvucja negi-
ra potureno ime Hatem, istocnjacka maskerada se
19
autobiografski prokida i, posto se sluh odupire
onome sto oko Vii.di, odnosno cita, sasvim jasno se
namece Geteovo sopstveno ime, od boga i ljudi
blagosloveno ime - rimujuCi se ·i ozareno sa naj-
lepsjm sto culni svet ima da pruzi: sa rujnom
zorom.
Sme Ii se to nazvati ,,samodopadljivoscu" -
u smislu one zahvalno-ponizne :ispunjenosti milje-
nika bogova samima sobom? Gete se celog svog
zivota suprotstavljao pritvornoj smernosti koja bi
da se sa prezrenjem odnosi prema dopadanju sa-
mim sobom. On je objasnjavao da je ona stvar
onih koji nemaju ni najmanje razloga da se sami
sebi dopadaju. Otvoreno je branio eak i obicnu
sujetu, govoreCi da drustvo koje je gusi mora da
propadne, dodavsi da tast eovek nikada ne moze
da bude sasvim sirov. Moze Ii se samoljublje uop-
ste odvojiti od ljubavi prema ljudima?
Wie sie sich an mich verschwendet,
Bin ich mir ein werthes Ich;
Hatte sie sich weggewendet,
Augenblicks verlOr' ich mich.
[PredajuCi se meni sva,
Ja sam sebi vredno Ja;
Da je otiSla od mene,
U mah jedan izgubio bih sebe.]
A zar san o slavi mladoJ? Tolstoja, njegova zelja
da bude ,,poznat •i voljen' , nije dokaz njegove lju-
bavi prema velikome Ti sveta? Ljubav prema sebi
i ljubav prema svetu, to se uopste psiholoski ne
da odvojiti jedno od drugoga - otuda je i staro
pitanje da Ii je ljubav u stvari altruisticko osecanje
a ne pre mozda egoisticko osecanje, najdokonije od
svih pitanja. Suprotnost izmedu egoizma i altru-
izma je u ljubavi potpuno ukinuta.
20
Zacelo je s time u vez:i da se autobiografski
nagon skoro nikada ne obelodanjuje kao diletant-
ska zabluda, da u sebi izgleda nosi svoje oprav-
danje. Talenat je, uopsteno govoreCi, jedan skak-
ljiv, tegoban pojam, kod kojeg se manje radi o
tome da li neko nesto zna a viSe o tome da Ii neko
nesto jeste, tako da bi se moglo reci da talenat
nije nista drugo nego sudbinska sposobnost. Ali
ciji se zivot odlikuje sudbinskim dostojanstvom!
Pomocu duha ;i osecanja se od svakog zivota sve
mofe napraviti, od svakog zivota se moze napra-
viti jedan ,,roman''. Na drugaciji nacin nego cisto
poetski impuls, koji tako cesto pociva na samo-
odbrani, autobiografski impuls, kako se cini, uvek
vec pretpostavlja jednu meru duha i osecanja, sto
ga unapred opravdava, tako da treba samo da po-
stane produktivan da bi bio siguran u nase inte-
resovanje: zato sam rekao da svet obicno potvrdu-
je, sudeluje u ,,ljubavi prema samom sebi" koja je
njegovo ishodiSte.
Nespretnost
,,Pogledajte samo, kakav divan eovek zivi na
zemlji!" Ove reci Gorkoga, koje je uzviknuo po-
smatrajuCi Tolstoja, upravo je ono na sto svaka
autobiografija hoce svet da podstakne i na sta ga
po pravilu stvarno i pokrece. Jer, svaki je eovek
divan; snagom duha i osecanja svaki se ljudskoi
zivot moze uciniti interesantnim i simpaticnim,
pa i bedan ljudski zivot. Z. Z. Ruso nije bio ono
sto se obicno podrazumeva pod ,,mezimcem bogo-
va". Otac francuske revolucije je bio jadnik, polu-
lud iii skoro sasv,i m lud covek, a na kraju je po
svoj prilici bio ·i samoubica; a me5avina osecajno-
sti i besicnog katara, sto predstavljaju njegove
21
,,Confessiones", nisu bas, gledano sa Cisto estetskog
stanoviSta, za sva6iji ukus. Uprkos tome nastoja-
nje da ga vole, koje je sadrfano u njegovom samo-
razgolicavanju i koje ono zahteva, ,nagradeno' je sa
toliko mnogo suza, da bi jadnog Zana Zaka Rusoa
doista mogli oznaciti kao mnogovoljenog, le bien-
-aime. A sto se tice oseeanja, on taj svetski uspeh za-
hvaljuje savezu sa prirodom - jednom nesto jedno-
stranom savezu, mora se reci, jer je ovaj genijalni
poluludak i ekshibicionisticki uzbunitelj sveta bio
pre pastorce Majke prirode nego njeno mezimce,
pre jedna nesreea od rodenja nego srecni slueaj
prirodne povlascenosti :i favorizacije. Njegov odnos
prema prirodi je bio sentimentalan u punom zna-
cenju reci, a ono sto je roman njegovog zivota pro-
nelo sirom sveta, to je bio talas sentimentalizma,
da ne kazemo sentimentalnosti.
,,Jadni Zan Zak." U takvom tonu se ne govori
o dvojioi onih ljudi, za koje ponekada kaiemo da
su ,,bofanski" iii ,,poput bogova", a kod kojih se,
kao sto smo konstatovali, javljaju vazni elementi
Rusoovog biea. Jer ovi nisu bili sentimentalni; oni
jedva da su imali razloga da ceznu za prirodom,
oni su sami bili priroda. Njihov savez sa prirodom
nije bio jednostran kao sto je to bilo kod Rusoa,
Hi ako jeste, onda je to bilo u obrnutom smislu,
na obrnut na6in: priroda je bila ta koja je njih,
svoju omiljenu decu, volela i drfala, dok su oni
sa svoie strane na odreden nacin tezili da se od-
voje od potmulosti i sputanosti uslovljenih elemen-
tom prirodnog - sa razlicitim uspehom, mora se
reci, ~ u slueaju kada se svak,i posmatra ponaosob
i kada se jedan sa drugim uporeduje. ,,Tako sam
sa svojih hiljadu mislf', priznaje Gete, ,,opet spu-
sten na nivo deteta, nepoznat sa trenutkom, ne-
jasan samom sebi." A Sileru, pesniku najviSe slo-
bode, piSe: ,,Kolika ce biti dobit Vaseg interesova-
nja za mene ubrzo cete uvideti, kada kod mene,
22
posto me bolje upoznate, budete otkrili neku vrstu
potmulosti ·i neodlucnosti, kojima ne mogu da ovla-
dam." Pa ipak se mofe reci da je Geteova visoko
humanisticka tefaja da od ,,jednog tamnog produk-
ta prirode postane jasan produkt samog sebe, a to
zna6i razuma, i da na taj nacin ispuni svrhu ii oba-
vezu postojanja", kako je to Rimer vanredno lepo
rekao, krunisana ciScim uspehom nego pokusaj
grofa Lava Nikolajeviea Tolstoja da svoj zivot ,,pre-
obrazi u sveti zivot naseg blagoslovenog oca, bojara
Lava", kako reee Gorki. Ovaj proces samohriScani-
zacije i samokanonizacije jednog covestva i umet-
niStva koje je priroda uznela do bofanskih vi-
sina bio je jedan prilicno nespretan slueaj pro-
duhovljavanja, koji, pored sve svoje siroke po-
pularnosti kod Anglosaksonaca, u poredenju sa
visokom tefojom Getea, predstavlja pre jedan
muc':an nego blagotvoran prizor. Jer, priroda i
kultura ne predstavljaju protivrecnosti; ovo dru-
go je samo oplemenjenje, a ne negacija onog
prvog. Metoda Tolstojeva pak bila je samopo-
ricanje a ne samooplemenJivanje, a samoporicanje
mofo da bude najpostidnija forma laii. Gete je
doduse, na odredenom stepenu kulture, svoga ,,Ge-
ca" nazvao delom ,,jednog nevaspitanog decaka",
ali on nikada sopstveno stvaralastvo nije tako de-
tinjasto i ojadeno kudio kao sto je to cinio stari
Tolstoj, kada je ,,falio" sto je napisao ,,Detinjstvo
i deeastvo", delo svoje najsvezije mladalacke snage
- da je tako lofa, tako neiskrena, tako literarna,
tako gresna ova knjiga; iii kada je u celini govorio
o ,,svom tom umetnickom trabunjanju", ,,kojim je
ispunjeno dvanaest knjiga njegovih sabranih dela
kojima ljudi naseg vremena pridaju nezasluieno ve-
lik znaeaj". To je ono sto nazivam lafoim samo-
poricanjem i nespretnim produhovljavanjem. A
ipak je mogao da se negira samo svojim recima a
23
ne i nemustim zivotom, i Gork[ je posmatrao tog
patrijarha sa ,,lukavim" malim osmehom i debe-
lozilavim rukama i mislio: ,,Ovaj eovek je nalik
na boga".
Mesta hodocasca
Vajmar i Jasna Poljana. Danas nema mesta u
svetu sa kojeg bi zracile takve snage kao sto zrace
iz ov·ih mesta, niti ima blagoslovenijeg poklonic-
kog mesta, kamo bi ceznja, neodredena nada, eo-
vekova potreba za iskazivanjem postovanja hodo-
castila kao sto je onamo hodocastila pocetkom
devetnaestog i pocetkom dvadesetog stoleea. Mi
raspolazemo opisima Geteovog dvora u Vajmaru
koji nam predoeavaju kako je on, ne samo pesnik
odredenih dela, vec i knez zivota, najviSi repre-
zentant evropske kulture, obrazovanja i eovecnosti,
okruten stabom sekretara, viSih pomagaea i uslu-
znih prijatelja, sa onom zvezdama okicenom i slu-
zbenom dostojanstvenoscu koju mu je svet namet-
nuo i iza koje je skrivao ponore svoje velicine, ka-
ko je, dakle, podnosio navalu civilizovanog sveta,
knefova, umetnika, mladezi, jednostavnih ljudi, ko-
jima je samo saznanje da su ga videli moglo da
pozlati ostatak njihovog zivota .. . i pored toga
sto se u ve6ini slueajeva veliki trenutak susreta po
svoj prilici pretvarao u ledeno razoearenje. - Na
savrseno sliean nacin, veHm, postalo je rusko selo
oko 1900. godine okosnkom i centrom, mestom ho-
doeasca koje je privlacilo i mamilo ceo svet. Na-
vala hodoeasnika je ovde bila jos sarolikija, jos
viSe internacionalna, buduci da je u m eduvremenu
porasla mogucnost komuniciranja, da je svet po-
stao siri. Jufooafrikanci, Amerikanci, Japanci, Au-
stralijanci i sinovi Malajskog arhipelaga, sibirski
24
begunci, induski bramini ·i pripadnici svih evrop-
skih nacija, nauenici, pesnici, umetrrici, drfavnioi,
guverneri, senatori, studenti, vojne licnosti, radni-
oi, seljaci, francuski politicari, novinari svih zema-
lja i boja i opet mladez., mladez iz celog sveta -
,,ko se sve ne obraca njemu, sa srdacnim pozdra-
vom, izrazima simpatije, mucnim pitanjima", ve-
li jedan ruski pisac. A njegov biograf Birukov kate:
,,Svi su oni posetili ovo selo a onda su kod kuce
prieali kako su bile velike reci i misli starog pro-
roka koj-i tamo prebiva."
Velike reci i misli - da, da. Reci i misli koje
je prorok izgovorio zacelo nisu uvek bili narocito
veliki - kao sto ni Gete, ceremonijalan iz spu-
tanosti, nije uobicavao da svojim posetiocima go-
vori velike reci. Pitanje je da Ii su ljudi uopste
dolazili u Vajmar i Jasnu Poljanu poradi velikih
misli i reci iii ih je onamo mnogo viSe vodila neka
dublja, elementarnija tefoja? Bojim se da eovek
moze da bude optuzen za misticizam, ako kaze da
privlacna snaga takvih mesta u svetskim razmera-
ma, od cije posete ljudi ocekuju neko spasenje,
uopste nije duhovne vrste vec neke druge vrste,
za sto ja opet nemam drugu rec nego: elementar-
ne. Sto se tice Getea, pozivam se na Vilhelma fon
Humbolta, koji je, nekoliko dana po smrti pesnika,
rekao da je naprosto eudesno kako je taj eovek
tako re6i bez ikakve namere, nesvesno, samo svo-
j1im postojanjem vrsio silan uticaj. ,,Radi se zapra-
vo o tome", veli on, ,,da taj uticaj nije direktno
vezan za njegovo duhovno stvaralastvo kao mislio-
ca i pesnika vec je zasnovan u njegovoj velikoj i
jedinstvenoj Hcnosti." Vrlo dobro, ali pojam ,,lic-
nost" je jedna odrednica od nevolje za nesto sto
se u osnov:i otima odredenju i imenovanju. Licnost
nema neposredne veze sa duhom a ni sa kulturom
- mi se sa tim pojmom krecemo izvan podrucja
racionalnog, njime zapravo stupamo u sferu mi-
25
sticnog i elementarnog, u sferu prirodnog. Druga
jedna rec koju ljudi uobieavaju da upotrebe kada
traze formulu ili sifru za ono sto zraci nekom sil-
nom privlacnom snagom jeste - ,,velika priroda".
Ali priroda nije duh. To je, rekao bih, eak suprot-
nost sv1ih suprotnosti! Gorld ne samo da nije ve-
rovao u Tolstojevo hriScansko-budisticko-kinesko
ucenje mudrosti, vec, sto daleko viSe znaci, njemu
nije verovao. Pa ipak ga je pogledao i zaeudeno
pomislio: ,,Ovaj eovek je nalik na boga!" A ono
sto ga je navelo da uzvikne to u sebi nije bio duh,
bila je priroda. I ono sto je kolone hodoeasnika,
koje su hitale ka Vajmaru i selu zvanom Jasna
Poljana, ispunjavalo neodredenim ocekivanjem za
svoje oZivljenje i osvezenje, to nije bio duh, to je
bio prizor i neposredan dozivljaj velike zivotne
snage, blagorodne ljudske prirode, plemenite bo-
fanske loze: jer ne treba biti spinozista kao Gete,
koji je znao zasto je to bio, da bi se u mezimcima
prirode videli i pozdravili mezimci bozji.
Siler je prema posetiocima, iako vec tesko bo-
lestan, bio dobrodusniji, neposredniji, eovecniji,
kako to znamo od glumca Fridriha, koji se, kako je
sam rekao, ,,pun utehe rastao od ovog divnog pe-
snika", posto je posle audijencije na Frauenplanu
navukao nesto poput ,,neke moralne prehlade".
,,Geteova cela figura", prica on, ,,ucinila mi se ne-
kako kruta i odmerena, i uzalud sam u njegovom
Heu tragao za nekom crtom koja bi mi odala ose-
cajnog autora Verterovih patnji ili Majsterovih go-
dina ucenja .. . Lako je zamisliti kako su me ovaj
mimo svih ocekivanja hladan prijem i neljubazno
ophodenje oneraspolozili ... Osecao sam jaku folju
da Geteu kazem: Kakav ste vi to drveni svetac,
nije moguce da ste vi napisali ,Godine ucenja Vil-
helma Majstera' - ali sam ocutao." To podseca na
onog priprostog moskovskog gractanina, sa kojim
se Gorki vracao iz Jasne Poljane d koji zadugo
26
nije mogao da se pribere, vec se samo celo vreme
jadno smeskao 1i razoearano govorio: ,,Da, da, to
je hio hladan tus. Ala je strog . . . uh! A ja sam
mislio da je on u stvari anarhista!" - Mozda bi,
stavise sasvim sigurno bi Dostojevskog, da je ko-
jom prHikom njega posetio, smatrao ,,anarhistic-
ki}im", sto znaci manje ,,strogim" i da bi se od
njega rastao onako zadovoljan kao sto se dobri
Fridrih rastao od ,,divnog" Silera, kome je mogao
da deklamuje. Ali cinjenica je da ni genije Silera
ni genije Dostojevskog nije na zemlji stvorio neko
mesto koje bi imalo privlacnu snagu poklonickog
mesta. Za tako sto nisu dozivelii ni dovoljno du-
boku starost, umrli su suviSe rano; nisu doziveld
patrijarsku starost Getea i Tolstoja, priroda im je
uskratila dostojanstvo i posvecenje duboke staro-
sti, ona im nije dala da na svim stepenima Zi-
vota budu karakteristieno plodni, da ostvare jedan
celovit i klasiean zivot. Ponovo se mora reCi da
dostojanstvo duboke starosti nema nikakve veze
sa duhom. Jedan starac moze da bude glup i pri-
prost, sto ljude ne sprecava da sa religioznim stra-
hopostovanjem posmatraju njegove bele vlasi i
bore: to je prirodna plemenitost koju daje starost,
ali ,,prirodna plemenitost" je zacelo pleonazam.
Plemenitost je uvek prirodna, eovek ne dobija ,,ple-
menitost", to je besmislica, jer se plemenitost do-
bija rodenjem, mesom i krvlju; plemenitost je, dak-
le, nesto telesno; svaka plemenitost pridavala je
najvecu vafoost telu - a ne duhu, i sa time je
po svoj prilici u vezi izvesna crta brutalnosti koja
je uvek bila svojstvena svakoj ljudskoj plemeni-
tosti. No, zar nema u izvesnoj mer,i i neceg bru-
talnog u pagansko-junacnoj obesti sa kojom se Ge-
te ponekad prsiio svojom vitalnoscu, svojom neuni-
stivoscu? - Na primer, kada je u Soretu, kao
osamdeset jednogodisnjak, rekao: ,,Eto, umro je
Seme:r.ing a jedva da je navrsio bednih sedamdeset
27
i pet godina. Kakvi su ti ljudi samo bednici kada
nemaju hrabrosti da du:Ze izdrie! Zato svaka east
mom prijatelju Bentemu, toj u najveeoj meri ra-
dikalnoj budali; on se dobro drii a pri tome je
nekoliko nedelja stariji od mene."
Bolest
Sileru i Dostojevskom, dakle, da se opet vrati-
mo njima, nije bila data plemenitost duboke sta-
rosti: oni su umrlii srazmerno mladi. Zasto? Pa,
zato StO SU bili bo}esni; kao StO Se zna obojica SU
bili bolesni - jedan tuberkulozan a drugi epilep-
tiear. Medutim, ja postavljam dva pitanja. Ne ose-
camo li bolest kao nesto sto je duboko u bicu ove
dvojice, kao neophodan i karakteristiean deo nji-
hovog tipa? I drugo: ne cini li nam se da je bolest
u njihovom slueaju ono sto stvara ili <izaziva jednu
posebnu plemenitost, jednu odredenu otmenost -
sasvim drugaciju od onog autobiografskog aristo-
kratizma ispunjenosti:i svojim Ja i ,,ljubavi prema
samom sebi", o cemu je malopre bilo reci - jed-
nu plemenitost koja znaci sasvim drugaciju pro-
dubljenost, uzviSenost i osnazenje njihove eovec-
nosti, da, njihove covecnosti, tako da nam se, ima-
mo li ovu dvojku pred oCima, bolest pojavljuje
upravo kao atI"ibut plemstva viSe eovecnosti? Oci-
gledno je da rec ,,prirodna plemenitost" ipak nije
pleonazam i da postoji jos jedna druga otmenost
pored one kojom priroda daruje svoje mezimce.
Ocigledno postoje dve vrste uzviSenosti i gradaoije
eovecnog: jedna u pravcu bofanskog, data miloscu
prirode, i druga u pravcu svetastva, data miloscu
jedne druge moci koja stoj i nasuprot prirodi, koja
1
znaci emancipaciju od nje, vecni bunt protiv nje:
miloscu duha. Pitanje pak koja je plemenitost vi-
28
sa, koja je vrsta uzviSenosti eovecnog otmenija, je-
ste ono
,, sto sam nazvao ,,aristokratskim proble-
mom.
Na ovom mestu je opravdano da se, sa svim
neophodnim ogranicenj~ma, malo pozabavimo fi-
lozofijom bolesti. Bolest ima dvojako lice, dvojak
odnos prema covecnom i njegovom dostojanstvu.
Ona je, s jedne strane, neprijateljski nastrojena
prema tom dostojanstvu, buduci da prenagla5ava-
njem telesnog, odbijanjem i vracanjem coveka na
njegovo telo deluje u pravcu obeseovecenja, sto co-
veka srozava na puko telo. S druge strane, opet,
bolest je moguce osetiti i zamisliiti kao nesto u naj-
vecoj meri dostojno eoveka. Jer, iako bi bilo prete-
rano reCi da je bolest duh ili eak (sto bi zvuealo
veoma tendenciozno) da je duh bolest, ipak ti poj-
mov1i imaju mnogo veze jedan s drugim. Duh je,
naime, ponos, emancipatorski otpor (ova rec uzeta
u cisto logickom, kao i u polemickom smislu) pri-
rodi, on je odvojenost, udaljenje, otudenje od nje;
duh je ono sto coveka, to od prirode u visokom
stepenu odvojeno bice koje se u velikoj meri oseca
kao njena suprotnost, fadvaja od sveg ostalog or-
ganskog zivota, i pitanje, aristokratsko pitanje, gla-
si: nije li eovek mozda utoliko viSe covek, sto je
viSe odvojen od prirode, to znaci, sto je bolesniji.
Jer sta bi bila bolest, ako ne odvojenost od prirode?
Hebel epigramatski ka:Ze: ,,Ako te boli prst, onda
se on odvojio od tela
,,Und die Safte beginnen, im Gliede gesondert zu kreisen:
Aber so ist auch der Mensch, furcht' ich, ein Schmerz
nur in Gott."
[I sokovi pocinju u telu izdvojeno da krufo:
A tako je, bojim se, i covek samo jedan bol u bogu.]
Nije Ii Nice bio onaj koji je coveka nazvao ,,boles-
nom zivotinjom"? I nije Ii time hteo da kaze da je
29
eovek samo utoliko nesto viSe od zivotinje ukoliko
je bolestan? U duhu, dakle, u bolesti pociva dosto-
janstvo eoveka, i genije bolesti je eovecniji od ge-
nija zdravlja.
Vi se necete sloziti sa takvim misljenjem, nece-
te ga prihvatiti. Ali, prvo, bolest, upotrebljena kao
filozofski termin, nije nikakva negacija i osuda vec
samo konstatacija koja sadl"Zi isto toliko afirmacije
kao i rec ,,zdravlje"; jer postoji plemenitost bole-
sti kao sto postoji plemenitost zdravlja. I drugo:
dopustite da vas podsetim da je Gete silerovski po-
jam ,,sentimentalnog" identifikovao sa pojmom ,,bo-
lesnog" - posto je, naime, prethodno suprotnost
izmedu naivnog i sentimentalnog identifikovao sa
suprotnoscu izmedu ,,klasicnog" i ,,romanticnog".
,,Pojam o klasienoj i romantienoj poeziji koji se
sada rasirio po celom svetu, izazivajuci toliko ras-
pri i neslaganja", rekao je jednog dana Ekermanu,
,,potekao je prvobitno od mene i Silera. J a sam u
poeziji zastupao maksimu objektivnog postupka i
hteo sam da priznam samo taj postupak. Siler, koji
je delovao sasvim subjektivno, smatrao je pak svoj
postupak onim pravim, i da bi se meni suprotsta-
vio, napisao je Clanak o naivnom i sentimentalnom
pesniStvu". I na drugom mestu: ,,Pao mi je na um
jedan izraz koji sasvim dobro oznaeava odnos iz-
medu ,,klasicnog" i ,,romanticnog". Klasicno nazi-
vam zdravim a romanticno bolesnim. Ako po tak-
vim kvalitetima lucimo klasieno od romanticnog,
onda cemo veoma brzo biti nacisto sa stvarima."
Mi, dakle, ovde imamo takav raspored stvari,
po kome se naivno, objektivno, zdravo i klasicno
nalaze na jednoj strani i predoeavaju kao identic-
ni, dok se na drugoj strani nalaze sentimentalno,
subjektivno, patolosko i romantieno kao identicni
pojmovi. Mogli bismo, dakle, eoveka, ukoliko kao
duhovni subjekt stoji izvan prirode i u toj svojoj
sentimentalnoj izdvojenosti, tom svom dvojstvu pri-
30
rode i duha nalazi svoje dostojanstvo i svoju bedu,
naprosto nazvati romanticnim bicem. Priroda je
srecna - Hi se njemu harem tako cini; jer je on
sam, upleten u tragicne antinomije, jedno roman-
ticno stvorenje koje pati. Ne pociva Ii sva ljubav
prema eoveku na simpatijama ispunjenom, brat-
ski-saucesnom saznanju ove njegove skoro bezna-
defoo teske situacije? Da, postoji covecanski patri-
otizam na ovoj osnovi: covek se voli zato sto mu
je tesko - i zato sto je eovek i sam eovek.
Boles ti
Tolstoj se seca u svojim ,,Ispovestima" da kao
malo dete o prirodi nije znao niSta, da je uopste
nije prime6ivao. ,,Nemoguce je", veli on, ,,da mi
nisu davali ni cveca ni liSce da se igram, da nisam
primeCivao travu ili suneane zrake. A ipak se sve
do svoje pete ili seste godine nikako ne secam
onoga sto nazivamo prirodom. Verovatno se mora-
mo od nje odvojiti da bismo je primetili, a ja sam
bio sam priroda." Time je receno da je vec samo
videnje prirode, takozvano uzivanje u prirodi ujed-
no jedno specificno ljudsko i vec sentimentalno-
-cefojivo a to znaci patolosko stanje - buduCi da
ono znaci odvojenost od prirode. Tolstoj je, kako
se seca, prvi put osetio bol zbog te svoje odvojeno-
sti kada se kraj njegovog detinjstva manifestovao
na taj nacin sto se iz okrilja zena preselio na donji
sprat kod svoje starije brace i domaceg ucitelja
Fjodora lvanoviea. Nikada viSe, tvrdi on, nije tako
jako osetio sta znaci oseeanje obaveze, sta je dakle
moral i eticki zahtev: ,,Osecanje krsta, koji svaki
od nas mora da ponese. Tesko sam se odvajao od
onog na sto sam navikao (odvajkada navikao). Bio
sam tufan, poetski tufan, manje zbog toga sto sam
31
morao da se rastanem od ljudi, negovateljice, se-
stara, tetke, a viSe zbog toga sto sam morao da se
rastanem od mog malog kreveta sa njegovom ma-
lom zavesom, njegovim jastucima; strahovao sam
od novog zivota u koji sam stupao." Nacin na koji
se ovde javlja rec ,,krst" nije karakteristiean samo
za Tolstoja vec i za samu stvar, odnosno proces od-
vajanja od prirode. Taj proces Tolstoj dozivljava
na bolan i eticki nacin - bolan jer je eticki i etic-
ki jer je bolan - : on ga asketski-moralno interpre-
tira kao svekoliku eticku obavezu eoveka. Oeove-
cenje za njega znaci odvajanje od prirode i u odva-
janju od prirode, od svega sto je uopste prirodno,
a narocito od onoga sto je za njega prirodno, od
porodice, nacije, drfave, narodne crkve, svih culnih
i instinktivnih strasti, ljubavi, lova, u osnovi sve-
kolikog telesnog zivota, posebno pak od umetnosti
koja za njega sasvim sustastveno znaci culnost i
telesni zivot - u toj se vrsti odvajanja, odnosno
oeovecevanja odsada sastoji zivotna borba. Potpuno
je pogresno ovu borbu zamiSljati kao religioznu
krizu koja naglo nastupa u poznim godinama, po-
gresno je njen pocetak poistoveCivati sa pocetkom
Tolstojeve starosti. Francuz Vogie sasvim je isprav-
no sudio kada je, na vest da je veliki ruski pesnik
sada ,,usled nekog misticnog zanosa kao paralisan",
rekao da je on to vec odavno predvideo; Tolstojev
misaoni razvoj je kao zametak bio sadrfan vec u
njegovom delu ,,Detinjstvo i deeastvo", a psiholo-
gija Levina u ,,Ani Karenjini" jasno obelefava pra-
vac njegovog daljeg razvoja. Takode imamo svedo-
eanstva Tolstojevih drugova iz njegovih oficirskih,
sevastopoljskih dana - svedoeanstva koja nam pru-
faju jasnu predstavu o festini kojom je ta borba
vec onda besnela u njemu. Ono pak na sto u ovom
nasem sklopu valja skrenuti pafoju, to je okolnost
da ta borba protiv njegove duboke 1 silne vezanosti
za prirodu, borba za odvajanje od prirode, kod
32
njega redovno vodi do bolesti, odnosno da ona ne-
prestano uzima oblicje bolesti. ,,Lav se sada potpu-
no posvetio pisanju", saopstava njegova fona, gro-
fica Sofija Andrejevna, oko 1880. godine, u vreme
njegovog udubljivanja u teoloske i religijsko-filo-
zofske radove, sto ona u svojoj dubokoj ljubavi ne
odobrava i od cega neprestano pokusava da ga od-
vrati i vrati ga umetnickom radu. ,,On ima cudno
ukocene oci, skoro uopste ne govori, deluje kao
da je iz nekog drugog sveta i uopste nije u stanju
da misli na ovozemaljske stvari ..." - ,,Lav je pot-
puno utonuo u svoj rad. Stalno ga boli glava ...
Veoma se promenio, postao je veoma strog i iskre-
ni hriScanin. Ali je osedeo i zdravstveno oslabio,
postao je tiSi, setniji ..." - ,,Sutra ce biti mesec
dana kako smo ovde", piSe ona 1881. iz Moskve,
,,i ja sam prve dve nedelje neprestano plakala jer
Lava nije samo obuzela neka melanholija vec ga je
spopala i izvesna oeajnicka apatija. Niti jede niti
spava, ponekad place a la lettre 'i ja naprosto mis-
lim da cu izgubiti pamet ..." A svome mufo je
pisala: ,,Pocinjem da verujem da to - kada jedan
srecan eovek odjednom u zivotu pocinje da vidi
samo ono strasno i nema viSe oci za dobro - da
to dolazi od bolestL Trebalo bi da se leciS, ja to
kafem bez zadnjih misli, meni se to cini jasnim,
strasno mi te je fao ... Ta, zar nisi vec ranije znao
da postoje gladni, bolesni, nesrecni i zli ljudi? Po-
gledaj malo bolje oko sebe: postoje i veseli, zdravi,
srecni i dobri ljudi. Kada bi ti samo Bog pomogao
- sta ja tu mogu da ucinim?" - ,,Ti mora da si
bolestan", jada se sirota fena - ,i zar to nije tacno?
On sam piSe: ,,Moje zdravlje postaje sve slabije i
cesto pofolim da umrem ... Ni sam ne znam zasto
sam tako oronuo. Mozda je to starost, mozda lose
zdravstveno stanje ..."
Treba s ovim uporediti opise njegova bica iz
vremena kada se iz nerazmrsive zbrke duhovnih
3 Eseji, I 33
 problema spasao bekstvom u sveti animalizam brac-
nog i porodicnog zivota i kada je sa onim talentom
medvede vrste i snage, koji su hvalili i kritieari i
koji je, kako je to Turgenjev pokufao da mu ob-
jasni, dolazio odande odakle sve dolazi, napisao
oba romana-epa ,,Rat i mir" i ,,Anu Karenjinu"I
,,On je tada stalno bio u nekom uzviSenom raspo-
lozenju", priea njegova snaha, ,,high spirit, kako
Englez kaze, bio je svez, zdrav i veseo. U dane kada
nije pisao, odlazio je sa mnom ili sa svojim su-
sedom Ribikovom u lov. U lov smo odlazili s hrto-
vima.,. Navece je u tetkinoj sobi slagao pasi-
jans ... " - Lepa vremena! Ko bi zamerio jadnoj
grofici Sofiji Andrejevnoj sto na vest da ,,oronuli"
hriScanin smera da napiSe jedno novo poetsko delo
ne zna sta bi od radosti! Njena radost je zaista
dirljiva. ,,Kakvo me je samo radosno osecanje od-
jednom ispunilo kada sam procitala da hoces da
napises nesto poetsko! Ti si osecao ono sto vec
odavno ocekujem i prizeljkujem. To je spasenje,
to je radost, u tome cemo se nas dvoje opet zbli-
ziti, to ce te utesiti i nas zivot obasjati. To je pravi
posao, za njega si stvoren i izvan te sfere nema po-
koja za tvoju dusu. Neka Ti Bog da snage da za-
driiS taj svetlosni zrak, kako bi se ta bofanska
iskra. u Tebi,, opet rasplamsala. Mene odusevljava ta
pom1sao ...
Biografije Getea i Tolstoja ukazuju na jednu
zajednicku crtu u tome sto su oba velika pisca
svoj talenat, talenat za plasticno stvaranje, za koje
su, kako ka:le grofica Sofija Andrejevna, ,,bili stvo-
reni", dugo godina u sebi ugusivali i to poradi ne-
posredne socijalne delatnosti - dakle, iz visoko-
moralnih pobuda. Tolstoj je u sebi ugusio umetni-
ka poradi svoje delatnosti kao ,,mirovoj posrednik",
mirovnog sudije, dobrovoljnog ucitelja osnovne
skole; Gete je vladao vojvodstvom Saksen-Vajmar,
posvetivsi deset ranih mufevnih godina brizi o po-
34
reskim obavezama, pravilima manufakture tkanina,
vizitaoiji regruta, izgradnjii puteva, uredenju siro-
tiSta, rudokopa, kamenoloma, finansijama i mno-
gim drugim slicnim poslovima - dok se Merk, u
stilu Turgenjeva, stalno trudio da ga vrati litera·
turi, a sam Gete se, sa sve vecom rezignacijom i
naredujuCi samom sebi komandama, kao ,,gvozde-
no strpljenje", ,,neumitno izdrfati", prisiljavao da
ostane na tom poslu, tom teskom, ozbiljnom, nepri-
rodnom poslu punom razoearenja. U Geteovom slu-
eaju uz to imamo jos i onu pomalo serafimsku lju-
bav sa gospodom fon Stajn, koja je nesumnjivo na
najlepsi nacin doprinela da se titanid uljudi, ali je
mogla da zadovolji samo jednu od one dve cuvene
,,dve duse" koje, ah, prebivaju u njegovim grudima,
dok je onu drugu, onu sa ,,grcevito stegnutim orga-
nima", ostavila na cedilu. - No, u oba slueaja, i
u Tolstojevom i u Geteovom, rezultat je bila bolest.
,,Moj posao mirovnog sudije", piSe Tolstoj, ,,zauvek
je razorio moje odnose sa veleposednicima, da ne
govorim o tome da je naceo moje zdravlje". Sto
se podueavanja dece tice, i tu je efekat bio isti.
On doduse u svom pedagoskom furnalu bolje oce-
njuje sastave koje piSu deca po njegovim uputstvi-
ma od sastava Lava Tolstoja, Puskina i Getea, ali
istovremeno u ophodenju s njima otkriva nesto
lose, eak i ,,zlocinacko", te mu se cini kao da zlo-
upotrebljava i kvari njihove duse. ,,Naoko su stva-
ri dobro tekle", ka:le on u ,,Ispovestima", ,,ali sam
osecao da dusevno nisam zdrav i da tako zadugo ne
moze iCi dalje. Oboleo sam viSe duhovno nego fi-
zicki, pa sam od svega digao ruke i odjahao u ste-
pu kod Kalmika da pijem kobilje mleko i Zivim
kao zivotinja". - To befanje u stepu veoma zivo
podseca na cuveno tajno bekstvo u Italiju, koje je
Geteu donelo spasenje, posto je i on uvideo ,,da
tako viSe dalje ne moze iCi". Trideset cetvorogodiS-
njak je bio postao cutljiv, tih, tacnije receno melan-
35
holiean. Smatrao je da je sasvim razumljivo da eo-
vek ,,od ozbiljnih stvari postaje ozbiljan". U stvari
njegovo je telo bilo ozbiljno naceto i lice trideset
sestogodiSnjaka je bilo lice jednog iscrpljenog Co-
veka. U to vreme prvi put je osetio potrebu da ode
u banju. Poceo je da shvata opasnu neprirodnost
svoje egzistencije. On nalazi razboritu iako skrom-
nu rec da je ,,stvoren da bude privatan fovek".
I on ce pobeci pre nego sto ce propasti. Slicnost u
ova dva slucaja se uostalom produfava na taj na-
cin sto se Tolstoj, posto se vratio iz stepe i sa le-
cenJa kobiljim mlekom, :Zeni svojom Sofijom An-
drejevnom, koja se otada neprekidno nalazi u dru-
gom stanju, dok drevna snaga Lava Nikolajeviea
stvara ona dva velika romana; a Gete, posto se vra-
tio iz Italije, uzima k sebi Kristijanu Vulpijus ii
takode se, osloboden sluzbenih obaveza, posvecuje
svojim prirodnim zadacima. I ovo kao prilog ,,filo-
zofiji bolesti".
Plastika i kritika
Plastika je objektivno, za prirodu vezano i stva-
ralacko videnje, kritika pak moralisticko-analiticki
stav prema zivotu i prirodi. Drugim recima: kritika
je duh, dok je plasticko poimanje stvar od prirode
i boga obdarene dece.
,,Ja sam u poeziji zastupao maksimu obJektiv-
nog postupka", veli Gete. ,,Ja sam plastiear.' I za-
ista, suprotnost njegovog poetskog stava prema re-
toricko-idealistickom moralizmu, a to ce reci kriti-
cizmu, njegovog velikog suparnika suviSe je pozna-
ta da bi je trebalo nasiroko dokazivati. Gete svoj
urodeni pesnicki talenat posmatra ,,sasvim kao pri-
rodu". S time su povezani njegova trpeljivost, nje-
govo uvafavanje drugih stavova, koncilijantnost nje-
36
gove prirode. Oni se zasnivaju na spinozistickoj ide-
ji o savrsenstvu i neophodnosti sveg postojanja, na
predstavi o svetu koji je lisen svih konacnih uz-
roka i konacnih svrha i u kome i zlo ima pravo
postojanja kao i dobro. ,,Mi se borimo", obja5nja-
va on, ,,za savrsenstvo umetnickog dela u sebi i za
sebe. Oni (moralisti) misle na njegovo delovanje
prema spoljafoosti, za sta pravi umetnik uopste ne
mari, kao sto ni f,riroda za to ne mari kada stvara
lava ili kolibrija. ' Maksima da je stvaranje umet-
nosti, kao i prirode, liseno svrsishodnosti za Getea
je najviSa maksima, i to je ona tacka u kojoj spi-
nozist simpatise sa Kantom, koji je nezaintereso-
vano posmatranje odredio kao pravo esteticko sta-
nje, odvajajuci time u osnovi estetsko-plastieni prin-
cip od moralno-kritickog. Gete ka.Ze: ,,Ako filozo-
fija nase izvorno osecanje, da sa prirodom tinimo
jedno jedinstvo, uzdiie, odrfava i preobrafava u
jedan dubok, miran pogled, onda mi je ona dobro
dosla". Postoji jos desetak-dvanaestak njegovih is-
kaza, kojima on u ime umetnosti odbacuje moralni
zahtev, koji je uvek socijalno-moralan. ,,Sasvim je
moguce da umetnicko delo ima moraine posledice,
ali traziti od umetnika moraine namere i svrhe, to
znaci kvariti mu posao." - ,,Nikada se u mom po-
zivu pisca nisam pitao kako cu koristiti celini, vec
sam uvek tezio da sebe samog ucinim razboritijim
i boljim, da podignem sadrfaj svoje sopstvene lic-
nosti i da onda izrazim uvek samo ono sto sam
spoznao kao dobro i istinito." -
Kada se hriScanski, socijalni moralizam staroga
Tolstoja suprotstavi paganskom, kulturnom idealiz-
mu Getea, onda se u najmanju ruku ne sme zabo-
raviti da na pocetku . Tolstojevog socijalizma stoji
najintimnija, najlienija nevolja, najdublja briga za
sopstveno spasenje duse, da je trajno oseeanje ne-
zadovoljstva samim sobom, trajno mucno traganje
za smislom zivota bio izvor tog socijalizma i da je
37
ovaj moralist sve svoje podueavanje i zalaganje za
poboljsavanjem stvari zapoceo jednim samokainja-
vanjem (naime sa ,,lspovestima"), kakvo ,i stinski !i
pravi socijalni kriticar sebi nikada ne bi nametnuo.
Nedostaje mnogo toga da bi se on mogao nazvati
revolucionarom u stvarnom i politickom smislu.
,,Znacaj hriScanskog ucenja", oojasnjava on, ,,nije
u tome da se u njegovo ime nasilno promeni dru-
stvo vec u tome da se nade smisao zivota." Lako se
moze pokazati da se Tolstojeva ideja umetnosti
prvobitno tacno poklapala sa Geteovom idejom -
sto moze da zacudi samo onoga koji ga na osnovu
njegovih detinjski nespretnih pokufaja oduhovlja-
vanja ozbiljno smatra sinom duha, jednakim Sileru
i Dostojevskom, a ne prepoznaje i ne vidi u njemu
prirodno plemstvo Geteovo. Nema sumnje: njegova
mrlnja prema Sekspiru, koja je daleko starija ne-
go sto se obicno misli, znaci suprotstavljanje uni-
verzalnoj i sveobuhvatnoj prirodi, ona znaci lju-
bomoru moralno izmucenog coveka na svetsku sre-
cu i ironiju apsolutnog stvaraoca; ona znaC:i tefnju
za odvajanjem od prirode, naivnosti, moraine fo-
diferencije prema duhu, a to znaC:i moralnom i eak
socijalnom vrednovanju - jedna tefnja koja je u
svojoj revnosti tako naivna da je autorku ,,Ciea
Tomine kolibe", gospodu Bicer Stou pretpostavio
Sekspiru, sto je apsurd koji samo svedoci u prevazi
prirodnodetinjastog u njegovom bicu. Stvarni sino-
vi misli, ideje, duha, kao Siler i Dostojevski, nece
se nasukati na takvoj obali besmisla. Tolstojev kri-
ticizam, moralizam, ukratko: njegova volja za du-
hom bila je nesto sekundarno, ona je bila samo
volja, da ne kafomo veleitet; on nikada nije hteo da
se organski poveze sa svojim plasticnim talentom,
svojim stvaralastvom, i mi znamo za njegove otvo-
rene izjave, po kojima za njega obdarenost, koja je
,,cisto umetnicka", stoji vise od obdarenosti koja
nosi socijalnu boju. On je kao star covek kritikovao
38
Dostojevskog zbog toga sto se upustio u politiku,
na isti nacin i u istom smislu kao sto je Gete, na
primer, falio sto se Uland upleo u politiku; au svo-
joj 31. godini je, 1859. godine, kao clan ,,Moskov-
skog drustva prijatelja ruske knjizevnosti", odrfao
predavanje u kome je toliko ostro naglasio pred-
nosti cisto umetnickog elementa u odnosu na ten-
dencije vremena u literaturi, da je predsednik Dru-
stva, Homjakov, u svojoj replici morao da mu skre-
ne pa2nju na to da sluga ciste umetnosti veoma la-
ko moze da postane socijalni tufilac a da to niti teli
niti je toga svestan.
Jedan izliv intelektualne skepse, obelezene du-
hovnom skrusenoscu svojstvenom sinovima prirode,
imamo na kraju Tolstojeve novele ,,Lucern". Tu se
nalazi jedna velieanstvena tufbalica nad sudbiinom
eoveka, ,,koji je sa svojom potrebom za pozitivnim
resenjima bacen u ovaj vecno ustalasani beskrajni
okean dobra i zla". ,,Kada bi eovek", klice Tolstoj,
,,vec jednom naucio da ne sudi tako ostro i odluc-
no, kada bi vec jednom naucio da misli umesto
sto uvek daje odgovore na pitanja koja su samo
zato data da vecno ostanu pitanja! Kada bi vec
jednom hteo da shvati da je svaka misao istovre-
meno i tacna i pogresna . . . Ljudi su sebi u ovom
vecno ustalasanom, beskrajnom, beskonacno izme-
sanom haosu dobra i zla stvorili pregrade, oni su
u tom morn povukli imaginarne granicne linije i
ocekuju da se to more deli po tim linijama. Kao
da ne postoje milioni drugih razdeoba sa sasvim
drugih stanoviSta i na drugim nivoima! . . . Civili-
zacija je Dobro, varvarstvo je Zlo; sloboda je Dob-
ro, nesloboda Zlo. To imaginarno znanje uniStava
u ljudskoj p;ir<;>di instink.tivi;zo, blagosloveno,. iz-
vorno streml7en7e za dobrtm. ' I posto se zap1tao
ne postoji Ii u dusi siromaha viSe srece i afirmacije
zivota nego u dusi jednog tvrdog bogataSa, protiv
kojega se njegovo srce njega radi bunilo, njemu se
39
otimaju ove reci: ,,Beskrajna je dobrota i mudrost
onoga koji je dopustio i nalozio sve ove protivrec-
nosti. Samo se tebi, bedni crve, tebi, koji drsko i
bezocno teziS da dokuciS njegove zakone i savete,
1 tea u prisustvu celog sveta da jeca. Ne, on nije bio
samo se tebi oni cine kao protivrecnosti. On blago
motri sa svoje ozarene, nedokucive visine i raduje
se beskrajnoj harmoniji u kojoj se svi krecete u
vecnoj protivrecnosti!"
Je li moguce izraziti se vise geteovski? Cak ni
,,harmonija beskraja" tu ne nedostaje. Skepsa, mo-
ralna skepsa je suvise tanka intelektualna i frivolna
rec za poboznost, sveopstu religioznu afirmaciju,
priklonjenost prirodi, koja progovara iz ovih redo-
va i ne obelefava ,,proroka", ucitelja, popravljaea,
vec cini ,,dete sveta", plastieara, umetnika. Priroda
je bila njegov element, kao sto je bila element Ge-
teov, njegova draga, dobra majka - i u njegovom
neprekidnom kidanju spona koje ga neraskidivo
vezuju s njom, u njegovoj oeajnickoj tefnji da se
odvoji od nje i prikloni duhu, moralu, da se od
plastike okrene kritici, u tome ima mnogo easno-
-potresnog, neceg mucnog, pacenickog i postidnog,
cega u Geteovom bicu nema. Obratimo pafoju na
Tolstojev odnos prema muzici; on je veoma poucan.
Kada se u Drezdenu sreo sa Bertoldom Auerbahom,
ovaj moralista osrednje dubine nazvao je muziku
,,neobaveznim uzivanjem" i dodao da je takvo uzi-
vanje ,,prvi korak ka nemoralu". Tolstoj je prigrlio
ovu i pored sve svoje duhovnosti bednu izreku i
zapisao je u svom dnevniku. On je mrzio muziku i
bojao je se iz onih istih moralnih, 1i to socijalno-
-moralnih razloga, iz kojih se bojao i zbog kojih
je mrzeo Sekspira. Priea se da bi, cim bi euo muzi-
ku, pobledeo, da bi mu se lice izoblicilo u laku gri-
masu koja je, izgleda, izrafavala strah.
A ipak nije mogao da ~ivi bez muzike. U mla-
dim godinama je eak jednom osnovao jedno muzic-
ko drustvo. Kafu da je pre nego sto je sedao za
40
svoj pisaci sto obieavao da sedne za klavir, sto
mnogo kazuje, a kada je u Moskvi sa Cajkovskim
slusao njegov kvartet u D-duru, poceo je kod andan-
nemuzikalan. Muzika je volela njega - iako je on,
veliko, moralizirajuce dete, smatrao da ne sme da
joj uzvrati ljubav .... Mit nam priea o divu Anteju,
koji je bio nepobediv zato sto su mu iz zemlje,
njegove majke, sve dok ju je dodirivao, priticale
nove snage. Secanje na ovaj mit nam se na isti
nacin namece, kada se posmatraju zivoti Getea i
Tolstoja. OboJica sinovi majke-zemlje, oni se raz-
likuju samo po tome sto je jedan bio svestan pri-
rode svoga plemstva a drugi ne. Postoje mesta u
Tolstojevim pokajnickim ,,lspovestima" na kojima
on dodiruje zemlju i na kojima odjednom njegove
reci, koje su sve dok su teoretisale bile drvene i
zbrkane, neka duboka culnost ispunjava takvom zi-
votnom snagom i svezinom da im se nijedna dusa
ne moze odupreti. On se seca kako je kao dete sa
bakom odlazio u le5njak, u berbu zrelih plodova.
Umesto konja, bakina mala kola - vuku lakeji.
Oni se probijaju kroz cestar, savijaju grane sa zre-
lim, cesto vec prezrelim plodovima dole ka starici
koja plodove sabira u jedan dfak, i mali Lav se eu-
di snazi kucnog ucitelja Fjodora Ivanoviea koji
savija debela stabla prema zemlji, a kada ih pusti,
ona se opet ·i sprave, pri cemu im se grane opet ispre-
plicu. ,,Secam se kako je bila vruCina na osuneanim
mestima, a kako je bilo ugodno sveze u hladu, kako
se duboko udisao miris le5njaka, kako su na sve
strane krckali orasi u zubima devojaka koje su
bile s nama ·i kako smo neprekidno zvakali sveze,
jedre, bele plodove." - Svezi, jedri, beli plodovi
krckaju u zubima devojaka - to je Tolstoj-Antej,
kroz kojeg struje snage Majke-zemlje, kao u ,,Ratu
i miru", gde posle filozofskih izleta, koji su maglo-
viti, usiljeni i neuverljivi, slede stranice o kojima je
41
Turgenjev pisao: ,,One su divne, prvorazredne, sve
ono sto je izvorno, opisi, lov, nocna vofoja u cunu
i tako dalje, to u celoj Evropi niko ne ume da da
kao on."
Kako samo antejska svest vlada celokupnom
Geteovom egzistencijom! Kako ono samo prozima
celokupno njegovo traienje i oblikovanje! Posle is-
kusenja strasti priroda je za njega ,,spasenje i bla-
godet"; i dok dobro zna da za njeno saznanje ,,sve
1
manifestacije ljudskog bica moraju biti uoblicene
u jednu cvrstu celinu", da se istinsko trafenje ne
mofe zamisliti bez dara fantazije, on mudro izbe-
gava fantastiku, prirodnofilozofsku spekulaciju, cu-
vajuCi se da ne izgubi dodir sa zemljom i naziva
ideju ,,rezultatom iskustva". Njegova istrazivacka
fantazija je intuicija; ona je, jos tacnije receno,
urodena simpatija deteta prirode sa organskim sve-
tom. Ona je antejska, kao i njegova imaginacija,
koja odreduje njegovo umetniStvo i koja takode
nije fantasticne vrste vec egzaktne -i eulne. To je
fantazija plastieara. Fantazija sinova misli, ideje,
,,duha", drugacije je vrste. Ne zelimo da ka.lemo da
jedna stvara vise stvarnosti nego druga, ali likovi
plasticne fanta:z;ije poseduju stvarnost zivota, dok
se stvarnost likova sentimentaliste vaspostavlja sa-
mo putem delanja, kako je to Siler sam diferenci~
rao. Sve dok ne delaju, priznaje on sam, oni ima-
ju ,,neceg od senke" - to je njegov izraz - i ako
ga sa nemacko-idealistickog prevedem na rusko-
-apokalipticki jezik, onda kao nacionalni pandan
Silerovom retoricko-dramskom svetu ideala imamo
predimenzionirani i nadistiniti svet senki Dostojev-
skog. Ovde se namece jedan umetnicko-fiilozofski
izraz koji se danas upotrebljava na svakom koraku
iii se harem do juce to cinilo, rec ekspresionizam.
Ono sto nazivamo ekspresionizmom u stvari je Sa-
mo kasna i u jakoj meri ruskom apokaliptikom
profeta forma sentimentalnog idealizma. Njegova
42
suprotnost prema epskom poimanju umetnosti, su-
protnost izmedu pogleda i divlje vizije, niti je nova
niti je stara, ona je vecna. Ona je potpuno izrazena
u Geteu i Tolstoju, s jedne strane, i Sileru i Dosto-
jevskom, s druge strane. I vecno ce mir, skromnost,
istina i snaga prirode stajati nasuprot groteskne,
groznicave i diktatorske smelosti duha.
Udvaranje
Kao sto se Geteovo ,,duboko, mirno gledanje",
njegova egzaktnoculna fantazija, zivotna stvarnost
njegovih likova odnosi prema idealnoj viziji Silera
i retorickom aktivizmu njegovih likova, tako se na
veoma slican, u stvari isti nacin silna culnost Tol-
stojeve epike odnosi prema patoloski ponesenom
svetu sna i duse Dostojevskog - .iako, naravno,
vremenske i nacionalne razlike produbljuju suprot-
nost, pa se tako kod Tolstoja, plemicko-seljackog
sina jedne mlade rase, naturalistickog romansijera,
culni elemenat daleko jace, neposrednije, teze, te-
lesnije, intenzivnije namece nego kod visokogradan-
skog nemackog humaniste i klasicara.
U poredenju sa ljubavnim parom Eduard i Sar-
lota u ,,Izboru po srodnosti", Vronski i Ana Kare-
njina deluju kao lep, snafan pastuv i plemenita ko-
bila; - ovo animalno uporedenje ne potice od
mene, ono je cesto pravljeno, i Tolstojev animali-
zam, njegovo necuveno interesovanje za telesni zi-
vot, njegova genijalnost u razotkrivanju i predoea-
vanju eovekove telesnosti cesto puta je smatrana
upravo zazornom; takvo miSljenje je zastupala i ru-
ska kritika, naravno jedna na odreden nacin minor-
na i neprijateljska kritika, koja je, na primer, o
,,Ani Karenjini". pisala da je roman ispunjen klasic-
nim mirisom detinjih pelena, sablamjavaju6i se
43
zbog skakljivosti ponekih scena i ironieno preba-
cujuCi Tolstoju da je zaboravio da opiSe kako se
Ana kupa a Vronski pere - sto u stvari nije tacno,
jer je zaista opisano kako se Vronski umiva: mi
vidimo kako peskirom trlja svoje rumeno telo. Cak
i telo cara Napoleona vidimo u ,,Ratu i miru" golo,
i to u sceni kada mu masna leda trljaju kolonj-
skom vodom; kritiear easopisa ,,Delo" pak pisao je
o ovoj knjizi: osnovna ideja knjige sastoji se u za-
dovoljenju svakog eoveka putem porodicne srece
- shvacene u najgrubljem smislu reci, pa kritiear
predlaze Tolstoju, karikirajuCi njegov stil, da napi-
se roman u kome bi opisao Levinovu ljubav prema
svojoj kravi Panji.
Sve je to, naravno, jos ispod nivoa onoga sto
je Karolina Herder pisala Knebelu o Geteu: ,,Kada
bi samo svojim stvorenjima mogao da da malo
dusevnosti i kada se samo ne bi na sve strane vi-
dela neka vrsta udvaranja iii, kako je on to sam
nazvao, umiljavanja!" Ali minorne izjave mogu po-
nekada da budu veoma karakteristicne, iako na
nerazborit nacin, tako reCi sa pogresnim predzna-
cima; i one na glup nacin, nema sumnje, izrafavaju
nesto istinito. Karolinino ,,udvaranje" je jedna iz-
vestaceno-pateticna rec za sustinu Geteova dela, ali
u njoj ima neceg tacnog, ako se prisno-culna zivot-
na stvarnost ovog dela uporedi sa plemenitom vaz-
dusastoscu Silerova, a predlog da Levin treba da
se zaljubi u svoju kravu nije sasvim lo5a dosetka
da bi se oznacila mesna telesnost Tolstojeve epike
u poredenju sa svetom dusevnoscu Dostojevskoga,
pogotovo kada se prisetimo Tolstojeve licne strasti
za jednu odredenu granu poljoprivrede, naime za
stoearstvo ~ svinjogojstvo - interesovanje koje
jednom zemljoposedniku, prirodno, sasvim dobro
pristoji, ali u svojoj izrazitosti opet nije liseno
dubljeg znacenja.
44
Sloboda i otmenost
Ostajemo cvrsto pri odluci da necemo izricati
nikakve vrednosne sudove. Mi doduse postavljamo
pitanje otmenosti, aristokratstva, ali se pri tome
cuvamo da na njega brzopleto odgovorimo i cvr-
sto se, ne bojeci se prekora beskarakternosti, ddi-
mo one politike slobodne ruke, u ciju smo najzad
pozitivnu plodotvornost uvereni. Kako i ne bi neod-
lucni spomi slucaj u nama nasao oprezne sudije,
kada znamo da je ono sto smo gore nazvali dikta-
torskom smeloscu duha istovetno sa onim velikim
i visoko pateticnim principom koji nazivamo slo-
boda.
Silerova slava je slava pesnika najviSe slobode;
ali Gete se prema tom pojmu uvek odnosio veoma
oprezno, ne samo u politickoj sferi vec dosledno
i nacelno u svakom pogledu. Za Silera je rekao:
,,U svom zrelijem zivotu, kada je imao dovoljno
fizicke slobode, presao je na slobodu idejnu, i sko-
ro bih rekao da ga je ta ideja ubila; jer, time je
svojoj fizickoj prirodi postavljao zahteve koji su
bili preveliki za njegove snage. Ja prema katego-
rickom imperativu imam pun respekt, znam koliko
dobroga moze iz njega da proizide, ali sa time ne
treba preterivati jer inace ta ideja idejne slobode
sigurno nece dovesti ni do dobrog." - Priznajem
da mi se taj oprezni nacin da se ukazivanjem na
Silerov herojski zivot stavi primedba na preteriva-
nje u upotrebi kategorickog imperativa oduvek ci-
nio humoristickim, upravo onako kao sto naivno
prema moralnom uvek deluje humoristicki. Ali po-
stoje i druge izjave bofanskog deteta o junaku i
svecu koje drugacije glase i svojom velieanstvenom
iskrenoscu svedoce o plemenitosti koju daruje duh.
Jer kada je Gete jednog dana rekao da njega sma-
traju aristokratom, ali da je u osnovi Siler to da-
leko vise bio nego on, onda se ta napomena, koja
45
direktno dodiruje problem otmenosti, sigurno ne
odnosi na politicku sferu kao takvu, ne na to da je
Siler govorio o vecno slepima kojima ne bi trebalo
davati svetlost nebeske baklje, vec na aristokrati-
zam samog duha, koji je Gete u tom trenutku upo-
redio sa svojom plemenitoscu od prirode i konsta-
tovao da je ovaj stroziji, viSi od onoga. ,,Nista ga
nije feniralo", rekao je dive6i se, ,,nista ga nije
sputavalo, niSta nije osujecivalo uzlet njegovih mi-
sli. On je za stolom, uz eaj, bio isto tako velik kao
sto bi to bio u drfavnom savetu." Ovo divljenje i
eudenje izvire iz dubine Geteove antejske prirode
koja apsolutno nije bila svesna jedne takve slobo-
de, bezuslovnosti, nezavisnosti, vec je stavise sma-
trala da je ona u svako doba uslovljena, vezana i
sputana stotinama okolnosti, i to dobrovoljno, sa
zemaljsko-plemenitim ponosom. Panteisticka neop-
hodnost bila je osnovno osecanje njegovog zivota.
Premalo je receno ako se kaze da nije verovao u
slobodu volje; on je taj pojam negirao, poricao je
da se tako nesto mofe zamisliti. ,,Covek slusa za-
kone prirode", rekao je, ,,i onda kada im se sup-
rotstavlja; on dela s njome i kada hoce da dela
protiv nje." Demonsku determinisanost njegovog
biea drugi su cesto osetili. Nazivali su ga ,,suma-
nutim", kome nije dato da slobodno dela. Njegova
telurska zavisnost izrafavala se, na primer, u tak-
voj osetljivosti za promene vremena da je sebe na-
zivao ,,decidiranim barometrom" i ne mofe se pret-
postaviti da je takvu vezanost, koja znaCi poveza-
nost, ikada osecao kao nesto obezvredujuce po svo-
ju licnost, pa shodno tome se ne moze pretposta-
viti ni da joj se ikada suprotstavljao svojom vo-
ljom. Volja spada pod okrilje duha; priroda je pre
nemarna i blaga. Ali kao sto plemenitost vezano~ti
tezi da sa plemickim ponosom oda postovanje tam-
noj noci kojoj pripada, znajuci dobro da je ona
vodi, tako ono isto, kako barem Geteov slueaj po-
46
kazuje, raspolafo otmenim gestom poste pred ple-
menitosti slobode. ,,Jer iza njega", veli Gete u
,,Epilogu uz Silerovo Zvono":
Denn hinter ihm in wesenlosem Scheine
Lag, was uns alle bandigt, das Gemeine
[Jer iza njega u praznom prividu,
Lefalo je ono sto nas sve vezuje - nisko.]
To je stvarno rec poste, puna najdubljeg samoodri-
canja. Jer, sta je ono ,,nisko"? NiSta drugo nego
ono prirodno, gledano sa stanoviSta duha i slobo-
de. Jer, sloboda je duh, oslobodenje od prirode,
suprotstavljanje njoj; ona je humanitet shvacen
kao emancipacija od prirode i njenih spona, eman-
cipacija shvacena kao ono istinski eovecno i dostoj-
no eoveka. Vidimo kako se aristokratski problem
ovde preplice sa dostojanstvom eoveka! Sta je ot-
menije i dostojnije eoveka: sloboda ili vezanost,
volja ili poslusnost, moralno iii naivno? Ako nece-
mo da odgovorimo na ovo pitanje, onda to Cinimo
iz uverenja da na njega nikada nece biti dat kona-
ean odgovor.
Ali moralni sentimentalac ne bi upravo bio
sentimentalac, kada se sa njegove strane ne bi po-
kazivala dublja i zivlja spremnost da oda postu
pred plemenitoscu prirode nego sto je obrnut slu-
eaj. Postoji, nema sumnje, izvesna ljupka podloz-
nost, jedna nema i cesto sasvim nenagradena us-
lufnost u odnosu duha prema prirodi, koja spada
u najvece i najdirljivije pojave viseg zivota. Do~t<?­
jevski je Citao Tolstojevo mladalacko delo ,,DetmJ-
stvo i deeastvo" u Sibiru, kamo je ono dospelo pre-
ko mesecnika ,,Savremenost"; on je s ovim delom
bio tako odusevljen da se svuda raspitivao za ano-
nimnog autora. ,,Ovo delo deluje duboko, jasno, a
ipak neshvatljivo kao priroda, ono stoji tu pred
47
nama i sve, svaka najmanja pojedinost, svaka epi-
zoda, predoeava lepu istovetnost duse iz koje je sve
proisteklo." Ne, nije Dostojevski izrekao ove reci,
iako je mogao to uciniti. To je Siler koji ovako
piSe o ,,Vilhelmu Majsteru" - u onom pismu, u
kome Getea prvi put oslovljava sa ,,Dragi prija-
telju" - jedno osecajno oslovljavanje, na koje Ge-
te sa svoje strane, koliko znamo, nikada nije pri-
stao. Dostojevski je napisao najdublju i najljup-
kiju medu svim kritikama o Tolstojevoj ,,Ani Ka-
renjini", jedno majstorsko delo odusevljene egze-
geze, dok Tolstoj verovatno taj Clanak nije ni pro-
citao (posto uopste nikada nije citao kritike na svo-
ja dela), a jos se manje osecao obaveznim da kri-
ticki slavi neko delo Dostojevskog. Kada je Fjodor
Mihajlovic umro, Tolstoj je navodno rekao: ,,Tog
eoveka sam jako voleo". Ali to saznanje je doslo
malo kasno jer za njegova zivota nije nimalo ma-
rio za njega, a kasnije, u jednom pismu Strahovu,
biografu Dostojevskog, uporedio ga je sa konjem
koji se cini da je divan i da vredi hiljadu rubalja
a onda se odjednom pokafe da ima ,,gresku u ho-
du", da, dakle, 5anta i, gle, jaki, lepi konj ne vredi
ni dva gro5a. ,,Sto duze zivim", rekao je, ,,sve viSe
pocinjem da cenim ljude koji nemaju mane pri ho-
danju". Ali ova filozofija konja, cini se, blago re-
ceno, nije sasvim prikladna u odnosu na pesnika
,,Brace Karamazovih".
Mi znamo, i zbog toga se radujemo, da se u
slueaju Getea i Silera priroda odnosila prema duhu
dostojanstvenije i plemenitije, bratskije. Ali ako je
Gete zacelo i u tom odnosu bio ,,Hatem", to znaci
onaj koji ,,stedro daje i uzima": nije li od dragog
prijatelja ipak vise uzimao nego sto mu je davao,
pri cemu se mora prenebreci ono sto mu je dao
samim svojim postojanjem, dakle nesvesno i neho-
tice? Nije li i u tom odnosu Siler ipak u stvari bio
onaj koji sluzi? Ja licno verujem da je to tako
48
bilo, zato sto to naprosto lezi u prirodi stvari, jer
Sileru uopste nije bila potrebna ona mera hvale,
ljubavi i podsticanja koju je posvetio Geteu da bi
ga podstakao na plodnost; i ja vidim da onakvo
jedno pismo, kao ono njegovo cuveno prvo, koje je
zasnovalo njihovo bratstvo i· u kome je on s pri-
jateljskom rukom izveo sumu Geteove egzistencije,
sa svoje strane nikada nije primio.
Uvek me je odusevljavala jedna izjava Silerova
ucinjena Geteu, koja, cini mi se, divno oznaeava
njihov medusobni odnos: mislim na ono mesto iz
pisma gde on Getea opominje da se cuva pred Kan-
tom, svojim sopstvenim duhovnim uciteljem i ido-
lom: on, Gete, porucuje mu prijatelj, moze samo
da bude spinozista; njegova lepa naivna priroda
bila bi odmah razorena opredeljenjem za filozofiju
slobode. - To sa cime se ovde suoeavamo ni manje
je ni viSe nego problem ironije, neuporedivo naj-
dublji i najprivlacniji svetski problem. Ovde se vidi
da duhu niSta ne lezi dalje nego da prirodu obrati
k sebi. On je opominje da ga se cuva. Moralnom
sentimentalcu se naivnost predoeava kao lepo i kao
nesto sto u najvecoj meri zavreduje da bude ocu-
vano. Saznanje dozivljava zivot, moralnost doziv-
ljava nevinost, sveto dozivljava bofansko, i duh do-
zivljava prirodu kao lepo i u tom osobeno apsolut-
no vrednosnom sudu zivi ironicni bog, zivi Eros.
Duh time stupa sa prirodom u jedan u izvesnom
smislu erotski odnos, donekle uslovljen musko-fen-
skom polnom polarnoscu, na osnovu kojeg moze
da se duboko pogne, da se duboko pokloni, da se
usudi na najvece samoodricanje a da pri tome ne
naskodi sopstvenoj plemenitosti, koja ipak nikada
nece biti lisena izvesnog nefnog prezira. Sentimen-
talna ironija ovekovecena je u stihovima Helder-
lina:
4 Eseji, I 49
 Wer das Tiefste gedacht, liebt das Lebendigste,
Rohe Tugend versteht, wer in die Welt geblickt,
Und es neigen die Weisen
Oft am Ende zu Schonem sich.
[Ko je u mislima dosegao najdublje, taj voli ono
najzivotnije,
Visoku vrlinu razume onaj ko je u svet pogledao,
I mudraci se na kraju cesto
Priklanjaju lepome.]
S drug~. s~r~e, naivna priroda poznaje ironifan
stav koJ1 Je istovetan sa njenom objektivnoscu i
istovr~men? se za nju poklapa sa pojmom poezije
na taJ nacm sto se u slobodnoj igri uzdize iznad
predmeta, srece i nesrece, dobra i zla, smrti i Zi·
vota. 0 njoj Gete govori, povodom Herdera, u
,,Poeziji i istini".
Sasvim je jasno da je ono sto je Getea tako
dugo odbijalo od Silera bio u prvom redu njegov
patos sl?b?de,. njegov pojam eovekovog dostojan-
stva, koJI Je b10 apsolutno duhovnodiktatorske, to
znaci revolucionarne vrste, koji je ceo humanitet,
svu otmenost, sveukupnu ljudsku plemenitost shva-
tao emancipatorski, a sto se bicu kao Gete moralo
uc~niti uvredljivim po prirodu i biti odvratno. A
pnori je, na primer, sasvim sigurno da je cuvena
rasprava ,,0 ljupkosti i dostojanstvu" izazvala kod
Gete~ najdublje i. s.rdito negodovanje. U toj ras-
prav1 .nalaze .s<; m1sli poput ovih:. ,,Uzbudenja koja
ne~aJu drug1 izvor do culnost pnpadaju pored sve
s~oJe slobode ipak samo prirodi, koja sama za sebe
mkada ne moze da se uzdigne do ljupkosti. Ako bi
poz~~a mogla da se izrazi ljupkoscu, instinkt sa
grac1Jom, onda ljupkost i gracija vi~e ne bi bili
sposobni i dostojni da sluze kao izraz eovefanstva."
To se mofo nazvati idealistickom duhovnom zajed-
ljivoscu prema prirodi, i zajedljivim se to moralo
50
uciniti i Geteu. Jer, smela je tvrdnja da ljupkost
ne moze poticati iz culnosti i da se priroda ne moze
uzdiCi do ljupkosti. Ljupkost i gracija nisu, dakle,
dostojan izraz za eovefanstvo; jer da pozuda mofo
da se izrazi sa ljupkoscu a instinkt sa gracijom, to
je jedna ,,ljupka" iskustvena cinjenica. I kada Si-
ler nastavJja: ,,Ljupkost je lepota koja ne potice
od prirode vec nju stvara sam subjekat ... Ona je
lepota oblika pod uticajem slobode; lepota onih po-
java koje licnost odreduje. Arhitektonska lepota
cini east tvorca, priroda, ljupkost i gracija pak
svom posedniku. Ona je jedan talenat a ova je jed-
na licna zasluga" ... onda je takvo moralno diferen-
ciranje ,,talenta" od ,,licne zasluge" za Geteovo zi-
votno osecanje ·i njegov aristokratizam savrsena
uvreda. ,,Da se zasluga i sreca preplicu," veli Gete,
,,to budalama nikada ne pada na pamet." Pri cemu
pod ,,srecom" treba razumeti ono sto Siler kao
,,prirodu" i ,,talenat" odvaja od slobodne ljudske
,,zaslup:e". I da bi rec ,,zasluga" skoro na prkosan,
skoro paradoksalan nacin liSio moralnog prizvuka
koji ide uz nju, Gete rado govori o ,,urodenim za-
slugama". Nikome nije zabranjeno da ovaj izraz
oznaci kao logicku besmislicu. Ali postoje sluea-
jevi kada nasuprot logici stoji metafizicko pouzda-
nje koje je vise od nje; i Gete je, koji u celini uzev
sigurno nije bio metafiziear, problem slobode -
nema sumnje - oseeao kao metafizicki problem.
To znaci da mu je neko nepojamno saznanje govo·
rilo da sloboda, dakle krivica i zasluga, nisu stvari
empirijskog sveta vec inteligibilnog, da, recima So-
penhauera receno, sloboda nije u operari vec u
esse. Na tome pociva skrusenost njegova plemstva,
plemstvo njegove skrusenosti, koji tako striktno
stoje nasuprot Silerovom idealistickom dostojan-
stvu, njegovom licnom i moralnom ponosu slobo-
de. Kada Gete hoce da oznaci princip koji cini
sustastvenost njegova bica, onda sa zahvalnoscu i
51
skrusenoscu govori o ,,milosti sudbine". Ali pojam
,,milosti", ,,bogomdanosti", aristokratskiji je nego
sto se obicno misli: on u stvari znaci nerazmrsivu
povezanost srece i zasluge, sintezu slobode i nuz-
nosti, on znaci: ,,urodena zasluga"; a zahvalnost i
skrusenost - oni istovremeno sadrle metafizicku
svest o tome da je covek apsolutno i u svim okol-
nostima siguran u milost sudbine.
Postoji, sto se Getea tice, za ovo jedna aneg-
dota koju svakako moram da navedem. Rec je o
engleskom ekonomisti i utilitaristi Bentemu, pa
Gete kaze kako smatra ,,vrhuncem gluposti, u nje-
govim godinama biti tako radikalan". Odgovoreno
mu je da bi njegova ekselencija, da je pocem rode-
na u Engleskoj, tesko mogla izbeCi radikalizam 'i
ulogu borca protiv zloupotreba. Na to ce Gete sa
izrazom Mefistofelesa: ,,Za ~ta vi mene drZ.ite? Ja
da trazim zloupotrebe pa jos da ih povrh toga ot-
krivam i imenujem, ja koji bih u Engleskoj ziveo
od zloupotreba? Da sam roden u Engleskoj, ja bih
bio bogati vojvoda ili bolje biskup sa godiSnjim
prihodom od 30 000 funti." Bas lepo! Ali da slueaj-
no nije izvukao glavni zgoditak nego prazno? Pa,
postoji beskrajno mnogo mogucnosti da se izvuce
prazno! - Na to ce Gete: ,,Nije svako, drafajsi,
stvoren za glavni zgoditak. Zar vi mislite da bih ja
napraivo tu sotizu da izvucem prazno?"
To je, razume se, samo sala. Ali, da li je samo
sala? Ne govori li iz ovoga mnogo pre ono duboko,
metafizicko pouzdanje da se nikada i ni pod kojim
uslovima ne moze biti drugaciji nego privilegovan
i pretpostavljen, da se ne mofe biti drugacije ro-
den nego blagorodan; i nema li u toj uverenosti
ipak necega poput svesti o slobodi volje, iako, na-
ravno, iza pojave? To stvarno nije lose! Doci na
svet kao revolucionarni puki siromah, kao ideali-
sticki sentimentalac - to on naziva ,,sotizom". Je
li to ona ironija koju bozja deca pokazuju prema
52
duhu? Ako postoji prirodna zasluga, onda postoJi
i prirodna krivica, i ako je budalastina doCi na svet
kao bedan proseean eovek iii kao siromah iii kao
bolesno iii glupo stvorenje, onda zlocinac u stvari
ne podleze kaznjavanju u empirijskom vec meta-
fizickom smislu. Jer, pojmovi zasluga i nagrada,
krivica i kazna idu jedan s drugim. A jedna kazna
harem pogada sve one koji su napravili glupost da
budu rodeni kao nule: kazna vecnog unistenja; dok
izabranima na kraju pripada jos i vecni Zivot. ,,Ko
nije stekao ime, niti tezi za plemenitim, taj pripa-
da stihiji; idite s milim bogom!" Ali buduCi da mo-
gucnost da se stekne ime i tezi za plemenitim nije
stvar empirijske slobodne volje, to je u tom ,,idite
s milim bogom" sadrfana velika nemilosrdnost; i
ako je pojam ,,izbora po milosti", sa kojim kores-
pondira pojam metafizicke odbacenosti, jedan hri-
seanski pojam, onda s njime u svakom slueaju
hriScanstvo istice svoju aristokratsku stranu ...
Ljupkost plemenitosti
Ucinilo nam se da nije bilo slueajno sto su
Siler i Dostojevski bili bolesni i da zato nisu kao
Gete i Tolstoj mogli doziveti easnu duboku starost.
Stavise, ucinilo nam se da su razlozi za to duboko
u njihovom bicu. Isto tako je simbolicna i jedna
dalja spoljasnja cinjenica a to je da su oba velika
plastieara i realista bili otmenog porekla, da su
rodeni u povlascenom socijalnom polofaju, dok su
heroji i svetitelji ideje, Siler i Dostojevski, sin svap-
skog vidara i sin moskovskog bolnickog lekara, bill
deca malih ljudi i ceo svoj zivot proziveli u skuce-
nim, neuglednim, moglo bi se reci: nedostojnim
prilikama. J a ovaj biografski fakat nazivam sim-
bolienim jer se u njemu posvedoeava hriScanski ka~
53
rakter duha, cije carstvo, kako stoji u Svetom pis-
mu, ,,nije od ovoga sveta", niri u licnom, niti u
idejnom i umetnickom pogledu - ono je za veena
vremena u suprotnosti sa carstvom prirode i nje-
nih miljenika, C.ija je bit i cija je plemenitost u
potpunosti ,,od ovoga sveta", telesno-paganskog sve-
ta - u tome se sastoji njihov ,,realizam". Uz to su
obojica, i Tolstoj i Gete, bili dovoljno realisti da
naivno t!Zivaju u svom povlascenom poreklu, da
staviSe na neki nacin tome pridaju vafoost i to
pokazuju, sto bi moralo da deluje cudnovato ne-
duhovno, kada ne bi bilo jasno da su oni sami tu
povlascenost uzimali simbolicki i da se njihova
svest o tome na izvestan detinjski nacin preplitala
:i me5ala sa oseeanjem o njihovoj viSoj, nadsoci-
jalnoj, ljudskoj otmenosti. Geteu je njegovo pleme-
nito graciansko poreklo bilo tako drago da mu dip-
loma o dodeli plemstva, kada ju je drfao u ruka-
ma, nije znacila ,,niSta, ama bas niSta". ,,Mi frank-
furtski patriciji", govorio je on, ,,oduvek smo se
smatrali ravnima plemstvu." U istom razgovoru i
istom sklopu pak, da bi opovrgao glas kako je on
kne:levski sluga, rekao je i ova: ,,Da, ja sam se
tako dobro osecao u svojoj koti, i sam se osecam
tako otmenim da mi se Cini da, kada bi me napra-
vili knezom, ne bih to smatrao bas narocito cud-
nim". Uzgred receno: sasvim je od njega zavisilo
hoce Ii da postane knez. Da se odazvao Napoleono-
vom pozivu da precie u Pariz, da je tamo napisao
,,Cezara", kojeg je Napoleon zeleo i u kome bi Gete
samo trebalo da pusti na volju svojoj mladalackoj
mdnji prema ,,necasnim" i ,,podlim" ubicama -
car bi ga sasvim sigurno nacinio knezom, kao sto
bi, kako je sam rekao, Korneja nacinio knezom.
Hteli smo u stvari da ukaiemo na sledece: kako
je i za Geteovo osecanje svest o socijalnom blago-
rodstvu bila bliska svesti o njegovoj ljudskoj ple-
menitosti, njegovoj svesti da je bofansko dete -
54
i jedno :i drugo se stapa u jednu te istu svest o
plemenitosti iii ,,urocienoj zasluzi".
Grof Lav Tolstoj poticao je, kao sto se zna, iz
jedne od najstarijih i najotmenijih plemickih po-
rodica Rusije. Kada se citaju njegova dela, na pri-
mer ,,Detinjstvo" iii ,,Ana Karenjina", taj roman iz
elegantnog moskovskog drustva, onda se pre svega
ima osecanje da se ima posla sa eovekom koji je
1
dobio najbolje moguce vaspitanje u detinjstvu, ono
isto oseeanje zapravo koje eoveka ne napusta pri
citanju ,,Poezije i istine" iii ,,Izbora po srodnosti".
Ali i kod Tolstoja ponovo nalazimo i onu intimnu
i mozda detinjastu pojavu koju zapafamo kod Ge-
tea: njegovo krvno plemstvo i ona izuzetnost koju
daje veliki talenat iSli su za njega jedno s drugim,
iz prostog razloga StO SU mu i jedno i drugo pri-
padali, i u zadovoljstvu samim sobom, cime se i
1
pored sv,i h napada skrusenosti veoma odlikovao,
objedinjavala se predstava o jednom i drugom.
Slava pisca, pisao je svom tastu, cini ga veoma
srecnim; biti pisac i aristokrata - to on oseca kao
nesto u najvecoj meri prijatno. ,,Pisac i adstokra-
ta" nije, i pored sveg svog hriScanstva i svog ,,anar-
hizma", prestajao da ovu licnu mefavinu predstav-
lja na najmarkantniJi naCin. Kada je Turgenjev
upoznao mladog Tolstoja, rekao je: ,,Nijedna rec,
nijedan pokret, niSta kod njega nije prirodno. On
neprestano pozira i meni je zagonetno kako jedan
tako pametan eovek mote tako detinjasto da se po-
nosi svojom glupom grofovskom titulom." Posto je
to bio onaj isti Turgenjev koji je jednom francu-
skom izdavacu rekao: ,,Nisam dostojan ni cipele da
mu zavezem," onda je po svoj prilici ono sto je
onda rekao bilo istina. Sto se tice starog Tolstoja,
Gorki nam priea sledece: ,,Sav taj spoljasnji, udob-
ni demokratizam mnoge je obmanjivao, i cesto se
moglo videti kako Rusi, navikli da primaju eoveka
,prema odelu' - stara, slugeranjska navika! - po-
55
cmJu da kade onom m1nsavom ,prostodusnoscu'
koja se tacnije naziva svinjarijom ... Iznenada, is-
pod seljacke brade, ispod demokratske, izguzvane
bluze dize se stari, ruski gospodin, velifanstveni
aristokrat; tada ljudima prostodusnim, obrazova-
nim i ostalima odmah pocinju modreti nosevi od ne-
izdr:lljive hladnoce. Prijatno je bilo videti to stvo-
renje ciste krvi, prijatno posmatrati blagorodnost
i graciju pokreta, ponosnu uzdr:lljivost govora, slu-
sati otmenu preciznost ubistvene reci. Bio je upra-
vo toliko gospodin koliko je potrebno za slugera-
nje. I kad su izazivali u Tolstoju gospodina, jav-
ljao se lako, slobodno i pritiskivao ih tako da su
se samo grcili i piStali." - Modri nosevi bude se-
eanja na Vajmar, na tamosnje scene prijema i po-
klonjenja - samo sto Gete, prvo, nije bio tako
opak da bi mogao da izigrava ,,ugodni demokrati-
zam", i sto se, drugo, iza njegovog reprezentativnog
izraza skrivalo viSe ljubavd nego sto je u Tolstoja
ikada bilo - on, o kome je Turgenjev sa svojom
ostroumnoscu rekao: njegova najveea i najstrafoija
tajna jeste da nikoga ne moze da voli sem sebe.
Jedno pravo gorkijevsko ,,zadovoljstvo" pak je, na
primer, videti Tolstoja sedamdesetih godina na
Petrovskom vasaru, na koji se odvezao sa svog
dobra u Samari zajedno sa Bersom, posmatrati ga
kako tu u toj sarenoj gunguli seljaka, kozaka, bas-
kira, Kirgiza svojom prostosrdacnoscu osvaja nji-
hova srca. Nije se libio da zapocne razgovor fak ni
sa pijancima. Tu se onda zbio sledeci mirni i karak-
teristicni dogadaj. Jedan pijani seljak hteo je u
zanosu svoje dobrodusnosti da ga zagrli. Ali ga
,,strog", ,,izrafajan" pogled Lava Nikolajeviea po-
gada, on ga otrezni i zadrli. ,,Seljak sam od sebe
spusti ruke i rece: ,Ne, tako, pa dobro je'." - Sta
je bilo u tom pogledu sto je delovalo tako otre:Znja-
vajuce, odbojno i ukrocujuce? Je li to bila svest
,,bojarina" ili svest velikog pisca? To se upravo u
56
ovom slueaju apsolutno ne da razdvojiti - objek-
tivno isto tako, kao sto, nema sumnje, ni subjek-
tivno nije razdvajano.
,,Kada je Lav Nikolajevic hteo da se dopadne",
saopstava Gorlci, ,,posti~ao je to. la.ks~ od pa!Iletne
i lepe zene. Sede kod nJega razm 1Jud1: vehk1 knez
Nikolaj Mihajlovic, slikar Ilja, socijaldemokrat iz
Jalte stundist Pacuk, neki muzifar, Nemac, uprav-
nik imanja grofice Klajnmihel, pesnik Bulgakov, i
svi ga gledaju podjednako zaljubljenim o~ima. On
im izla:Ze ucenje Lao Cea. Gledao sam u nJega kao
i svi. Eto, hteo bih da ga vidim jos jednom, a necu
ga videti nikad viSe."
Jedno je ocigledno: nije ucenje Lao Cea bilo
ono sto je izazivalo zaljubljenost u njihovim ocima.
To ucenje bi inace naiSlo na veoma malo intereso-
vanje da nije bilo onoga koji ga je izlagao. Ona
,,zaljubljenost u ocima svih prisutnih" upravo je
ona ista zaljubljenost koju je imao na umu vojvo-
da Karl August, kada je Geteu isporucivao pozdra-
ve cara Napoleona koji je dolazio iz Rusije: dodav-
si: ,,Tako ti falju umilne poglede i nebesa i pakao".
Uostalom, narodnjacke, muzicke bluze koje je
Tolstoj nosio bile su uvek od cistog, finog, mekog
materijala, veoma ugodne i prijatne, i njegovo rub-
lje je uvek bilo parfimisano. To znaci: nije da ga
je sam parfimis~o, vec je to cinila grofic<l;, a , o~,
kome je to god1lo, pretvarao se da ne pnmecuJe
da su vegetarijanska jela, kojima se iskljucivo hra-
nio, pripremljena sa buljonom. Jedan ocevidac sa-
opstava: ,,Njegovo lice je lice seljaka sa sirokim
nosom, vetrom opaljenom kofom i gustim, obese-
nim obrvama, iza kojih blistaju male, sive, ostre
oci. Ali uprkos seljackih crta lica u Lavu Nikolaje-
vieu se odmah mogao prepoznati pripadnik najviSeg
drustva, svetski, otmeni ruski gospodin." Tako on,
na primer, kada sa nekim velikim knezom konver-
zira na engleskom ili francuskom jeziku, jako pod-
57
seea na Getea, kojem cine podvorenje knefovi i koji
nije smatrao da ce naneti stete svom ljudskom,
bofanskom plemstvu, ako sa njim poveze banal-
nost svetovne spretnosti ;i otmenosti. Kada je Tol-
stoj u Londonu posetio Aleksandra Hercena, dopu-
steno je Hercenovoj cerk:i, mladoj Nataliji Aleksan-
drovnoj, na njeno usrdno navaljivanje, da ostane
u sobi, u jednom tamnom kutu sobe, kako bi vi-
dela zivog pisca ,,Detinjstva i deeastva". Uzburkana
srca cekala je da se Tolstoj pojavi, a onda je bila
tesko razoearana kada je ugledala eoveka koji je
bio obucen po poslednjoj modi, odlikovao se dob-
rim manirima i iskljucivo govorio o boks-mecevima
i borbama petlova koje je video u Londonu. ,,Ni-
sam eula nijednu rec koja bi dosla iz srca, nitri.
jednu rec koja bi odgovarala mojim ocekivanjima
za celo vreme tog susreta kome sam prisustvovala."
Nema nijedne slicne vesti o Dostojevskom ili
Sileru. Nikada orni svojim svetskim ponasanjem
nisu razoearali ocekivanja sveta. Sinovi duha licno
deluju duhovno, onako kako to nadom iispunjeni
prosek upravo sebi obecava od onih koJi su mu po-
tresli dusu. Dostojevskijevo duboko, bledo, muce-
nicko-svetacko Ike zlocinca odgovaralo je predsta-
vama koje je Rusija negovala o tizgledu njegova
genija, kao sto je smela, blaga, zanesenjacka i
bolesnicka fizionomija Silera, sa otvorenom ogrli-
com kosulje i nemarno oko vrata vezanom svile-
nom maramom, odgovarala predstavi koju je ne-
macka dufa sebi stvorila o svom junaku - dok je
nasuprot tome Gete, po Rimerovom opisu, stupa-
ju6i u plavom kaputu medu svoje goste, ,,snaino-
-izrafajnog lica, opaljenog vazduhom i suncem, uok-
virenog crnim kovrdfama, sa kosom na potiljku
povezanom u percin, pre licio na dobrostojeceg,
lagodnog zakupnika m iskusnog stabnog oficira
u cri.vHnoj odeci nego na sentimentalnog i umbra-
tilnog pesnri.ka". I unapred je sasvim sigurno da
58
od ove dvojice nijedan ne bi svoje postovaoce za-
cudio svojim banalnim interesovanjem za borbe pet-
lova ili boksera, dok je u zivotu Tolstoja i Getea
smisao za sport, za telesne vezbe, za gimnastiku
igrao karakteristicnu ulogu. Takve sklonosti se na-
zivaju ,,viteskim" - i time se manifestuje telesnost
onog plemstva koje je od ovog sveta. ,,Trebalo g~
je videti", piSe Rimer o Geteu, ,,kako uspravno i
cvrsto stoji na svojim nogama, kako koraea ozbilj-
na i sigurna koraka i okretna tela. Tu pokretnost
i okretnost je stekao ranom gimnastikom: plesom,
macevanjem klizanjem, jahanjem, pa eak i brzim
jahanjima i 'hajkama; zahvaljujuCi tim aktivnosti-
ma on ni na najgorim stazama rrije pravio pogre-
san korak, niti je dospevao u opasnost da se okliz-
ne ili padne, vec je preko glatke ledene povrsine,
uskih staza, strmih stenovitih puteljaka ifao lako
i sigurno. Kao sto se kao mladic sa svojim knezev-
skim prijateljem uspinjao na velike visine i pen-
trao uz planinske litice, tako mu kod njegovih geo-
loskih istrazivanja tokom pedeset godina ,,nijedan
breg nije bio suvise visok, niti ijedna udolina suvise
duboka, nijedan potkop suviSe nizak i nijedna pe-
cina suviSe lavirintska."
Veliko interesovanje koje je Lav Tolstoj poka-
zivao za svoje telo, a koje se iskazivalo kako na
negativan tako i na pozitivan nacin: negativan pu-
tem hriSeansko-asketskih pogrda na to svoje zi-
votinj sko telo, putem sentenci, po koJima je telo
prepreka za ostvarivanje istinskog dobra, ili izreka
kao: ,Stidim se da govorim o svom odvratnom
telu'; pozitivan pak putem svakovrsne nege i dobro-
cinstava prema svome telu - to interesovanje, dak-
Je, zapo6inje u onom trenutku o kojem priea u
svojim ,,Ispovestima": kada je kao malo dete, se-
deci u drvenoj kadi, okru:Zen mirisom mekinjave
vode u kojoj ga kupaju, prvi put svesno zapazio
svoje malo telo sa vidljivim rebrima spreda na pr-
59
 sima - i u tom trenutku ga je spopala jaka naklo-
nost prema tom telu. Tolstojevo lice je u uobieaje-
nom smislu bilo rufoo i on je zbog toga veoma
patio; bio je uveren da za eoveka sa tako sirokim
nosom, tako debelim usnama i tako sitnim, sivim
oCima ne mo:Ze biti srece, i on priznaje da bi sve
<lac;> za lepo lice. Mladic kojega muci problem smrti,
koJi mozga o najviSim i poslednjim stvarima, i to
na nacin koji apsolutno nije detinjastiji i nezreliji
od nacina ,,starog proroka" - taj mladic je ujedno
neprekidno zaokupljen svojom spoljasnoscu, ispu-
njen je :Zeljom da bude elegantan, comme il faut,
i sa najveeom ambioijom se posvecuje obrazovanju,
gimnastickoj kulturi svoga tela, te vezba, jase, ide
u lov kao da nema drugih misli u glavi i kao da
uopste nema namere da ima neke misli u glavi.
Njegova strast za lov bila je tako velika da je pri-
znao svojoj foni kako nikada, kada se nalazi medu
ljudima, ne zaboravlja, nju, Sofiju Andrejevnu, ali
da u lovu ne misli ni na sta drugo nego samo na
svoju dvocevku. Iz vise izvestaja i pisama onih
koji su ga bli:Ze poznavali u njegovim muzevnim
godinama mo:Ze se videti kakav je smeo sportista
bio, kako je uobieavao da se zacudujueom hitros-
cu skace preko jaraka i udubljenja, i kako je po
citave <lane umeo da provede u samoci. Boljeg dru-
gara, ka:Ze se tu, ne maze se zamisliti. HriScanski
iii budistickim kineski pacifizam njegovih poznih
godina zabranjuje mu, naravno, da ubija Zivotinje,
iako bi mu neuniStiva snaga i obucena hitrost nje-
gova tela jos uvek dozvoljavali da ,i de u lov, iako
je jos uvek osecao najvecu :Zelju za lovom. On se
ostavio lova. Stavio je samog sebe na probu i kon-
statovao da ima snage da pusti zeca da pobegne.
A za to je zaista u njegovom slueaju trebalo imati
snage, kao sto se lepo maze videti po sledecoj aneg-
doti koju je isprieao Gorki: Tolstoj je navukao svoj
debeli kaput, obuo visoke cizme i poveo Gorkog
60
u setnju kroz brezovu sumu. Kao neko dace je
skakao preko jaraka i barica, tresao kiSne kapi sa
grana, sa puno ljubavi milovao vlafoa, svilenkasta
stabla breza i pri tome je govorio o Sopenhaueru...
,,Odjednom nam se pred noge zatreao zec. Lav Ni-
kolajevic je poskocio sav se najezio, lice mu se
zarumenilo i vrisnuo je kao stari prekaljeni lovac.
Zatim me je pogledao sa neopisivim osmehom ii
nasmejao se pametnim, ljudskim smehom. Bio je
prekrasan u tom trenutku!" - Jos je lepsa priea
o jastrebu kojeg je Stari ugledao kako kru:Zi nad
zivinom, spreman da napadne. Lav Tolstoj netre-
mice gleda u pticu grabljivicu, ddeCi ruku nad
ocima, i uzbuaeno fapuce: ,,Zlikovac jedan, ... sad,
sad . . . dodi ... 0, on se boji ... Zvacu slugu ..."
I on pozove slugu, jastreb nestaje. Ali Tolstoj se
duboko kaje sto je to uradio i ka:Ze: ,,Nije trebalo
vikati. On bi ipak napao." U pitanju su njegove
kokoske. Ali sva simpatija ovog starog propoved-
nika pacifizma na strani je jastreba.
0 svome sincicu Iljusi pisao je u jednom pis-
mu: ,,Iljufa je len, on raste i njegova dufa jos nije
zadavljena organskim procesima." Sta to znaci?
Proces rastenja je sam po sebi jedan organski pro-
ces, i ako je rastenje prirodna stvar, onda su to
verovatno i organski procesi koji njime bivaju iza-
zvani i koje je Tolstoj imao na umu, posto su mu
celog zivota zadavali toliko nevolja. Crkvenoteolos-
ko poimanje zene kao instrumentum diaboli nije
kod njega samo jedno raspolozenje iz vremena
,,Krojcerove sonate", vec je ono mnogo starije,
ono se vec nalazi u njegovom dnevniku iz mlada-
lackog doba, i kada govori o ,,organskim procesi-
ma", onda on to cini u duhu onog ranohrBcanskog
pape, koji je u cilju samodisciplinovanja sastavio
jednu opsirnu listu svih odvratnih i opakih funkcija
tela - tog tela koje na kraju jos dozivljava sramo-
tu truljenja. Takvim rankinoznim razmatranjima
61
mogao je da se posveti i Tolstoj, i on je to i cinio.
Veoma culni ljudi upravo veoma dobro poznaju
takva raspolofenja. Mopasan naziva polni snosaj
jednom prilikom ,,prljavim i sme5rrim" - ordurier
et ridicule - objektivnije se misliti ne mofe. Tol-
stojev stav se, medutim, naravno nije odlikovao
takvom cinicnom i vedrom objektivnoscu. Njegova
mrskost prema organskom ima potresan akcenat
subjektivne nevolje i strasti. A ipak je on u tolikom
stepenu mezimce stvaralacke sile, organskog Zivo-
ta, da se moramo vratiti sve do Getea da bismo
ugledali jedno ljudsko stvorenje koje se ,,tako dob-
ro oseealo u svojoj kozi" kao on. StaviSe, da pa-
ralela bude jos veca: kod obojice se na isti nacin
mefa najbla:Zenije organsko zdravlje, koje mofe da
ide do organskog zanosa, sa najradikalnijom me-
lanholijom, najdubljom intimnoscu sa smrcu. Giz-
davi i raskalasni student Gete izbegava u Lajpcigu
drustvo ljudi, kartanje i pies, kako bi mogao da se
preda potpunoj samoci. Njegova blistavost, njegova
detinjasta, eak smesna razuzdanost u prijateljskom
krugu, na primer sa Jakobijevima, Hajnzeom, Sti-
Hngom u Elberfeldu, u dovoljnoj su meri posvedo-
ceni. On pravi grimase, plese oko stola kao lud,
ukratko, on ne zna sta da cini od misteriozne opi-
jenosti i omamljenosti, tako da ga prisutni filistri
smatraju safavim. A to je onaj isti Gete ciji ce
,,Verter" viSe nego jednog mladiea nagnati na sa-
moubistvo i koji se i sam vezbao u samoubistvu na
taj nacin sto je ostru kamu, koja je lefala na nje-
govom nocnom stolicu, svako vece pokufavao malo
dublje da zarine u telo.
Istu animalnu neobuzdanost zapafamo i kod
Tolstoja, i to sve do u njegovu duboku starost,
koja je lisena dostojanstva, odmerenosti, reprezen-
tativne razboritosti Geteove starosti. To nije nikak-
vo cudo. Jer, ko bi posumnjao da je Gete ziveo oz-
biljnije, teze, uzornije od slovenskog junkera; da
62
je njegov stvaralacki rad u osnovi zahtevao daleko
viSe stvarnog odricanja, ogranieavanja, discipline
i samostege nego Tolstojevo radikalisticki bespo-
mocno delo produhovljavanja, koje je zaglibilo u
poludivljem i apsurdnom? Tolstojeva plemicka ljup-
kost bila je, kako ju i Gorki opisuje, ljupkost jed-
ne plemenite zivotinje. Do dostojanstva uljudenog,
onog koji savladava prepreke, on nikada nije do-
speo. Ljupko je - ali niSta viSe od toga - cuti
za njegova segacenja sa decom, za lakrdije koje je
prifao deci, za vezbe u kojima je sa njima uzivao,
za beskrajne partije kriketa, tenisa, za preskakanje
jarca u vrtu Jasne Poljane - sve igre i zabave
mladog sveta, u kojima nije samo sudelovao vec je
bio njihova dufa. Sezdesetogodisnjak se utrkuje
sa deeacima a njegove vomje velosipedom protezu
se, na brigu grofice, na preko trideset vrsta. ,,Ako
se radi o nekoj zabavi koja zahteva pokretljivost,
snagu i spretnost onda netremice posmatra ucesni-
ke igre, celom dusom sudelujuCi u uspehu iii ne-
uspehu nekog pokreta. Cesto nije mogao da se
uzdr:Zi, pa bi se pridru:Zio igri, pri cemu je poka-
zivao toliko mladalackog fara i miSicave gipkosti
da ga je eovek morao posmatrati sa zaviScu", priea
jedan posetilac. U porodicnom krugu pravi najvece
ludorije. Tako je, na primer, izmislio jednu igru
koju je nazvao ,,numidijska konjica", a koja je
naroCito decu dovodila do bucnog odusevljenja.
Igra se sastojala u tome sto bi Lav Nikolajevic iz-
nenada skocio sa stolice, podigao jednu ruku, pa
bi masuCi njom hodao po sobi uokolo, dok bi svi
prisutni, i deca i odrasli, krenuli za njim, sledeCi
njegov primer. To je, kako je vec receno, ljupko,
i to utoliko ljupkije - iako istovremeno malo neo-
bicno - sto se o svoj toj neobuzdanosti govori u
godinama posle njegovog takozvanog ,,preobrace-
nja", iz vremena dusevne krfae, asketskog pomra-
cenja, teoloskih razmisljanja. Ali sta da se ka:Ze za
63
dogadaj koji je ispricao njegov tast Bers a koji se
sastojao u tome da je stari prorok, hodajuci po
sobi i saleCi se upravo sa Bersom, odjednom ovom
skocio na leda? Verovatno je odmah i siSao; ali za
trenutak je tamo gore cueao kao neki sivobradi
vilenjak, a to ostavlja muean utisak! Ne pozivam
nikoga da zamisli starog Getea kako neocekivano
nekom svom posetiocu skace na leda. Razlika u
zivotnom raspolofonju je jasna. AH niSta manje
nije jasna i srodnost.
Problematika
Ako se bolje osmotri, onda ce se videti da je
sinovima prirode, plasticarima, objektivcima, svoj-
stvena problematika koja je deci ideje sasvim stra-
na, koja njihovom zivotu, pored sveg sjaja ljubavi
koji na njoj pociva, daje jedno osobeno tamno
osencenje i ocigledno u znatnoj meri zagoreava ono
plemicko osecanje ,,da se lagodno oseca u svojoj
kozi". Stice se utisak da je velika zabluda kada se
zastupa miSljenje da je problematika stvar duha,
dok je carstvo prirode carstvo harmonije i jasnoce.
Izgleda da je upravo obrnuto tacno. Ako se ono
sto nazivamo ,,sreeom" sastoji u harmoniji, jasno-
Ci, jedinstvu sa samim sobom, u poimanju svrhe,
u pozitivnoj, ubedenoj i odluenoj usmerenosti uma,
ukratko: u spokoju duse, onda je ocigledno da je
sinovima duha sreca daleko lakse dokucljriva nego
deci prirode, koja, naprotiv, iako bi ,,naivnost"
trebalo da bude njihovo svojstvo, kao da nikada
ne postifu srecu i spokoj jednostavnosti, jednoznac-
nosti, vec u njihovo bice priroda sama unosi ele-
menat problematicnosti, suprotstavljanja, negacije,
sveobuhvatne sumnje, sto nikada nije elemenat sre-
ce jer nije elemenat dobrote. Duh je <lobar. Priro-
64
da to nikako nije. Ona je zla, reklo bi se, ako bi
se na nju uopste mogle primeniti moralne katego-
rije. Ona, dakle, nije ni dobra ni zla, vec je van
doma5aia diferencirajuceg suda, kao sto ,i sama
odbija da sudi i diferencira; ona je, objektivno re-
ceno, indiferentna, i kako se ta indiferentnost kod
njene dece javlja u duhovno-subjektivnom obliku,
to ona postaje problem koji ima vise veze sa mu-
kom i opakoscu nego sa srecom i dobrotom, i iz-
gleda da uopste nije prikladna da pruzi spokoj kao
eoveka dostojni i eoveku naklonjeni duh, vec sum-
nju i zbrku.
Jasno je: ja ovde ne govorim o srazmerno beza-
zlenoj suprotnosti izmedu faustovske ,,dve duse",
o borbi izmedu nagona jedne jako animalne priro-
de i cefoje ka ,,poljanama visokih predaka" - 0
toj borbi, toj problematici, o kojoj Gete govori iz
tako dubokog iskustva i koja nije samo Tolstojevu
mladost ucinila tako teskom i ispunila je kajanjem,
vec ga je pratila kroz ceo zivot, sve do u duboku
starost. Ono sto imam na umu, to se u prvi mah
cini daleko laksim i vedrijim: kao ona situacija,
na primer, u kojoj Gete u razgovoru sa La(aterom
i Bazedovom oznacava sebe kao ,,dete sveta u sre-
dini". To zvuci lako, vedro i samodopadljivo, i za-
celo je tako i miSljeno. Pa ipak u reci ,,dete sveta'',
i u egzistenciji koja joj odgovara, ima neke tame,
tegobe i neke problematike, prema kojima ,,proroc-
ki" oblik zivota ne znaci niSta drugo nego svetlost,
jednostavnost i doslednost. ,,Geteova sklonost ka
negiranju", piSe kancelar fon Miler jednom prili-
kom, ,,kao j njegova neverovatna neutralnost, jos
jednom su se pokazati na upadljiv nacin". ,,Ono
Nesto", piSe Gorki o Tolstoju, ,,sto verovatno nijed-
nom foveku nikada nece reCi, sto se samo moglo
nasluCivati u njegovim 1ecima i u njegovim dnev-
nickim zapiisima, cini mi se da je neka vrsta ,ne-
gacije svih afirmacija', najdublji i najstrasniji ni-
3 Eseji, I 65
hilizam, koj~ je proistekao iz zemnog sloja beskraj-
nog i beznadefoog oeajanja, iz samoce koju vero-
vatno osim njega niko nije doziveo sa takvom jas-
noeom." Niko? Nije Tolstoj bio tvorac lika Mefi-
stofelesa sa tako beskrajno mnogo lirike - iako
u njegovom zivotu nije nedostajao elemenat mefi-
stofelovskog, i to ni u jednoj fazi njegova zivota.
Neprekidni, mucni napor da uobliCi ono sto on
naziva svojim shvatanjem Zivota, da dospe do isti-
ne i jasnoce, do unutrasnjeg mira, izrafava se u
njegovoj mladosti delom u mracnoj razdrazljivosti
i grubosti, koja dovodi do mucnih scena sa prija-
teljima, do afera sa dvobojima, koje on shvata
oeajnicki ozbiljno, buduCi da mu se pr.i tome stvar-
no radi o ubijanju i umiranju, delom pak u opa-
kom negativizmu, jednom uopste neprijateljskom,
buntovnom duhu, koji je, kako se izricito tvrdi,
delovao sasvim mefistofelovski, iako sigurno nije
bio nihilistickog vec moralnog karaktera, buduCi
da je samo bio uperen protiv onoga sto nije ,,isti..
nito", ali to je upravo bilo - sve. Kod mladog
Tolstoja zapafala se ,,od pocetka neka vrsta ne-
svesne netrpeljivosti prema svim zakonima prihva-
cenim u carstvu miSljenja. Bilo kakvo miSljenje da
je izneseno, i sto je veCi bio autoritet govornika,
on se toliko vise trudio da naglasi suprotno stano-
viste, da grubo protuslovi. Kada bi ga fovek gle-
dao kako slufa govornika, kako ga ispitivacki od-
merava, kako sarkasticno skuplja usne, moralo bi
se verovati da on ne misli toliko na to kako ce
odgovoriti na neko pitanje, vec viSe na to kako ce
iizreci misljenje koje ce sagovornika iznenaditi i
zbuniti." To je nihilizam, to je zloba. Ali to zapravo
nije hladna zloba vec mucna zavist prema svakom
onom koji veruje da je u posedu jasnoce i istine;
to je neverica u jasnocu i istinu. Ta zavist i neve-
rica okretali su se pre svega protiv jasno-humanog
Turgenjeva, kojeg nikada nije podnosio. ,,Tolstoj
66
je", kaze Turgenjev, ,,rano razvio jednu karakternu
crtu koja je, buduC.i da na njoj pociva njegovo tam-
no Zivotno shvatanje, bila uzrok mnogih njegov·i h
patnji. On nikada nije bio u stanju da veruje u
iskrenost ljudi. Svako osecanje mu se cinilo lafno,
a imao je obieaj, huduci da je imao fauzetno pro-
doran pogled, da enveka kojeg .ie smatrao neiskre-
nim naprosto probotle ocima." Turgenjev tome do-
daje svoje priznanje da u celom svom zivotu nije
upoznao nesto sto bi bilo u stanju da ga tako
obeshrabri kao taj prndorni pogled, koji je- ako
su uz to jos iSle dve-tri jake primedbe - svakog
onog koJi ne bi posedovao narocito veliku sposob-
n?st sru_nosavladavanja. mogao da dovede do gra-
mce ludila. No, TurgenJt:vljeva moc samosavladava-
nja bila je velika. Na vrhuncu svojih literarnih
uspeha, spokojan i vedar.. on je problematioi mla-
deg kolege suprotstavio spokojstvo foveka koji zivi
u saglasnosti sa samim sobom. Ali, upravo ta sj..
gurnost bila je ono sto je Tolstoja draZilo; izgleda
da mu je naprosto bio cilj da tog mirnog, dobrog
foveka, koji je ostavljao utisak da sa uverenjem
cini ono sto je pravo, izvede iz takta. I upravo je
to uverenje da se zna sta je ,,pravo" i da se cini
,,Rravo" za njega kod drugih ljudi bilo nepodnos-
l.i'1vo, zato sto sam nije znao sta je ono ,,pravo".
Garsin kafo: ,,Po njegovom su shvatanju ljudi koje
smatramo dobrim samo licemeri koji paradiraju
svojom dobrotom ·i koji se pretvaraju da su uvere-
ni kako njihov rad slliZi nekoj dobroj svrsi." I
Turgenjev je razumeo tu cudno mracnu i zlobnu
dispoziciju Tolstojevu, pa je, odluean da ostane pri
onome sto je smatrao ,,pravim", kao i da ne izgubi
samokontrolu, dzbegavao Tolstoja, tako da je iz
Petersburga, gde je ovaj tada ziveo, otiSao za Mo-
skvu a zatim na svoje dobro. Ali - i to je posebno
karakteristicno za Tolstojevo dusevno stanje -
Tolstoj ga je naprosto proganjao. Sledio ga je u
67
korak, ,,kao kakva zaljubljena zena", da se poslu-
Zimo Turgenjevljevim recima.
Sve je to veoma cudno i sna~no. To pre sveg~
pokazuje koliko je stari TolstOJ, o kom: Gork~
priea, vec bio uoblicen u mladome TolstoJU. Je li
ikada nasao ono ,,pravo", ono istinsko, ono istinito
koje se ne mo.le negirati? On je to nal.azio za ~ruge,
time ih je obesteCivao. Ali on sam s1gumo mkada
nije umakao negaciji i neutra~nosti elei:ientarn~g
bica. Rekao je: ,,Ruso je lagao 1 verovao Je u svoJe
lazi." Je li i on verovao u svoje lazi? Ali on uopste
nije lagao. On je bio elementaran, nihilistican, opak
i nedokuciv. ,,Je li vam jako stalo do toga da to
saznate?". - ,,Jako." - ,,Onda vam necu recL" Pa
se smeska i vrti palcevima. Taj smesak, ,,taj lukavi
mali smefak", stalno se ponavlja u opisima Gorko~
ga. U njemu ima ne samo neceg _vanI?oraln?g vec 1
vanduhovnog, izvanljudskog; to Je taJna pr~rodnog,
elementarnog koje nije prijateljski naklonJeno fo-
veku vec uziva u stvaranju zbrke. Po Gorkome
Stari je voleo da postavlja prepredena pitanja. ,,Sta
mislite o sebi?" - ,,Volite li svoju ienu?" - ,,Kako
vam se dopada moja zena?" - ,,Volite li me, Alek-
seju Maksimovicu?" - ,,To je podmu~lo", ~zvi~uj~
Gorki. On celo vreme nesto ekspenment1se, 1sp1-
tuje, k;~ da se sprema u bo~bu. To je ~animljiyo,
ali nije po mom u~usu. On Je d::ivo a ~a ~~m JOS
povojce i trebalo bi da me ostav1 na m1ru.
Jednog dana gleda Gorki starc~g Tolstoja ~a­
ko sedi na obali mora - ta scena Je vrhunac nJe-
govih seeanja. ,,Sedi, podupro v~lice ruka?Ja, izme-
du prstiju viju se srebrne vlas1 brade, I gleda u
daljinu, na more, a pod njegovin;i ,!logama posl~s~o
se valjaju, maze zelenkasti talas1c1, ~ao da. ~nCaJU
nesto o sebi starom vescu ... I on m1 se ucm10 kao
drevni oziveli kamen koji zna sva nacela i ciljeve,
koji r~zmiSlja kada i kakav ce ~iti kraj k~m~nja i
trava zemaljskih, vode morske 1 coveka, 1 c1tavog
68
sveta, od kamenja do sunca. A more - to je deo
njegove duse, i sve unaokol<? je od nje~a: i iz nj~ga.
U zamiSljenoj nepokretnost1 starca pnv1delo m1 se
nesto prorocansko, carobnjacko, usadeno u tamu
pod njim . .. Ne mogu izraziti recima sta sam tada
osetio; u dusi je bilo i ushicenja i strave, a onda
se sve slilo u srecnu misao: ,Nisam siroce na zem-
lji, dok ovaj eovek zivi na njoj'." I Gorki se na
,,prstima" od5unjao da ne bi zaskripao sljunak pod
njegovim nogama i ne bi ometao misli Staroga.
Misticno strahopostovanje koje Gorki ovde opi-
suje nije od one vrste koje nas obuzima pred pri-
zorom junaka ideje. Ni Dostojevski ni Siler nisu
ulivali tu vrstu zazora i strepnje, ma koliko da su
delovali kao svetitelji - , to je sigurno. Ali ni posto-
vanje koje je izazivao Gete nije moglo biti slien?
ovome, iako mu je bilo slieno. Ta. t~lstojevska. veh-
cina i samoca je prapagansko-d1vlje vrste, izvan
svih moralnih normi. Njoj nedostaje humanisticki
elemenat, ljudski elemenat. Taj umni, sveobuhvatni,
zamiSljeni iskonski starac koji sedi na rubu vecnog
mora i razmislja o pocetku i kraju svih stvari,
budi i priziva jedan polutamni, predhumano-tajan-
stveni svet oseeanja, svet romorenja i runa - o
cemu razmislja, kazace ti nocu boginje sudhine.
Licio je, kafe potreseni posmatrac, na iskonski ozi-
veli kamen, dakle upravo na kamen a ne na neko
delo kulture, ne na izradenu sliku boga, ne na co-
veka, kao Gete. Humanisticka bofanstvenost Getea
ovde jasno postaje nesto drugo ne~o prapa~ansk?­
-neobrazovana bofanstvenost TolstoJa, za koJega Je
Gorki rekao: ,,On je davo". A ipak u dubini je i
nadalje prisutno jedinstvo, jer i u Geteu ima onog
elementarnog, tamnog, neutralnog, zlobno-zbunju-
juceg, negatorsko-davolskog.
Postoji jedna njegova gospodstvena i pri tome
potajno mucna izjava koja omogucuje dublji uvid
u njegovo unutrasnje bjce nego poneka njegova
69
rec mudrosti, jasnoce i reda. ,,Ako treba da saslu-
sam necije misljenje", rekao je (dakle, samo da ga
saslu5am a ne i da ga pocem prihvatim), ,,onda
ono mora biti pozitivno; problematicnoga imam
dovoljno u sebi samom". To je priznanje u obliku
oholog zahteva. Ono ima olimpijsko~imperatorski
akcenat i pri tome u glasu koji ga izgovara treperi
neko nestrpljenje, mucna zlovolja od problematic-
noga koje prema vani razdra.Zljivo insistira na po-
zi!iivnom . . . ,,lz jednog oka mu vfri andeo," piSe
neko ko ga je upoznao na putovanjima, ,,fa drugog
davo, a njegov govor duboka je ironija nad svim
ljudskim stvarima." Nad svima? To je veliko, ali
to nije prijatno, a on sam je konaeno takode eo-
vek. Jedan od njegovih savremenika koji ga je ce-
sto vidao kafo: ,,Danas je bio u onom gorko-humo-
ristickom raspolofonju i sofistickom nacinu proti-
vurecenja koji se kod njega tako cesto mofo zapa-
ziti." Tu opet imamo negaciju, pakost, duh protiv-
recja, opanjkavanje, o cemu nam u svom dnevniku
ima sta da priea mladi, blagi Sulpic Boasere. ,,Oko
jedanaest sati opet sam bio kod Getea. Opet poCi-
nje da huli." Razgovara se o politickim, estetskim,
drustvenim, religioznim stvarima, o Nemackoj,
Francuskoj, o filhelenizmu, o partijama i tako da-
lje, i to u takvome stilu da se jadnom Boasereu na
kraju ,,ucinilo da se sa sv,im tim mokantnim go-
vorima nalazi na Bloksbergu". ,,Na Bloksbergu" -
to je jaka rec. Ili je ona suviSe jaka u sklopu reCi
,,mokantno" iii je mozda ova suviSe slaba, sto ce
najpre biti. U svakom slueaju, ovaj zapis, koji po-
tice iz 1826. godine, pokazuje kako je jos i uzviSeni
starac umeo da zbun:i krotke ljude. Jedan posmat-
rac, koji po svoj prilici nije bio glup, zapisao je o
njemu jednu rec koja izaziva potajan strah, rec od
koje se ledimo: ,,On je tolerantan a da pri tome
nije blag!" Razmis1imo sta to znaci! Tolerancija,
trpeljivost po nasem ljudskom iskustvu uvek je po-
70
vezana sa blagoscu, ljubaznoscu prema svetu i lju-
dima; koliko mi znamo, ona je produkt ljubavi.
Ali tolerancija bez blagosti, stroga tolerancija -
sta je to? Pa to je vanljudska, ledena neutralnost,
mnesto bofansko ili nesto davolsko ...
Priroda i nacija
Necemo reCi niSta nova, pa ipak bi moglo da
poslilZi unutrasnjem redu i pregledu, ako imamo
na umu da ukupno nacionalno bice pripada pod-
rucju pri.rode, da svaka kosmopolitska tendencija
spada u delokrug duha. Rec ,,etnicki" sa.Zima sve
ono sto nismo navikli da mislimo zajedno: pojmove
paganskog i narodnog; cime je suprotno, naime
svakovrsno nadnacionalno i humano shvatanje, u
ideji priznato kao duhovno hriscanstvo.
Geteovo navodno decidirano paganstvo (u ,,Go-
dinama ucenja" on jevrejstvo ubraja u etnicko-pa-
ganske, narodne religije) trebalo bi, dakle, logicno,
da dopusti postojanje jednog antihumanog, narod-
nonacionalnog osnovnog ustrojstva. Da Ii bi se ono,
i to kao osnovno ustrojstvo, kao ,,priroda", prihva-
tilo potpuno neopravdano, o tome ce se moci raz-
govarati. Medutim, on je u svojoj svesti bio huma-
nista i gradanin sveta; bio je, bez obzira na svu
olimpi.isku bofanstvenost, u visokom stepenu du-
hovni hriScanin. Nice je Geteovo mesto u istorij-
sko-psiholoskom smislu odredio izmedu ,,helenstva
i pietizma". On time iskazuje elemente plasticnog
i kriticnog, naivnog ii sentimentalnog, antickog i
modernog u njegovom bicu. Jer, Geteov ,,pie-
tizam" nije u stvar.i niSta drugo nego njegova
modernost. Bilo je potrebno mnogo stoleca hri-
scanske kulture unutrasnjeg zivota i jedno sto-
71
lece pietisticko-samoispitivacki-autobiografske de-
latnosti da bi moglo biti stvoreno jedno delo kao
sto je ,,Verter"; a time je reeeno da se u autobio-
grafskom nagonu zahtev za ljubavlju aristokratsko-
-bo:fanskoga deteta, o kojem smo vec ranije govo-
rili, mesa sa hriScanskim elementima - upravo sa
,,demokratskom tendencijom", fa koje su, kako Tol-
stoj tvrdi, proistekle njegove ,.Ispovesti": On od-
lucuje, rusoovski, ,,da napise jednu sasvim, sasvim
istinitu povest svog zivota" i veruje da ce ona
,,ljudima biti od vece koristi" nego onih prethodnih
dvanaest tomova punih umetnicke frivolnosti, 0 ci-
jem isto tako i vec odavno moralno-autobiograf-
skom karakteru on izgleda ne zna niSta, vec ili od-
bacuje kao pagansko-plasticne, kao luksuzne i ,,ne-
odgovorne".
Kao sto je poznato, Gete je, pokraj sve svoje
odbojnosti prema ,,krstu", odavao hriSeanskoj ideji
pocesce izrazita priznanja puna postovanja. Sveta-
stvo patnje Pedagoske provincije koliko je znaeaj-
no toliko i iznenadujuce; pa ako je u crkvi video
,,nesto onemocalo i podlofoo promeni" a u nje-
nim uredbama nalazio ,,mnogo toga glupog", ipak
je posvedocio da ,,u jevandeljima deluje odsjaj
jedne uzviSenosti koja je proishodila fa Hristove
licnosti i bila je takve bofanske vrste, kako se ono
ikada moglo pokazati na zemlji". ,,Onakvu uzviSe-
nost i moralnu kulturu hriScanstva," rekao je on sa
simpatijom i ocevidnim osecanjem saveznistva,
,,kakva blista i sija u jevandeljima, ljudski duh
nece prevazici."Ali Geteovo hriscanstvo postaje oce-
vidno u njegovom ucenickom odnosu punom div-
ljenja prema Spinozi, koga on naziva ,,theisimus"
i za kojeg je rekao da niko kao on nije poput Spa-
sitelja govorio o bofanstvu. Ako je, naravno, duali-
sticko razdvajanje boga i prirode osnovni preduslov
hriseanstva, onda je Spinoza bio paganin, i Gete
je to bio zajedno s njiim . Ali sa bogom i prirodom
72
svet nije domiSljen do kraja, u njega spada i ljud-
sko, humano, i Spinozin pojam humaniteta hriS-
canski je utoliko sto ljudski fenomen odreduje kao
osvescavanje bogo-prirode u eoveku, kao prodor pot-
mulog postojanja i delanja, kao odvajanje od pri-
rode, dakle, i time kao duh. A ni ono cuveno ,,sti-
favanje strasti putem njihove analize" nije bezu-
slovno nesto pagansko, a isto tako nije ni spinozin-
ski motiv ,,odricanja", koji je postao generalnim
motivom Geteova dela i zivota, kao sto je to za
Silera bila ideja slobode a za Vagnera ideja iskup-
ljenja.
Naprotiv, bas je patos odricanja ono sto bo-
zanski-detinje-pagansko-prirodno-plemicku blagoslo-
venost Geteova zivota tako hriSeanski natk11iljuje,
sto njegovome duhovnom liku daje tako izrafajnu
gotsku crtu patnje, sto moie prevideti samo naj-
popularnije praznoverje o aristokratskoj sreCi i za-
dovoljstvu tog zivota. Koliko Ii je samo rezignacije
moralo lebdeti nad zivotnim zavrsetkom tog naoko
savrsenog i blagoslovenog eoveka! Njegovo zivotno
delo, iako skoro nadeovecansko, ostalo je na kraju
samo fragment - malo je receno kada se kafe da
,,ne sazrevaju svi cvetovi sna". Delo Vagnera, na
primer, iii Ibzena, neuporedivo je potpunije, do-
vrsenije, zaokruienije, celovitije. Moze se re6i da je
njegov duh bio daleko mocniji od njegove prirode,
nego njegova snaga uoblieavanja i organski mu da-
to vreme, i mi razumemo njegov siloviti zahtev za
besmrtnoscu ·i obnavljanjem koji spada u veliean-
stveno-demonske izraze njegova biea: Priroda je
duzna, uzviknuo je on, da ga nanovo otelotvori,
kada ovo telo viSe ne bude bilo kadro da nosi nje-
gov duh. -
Ili treba pogledati njegov ljubavni zivot, koji
se po takode popularnom shvatanju zamiSlja kao
pun slasti i zadovoljstva, kao bozanski srecan i bez
odricanja. Ljubavlju obdarivani i mnogovoljeni si-
73
gurno je mnogo uzivao. u svom erotskom zivotu
imao je trenutke i periode sirovosti, kada je poma-
lo bio bog gradine - kada je svojoj dragani antic-
ki neusiljeno i nesentimentalno oinfo po volji i bez
predrasuda raspusno ziveo. Njegov brak, mezalijan-
sa u drustvenom i duhovnom pogledu, proizisao je
iz tog shvatanja. AH tamo gde je voleo, tako voleo
da je iz toga nastajala velika poezija a ne samo
neki veneaijanski epigram u kome prstom otkucava
takt heksametra na ledima svoje devojke - tamo
gde je bilo ozbiljno, tu se roman redovno zavrsavao
odricanjem. On nije imao ni Lotu, ni Frideriku, ni
Lili, ni Herdibovu, nJiti Marijanu, ni na kraju Ulri-
ku, kao sto nikada nije imao ni gospodu fon Stajn.
Nikada nije nesrecno voleo, izuzev mozda u grote-
skno potresnom, velieanstveno mucnom slueaju ma-
le Leveco; ali je svoje slobode radi, iii iz moralnih
pobuda, u svim tim slueajevima imao da rezignira.
u vecini slueajeva, befao je.
Odricanje seze dublje, sefo vise. Ono sto je u
Getea mera, sto je forma, njegova prilika, njegova
figura, onako kako ona danas stoji pred ocima na-
cije, delo je odricanja. Mi ne govorimo uopsteno,
ne govorimo o frtvovanju, sto je sadrfaj svake
umetnosti, niti o borbi sa haosom, odricanju od
slobode, stvaralackom ogranieavanju, koje cini unu-
trasnje bice dela. Geteov patos odricanja - ild, po-
sto se radi o necem trajnom, sto prozima celu eg-
zistenciju - njegov etas odricanja licnije je priro-
de, on je sudbina, on je instinkt - zapovest nje-
gove posebne nacionalne misije, koja je bila su-
stastveno kulturna misija. Ili mozda ova sudbina
i ova misija, to vemvanje, uslovljavanje i ograni-
eavanje, ta vaspitna obaveza odricanja treba da bu-
du ipak nesto manje geteovski licno nego sto se
nama upravo ucinilo? Je li ona mozda sudbinska
odredba, urodend i uz cenu teske duhovne kazne
nesalomljivi imperativ onog duhovnog Nemstva, ko-
74
je je na neki nacin i u nekom stepenu odredeno da
uzdigne do obrazovanja i oblikovanja? - Govorili
smo o oseeanju saveza koje je Getea u pojedinim
trenucima ocigledno doticalo pred pogledom na hri-
scanstvo. U cemu se sastojao taj savez i na sta se
on odnosio? Gete se klanja ,,moralnoj kulturi" hri-
seanstva, to znaci: njegovom humanitetu, njegovoj
kulturno-antivarvarskoj tendenciji. To je bila i nje-
gova tendenoija, i ono njegovo povremeno odava-
nje poste nesumnjivo proistice iz shvatanja o srod-
nosti misije hriseanstva unutar narodno-german-
skog sveta sa njegovom sopstvenom misijom. Ovde,
to znaCi u tome sto je on svoj zadatak, svoju na-
cionalnu misiju shvatao kao sustinski civHizator-
sku, lezi najdublj1i i najviSe nemacki smisao nje-
gova ,,odricanja". Ko bi posumnjao u to da su u
Geteu lefale mogucnosti jedne veliCine - neobuz-
danije, bujnije, opasnije, ,,prirodnije" od one koju
mu je dopustio da razv,i je njegov instinkt samo-
obuzdavanja i u kojoj nam danas pred ocima stoji
visoko-pedagosko delo njegove licnosti? U njegovoj
,,Ifigeniji" ideja humaniteta, kao suprotnost var-
varstvu, dobija zig civilizacije - ne u polemickom
i politickom smislu, u kome se danas uvreZila upo-
treba ove reci, vec u smislu ,,moraine kulture". Je-
dan Francuz, Moris Bares, nazvao je ,,Ifigeniju"
,,civilizatorskim delom" koje ,,zastupa prava dru-
stva protiv oholosti duha". Ova formulacija skoro
pre pristaje uz jedno drugo delo samosavladavanja
i samokafojavanja, staviSe mucenja, na ,,Tasa",
koji se zbog njegove atmosfere ispunjene obrazova-
njem, dvorom i izvestacenoscu, dosta rado podce-
njuje. To su dela odricanja, dela nemacki-vaspitnog
odricanja od predmeta varvarstva, koje je naskroz
voluptuozni Rihard Vagner dopustao sebi sa tako
ogromnim dejstvom - i sa neizbefoom posledicom
da njegovo etnicki-bujno delo svakim danom do-
zivljava sve sirovi.ju popularnost.
75
 Ovde je zapravo stalno rec o tefoji dece pri-
rode ka duhu, koja je isto tako ,,sentimentalne"
vrs~e .kao .i obrm1:to. s.tr<:mljenje sino~~ duha ka pri-
:<;>di1 i to s~ man},~ ~h vise spretnosti i srece, manje
ih vise ,,naivnostl iii finoce. Tolstojevo mukotrpno
os~obadanje od prirode ne cini nam se, kako je vec
receno, u poredenju sa Geteovim velicanstvenim
delom produhovljavanja, narocito uspelim. Ono na
sto i;~s ovde mami izvesni humor, ovo je: da raz-
ot~nJ.emo mocno jezgro etnickog narodnog bica
koJe Je obuhvatalo hriSeanstvo jednog i humanitet
drugog, drugim recima njihovu aristokratsku au-
teD:ticnost: jer, na~o,dnosno-autenticno je prirodno-
-~nstokrat?ko; hn~c~stvo, humanitet, oivilizacija
C~ne ?Vd.e Jedan te lStl duhovnodemokratski suprot-
~i pnncip, a proces oduhovljavanja istovremeno je
i proc~s den_iokratizacije. Ono sto Tolstoj tac-
no naz1va SVOJOm ,,demokratskom tendencijom" -
tac~o zb?g toga s~o rec tendencija oznacava pravac,
volJu. ~OJa se krece u nekom pravcu, stremljenje a
ne bice - to se ponekad snafoo naslucuje i kod
Getea. ,,Trebalo bi", kaie on, ,,preci na katoliean-
stvo da hi se moglo imati udela u egzistenciji lju-
di!':.Pomefati se sa ljudima, biti jednak sa njima,
sa zivotom na trgu, u narodu, u takvim trenucima
cini mu se kao prava sreca. ,,Kakvi Ii smo mi u ma-
lim~ s~verenrim drfavama jadni, usamljeni ljudi!",
uzvikuJe on. Pa hvali Veneciju i to ne kao spome-
nik jednog mocnika vec jednog naroda. Ali takve
izjave sasvim jasno imaju ipak viSe korekti~ni ne-
go izvorni karakter; one su samokr.iticke korekture
njegovog germansko-protestantskog aristokratizma,
dakle ,,tendenoija", sentimentalni veleitet, kao i
radikalisticko-pacifisticko hriScanstvo ruskog diva,
to ?,svetastvo", u kojem za svakii ostriji pogled ima
tohko samozavaravanja, detinjastosti i maskarade.
. Jedai; taka~ .neposredni posmatrac kakav je
bio Gorlci, kao i Jedan takav duhoviti kriticar ka-
76
kav je biio Mereskovski duboko su osetili culno-
-patrijarhalni karakter, snafou zivotnu animalnost
t~g ~vetastva. Tolstoj se sa trideset i cetiri godine
ozemo sa osamnaestogodiSnjom Sofijom Andrejev-
nom Bers, koja je otada ve6inom bila u blagoslo-
venon_i stanju i tr!naest puta se poradala. Njegov
bra~ .Je tokom. d~gih, stvaralackih godina bio jedna
patnJarhalna id1la zdrave, pobofoo-animalnim bo-
gatstvom ispunjene porodifoe srece, koja je poci-
vala n~ ekonomskoj osnovi jedne bogate poljopri--
vrede i stoearstva :i bila pre ispunjena jevrejsko-
1
:staro~avetz:im nego hris~anskiim duhom. On pozna-
Je vehku, Jednostavnu ljubav prema zivotu, vecnu
detinjsku zivotnu radost, koja je iispunjavala i Ge-
tea. Kada ga vidimo ,,kako slavi svaki clan poradi
njegove lepote", kako se ,,divi bozjem bogatstvu"
koje se ispoljava na taj naCin ,,sto se kod Njega
svaki clan necim razlikuje od onog drugog", onda
nas to podseea na nesto sto bi moglo da cini os-
novu Geteovog pojma ,,lagodnosti". Duboko culno
ufivanje u prirodi prozima jos i njegove godine
s~rak~, kada,,pomiSlja na sam~mb~stvo, P!'iprema
svoJu ,,1spoved., ukratko, kada !,zaziva onaJ nespo-
razum, kome nJegovo ,,svetastvo podlefe, i koje to
svetastvo, velieanstvo patrijarha, lH~ava sustine
prazni ga, ispunjava hriscanstvom, stilizujuci ga ~
englesko-<indijskome smislu.
.. Mereskovski ga je, za razliku od Dostojevskog,
y1z1o~ara duse, nazvao velikim prorokom tela; i za-
11s~a Je telo .ono ~e~u pripada sva njegova ljubav,
nJegovo naJdublJe mteresovanje, njegovo znanje;
ono odreduje njegov genije, sto se potpuno poka-
zuje u njegovom dozivljaju starosti. 1894. godine
on piSe: ,,Starost se priblifava - a to znaci: kosa
ispa_da, zubi se kvare, javljaju se bore, iz usta se
oseca za~ah. Cak i pre nego sto je sve zavrseno,
sve postaJe strasno, odvratno; pokazuje se namaza-
na sminka, puder, znoj, rufnoea. Pa gde je ostalo
77
ono cemu sam slu21o? Pa gde je ostala lepota? Ona
je znamenje svega. Bez nje nema nicega, nema z.i-
vota." - Ovaj opis umiranja pored Zivog tela moze
se smatrati hriScanskim, budu6i da insistira na pat-
nji i na u duhovnom smislu jezivoj i sramnoj sud-
bini ,,mesa", all on je paganski usled culnosti ko-
jom se starost i smrt ovde telesno shvataju.
,,Njegov talenat je medvede prirode i snage,"
kaie Aksakov o Tolstoju. I nije li ta medveda pri-
roda njegova genija ono sto }e Tolstoja nacinilo
,,velikim piscem ruske zemlje', epicarem narodne
borbe protiv Rima, protiv Cezara-Napoleona, pesni-
kom ,,Rata ;i mira"? Mi otvoreno kafemo da nam
je namera da dovedemo u sumnju autenticnost
pacifizma koji je ,,humanitarni prorok" didakticki
demonstrirao, i dodajemo da ovo podozrevanje ni-
kako ne proJzlazi iz pomanjkanja miroljubivosti,
vec jedino iz naseg smisla za humor. Da je Tolstoj
u mladosti bio vojnik, ofiicir, to nam je poznato.
Njegova biografija dodaje da je on to bio dusom
i telom, .i mi posedujemo svedoeanstva o njegovom
ratnicko-herojskom odusevljenju iz sevastopoljskih
dana - toga ,,divnog doba", tog ,,slavnog doba",
tog doba punog dirljivog ponosa ruskom vojskom,
kada ga je, po sopstvenom priznanju, ispunjavao
patriotizam i kada ga je dozivljaj drugarstva, i to
onog drugarstva koje tek ozbiljne situacije sobom
donose, odusevljavao. Jos njegov odnos prema srp-
sko-turskom ratu (1877) apsolutno je pozitivan. To
je stvarni rat, rekao je, i on ga se doima. Razliko-
vati ,,stvami" i ,,nestvarn:i" rat nesumnj•ivo pred-
stavlja vec napredak u pacifizmu. Ali, da Ii je pa-
cifizam stvaran, ako je jos uslovljen i ako mu je
potreban napredak?
Godina 1812. u svakom je slueaju bila ,,stvar-
ni" rat, i njegova istorija zaokupila je Tolstoja,
davno pre nego sto je postao veliki ruski pisac
ruske zemlje. 0 tom ratu je govorio u svojoj na-
78
stavi u osnovnoj skoli u Jasnoj Poljani - u pot-
puno patriotskom duhu. Po svemu sto znamo, ta
je nastava bila manje istorijska a viSe mitska: ali,
prenosenju ratnickog mita se izricito pripisuje svr-
ha - da se oZivi patriottlzam. A onda se ono skroz
naskroz rusko bice, ono plemicko-seljacko narodno
bice ovog pedagoga dokazalo u eposu o odbrambe-
noj borbi protiv upada latinist•icke civilizacije! Op-
sti uspeh bio je ogroman, iako SU ljudi od pera
i vojni specijalisti imali zamerki. Elemenat razuma
u njemu, govorilo se, slab je, filozofija istorije uska
i povrfoa, a negacija uticaja individue na dogadaje
mistiena mudrolija. Ali je zato umetnicka snaga,
ona ,,medveda snaga", jednodusno proglasena za
nesto sto stoji van svake diskusije - zajedno sa
ogromnom narodnom autenticnoscu dela. Liberalna
kritika Rusije morala je priznati da je ,,Rat i mir"
jedno ,,skroz naskroz rusko delo", da niko k.ao
Tolstoj nije ,,sa takvom snagom umetnicke anahze
i sinteze, sa takvom stvaralackom snagom, dakle,
dao tip ruske narodne duse u svoj njenoj raznovrs-
nosti i uzviSenom jedinstvu". Ono sto mu se uzi-
malo za zlo bila je njegova ,,svesna distanca na ko-
joj se drfao prema svim naprednim strujanjima"
- pojava i prekor koji ce se ponoviti u slueaju
,,Ane Karenjine". ,, ,Ana Karenjina', pisao je Tur-
genjev, ne dopada mi se, iako u njoj ima i divnih
stranica (konjicka trka, kosidba, lov). Ali sve je to
kiselkasto i zaudara na Moskvu, na tamjan, na sta-
re devojke, slavofile, plemstvo itd." Jednom recju,
Turgenjev, zapadnjak, perhorescirao je u romanu
ono istocnjacko a sa njim je to cinila i cela libe-
ralno-radikalna partija, koja je ,,Anu Karenjinu"
precutala, ironrizirala iii ruzila, dok SU slavofili i
aristokratska dvorska partiija zadovoljno trljali ru-
ke. Doista je Tolstoj, duhovno-politicki gledano, na
svojoj strani imao ,,pecinske ljude" koji, naravno,
nisu mogli imati puno smisla za umetnicka svojstva
79
 njegova dela. Liberalii. su bili dovoljno liberalni da
cene ta umetnicka svojstva i oni su to cinili u sta-
nju one zbrke, do koje reakcionarni genije uvek
dovodi coveeanstvo, 1i do kojeg je Evropa, na pri-
mer, bila dovedena pojavom Bizmarka.
Ovde imamo paradoks o kome vredi razmisliti.
Idealisticki instinkt u nama hteo bi da talenat, stva-
ralacka potencija, neminovno, kao fiivotna snaga,
bude na strani ideje i shvatanja zivota koji se krece
napred, humanisticke volje, a da zakonito bude us-
kracena mr:lnji na zivot, simpatiji sa smrcu, svemu
onome sto je usmereno protiv slobode i napretka,
dakle, u humanistickom smislu losem pogledu na
svet, tako da bi metafizicki dokaz za valjanost jed-
ne stvari bilo to, ako se u njeno ime piSe odlicno.
I zaista je to nesto kao zakon: humano natrafoja-
stvo po pravilu je obelezeno netalentovanoscu. Sa-
mo sto to pravilo nije bez izuzetaka. De5ava se da
bivamo suoceni sa reakcionarnim genijem: da se
sjajni i briljantni talenat javlja kao zastupnik ,,pak-
la" - ii nema dublje zbrke od one koju ova pa-
radoksalna pojava moze da nacini u ljudskom sve-
tu. Sen Bev je rekao za Zozefa de Metra da ,,od pis-
ca nema niSta drugo nego samo talenat" - jedna
recenica, u kojoj zbrka potpuno dolazi do izrafaja
i tacno oznaeava onaj slucaj koji imamo na umu.
Liberalna i napredna Rusija svakako je Tol-
stojevu pojavu dozivljavala kao takav slueaj: kao
slueaj natra:lne medvede snage. Ali je dovoljno jas-
no da je ta medveda snaga istovetna sa njegovim
zadrtim rusofilstvom, njegovom ogromnom narod-
nom nepatvorenoscu, njegovim paganskim, prirod-
nim aristokraHzmom, cija je ,,tendencija" ka de-
mokratskom produhovljenju bila upravo samo sen-
timentalna tendencija i krunisana tako upadljivo
nedovoljnim uspehom. Njegovo mocno istocnjastvo
intelektualno se iskazivalo tako sto je on ismejavao
i poricao evropsku ,i deju napretka na nacin koji je
80
duboko morao uvrediti svako zapadnjastvo, svak,i
liberalizam, celokupnu petrovski nastrojenu Rusiju.
On se stvarno otvoreno podsmevao Zapadu i nje-
govoj ved u progres, koju je Rusija Petra Velikog
bila p:riihvatila. Zakon progresa, veli on, posmatran
je u vojvodstvu Hohecolern-Sigmaringen i na nje-
govih tri hiljade zitelja. A na drugoj strani imamo
Kinu sa njenih devet stotina miliona stanovnika,
koja obara celu nasu teoriju o napretku. Ali se ipak
ni za trenutak ne sumnja u to da je progres opsti
zakon coveeanstva, pa zato treba krenuti topovima
i puskama, kako bi se Kinezima naturila ideja
progresa. Obiean ljudski razum bi nam, medutim,
mogao reci da, kada istorija veceg dela eoveeanstva,
celokupni takozvani Istok, ne potvrduje zakon pro-
gresa, onda taj zakon ne postoji za celo eoveean-
stvo, vec u najboljem slueaju predstavlja jednu
dogmu za odredeni deo eoveeanstva. Tolstoj prizna-
je da u zivotu coveeanstva uopste nije u stanju da
pronade neki zajednicki, opsti zakon i da se isto
tako kao sto se podvodi pod ideju progresa moZe
podvesti pod bilo koju drugu ideju m ,,istorijsku
fantaziju". Ali on, nadalje, ne vidi ni najmanje
potrebe da se pronadu opsti zakoni isto::riije, neza-
visno od toga sto je to uopste nemoguce posti6i.
Opsti vecni zakon usavr5avanja, ka:le on, zapisan
je u dusi svakog eoveka i samo se putem zablude
prenosi na istoriju. Sve dok je Hean, ovaj zakon je
plodan i svakom dostupan; prenesen pak na ·isto-
riju, on je dokona brbljarija. Opsti napredak eo-
vecanstva nedokazana je stvar ii ne egzistira za sve
nacije Istoka zajedno; otuda je isto tako neosnova-
no kada se tvrdi da je napredak prazakon eoveean-
stva, kao sto bi imala malo smisla tvrdnja da su svi
ljudi plavokosi sa fauzetkom tamnokosih.
Neobicno je ovde to kako se ideje iz sfere jed-
nog idealistickog iindividualizma, koje su nemac-
kog porekla i koje ljudsko usavr5avanje prenose u
6 Eseji, I 81
unutrasnjost pojedinca, me5aju sa idejama koje
predstavljaju najodlueniju objavu rata nadmenosti
Evrope kao duhovnog zakonodavca sveta. Tolstoj
protestuje protiv u njegovim ocima naivne zamene
evropskog, to znaci zapadnoevropskog covecanstva
sa sveukupnim coveeanstvom, i u tom protestu se
i otkriva pravac njegovog pogleda prema Istoku,
njegovo azijatstvo jednom reci, koje je antipetrov-
sko, praruski-anticiviilizacijsko, ukratko: medvede
po prirodi. To sto smo culi, bio je glas ruskog boga
na javorovom prestolu pod zlatnom lipom.
Drugacije zvuci glas humanistickog boga. Gete
je prezirao i mrzeo azijatstvo, u to nema sumnje.
Elemenat sarmatske divljine, u kome je Tolstoj
uvek ostao odomacen i koji se u njegovom starac-
kom prorostvu nalazi samo u racionalizovanoj for-
mi, morao je kulturno zainteresovanom duhu veli~
kog Nemca bhi dalek i stran. Sa slovenskim sve-
tom on dolazi u dodir prilikom jednog putovanja
u gornjoslesku Poljsku: njegovi utisci su ,,vecinom
negativno neobieni". On zapaia nedostatak kulture,
neznanje, tupost, nizak zivotni nivo. Oseca se ,,da-
leko od obrazovanih ljudi". U taj sklop spada i
njegovo u patriotskom pogledu zazorno drfanje u
vreme oslobodilackog rata, kao i ono postovanje
puno divljenja i intimne naklonosti koje je pokazi-
vao prema klasicnoj pojavi Napoleona (,,Ovaj co-
vek je suviSe velik za vas") . .,Istina je", rekao je
1813. godine, ,,viSe ne vidim ni Francuze, ni Itali-
jane, ali zato vidim kozake, Baskirce, Hrvate, Ma-
dare, Kasube, mrke i druge husare." Ovo nabraja-
nje istocnih plemena ima izvanredno prezriv nagla-
sak. Sto su se kozaci i Kasubi nasli u zemlji kao
saveznici a da su Francuzi bili u njoj kao neprija-
telji, nije mu, izgleda, nista znacilo. On doduse pri-
znaje da se i sam raduje sto se oslobodio francuske
soldateske; ali ocigledno ne nedostaje puno pa da
savez sa Rusijom, zavisnost Nemacke od Istoka,
82
oseti kao vece ponizenje nego podjarmljenost Ne-
macke od strane Zapada, i sigurno je da humanitet
pesnika ,,Ifigenije" viSe simpatizira sa zapadnoev-
ropskim humanitetom, cija je forma civilizacija, ne-
go sa mekim, divljim eovestvom Poluazije.
Nepatriotski je kako ne mofe da mrzi Francu-
ze; suviSe im duguje od svog obrazovanja. Ta iz-
java je sasvim na mestu, ali humor pocinje, kao
i kod Tolstoja, cim bude rec o njegovoj prirodi, o
onom pomenutom, predduhovnom ,,osnovnom us-
trojstvu", koje je isto tako umelo da se izrazi i
koje je tako izvanredno nefrancusko da bi se mog-
lo oznaciti kao izricito nemacko. Bilo bi pogresno
ako bi se ovde kao dokaz htela navesti njegova
hladnoea prema ,,slobodi". Jer prvo, princip reda
(ordre) isto je tako stvar francuska, klasicno ra-
cionalna kao i stranacki gledano njoj suprotni prin-
cip slobode; a drugo, sloboda nije nista negerman-
sko: secamo se sa kakvim odobravanjem citira Ge-
te Gizoovu misao da su Germani svetu doneli ideju
Hcne slobode. Samo sto u Geteu ima neceg neide-
alnog, antidoktrinarnog, antikonstruktivnog; on ne
veruje da se putem apstrakcije pojedinacno, ono
sto egzistira pod odredenim uslovima, moze ikako
nacinhi boljim; u njemu postoji, dakle, jedan re-
alizam i politicki skepticizam koji se mogu oznaciti
isto tako nefrancuskim kao i izriCito nemackim,
ako se Francuska uzima kao zemlja revolucije a
Nemacka kao zemlja izvesne nacionalne slabosti
prema zivome, istorijski uslovljenome, ,,organ-
skom". Mora se imati u vidu da je on bio politicki
praktiear: vladao je Saksen-Vajmarom. Praksa je
pak malo naklonjena duhu, ona vodi ka cinizmu,
sto je poneki politiear, eak i u Fracuskoj, iskusio,
gde je vise no ijedan radikalist postajao konzer-
vativac i naredivao da se puca na narod, posto bi
dofao na vlast. Mozda bi Gete bio u stanju da
politicki plemenitije misli i oseca da ga praksa
83
nije odvojila od idealizma. Ali i to je malo vero-
vatno, buduci da je a priori bio malo dostupan
istor·ijskom demokratizmu, poimanju istorije kao
razvoja iideje u masama, kao i da po prirodi nije
pokazivao odusevljene za politicke ideje i da je
istoriju shvatao kao biografiju heroja - jedan ari-
stokratizam koji stoji u istovetnoj suprotnosti pre-
ma poletno-demokratskom gestu $Hera kao i prema
hriseansko-muzickom umanjivanju junaka Tolstoja.
Bilo bi glupo zamiSljati ga ponizna, uprkos
zgode sa Betovenom i carskom gospodom na se-
talistu u Karlovim Varima. Njegova pokornost kne-
zevima bila je cisto mondenske prirode, ukoliko po
sredi nije bilo jednostavno licno prijateljstvo, i
kada je baron fon Gagern 1794. godine izdao onaj
proglas, kojim je pozvao nemacku inteligenciju,
a naro6ito Getea, da svoje pero stave u sluzbu
,,dobre", to znaci konzervativne stvari a zapravo
jednog novog nemackog saveza knezeva, s ciljem
da se zemlja spase od anarhije - tada je on, lju-
bazno se zahvalivsi na ukazanom mu poverenju, ka-
rakteristicno odgovorio da je po njegovom mislje-
nju nemoguce ujediniti pisce i knezeve u cilju za-
jednickog delovanja. Uprkos tome o njegovom
striktno negativnom stavu prema francuskoj revo-
luciji ne treba gubiti reci.
Gledano sa stanoviSta duha, njegov odnos
prema eoveku bio je ciniean, to znaci: radikalno
skeptifan. Da je to pak samo jedan ugao gledanja
duha, pokazuje se u cinjenici da ga to nije spreea-
valo da ljude voli: Poznato nam je jedno njegovo
priznanje da je dovoljno da pogleda ljudsko lice,
pa da se izleci od neraspolofonja. U sto nije ve-
rovao, to su bili ustavni paragrafi i sveeanosti u
slavu sloge. Nikada nece biti sasvim jasno da li je
bilo izraz odusevljenja iii obicna sprdnja kada je
Hegel rekao: ,,Otkako je sunca na nebu i planete
oko njega kru.Ze, jos se nije desilo da se covek
84
postavi na glavu, tj. na misao i da stvarnost po njoj
gradi." U svakom slucaju je to bilo ono sto je
Getea odbijalo. Potpuno je protivno prirodi, govo-
rio je on, da se celom ljudskom rodu namece samo
jedan smisao u izboru sredstava i puteva za posti-
zanje gradanske blagodeti. Ovom se, prvo, maze
dodati da recenica kao ova iskupljuje celu masu
njegove ravnodusnosti prema oslobodilackim ra-
tovima; jer, ona ima strogo nacionalno-individuali-
sticko-aristokratsko obelezje, i samo je opet aristo-
kratsko divljenje Napoleonovoj velicini autora
ovakve recenice moglo sprecW da u imperatoru
vidi maconosu upravo te demokratske ,,nasrtlji-
vosti". I, drugo, mora se priznati da je imao prava
da se postavi kao branilac prirode. Jos jedan citat:
Franztum drangt in diesen verworrenen Tagen, wie
einstmals
Luthertum es getan, ruhige Bildung zuriick.
[U ovim pometenim danima Francustvo,
Kao nekada luterstvo, potiskuje mirno obrazovanje.]
Kakvo osobeno, nacionalno nepristrasno spajanje
francustva i luterstva! Sasvim mu je svejedno da
Ii ,,smetnja", ,,nemir", dolazi s ove i1i one strane
Rajne: u svakom slueaju ono mu je neprijatelj, ne-
prijatelj prirode i kulture, ,,mirnog obrazovanja",
na kojem pociva njegova ideja humaniteta. Distih
jasno i otvoreno pokazuje - pokazuje uprkos sveg
ostalog ,,ufivanja u protestovanju" - kako bi se
on mogao drfati u sesnaestom veku: U ime onog
visokog pojma ,,obrazovanja", koji u sebi sjedi-
njuje prirodu i kulturu, on bi stao na stranu Rima
i bio protiv reformacije - iii bi zauzeo onako dvo-
smisleI\ i nepouzdan stav kao Erazmo, za kojeg je
Luter rekao da mu je dra.Zi od krsta. ,,Krst": to je
85
 nekoliko stoleca kasnije bila revolucija. Ona je bila
duh. A ,,mirno" obrazovanje je Geteu bilo drafe.
U jednom plemenito gradanskom kvijetizmu,
u humanistickoj ljubavi prema miru, za trenutak
nam se ovde spajaju likovi Erazma i Getea. Ali taj
identitet je tesko odrziv - suviSe je razlicit for-
mat, kojim su snafoo odredeni karakter, bice. Nije
Iii Tolstojeva narodska priroda jednostavno izraz
i sastavni deo njegove medvede velicine? Nisu Ii
oboje jedno te isto? I zar Geteova velicina a priori
ne ukazuje na jedno mocno eticko jezgro njegovog
humanistickog kosmopolitizma? Erazmo, taj prefi-
njeni duh, nije bio narodski covek. To je daleko
pre bio Luter. I po svom formatu, po svom bicu,
kao otelovljenje velikog nemstva, Gete viSe -ide uz
Lutera nego uz ovog humanistu - a i Bizmarku je
on, sa tom svojom osobinom, daleko bliZi nego sto
je to jedna narocito u inostranstvu omiljena anti-
teza spremna da prizna.
Opasno je reCi - jer se moramo pribojavati da
bismo time mogli suvise ici na ruku pe6inskom
medvedu nacionalizma - ali je ponekada moguce
izbeCi jereticku pomisao o autenticnosti i legitim-
nosti Geteova humanizma. On je eovek bofanstven,
kao Tolstoj. Ali nije Ii mozda anticko-humanisticki
jupiterski karakter te bofanstvenosti bio samo jed~
na ne mnogo duboka stilizacija njegova bica, i
nije Ii i on, kao i Tolstoj, ruski bog pod zlatnom
lipom, bio pre jedno eticko bofanstvo, jedan izraz
ono~a germansko-adstokratskog paganstva, koje
osecamo otelovljeno - kao u njegovim sinovima
- i u Luteru i u Bizmarku, i koje je na obe stra-
ne odigralo ulogu u ideologiji minulog rata?
Otvoreno neprijateljstvo, koje zivi u sferi .iz-
vesnog literarno-humanitarnog radikalizma kako
protiv Getea tako i Bizmarka, tefoja za njegovom
nacionalnom detronizacijom koja ovde ne prestaje,
nije bas sasvim liseno nekog prava i odredenog
86
smisla. Poimajuci prirodne konacne uzroke i cilje-
ve kao antropomorfne izmiSljotine, Gete se, cineCi
to kao ucenik Spinoze, udaljio od antropocentric-
nog humaniteta, emancipatorskog pojma eovestva,
koji teleoloski sve svodi na sebe i na umetnost gle-
da kao na sltiZavku onog sto je ljudski korisno.
Njegovo spajanje umetnosti i prirode nije co-
vekoljubivo. Njegov realizam, pomenuti nedostatak
idejnog poleta, folnost njegova bica, koja ga na-
vodi na to da paljevinu nekog seljackog imanja
oseca kao nesto sto je stvarno i sto zavreduje sa-
ucesce a da ,,propast domovine" dozivljava kao
frazu, isto je tako malo eovekoljubiva: to je, otvo-
reno i humoristicki receno, uvek svega tri koraka
udaljeno od brutalnog.
U njemu postoji izvestan smisao za moc, za
borbu, ,,sve dok jedno ne ostvari premoc nad dru-
gim", - sto pacifizmu duha nikako ne moze biti
po cudi. ,,Rastufuje ga to sto sa svim ljudima mo-
ra da bude <lobar". ,,Potreban mu je gnev." Dakle,
hriscanska miroljubivost to nije - iako luterski
jeste, i uz to bizmarkovski. Da bi se obeldila nje-
gova gotovost na borbu, njegovo zadovoljstvo ,,da
se umesa u tucu 'i da kastiguje", njegova sprem-
nost da protivnicka miSljenja ugusi sluzeci se silom
i ,,da takve ljude ukloni iz drustva", - za sve to
mogli bismo predociti, a i predoceno je, niz doka-
za. AJi meni se posebno dopada, iako samo na hu-
moristiean naCin, istorija sa Kocebuom i memori-
jalnom sveeanoscu u Silerovu east, koju je orga-
nizavao jedino i samo zato da bi naljutio Getea
,j da hi mu suprotstavio Silera! Podli Kocebu! On
zna da ce tim svojim planom razljutiti Staroga,
aH on isto tako zna da ovaj moze osujetiti prosla-
vu slilZbenom silom. On ga, dakle, stavlja pred iz-
bor iii da to u6ini i time otvoreno pokaZe svoju
apsolutisticku ljubomoru iii da, ako se toga boji,
stiskajuCi pesnicu u dfopu, proguta bes. U maje-
87
steticnoj naivnosti, Gete se odlucuje za upotrebu
moci. On zabranjuje proslavu. To bi ucinio i Biz-
mark!
Nasilje i sentimentalnost grubi su i naturali-
sticki ponifavajuci izrazi za izvesne komplemen-
tarne zajednicke crte u dusevnom arsenalu ovog
pokoljenja dzinova. Mi se njima sluzimo na humo-
risticki nacin, jer i pored najbolje volje ne bismo
mogli da previdimo potajnu ironiju - jednu apso-
lutno objektivnu, apsolutno nesvesnu ironiju, na-
ravno, - na dnu njegove dzinovske, vazalske oda-
nosti, njihove aristokratske podanicke pokornosti.
Oni su obojica biH ,,verne nemacke sluge svojih
gospodara", o bofo moj - ,,civil-Valenstajn" i
apsolutisticki kulturni imperator; obojica su bili
germanske stitonose, i to doista nije bilo pritvor-
stvo vec najviSa, divovska oseeajnost. SHenost ka-
rakternih situacija ponekada je naprosto zbunju-
juea. Karl August :i jednostavni stari fovek, kome
je Bizmark ,,slufio", slivaju se u jedan simbol. Go-
dine 1825, Saksen-Vajmaranin proslavljao je pede-
setogodisnjicu svoje vladavine, a ujedno je bilo
proslo pedeset godina od Geteova dolaska u Vaj-
mar. Toga dana Gete je za sebe rekao da je ,,naj-
srecniji sluga svoga gospodara". On je prvi cesti-
tar, u sest easova izjutra u Rimskoj kuci u parku.
Uzbudenje je bilo veliko i iskreno. ,,Do poslednjeg
daha zajedno!" M~ vidimo starog Vilhelma i Biz-
marka, kome je on sve do podnozja podosta izisao
u susret, u istom zagrljaju, i vidimo kako je suknu-
la rumen uz obraze Roderiha von Poze, koji se
okrece i kaze: ,,Ja ne mogu da budem knefovska
sluga!"
Vee smo rekli kako smo skloni da od pitanja
formata nacinimo pitanje autenticnosti. Najveci ne-
macki pesnik bice da je bio i najnemackiji - to je
jedan sklop jos tesnje i neophodnije vrste, rekli
bismo, nego kauzalni, to je zaista egzaktni futur,
88
potvrden od, uostalom, nesumnjivo merodavne stra-
ne, naime od Oca Jana, koji je Getea 1810. godine
motu proprio proglasio za najnemackijeg pesnika,
ne haju6i za to sto se Gete prema nemackim bra-
tinskim udruzenjima uvek drfao isto onako od-
bojno kao Tolstoj prema slovenskim. A kada mu J.e
1813. skoro poslo za rukom da navuce na sebe o i-
jum foveka bez otadzbine, Varnhagen fon Enze je
uzviknuo: ,,Zar Gete da nije nemacki patriota? Ta
u njegovim grudima rano je bila sakupljena sva
sloboda Germanije i ovde je on, za nikada do-
voljno shvaceno dobro svih nas, postao nas uzor,
nas primer, temelj naseg obrazovanja. Svi se mi
krecemo u senoi tog stabla. Snafnije i dublje ko-
renje nikada nije prodrlo u nase otadzbinsko tlo,
nikada zile nisu revnosnije i snafoije crpele iz nje-
gove duboke jezgre. Nafa na oruzje gotova omladi-
na, uzviseni duh koji ju je nosio, stoje uistinu u
daleko znaeajnijem odnosu prema ovom duhu nego
prema mnogom drugom koji misli da je u svemu
ovome bio od narooitog znaeaja."
Dobre, sn<tZne i lepe reci. One kazuju istinu da
u nacionalnim stvarima veoma malo znaCi ono sta
koji eovek misli i ka2e, sve naprotiv, ono sto on
jeste i sto cini. Ako je neko napisao ,,Geca", ,,Fa-
usta", ,,Vilhelma Majstera", ,,lzreke u stihovima"
i ,,Hermana i Doroteju", poemu koju je Slegel po-
castvovao atributom ,,otadzbinska", onda on na
kraju moze sebi dozvoliti i izvesnu kosmopolitsku
nepouzdanost, kao sto je i ,,veliki pisac ruske zem-
lje" u svoje stare dane sebi mogao da dozvoli ra-
oionalno-hriscanski paoifizam. U tom slueaju se ima
dovoljno nacionalnog u sebi da bi se moglo govo-
riti u prilog duha a da se pri tome ne padne u
literatski nebitno; a Gete je nacionalno uvek ose-
cao kao prirodu, kao sto to izmedu ostalog poka-
zuju i njegove cuvene reci koje je rekao Ekermanu:
,,To sa tom nacionalnom mrmjom uopste je jedna
89
cudna stvar. Nju cete na najnizem stepenu kulture
uvek naCi u najjaeoj i najfoseoj formi. Ali postoji
jedan stepen na kome ona sasvim nestaje i na
kome se u izvesnom smislu stoji iznad nacija i ka-
da se sreca iii nesreea svog susednog naroda oseca
kao nesreca sopstvenog. Taj stepen kulture odgo-
varao je mojoj prirodi i ja sam na nj cvrsto stao
jos davno pre nego sto sam dostigao sezdesetu go-
dinu zivota." -
Produhovljavanje! - glasi sentimentalni impe-
rativ ljubimaca prirode, kao imperativ ljubimaca
duha sto glasi - Otelovljenje! Rekli smo da se sa
manje iii vise spretnosti sledi tom imperativu. Ali
Tolstojevo mukotrpno delo denaturalizacije, iako
samo jedna spiritualizovana divljina, dirljiva je i
izaziva strahopostovanje, pored sve Geteove maje-
steticne kulture. Ono sto je bitno, to je da se niSta
ne uzima suvise olako. Olako shvacena priroda, to
je surovost. Olako shvacen duh, to je nesto sto je
liseno korenja i sustine. UzviSeni susret duha i
prirode na njihovom cefojivom putu jednoga ka
drugome: to je eovek.
Simpatija
Gorki je jednom za Tolstoja rekao nesto ve-
oma neobicno i zastrasujuce. On, naime, napomi-
nje da se Tolstoj, bez obzira na svoj snafan razum,
ponekada nadao iii pak pomiSljao da bi priroda
s njim mogla naciniti izuzetak i podariH mu fizic-
ku besmrtnost. ,,Ceo svet, sva zemlja gleda na nje-
ga; iz Kine, Indije, Amerike, odasvud su prufene
prema njemu :live, treperave niti, dusa njegova
je za sve i zauvek! Zasto priroda ne bi nacinila izu-
zetak od svog zakona i ne bi dala jednom coveku
fi:izicku besmrtnost - zasto ?" Kakva suludost! Ali
90
ako i nije tako, ako razumni starac nikada i nije
dolazio na takvu strasno neskromnu pomisao, osta-
je ipak znaeajno to da je Gorki umesto njega do5ao
na tu ideju, te oznaeava odnos prema prirodi, zi-
votu - odnos u kome se jednom pazljivom posma-
tracu ucinilo da stoji Tolstoj. - A Gete? Mislite
li da stari ljubavnik gospodice fon Leveco nije
ponekad stizao do granica zivota i eoveeanstva,
kao sto je Napoleon stigao do granica moci, falio
sto je eovecanstvo postalo suvise skepticno da bi
ga stvamo smatralo bogom kao njegovog brata
Aleksandra? Mislite Ii da on uopste n ije bio u
stanju da <lode na pomisao koju Gorld pripisuje
starom Tolstoju: da ce se naime priroda mozda
ipak libiti da njega, svoga najdraZeg sina, uniSti
kao svako drugo obicno ljudsko stvorenje?
Medutim, on je neoce~ivano umro u osamde-
set i trecoj godini. Priroda ga je nadmudrila tako
reCi sa ljubavlju. Bio se namucio, pa se ugodno
smestio u naslonjaeu da se odmori, da poodrema i
onda je izdahnuo. Cuveno je mesto na kome Eker-
man opisuje izgled njegova le5a. ,,Telo je lefalo
golo, uvijeno U beo krevetslci carsav, a Okolo SU
bili stavljeni veliki komadi leda, kako bi se sto
je moguce dufe odrfalo u svezem stanju. Fridrih
(sluga) je razvio earsav i ja se zadivih bofanskoj
divoti tog tela. Grudi veoma snafne, Siroke i za-
svodene; ruke i bedra puni i blago miSicavi; stopa-
la mala i najlepsih oblika; i nigde na celom telu
ni traga od ugojenosti Hi mr5avosti i propadanja.
Preda mnom je lefao savrsen eovek u velikoj le-
poti, i od odusevljenja koje sam pri tome osecao
na trenutke sam zaboravljao da je besmrtni duh na-
pustio jedno ovakvo telo. '
Ovde niSta ne bi valjalo razumeti pogresno.
Niko ne tvrdi da su Gete i Tolstoj bilri dezmekasti,
da su, nasuprot bolesnim genijima Silera i Do-
stojevskog, u ,,prostackome'' smislu bili ,,normal-
91
ni". Ni genije kojeg je priroda najizdasnije obasula
svojim blagoslovom, za filistra nikada nije priro-
dan, to jest zdrav, normalan i u skladu sa pravi-
lima. Tu u domenu fizickoga uvek ostaje mnogo
toga sto deluje nefoo i iritabilno, sklono krizi i
bolesti, u sferi psihickog uvek ima neceg sto na
prosek deluje zacudujuce, doima ga se nelagodno,
sto je blizu psihopatskog, iako se filistru mora
uskratiti pravo da tako kaze ... Ne! Jer, ovde je
rec 0 onoj cu[noj obdarenosti koja Spada U poseb-
nu plemenitost antejskog genija ·i koju je Geteov
Faust slavio recima kojima se obraea Zemnom
duhu:
Erhabner Geist, du gabst rnir, gabst rnir alles,
Warurn ich bat. Du hast mir nicht urnsonst
Dein Angesicht im Feuer zugewendet.
Gabst mir die herrliche Natur zurn Konigreich,
Kraft, sie zu fiihlen, zu genieEen. Nicht
Kalt staunenden Besuch erlaubst du nur,
Vergonnest rnir, in ihre tiefe Brust,
Wie in den Busen eines Freunds, zu schauen ...
Visoki duse, dao si mi sve
sto iskah. Ti mi nisi uzalud
ukazao u plamenu svoj lik,
u bastinu mi dao prirodu,
i snagu da je osecam, u:Hvam.
Ne dopustas euc:tenje hladno samo,
no dubok pogled meni poklanjas
u njene grudi, ko u grudi druga ...
Prevod Milana Savica
,,Snagu da je osecam, uzivam! Tolstojeva culna
II
nadarenost, kako se meni licno cini, mora da je
bila nadarenost plemenite, veoma osecajne zivo-
tinje, koju je priroda u najvecoj mogueoj meri
92
obdarila svojim darovima - pri cemu je sve to bi-
lo pojaeano, sublimirano refleksivnom svescu cove-
ka. Njegove oci, sitne, ostre, sive oci pod bujnim
obrvama, bile su oci sokola; one su videle sve. One
su bile sposobne za vidovitu analizu, koja je mog-
la da deluje preterano 1i koja je jednog kritieara
navela da napiSe sledece reci: ,,Vi ste ponekad u
stanju da kafete da je ta i ta telesna osobina ne-
kog eoveka ukazivala na to da u njemu postoji
folja da putuje u Indiju." Posebno penetrantno b~lo
mu je ocigledno njegovo culo mirisa. Ono znatmm
delom doprinos·i neverovatnoj culnosti njegova dela
i orio je, kako se cini, svojom istrajnoscu pom:-
kada bilo neprijatno njegovom licnom ljudskom p1-
jetetu. ,,lako o tome nerado govorim," kafe on !-1
svojim secanjima, ,,jos uvek se secam karakten-
sticno ostrog mirisa koji se sirio ?d moje tetk~
i koji je po svoj prilici bio posled1ca nemarnost1
njenoga odevanja."
O Geteovoj preosetljivosti na vremenske prili-
ke vec je bilo govora. Nju treba pripisati onoj
skoro preteranoj culnoj obdarenosti, koja .u. odre-
denim slufajevima, kao kada nOCU U SVOJOJ Spa-
vacoj sobi u Vajmaru oseea zemljotres u Mesini,
poprima crte okultno-vidovnjackog. I. nervi;ii ~pa­
rat tivotinja u stanju je da predoseca i oseh shcne
pojave. Zivotinjsko tra~scen.dira..s-y~ka .t:anscen-
dencija je animalna. Pnrodm eulm mtab1htet pre-
lazi granice stvarno culnog i preliva se u nadculno,
prirodnomistieno. Gete na svim stupnjevima otvo-
reno i sa prirodnoaristokratskim ponosom pot.vr-
duje bozansko-zivotinjsko u svim formama, pa i u
polnoj. ,,Prijapsko" je ponekada kod njega .?ilo
shvatanje - jedno shvatanje koje se, razumlJIVO,
kod Tolstoja ne javlja, posto njegovom bicu. ne~o­
staje anticki kulturni e~eme~at.. Polno u:Ziv~n~e,
dakle u njegovom slueaJU mJe imalo humamst1c-
ko-anticki vec rusko-snagatorski akcenat i pri tome
93
je uvek bilo moralisticki osenceno, sa dubokim ka-
janjem, koje verovatno nije dolazilo posle njega
vec u njegovoj pratnji. Imamo svedoeanstva Tol-
stojevih drugova iz njegovog oficirskog vremena,
iz sevastopoljskih dana, - svedoeanstva koja daju
jasnu predstavu 0 Zestini kojom je vec tada u nje-
mu besnela borba izmedu njegovih culnih i duhov-
nih nagona. Po jednom takvom opisu, mladi grof
Tolstoj bio je divan drug, dufa svoje baterije, pun
neodoljivog raspolofonja. Kad ga nije bilo, vladala
bi utucenost. ,,Jedan, dva, tri dana se o njemu
nista nije culo," priea jedan svedok, ,, ... konacno
se vratio ... izgledao je kao bludni sin - bio je
mracan, iznuren, u sukobu sa samim sobom. Po-
veo bi me u stranu i poceo da se ispoveda. lspri-
eao mi je sve, prosto sve, svoje bekrijanje, karta-
nje, gde je proveo <lane i noCi, i hocete li mi ve-
rovati, njegovo kajanje i njegova patnja bili su
tako duboki kao da je pocinio kakav strafan zlo-
cin. Njegovo oeajanje bilo je tako beskrajno da je
naprosto bilo mucno gledati ga. . . Eto, takav je
covek on bio. Bio mi je, jednom recju, neobiean
i ako treba da kafem istinu, nisam ga sasvim
shvatao."
Verujemo. ,,Mucno oeajanje", kojega je svedok
mladi oficir morao da bude, poticalo je iz one
unutrasnje raspolucenosti koja je od kasnijeg Tol-
stoja napravila jednog od najvecih budilaca save-
sti, jednog od najvecih izazivaea straha bozijeg me-
du ljudima. Ali dubina njegove moralne muke upra-
vo svedoci o silini njegovih nagona, i ako je pri-
rodnost njegova hriscanstva sve viSe predstavljala
tefak teret, jedan trn, kojega je ono zelelo da se
oslobodi i postigne svoj mir, to ono ipak nikada,
sve do kraja, nije uspelo da taj mir dosegne. Tol-
stoj je polno isto tako dugo bio aktivan kao i Gete,
koji je samog sebe zadirkivao:
94
Alter, horst du noch nicht auf?
Immer Madchen!
[Stari, ne bi Ii prestao?
Uvek devojke!]
ali njegov duhovni odnos pr~ma Zeni, .u k~joj je
vec veoma rano u stilu crkvemh otaca video mstru-
mentum diaboli odavno se vec bio tako uoblicio
da je jedan onakav dozivlj:'lj. staro~a Gete~ sa Ul~i­
kom kod njega bio nezam1s~1v .. ~r.1 ~om<: ~e. ne?b1c-
no ili je mozda pri svoj toJ s:1hm 1 v~hc1rn nJego-
vih sklonosti sasvim prirodno da u nJegovom od-
nosu prema toj sferi nema ni traga o~ pri~vornos~i,
prenemaganja i1i delikatnosti. Napromv: nJegove 1z-
jave o tome odlikuju se takvom pagansk?J:?l otv~­
renoscu da se njena velicanstvenost graillCI Sa Cl·
nizmom. Tako se on seta sa Gorkim i Antonom
Cehovim kraj mora i iznenada postavlja Ceho~
jedno pitanje koje se odnosi na njegov mladalack1
zivot, pri cemu upotrebljava jedan. ]Ji~lijski i~raz
pun sirove veliCine. Anto~ PavlC?v1c Je ~bunJen,
mrmlja nesto i cupka SVOJU brad1cu. Stan ga pu-
sta da muca dok on sa svoje strane, upravljena po-
gleda u mo;e, u cetiri reci daJ~ u n~Jvecoj .meri ~o­
zitivno priznanje o svome ramJem z1votu 1 zakl1u-
euje ga jednim teski~ i prostim seljac,~im i~razo~.
,,Kada ih izgovore nJegove g~be usne , ~eh _Gork1,
,,onda sve takve reci zvuce 1ednostavno 1 pnrodno
i gube svoju vojnicku sirovost."
Na drugom mestu kafe: ,,Da je Lav Nikolaje-
vic bio prirodnjak, sigurno bi razvio najostroum-
nije hipoteze i napravio najveea otkrica." Ovo
Gorki nije rekao u vezi sa silnom culnoscu Tolsto-
jeva biea, ali smo mi skloni da ga sa njom dove-
demo u vezu. On se, pripisujuCi Tolstoju latentan
prirodnonaucni genije, kako izgleda, ne priseea Ge-
tea; ali ga se mi, s nase strane, priseeamo. I nama
95
se sledeea Cinjenica ne cini sasvim slueajnom: De-
silo se u Veneciji, 1790. godine, u isto vreme kada
je dozivljavao svoje culne pustolovine, o kojima re-
cito svedoce epigrami, da je Gete, posmatrajuci na
Lidu jednu napuklu ovciju lobanju, dosao do onog
morfoloskog razumevanja o nastanku svih kostiju
lobanje 'i kicmenih kostiju, koji je predstavljao ta-
ko znaeajno objafojenje 0 metamorfozi zivotinj-
skog tela. Jasno je sta Gorki misli kada kaze da bi
Tolstoj, da se pocem posvetio prirodnim naukama
napravi~ genij_~lna P!irodnjacka otkrica. To je on~
umna s1mpat11a pnrodno blagoslovenih bica sa
o~!5anskim z.ivotom - ona simpatija od koje Eros
mJe daleko I od koje poticu Geteove bioloske intu-
icije, njegova, na primer, neverovatno sigurna an-
tioipacija teorije celije.
Ne izrafava li se ta simpatija u Geteovom
mladalackom ganimedskom patosu? U onom Sa
hiljadostrukom ljubavnom slascu na moje srce '~a­
valjuje tvoje vecne toplote sveto osecanje", u onom
,,Gore, na tvoje grudi, sveljubeci oce"? Ne izrafa-
va. Ii ~e. to.~ n~egovom panteizmu, koji je samo
ob1ektiv1zac11a nJegovog oseeanja, tako da od svoje
sopstvene predanosti svebicu dozivljava bofanstvo
ne kao nesto spoljasnje vec kao neku snagu koja
sve prozima? U svakom slueaju ona je potpuno
usmerena na zivot, na ,,vecnu toplotu", ta organska
simpatija, to ljubavno interesovanje - dok je (i
sta bi moglo biti karakteristicnije po razliku oba
velika deteta prirode) Tolstojevo najjace, najmuc-
nije, najdublje, najproduktivnije interesovanje po-
sveceno smrti. Misao o smrti u tolikoj meri vlada
njegovim misljenjem i njegovim knji:Zevnim delom
da se mofe reci kako nijedan majstor svetske lite-
rature nije smrt doziveo i prikazao tako kao on
- tako je strasno intenzivno osetio i doziveo ti
tako je nezasitno cesto prikazivao. Tolstojev genije
u poetskom istraiivanju smrti u stvari je pandan
96
Geteovoj prirodnonaucnoj intuiciji, a osnovu obo-
jice cini simpat:ija sa organskim. Smrt je veoma
culna, veoma telesna stvar, i tesko bi bilo reci da
Ii se Tolstoj toliko interesuje za smrt zato sto se
toliko culno interesuje za telo, za prirodu kao te-
lesni zivot - :iii pak obrnuto. U svakom slueaju je
u njegovoj zaokupljenosti smrcu prisutna ljubav:
jer smrtni strah, taj izvor Tolstojeve poezije i re-
ligioznosti, plod je ljubavi prema prirodi; on je
negativno-naturalisticka strana geteovsko-ganimed-
skog poleta.
,,Ti provodis", govori Gete-Faust Zemnom
Duhu,
Du flihrst die Reihe der Lebendigeo
Vor mir vorbei, und lehrst mich meine Briider
Im stillen Busch, in Luft und Wasser kennen ...
[Niz zivih ti pokraj mene provodis,
ucis me da upoznam svoju braeu
u tihom dZbunu, vodi i vazduhu .. .]
Svoju bracu: Zna se da je Gete bio taj koji je
misao da je ,,eovek u najblifem srodstvu sa zivo-
tinjom" uzimao tako ozbiljno kako to u nauci do
tada nikome nije padalo na um da Cini; a ispu-
njenost tom miSlju, njeno stvamo duboko poima-
nje, karakteristieno je za dete prirode i njegovu
simpatiju sa organskim. Silerovom humanitetu, nje-
govom pojmu eovestva, koji je bio viSe emanci-
patorski, u osnovi neprijateljski raspolo:len prema
prirodi, ova misao se bas ne mnogo dopala, a
eovek ne nalazi misli koje mu se ne dopadaju, to
znaci koje su mu idejno dobro dosle. Ne postoji
,,nauka bez pretpostavki". Otkriea nauke uvek su
rezultat jedne idejne pretpostavke; srednjovekovna
izreka ,,Verujem, da bih znao" bice tacna za sva
vremena; vera je organ saznanja i bez prethodno
7 Eseji, I 97
postavljene, prethodno videne ideje jedne celovite
slike, po kojoj je viSi zivotinjski svet oblikovan
zajedno s covekom a u kojoj u botanickom carstvu
odgovara sagledana ideja ,,prabiljke, Gete nikada
ne bi pronasao OS intermaxillare kod eoveka. Mo-
Ze se ukazati na humoristicku protivrecnost koja
postoji izmedu cinjenice tog otkrica i humanog
objasnjena koje Gete uza nj daje. Meduviliena kost
koja je kod zivotinja, u zavisnosti od okolnosti i
potreba, razlicito oblikovana, na kraju se kod co-
veka, tog najplemenitijeg stvorenja, veli Gete, stid-
ljivo skriva, ,,iz straha da bi izdajnicki mogla da
1
ukafe na zivotinjsku prozdrljivost". Idealisticki
ljudski ponos mogao bi tu staviti primedbu da je
onda prilieno nehumano ono sto je stidlJivo skri-
veno otkrivati i obelodanjivati.
A ipak je upravo ono neobieno i duboko zna-
eajno videti kako je kod Getea biolosko-medicinsko
u osnovi povezano sa humanistickim interesom za
eoveka i njegovu lepotu, dakle i sa umetnoscu,
kako se kod njega umetnost javlja kao humanistic-
ka disciplina i sve se discipline i podrucja eove-
kovog istrazivanja, znanja i umenja pokazuju kao
nijanse i varijacije jednog te istog velikog, neop-
hodnog i milosnog interesa i iste stvari, interesa za
coveka. Posmatranje coveka sa prirodnonaucno-me-
dicinskog stanovista nije bilo u tradiciji njegove
porodice, kao kod Silera i Dostojevskog, koji su
bili, i jedan i drugi, sinovi lekara, ali ni jedan ni
drugi nisu nikada marili za eovekovo telo. Za Getea
se pak zna da se od svojih lajpciskih dana bavio
medicinskim studijama, da je u Strasburgu svako-
dnevno saobracao sa medicinarima i da je sa tak-
vom ozbiljnoscu radio u sali za seciranje, na kli-
nici za unutrasnje bolesti i na akuserskoj klinici
kao da njegov buduci poziv nece biti ,,lepe nauke"
vec hirurgija. Duh kojim se bavio tim studijama,
interesovanje zbog kojih im se posvetio, dolazi ja-
98
sno do izraza na osnovu cinjenice sto je on sam
kasnije mladim umetnicima na crtackoj akademiji
drfao predavanje o skeletu ljudskog tela. J os ka-
snije to dolazi do izraza u nekim izjavama Vil-
helma Majstera, u ,,Godinama putovanja", koji se
priprema za vidara, pre svega posvecuje, dakle,
anatomiji i daje znaeajna obavestenja o tome kako
se u jednom sasvim drugacijem podrucju aktivnosti
tako reci vec izdaleka za to pripremio.
,,Na poseban nacin, koji niko ne bi pogodio",
veli on, ,,ja sam vec bio dobrano odmakao u po-
znavanju ljudskog tela i to u vreme moje pozo-
riSne aktivnosti; kada se sve dobro osmotri, ipak
tu glavnu ulogu igra telesni eovek, lep eovek, lepa
zena! Ako direktor ima srece dado njih dode, onda
su pesnici komedija i tragedija spaserii. Slobodnije
prilike u kojima takvo pozorisno drustvo zivi oini
da njegovi clanovi bolje upoznaju pravu lepotu ne-
pokrivenih delova tela nego sto to omogueava ikoje
drugo stanje; eak i razni kostimi prisiljavaju da se
istakne ono sto se obicno pokriva. 0 tome bih
mogao mnogo da govorim, kao i o telesnim mana-
ma koje pametan glumac mora da poznaje i kod
sebe i kod drugih, kako bi ih ako ne poboljsao
a ono barem prikrio, i na taj nacin sam bio dobro
pripremljen da predavanju iz anatomije, koje je
predstavljalo uvodenje u bolje poznavanje spolja-
snjih delova, posvetim dufou pafoju; kao sto mi
ni unutrasnji delovi nisu bili strani, buduci da je
u meni uvek bilo nekog predosecanja za to."
To je, kao sto rekosmo, znaeajno obavestenje.
Ono nam omogucava da shvatimo kako poznavanje
ljudskog tela, koje je Vilhelm imao da zahvali
,,slobodnijim prilikama" glumackog zivota, nije bi-
la samo srecna priprema za njegove anatomske
studije, vec da i jedno drugo, i njegova sklonost
ka teatru, kao i njegovo interesovanje za medicinu,
proistice iz jednog te istog dubokog interesovanja,
99
odnosno simpatije za organski zivot i njegovog naj-
veceg otkrovenja, eovekove pojave, jednog intere-
sovanja, simpatije, dakle, od koje, kao sto smo
rekli Eros nije dalek. On, na primer, nije daleko
kada Vilhelm Majster jednog dana na svome mestu
u sali za seciranje kao preparat koji treba da obra-
di nalazi ,,najlepfo :Zensku ruku koja se ikad oba-
vila oko vrata jednog mladiea", i kada pred tim
prizorom ipak ne mo:Ze da se savlada da ,,taj div-
ni proizvod prirode" sa svojim instrumentima jos
dalje ne unakazi. I u to.i situaciji nastaje njegovo
poznanstvo sa onim neobicnim eovekom, ,,plastic-
nim anatomom", vajarem koji od voska ili kakve
druge mase pravi anatomske elemente koji imaju
svez izgled i boju prirodnih preparata, i koji to
radi sa uverenjem da ce svojom bogatom i sve
prefinjenijom proizvodnjom pomoCi pripremama ~
praksi medicinara u celom svetu.. Tu onda. dola.z1
do slozenih razgovora o odnosu 1zmedu hkovmh
umetnosti i anatomske nauke, i to se medusobno
cudesno preplice tamo gde Majster ,,lepi pad _jed-
nog antickog mladica pretace, odliva u elast1enu
masu i pazlj,ivo se trudi da idealni oblik oslobodi
epiderma i ono lepo zivotno pretvori u realni miSic-
ni preparat".
Tu se prozno delo iz starosti nadovezuje na
rane misli i obrazovne dozivljaje Geteove. Da se
poznavanje umetnosti i prirode medusobno prozi-
maju, to je on rano osetio i izrekao. ,,Onaka kao
sto posmatram prirodu," piSe on iz Rima, ,,tako
sada posmatram umetnost, sada sticem, za cim sam
tako dugo stremio, potpunu predstavu o onom
najviSem sto su ljudi stvorili i moja dufa se i sa
te strane vise obrazuje i ima sada otvorenije vidi-
ke." ,,Sada su mi gradevinarstvo i vajarstvo i sli-
karstvo kao mineralogija, botanika i zoologija,"
stoji u jednom pismu Herderu. A na drugom me-
stu: ,,Mi najzad u upra:Znjavanju umetnosti mo:Ze-
100
mo se takmiciti sa prirodom samo ako smo harem
malo od nje naucili kako se postupa pri stvaranju
dela ... Ljudska prilika ne moze se shvatiti samo
posmatranjem njene povrsine: valja razotkriti nje-
nu unutrasnjost, razluciti njene delove, zapaziti ve-
ze medu delovima, poznavati razlike, obavestiti se
o dejstvima i protivdejstvima, dobro uociti ono
skriveno, mirujuce, fundament pojave, ako zaista
zelimo da vidimo i podrafavamo ono sto se pred
nasim ocima ukazuje kao lepa nedeljiva celina u
zhnim talasima." To SU Geteove reci i ko bi posum-
njao da one pogadaju -istinu? Ko bi porekao da je
za umetnika korisno da zna sta je ispod epider-
me, tako da mo:Ze da naslika i ono sto se ne vidi;
drugim recima: ko bi porekao korist od toga ako
umetrnik prema prirodi neguje jos i neki drugi,
ne samo lirski, odnos, ako je, na primer, po zani-
manju lekar, psiholog, anatom i ispotiha poznaje
pozadinu stvari? Ljudsko telo ne sastoji se samo
od sluznih i rofoih slojeva epiderme, vec pod njom
treba zamisliiti ko:Zno tkivo sa njegovim lojnim i
znojnim zlezdama, krvnim sudovima i bradavicama,
a ispod toga opet masne naslage, cijim mnogobroj-
nim masnim celijama ima uopste da se zahvali
ljupkost oblika. Ali ono sto postojii u znanju •i mi-
sljenju, to na odreden naCin ima udela i u samoj
stvari; to dolazi pod ruku i deluje, nije tu a opet
je na neki nacin prisutno, i upravo to stvara opa-
:fajnost. Umetnost je, kao sto smo rekli, samo jedna
humanisticka diisciplina medu drugima; sve one:
filozofija, pravo, medicina, teologija, kao i same
prirodne nauke i tehnologija, samo su varijante
jedne iste visoke i interesantne stvari, prema kojoj
se nikada ne mo:Zemo postaviti dovoljno raznoliko
i mnogostrano, jer se radi 0 coveku; a covekova
prilika znamen je svih njih, ona je, da ka:Zemo
Geteovim recima, ,,non plus ultra sveg eovekovog
znanja i delanja, A i 0 svih nama poznatih stvari."
101
 lspovest i vaspitanje
Autobiografija i vaspitanje ... Obe se ove rnisli
opet spajaju u trenutku kada pred narna iskrsava
ideja eovekove piilike, tog najviSeg predrneta sim-
patije prerna organskorn. Da, pred torn idejom,
zapravo plasticnom, oba ta nagona slivaju se u
jedno hurnano jedinstvo: Pedagoski elemenat zivi,
svesno i1i nesvesno (i bolje ako je nesvesno), vec u
autobiografskorn, on proishodi, izrasta iz ovoga.
Gete naziva negde Vilhelma Majstera svojom
,,dragom slikom i pri.likom". . . Kako to? Zar je
eoveku draga njegova sopstvena slika? Zar eovek,
ako ne boluje od neizlecive sarnodopadljivosti, ne
bi trebalo da, posmatrajuci svoju sliku, postane za-
pravo svestan potrebe da bude bolji? Dakako, upra-
vo bi to bilo potrebno. I upravo to osecanje potre-
be da bude bolji i savrseniji, to osecanje sopstve-
nog Ja kao zadatka, kao eticke, esteticke, kulturne
obaveze, objektivira se junaku autobiografskog ob-
razovnog i razvojnog romana, opredmecuje se u
jedno Ti, kod kojeg pesnicko J a deluje kao vodic,
uoblicitelj, vaspitac - identicno s njirn i ujedno
u tolikoj rneri "iznad njega da Gete svoga Vilhelma,
tog dobricinu u svojoj mutnoj tefoji, kojeg je iz-
nedrio iz sebe, s ocinskom nefooscu naziva ,,jad-
nikom" - recju punom osecanja za sebe i za nje-
ga. U unutrasnjosti samog autobiografskog patosa
vec se dakle odvija zaokret u oblast vaspitanja. I
taj proces objektiviranja nastavlja se u ,,Vilhelmu
Majsteru" uvodenjem drustva ,,Kule", koje Vilhel-
movu sudbinu i ljudsko obrazovanje uzima u svoje
ruke, vodeCi njegov zivot nevidljivim nitiima; sve
jasnije se u ,,Godinama ucenja" ideja licno-pusto-
lovnog samoobrazovanja preobraiava u ide),u va-
spitanja, da bi se u ,,Godinama putovanja ', kao
sto smo rekli, potpuno ulila u sooijalno, staviSe
politicko, i Gete nije propustio da i na kraju poeme
102
o Faustu jos jednom za trenutak problesne to ne-
minovno jedinstvo sopstvenoga ii ljudskog obrazo-
vanja: jer, preobraienog koji se dole ,,uvek tezeci
trudio" prihvataju gore bla.Zeni deeaoi uz pesmu:
Wir wurden friih entfernt
Von Lebechoren;
Doch dieser hat gelernt,
Er wird uns lehren.
[Rano smo napustili
1:ivota eas.
Ali ovaj je nau~io,
I ucice i nas.]
Nikada niko nije u tom smislu voleo svoje J a,
niti je iko u tom smislu bio tako ,,egocentncan"
da je svoje Ja poirnao kao kulturni zadatak i da
se obavljajuci taj zadatak itekako namucio a da
pri tome ni slueajno nije stigao i do vaspitnog
uticaja u spolja8njern ljudskom svetu, do srece i
dostojanstva vode omladine :i uobHcitelja ljudi; i
trenutak tog saznanja, kako on nastaje tek na
vrhuncu zivota, najveci je trenutak u zivotu pro-
duktivnog coveka. Taj trenutak se ne predvida,
on se verovatno nikada ni ne naslucuje. Autobio-
grafski ,,jadnik", koji od rodenja ni na sta drugo
ne misli nego samo na mukotrpnu obradu svoje
oranice iii, religiozno receno, na spasenje i oprav-
danje sopstvenog zivota, sigurno nije uobrafavao
da ,,mofo cemu da nauci, da popravi i obrati lju-
de". A ipak dolazii dan kada on sa jos podozrivim
cudenjem zapafa da je poducavao na taj nacin sto
je ucio, da je obrazovao, vaspitavao, vodio, da je
pomocu visokog, erosom ispunjenog sredstva kul-
ture - jezika, koji povezuje ljude, duhovno uobli-
eavao mlade zivote, i to saznanje, to pouzdanje
koje otada ubuduce vlada njegovorn egzistencijorn,
103
svo}im plasticnim zadovoljstvom ostavlja za sobom
svaku obicno-ljudsku ljubavnu i ocinsku srecu ta-
ko daleko, kao sto uopste duhovni zivot dostojan-
stvom, lepotom i velieanstvenoscu nadmafoje cul-
no-individualni.
Ucenje drugih
,,Citam Getea. Misli mi se roje," zapisao je Tol-
stoj pocetkom sezdesetih godina u svoj dnevnik,
u vreme kada se kao mlad eovek od nekih tridese-
tak godina iz inostranstva vratio u Rusiju i zapo-
ceo svoju delatnost kao pedagoski pisac i prakti-
ear. Sta je tada citao? Je Ii dodir sa sferom ne-
mackog idealizma i humanizma bilo ono sto je
uslovilo da su mu se misli tako ,,rojile"? To nikada
niije mogla biti njegova sfera. Drugacije nego kod
Getea, Tolstojeva pedagoska sklonost bila je nepo-
sredno socijalno-moralnog porekla. Covek od dara
i znanja, rekao je on, mora omoguCiti onima kojima
su te vrline uskracene da imaju udela u njima pre
nego sto za sebe samog iz toga izvuce zadovolj-
stvo -: jedna, kako nam se Oini, slaba, raaionalno-
humanitarna motivacija njegovih tefoji, kakvo je
svesno miSljenje snafoog umetnika Tolstoja vec
bilo, duboko ispod lepe eovecnosti sa kojom je
kod Getea elemenat socijalnog organski proizlazio
iz ideje kulture i obrazovanja. Ali, ono sto je Tol-
stoj mislio, obicno je bilo beskrajno manje od
onog sto je on bio; - i kamo su se uostalom ,,ro-
jile" njegove misli dok je citao Getea i istovremeno
se spremao da pedagoske ideje, koje su mu vrvele
u glavi, na svoju ruku prenese u praksu kao na-
rodni ucitelj, kao osnivac skole za seljacku decu?
Tacnije receno: on je time eksperimentisao;
doneo je odluku da putem eksperimenta ustanovi
104
na koji naoin i cemu narod i mlad eovek uopste
zeH da bude naucen: Jer, da to nije jasno i da pre
svega treba utvrditi to, bila je njegova prva peda-
goska teza. ,,Narod, - rekao je on, - taj u svemu
ovome najnezainteresovaniji deo, stranka i sudija
u jednom lieu, mirno slufa nase manje iii viSe du-
hovite rasprave o tome kako treba da se pripremi
njegova duhovna hrana. On je prema njima pot-
puno ravnodusan jer on tacno zna da u velikoj
stvari svoga duhovnog razvoja nece naCiniti nijedan
pogresan korak i nece prihvatiti nesto sto je po-
gresno, kao i dace se svi pokufaji da ga poducimo,
obrazujemo ri vodimo na njemu neprikladan, re-
cimo nemacki nacin, odbiti o njega kao zrno boba
od zida." Ako, objasnjava Tolstoj u spisima i po-
lemikama, nemacki tip skole valja na osnovu isto-
rijskog iskustva priznati kao stvar pofoljnu, ostaje
ipak otvoreno pitanje da Ii se kao Rusi smemo
zalagati za narodnu skolu koja u Rusiji jos uopste
ne postoji. Jer, kojd se to istorijski argumenti
mogu navesti za tvrdnju da ruske skole moraju
biti onakve kakve su skole u ostaloj Evropi? Na-
rodu je, kafo on, potrebno vaspitanje, i svaka in-
dividua ga nesvesno trazi. Kulturno razvijenija
klasa, drustvo, vladini cinovnici, tefo da svoje zna-
nje prenesu na druge i da vaspitaju manje obra-
zovanu masu. Reklo bi se da je takva podudar-
nost potreba u interesu kako klase koja prufa po-
duku, tako i one koja je prima. Ali upravo je su-
protno slueaj. Masa neprestano deluje suprotno
naporima koje viSe klase cine da bi je vaspitali,
tako da ti napori cesto bivaju osujeceni. Ko je za
to kriv? Sta je legitimnije - otpor iii akcija pro-
tiv koje je otpor usmeren? Treba li slomiti otpor
iii izmeniti akciju? Upravo ovo drugo treba uciniti,
odlueuje Tolstoj . ,,Ne bi Ii trebalo", veli on ,,otvo-
reno i posteno priznati da ne mofomo znati kakve
ce biti potrebe generacije koja dolazi ali da smo
105
obavezni da to istrazimo? Da ne optufujemo narod
zbog neznanja i zbog toga sto ne prihvata nase
vaspitanje vec da sami sebe okrivimo zbog nezna-
nja i nadmenosti, ako nastavimo ovako dalje da
vaspitavamo narod po nasim sopstvenim idejama?
Prestanimo vec jednom da u otporu naroda prema
nMem vaspitanju vidimo neprijateljski elemenat;
vidimo u njemu pre izraz narodne volje koji bi
jedino trebalo da nas vodi. Prihvatimo konaeno
cinjenicu koju nam istorija pedagogike tako jasno
predoeava: aka klasa koja vaspitava treba da zna
sta je dobro a sta lose, onda klase koje treba da
budu vaspitane moraju posedovati svu mac da da-
du izraza svom nezadovoljstvu ri okrenu leda va-
spitanju koje ih 1instinktivno ne zadovoljava - da
je, dakle, jedini kriterijum vaspitnih metoda slo-
boda!"
,,Jedini kriterijum pedagogike je sloboda, je-
dina metoda iskustvo, eksperiment." To je Tolsto-
jeva vrhovna maksima vaspitanja. Po njegovom mi-
sljenju skola treba istovremeno da bude i sredstvo
vaspitanja i eksperiment sa mladom generacijom
koji bi stalno davao nove rezultate; drugim reci-
ma, ona treba da bude vaspitna laboratorija, u
kojoj ce eksperiment stvarati cvrstu osnovu peda-
goske nauke. Ali da bi to bilo i ostvarljivo, potreb-
no je da se odvija u okolnostima koje ce obezbe-
diti vrednost postignutih rezultata, a to znaci u -
slobodi. Skola, ovakva kakva je, objasnjava Tolstoj,
zatupljuje decu, posto izoblieava njihove duhovne
sposobnosti. Ona ih u najdragocenije razvojno do-
ba eupa iz kruga porodice, lisava ih srece slobode
i stvara od deteta iznureno, potuljeno stvorenje sa
izrazom zamora, straha, dosade, dok usnama po-
navlja njemu strane reci na jednom njemu stranom
jeziku. Ako pak narodu prilikom obrazovanja damo
potrebnu slobodu, onda cemo mu dati i mogucnost
da iskafo sta mu je potrebno, kao i da izvrsi iiz-
106
bor medu prufenim mu znanjima. Svi filozofi od
Platona do Kanta jednodusno tefe za oslobodenjem
skole od okova tradicije. Oni teze da utvrde u
cemu se sastoje duhovne potrebe ljudi, i grade svo-
ju novu skolu na osnovu tih manje ili viSe tacno
sagledanih potreba. Luter trazi da narod upozna
Sveto pismo po izvornom tekstu a ne po komen-
tarima svetJih otaca. Bekon preporucuje da se pri-
roda izueava na osnovu prirode a ne po Aristote-
lovim knjdgama. Ruso hoce da izueava zivot iz sa-
mog sebe, onako kako ga on shvata, a ne na osno-
vu prezivelih iskustava. Svaka filozofija zastupa
oslobadanje skole od ideje da se mladoj generaciji
predaje ono sto starija generacija smatra naukom,
zalafoci se za ideju da joj se predaje ono sto je
potrebno njoj. Ako pafljivo osmotrimo istoriju
pedagogike, videcemo da se svaki njen korak dalje
sastoji u sve vecem prirodnom priblifavanju izme-
au ucenika i ucitelja, a smanjivaju prisile i vecem
olaksavanju procesa ucenja.
Tako se, dakle, Tolstoj, anarhicki pedagog, di-
rektno okrece protiv discipline. ,,Skola u kojoj ima
manje prisile", kafo on - ,,bolja je od one u kojoj
ima viSe prisile. Dobra je ona nastavna metoda ko-
joj nije potrebna stroga disciplina; ona pak kojoj
je potrebno viSe strogosti, ta je sigurno lo5a .. .
Uzmimo skolu kao sto je moja i pokusajmo da vo-
dimo u njoj razgovore o stolovima i sobnim uglo-
vima iii da onamo gurkamo kockice. Nastace ufa-
san nered i da bismo smirili dake, moracemo pri-
beci strogosti. Ali, poku5ajmo da im isprieamo ne-
ku fnteresantnu pricu Hi da im zadamo zanimljive
zadatke, Hi dajmo jednome da nesto napiSe na
tablu a ostali neka ga ispravljaju i pustimo ih da
svi izidu iz klupa, - pa ce svi biti zaposleni, nece
biti nikakvih nestasluka ,j nece biti potrebno da
poostravamo disciplinu. Mime duse mofe se reci
da je ovaj nacin dobar."
107
 Ovako Tolstoj opisuje skolski rad u Jasnoj
Poljani: ,,Deca niSta ne donose sa sobom, ni udZ-
benike ni sveske. Ne dobijaju nikakve domace za-
datke. Ona ne treba niSta da nose u rukama; ne
treba ni u glavi. Ona nisu obavezna da pamte neki
zadatak, ndti bilo sto od onoga sto je radeno pret-
hodnog dana. Njih ne treba da muci pomisao na
narednu lekciju. Deca niSta ne donose sa sobom
iizuzev svoje prijemcive prirode i uverenja da ce
danas u skoli biti isto tako veselo kao sto je bilo
juce; na nastavu misle tek kada je pocela. Ucenika
koji zakasni ne ceka nikakav ukor, a i inace niko
ne zaka5njava, s izuzetkom nekoHko starijih uce-
nika koje ocevi zadrfavaju da bi im pomogli u po-
slu. Ako se to 1i desi, ona brie-bolje tree i stifo
bez daha."
Srecna seoska deca iz Jasne Poljane! Ali, ra-
zume se, Tolstoj se trudi da deci harem od skole
napravi zadovoljstvo, jer njegova vera u njenu vas-
pitnu vrednost je slaba, on na kraju ne krije uve-
renje steceno, po sopstvenoj izjavi, na osnovu lic-
nih iskustava u skolama Marseja, Pariza i drugih
gradova zapadne Evrope, po kome najveci deo
narodnog obrazovanja nema da se zahvali skolii
vec Zivotu, te da slobodno, otvoreno podueavanje
putem javnih predavanja, udruienja, knjiga, izlozbi
i tako dalje, ima daleko vecu vrednost od bilo
kakve skolske nastave. Ali bi.lo kako bilo: nas ovde
ne interesuje u prvoj liniji sta je u Tolstojevim
idejama tacno iii pogresno vec ono sto je u njima
karakteristiicno; a one su zaista u najvecoj meri
i u svakom pogledu karakteristicne, i to ne samo
u Hcnom pogledu vec i kao znaci, stavi.Se kao pro-
rocanski predznaci vremena.
Ono sto najpre pada u oci jeste akcenat koji
stoji u striktnoj protivrecnost:i sa izvesnim drugim
Tolstojeviim ucenjima, njegovim pacifisticko-antina-
cionalnim shvatanjima: naglaseni nacionalni akce-
108
nat, sa kojim istice pravo ruskog naroda na sop-
stveno, osobeno i od svakog inostranog duha ne-
zav,i sno vaspitanje. Njegovo izrazito rusofilstvo, u
to vreme jos priilicno neproduhovljeno, odrice pra-
vo evropsko-zapadnjacko-liberalno obrazovanoj vi-
soj i cinovnickoj klasi da nametne narodu obrazo-
vanje koje ne odgovara njegov,i m stvarnim potre-
bama. On time ustaje protiv Petra Velikoga, cije je
delo bila ta evropsko-zapadnjacko-liberalna cinov-
nicka klasa. Njegove pedagoske ideje su ekstremno
anti-petrovske, anti-zapadne, anti-progresivne; on
otvoreno ka2:e da obrazovana klasa nije u stanju
da narod stvarno obrazuje, posto dobrobit naroda
vidi samo u civilizaciji i napretku. Ono sto u njemu
misH, sto iz njega govori, to je ,,Moskva", ono azi-
jatsko koje je Turgenjeva i njemu slicne toliko za-
strasiilo u Tolstojevom delu a koje ovde postaje
pedagoski princip. S time je u bliskoj vezi njegov
anarhizam, njegova otvorena vera u anarhicki prin-
cip kao jedino razumnu osnovu ljudskog zajednic-
kog zivota, njegovo ucenje da apsolutna sloboda
cini izlisnom svaku disciplinu - to je ono shva-
tan je koje se pedagoski izrafava u predlogu ,,da
decu treba pustiti iz klupa" 1i da ih treba oslobo-
diti svake mucne predstave o obavezi.
Ova fraza o pustanju sve dece iz klupe, svojom
je zornom zivopisnoscu pravi simbol Tolstojevih
drustveno-politickih ili staviSe anarhisticko-antipo-
livickih pogleda uopste, koje je on najsaietije izlo-
zio u svom cuvenom pismu caru Aleksandru III, Ci-
ji je otac ubijen 1. marta 1881, .i koga je Tolstoj
tim pismom ieleo da privoli da pomiluje ubice.
Tolstoj tu izlaze caru tako uverljivim reoima da
je eudo kako nisu urodile plodom: da su se oba
politicka sredstva koja su do sada primenjivana
protiv politicke bolesti sto sve vi.Se uzima maha,
dakle, prvo, nasilje i teror i, drugo, liberalizam,
konstitucija, parlament, konaeno pokazala neefika-
109
sna. Ali ostaje jos jedno trece sredstvo, koje nije
politicke prirode i koje harem ima tu prednost da
do sada nije okusano. Ono se sastoji u -izvrsavanju
bofanske volje bez ikakvog obzira ·i drfavnicki mu-
drog ogranicenja, dakle - u ljubavi, prastanju,
uzvracanju zla dobrim, u blagosti, neodupiranju
zlu, u slobodi ... Jednom recju, Tolstoj preporu-
cuje ,,da se deca puste iz klupa", on preporucuje
anarhiju - ovu rec uzimajuci ne u pogrdnom, vec
u cisto objektivnom smislu, u smislu jednog odre-
denog sooijalnog i pedagoskog ucenja o spasenju.
Veoma je znaeajno da se u tom anarhickom
ucenju velikog Rusa njegovo azijatstvo, koje sa
svoje strane vec predstavlja me8avinu razlicitih
psihickih sastojaka, orijetalne pasivnosti, religioz-
nog kvijetizma i ocite sklonosti ka sarmatskoj div-
ljini, ponovo vezuje sa sastavnim delovima zapad-
no-evropskog revolucionarstva - sa pedagosko-re-
volucionarnim idejama Rusoa i njegovog ucenika
Pestalocija, kod kojih je taj elemenat divljine,
povratak prastanju, ukratko anarhicki elemenat u
drugom obliku i u drugoj boji, bio prisutan tako-
de. Dospeli smo, dakle, ovde opet do onog obra-
zovnog elementa koji je nasoj dvojici junaka za-
jednicki, Rusoa, - ali moramo konstatovati da je
Geteov ucenicki odnos prema Rusou u sferi vaspi-
tanja potpuno omasio, da se on Zestoko, stavise
ocajnicki bunio protiv pedagoskog rusoizma, onak-
vog kakvog je praktikovao i propagirao Pestaloci,
kao i protiv anarhickog individualizma revolucio-
narnog vaspitanja.
Boasare priea kako mu je Gete izlio svoje ja-
de zbog Pestalocijevih shvatanja. Mozda je to bilo
na svom mestu i imalo smisla, gde je Pestaloci
imao na umu samo nizi sloj naroda, siromasne lju-
de koJi zive po odelitim kolibama u Svajcarskoj
~ ne mogu decu da salju u skolu. Ali u najvece se
zlo na svetu pretvara cim se od prvih elemenata
110
krene dalje, primeni se na jezik, umetnost, sve-
ukupno znanje i umenje, koje neminovno pretpo·
stavlja prethodno znanje . .. I onda uz to jos i ona
uobrafonost koju izaziva ovo vaspitanje; treba sa-
mo videti bezobrazluk malisana ovde u skoli, koji
se ni pred kim ne plase, vec staviSe drugoga teraju
u strah! Tu otpada svaki respekt, tu otpada sve
sto ljude medusobno cini ljudima. ,,Sta bi od mene
postalo, uzviknuo je Gete, da nisam stalno nate·
rivan da respektujem druge. I ti ljudi sa svojom
ludoscu 1i mahnitoscu da sve svedu na pojedinu
individuu i da budu sve sami bogovi samostalnosti!
Oni hoce da obrazuju jedan narod i da se suprot·
stave divljim ruljama, kada se ove jednom budu
dokopale elementarnih mogucnosti razuma, sto je
sada upravo zahvaljujuci Pestalociju beskrajno
olak8ano."
Predanje, medusobno postovanje koje :Jjud7
cini ljudima", potcinjavanje eovekova Ja JednoJ
plemenitoj, vrednoj zajednici - ne osecamo li tu
blizinu Pedagoske provincije? Prisetimo se za tre~
nutak tog divnog i mudrog, istovremeno strogog 1
vedrog sna o vaspitanju 1i obrazovanju mladezi, u
kome se jos tako jako oseca humanitet osamnae-
stog stoleca, duh ,,Carobne frule", duh Sarastra,
ono ,,voden prijateljem ka dobrome iCi", pri cemu
taj duh istovremeno obujima tako mnogo od onog
novog, smelog, covecanski buduceg da se sigumo
ne moze reCi da je manje revolucionaran od Tol-
stojevih vaspitnih idej~,; Samo st.o u ~jemu n:ma
savrseno nicega anarh1ckog, stav1se nJegov pOJam
ljudskosti, ljudskog dostojanstva, u~judenosti i ob-
razovanja toliko se poklapa sa poJmom sveeanog
reda i hijerarhije, sa tako izrazitim smislom za
postovanje, tradiciju, simbol, tajnu, za disciplinu,
ritam, za jednu koloidnu, skoro koreografsku veza-
nost u slobodi, da se taj pojam, nasuprot Tolstoje-
vom pojmu ,,pustanja iz klupa", odista moze smat-
111
 rati drfavnickim u naJvisem 1i najlepsem smislu
re6i. Ni deeaci i mladiCi Geteovog snovidnog kraja
nisu piiikovani za klupe, u svakom slueaju ne vidi-
mo ih u tom polofaju. Osnova njihovog vaspitanja
je, kao sto je to Pestaloci :Zeleo, ratarstvo, i u slo-
bodnoj prirodi, uz pesmu koja sve prati, rad i igru,
odvija se njihovo obrazovanje, koje se pre svega
sastoji u tome da, kako se bukvalno ka:Ze, ,,mudri
ljudi pustaju deeaka da sam pronade ono sto mu
odgovara; da skrate stranputice kojima eovek suvi-
se lako moze da skrene sa svoga odredenog puta".
Svakoj odlucnoj sklonosti prema nekom pozivu ide
se svesrdno na ruku, ona se neguje jer ,,nesto dob-
ro znati i umeti, daje viSe obrazovanje nego polo-
vicnost u sto raznih stvai:ii". Ako je pak time vaspi-
tanje individualno, ono zato nije ni izdaleka indivi-
dualisticko - uistinu je ono tako malo individua-
listicko da se eak zahteva respekt pred konvencio-
nalnim i smatra izrazitom osobinom genija: jer on
shvata da se umetnost bas stoga zove umetnost
sto nije priroda; i on najlakse pristaje na respekt
prema konvencionalnom, polazeCi od saznanja da
ono nije niSta drugo do ,,saglasnost izvrsnih ljudi
da ono sto je nufoo i neophodno smatraju najbo-
ljim". To je uveliko neprijateljski stav prema pro-
1izvoljnome, koje se na karakteiiistiean nacin po-
kufava braniti pomocu primera iz muzike. ,,Da li
bi," kaze se, ,,muziear dozvolio uceniku da nasumce
cupa po zicama ili pak da po svom nahodenju i
volji pronalazii intervale? Tu pada u oci da se niSta
ne mo:le prepustiti samovolji ucenika; elemenat u
kome on treba da deluje nedvosmisleno je dat, a
dat mu je u ruke i alat kojim treba da barata, cak
i naCin kako njime treba da se sluzi, mislim, kako
da m enja prste, propisan je, kako bi se p rst sklo-
nio s puta drugome i onome posle sebe pripremio
put; samo tim zakonomernim uskladenim usaglafa-
vanjem biva najzad moguce i ono nemoguce." -
112
Nije slueajno, kako rekosmo, da stareSiine Peda-
goske provincije uzimaju muziku na taj nacin kao
paradigmu; jer, ne predstavlja Ii ona stvarno najvi-
se duhovni simbol za svako ,,sa zakonom uskladeno
zajednicko delanje" raznorodnoga u foveka dostoj-
ni kulturni cilj i svrhu? U Pedagoskoj provinciji
pesma prozima svu delatnost, ona je ,,prva stepe-
nica obrazovanja", sve ostalo se na nju nadovezuje
i kroz nju dobija. ,,Najjednostavnije uzivanje", ka-
ze se, ,,kao i najjednostavnije ucenje kod nas se
ozivljava i usaduje putem pesme; putem pesme
predajemo eak i ono sto se radi iz oblasti verskih
i moralnih stvari." Cak i elementi citanja, pisanja,
racunanja proizlaze dz pesme, zatim pisanja nota,
posmatranje mera i brojeva - i ukratko, kao sto
je ratarstvo prirodni, tako je ovde muzika duhovni
elemenat vaspitanja, ,,jer od nje teku ravnotracni
putevi na sve strane".
Ovde nam pada na um jedan drugi veliki Ne-
mac i stvaralac nemacke sudbine: Luter, koji je
muziku kao pedagosko sredstvo ocenio na veoma
sliean nacin kao sto je ovde istice Gete. ,,Muziku
sam," veli on, ,,oduvek voleo. Mladez uvek treba
navikavati na ovu umetnost jer ona stvara fine,
spretne ljude. Ucitelja koji ne ume da peva necu
ni da pogledam." I u skolama koje SU stajale pod
njegovim uticajem pevalo se skoro isto toliko kao i
u Pedagoskoj provinciji - dok mi, s druge strane,
nije poznato da se u Tolstojevoj skoli uopste peva-
lo. Putniku koji prolazi kroz Pedagosku provinciju
cini se kao da nijedan njen zitelj ,,ne oini nesto
sopstvenom voljom ~ silom vec kao da ih prozima
i skroz-naskroz ozivljava neki tajni duh koji ih vodi
prema jednom jedinom velikom cilju". Taj duh je
duh muzike, kulture, ,,sa zakonom uskladenog za-
jednickog delanja," cime na kraju jedino postaje
moguce ono ,,nemoguce", tj. drfava kao umetnicko
8 Eseji, I 113
delo; to je jedan svakoj divljini dalek i opreean
duh, skoro bismo rekli: to je nemacki duh.
To trostruko stepenovano pozdravljanje, ciji
smisao, trostruko postovanje, za same deeake osta-
je tajna, zato sto tajna, respekt pred necim skrive-
nim, ima velike vaspitne vrednosti; to insistiranje
na stidu i bojazni; to uspravito suceljavanje mla-
dog eoveka sa svetom u easnoj drugarskoj sprezi
sa sebi ravnima, to podizanje sopstvene easti time
sto se drugome ukazuje east; ceo taj visoko produ-
hovljeni i muzieno razvedreni militarizam: koliko
je to daleko od racionalnog radikalizma, unutras-
nje manitog hriScanstva Tolstojeva! Da Ii bismo
ipak poverovali da uprkos tome u odlucnim tacka-
ma postoji veoma cudna srodnost medu vaspitnim
idejama oba velika pesnika?
Tolstoj jednom prostodusno i jednostavno kafo
da sredstvo spasenja sveta vidi u tome da naprosto
viSe ne cinimo ono sto ne nalazimo da je razumno,
to jest sve ono sto sada cini celokupni nas evrop-
ski svet, na primer ,,predavati gramatiku mrtvih
jezika". Ono sto se moze osetiti u ovoj polemickoj
izjavi uperenoj protiv studija antickih jezika, sto
stavise otvoreno dolazi do izrafaja, to je pobuna
ruskog narodnog bica protiv same humanisticke
civilizacije; u tome se otkriva Tolstojevo neklasicno
paganstvo, ona etnicka bofanstvenost koja, po re-
Cima Gorkoga, nije bila bofanstvenost jednog Ju-
pitera vec ruskog boga ,,koji sedi na javorovom
prestolu pod zlatnom lipom". U Tolstojevim pe-
dagoskim spisima vlada jedno ekstremno antihuma-
nisticko, antiliterarno, antiretorsko shvatanje o vai-
nosti i korisnosti nastavnih predmeta; on ni u kom
slueaju ne smatra da su discipline pisanja i citanja
tako vazna stvar kao sto se to tradicionalno Cini u
Evropi, on nema ni najmanje humanistickog straha
od pojma ,,analfabetizam", vec to za nase pojmove
sirovo stanje otvoreno brani. ,,Vidimo ljude oprem-
114
ljene svim potrebnim znanjima za obavljanje poljo-
privrednih poslova", veli on, .,koji zacelo poimaju
u~utra~?jl!' po_vezan~st t<;>~ posla, iako ne umeju
m d~ c1taJU m da p1su; ih izvanredne vojne zapo-
vedmke, trgovce, majstore, masiniste, zanatlije, lju-
de koje je prosti zivot vaspitao i koji su tim vaspi-
tanjem stekli veliko znanje i jasno miSljenje a koji
ne umeju ni da citaju ni da piSu. S druge strane
opet postoje takvi koji to umeju, ali samim tim
nisu stekli nikakva nova znanja." I kada ukazuje na
protivrecnost izmedu stvarnih potreba naroda i ob-
razovanja koje obrazovane klase hoce da mu na-
metnu, on pre svega ima na umu cinjenicu da nife
skole poticu od viSih; najpre su osnovane ove a ne
one, prvo su nastale manastirske skole, zatim viSe
skole, pa tek elementarne skole a to je pogresna
hijerarhija; jer pogresno je da osnovna skola, ume-
sto da odgovara samoj sebi, samo u maloj meri
odgovara zahtevima viSih skola. Jasno je sta hoce
da kaie. On smatra da je osnovna skola suviSe li-
terarna, da je jos uvek odviSe potcinjena klasic-
nom obrazovnom idealu, da nije dovoljno stvamo-
-ziva, da nije dovoljno usmerena na odredeni po-
ziv. Ali bismo bili u zabludi ako bismo ocekivali
da ce imati viSe reoi priznanja za duh i sistem vi-
sih skola i univerziteta. On im prebacuje da SU ,,pot-
puno odvojeni od stvarnog zivota"; on uporeduje
pravo vaspitanje putem fivota i kroz fivot sa vaspi-
tanjem akademskih studenata i konstatuje da ona
prv~ vrsta vaspitanja stvara valjane ljude svog
poz1va, dok ova druga vrsta vaspitanja stvara samo
,,takozvane ljude sa univerzitetskim obrazovanjem,
napredne, to znaCi razdrazljive, slabasne liberale".
On prorice da ce ,,latinski i retorika" opstati jos
stotinak godina, ne dufe, i to zato toliko sto ,,kada
smo lek jednom kupili, moramo ga i popiti". Taj
izraz dovoljno jasno oznaeava njegov odnos prema
klasienom obrazovanju, prema evropskoj dstoriji
115
obrazovanja, prema humanizmu - ali ujedno i
njegov odnos prema Zapadu, civilizaciji, odnos na-
rodnjacke mrlnje prema svemu nenarodnom, tudin-
skom, oktroisanom, samo obrazovnom, ukratko po-
bunu drevnog ruskog sveta protiv Petra.
Vreme je da se u Geteovoj Pedagoskoj provin-
ciji osvrnemo j potrazimo mesto na kome se pitom-
ci have antickim jezicima. Osvrnimo se i imajmo
poverenja u ono sto vidimo svojim ocima! Toga
mesta nema. Gete nije varvarin koj.i ce prezreti
bavljenje jezikom i jezicima kao obrazovnim sred-
stvom uopste. On to bavljenje jezikom toplo nazi-
va ,,najne:Znijim od svih poslova na svetu" i istice
njegovu vaspitnu vrednost, tako sto ucenje jezika,
teoriju i praksu, svojih imaginarnih pitomaca po-
redi sa grubom i surovom du:Znoscu cuvanja konja,
da sami ne bi, baveCi se zivotinjama, postali divlje
zivotinje. Ali pri tome se radi o zivim jezicima. Na
smenu se uce jezici raznih naroda - latinski i
grcki, valja posebno konstatovati, ne pojavljuju se
u vaspitno-nastavnom planu Provincije.
Pa jos i mnogo sta drugo se u njemu izricito
ne pominje, ali da bas ovaj elemenat uzalud trazi-
mo, to mora pasti u oci. Je li Gete bio humanist
iii to nije bio? - On je to bio, ali je on to oduvek,
kao prvo, bio u jednom daleko sirem i eak druga-
cijem smislu od fiiloloskog. A kao drugo, u ustroj-
stvu Pedagoske provincije uopste, bez obzira na
svu muzicku vedrinu, postoji jedan akcenat izvesne
plemenite tvrdoce, i nema sumnje da se Gete u vre-
me svog svesnog vaspitackog rada prema vinkel-
manovsko-humanistickom obrazovnom idealu odno-
sio pomalo onako kako su se Tolstoj i Auerbah
odnosili prema muzici, to jest sa socijalnom stro-
goscu prema sibaritskom, diletantski raspusnom i
uzivalackom, u kojem se sastoji opasnost toga ,,op-
steljudskog" obrazovnog ideala. On je tu opasnost
smatrao vecom nego opasnost suiavanja i ograni-
116
eavanja usled speoijalizacije, cije smo strahote mi
kasniji potomci naravno upoznali; on brani obra-
zovanje za odredeni poziv od podueavanja pomocu
reci - iz iste antHiterarne tendencije koju smo za-
pazili kod Tolstoja; on sa njim de1i uverenje da
se ljudsko obrazovanje najbolje ostvaruje putem
ogranicavanja, pa je otud dovoljno radikalan da
kroz usta jednog od Hca ,,Godina putovanja" op-
stem humanistickom obrazovanju i ,,svim pripre-
mama za nj" bacio u lice rec ,,ludorije". To je tes-
ka rec. Aline zvuci Ii danas, kada viSe niko ne mo-
ze da zivi od svoj.ih kamata, kao jedno itekako vi-
dovito proroeanstvo kada on na istome mestu ob-
javi: ,,Ko se odsada ne usmeri na jednu umetnost
ili jedan zanat, taj ce lose proci ?"
Mi nismo kriH sklonost da paganstvo dece pri-
rode primarno tumaCimo u etnickom smislu. Gete-
ovo zacudujuce radikalno odbijanje humanisticko-
-literarnog obrazovanja na odsudnom mestu nesum-
n}ivo je takve prirode da nas u tome uverenju
osnazi. Ne bismo imali mnogo da se plasimo kada
bismo njegov ostri sud ,,ludorije" proglasili pobu-
nom germanskog narodnog bica protiv same huma-
nisticke civiliizacije. Mi sa punim pravom tvrdimo
da bi se Gete isto tako kao i Tolstoj suprotstavio
zabludi da je narodno obrazovanje razvodnjeno uce-
no obrazovanje - toj zabludi kojom se um i duh
naroda razvodnjava, ponifava i vreda, umesto da
se, kako uobrafavamo, podize. I onaj sto u ,,Iz-
borima po srodnosti" potajno - ,,jer masa odmah
preziire" - zastupa reakcionarno pedagosko tajno
ucenje: ,,Decake treba vaspitati za sluge a devojke
za majke, pa ce sve bitii dobro," nije bio eovek koji
ce zastupati vaspitavanje ,,naprednih, tj. osetljivih
i slabasnih liberala". Da Ii je u asketskoj strogosti
njegovih vaspitackih nacela igrala ulogu prorocan-
ska osecajnost? Je H njegovo poznavanje vremena
predvidalo da ce ,,latinski i retorika" u svakom
117
slueaju opstati jos stotinak godina? Osobena zbiva-
nja u danasnjoj Evropi zacelo su prikladna da na
njegove pedagoske maksime bace takvu proroean-
sku svetlost.
Sva zapadno-marksisticka primesa, koju veliki
prevrat u zemlji Tolstoja iznosi na videlo dana -
onog dana koji obasjava povrsinu stvari - ne spre-
eava nas da u boljsevickom prevratu vidimo kraj
Petrove epohe, zapadno-liberalizirajuce, evropske
epohe Rusije, koja tom revolucijom opet okrece
lice prema Istoku. Car Nikolaj nije pao ni od kak-
ve evropske ideje napretka. U njemu je umoren
Petar Velikii i njegov pad nije ruskom narodu ot-
vorio put u Evropu vec put za povratak u Aziju.1
Ali nije li, bas od trenutka tog preokreta, ciji je
prorok bio Lav Tolstoj, iako se u Moskvi to ne vidi
- nije li i na evropskome Zapadu Zivo oseeanje
da se i za njega, za nas, za ceo svet a ne samo za
Rusiju, zavr5ava jedna epoha: gradansko-humani-
sticko-liberalna, koja je, rodena u renesansi, zavla-
dala sa francuskom revolucijom, i cijem izdisaju
i poslednjim trza}ima mi sada prisustvujemo? Da-
nas se postavlja pitanje da li je mediteransko-kla-
sicno-humanisticka tradicija bila stvar eoveeanska
i stoga eoveeanski vecna Hi je bila samo duhovna
forma i sastavni deo jedne epohe, to jest gradan-
sko-liberalne, pa sa njome moie umreti.
lzgleda da je Evropa vec odgovorila na to pi-
tanje. Antiliberalni kontraudarac vise je nego jasan,
on je grub. On se politicki <izrafava u mrskome
okretanju leda demokratiji i parlamentarizmu 1i u,
sa smrknutim licem, prihvatanju diktature i terora.
Fasizam u Italiji pravi je pandan ruskom boljseviz-
' Nemoguee je povodom ovoga i drugih mesta ne
skrenuti citaocu paznju na eseje koji sleduju a koja (pri-
meri evolucije svoga autora) ovaj i slicne odsecne sudove
ne samo sto povlace, nego ih gotovo isto tako odsecno
menjaju. (prim. prev.)
118
mu, i njegov anticki gest i maskerada ne mogu da
nas zavaraju u pogledu neprijateljstva njegove su-
stine prema humanitetu. Na Iberskom poluostrvu,
gde je rastocenost liberalnog sistema bila jos oce-
vidnija nego na Apeninskom poluostrvu, stvari su
jos odlucnije krenule istim putem: tamo se vec za-
cudujuce dugo odrfava vojna diktatura. A na sve
strane su - kao prate6i znak antiliberalnog raspo-
loienja i kao posledica rata - silno nabujale vode
nacionalizma; curanska samodopadljivost pojedinih
evropskih naroda, jedno kolericno samoobofavanje
stoji u neobicnoj suprotnosti sa jadom i srozanoscu
ovog dela zemlje uzetog u celini.
Duhovna zbivanja u Francuskoj od izuzetnog
su znaeaja i za nas Nemce od neposredne va.Znosti.
Nijedna zemlja za vreme prv·i h poratnih godina nije
se cinila u konzervativnome smislu cvrsea u gra-
dansko-klasicnoj tradiciji od ove. Imao se utisak
da je ona prava konzervativna zemlja Evrope -
daleko od toga da rat shvata kao jednu novu revo-
luciju, vec, staviSe, posle pobede i na osnovu po-
bede, odlucna da u njemu ne vidi samo potvrdu i
dovrsenje stare, gracianske revolucije iz 1789. go-
dine. Na pitanja kao sto je ovo maloeasnje Fran-
cuska je odgovarala spokojnom ironijom. Ako Ne-
macka sanja apokalipse, odgovarala je, neka joj
bude. Francuska se u svojoj klasicnoj tradiciji ose-
ea sasvim dobro i sigurno. Necu zaboraviti kako
mi je prilikom jedne internacionalne razmene miS-
ljenja, kada sam poku5ao da povedem razgovor o
tim stvarima, jedan saradnik pariskog vladinog li-
sta uzvratio da je Francuska uvek bila i da ce uvek
ostati solidement rationaliste et classique.
Medutim, kroz ove reci progovorila je samo
oficijelna, gradansko-konzervativna Francuska a ne
potajno ziva, vi5a, duhovna i mlada. Tada je tamo
preko vladao gospodin Rejmon Poenkare, jedan u
Nemackoj koUko omrafen toliko zacelo i precenjen
119
drfavnik, no koji se kao duhovni reprezentant mo-
ze smatrati znaeajnim, buduCi da je on taj koji po-
litickri zastupa gradansko-klasicnu Francusku, ideju
vladav1ine latinske dvHizacije. Taj eovek neguje u
svojim grudima jednu veliku licnu i duhovno-poli-
ticku mrfnju, ciji predmet on ne ume da oznaci
bol.ie nego imenom ,,komunizam". Ali, ono sto gos-
podin Poenkare naziva ,,komunizmom" nije nista
drugo nego miniranje njegove gradansko-klasicno-
-starorevolucionarne Francuske koje traje, to je ra-
zaranje ideje latinske oivilizadje pomocu duhovnih
fermenata koji su prodrli izvana i sada u krvi mla-
dih cine svoje - jedna nova, antigradanska, du-
hovno-proleterska revolucija, cijim se povrsnim po-
litickim izrazom mogu smatrati izbori na kojima je
oboren gospodin Poenkare a na njegovo mesto do-
veden jedan socijalist. U Nemackoj se sumnja da
ce taj naslednik, gospodin Erfo, ukoliko ostane na
vlasti, zadrfati strogo konzervat•ivno-humanisticko
skolsko zakonodavstvo koje je tvorevrina Poenkareo-
ve vlade; karakterisVicno je da se jedna kulturna
stvar, pitanje nastave, u izvesnom smislu moze ose-
titi kao glavna tacka politickog programa.
Svakako, i Francuska poCinje da ,,sanja apo-
kalipse"; njeno oseeanje sigurnosti u okviru tra-
dioije pI1ilicno je sumnjiva stvar i mi u Nemackoj
mislimo da imamo razloga nadi da ce nam atmo-
sferske promene kojima je ona podlofna dopustiti
da disemo slobodnije. Jer, stvari sada tako stoje
da se u Francuskoj nacionalizam i humanisticka
kulturna ·i deja poklapaju, buduCi da se i jedno i
drugo zasniva na uverenju o apsolutno uzviSenoj
vrednosti i svetskoj misiji latiinske civilizacije kao
vecne ljudske stvari; da se, s druge strane, evropski
zajednicki duh i izvesna, ma koliko uslovna, sprem-
nost za sporazumevanje sa Nemackom pre moze
naci na strani u kulturnom pogledu viSe ne sasvim
pouzdane latinisticke, novo-revolucionarne, ,,komu-
120
nisticke" Francuske. Gospodin Poenkare, eovek gra-
dansko-konzervativne Francuske, neguje naime u
svojim grudima, pored one mrfnje prema ,,komu-
nizmu", jos jednu isto tako elementarnu mrfnju
koja je, medutiim, u osnovi ista: mrfnju prema
Nemackoj, a to jest prema varvarstvu. On bi naj-
radije na Rajni podigao limes romanus civilizacije
a Nemacku bi, ukoHko ne bi mogla i ne bi htela
da se potcini latinskoj ideji civilizacije, bacio na-
trag u skitsku divljinu. On se godinama dokazivao
kao stvarnri, uvereni i neumoljoivi protivnik Germa-
nije, dok je do izvesnog ublafavanja metoda, do
izvesnog popustanja pritisaka na Nemacku doslo
tek u trenutku kada je u Francuskoj do5ao na vlast
sooijalizam koji nema viSe gradansko-humanisticki
karakter.
Sto se pak Nemacke tice, ona se u odnosu na
te zapadne pojave nalazi u osobenom i komplikova-
nom polofaju i jasno sagledavanje i saznavanje te
situacije je za nas Nemce i za ceo svet od najveceg
znaeaja. I u Nemackoj postoji naime suprotnost
izmedu jednog humanistickog i jednog (tako reCi)
,,komunistickog" idejnog tabora - samo s tom raz-
likom sto ovde naoionalisticko opredeljenje nije,
kao preko, locirano u okviru humanistickog vec u
okviru (tako reCi) ,,komunistickog" tabora: iz toga
proizlazi pouka da, kada dva naroda u kulturnom
pogledu oine isto, to nije isto ·i da sprovodenje
iste duhovne tendenoije u odredenim okolnostima
mofe da bude veoma spretno sredstvo u pokusaju
da se unapredi politicko priblifavanje.
Nije potrebno da ovde gubimo mnogo reci o
nemackom fasizmu, njegovom nastanku, potpunom
obja5njenju njegove pojave. Dovoljna je konstataci-
ja da je on jedna etnicka religija koju kao eove-
cansku snagu ne odbacuje samo internacionalno
jevrejstvo vec izriCito i hriscanstvo, i da se njeni
svestenici ne odnose sa vecom blagonaklonoscu ni
121
prema humanizmu nase klasicne literature; on je
narodsko paganstvo, kult Votana - neprijateljski
izrazeno (a mi hocemo da se izrazimo neprijatelj-
ski), jedno romanticno varvarstvo. On je konse-
kventan samo kada se zalafo da u podrucju kultu-
re i vaspitanja potisne humaniora, klasicno vaspi-
tanje, u pI"ilog drevnog nemackog bica. I on ne
vidi, ili nece da vidi, kakav nesrecan pandan pred-
stavlja time antilatinizmu post-gradanske Francu-
ske, i koliko ide na ruku gospodinu Poenkareu,
protivniku komunista. Upraznjavati danas u Ne-
mackoj paganstvo, slaviti suncevu obratnicu i obav-
ljatii obrede u east boga Odina, ponafati se kao na-
rodski varvarin, to znaci dati potpuno za pravo
onim francuskim civilizacionim patriotiima koji Ze-
le da na Rajni podignu grudobran zapadnoevrop-
ske kulture, i znaci na najgluplji nacin kompromi-
tovatii polofaj onih koji u Francuskoj sa manje
ostrine povlace razliku izmedu latinstva i varvar-
stva i koj ima je stalo do mira, sporazumevanja, po-
1
mirenja, do gentlemen's agreement sa Nemackom.
To smo imali na umu kada smo rekli da spro-
vodenje iste duhovne tendencije moze ponekad da
bude najneprikladnije sredstvo da se unapredi po-
liticko priblifavanje dvaju naroda. Nije trenutak
da se Nemacka ponafa antii-humanisticki, da sebi
za uzor uzima Tolstojev pedagoski boljsevizam i da
Geteovu strogost u traienju opsteljudskog ideala
obrazovanja, njegovu volju za odricanjem i ogra-
nifavanjem tumaci kao etnicko divljastvo. Napro-
tiv, ovo je trenutak kada je potrebno da snafoo
istaknemo i svecano negujemo nase velike humane
trndicije - ne samo poradi njih samih, vec •i da bi
se na taj nacin sasvim ocito po'k azala nelegitimnost
zahteva ,,latiske civilizacije". Nasem socijalizmu
posebno, cij i se duhovni zivot suviSe dugo iscrplji-
1
vao u jednom inferiornom privrednom matel"ijaliz-
mu, niSta nije neophodnije nego da pronade vezu
122
sa onim viSim Nemstvom, koje je uvek ,,zemlju
Grka dusom trazilo". On je danas u politickom
pogledu nasa stvarna naoionalna partija; ali on
nece biti istinski dorastao svome nacionalnom za-
datku sve dok, da stvar dovedem do kraja, Karl
Marks ne bude citao Fridriha Helderlina, susret,
koji uostalom izgleda da se upravo ostvaruje.
Poslednji fragment
Odlucnost je lepa stvar. Ali stvarno produktiv-
nim, plodotvornim i time umetnickim principom
nazivamo uzdrZa.nost. Mi ga u muzici vol•imo kao
bolnu srecu zastanka, kao setno zacikivanje onog
,jos ne', ono prisno oklevanje duse koje u sebi nosi
ostvarenje, razresenje, harmoniju, ali je jos za-
malo ne pusta, odlaze i uzdrfava, zamalo jos nece
sebi da je da. Mi ga volimo u duhovnom kao [ro-
niju koja se, prepredeno i neobavezno, iako ne bez
srdacnosti, poigrava izmedu suprotnosti i kojoj se
ne fori da se opredeli i odluOi: puna slutnje da se
u velikim stvarima, u stvarima eoveka, svaka odlu-
ka mofo pokazati prebrzom i prenaglom, da nije
svrha odluka vec sklad - koji, ako se radi o ve&
nim suprotnostima, mofo da lezi u beskraju, ali
koja ona laka uzdrfanost, zvana ironija, nosi u sebi,
kao sto ogranicenje nosi u sebi razre5enje. Mi smo
je osvedocili na ovim stranicama, tu ,,beskrajnu"
ironiju, i neka se prosudi protiv cega se ona okre-
nula sa posebnom naklonoscu, koji je deo besmrtne
suprotnosti najostrije uzela na nifan, i neka se iz
toga izvuku zakljucci - ali ne suviSe dalekosefoi!
Ironija je patos sredine . . . Ona je i njen mo-
ral, njen eros. Rekli smo da brzopletost pri od-
lucivanju pitanja otmenosti - da ceo kompleks
vrednosnih suprotnosti koji je bio prisutan u nasim
123
 razmatranjima sazmemo u ovoj formuli - ona u
celini uzev nije svojstvena nemackoj prirodi. Tome
n~rodu s~edin~_ 1i sv~ts~og gradanstva pristoji patos
IlJ~gove s1!uac1Je a i. IlJena moralnost: saznavanje i
uVIdanJe, cuo sam, imaju u hebrejskom isti koren
reci kao i ,,izmedu".
Nemacki pisac kojii je svojski mislio o proble-
mu ~tmenosti, o tom aristokratskom problemu,
upi:st10 se u smelo filologiziranje kada je ime ne-
mackog naroda hteo da izvede od reci Tiusche"
narod, ,,Tausche-Volk" varljiv narod - ~Ii veoma
duhovito fi~ologiziranje. Narod koj1i nastava gra-
dansku sredmu sveta narod je koji vara, narod pre-
predenosti i ironicne uzdr:lanosti na obe strane na-
rod. ciji se um sa neobaveznom srdaenoscu poigra-
v~ izmedu suprotnosti i to sa moralnoscu, ne, po-
mznoscu tog obmanjlj1ivoga ,,izmedu", verom u sa-
zna~anje i uvidanje, u svetsko-gradansko obrazo-
vanJe.
Plodotvorna poteskoco sredine ti si sloboda i
uzd~anost!. ~eka nam vazda ~,ude 'na opomenu da
nas Je_ ,,pohtika slobodne ruke dovela u praktiicnu
nesrecu! Ta praksa je sumnjiva, sama ta nesreca
sumnjiva je u najvecem stepenu; viSe je nego ve-
rovatno da nas je ona snasla za nase dobro i da
smo za njom tezili na tako dubok nacin kako se za
svojom ,,sr.~co~·: nikada ~e.. tezi. Alti. postovanje
neuspe~a mJe n~sta plemevmtlJe od postovanja us-
peha, l s~mo b1. nas o~:izavanje neuspeha moglo
po~o.lebati u v~:! u prav1cnost i svetu datost jedne
poht1ke duha 01Ja potreba za slobodom i ironicna
uzdr:lanost nisu sami sebi svrha i cilj vec su us-
mereni na krajnju sintezu i harmoniJu na C.istu
ideju samog eoveka. ' hovih pateticnih rivala, ljudi od dela, sinova duha,
Uz.~jamnost sen~,imen~alne ce:lnje (jer, videli
smo, IllJe s~mo _,,duh sei;it1mentalan), teznja sinova
duha ka pnrod1, dece pnrode ka duhu, ukazuje na
viSe jedinstvo kao cilj eoveeanstva, kome ono, koje
124
u stvari najviSi nosilac sveg stremljenja, daje svoje
sopstveno ime, - humanitas. Instinkt uzdrfanog
samoodrfavanja svetskogradanskog naroda sredine
Nemaca pravi je nacionalizam. Jer, tako nazivamo
tefnju naroda za slobodom, njihovo nastojanje o
sebi, njihovo stremljenje za samoispitivanjem i sa-
mousavrsavanjem. I umetnik odano i brizno misli
da je usredsreden samo na to da kamenu otrgne
svoje delo, svoj prisni san - i on moze u dirlji-
vom, sveeanom trenutku saznati da mu je opcinje-
nost bila cistijeg porekla, da je kle5uci radio na
jednom viSem delu.
Narod i covecanstvo - jedan duh sa lstoka,
jedan od onih obznanjivaea koji su, kao Gete, Nice
i Vitmen, odavno bili zagledani u oslavljujucu svet-
lost jedne nove poniiznosti: Dimitrij Mereskovski
bio je taj koji je rekao da animalno sadrzi u sebi
zivotinju-eoveka i zivotinju-boga. Bit zivotinjsko-bo-
fanskog eovecanstvo tesko da je shvatilo, a ipak
ce tek spoj tog zivotiinjsko-bofanskog sa bogo-co-
vekorn donetii jednom spas ljudskome rodu. To
,,jednom", ta ideja spasenja, koja viSe nije hriscan-
stvo a nije ponovo paganstvo, nosi u sebi resenje
problema otmenosti, kao sto nosi u sebi opravda-
nje, staviSe posvecenje sve fronicne uzdrfanosti
pred poslednjim pitanjima vrednosti.
U poverenju smo raspravljali o velikim priro-
dama i plastiearima, o deci bozjoj, u kojima je ja-
ko bilo izra:leno ~ivotinjsko-bofansko, narod, zivot,
mir, zena i nasladivali smo se duhovitoscu svetsko-
ga duha, koji u pedagoskoj tefoji humanizuje nji-
hovu ispovednu ispunjenost svojim sopstvenim Ja.
Obazrivije smo se dotakli bogocovecne sfere nji-
svetih bolesnika. lstina Rusa: da eoveeanstvo tesko
da je shvatilo bit zivotinjsko-eoveenog, mogla bi
nas ohrabritii i podstaCi na zakljueak da se, igrom
ironije, oni koji u osnovi ,,nikoga ne mogu da vole
125
Dego sarno sebe" Dalaze u veeoj milosti. Ali, mi
dobro z1:1amo ~a Diko De mofe odluchi koji je od
dva ~ZVISeDa ti~a J?~ZV:l!:l da ODO StO je Daj bolje
doprmese dragoJ shc1 potpuDog humaniteta.
1921.

GETE KAO REPREZENTANT GRADANSKOG

RAZDOBUA

StavljeD pred zadatak da govorim pred vama o

Geteu, pribegavam jedDom secaDju, jedDom do-
zivljaju sto treba Da to da me ohrabri i mome
pothvatu da legitimiteta, koji je u svim stvarima
oDo Dajbolje, oDo odlucujuce. Izazivam osecaDja
koja su me ophrvala kad sam pre toliko godiDa pr-
vi put prolazio kroz Geteovu roditeljsku kucu Da
HirsgrabeDu u FraDkfurtu.
Te stepeDice i sobe bile su mi pradavno pozna-
te po stilu, stirnuDgu, atmosferi. Bilo je to ,,porek-
lo", kao sto stoji u kDjizi, u kDjizi moga zivota, i
u isto vreme pocetak Decega ogromDog. Bio sarn
,,kod kuce" pa ipak plasljiv i pozni gost u sferi
geDijeva postaDja. Zavieaj i veliciDa dodirivali su
se. Patricijsko-gradaDsko, pretvoriv se u muzealDo
i postavsi predmet lagaDog pijeteta, kao kolevka
heroja; dostojanstveDa cestitost, sacuvaDa i kao
svetiDja odrlaDa siDa radi, koji ju je ostavio i oti-
8ao - kako daleko otiSao! - i odrastao u strogo-
sti sveta: gledao sam -ih, udisao, i sukob prisDosti
i strahopostovaDja u mojim grudima prelazio je u
osecaDje u kome su skruseDost i afirmacija samoga
sebe jedDo isto: u DasmeseDu ljubav.
126 127
 Jane mogu da govorim o Geteu drugaCije nego
s ljubavlju, to ce reCi: iz intimiteta cija se nepri-
licnost ublafava najzivljim simbolom za nemerljivo.
Skromno prepustam istorijsko-komentatorskim du-
hovima i naucnim prirodama da raznose glas o nje-
govim najviSim dometima, prirodama koje se vec
cisto saznanjem osecaju dorasle onome najvisem
- sto je nesto sasvim drugo nego ucestvovati u
njegovoj supstanci, i samo u njoj, ne u duhovnom
dakle, nego u ljudskom, prirodnom, naci neku vr-
stu prava, neku vrstu mogucnosti da se progovori
takode. Covek sliean meni moze da govori o Geteu
samo iz sopstvene supstance i sopstvenoga bica, iz
izvesnoga familijarnog iskustva dakle, deciji ponos-
ne povezanosti onoga Anch' io sono pittore - ~ na-
sto poricati prepoznavanje, pravo na prisnost koja
seze daleko u nadlieno, nacionalno! U ovoj godini,
ovim danima, svet slavi velikoga gradanina; ali sa
onom familijarnoseu o kojoj sam ja govorio, iz na-
se supstance, koja je bila njegova, moiemo to da
ucinimo samo mi Nemoi. Dostojanstveno-gradanska
sfera kao postojbina sveljudskog, svetska velicina
kao dete gradanskoga sveta - ta sudbina po po-
reklu i najsmelijem porastu ne nahodi se nigde ta-
ko kao kod nas; i sve ono nemacko sto je iz gra-
danskog sveta izraslo u duhovno, nasmeseno je kod
kuce u roditeljskoj ku6i u Frankfurtu. -
Figura ovoga velikog coveka i pesnika, ili, bolje
receno, toga velikog eoveka u pesnickom liku, mo-
ze se posmatrati u raz1icitim razmerama, vec prema
istorijskome uglu iiz kog se na nj gleda. On je, na
primer, - i to je najskromnija perspektiva - gos-
podar i majstor jedne nemacke epohe obrazovanja,
klasiene epohe, kojoj Nemci zahvaljuju poeasni na-
ziv naroda pesnika i mislilaca, epohe idealistickog
individualizma, koja je nemackom kulturnom poj-
mu zapravo tek udarila temelje i cija se humana
drai, kod Getea narooito, sastoji u svojevrsnom
128
psiholoskom spoju autobdografskog samoizgradiva-
nja i samoostvarenja sa vaspitnom miSlju, i to tako
da vaspitna ideja cini most i prelaz fa sveta lieno
prisnoljudskog u svet sooijalnog. Posmatratii Getea
kao reprezentanta te klasicno-humane epohe obra-
zovanja jeste dakle najuii ugao iz kog se moie
gledati na njegovu licnost. Moguean je i blizak je-
dan drug•i, mnogo veci. To je onaj koji je na nj pri-
menio jedan od njegovih prvih :inostran:ih postova-
laca, Tomas Karlajl, odmah posle smrti ovoga ve-
likog Nemca, ukazujuci na to da je na ovoj zemljLi
bilo ljudi ciji impulsi ne dostifo savrseni razvitak
pre hiljadu i pet stotina godina i koj.i zapravo jos
i posle dve hiljade god~na nastavljaju da deluju u
potpunoj individualnosti. Ako se pod ovim uglo~
govori o Geteovom vremenu, onda se ono ne men
stotinama, nego hiljadama godina, i stvarno, u
ovome cudu od licnosti koja se zvala Gete i koju
je i savremenicima izgledalo prirodno nazivati ,,bo-
fansldm eovekom", leie snage sto stvaraju mit, kao
StO je to slufaj kod najvecih ljudskih pojava StO SU
minule zemljom, i niko ne mofo reci do koje ce
mere vremenom njegov lik jos porasti.
Ali izmedu te dve mogucnosti da se gleda na
njega, srazmerno one najintimnije ·i ove najveliean-
stvenije, ima jedna treca i srednja; .i za nas koji
vidimo kako se zavr5ava jedno vreme, gradansko,
i Cija je sudbina da u nevoljama i krizama prelaza
nademo put u nave svetove, nove poretke u coveku
i van njega, ta treca opticka mogucnost najblifa je
i najprirodnija: da ga posmatramo naime kao re-
prezentanta onih pet stotina godina koje nazivamo
gradanskom epohom .i koje obuhvataju vreme od
petnaestoga do kraja devetnaestog stoleca. Rodena
bas pred sredinu osamnaestog, Getea je njegov
vitalni nagon preneo jos za jedan ljudski vek u
devetnaesto stolece, pa fako koreni njegove kulture
leze u osamnaestom, on je duhovno i dusevno obu-
9 Eseji. I 129
 hvatio mnogo sta od devetnaestog, ne samo na vi-
dovito nagovestajni nacin, kao u epskom delu nje-
gove starosti, socijalnom romanu ,,Vilhelma Maj-
stera godine putovanja'', u kom je kao brizljivi vas-
pitac ant:icipirao citav ekonomsko-socijalni razvitak
novoga stoleca, nego i neposredno pesnicki, na pri-
mer u ,,Izbornim srodstvima", u kojima je doduse
rokoko predeo i rokoko kostim, ali 6ija unutrasnja
ljudska priroda ne pripada viSe osamnaestom sto-
lecu i njegovom suvom racionalizmu, nego prelazi
u nove slojeve duse, u tamniji i dublji svet oseca-
nja i misli.
Sin osamnaestog, devetnaestog stoleca; ali isto
tako i sin sesnaestog, doba reformacije, brat Lute-
rov i brat Erazmov istovremeno. Crte upadljive
srodnosti i simpatije, i koje je on sam naglafavao,
vezuju njegov Hk sa ova dva lika; mofo se reCi da
on sjedinjuje u sebi karaktere obojice: kao izdanak
velike nemacke prirode, kao ingenijum hranjen na-
rodnim snagama, on je Luteru bratski blizak, pa
ni sam nije propustio da se stavi pored njega, da se
uporedi s njim. Karakteristicna je igra misli u ko-
joj on sebe primera radi zamiSlja kao prevodioca
Biblije i veli da bi u najboljem slueaju samo nefou
stranu mogao u njoj bolje da uradi. On je prote-
stant, veli Rimer, i govori da on protestuje protiv
,,papastva i popovstva" i da ce to uvek ciniti, to po
njegovoj izjavi znaci ici napred. Jer za njega je bilo
i popovskim se zvalo sve sto retardira u usavrsava-
nju eoveeanstva, bilo to u crkv·i iii drfavi, u nauci
iii umetnosti. ,,Protestant ne lici nikome bolje nego
Nemcu, Nemac upravo ne bi niSta bio bez prote-
stantizma." Ali ima i izjava zbog kojih izgleda srod-
niji Erazmu nego Luteru, eoveku iz naroda.
Franztum drangt in diesen verworrenen Tagen, wie
einstmals
Luthertum es getan, ruhige Bildung zurilck.
130
(U ovim pometenim danima francustvo, kao nekada
luterstvo, potiskuje mirno obrazovanje.)
Ovaj distihon pokazuje jasno i razgovetno kako bi
se on drfao da je roden u sesnaestom umesto osam-
naestom stolecu: u ime visokoga pojma ,,obrazova-
nja'', koji spaja u sebi prirodu i kulturu, on bi bio
za Rim a protiv duhovne ,,uznemirenosti", iii bi
bar zauzeo onako dvosmislen i nepouzdan stav kao
Erazmo, o kome je Luter rekao da mu je mir drazi
nego krst, i o kome je on sam s neprikrivenom sim-
patijom izjavio da je pripadao onima koji su srec-
ni StO SU pametni i StO Se ne nalaze pozvani da dru-
ge cine pametrrima, sto im se ne moze ni zameriti.
To je duhovni aristokratizam humanista, simpatija
sa finim, neprostonarodnim, koje je Geteova pri-
roda obuhvatala takode, kao sto je bila stvorena
da obuhvati sobom sve suprotnosti. Pa ipak:
Freiheit erwacht in jeder Brust,
Wir protestieren all mit Lust.
(Sloboda se budi u svakim prsima,
mi protestujemo svi sa radoscu.)
I koliko se Gete, opet iz razloga duhovno-gradan-
skih, o kojima hocemo da govorimo, gnusao revolu-
cije, toliko se pozitivno u dnu duse odnosio prema
njenim pretha.dnim stepenima, nemackoj reforma-
ciji i prema eposi budenja individue, prema itali-
janskoj renesansi dakle, petnaestome stolecu, i nje-
gov lik deluje onde potpuno kao kod kuce. Sav je
on velika, upravo primerna jedinka, za slavu sazda-
ni eovek one epohe, i srodne crte, isto kao sa Lu-
terom, vezuju ga sa Lionardom, cija se unutrasnja
obuhvatnost, cija se dvostruka priroda duse od
umetnosti i poznavanja prirode kod njega ponavlja.
Ako treba jos daljih dokaza za ovu pripadnost: on
131
 je preveo Benvenuta Celinija, on je u pesnickoj
igri zamenio u ,,Tasu" vajmarski dvor sa renesans-
nim dvor?m Fer~r~: a .P~imence njegovi epovi,
.,Herman i Dorote1a , Ahile1s, nose u svom nacinu
oblikovanja i grupisanja karakter umetnosti onoga
vremena. Oni deluju kao reljefi onoga vremena an-
?kizfra juCi, .Pla~ticno iskovani na ravnoj podlozi,
11 on sam pnznaJe da bi narocito voleo da Herma-
na i. Do;oteju" ~it~ u la.tinskom prevodu:' sto je
spolJaSnJe prenosenJe, koJe ovo delo jos jace pre-
mesta iz nemacko-gradanske sfere u sferu renesan-
se. Ali. u isto vreme i J?,re svega, ovaj nam spev, po-
red S1lerovog ,,Zvona ', u svojoj poetskoj cestito-
sti, p~stoja~ost:i svoje humanosti, najCistije i naj-
svesmJe vehca I ozarava onu ljudsku sredinu koju
nazivamo nemackim gradanskim svetom. -
Izdanak frankfurtske gradanske kuce, Gete u
razgovoru govori 0 teskocama koje talentu kao sto
j~ Bajron izrastaju iz njegove rodene sredine, iz
v1sokog porekla, velikog bogatstva. Izvesno srednje
stanje, veli on, daleko je povoljnije talentu, ,,zbog
cega sve velike umetnike i poete i nalazimo u sred-
njim stalezima". Ova pohvala srednjega stalefa kao
zivotn?g tla talenta nije kod njega usamljena, mno-
gobro1na su mesta u njegovim razgovorima u koji-
ma on gradanskom staleiu pripisuje bas ono sto
smo mi u slueaju ,,Hermana 1i Doroteje" nazvali
postojanom humanoscu, ,,lepo, mirno obrazova-
nje", da upotrebim njegov izraz, ,,koji ovom stale-
Zu dopusta da odoli u ratu i miru".
Gete priea: ,,U Karlsbadu je neko jednom re-
kao o meni: da sam ja stalozen pesnik; on je time
hteo da rekne: da ja prilikom pisanja ipak ostajem
gradanski razuman eovek. Jedan je to drfao za
pohvalu, drugi za prekor; ja o tom ne mogu niSta
da kazem; jer upravo moje Ja je ono o cemu treba
drugi da sude." - A mi to ne uzimamo ni kao po-
hvalu ni kao prekor; uzimamo to kao kriticku opa-
132
sku jednoga posmatraea koji nece bitii da je bio
glup:VBice da je skoro humo;istiean poduhvat, jed-
va vise nego sala, da se na coveku takvih razmera
traze crte koje se u onako jednostavnom, obicnom
smislu mogu nazvati gradanskim. Ali je pri tom
moguc uspon od malenog i spoljasnjeg u viSe i
duhovno, koji pokazuje bas ljudski karakteriisticnu
osobinu i ovih sitnih crta. Pogledajmo njegovo spo-
lja~nje drlanje u zivotu, brizljivost u odevanju,
sm1sao za eleganciju, kako je uredno i oisto, kao
sto potvrduju njegovi prijatelj1i, sve ono sto dolazi
od njegove ruke. To su najjednostavnije i najpri-
rodnije nav,i ke dobrog porekla, gradanskog vaspita-
nja u detinjstvu. Njegovo ponasanje, kao sto veli
jedan savremenik, nije se odlikovalo ,,nikako eks-
centricnom prirodom, koja se tako cesto nalazi kod
ljudi od genija, njegova priroda bila je uctiva i
jednostavna". Toj prirodi nedostajao je svaki trag
svestenickog, sveeanog i ukocenog, svaka sakralna
teZilja. On ume da se 5ali sam sa sobom, on je, cim
mu dopuste duhovni tereti, sposoban za detinju i
ocinsku dobrocudnost. Prava naklonost njegovog
1
srca jeste da ljudima ucini nesto milo, da im svet
ucini po voljL Pojam ,,prijatnosti" iigra narocitu
ulogu u dobronamernim zivotnim savetima koje
deli ljudima, i pravi je gradanski, u jednom vec
vrlo duhovnom smislu, dozivljaj kad on u ,,Poeziji
i istini" sve prijatno osecanje zivota svodi na pra-
vilnu smenu spoljasnJih stvari, na izmenu dana i
noCi, godiSnjih doba, cvetanja i rad:anja, i na sve
ono sto nam donose jedna epoha za drugom. Zamor
od te pravilne ri.tmike prirodnih ·i zivotnih pojava
po njemu je prava dusevna bolest i zivotna ugro-
ienost, on je glavrn motiv samoubistva.
Va.Znost koju je pripisivao dobrom jelu i picu,
nezadovoljstvo i uvreda koju je osetfo kada su ga
s tim u vezi jednom ostavil!i po strani, idu u onu
humoristicku sliku gradanskoga, kao sto je i cinje-
133
 nica da ga je Celter redovno snabdevao omiljenirn
rotkvicama iz Teltoa nesumnjivo koristila njihovom
prijateljstvu. Dovoljno je posvedoceno da se kod
ekscelencije Getea jelo izuzetno ukusno, i bas mi
tu pada na pamet jedna sitna zgoda koja mi je nje-
govu licnost zaeudo priblizila viSe od mnogog sve-
doeanstva viSega reda. Literator i 1istrazivac Islanda
Martin Fridrih Arent zadrfao se u Vajmaru, nauc-
nik boem malo neobicne spoljasnjosti i ne naro-
cito otmenrih navika. Pozvan je kod Getea na rueak,
gde domaCina i ufi krug njegovdh prijatelja zabav-
lja dozivljajima s puta i rezultatima svojih anti-
kvarskih istraZivanja, i easti se pored toga sa ve-
li:ikim zadovoljstvom. Za rueak ima ovcije pecenje
sa salatom od krastavaca, i cestiti Arent, posto je
pojeo viSe poroija, ne mote da odoli srcu da mu
propadne sok od pecenja .izmesan sa sokom od
krastavaca. On uhvati tanjir s obe ruke i digne ga
na usta, ali se u poslednjem trenutku uplasi i po-
gleda u domacina, moleCi za dopustenje. A veliki
vaspitani eovek pokazuje puno razumevanja za pro-
htev svoga gosta; sa najvecom bonomijom i prosto-
srdacnoscu kal:e mu neka se niSta ne fonira, i gle-
daj uCi ga kako srce, ne dopusta da drugi mozda
zaeute, isto bi valjda ipak bilo neugodno gostu koji
se sladi, nego govori, s najvatrenijim ubedenjem
analizira slast takve jedne mesavine soka od pece-
nja i krastavaca i ovim peroriranjem pribavlja iz-
jelici punu slobodu da svoju strast zadovolji. Treba
ga ovde zamislit<i otprilike kao na slici Dfordfa De-
va iz godine 1819, slioi koja se rneni cinila uvek
vrlo istinita, sa onim ocima punrim detinjeg obese-
njakluka, dubokog i dobrodusnog iskustva, sa
onom znalackorn blagonaklonoscu prema ljudsko-
rne, da bismo sasvim uocili ovu veselu scenu ii ose-
tili njen farm.
Kao poslovan covek i staresina kuce, on je op-
rezan, nepoverljiiv ,i uporan. On smatra da za njegov
134
pesnicki rad i poziv nije nikakav guMtak kad vodi
racuna o svojoj koristi i kad iz svojih dela isteruje
sto je moguce vise. On izdaje ,,Hermana ii Dorote-
ju" o miholjdanskom vasaru u formi kalendara kod
Fivega u Berlinu izriCito zbog toga sto mu ova po-
pularna forma objavljivanja obezbeduje dvostruki
honorar, prihod koji je prema savremenim podaci-
ma bio ogroman za tadasnje prilike, iako je on sam
mislio da u tome nema niSta narocito. Principijel-
no se nikada, na primer da bi unapredio kakav nov
knjifovni poduhvat, kakav easopis, nije odricao ho-
norara za svoje priloge. Siler se u jednom pismu
prijatelju Kerneru tufi kako Gete ,,niSta ne pokla-
nja". Radilo se o ,,Merkuru", cija je radna rnoguc-
nost bila ugrofena opterecenoscu zbog autorskih
honorara, ali sto nije spreeavalo Getea u nastoja-
nju da mu se njegovii prilozi plate.
Ima u njemu jedna crta gradanske ljubavi pre-
ma redu koju je on, kao i uopste ,,ozbiljno uprav-
ljanje zivotom", nasledio od oca, i koja je, kao i
kod ovoga, presla u starosti u 1izrazitu pedanteriju
i kolekcionarsko eudastvo. On priea u ,,Poeziji i 1
istini" kako je carski savetnik do nastranosti spro-
vodio nacelo da se nesto sto je poceto bezuslovno
ima sprovesti. Kada SU zajedno poceli da citaju
kakvu knjigu, morali su je dovrsiti pa bila ona ne
znam kako dosadna. I on je u svernu tvrdoglavo
nastojao da se jednom zapoceto dovrsi, eak i ako
se jasno pokazalo da je to ne samo nezgodno nego
i nekorisno. Nije trpeo da Volfgang svoje crtacke
poku8aje ostavlja nedovrsene kao skice, on je svo-
jerucno izvlacio okvirne linije oko crtefa, da bi na
taj nacin primorao rnladiea na potpunost i iscrp-
nost. Ne treba potcenjivati zivotnu delotvornost
ovakvog pedagoskog utuvljivanja. Produkciono etic-
ka naredba da se nesto do kraja uradi bila je iz-
vestan neophodni korektiv za lako zamorljivu i ne-
mirno mnogofudnu prirodu Geteovu. U izvesnom
135
natprakticnom i nadsocijalnom smislu, u osnovi je
svejedno da Ii umetnik ima gradansku vrlinu strp-
ljivosti, vrednoce, istrajnostii da delo koje je zapo-
ceo zavrsi i zaokruzi. Egoizmu sna i samouzivanja
moraju biti suprotni nagoni socijalne Hi, ako hoce-
te, gradanske simpatije i gotovosti da se sluzi, da
bi se stiglo do ostvarenoga dela; i ko zna da Ii bi
,,Faust" stigao makar do spoljasnje zavrsenosti, za
koju je ovo u sebi beskrajno delo bilo podobno,
da gradanin otac nije u detinju dusu usadio ovaj
pedagoski imperativ dovrfavanja.
,,Manir", ka:le Gete Ekermanu, ,,tezi uvek za
gotovim i ne uziva u radu. Ali pravi, odista veliki
talenat nalazi svoju najviSu srecu u izvodenju." -
,,Ne bi trebalo", kafe on, ,,mislri.ti na to da se stvar
dovrsi, kao sto se ne putuje da bi se stiglo nego da
bi se putovalo." - ,,Ima izvanrednih ljudi", prime-
cuje drugi put, ,,koji niSta ne mogu da urade s no-
gu, povrfoo, nego cija priroda zahteva da sa mirno-
eom prodru u svalci svoj predmet. Takvi talenti
cesto nas cine nestrpljivim, jer se kod njih retko
postize OnO StO Se trenutno Zeli. J edino na OVOID
putu stvara se ono najvise." On ovde govori objek-
tivno o izvanrednim ljudima, ali je jasno da on uve-
liko pripada njima i da je on sam na ovome putu
stvorio ono najvise. Izvesna crta smotrenosti i spo-
rosti, materinskog strpljenja u istrajavanju, nedelji-
va je od njegovog genija. On je odista kao stvara-
lac mnogo pre priroda spora nego burna i impro-
vizatorska. Divnu pripovetku koja je naposletku do-
bila jednostavni naslov ,,Novela" nosio je on u sebi
trideset godina. ,,Egmontu" je od zamisli do ostva-
renja bilo potrebno dvanaest godina, ,,Ifigeniji"
osam, ,,Tasu" devet. Rad na ,,Godinama ucenja"
traje preko sesnaest godina, a na ,,Faustu" preko
cetiri decenije. On je kao pesnik citavog zivota zi-
veo u stvari od svoje mladosti, on nije bio eovek
uvek novih zamisli i zapocetaka, nego je njegova
136
produkcija u biti bila razradivanje i dovrfavanje
koncepcija koje poticu iz ranog doba njegova zivo-
ta, koje je on decenijama nosio sobom i ispunjavao
Citavim bogatstvom svoga zivota, tako da se u nji-
ma siroko odrazio svet. Tako je ,,Faust", po svome
postanju, genijalni studentski dogadaj koji tera se-
gu s fakultetima i profesorima, i ljupka i kobna
istorija o zavodenju male gradanske devojke, obra-
dena u narodskim stihovima. Ali klijavna snaga
ovog juvenilnog pocetka bila je takve vrste a po-
tajna neprestana gradilacka privrlenost prema nje-
mu tako uporna, da je vremenom moglo iz toga
izrasti drvo koje natkriljuje sve, standardni spev
nemstva i eoveeanstva u isti mah, kojri. se otvara
kao sto se otvara Biblija, da bi se sve ljudsko nas-
lo u njemu, izra:leno utesno i moeno. Tako je ,,VH-
helm Majster" prema svojoj osnovi roman jednog
mladog pozoriSnog entuzijasta u kom se iSlo samo
za tim da se opise svet dionizijskih Cigana, svet
kulisa, onako kao sto opisan jos nije bio. A na kra-
ju se ovaj komedijantski svet pokazao samo kao
polazna tacka jednog epskog vaspitnog putovanja
tako dalekosefoe i sveobuhvatne prirode, da je je-
dan pametni romanticki kritiear mogao reCi: fran-
cuska revolucija, Fihteova filozofija i roman ,,Vil-
helm Majster", to su tri velika dogadaja epohe.
To nenamerno, neeastoljubivo i prirodno, skoro
kao biljka razvijanje iz neznatnih pocetaka u sve-
obuhvatno znafajno jeste ono licno najdra:le u
mocnome zivotnom delu Geteovu.
Postoje o velikim priirodama reci mrfoje i tez-
nje za omalovafavanjem, polemiclci-zlobne i zbog
zlonamernosti vidovite reoi, iz kojih se o njihovom
predmetu moze nauciti viSe nego iz najzanosnijeg
panegirika. Mislim na pismo nekog indiferentnog
gospodina fon Bretsnajdera Berlincu Fridrihu Ni-
137
kolai, iz godine 1775, u kome se pisac, sa antipati-
jom koja nije lisena psiholoske pronicljivosti, izra-
fava o mladom piscu ,,Verterovih patnj1i", o njego-
vom nepouzdanom razumu i nepostojanom oseca-
nju, i u kome mu kao pesniku priznaje ove osobi-
ne: ,,U Geteu lezi", veli on, ,,izvesno seme sposob-
nosti, ili pre izvestan poetski- genije koji deluje
onda kad on, posto je izvestan predmet nosio i
obradivao u sebi dufo vremena, i sakupio sve sto
mu mofo posluzitJi za njegovu stvar, sedne za pisaci
sto. Za prigodnog pesnika on ne bi imao sposob-
nosti. Jer on ne ume da nacini niSta van svoga
reda. Kad mu nesto padne u oci, to mu se zaddi
u osecanju ii glavi, sve sto mu naide pod ruku .gle-
da da zamesi s onim komadom ilovace sto mu Je u
radu i ne misli niti razmislja ni o cem drugom
1 gov zivot ucinilo jednim od mnogostrano najmarlji-
nego samo o tom objektu." Ovo mesto nosi nipo-
dastavajuci, potcenjujuci akcenat, ali ono sa nega-
tivnim predznakom izrafava psiholosko-konstitucio-
nalne istine koje su posle pokazale svoju vrednost
u najvecem stvaralackom stilu. Ima samo dva pu-
ta da se postigne znaeajna svrha, tako vele da je iz-
javljivao Gete: sila i doslednost. Put ovoga velikog
eoveka, nasilja lisenog i miroljubivog, bio je do-
slednost, konzekvenca, mirno istrajavanje. On je s
tim nacelom iSao katkada do grotesknog i pokazi-
vao zapanjujucu spremnost da se dufoosti radi iz-
jasnj eak i za tupost. ,,I kad bi mi bio zadatak",
uzvikuje on, ,,da ovu kutiju s peskom sto stoji
preda mnom neprestano istresam i ponovo punim,
- ja bih to cinio s neumornim strpljenjem i naj-
tacnijom patnjom."
Kod njega je vidljiiv element brizljivosti, pre-
dostrofoosti, koji se mofo smatrati kao nesto sto
spada u gradanske navike. ,,Ko predvida", govorio
je on, ,,taj je gosp?dar ~~na.''. .on ~layj .~a~~ d~n,
jutro, kada smo naJmudnJ1, ah 1 naJbnzlJIVIJI, ,,Jer
i briga je", dodaje on, ,,mudrost, iako samo pasiv-
138
na; glupost ne zna za brigu." I cena jutra kao onog
pravog doba dana kada se stvaralacki valjano radi
raste do sveeanoga kad on uzvikuje:
Tag vor dem Tage, gi:ittlich werde du verehrt!
Denn aller Fleiss, der mannlich schatzenswerte,
Ist morgendlich.
(Dane pre dana, bofanska nek ti je east!
Jer sva marljivost, muievno dragocena,
Jutarnja je.)
S tom crtom brizljivosti stoji u vezi kult vremena,
smatranje da je vreme svetinja, ekonomisanje vre-
menom, koje iscrpljuje svaroi minut i koje je nje-
vijih zivota koji su ikad vodeni. On je velieao mi-
nut pesmicom u spomenici za svoga unuka, onom
izrekom kojom je odgovorio na jednu sentimen-
talno-pesimisticku sentencu od njega ne narocito
cenjenog Zana Paula:
Ihrer sechzig hat die Stunde,
Uber tausend hat der Tag,
Si:ihnchen, werde dir die Kunde,
Was man alles leisten mag.
(Cas ih ima sezdeset,
preko hiljadu dan,
sinko, neka ti bude na znanje
sto se sve moze stvoriti.)
Njegova njiva je vreme. U osnovi on ne zna za od-
maranje. On izjavljuje o sebi da je za mnogostranu
aktivnost morao da iskoriScuje one sate koji se
svakom drugom daju za odmor. Kao sedamdeset
devetogodiSnjaka ocekuju ga u njegovoj kuCi u
drustvu u kom se nalam i Tik, i konacno, ja mis-
139
lim: s naroCitom namerorn, 5alju mu jednu lepu
mladu devojku u njegovu radnu sobu, gde starac
u domacem kaputu stoji za rpom spisa pred naslo-
nom za pisanje. Njena molba da obraduje skup
svojim prisustvom razljuti ga. Misle Ii oni da on
trci svakom ko ga ceka, uzvikuje nabrecito. ,,Sta
bi bilo onda od ovoga ovde!" I on pokazuje na ra-
sirene listove. ,,Kad umrem, niko to viSe nece ura-
diti. Kazite to tamo preko drustvu." Ali kad mala
falosno pode, on se razmeksa i zovne je natrag:
,,Starac koji hoce jos da radi", ka:Ze on blago, ,,ne
sme da menja nameru svakom za volju. Ako to ura-
di, nece biti po volj1i potomstvu." Dirljiva mala
zgoda, i ne moze se ukazati veea east gradanskoj
etici nego ako se ta prilje:Znost do posletka ne na-
zove gradanskom. To se i sme, jer izvesna sociolo-
gija, koja gradansku duhovnu formu obrazla:Ze re-
ligiozno-protestantski, obelefava ljubav za trud i
rad, asketsku veru u njih, kao dusevni sastavni deo
gradanskog sveta. ,,Takvu muku <lade ljudima bog",
bila je biblijska izreka koju je Gete mozda najces-
ce navodio, a pri tom je imao obieaj da ono u iz
muka razvlaci na upola humoristiean, upola despe-
ratan nacin.
Velikome miroljubivom eoveku, kome je eove-
stvo znacilo isto sto i borastvo, bilo je po sopstve-
noj izjavi iz dna duse strano shvatanje titansko-gi-
gantsko, ono koje juriSa na nebo. On nije, veli, svo-
me pesnistvu davao nikakav predmet, ,,pre mi se
pristojalo da prikazem ono miroljubivo, plasticko,
u svakom slueaju trpeljivo protivljenje koje visu
silu priznaje, ali bi htelo da se s njom izjednaci."
Posmatracko, pregledacko, pravicno nacelo njegove
p:rirode, koje prodire u sve pojave, iz svih njih ume
da govori i zivot u njegovoj celokupnosti odobra-
va, iskljueuje tragicno, kojeg se on plasi i boji i o
kome veli da bi ga raznelo. Ima u tome jedna crta
trezvenosti i razumnosti koju su visoki sanjarski
140
duhovi i serafici poezije mogli osetiti kao antipoet-
sku. Zbunjljiv je paradokson da je Novalis, ne os-
kudevajuci u dobrim razlozima, mogao ,,Vilhelma
Majstera" oznaciti kao ,,Kandida upravljena protiv
poezije", a kritika koju je na najveci roman Nema-
ca dao ovaj hekticki mistik sjajan je primer onih
polemickih dokumenata o kojima smo govorHi i iz
cijih se negativnosti maze nauciti viSe nego iz bilo
kakvih odusevljavanja. Osmelio se Novalis da ,,Maj-
stera" nazove u najveeoj meri nepesnickim, ma ko-
liko da je poetski nacin prikazivanja, satirom na
poeziju, religiju i tako dalje, od slame i iverja je,
veli, napravljeno ukusno jelo, zdeljan kip boziji.
Pozadi je sve farsa. ,.Ekonomicna priroda je ona
prava koja preostaje . . . Romanticko propada u
njoj, takode i prirodna poezija, earobno. On govori
samo o obicnim ljudskim stvarima, priroda i mi-
sticizam su sasvim zaboravljeni. To je jedna poeti-
zirana gradanska i domaca pripovetka ... Prva knji-
ga u Majsteru pokazuje kako je prijatno slusati i
obicne, svakodnevne dogadaje, kad su isprieani do-
padljivo modulirano, kada, jednostavno odeveni u
negovan, tecan jezik, odmerena kroka promicu mi-
mo. Slicno zadovoljstvo daje nam ·i kakvo posle-
podne u setnji, provedeno u krilu porodice koja,
ne brojeCi odliene ljude, ne nalazeci se ni u kakvoj
narocito ljupkoj okolini, ipak, ljupkoscu i urednos-
cu svoga domaceg zivota, uskladenoscu svojih os-
rednjih talenata i pogleda, i zato sto podesno upo-
trebljava i ispunjava svoju sferu i vreme, ostavlja
seeanje koje rado obnavljamo." - Zar ne da misli-
mo na eoveka fa Karlsbada i na njegovu rec o
,,stalozenom" pesniku? ,,Gete je sasvim praktican
pesnik", rekao je Novalis drugi put. ,,On je u svo-
jim delima kao Englez u robi: u najveeoj meri jed-
nostavan, uredan, zgodan i trajan. On je ucinio u
nemackoj knjizevnosti ono sto je Vegvud ucinio u
engleskom umetnickom svetu, on, kao Englezi, ima
141
prirodan ekonomicni i razumom stecen plemeniti
ukus ... on pre voH da neku beznaeajnu stvar pot-
puno dovrsi, da je u najveeoj meri izgladi i nacini
zgodnom, nego da zacne svet i da ucini nesto o ce-
mu se unapred moie znati da se nece savrseno iz-
vesti."
Zlobnost ovih opaski ne treba da nas spreci da
vidimo ono sto je u njima uslovno ispravno i tacno.
Rec ,,gradanski" ne nedostaje ovde, a da je Novalis
za to gradansko bio prijemciv kao iko, dokazuje on
na drugom mestu, gde izjavljuje da, ma koliko to
ponekom moglo izgledati cudnovato, ipak nema ni-
cega istinitijeg nego da je samo obrada, spoljas-
njost, melodija stila ono sto nas privlaci da Citamo
ovu ili onu knjigu i sto nas za nju vezuje. ,,Vilhel-
ma Majstera godine ucenja", kaie on, ,,snazan su
dokaz ove magije izlaganja, ove prodorne laske jed-
nog pametnog, dopadljivog, jednostavnog pa ipak
raznolikog jezika. Kome je svojstvena ta ljupkost
govorenja, taj moie da pripoveda i najbeznaeajniju
stvar a ona ce nas privuCi i zabaviti; to duhovno
jedinstvo jeste prava dusa jedne knjige, ono cime
nam se ona cini licna i delotvoma."
Nemogucno je treznije, ali isto tako ni tacnije
obeleziti razumnu draz, detinji-bofansku milinu Ge-
teovog nacina pisanja, no sto je to ucinjeno ovim
Novalisovim recima. Jer taeno je da je svaka prete-
ranost, svaka poetska prekomernost strana tom
stilu, koji ipak uvek ide do krajnje granice, koji se
s diskretnom smeloscu, majstorskom odvainoscu i
nepogresnom umetnickom sigurnoseu krece po jed-
noj srednjoj liniji: spretno, precizno do u pomalo
sluibenu diktatnu prozu starosti, punu izvesne rit-
micke draii koja stvara ne moie biti jasniju mesa-
vinu erosa i logosa i vodi nas i nosi prijatno i ne-
odoljivo. Rec nije podignuta, namestena, sveeana,
svestenicka iii patetiena - dolazeci iz Geteove sko-
le, ziveci u njegovom ukusu, takav se jezik uopste
142
ne mofo citati niti u sebi slusati, on smeta i dosa-
duje beznadno -, nego je sve izgovoreno u sred-
nj.em registru i snazi, prozaicno receno, eak i u
1irici. ali od jedne neobicne prozaicne, radosne sme-
losti: rec se ponovo stvara, ostaje neotrcana, je-
dinstvena, kao da se prvi put difo iz krila jezika,
novonadena, sa svojim smislom novo povezana, i to
tako da taj smisao poCinje otud na narocit naoin
da transcendira, te nastaje nesto radosno utvarno,
nesto sto je u isto vreme ,,zlatno", kao sto se kaze
u Zapadnoj Nemackoj, i sublimno, smerno-odvaino
u narocitom smislu sopstvene Geteove izreke da u
svakom umetniku lezi ,,jedna klica smelosti" bez
koje se ne moie zamisliti nikakav talenat. Tako je
u ,,Faustu" nista manje nego u ,,Divanu'' i u prozi;
i ako je smelost obelezje umetnika, onda se ono
srednje, odmereno u njoj, moze nazvati gradan-
skim.
A ne spada Ii ovamo i njegov realizam, kojim
se on svesno suprotstavlja pesniStvu Silerovu, pro-
!isteklom iz ideje: veoma nalik na ono kako Tolsto-
jev homerski plasticitet odudara od avetne apoka-
liptike Dostojevskoga? ,,Pravac s kojeg ti ne skre-
ces", rekao mu je prijatelj Merk u mladosti, a on
tu rec nikad ne zaboravlja i dr:l:i je u neku ruku
kao pravilo: ,,pravac sa kojeg ti ne skreces jeste
da stvarnome das poetski obHk. Drugi teze da ostva-
re poetsko, a pri tom iz tog ispadaju same glupo-
sti." - ,,Duh stvarnoga", veli Gete, ,,jeste ono pra-
vo idealno" - jedna antiidealna forma idealizma,
upravljena protiv Silera, koja odreduje citavo nje-
govo drfanje prema ljudskome pa i prema eove-
eanskome a olieava se i u oblasti politickoj. Njego-
va je ona teska rec da je spaljivanje kakvog seljac-
kog imanja prava nesreea i katastrofa, ali da je
,,propast otadzbine" fraza. To je jedan u najveeoj
meri radikalan izraz njegovog nepolitickog i anti-
politickog shvatanja i, sto je isto, njegovog antide-
143
 mokratizma, koji nema nikakve veze sa aristokra-
Hzmom. On sam je insistirao na tom da je Siler
u osnovi bio mnogo aristokratskiji od njega. Kod
kriticki budnijega od njih dvojice, kod Silera se,
o razlikama njihove duhovne forme, razlikama koje
su Silera zaokupljale tako duboko i usrdno, i koji-
ma zahvaljujemo glavni deo njegove ese}istike -
kod Silera se, velim, mofo o tim razlikama i suprot-
nos tima saznati najbolje i najtacnije, i kad on u
clanku ,,0 naivnom :i sentimentalnom pesnistvu"
govori o realistu koji veH da je prijatelj ljudi a da
nema bas vrlo visok pojam o eoveku i coveeanstvu,
a nasuprot tome o idealistu koji o eoveeanstvu mi-
sli tako visoko da otud zapada u opasnost da pre-
zre ljude: onda je ta analiza sasv,i m jasno izvedena
od njega i Getea, i niSta ne mofo biti interesant-
nije nego videti kako Siler ovde, dok formulise od-
nos idealista prema eoveku, pokazuje ono francu-
sko u svojoj sopstvenoj prirodi. Karakter je fran-
cuskog literarnog duha to sto on opisuje u malo
reci, ta osobita smesa humanitarno-revolucionarnog
uzmaha, zenerozne vere u eoveeanstvo i najdubljeg,
najgorceg, najpodrugljivijeg pesimizma sto se tice
eoveka kao jedinke. On apstraktnu, politicko-huma-
nitarnu strast definiSe u suprotnosti prema culnom
realizmu individualne simpatije. On je patriot eove-
canstva sa humanitarno-revolucionarnim duhom, i
ako se pisac ,,Geca", ,,Fausta", ,,lzreka u stihovima"
i ,,Hermana i Doroteje" mofo nazvati do sr.li ne-
mackim nepatriotom, onda je pesnik ,,Tela" i ,,De-
vice", nasuprot tome, internacionalni patriot. On
predstavlja gradansku ideju u politickom, demo-
kratskom smislu, dok je Gete reprezentuje u smislu
duhovnom, kulturnom. Mi znamo, to njegovo du-
hovno-kulturno gradanstvo bilo je ono zbog cega
je on francusku revoluciju doziveo kao nesto stras-
no neprijateljsko sto ga je po njegovim recima iz-
jedalo kao bolest i za dlaku da ga nije stalo talen-
144
ta; i tesko je reci u kojoj je meri nemacko gradan-
stvo od Getea steklo prisnoljudski, kultumi, anti-
politicki karakter a ukoliko je Gete svojom lienos-
cu vec istim tim bio izraz nemackog gradanskog
sveta. Treba u ovom, svakako, gledati uzajamno
dejstvo koje se obostrano potvrduje, jer osecanju
je jasno da je Gete, uprkos sveg kosmopolitizma,
ili zapravo bas pored njega, bio gradanin duhovni,
nemacki gradanin. On je doduse ljudsku prirodu
i borastvo izjednacio svojom recju: ,,Jer ja sam
bio covek, a to znaci biti borac", ali za njega ne
postoji nijedno ljudsko pokoljenje u borbi za po-
liticke, revolucionarne ideje. Njemu je stran patos
borbe za slobodu politicko-humanitarnog kova. Nje-
mu je bilo potrebno da insistira na tom da je i on
borac, i to borac za ljudsku slobodu. ,,Uvek mi bez
straha mozete postaviti spomenik kao Bliheru; on
vas je oslobodio od Francuza, a ja od filistarskih
mrefa * ." Ali postoji priznanje iz njegove starosti:
,,Nikad nije bio moj nacin da udaram na institute;
to mi je uvek licilo na svojatanje prekomernih pra-
va, a moze biti da sam suviSe rano postao ugladen.
Ukratko, to nije bio rnoj nacin, i ja sam zato uvek
lako dodirivao samo daleki kraj stapa." On je bio
borac i oslobodilac u oblasti moralnog, duhovnog,
narocito erotskog, a ne u oblasti drfavnoj i gradan-
skoj. Zalosna sudba mlade Grethen, Faustov ljubav-
ni greh, ne optufoju i ne napadaju nikakvo dru-
stveno stanje, nikakav ,,institut", nego se jedan pes-
nik u toj ,,tragediji" razgovara sa vecnim o udesu
ljudskom. Otud je bilo moguce da ovaj isti pesnik,
kao clan vajmarskog drfavnog saveta, uz imena
druge plemenite gospode ministara, napiSe pod
* Ihr konnt mir immer ungescheut,
Wie Bliichern, Denkmal setzen;
Von Franzen hat er euch befreit,
lch von Philister-Netzen.
10 Eseji, I 145
smrtnu presudu jednoj mladoj detoubici, koju je
~a~ i sam :rojvoda hteo radije da pomiluje, rec ,,I
Ja - sto Je, kao sto ne oseeam prvi put, na svoj
nacin isto onako potresno kao citav Faust.
Francuz Moris Bares nazvao je ,,Ifigeniju" ci-
vi1izatorskim delom, koje zastupa prava drustva
:prema g~rdosti duha. Ova tvrdnja pristaje skoro
v
JOS tacmJe uz ono drugo delo samodiscipline ili
samokainjavanja, upravo pokore, uz ,,Tasa", koga
rado kude zbog njegove atmosfere namestenosti i
prenemaganja. Onim stra5nim ,,I ja" primorao je
Gete sebe da svoj svetski autoritet zaloz·i za prava
drustva a protiv duha, cijem je oslobodenju on kao
pesnik tako silno doprineo uzbudivanjem oseeanja
a kao pisac analitickim prosirivanjem i produblja-
vanjem znanja o eoveku. On je branio drustvo u
konzervativnom smislu, koji lezi u pojmu odbrane.
Nemogucno je biti nepolitiean, mogucno je biti sa-
mo anti:p?litiean, a to zi:iaci kon~ervativan, dok je
duh poht1ke sam u seb1 humamtarno-revoluciona-
ran. Ni na sta drugo nije mislio ni Rihard Vagner
kad je izjavio: ,,Nemac je konzervativan." Nemacko
i konzervativno moze se, kao sto se desilo kod Vag-
nera i njegovih duhovnih vaspitanika, politizirati
samo u pravcu nacionalizma, prema kojem se Gete,
kao nemacki kosmopolit, drfao hladno do prezira,
eak i kad je nacionalno imalo toliko istorijskog
opravdanja kao 1813. Njegovo zgraianje nad revo-
11:1cijom bilo je zgraianje nad politiziranjem, to zna-
Ci demokratiziranjem Evrope, koju je nacionalizam
nosio sobom kao svoj duhovni sastavni deo; i do-
sta je neobicno videti i dokaz je o nepromenljivosti
nemacko-gradanskog karaktera cinjenica da se isto
to kulturno ufasavanje nad pocetkom politiziranja
moglo sa svom fostinom ponoviti u nasim danima,
u godinama 1916-1919, i da ga je, sa neposrednos-
cu koja tesko da je bila svesna tipicnoga u sebi,
valjalo propatiti jos jednom.
146
Sto se tice Getea, mozda je ovde na mestu jed-
na primedba koja se odnos1i na izvesno delovanje
ljudske lienosti i znake antiidealnog shvatanja, jed-
no posmatranje koje u oblast psiholoski intimnog
i tajnog zahvata do duse tako daleko, da su moguc-
na jedino naslucivanja. Ne moze biri. sumnje da
idealna vera, iako ona mora biti spremna na mu-
ceniStvo, cini eoveka duhovno srecnijim nego ono
pesnicko drlanje, po svojoj neopredeljenosti i po
odricanju da primenjuje vrednost objektivno u jed-
nom visokom i savrseno ironickom smislu, koje sve
stvari odrafava s istom ljubavlju i ravnodusnoscu.
Postoje u Geteu, ako se bolje zagleda, cim je pros-
la nevinost mladalackog doba, crte neke duboke
ojadenosti i zlovolje, jednog upomog nezadovolj-
stva, koje bez svake sumnje stoje u dubokoj :i.
mracnoj vezi sa njegovi.m idealnim neverovanjem,
s njegovom indiferentnoscu svojstvenom jednorn
cedu prirode, sa onim sto je on nazivao svojim mo-
ralnim diletantizmom. Postoji tu neka osobita hlad-
noca, zloba, medisance, nekakvo necisto raspoloie-
nje i elfska neproraeunljivost, kojoj je nernoguce
dovoljno biti predan i koja se mora voleti ako se
voli on. Prodre Ii se u tu oblast njegova biea, shva-
ta se <la su sreca i harrnonija mnogo pre stvar lju-
di duha nego ljudi prirode. Jasnost, jedinstvo sa
samim sobom, svesnost svoga cilja, jednu pozitiv-
nu, punu vere i odlucnu opredeljenost, ukratko:
mir duse, sve to mogu mnogo pre posti6i oni nego
ovi. Priroda ne daje mir, jednostavnost, jednosmi-
slenost; ona je element nesigurnosti, protivurec-
nosti, odricanja, siroke sumnje. Ona ne daje dob-
rotu, jer sama nije dobra. Ona ne dopusta nikakav
odlucan sud, jer je neutralna. Ona svojim stvoro-
vima daje jednu indiferentnost i problematienost,
koje imaju mnogo viSe veze sa jadom i zlocudnos-
cu nego sa srecom i veseloscu.
147
 ,,Geteova naklonost ka negiranju i njegova ne-
utralnost puna neverice ponovo su se upadljivo po-
kazale", piSe kancelar fon Miler. I mnogi savreme-
nici koji s njim dolaze u dodir potvrduju to ele-
mentarno, tamno, zlo i zbunjljivo, upravo davol-
sko, koje je zborilo iz njegova bica. Stotinu puta
zapazena su gorko-humoristicna raspolozenja, so-
fisticki duh protivurecnosti. ,,lz jednoga oka viri
mu andeo", piSe jedan poznanik s puta, ,,iz dru-
goga davo, a ono sto govori, duboka je ironija pre-
ma svim ljudskim stvarima." Ali najstrasnija rec
koja je o njemu izrecena, glasi: ,,On je tolerantan,
a nije blag."
u cudesno prijatni utisak koji je svakako ci-
nila njegova licnost me5a se uvek nesto drugo, sto
na neki nacin obespokojava i ispunjava zebnjom,
i vrlo je jasno kako sa te strane njegova bica dola-
ze neprijatno cudenje i muena briga koju on izaziva
kod prijatelja Silera. - ,,Treba faliti", piSe Siler
1803. godine, ,,sto se Gete prepustio tako na volju
svome neradu i ni na sta se energicno ne koncentri-
se ... Od pre cetvrt godine, iako nije bolestan, on
nije napustio kucu, pa eak ni sobu ... Kad bi Gete
jos imao vere u mogucnost cega dobrog i konze-
kvence u onom sto cini, moglo bi se ovde u Vajma-
ru jos mnogo sta realizirati, nastalo bi jos ponesto,
i prestala bi ta nesrecna ustajalost." Vera u moguc-
nost cega dobrog! ,,Ne treba misliti", pisao je neko
o njemu, ,,da je on u svojim pogledima bio uvek
cvrst i odluean, nikako ne. Ali bas to mu je obezbe-
d:ivalo slobodu za razumevanje najrazlici tij ih stva-
ri, tako da je uvek pridrfavao za sebe ono sto ce
biti i svaku stvar neprestano uzimao u razmatra-
nje ovako ili onako." Ali ova karakteristika izgle-
da slaba i eufimistiena u odnosu prema stvamoj
istini, koja izlazi iz izjava bliskih i dragih prijate-
lja i uvek otkriva uznemirljivi utisak sto ga je izazi-
vala njegova viSe ironicna i bizarna nego prijatna,
148
vise negativna nego pozitivna, viSe humoristicna ne-
go radosna protejska priroda, koja je mogla da se
prometne u sve forme, da se igra svim, da shvata
najsuprotnija glediSta i priznaje im vrednost. ,,Ta-
ko je on", piSe Sarlota fon Siler, ,,govorio sve u
samim recenicama koje su u sebi nosile protivurec-
nost, da se sve moglo tumaciti kako se htelo, aU
majstor, oseca se sa nekom vrstom bola, misli o
svetu: Ni do cega meni nije stalo." Ni do cega nije
stalo! Pa to bi bio nihilizam i, ako se ozbiljno upi-
tamo, u sta je verovao? u coveeanstvo ne, mislim:
ne u mogucnost njegovog revolucionarnog ociScenja
i oslobodenja: ,,uvek ce se to ljuljati tamo amo,
jedan deo ce patiti, dok ce drugome biti dobro; ego-
izam i zavist uvek ce kao zli demoni ciniti svoje a
borbi stranaka nece biti kraja." Ali da li je verovao
bar u umetnost, da Ii mu je ona bila, kao sto vele
dobri ljudi, sveta? Izvesne replike govore protiv to-
ga. Nikada necu zaboraviti utisak koji sam stekao
procitavsi prvi put odgovor sto ga je dao jednom
mladicu koji mu je odusevljeno izjavio da za umet-
nost hoce da zivi i trudi se i pati. Gete hladno od-
vrati: ,,0 patnji kod umetnosti ne mo:le biti govo-
ra." Za sanjare, za poetske entuzijaste, on u svako
doba ima spreman hladan tus. Jednoga dana, on,
na zaprepascenje sagovornikovo, dobaci da pesma
u stvari nije niSta. ,,Svaka pesma je u neku ruku
poljubac koji se daje svetu. Ali od samih poljubaca
ne postaju deca." Posle cega prekida razgovor i ne-
ce viSe da ga vodi.
Ne mogu a da s tim crtama njegove prirode ne
dovedem u vezu jednu pojavu koja je neprestano
zapafana i koja je nelagodno cudila one koji su
je primeCivali. To je dozivotna i nesavladljiva zbu-
njenost i snebivljivost u ophodenju s ljudima, koja
se sakrivala iza ceremonijalne ukocenosti, ali nije
mogla da pvikrije svoju pravu prirodu, i koja je
kod tog svetskog eoveka i dvoranina morala upa-
149
 dati u oci n~rocito. ,,Iako je", pge jedan Englez,
,,verovatno video viSe otmenog sveta nego i jedan
drugi poet evropski, on izgleda nesto zbunjen kad
mu vas prvi put predstavljaju. Ja bih to pripisao
njegovom rowtom zdravlju, jer je bio indisponiran
kad sam bio kod njega, da mi jedan od njegovih
najintimnijih prijatelja nije objasnio kako on ni-
kada nije bio kadar da ovo osecanje potpuno svla-
da." Kad se jednom poveo razgovor o oholom mi-
nistarskom drfanju Geteovu, koje on ima prema
radoznalim posetiocima i obofavaocima, Otilija fon
Gete izjavljuje najodlucnije da je, ma koliko to
bilo neverovatno kod eoveka tako velike reprezen-
tacije i tako vicna ponafanju, ipak oinjenica da se
Gete tako drZi iz stvarne zbunjenosti i da se trudi
da zbunjenost sakrije iza tobote ohola ddanja. Kao
obja8njenje, ona dodaje da je Gete uistini bio skro-
man i u duhini duse smeran. Mi u to ne sumnjamo.
Ukoliko je jedan duh viisi, ukoliko je siri, utoliko
je dalje od njega uobra.zenost, koja je uvek posle-
dica ogranicenosti. Ali Gete je rekao: ,,Samo su hu-
lje skromne", i njemu nije nedostajalo osecanje
svoje velicine, svoje neuporedljive nadmocnosti nad
svim Ijudima koji su izlazili preda nj. Ta snebivlji-
vost mora da je imala dublje razloge; ona je znak
onoga ironicnog nihiHzma o kome smo govo:r:ili,
one duboke elfske pesnicke neopredeljenosti i ono-
ga nedostatka vere, idealnoga entuzijazma sto je
prozimao bolesnoga Silera, koji sigurno nije pozna-
vao tu ljudsku slabost sto se naziva zbunjenoscu.
Izvesno je da se sva mdnja koju je Gete rimao
da podnosi, da se svi prekori i falbe koji se odnose
na njegov egoizam, njegovu oholost, njegovu nemo-
ralnost i ,,snagu sto stra8no koCi" svode na tu hlad-
nocu prema idealnom, politickom entuzijazmu, bi-
lo da se radi o njegovoj nacionalristicko-ratnickoj
ili revolucionarno-ljudskoj obojenosti, na to, dakle,
da je on uporno ziveo protiv glavne struje svoga
150
stoleca, demokratske i nacionalne rideje. Zaborav-
ljalo se, pored te ljutnje i tih falbi, da je Geteova
ravnodusnost prema politickom pokoljenju znacila
sve pre nego nedostatak ljubavi: ni ljubavi prema
ljudima - jer on je rekao da vec sam pogled na
ljudsko lice mote da ga izleci od melanholije, i od
njega potice visoko humana rec: ,,pravi studij eo-
veeanstva jeste fovek" - niti, sto je isto, ljubavi
prema buducnosti. Jer eovek, ljubav, buducnost, to
je sve-jedno, to je jedan isti oseeajni kompleks
simpatije i ugodnosti zivotne, koje su, uprkos sve
nepolitienosti, sacinjavale najdublje bice Geteovo
i iskovale njegov pojam o ,,dostojnosti zivota". Se-
eam se neobicnoga utiska paradoksije i imperativ-
ne smelosti koji sam stekao kad sam, kao mlad
eovek koji je od Sopenhauera dobio veliko dopu-
stenje za pesimizam, u ,,Epilogu zvonu" prvi put
sa razumevanjem naifao na tu rec ,,dostojan zivo-
ta": ,,Zar smrt da ugrabi dostojnog zivota", na tu
rec koja, koliko sam je znao, dotle nije postojala
i koja je licna tvorevina Geteova. Da neko uzme
zivot kao najviSi kriterijum i rekne da je biti do-
stojan njega najvise dostojanstvo, ono sto, ako sve
ide kako valja, treba da stiti od uniStenja: to je
dovodilo u zabunu moj mladicki pojam o plemeni-
tosti, koji je upravo sav bio usmeren na sublimnu
nesposobnost i nepozvanost za zemaljski zivot; .i
odista je ta neobicna rec ispunjena prkosnim zivot-
nim optimizmom, jednom nadpesimistickom afir-
maoijom zivota, koja u mojim ocima cini najvisu
i najopstiju formu gradanstva: grad.anski zivotni
stav, to jest cvrsto stajanje u zivotu, zivotni aristo-
kratizam bica koje je priroda povlastila i narocito
istakla, koji, brutalnome ne sasvim dalek, s nipo-
dastavanjem gleda na ,,cefojive gladnice za nedo-
stiZnim". Rekao sam da ova vrsta aristokratizma
nije daleka brutalnome, jer stvarno ima neceg od
brutalnosti u glasnom pozivanju na vitalnost, kao
151
 sto se vidi iz reci Getea, u njegovoj .o samdeset
prvoj godini, o onim huljama od ljudi sto se gube
iz zivota tako rano kao siromah Zemering, koji je
bas bio umro u sedamdeset petoj godini. ,,Dajte
mi takvog", uzviknuo je on, ,,kao sto je moj prija-
telj Bentem, ta veoma radikalna budala. On se drzi
dobro a ipak je jos nekoliko nedelja stariji od me-
ne." A ovamo spada i ona drafosna prica kako se
Gete sali s tim istim Bentemom, engleskim ekono-
mom i utilitaristom, i njegovim radikalizmom, a
njemu odgovore: kako i sama njegova ekscelencija,
da je rodena u Engleskoj, tesko da bi promasila
radikalizam i ulogu borca protiv zloupotreba. ,,Za
sta vi mene drfite?" odgovara Gete. ,,Ja da trazim
zloupotrebe pa jos da ih povrh toga otkrivam i ime-
nujem, ja zar, koji bih u Engleskoj ziveo od zloupo-
treba? Da sam roden u Engleskoj, ja bih bio kakav
bogati vojvoda Hi bolje biskup sa prihodom od
trideset hiljada funti sterlinga godiSnje." Vrlo lepo,
ali kad slucajno ne bi izvukao glavni zgoditak, nego
prazno. Ima toliko mogucnosti da se izvuce praz-
no! Na to Gete: ,,Nije svako, drafajsi, stvoren za
glavni zgoditak. Zar vi verujete da bih ja ucinio
glupost da izvucem prazno?" To je sigurnost u zi-
votu, gradanski zivotni stav, metafizicko-aristokrat-
ska svest da se nikada i ni pod kojim uslovima ne
mofe biti drukcije nego povlascen i narocito istak-
nut, nikada drugacije nego blagorodan.
Mozda zacuduje da je ovaj miljenik stvaralacke
sile striktno odbijao i poricao zavidljive i odusev-
ljene tvrdnje da mu je Z.ivot sreean. Umirite se,
veli on, ja nisam bio srecan, bio sam to, ako se
zbroje svi dobri easovi moga zivota, ni pune cetiri
nedelje. - ,,Bila je to vecito valjanje kamena koji
je neprestano trebalo dizati." A zatim dolazi uzbud-
ljiva recenica, koja odista sve objasnjava: ,,Zahte-
valo se od moje delatnosti, kako spolja tako i iz-
nutra, ~suviSe." Dakle, ne srecan, i to usled velikih
152
zadataka koje mu je postavljao njegov genije i cije
je ispunjenje nasrtljivi svet stalno gledao da ome-
te. A kako stoji sa odnosom toga na vitalnost po-
nosnog coveka prema zdravlju i prema bolesti? Ge-
nije, mi to dobro znamo, ne mofe biti normalan u
prostackom, u jednostavnom gradanskom smislu,
niti ono sto je priroda najvecma blagoslovila ikada
u smislu fiHstarskom prirodno, zdravo, po pravilu.
Tu ima u fizickom zivotu uvek mnogo nefoog, iri-
tabilnog, sklonog krizi i bolesti, u psihickom zivotu
mnogo cega sto neprijatno cudi prosecnog eoveka,
nelagodno ga dotice, StQ je blisko psihopatskom,
I
On to zna i veli to poucno Ekermanu: ,,lzvanredne
stvari'', veli, ,,koje takvi ljudi izvode'' - a dopuniti
treba: takvi ljudi kao ja - , ,.pretpostavljaju vrlo
nefou organizaciju, da bi oni bili sposobni za retka
oseeanja i da bi mogli euti glasove nebesnih stvo-
rova. Ali takva organizacija se u konfliktu sa sve-
tom i njegovim elementima lako poremeti i povre-
di, i onaj koji sa najveeom senzibilnoscu ne spaja
izvanrednu otpornost, lako podleze neprestanoj bo-
lesljivosti." Ovim spojem senzibilnosti i otpornosti
odista je jednom zauvek odreden narociti vitalitet
genija. ,,Patnji on bese, smrti bese blizak", kafo
on o svome prijatelju Sileru; ali zar on sam, koji
je stajao na toliko prijateljskijoj nozi sa zivotom,
nije to bio takode? Bacanje krvi u mladosti znak
je tuberkulozne sklonosti, i stotinu znakova velike
razdrailjivostJi, zamorljivosti, dubokog neraspolofe-
nja, i mnoga te5ka oboljenja do u duboku starost
govore o labilnosti i stalnoj ugrozenosti njego-
ve prirode, i pokazuju koliko je zilave duhovne
zivotne volje trebalo, skoro da se kafo koliko vital-
nog etosa, da bi se ta priroda odrfala na zivotnoj
dufoosti i sprovela kroz citav, kanonski ljudski
vek, dovela do osamdeset i dve godine. Nije to bila
sala, ni telesno ni dusevno.
153
 Wohl kamst du <lurch, so ging es allenfalls.
Mach's einer nach und breche nicht den Hals.
(Eto prosao si, tako je jos iSlo.
Neka ko pokufa to isto i neka ne slomi siju.)
,,Ko je sa dvadeset godina napisao Vertera", uzvi-
kuje on drugom prilikom, ,,kako da zivi sa sedam-
deset!" i gradanski :Zivotni stav biva odlucno dove-
den u pitanje kad on u poznoj pesmi junaku svoga
mladickog romana apostrofira mnogo oplakanu
senu:
Zurn Bleiben ich, zum Scheiden du erkoren,
Gingst du voran und hast nicht viel verloren.
(Ja izabran da ostanem, ti da odes,
OtiSao si prvi i nisi mnogo izgubio.)
On se bojao ove male knjige pune razorne ose-
cajnosti, koja je jednom ucinila svet ludim od sla-
sti umiranja, i priznaje u starosti da ju je otkako
je izasla citao samo jednom i <la se euvao da to jos
koji put ucini. ,,To su sve samo zapaljive rakete",
kaie on, ,,biva mi neprijatno pri tom, i mene je
strah da ponovo osetim patolosko stanje iz koga
je ona proizasla." Kao zreo umetnik on nastoji
teoretski na tom da umetnost treba da prufa ono
sto je zdravo i sto afirmira zivot, i kudi ono sto
naziva savremenom ,,lazaretskom poezijom", zlo-
upotrebu umetnosti, kojoj on suprotstavlja tirtej-
sku poeziju, onu koja ne peva samo borbene pes-
me, nego i naorufava eoveka <la izdrZi borbe zivota.
Ali da li je on sam uvek tako postupao? U ,,Ver-
teru" ne; i za pesnika harmonije i tirtejskog ohrab-
renja da se zivi neobiean je izbor grade kad on
svoje najprisnije dozivljavanje zaodeva povescu jed-
noga istorijskog kolege, dogadajem koji je odveo u
154
ludnicu i u manastir. Gradanski zivotni stav zahte-
vao bi u oblasti moralnoga strogost vrHne, bezus-
lovno potvrdivanje naravstvenoga, jer su razum i
naravstvenost stubovi zivota. AH on, vrlo negradan-
ski, brani strast, ono sto ljudi nazivaju ,,preraz-
drazenost i bolesna priroda", i ins1istlra na tom da
su i prerazdraienost i bolest stanja prirode i da
,,tako zvano zdravlje" maze postojati samo u ravno-
teZi suprotnih snaga. I on se suprotstavlja svome
famulusu kad ovaj misli da se iz Bajronovih spisa
ne mofo iizvuci nikakav odluean dobitak za cisto
ljudsko obrazovanje. Da je njegov moral za to i
suviSe problematiean. ,,A zasto da ne", odgovara
Gete, ,,Bajronova smelost, <i>dvafnost i grandioznost,
zar sve to nije vaspitno? Treba da se cuvamo da
vaspitno traZimo uvek u odlucno oistom i moral-
nom. Sve veliko vaspitava cim ga postanemo sves-
ni!" To smatram da je receno nadgradansld, a naj-
viSe nadgradanska rec koja je ikada dosla iz nje-
govih usta glasi ovako: ,,Francmi su pedanti, to
jest oni ne mogu nikuda van forme." Pocujmo ovo!
U tom neobicnom omalovafonju forme recju ,,pe-
dantski" lezi a£irmacija haotienog, lezi simpatija
sa smrcu, koju su bas Francuzi cesto uzimali kao
prekor nemackoj prirodi. Zod Klemanso, cije je
politicko neprijateljstvo prema Nemcima zahvatalo
daleko u oblast duhovnog i koji je imao svu psi-
holosku finocu svoje rase, rekao je: ,,Nemci vole
smrt. Pogledajte njihovu literaturu, oni u osnovi
vole samo nju." Geteova izreka koju sam naveo
bila je rec vrlo nemacka i u isto vreme vrlo nad-
gradanska.
Izgleda uprkos svega toga da je dovoljno biti
umetnik, stvaralac, kao sto je to bio Gete, da bi
se zivot voleo i da bismo mu bili verni. Njegova
simpatija prema 2Jivotu ispoljava se pre svega u
tom da se kod njega, bez obzira na sve negiranje
politickoga ri na s tim povezanu naklonost da se
155
 sve odrzi i ocuva, ne mofo naci ni najmanji trag
reakcionarnog duha. Mnogostrukost, beskrajni dile-
tantizam njegove prirode, olakfali su najrazlicitijim
shvatanjima da se pozivaju na njega, da ga svojata-
ju za sebe; ali ovo jedno nije moguce: pozivati se
na nj u interesu bilo koje duhovne reakcije. On
nije bio nikakav ,,knez ponoci", nikakav Meternih,
koji je vrsio nasilje nad zivotom iz mrzilackog stra-
ha od buducnosti. On je voleo red, ali on je u nje-
govu sluzbu izriCito stavljao razum i svetlost, a
prezirao je glupost i mrak. ,,Fukare", kaie on u
,,Vilhelmu Majsteru", ,,ne boje se nicega vise nego
razuma: od gluposti trebalo bi da se boje kad bi
shvatili sta je strasno: ali onaj je nezgodan, pa se
mora odstraniti; a ova je samo stetna, a na to se
moze cekati." Ne zna se iii se rado zaboravlja da
je on godine 1794, kad je frajher fon Gagern uputio
proglas u kom je nemacku inteligenciju a narocito
Getea pozivao da svoje pero stavi u sluzbu ,,dob-
re", to znaci konzervativne stvari, a u stvari u slui-
bu jednog novog saveza nemackih knezova, sa na-
menom da zemlju spase od anarhije, - da je tako
zvani knezevski sluga, tada, pesto se uctivo zahva-
lio na ukazanu mu poverenju, izjavio da on smatra
da je nemoguce ujediniti knezove i knjizevnike u
svrhu zajednickog delovanja. Protiv reakcionara u
umetnosti i protiv zgu5njavanja mraka u glavama
on je bio odlucno na braniku u svako doba, pa i
u odbrani od izvesne mode suviSnog ugledanja na
stare u slikarstvu. On je borac za slobodu i snaz-
no u umetnosti, on se divi Molijeru zato sto je ovaj
popravljao ljude slikajuci ih kakvi su uistini, i on
bi bio najviSe voleo kad bi mlade devojke mogao
iskljuciti da ne idu u pozoriSte, da sacuva bini mo-
gucnost bezobzirnog prikazivanja zivota, onako ka-
ko je to od koristi samo za ljude i zene, koji ljud-
ske stvari poznaju.
156
To sto je, uprkos svih napada kojima je bio
izlozen i o cijoj je gadosti danas tesko sebi stvoriti
predstavu, govorio citavoj naciji, bio nacionalni
knjizevnik, to je u poznijim godinama cinilo, ra-
zumljivo, osnovu njegove samosvesti, samosvesti
koja nijednoj ljudskoj dusi nije prirodna, nego u
koju pesnik vremenom ima da se uzivi, kao u sud-
binu. Nekadasnji gradanski deeak sto je u svojoj
mansardi na Hirsgrabenu u Frankfurtu sedeo po-
red svog crtackog i pisaceg pribora za stolom po-
red prozora, daje kao sedamdesetogodiSnjak ljud-
ski uzbudljivo priznanje da je ,,s naporom morao
da usvoji velicinu", velicinu: da u sirokim nacional-
nim krugovima iii u krugovima epoha nade zadovo-
ljenje za svoju delatnost. A on je naucio i vise.
Ta crta svetske sirine, objasnjiva kod autora ciji
je knjizevni put zapoceo jednim tako dalekosez-
nim uspehom kao sto je bio ,,Verter", postaje kod
njega u starosti sve jaea i jaca, to jest uverenje
da je poezija opste dobro eovecanstva i da se, bas
za nas Nemce, radi o tome da bacimo pogled iz us-
koga kruga svoje sopstvene okoline, da ne bismo
individualno i nacionalno pali u pedantsku uobra-
zenost. ,,Umesto da se ogranici u samome sebi",
uci on, ,,Nemac mora da primi svet u sebe, da bi
na svet delovao . . . Volim da vidim sebe", dodaje
on, ,,kod stranih nacija, i savetujem svakog da isto
to Cini sa svoje strane. Nacionalna literatura danas
nije bogzna sta, dosla je epoha svetske literature,
i sad svako mora raditi u tom smislu da tu epohu
ubrza." On kreira tu rec svetska literatura, on je
daje vremenu upola kao cinjenicu, upola kao za-
htev. Svetska literatura, to za njega prirodno nije
prosta suma i celokupnost sveg pismeno fiksiranog
ljudskog duhovnog zivota, to je pre onaj najvisi
izbor i cvet knjizevnosti u koji je njegovo sopstve-
no delo vec odavno spadalo, i koji, nikli bilo gde,
osecaju se i priznaju kao svojina eovecanstva zbog
157
svoga ranga izdignutog u oblast opste vrednosti, -
podrazumevaju6i pod tim i saznanje da je doslo
vreme kad je na dnevnom redu i kad u obzir dolazi
u stvari samo jos ono sto je doraslo tome svet-
skom: da su prosli dani onoga sto je vredelo samo
u sferi u kojoj je nastalo. Stvarno, sve sto je on
sam dao, merodavni je sud odavno osetio i prihva-
tio kao svetsku literaturu, i to ne samo onaj deo
njegova dela koji je nastao pod medriteranskim uti-
cajem i kome je humanisticko-klasicni duh dao kov
i oblik, nego ·i ono egzemplarno nordijsko i nemac-
ko u njemu, kao prvi deo ,,Fausta" i edukacioni
roman ,,Vilhelm Majster". Kao starac ima zadovolj-
stinu da mu Skotlandanin Tomas Karlajl salje en-
gleski prevod te knjige uz pismo puno detinji pris-
ne ljubavi i poniznosti. On prelistava francusko iz-
danje svoga speva o ,,Faustu", ukraseno crte:lima
Ezena Delakroa. U revijama iz Edinburga, Pariza i
Moskve cita sveeane prikaze o tek objavljenoj epi-
zodi sa Helenom iz drugoga dela tragedije; i svaka-
ko je umesno kad ovde govorimo o zadovoljstini,
jer ovaj svetski eho njegovoga rada morao mu je
pru:liti naknade za mnogo podmuklo omalova:lenje
koje je taj rad doziveo u otadzbini. ,,Nijedna na-
cija", veli on, ,,nema suda o onom sto je uCinjeno
i napisano u njoj. Moglo bi se to reCi i o svakom
vremenu." Ovu dvostruku recenicu sa:leo je jedan
duhoviti Francuz u izraz: ,,L'etranger, cette poste-
nite contemporaine."
Nesumnjivo, lefalo je mnogo anticipacije u Ge-
teovom statuisanju svetske literature, a razvitak u
deset decenija posle njegove smrti, usavrfavanje
komunikacija, omogucenje izmene vazdufoim pu-
tem koje je taj razvoj doneo, prisnije priblifavanje
Evrope pa ·i sveta koje je veliki rat pre unapredio
nego zadrfao: sve je to bilo potrebno da zapravo
tek ostvari epohu za koju je Gete oseeao da joj je
doslo vreme, - eak u tom stepenu da je danas
158
vrlo bliska opasnost da se ono sto je doraslo do
svetskih razmera i zavredelo ih pobrka sa onim
sto ima samo svetsku produ, sa jednim manjim in-
ternacionalnim upotrebnim dobrom, i da tu opas-
nost duhovni prov·i ncijalci s narocitom naklonoscu
iskoriSeavaju za nacionalno diskreditovanje opste-
priznatih postignuca: oni namerno u jednom dahu
izgovaraju pravu i jevtinu svetsku slavu i misle ta-
ko da ono vise nego nacionalno ocrne zajedno sa
podnacionalnim i nacionalnim. Te mogucnosti u
Geteovo vreme jos nije bilo, iii u mnogo manjoj
meri. Nikad poeast koju mu je ukazivalo inostran-
stvo nije bilo moguce pripisati nenemackoj nisko-
sti njegova nivoa.
Ono sto je ovde interesantno, to je gradansko-
-nadgradanski karakter te crte velicine i svetske si-
rine, karakter koji jasan izraz nalazi u favesnim
imenima kojima je Gete krstio ovu ekspanzivnu
naklonost. On naime govori o ,,slobodnoj izmeni
pojmova i osecanja", sto je jednako izvesnom ka·
rakteristicnom prenosenju nacela liberalne ekono-
mije na duhovni zivot. Ali ova sloboda i ekspanzija
ne vazi samo u prostoru nego i u vremenu: zado-
voljenje za svoje delovanje, veli Gete, trazio je on
u ,,sirokim krugovima epoha". On nije gradanin
samo jednoga stoleca; mi smo pokufali da pokaze-
mo njegove srodnicko-zavieajne veze sa ranijim sto-
leCima. Sad valja pokazati njegovu savremenost i
sposobnost za buducnost, naznaciti pravac njego-
voga biea prema nama i preko nas dalje; a za ovaj
pravac cine mi se simbolicnim susreti velikoga pri-
jatelja zivota sa Arturom Sopenhauerom. On, koji
je kao deeak video Mocarta, kao starac, dolazeci u
jedno vecernje drustvo, ide, ne gledajuCi ni desno
ni levo, pravo na prisutnog mladog filozofa, ciji je
doktorski rad o cetvorostrukom korenu stava do-
voljnog razloga bas procitao, i cestita mu na ovom
izvanrednom ostvarenju. On ddi ruku onoga koji
159
sprema ,,Svet kao volju i predstavu", standardno
delo evropskog pesimizma druge polovine visoko-
gradanskog, devetnaestog stoleca, koje je tako od-
lucno delovalo s jedne strane na Vagnera a s druge
na Nicea. Ova potomstvu predana scena znaci jed-
nu cudesnu duhovnu istorijsku konjunkturu. Gete,
Sopenhauer, Vagner, Nice, - eto njega, neba fiks-
nih zvezda nase mladosti, Nemacke i Evrope u isti
mah, porekla naseg na koje smo ponosni, jer svako
poreklo, svaka svest o poreklu u duhu, aristokrat-
ska je: ,,Umetnik mora imati poreklo, mora znati
odakle potice", rekao je Gete. To je veliki svet za-
vicaja, ciji smo mi vaspitanici, gradanski duhovni
svet, koji je kao svet duhovni istovremeno nadgra-
danski i koji preko Nicea, Geteova ucenika, prelazi
u nove, poslegradanske, jos bezimene svetove bu-
ducnosti. Gradansko ima izvesnu duhovnu transcen-
dencu u kojoj samo sebe ukida i menja. Geteova
izreka: ,,Odakle dolazi najlepse obrazovanje, ako
ne od gradanina ..." ima veci smisao nego sto rec
,,obrazovanje", koja deluje tako starovremeski, iz-
gleda da obuhvata. Ja sam pitao i opet pitam:
Odakle Ii su dosla velika oslobodilacka dela pre-
vratnickog duha ,,ako ne od gradanina"? Volja i po-
ziv za najpotpunije napustanje gradanskoga, za u
najveeoj meri opasnu pustolovinu ispitivacke misli,
to je povelja koju je sam duh izdao gradanskom
eoveku. Jos onaj sin i unuk protestantskih sveste-
nickih kuea, u kome je romantika devetnaestog
stoleca savladala samu sebe i sa cijom se frtvenom
smrcu na krstu misli otvorio put za neizrecivo no-
ve stvari, jos taj Fridrih Nice, - gde Ii bi bili nje-
govi koreni ako ne u tlu gradanskoga humaniteta?
A takvo samosavladavanje gradanskog snagom du-
ha nalazimo u romanu Geteove starosti, ,,Godina-
ma putovanja".
Ono o cemu se u ovoj knjizi zapravo radi je-
ste samosavladavanje individualistickoga humanite-
160
ta i jedno vidovito smelo napustanje njegovo u ko-
rist ljudskih i vaspitnih nacela ~ miSljenja koji
zapravo pripadaju tek nasim danima i koj.i SU tek
danas osvojili mesto u opstoj svesti. U tom delu
sevaju munje ideja koje odvode daleko od svega
sto se podrazumeva pod pojmom klasiene Hi gra-
danske kulture, cijem je stvaranju i iskivanju po-
mogao Gete u prvom redu. Odbacuje se ideal pri-
vatno-ljudske svestranosti i proklamuje se doba
jednostranog. Tu se nailazi na nedovoljnost indi-
vidualnog, koja danas vlada: tek svi ljudi ispunja-
vaju ljudske zadatke, pojedinac postaje funkcija,
javlja se pojam zajednice, komuniteta; a jezuitsko-
-militaristicki duh pedagoske provincije, onako mu-
zicno prozet radoscu, jedva da ostavlja neki deo
od individualistickog i ,,l·i beralnog", od gradanskog
ideala.
Taj sanjarski i smeli pogled ostareloga Getea u
jedan novi, poslegradanski svet, bio je isto tako
neobiean, isto tako velieans(ven kao i sve vece
ucesce starca u utopijsko-tehnickim pitanjima sve-
ta, njegovo odusevljenje za projekte kao sto je pro-
secanje Panamskog moreuza, o cemu on govori s
takvom podrobnoscu kao da mu je to va:Znije nego
celokupna poezija, a tako je konacno u stvari i
bilo. To punonadno uzivanje u pitanjima tehnicko-
-civilizatornim i pitanjima unapredenja saobraeaja
ne mo:Ze da izazove cudenje kod pesnika poslednje-
ga ,,Fausta", koji svoj najviSi trenutak dozivljuje u
ostvarenju jednog utilitaristickog sna, isusenju jed-
ne mocvare, - svojevrstan afront prema jednostra-
no knjizevno-filozofskom pravcu vremena. I tako
se stari Gete sa zacudujucom neumomoscu opsirno
upustio u ·i spitivanje mogucnosti povezivanja Mek-
sikanskog zaliva sa Tihim okeanom, o neproracun-
ljivim posledicama koje ce izazvati ovakvo jedno
delo za 6itavo civilizovano i necivilizovano eove-
canstvo. On savetuje Sjedinjenim Drfavama AmerJ-
11 Eseji, I 161
ke da uzrnu stvar u ruke, i rnasta o cvetajucim
trgovackirn gradovirna koji ce svakako rnalo-poma-
lo nastati na ovoj pacifickoj obali, gde je priroda
tako srecno unapred pripornogla sa prostranim pri-
stanistima. Sve je to on jedva mogao ocekivati, to
kao i povezivanje Dunava i Rajne, sto bi svakako
bio ~inovski poduhvat vise svake nade, i nesto
trece jos, sasvim veliko: Suecki kanal za Engleze.
,,Da se sve to jos vidi", uzvikuje on, ,,isplatilo bi
se izdrfati na zernlji jos pedesetak godina!" Tako
je on kruzio pogledom po zemlji; nije zastajao na
svojoj sopstvenoj otadfbini; njegovo ufivanje u bu-
ducnosti bilo je siroko, njemu je bio potreban pro-
stor citavoga sveta, i povisenje vrednosti zivota,
sreca ili nesreea tudega naroda, bila mu je bliska
kao sudbina sopstvenog. To je bio imperijalizam
ljubavi jednog duha na vrlo velikoj visini, koji je
za slobodu znao kao za velicinu i Cija je objava
,,svetske literature" poticala iz istoga tog shvatanja.
U tehnicko-racionalnorn utopizmu prelaz,i gra-
dansko shvatanje o zajednici sveta, prelazi, ako se
ta rec razume dosta opste i nedogmatski, u komu-
nisticko. Trezveno je ono, to odusevljenje. Ali ono
sto je danas potrebno, to je veliko rastrefajavanje
jednoga sveta koji propada zbog onih sto, baveei
se iskljuCivo dusom, zaptivaju i koce zivot. Ko je
to rekao da bi Nemcima trebalo zabraniti da za pe-
deset godina izgovore rec dusa? Grad:anin je izgub-
ljen i izgubice vezu sa svetom koji nastaje ako ne
uspe da raskrsti sa ubistvenom dusevnom osecaj-
noscu i Zivotu suprotnim ideoloiijama, koji njime
jos vladaju, i ako se hrabro ne izjasni za buduc-
nost. Novi, socijalni svet, organizovani jedinstveni
i planski svet, u kom ce covecanstvo biti oslobode-
no od eoveka nedostojnih, nepotrebnih patnji sto
vredaju oseeanje easti razuma, taj svet ce doci, i
on ce biti delo one velike trezvenosti za koju se
danas vec izja~njavaju svi oni koji dolaze u obzir,
162
svi duhovi koji su protivni prdivelom i malogra-
danski-zaptivenom neprestanom bavljenju du5om.
On ce do6i, jer se mora stvoriti, Hi u rdavom slu-
eaju nasilnim preokretom uspostaviti, jedan spolj-
nii i racionalni poredak, shodan stepenu koji je po-
stigao ljudski duh, da bi svet duse ponovo mogao
steci pravo na zivot .i ljudski cestitu savest. Veliki
sinovi gradanstva, koji su iz njega prerasli u oblast
duhovnog i nadgradanskog, svedooi su za to da u
gradanskom lefo bezgranicne mogucnosti, moguc-
nosti neogranicenog sopstvenog oslobod:enja i pre-
vladavanja. Vreme poziva gradanstvo da se seti tih
svojih urodenih mogucnosti i da se duhovno i mo-
ralno odluci za njih. Pravo na moc zavisi od istorij-
skoga poziva cijim se nosiocima osecamo iii se ose-
cati smemo. Ako ga prikrijemo i1i ako mu nismo
dorasli, moracemo iSceznuti i odstupiti, abdicirati
u korist ljudskoga tipa koji je slobodan od pretpo-
stavki, veza !i zastarelih okova oseeajnosti, koje,
kao sto se pokatkad moramo pribojavati, onespo-
sobljavaju evropsko gradanstvo da drfavu i privre-
du prevedu u jedan novi svet. Nema sumnje, kredit
koji istorija jos danas daje gradanskoj republici,
taj vec kratkorocni kredit pooiva na jos ocuvanoj
veri da demokratija takode mofo ono sto vele da
mogu njend. neprijatelji koji se guraju da dodu na
vlast, naime da preuzme isto to vodstvo u novo i
buduce. Ne dokazuje gradanstvo da je vredno svo-
jih velilcih sinova ako se njima samo svecano hva-
lise. Najve6i od njih, Gete, dovikuje mu:
Entzieht euch dem verstorbenen Zeug.
Lebend'ges lasst uns lieben!
(Otrgnite se od mrtvih trica,
Volimo ono ~to je zivol)
1932.
163

PATNJA I VELICINA RIHARDA VAGNERA
II y a la mes blames, mes t!loges
et tout ce que j'ai dit.l
Maurice Barres
Pacenicki i veliki poput veka ciji je najpotpu-
niji izraz, devetnaestog, stoji mi pred ocima du-
hovni lik Riharda Vagnera. Taj lik vidim izbrazdan
svim njegovim crtama, preopterecen svim njegovim
strastima, i ja ljubav prema Vagnerovom delu, jed-
nom od najvelieanstvenijih problematicnih, najmno-
gostrukijih i najfascinantnijih fenomena stvaralac-
kog sveta, jedva mogu da razlikujem od ljubavi
prema tom stolecu ciji najveCi deo ispunjava nje-
gov zivot, taj nemirno-skitalacki, namuceni, opsed-
nuti i neshvaceni zivot koji se zavrsava u blesku
svetske slave. Mi danasnji ljudi, optereceni zadaci-
ma koji se po svojoj novini i sloienosti jedva mogu
meriti bilo s kojima, nemamo vremena, a jos manje
zelje da damo praviean sud o epohi (mi je naziva-
mo gradanskom) koja za nama nestaje; prema
devetnaestom veku mi se odnosimo kao sinovi pre-
ma ocu: kriticki, kao sto je i pravo. Mi sleiemo
ramenima pri pomisli o njegovoj veri, veri u ideje,
kao i pri misli o njegovom neverovanju, to jest o
1
Ovde su moje osude, moje pohvale, i sve ono sto
sam rekao. Moris Bares.
164
njegovom melanholicnom relattlvizmu. Njegova li-
beralna privrzenost razumu i napretku izgleda nam
pomalo smesna, njegov mateI'ijalizam previSe kom-
paktan, njegovo tasto nastojanje da monisticki raz-
resi zagonetke svemira - izvanredno plitko. Pa
ipak, oholost kojom su taj vek ispunjavala njego-
va naucna dostignuca kompenzira, eak nadmafa
njegov pesimizam, njegovo srodstvo s noci i smrcu,
koje ce ga, verovatno, jednom obelefavati viSe no
iSta. A s tim je spregnuta njegova tefoja i volja
prema velikom formatu, standardnim tvorevinama,
prema monumentalnom -i grandiozno-masovnom -
povezana, koliko god to cudno izgledalo, sa za-
ljubljenoscu u sitno i minuciozno, psiholosk:i de-
talj. Jeste, velicina, i pri tom velicina mracna, pace-
nicka, skepticka i istovremeno gorko istinoljubiva,
fantasticno istinoljubiva velicina koja u opojnom
trenutku kopnece lepote ume da nade kratkotrajnu
srecu bez vere, njegova je sustina i obelezje; kad
bi se izvajala, njegova statua morala bi miSicima
pokazivati takvo atlasno moralno opterecenje i
napregnutost kakva bi podsecala na Mikelandelov
svet figura. Kakvi su divovski teretii tada noseni,
epski tereti u krajnjem smislu te jake reci, seti-
cemo se ako ne pomislimo samo na Balzaka i Tol-
stoja, nego i na Vagnera. Kada je on (bilo je to
1851) u jednome sveeanom pis mu upucenom pri-
jatelju Listu razvio plan svojih ,,Nibelunga", ovaj
mu je odgovorio iz Vajmara: ,,Prihvataj se posla
i ne obaziruci se ni na sta radi na svome delu, uz
koje se u svakom slucaju moze postaviti zahtev
kakav je seviljski kaptol postavio arhitektu pri iz-
gradnji katedrale: ,Podignite takav hram da bi bu-
duea pokolenja morala kazati kako je kaptol koji
je tako nesto preduzeo bio bezuman.' A katedrala
ipak stoji!" - To je devetnaesti vek.
Carobni vrt impresionistickog slikarstva u
Francuskoj, engleski, francuski, ruski roman, ne-
165
 macke prirodne nauke, nemacke muzika - ne, to
nije los vek; kad se osvrnemo, vidi se citava suma
velikih ljudi. I samo taj pogled unatrag ta di-
stanca daje nam tek mogucnost da prepozn~mo po-
rodicnu slicnost izmedu svih njih, onaj zajednicki
zig koji im je pored svih razlika u njihovim biCima
i umenjima utisnula epoha. Uzmimo samo Zolu i
Vagnera, ,,Rugon-Makare" i ,,Nibelunski prsten"
- pre pedeset godina tesko da bi dkome palo na
pamet da stavlja u isti red te stvaraoce, ta dela.
Pa ipak, oni stoje jedno uz drugo. Srodnost duha,
namera, postupaka danas nam udara u oCi. Pove-
zuje ih ne samo privdenost velikim oblicima, stva-
ralacka sklonost ka grandioznom i masovnom, d
ne samo, u tehnickom pogledu, homerski lajtmotiv,
nego ono sto ih cini srodnima jeste pre svega na-
turalizam koji se uzdife do simbola i prerasta u
mit; jer ko Zolinoj epici mofe poricati simbolizam
i tefoju ka mitskom, kojii njegove figure izdiZe u
nadstvarno? Zar ona Astarta Drugog carstva, kojoj
je on dao ime Nana, nije s'imbol i mit? Otkuda joj
to ime? To je pradrevni zvuk, rano, culno tepanje
eovecanstva: Nana je jedan od naziva vavilonske
!Star. Je li Zola to znao? Ako nije, onda je to
utoliko neobicnije i karakteristicnije.
Tolstoju je takode svojstvena naturalisticka
sklonost ka ogromnim oblicima, ka demokratskoj
masovnosti. On takode stalno pribegava lajtmo-
tivu, citiranju samoga sebe, ustaljenim obrtima re-
ci, karakteristienim za njegove licnosti. Njegova ne-
umoljivost u izlaganju, ponavljanju i narocitom na-
glafavanju, njegova odlucnost da ni u cemu ne
stedi Citaoca, njegova veHeajna volja da bude do-
sadan, ~ve mu je to cesto bHo zamerano; a o Vag-
neru Nice kafe da je svakako najneuctiviji od svih
genija, da on svog slusaoca uzima u neku ruku
on~ko -, pon::ivlja mu jedno is!o sve dok ovaj
naJzad ne oCaJa, dok ne poveruJe. To je takode
166
srodstvo, ali jedno jos dublje nahodi se u socijal-
no-etickom elementu, koji llI1 je zajednicki, pri
cem je malo va!no sto je Vagner u umetnosti video
jedan sveti arkanum, opsti lek protiv poroka dru-
stva, dok ju je Tolstoj pred kraj zivota odbacio
kao frivolan luksuz. Jer kao luksuz odbacivao ju
je d Vagner. Njeno ociscenje d posvecenje smatrao
je sredstvima oCiscenja ii posvecenja drustva u ra-
spadanju, on je bio covek katarse, pobornik oC:i-
scenja, koji je putem estetskog posvecenja hteo
da oslobodi drustvo od luksuza, od vlasti novca i
bezdusnosti, u svome socijalnom etosu veoma bli-
zak ruskom piscu. A zajedndcka im je i sudbina
sto je bilo nastojanja da se u zivotu jednoga i
drugoga nade prelom koji je tobote precepio nj!i:-
hov karakter, njihovo ubedenje, Ii bio ravan nekak-
vom moralnom kolapsu, - dok se, u stvari, u nji-
hovom :mvotu ispoljava najsavrsenija doslednost
i jedinstvo. Oni kojima se cinilo da je Tolstoj u
starosti upao u neku vrstu religioznog ludila, nisu
videli da je poslednja etapa njegova zivota bila
vec unapred obHkovana u etapi koja joj je pret-
hodila; oni su zaboravili .m nisu zapazili da je u
likovima kao sto SU Pjer Bezuhov iz ,,Rata i mi-
ra" iii Levin iz ,,Ane Karenjine" psiholoskii una-
pred dat Tolstoj iz starosti. I ako Nice prikazuje
kao da se Vagner pred kraj svoga zivota, pobeden,
odjednom bacio nicice pred hriscanskim krstom,
onda on previda iii zeli da se previdi kako vec
osecajni svet ,,Tanhojzera" anticipira ,,Parsifala",
da u ,,Parsifalu" Vagner svodi rezultate stvarala-
stva celog Zivota, romanticno-hrBcanskog u naj-
dubljoj dubini, d da ga dovrsava s veJ.icanstvenom
doslednoscu. Poslednje Vagnerovo delo istovremeno
je i najteatralnije od svega sto je stvorio, i nije
lako ukazati na umetnika oiji bi stvaralacki put
bio logicniji od njegovog. Umetnost zasicena cul-
noscu i simbolickim fonnulama (jer lajtmotiv je
167
formula, pa cak i viSe, on je monstranca, on po-
Ja.Ze pravo na gotovo religiozni autoritet), neminov-
no vraca natrag ka crkvenome obredu, i eak mislim
da potajna cefoja, krajnje eastoljubiva tefoja sva-
kog pozoriSta, jeste ritual, iz koga je pozoriSte po-
niklo kako kod neznabofaca tako i kod hriscana.
Pozorisna umetnost vec sadrfi u sebi barok, ka-
tolicizam, crkvu; i umetnik koji je, poput Vagnera,
navikao da se sluzi simbolima i da diie uvis mon-
strance, neminovno je na kraju krajeva morao da
se oseti svesteniku kao brat, a mozda eak i kao
sam svestenik.
Cesto sam razmiSljao o mitima koje vezuju
Vagnera i Ibzena, i tesko mi je bilo da razlikujem
srodstvo vremena od drugog srodstva, intimnijeg
od onoga koje bi bilo uslovljeno zajednickom epo-
hom. Nisam mogao da u dijalogu Ibzenovih gra-
danskih drama ne prepoznam sredstva, dejstva, za-
vodljivosti, najdublje drazi, dobro mi poznate iz
sveta zvukova koj.i je stvorio Vagner, nisam mogao
da medu njima ne uvidim bratsku vezu koja se
delimieno ispoljava naprosto u njihovoj velicini,
ali cesto i u nacinu kako su veliki. Koliko Ii je za-
jednickog u divovskoj celovitosti, sferienoj zaok-
rugljenosti, temeljitosti njihovih mocnih zivotnih
dela, u mladost,i socijalnorevolucionarnih, a koja su
pod starost poprimila manje jarku obojenost mit-
ski-ceremonijalnog! ,,Kad se mi mrtvi probudimo",
ta jezom prodahnuta ispovest eoveka od dela koji
se kaje, ta kasna, suviSe kasna ljubavna izjava ,,zi-
votu" - i ,,Parsifal", oratorijum iskupljenja - ka-
ko Ii sam navikao da ih gledam, da ih oseeam kao
nesto jedinstveno, obe te svete oprostajne drame i
poslednje reci uoci vecnog cutanja, te celestne sta-
racke tvorevine sa njihovim majesteticko-sklero-
ticnim umorom, vec mehanizovanom prirodom svih
nj•ihovih sredstava, sa poslednjim zigom rezimea,
osvrta na proslost, samocitiranja, raspada.
168
Zar ono sto je nosilo naziv ,,fin de siecle-a"2
nije bilo samo veoma falosna satirska igra malog
razdoblja u poredenju sa onim pravim, divljenja
dostojnim zavrsnim akordom veka kakvim su pro-
zvueala staracka dela one dvojice earobnjaka? Jer
oni su obojica bili nordijski earobnjaci, lukavi, pa-
kosni starci volSebnici, duboko upuceni u sve ve-
stine sapatljivog ubedivanja jedne onoliko pronic-
ljive, koliko i izostrene davolske artistike, veliki u
organizaoiji delovanja, u negovanju sicusnoga, u
svim vidovima ambivalentnosti i stvaranja simbo-
la, u tome celebriranju invendje, toj poetizaciJi in-
telekta - pri tom obojica, kao sto i pristoji se-
vernjacima, muzieari, i to ne samo onaj koji je mu-
ziku izucio, svesno njom ovladao jer mu je bila
potrebna radi osvajanja sveta, nego i onaj drugi,
Ibzen, iako je njegova muzikalnost bila prikrivena,
duhovna, tajila se riza reci.
Ali ono sto ih cini do neraspoznavanja slicnim
jeste proces sublimacije koji niko ni slutio nije
da je rnoguc, sublimacije sto ju je pod rukom i
jednoga i drugoga dozivela urnetnicka forma koju
su zatekli, i to zatekli u duhovno skromnome sta-
nju. Ta umetnicka forma za Vagnera je bila opera,
a za Ibzena drustvena drama. Gete kaie: ,,Sve sto
je savrseno u svojoj vrsti mora da prevazide gra-
nice te vrste, da se pretvori u nesto drugo, sto se
ni s cim ne da uporediti. Po nekim zvucima slavuj
je jos ptica; no zatim se on uzdiie iznad svoje
vrste i kao da sebi postavlja za cilj da svakom
pernatom stvoru poka.Ze sta zapravo pevanje jeste."
Uprav6 su tako Vagner i Ibzen doveli do savrsen-
stva operu i gradansku dramu: nacinili su od njih
nesto drugo, sto se ni s cim ne da uporediti. Pa
eak i onaj ostatak i preostali trag nesavrsenstva
u primeru Geteova slavuja, srece se i u njih: s
2
kraja stoleea
169
vremena na vreme, i to do samih visina, do ,,Par-
sifala", kod Vagnera jos postoji opera; s vremena
na vreme, kod Ibzena jos klepece tehnika Dimine
drame. Ali obojica su oni stvaraoci u smislu per-
fekcije i prevazilaZenja, sto dz datoga razvijaju no-
vo i nesluceno.
Sta je to sto Vagnerovo delo u duhovnome po-
gledu uzdize iznad svega sto je stvoreno u oblasti
starije muzicke drarne? Nasle su se zajedno dve
sile, neophodne da bi se postigla ova v:isina, sile
i genijalne darovanosti koje bi, reklo bi se, trebalo
smatrati kao nepnijateljske, medusobno suprotne,
a Oije se medusobno protivrecl· e upravo sada pono-
vo rado podvlaci: to su psiho ogija J mit. Hoce da
se porekne njihova saglasljivost, psihologija izgleda
kao nesto previse raoionalno da bi bilo moguce ne
utlmati u njoj u ob~r nesavladivu prepreku na
putu ka mitskom. Ona vaZi k_ao suprotnost mit-
skog, kao sto je uobieajeno da je suprotstavljaju
muzici, iako bas taj kompleks psihologije, mita i
mu7Jike u isti mah u dva velika slueaja, kod Nicea
i Vagnera, stoji pred narna kao organska realnost.
0 Vagneru ps·ihologu valjalo bd napisati celu
knjigu, i to o psiholoskoj umetnosti muzieara i pe-
snika, ukolsi.ko s& te osobine u njemu mogu raz-
granieavati. Tehnika motiva-seeanja, u staroj ope-
ri ponekad vec primenjivana, postepeno se razra-
duje u ostroumni virtuozni sistem koji muziku u
dotle nevidenom stepenu pretvara u orude psiho-
loskih aluzija, produbljenja, uzajamnih veza i od-
nosa. Preosmisljavanje naivno-epskog volSebnog
motiva ,,ljubavnog napitka", njegovo pretvaranje
u najobicruje sredstvo za oslobadanje vec postoje-
ce strasti - u stvari, ono sto zaljubljeni piju mog-
lo bi biti obicna voda, i samo njihova vera da su
oni ispili smrt, duhovno ih oslobada od obieajnog
170
zakona epohe - sve je to, nesumnjivo, umetnicka
ideja velikog psihologa. Do koje Ii je mere kod
Vagnera pesnicki element od samog pocetka iiznad
nivoa na kome se obicno nalaze libreta - i to eak
ne toliko jeziicki, koliko psiholos1ci! ,,Taj mracni
oganj", kaZe Holandanin Lutalica u lepome duetu
sa Sentom u drugom aiim -
Die diistre Glut, die bier ich fiihle brennen,
Soll ich Unseliger sie Liebe nennen?
Ach nein, die Sehnsucht ist es nach dem Heil:
Wilrd' es durch solchen Engel mir zuteil!
(Taj mraCni oganj sto ga tu oseeam gde gori,
Da li da ga ja veselnik ljubavlju nazovem?
Ah ne, cefoja je to za spasenjem:
Neka bi mi je ovakav am1eo ispunio!)
To su stihovi pogodnii za pevanje, ali jos ni-
kada dotle nesto tako slozeno zamisljeno, ne8to
psiholoslci tako zapleteno, nije se pevalo niti je za
pevanje namenjii.vano. Onaj koji nosi na sebi prok-
letstvo zavoleo je ovu devojku na prvi pogled, ali
on sebi govori da je njegova ljubav, u sustini, okre-
nuta ne prema njoj, nego prema nebu, prema is-
kupljenju. Alli devojka sa svoje strane stoji pred
njim kao ovaplocenje mogucnosti da bude spasen,
tako da on nije kadar da eak i ne zeli da svoju
ceznju za spasenjem duze odvoji od cefoje za de-
vojkom. Jer njegova je nada poprimila Sentin ob-
lik, i on v.ise ne mofo hteti da taj oblik bude dru-
gaCiji, to jest, on ljubav prema devojci ne odvaja
od spasenja. Kakvo ukrstanje dvostrukoga, kakvo
pronicanje u tesko shvatljive dubine oseCan.ja! To
je analiza - ta rec se namece u jos savremenijem,
u jos smeldjem znaeenju, kada se zamislimo natl
tim kako je Vagner svojom umetnoscu reei, tu-
maceei ih pomocu mU7Jike, ostvario prolecno rada-
171
nje i narastanje ljubavnih oseeanja u mladog Sig-
frida. To je kompleks vezanosti za majku, polne
privlacnosti i straha, pun nejasnih predoseeanja,
koji se probija iz dubina nesvesnog - mislim na
onaj strah poznat iz bajkli, koji Sigfrid :leli da upo-
zna - kompleks, dakle, koji psihologa Vagnera
prikazuje u najeudnijoj, intuitivnoj podudarnosti
sa drugim tipicnim sinom devetnaestog veka, Sig-
mundom Frojdom. U tome kako u Sigfridovom sa-
njarenju pod lJpom misao o majci jedva uhvatljivo
prelazi u erotiku; u tome kako u sceni gde Mime
nastoji da svom vaspitaniku objasni sta je strah, u
orkestru zlokobno zvuci iskrivljeni mot-iv Brunhil-
de koja spava u vatri - to je Frojd, to je analiza
i niSta drugo; setimo se da su i u Frojda, cije je
radikalno istraiivanje psihe i njenih dubina Nice
anticipirao u velikom stihu, psiholoska interesova-
nja na najtesnji nacin vezana sa interesovanjima za
mitsko, iskonski-foveeansko i prekulturno.
,,Ljubav u svojoj najpotpuuijoj stvarnosti" -
kaze Vagner - moguca je iskljucivo u okvirima po-
lova: samo kao muskarac i zena mogu ljudi istinskii
da vole, dok je svaka druga ljubav izvedena samo
iz jedne od ovih ljubavi, od njih potice, njih odra-
fava ili ih umetnicki reprodukuje. Pogresno je ovu
ljubav" (naime seksualnu) ,,smatrati samo kao jed-
no od otkrovenja ljubav,i uopste, pored kojih to-
bo:le ima jos i drugih otkrovenja, mozda uzviSe-
nijih." - Ova svodenje svih ,,ljubavi" na seksu-
alnu nesumnjivo je psihoanalitickog karaktera. U
njemu se odrafava isti onaj pscrholoski naturali-
zam koji se otkriva i u Sopenhauerovoj metafizic-
koj formuli ,,fariSta volje", kao i u Frojdovim teo-
l'ijama o kultu~i i subLimacijri. Ono fatinski izra-
fava devetnaesti vek. -
Uostalom, erotski materinski kompleks javlja
se i u ,,Parsifalu", u sceni zavodenja u drugom oi-
nu - i evo, pred nama je Kundrin lik, jedan od
172
najjacih, jedan, po svojoj umetnickoj kc;>ncepcij.i,
od najsmelijih koje je Vagner ikad stvono; on 3e
sam verovatno, dobro osetio svu njegovu izuzet-
nost. Prvohitno, Vagner u svojoj zamisli nije po-
lazio od Kundre, nego od osecanja vezanih za Ve-
liki petak, al,i ubrzo se njegovo idejno i tvoracko
interesovanje sve viSe i viSe usredsredivalo na nje-
nom liku, i inspirativna zamisao da u j~dnom. lieu
sjedini divlju vesnicu Grala i zavodmcu, m1sao,
dakle, 0 postojanju dvostrukog dusevnog znvota,
odlueno ga prozima i priivlaci, izaziva u njemu po-
tajnu naklonost ka cudesnom poduhvatu. ,,Otkad
mi se to otkrilo" - piSe on - ,,postalo mi je ja-
sno gotovo sve sto je vezano s tom materijom."
I na drugom mestu: ,,Sve zivlje i zano.snije j~vlja
mi se narocito jedno izuzetno stvorenJe - cude-
sna pandemonska zena (vesnica Grala). Ako uspem
da stvorim to delo, sigurno cu stvoriti nesto veoma
originalno." Originalno, to je dirljivo skromna,
umerena rec za ono sto je uistinu stvoreno. Vag-
nerove :lenske likove karakter iSe uopste svojevr-
sna plemenita histerija, nesto somna~bulno, u~hi­
ceno i vidovnjacko, sto njihovu romant1cnu hero1ku
prozima odlikama svojevrsne i uznemi~ju~e .savr~­
menosti. Ali lik Kundre, te paklene ruze, mstmu Je
prava figura mitske patologije; u s~ojoj mucnoj
razdvojenosti i rascepljenosti, kao ms.trumentui:n
diaboli3 i gre5nica koja cezne za spasen1em, ona Je
data s klinickom drasticnoscu i istinitoscu, s natu-
ralistickom smeloscu u iznala:Zenju i prikazivanju
strahotno bolesnog dusevnog zivota; smeloscu koja
mi se vazda cinila kao krajnji domet znanja i maj-
storstva. I nije samo ona medu likovima ,,Parsi-
fala" obelezena, u duhovnom smislu, ovim ekstrem-
nim karakterom. Kada u nacrtu ove poslednje i do
krajnjih granica izvedene tvorevine citamo o Kling-
3
orude davola
173
 zoru kako je on demon skrivenog greha, olicenje
bespo?Docnog b~sa prema grehu, osecamo se pre-
nesem u svet hn~canske nauke, u skrovita, paklen-
ska dusevna stanJa, u svet Dostojevskoga.
Vagner kao pobornik mita, kao otkrivalac mi-
ta za operu,. ka~ iskupitelj opere putem mita, to je
?.no. drugo;_ 1 zaista, nema drugog kompozitora ko-
Jl b1 mu b10 ravan po psiholoskoj bl:iskosti sa sve-
tom ovih .slika ii misH, po umenju da se posluzi
d.~om m1ta i. ponovo ga ozivi: kada je od isto-
rIJske _?Pere strigao do mita, on je stigao do samoga
sebe; 1 kad ga fovek slusa, maltene da pocne ve-
rovati ka~o mu~ka ni z~og cega drugog nije nJi
stvo~ena I da m.kad seb1 nece moci ni postaviti
drug1 zadatak nego da bi slU.Zila mitu. Bilo da se
mit ja~lja u slioi .glasni~a nisposlatog iz cistih sfe-
ra ra.d1 ~pasavanJa nevmosti, i na falost prisilje-
~?g, Jer Je vera ~laba, da se vrati otkuda je dofao;
ih pak kao znanJe sto peva i kazuje pocetak i kraj
sveta, kao kosmogonijska fiilozofija bajke - nje1ov
duh, njegova sustina, njegov zvuk, vazda su po-
godeni sa sigurnoscu i intufoijom zasnovanom na
unutrasnoj srodnosti, njegov jezik dat sa urode-
nom prir_?dnos~u. k<?joj nema ravne u celokupnoj
umetnosti. To Je Jezik onoga ,,Bila jednom" u nje-
govom dvostrukom znacenju koje u sebi sadrZi ii
,,Kako je sve bilo" i ,,Kako ce sve biti"; i mitolo-
ska zgusnutost raspolofenja, recimo u sceni Norni
iz pocetka ,,Sumraka bogova" gde se tri Erdine
kceri. J?redaju .~ekoj ~rs!i sveeanog naklapanja o
sudb!!1~ sv~ta, .1h ~ p0Jav1 same Erde u ,,Rajnskom
zlatu I ,,S1gfr1du , nenadmasna je. Svenadvladava-
j':1Ci akordi muzike koji prate povorku sa Sigfrido-
v1m .telo~, ~e odnose se vise na mladica odraslog u
sum1 koJI Je krenuo u svet da bi saznao sta je
s~r~; oni poucavaju nase osecanje o tome sta je
ws.tinu ono sto tece onamo, iza maglene koprene
koJa lagano pada: s!m suncani junak lefi tamo na
174
nosilima, ubijen bledim mrakom; a u pomoc ose-
eanju priskace rec koja objasnjava: ,,Jarost div-
ljega vepra", glasi ona, a Gunter, ukazujuci na Ha-
gena, govori: ,,Ovo je prokleti vepar, on je rastrg-
nuo plemenitog vriteza!" Tako perspektiva puca do
dskonskih i najranijih slika iz ljudskih snova. Ta-
muza, Adonisa, koje je rastrgnuo vepar, Ozirisa,
Dionisa, rastrgnute i koji ce se vratiti u liku Ras-
petoga, kome rimsko koplje treba da probije sla-
binu da bi ga ljudi mogld poznati - sve sto je
nekad bilo i sto ce biti, citav svet frtvovane, po-
mamom zimskom usmrcene lepote, obuhvata ovaj
mitslci pogled, i zato neka nam ne govore kako je
tvorac ,,Sigfrida" u ,,Parsifalu" izneverio samoga
sebe.
Strast prema earobnome Vagnerovom delu pra-
ti moj zivot od trenutka kada sam ga prvi put za-
pazio i poceo da ga za sebe osvajam, da ga razu-
mevanjem proZ:imam. Ne mogu nikada zaboraviti
ono za sta mu, dok sam U.Zivao i ucio u njemu,
dugujem zahvalnost, one easove duboke, usamljene
srece usred mnostva pozorisnih posetilaca, easove
pune jeze i slasti nerava ii intelekta, otkrovenju
dirljivih i velikih znaeajnosti kakve samo ovakva
umetnost omogueuje. Moja radoznalost za nj nikad
se nije zamorila; nikad se nisam zasitio da ga slu-
sam, da mu se divim, da ga pafljivo osmatram -
ne bez nepoverenja, priznajem; ali sumnje, zamerke,
napadi nisu bili kadri da ga umanje, kao ni besmrt-
na kritika kojoj je Vagnera podvrgnuo Nice, i koju
sam uvek primao kao panegirik sa obrnutim pred-
znakom, kao jedan drugi oblik velieanja. Ta je
kritika bila ljubavna mrlnja, samomucenje. Vag-
nerova umetnost bila je velika ljubavna strast Ni-
ceova zivota. On je nju voleo onako kao sto ju je
175
 voleo Bodler, pesnik ,,Cveea zla", o kome se pri·
ea kako se cak i u agoniji, u telesnoj nemoci i um-
noj pomracenosti svojih poslednjih dana, smesio
od radosti kad bi se izgovorilo Vagnerovo ime -
il a souri d'allegresse.4 Tako bi i Nice u mraku
svoje paraliticke noCi, pri pomenu toga imena stao
da slufa i rekao bi: ,,Toga sam eoveka veoma vo-
leo." On ga je silno mrzeo zbog duhovnih, kultur-
no-moralnih razloga, za koje nije mesto da ih ovde
razmatramo. Ali bilo bi neobieno kad bih ja jedini
dofao do zakljucka da je Niceova polemika protiv
Vagnera pre kadra da izazove odusevljenje, negol.i
da je oslabi.
Ono sto sam uvek osporavao ili, tacnije receno,
prema cemu sam ostajao ravnodusan, bila je Vag-
nerova teorija; tesko mi je bilo da sebe uverim da
ju je ikada iko uzimao ozbiljno. Sta sam mogao da
radim sa tim zbirom muzike, reci, slikarstva i po-
kreta koji se 1izdavao kao da je jedina istina i
ovaplocenje svih umetnickih cefoji? Sa umetnic-
kom teorijom po kojoj je ,,Sigfrid" znaeajniji od
,,Tasa"? lzg]edalo mi je veoma rizicnim tvrdenje
da su pojedine umetnosti ponikle iz raspada nekak-
vog prvobitnog teatarskog jedinstva, kojemu na
svoju srecu, sluzeCi mu, imaju da se vrate. Umet-
nost je celovita i savrsena u svakom od oblika u
kojima se javlja; da bismo je ucinili savrsenom,
nema potrebe da se sumiraju njene vrste. Takvi
pogledi su rdav izraz devetnaestog veka, pogrefan
mehanisticki nacin miSljenja, i Vagnerovo pobe-
donosno delo ne dokazuje njegovu teoriju, nego
jedino samo sebe. Ono je zivo i dugo ce ziveti, ali
ce vestinu u umetnostima nadziveti i njima ljude
uzbudivati, kao odvajkada. Bilo bi detinjasto var-
varstvo misliti kako visina i intenzitet umetnickog
• smesio se od radosti
176
dejstva nastaju iz nagomilane mase njihove culne
agresivnosti.
Vagner je kao strastan teatarski eovek, eak
bi se moglo reCi kao teatroman, tezio takvome mi-
s]jenju, ukoliko mu se cinilo da je osnovni zahtev
umetnosti da na najneposredniji i najiscrpniji na-
cin saopsti culima sve sto se mofo reci. I dosta
je zanimljivo \nideti u sta se, zahvaljuju6i ovoj ne-
umoljivoj potrebi, u najvafoijem njegovom delu,
,,Nibelunskom prstenu", pretvorila drama, ka kojoj
su bile usmerene sve njegove tefoje, i za koju je
drfao da joj je osnovni zakon bas taj elemenat
krajnje culnoga. Poznata je istorija nastanka OVO·
ga dela. Za vreme rada na dramskom nacrtu za
,,Sigfridovu smrt", Vagneru je, po njegovim sop-
stvenim recima, postalo nepodnosljivo sto je tre-
balo toliko mnogo pretpostavljati kao da je po-
znato, sto je pocetku radnje prethodilo toliko do-
gadaja koje je trebalo saopstitii unoseci ih u kom-
poziciju dela. Potreba da ono sto se ranije do-
godilo poka.Ze u eulnim slikama pokazala se jaea
od svega, i tako je on poceo da piSe obrnutim re-
dom: napisao je ,,Mladog Sigfrida", pa ,,Valkiru",
pa ,,Rajnsko zlato"; nije se umirio sve dok u pu-
noj realnosti nije sve 1izneo na scenu, u cetiri veceri
sve, od zametka, od prapocetka, od prvog Es bas-
.fagota u uvertiri ,,Rajnskog zlata", kojim je sveea-
no i gotovo neeujno poceo da priea. Nastalo je ne-
sto divno, i eovek mo:Ze da shvati odusevljenje ko-
je je obuzelo tvorca kad se nafao oci u oci sa
svojim na taj nacin nastalim, i novim i dubokim
mogucnostima umetnickog dejstva tako bogatim
dzinovskim planom. Ali sta je, u stvari, bilo ODO
sto je nastalo? Estetika je ne jednom odbacivala Vli-
sedelnu dramu kao umetnicki oblik. Tako je oinio,
na primer, Grilparcer. On je smatrao da vezivanje
jednog dela za drugo pridaje celini nesto epsko,
usled cega ona, fatina, postaje grandioznija. Ali
12 Eseji, I 177
 upravo to 1i odreduje dejstvo ,,Nibelunskog prste-
na", karakter njegove velicine, a mi .j tvrdimo bas
to da svojevrsna veliCina ovoga Vagnerovog najva-
zn:ijeg dela potice iz epskog duha, u cijoj se sferi
njegova materija i krece. ,,Prsten" je scenski ep, po-
n:ikao iz Vagnerove odbo jnosti prema prethodnim
dogadaj1ima koji utvarno stoje iza scene odbojno-
std koju, kao sto je poznato, anticka ·i francuska
tragedija ne dele. Ibzen sa svojom analitickom te-
hnikom i svojim umenjem da razvija prethodne do-
gadaje, u tom je pogledu klasicnoj drami mnogo
bliZi. I ti.ma humora u tome sto je upravo drama-
turska teza culnoga na tako cudesan naOin nehotice
dovela Vagnera do epa.
Njegov odnos prema pojedinim umetnostima
iz kojih je stvorio svoje ,,celokupno umetnicko de-
lo" zaslu:luje da se nad njim zamislimo; ima u to-
me izvesnog svojevrsnog diletantizma, kao sto
Nice u svom ,,Cetvrtom nesavremenom razmiSlja-
nju", ispunjenom divljenjem prema Vagneru, o
Vagnerovom detinjstvu i mladosti i kaze: ,,Njego-
va mladost je mladost mnogostranog diletanta, od
koga nikako da postane nesto cestito. Ogranieavao
ga je njegov strogi nasledni i porodicni odnos pre-
ma umetnosti. Sa slikarstvom, pesnistvom, scen-
skom umetnoscu, muzikom, on je dolazio u isto
onako blizak dodir kao i sa naucnickim obrazo-
vanjem 1i buduenoscu; povrfan posmatrac mogao bi
pomisliti da je on bio stvoren da postane dile-
tant." - Zaista, i kad se gleda, ne samo povrsno
nego i sa strasnom naklonoscu, mofo se reci, uz
rizik da budemo pogresno shvaceni, da je Vagne-
rova umetnost sa najviSom snagom volje 1i inteli-
gencije monumentalizirani i do genijalnosti razvi-
jeni diletantizam. U samoj ideji o ujedinjavanju
umetnosti ima neceg diletantskog, i da ih on sve
silnom snagom nije podvrgao svome gorostasnom
izrafajnom geniju, ona bi ostala diletantizam. Ima
178
neceg sumnjivog u njegovom odnosu prema umet-
nostima; ma koliko to besmisleno zvuealo, ima u
njemu necega tudega umetnosti. Italija, likovne
umetnosti, ostavljaju ga u osnovi potpuno hladnim.
MatHdi Vezendonk piSe on u Rim: ,,Gledajte i po-
smatrajte i za mene: meni je potrebno da neko to
cini za mene ... Sa mnom stvar tu stoji narocito: u
to sam se ubedivao ne jednom i najzad se konacno
ubedio u Italiji. Jak v<izuelni utisak kadar je da
me zivo ponese neko vreme - ali ne na dugo ...
Cini se da samo oko kao culo meni nije dovoljno
za opafanje sveta."
Veoma shvatljivo! Jer Vagner je eovek sluha,
muziear i pesnik; pa ipak je eudno sto iz Pariza
piSe istoj Matildi Vezendonk: ,,Ah, kako u:Ziva dete
u Rafaelu i slikarstvu! Koliko je to lepo, ljupko i
umirujuce! Samo sto to mene nikad nijednom ni
da dotakne! Ja sam jos uvek vandal koji za go-
dinu dana boravka u Parizu nije na5ao vremena
da poseti Luvr! Zar vam to ne govori sve?" - Ne
sve, ali ipak nesto sto ga p.vilicno i neobicno obe-
lefava. Slikarstvo je velika umetnost, isto onoliko
kao ,,celokupno umetnicko delo". Ono je kao samo-
stalna umetnost postojalo i pre ovog dela, a po-
stoji i posle njega; ali na njega ono ne deluje. Tre-
balo bi da je manji da se ne bismo u dusi ose-
eali toJ.iko uvredeni zbog slikarstva! Jer likovna
umetnost njemu nema sta da kafo ni kao proslost,
ni kao ziva sadasnjost. Ono veliko sto <izrasta upo-
redo s njegovom umetnoscu, francusko impresioni-
sticko slikarstvo, on gotovo da ne pl"imecuje, ono
ga se niSta ne tice. Njegova veza sa ovim slikar-
stvom ogran•ieava se na cinjenicu sto je Renoar
izradio njegov portret - sliku koja bas ne hero-
fauje onoga sto je na njoj predstavljen, i koja te-
sko da mu se narocito dopala. Jasno je da je nje-
gov odnos prema pesnistvu sasv·i m drugaciji nego
prema likovnoj umetnosti. Tokom celokupnog nje-
179
 govog zivota ono mu je, narocito preko Sekspira,
davalo beskrajno mnogo, iako je zbog teorije, ko-
jom je glorifikovao svoj sopstveni dar, gotovo sa
safaljenjem govorio o onima koje je nazivao ,,pe-
snioima literatima". No kakvog to ima znaeaja kad
je on sam dao pesniStvu ogromno mnogo, obogatio
ga svojim delima - pri cemu, naravno, nikad ne
treba zaboraviti da njih ne treba citati., da to u
stvari nisu jezicka dela, nego ,,muzicka umetnost",
da ih je potrebno dopuniti slikom, pokretom, muzi-
kom, i da tek u zajednickome delovanju svih njih
bivaju potpuno pesnicko delo. Cisto s jezicke stra-
ne gledano, ona cesto u sebi imaju neceg visoko-
parnog i baroknog, a cesto i detinjastog, neke veli-
canstvene i samovlasne nekompetentnosti - sa
umecima od apsolutne genijalnosti, snage, jedrine,
iskonske lepote, koji uniStavaju svaku sumnju -
pa ipak ne gase svest da pred nama nisu tvore-
vine koje stoje u okviru velike evropske literature
i poezije, nego po strani od njih, kao uputstva za
pozoriiSno prikazivanje koje izmedu ostalog zahteva
i reci. Govore6i o tim problescima verbalne geni-
jalnosti ubacenim u smelo diletantsko tkivo, imam
na umu pre svega ,,Nibelunski prsten" i ,,Loengri-
na", koji uzet kao jez,icka tvorevina, predstavlja
mozda najcistije, najplemenitije i najlepse od svega
sto je Vagneru poslo za rukom.
Njegov je genij dramaticna sinteza pojedinih
umetnosti, koje samo kao celina, to jest kao sinteza
ovaploeuju pojam pravog i legitimnog dela. Poje-
dinim delovima od kojih je ono sastavljeno, eak
muzici kao takvoj i ukoliko nije sredstvo za po-
stizanje zajednickog cilja, svojstveno je nesto od
samorasti sto buja divlje-legitimno, a briSe se tek
u uzviSenoj celini. Da je Vagnerov odnos prema
jeziku bio drugaciji no u nasih velik:,ih pisaca i
pesnika, da on nije ovladao strogoscu i prefinjenim
osecanjem sto upravljaju onima koji jezik osecaju
180
kao najvise dobro, kao umetnosti povereno izra-
fajno sredstvo, o tome svedoce njegove prigodne
pesme, njegove zasecereno romanticne pohvalnke
i poeme posvecene Ludvigu drugom bavarskom,
kao i otrcana stjhoklepanija posvecena prijateljima
i pokroviteljima. Svaki Geteov stihic nabacen ne-
kom prigodom cisto je zlato poezije, visoka lite-
ratura u poredenju s ovim jezickim filistarstvom i
grubim stihovanim 8alama u kojima se oseeanje
postovanja pomalo mucno osmehuje. Zato neka se
ono drii Vagnerovih proznih sastava, njegovih este-
tickih, kulturno-kritickih manifesta i samotumace-
nja - umetnickih spisa od zacudujuce visprenosti
i mislilacke snage, koji se, doduse, ni po jeziku ni
po idejama ne mogu :izjednaciti sa esteticko-filo-
zofskim Silerovim radovima, recimo s njegovim
besmrtnim ogledom ,,0 naivnom i sentimentalnom
pesniStvu". Vagnerove radove tesko je oitati. jer
su napisani rasplinuto i nezgrapno, opet s prime-
som samoraslog i vanknjizevnog diletantizma; oni,
u stvari ne spadaju u svet velikih tvorevcina ne-
macke d evropske esejisti.ke, nisu, u sustini, dela
rodenog pisca, nego su nastali uz put, fa nuzde.
Sve pojedinacno Vagner je bio samo iz nuzde. Sre-
can, struean, savrsen, legitiman i velik, on je tek
u velikom i celom.
No nije 1i on i muz'iear bio samo iz nuzde, ne-
odoljive celine radi i snagom volje? Nice primecu-
je jednom prilikom da se takozvana darovitost ne
moze smatrati sustinskom odlikom genija. ,,Kako
je malo darovitosti, na primer, u Riharda Vagne-
ra", uzvikuje on. ,,Je li ikad postojao muziear koji
je u svojoj dvadeset i osmoj godini bio tako si-
romasan?" Vagnerova muzika izrasta stvarno iiz
bojazljivih, slabunjavih i nesamostalnih pocetaka,
pri cemu se ovi poceci javljaju u njegovom zivotu
mnogo kasnije nego kod velikih muzicara inace. On
sam kaie: ,,Secam se da sam se jos u toku svojih
181
 tridesetih godina sumnjajuCi pitao rima 1i u meni
odista materijala za najviSu umetnicku individual-
nost: u svojim radovima jos uvek sam osecao uti-
caj d podrafavanje, i samo sa strepnjom usudivao
sam se da gledam na svoj dalji razvitak kao pot-
puno originalnog stvaraoca." To je pogled unazad
'lZ vremena njegova majstorstva, dz godine 1862. Ali
svega trii godine ranije, u njegovoj cetrdeset ,j se-
stoj gocllni, u vreme kada s ,,T:riistanom" nikako
nije uspevao da makne, on iz Lucerna pise Listu:
,,Nemam dovoljno reci da te uverim koliko se jad-
no osecam kao muziicar; riz dubine srca smatram se
apsolutnim seprtljom. Trebalo bi samo da me vidiS
ka~o sedi~ ff mislim ,ipak mora' - pa onda pri-
l~z1m klav1ru, lupam nekakvu bednu trieariju, da
b1h se tad svega glupo mahnuo. Kako Ii mi je tada
pri dusi! - kako 1i je riskreno u meni ubedenje u
svoju pravu muzicku niStavnost! I sad tu dolaZJis iii
iiz koga muzika izbija iz svih pora, tece u brzacima'.
potocima i vodopadima, - i ja jos moram da slu-
fam reai kao one koje si rekao. Veoma mi je te-
sko poverovatd da to nije potpuna ironija . . . Dra-
gii moj, sve je to veoma slozeno, i veruj mi, ja za-
ista ne vredim mnogo." - To je oCrigledna depre-
sija koja nimalo ne odgovara istini, pa List na nju
i odgovara kao sto treba. Prigovara mu zbog ,,lu-
dacke nepravednosti prema samom sebi". Uosta-
lom, svakom umetn:iku je poznato takvo iznenadno
osecanje stiida :izazvano majstorstvom onih koji zi-
ve pored njega iii su bili pre njega: ono dolazi otu-
da sto svaki rad na umetnosti pretpostavlja novo i
samo po sebi vec znalacko prilagodavanje licnog
i individualnog umetnosti u celini, i umetnik, eak
i ako je uspeo ri stekao priznanje, kada se upored·i
sa majstorstvom drugih, odjednom mofo da se upi-
ta: kako je uopste moguce u jednom dahu govo-
:riitii o mome licnom aranzmanu sa onim stvarima?
- Pa ipak, kod onoga ko vec radi na trecem cinu
182
,,Tristana", takav stepen depresivnog samoponifa-
vanja i oeajanja s obzirom na muziku, cudan je i
psiholoski neobiean. Zaista, Vagnerova diktatorska
samouverenost u starostl, kada je u ,,Bajrojtskrim
listicima", da bi jace istakao sopstvenu umetnost,
ismevao i osudivao toliko mnogo lepoga, Mendel-
sona, Sumana i Bramsa - ta samouverenost isku-
pljena je mnogim ranijim stanjima pogrilZenosti Ii
strahovanja od umetnosti! Cime se objasnjavaju
ti napadi? Nesumnjivo samo time sto je on sam u
takv,i m trenuoima padao u gresku da svoje mu-
zicko stvaranje ri zoluje i tako ga poredi s onim naj-
visim, dok se ono mofo razmatrati samo sub specie
njegovog pesndckog rada, kao i obrnuto - a iz te
greske uglavnom proizlazio ogorceni otpor koji je
njegova muzika .imala da savladava. Mi, koji cu-
desnome svetu tih zvukova, njihovoj intelektualnoj
magiji, zahvaljujemo za toliko srece 'i zanosa, za
toliko divljenja jednom samostalnom ogromnom
majstorstvu, mi tesko shvatamo te otpore, tu od-
vratnost; mi nalazimo da su izrazi, upotrebljavand
proriv Vagnerove muzike, kao ,,hladna", ,,algebar-
ska", ,,bezobliena", ufasno pogresni i neuvidavni,
da su dokazi debelokofacki ubogog nerazumevanja
i neosetljivosti, i skloni smo miSljenju da su takvi
sudovi mogli poteci samo iz sasvim amuzicne i fi-
listarske, od boga i od muzike napustene sfere. Ali
to nije tako. Mnogii od onih koji su tako sudili, ko-
ji su tako morali da sude, nisu bi1i cifte, bili su
umetnicke duse i duhovi, muzieari i ljubitelji mu-
zike, ljudi kojima je sudbina muzike lefala na srcu
i koji su s pravom pretendovali na to da umeju
razlikovati muziku od nemuzike - ; oni su mislili
da ta muziika nije nakakva muzika. Njihovo je mi-
sljenje potpuno potuceno, i oni su pretrpeH seku-
laran poraz. Ali ako je ono bilo pogrefoo, da Ii je
bilo i neoprostivo? Vagnerova muzika do te mere
nije muZJika, kao sto ni dramska podloga koja je
183
usavrsava u pesnicko delo nije lliteratura. Ona je
psihologija, simbol, mit, emfatika - sve; ali ne
muzika u Cistome i punovrednom znacenju onih
zbunjenih sudija umetnosti. Tekstovi oko kojih se
ona obavija i ispunjavajuci ih pretvara u dramu,
nisu Hteratura, ali muzika jeste. Ona koja, cini se,
kao da poput gejziira bije iz prekulturnih dubina
mita (i ne samo da se cini: nego zarista bije) u
stvari i osim toga je smiSljena, proracunata, visoko
inteligentna, vispreno umna, koncipirana je literar-
no onako kao sto su njerri tekstov,i koncipirani mu-
zikalno. Rastavljena na svoje praelemente, muzika
mora sluziti tome da mitske filozofeme istera i da
u obliku visokog reljefa. Neutoljiva hromatika lju-
bavne smrti jeste literarna ideja. Drevno strujanje
Rajne, sedam primitivnih akordnih gromada iz ko-
jih se gradi Valhala, nisu to niSta manje. Jedan
slavni dirigent koji se vraeao sa mnom ku6i posto
je dirigovao ,,Tristana", rekao mi je: ,,To vise uop-
ste nije muzika." Rekao je to misleci na nafo za-
jednicku potresenost. Ali ono sto mi danas izgo-
varamo kao zadivljeno ,,da", kako je moglo u po-
cetku da ne glasi kao gnevno ,,ne"? Muzika kao ona
o Sigfridovoj vo:Znjri Rajnom, iii kao tuzbalica za
poginuHm Sigfridom, te tvorevine od neizrecive di-
vote nasem uhu, nasem duhu, nikada se pre toga
niisu cule, one su bile necuvene u najnepristojnijem
smislu te reOi. Zahtevati da se ova redanje simbo-
lickih motivskih citata, koji kao komadi hridina leze
u burnome potoku stihijskrih muzickih tokova, ose-
ca kao muzika u duhu Baha, Mocarta i Betovena,
znacilo je zahtevati suviSe. Bilo je suviSe traziti da
trostruki akord u Es-duru kojim pooinje ,,Rajnsko
zlato" odmah bude nazvan muzikom. On to d nije
bio. To je bila akusticka misao: misao o pocetku
svih stvari. To je bilo samovlasno diletantsko isko-
riScavanje muzike radi prikaza jedne mitske ideje.
Psihoanaliza tvrdi da se ljubav sastojd iz sve samih
184
perverziteta. Zato ona ipak ostaje ljubav, najbo-
fanskiji fenomen sveta. Pa eto, genije Riharda Vag-
nera sastoji se iz sve samih diletantizama.
Ali iz kakvih! On je muziear takve vrste da eak
i nemuzikalne ljude privlaci muzioi. Ezotericima i
aristokratima umetnosti to bi moglo posluziti kao
zamerka - no sta ako se medu takvim nemuzi-
kalnim ljudima nadu i ljudi i umetnici kao sto je
Bodler? Za Bodlera je susret s Vagnerom bio na-
prosto susret s muzikom. On je bio nemuzikalan,
sam je pisao Vagneru da se niSta u muziku ne
razume i nista o njoj ne zna sem nekoliko lepih ko-
mada od Vebera i Betovena. A onda, odusevljenje
koje je u nj podstaklo eastoljubivu te:Znju da mu-
zicira pomocu jezika, da samo pomocu njega uci-
ni isto sto ri Vagner, sto je imalo dalekose:Zne po-
sledice za francusku liriku. Takvi razbudeni duhovi
i prozeliti mogu biti dobrodoSlri jednoj nepravoj
laiickoj muzfoi; mnogi strogi sudija mogao bi joj
pozavideti na njima, i ne samo na njrima. U toj
egzotericnoj muziici ima stvari punih genijalnosti
i divote, da sve to pravljenje razlika biva smesno.
Motiv labuda iz ,,Leongrina" i ,,Parsifala"; zvuci
letnje meseene noCi na kraju drugog oina ,,Majsto-
ra pevaca" i kvintet iz treceg cina; As-dur partija
u drugom cinu ,,Tristana i Izolde" i Tristanova vi-
zija drage koja koraea po moru; muzika Velikog
petka u ,,Parsifalu" i mocna muzika preobrafaja
u trecem cinu istog dela; divni duet Sigfrida i
Brunhilde na pocetku ,,Sumraka bogova", sa into-
nacijom u duhu narodne pesme ,,Hoces 1i da mi
1
pokloniS ljubav" i potresnim ,,Slava tebi, Brun-
hilda, zvezdo sjajna!; neki delovi ,,Venerina brega"
iz abrade nacinjene u vreme rada na ,,Tristanu" -
to su otkrovenja pred kojima b~ sama apsolutna
muzika morala da pobledi od zavistri Hi pocrveni od
185
ushicenja. A sasvim je slueajno :i proizvoljno sto
navodim bas njih. Isto sam tako mogao navesti ti
druga, iii podsetiti na onu zapanjujucu vestinu ko-
jom Vagner lomi, menja i preinacuje jedan u mu-
zickom toku vec dati mo1liv, kao sto u uvodu u
treci cin ,,Majstora pevaca" oinii sa obucarskom pe-
smom Hansa Saksa, koja nam je iz humoristicki
obojenog drugog cina bila poznata kao siirova za-
natHjska pesma, a sad se, ponovo nailaze6i u ovo-
me uvodu, ozarava neslucenom poezijom. Ili, seti-
mo se ri.tmicke 1i zvukovne preinake 1i novog tuma-
cenja, koju lajtmotiv vere, vec poznat iz pocetka
uvertire, mnogo puta doZivljava u toku ,,Parsifa-
la", a prvi put u veHkoj Gunermancovoj prici. Te-
sko je govol'iti o tim stvarima kad na raspolaga-
nju imamo samo rec da bismo ih o~iveli u pam-
cenju. Zasto mi se, kad govorim o Vagnerovoj mu-
zici, javlja u uhu bas takva pojedinost, samo jedna
obiena arabeska, kao sto je tehnicki lako opisiva
a u sustini ipak neopisiva figura home, koja u
tufaljci za Sigfoidom harmonicno pri.prema motiv
ljubav1i i njegovih roditelja? U takvim trenucima
fovek jedva moze da razlikuje cime se, u stvari,
odusevljava, sta ga tako duboko uzbuduje, da 1i
posebna i l1icna Vagnerova umetnost Hi sama mu-
2iika. Recju, to je bofanstveno - fovek se ne stidi
te reci, tako zenstvene i sanjalacke da je jedino
muzika kadra da mu natera usta da je izgovore. -
Opsti psti.hickri karakter Vagnerove muzike ima
u sebi necega pesimisticki teskog, necega usporeno
ce:lnjivog, ritmicki iizlomljenog i sto se sa mracnom
pometnjom bori za iskupljenje u lepoti; to je mu-
1 hova kapa-nevidimka opsti je simbol toga genija
zika tesko opterecene duse, ona koja misiCima ne
zbori razigrano, nego je to neka neju:lnjacka mu-
ka koja ruje, puzi, ri otima se, koju je izvanredno
okarakterisao dovhlj1ivi Lenbah, rekavsi jednom
Vagneru: ,,Vasa muzika - pa to je putovanje u
carstvo nebesko teretnim kol1ima." - Ali ona nije
186
samo to. Zbog njene psihicke otefalosti ne treba
da zaboravimo sve ono smelo, oholo i veselo sto
je ona takode kadra da izrazi, recimo u viteskim
temama, u motivima Loengrina, Stolcinga 1i Par-
sHala, niti elfski-prirodnonestafoo i ljupko u ter-
cetu Rajninih kceri, parodisticku duhoviitost i uce-
ni nestasluk uvoda u ,,Maj store pevace", pa ni na-
rodsko raspolozenje plesa u trecem cinu ove ope-
re. Vagner mo:le sve. On je karakteristiear bez
premca, i razumeti njegovu muziku kao sredstvo
za karakterizovanje, znaoi neograniceno joj se divi-
ti. Ta umetnost je pitoreskna, eak groteskna ti sra-
cunata na distancu, kao sto to zahteva pozoriSte,
a1i nju odlikuje takvo bogatstvo invencije i u sHni-
cama, takva ziva sposobnost da ponire u pojave,
da nalaZJi reoi i gestove koje im odgovaraju, kakve
su u takvoj iizrazitosti dotle bile potpuno nepo-
znate. Ona trijumfuje u slikanju pojedinih likova:
recimo, u muzicko-pesnickoj pojav·i Holandanina
Lutalice, okru:lenog vodnom puOinom ii pustinjom,
osudenog na oeajnicku svfrepost i prepustenog div-
ljanju mora ... U stihijskoj neuracunljivosti i pod-
mukloj privlaenosti Logea. U podmigivanju i pre-
nemaganju patuljka koji vaspitava Zigfrida. U Bek-
meserovoj budalastoj pakosti i gluposti. U toj sve-
moCi i sveprisutnosti preobrafavanja i ovaplocava-
nja otkriva se dionrizijski glumac - njegova umet-
nost, njegove vestine, ako hocete; on ne samo sto
menja ljudsku masku, on ponire u prirodu, njegov
glas izbija iz bure i oluje, fa sustanja lisea i ble-
skanja talasa, iz buktanja ognja i .jz <luge. Alberi-
maskiranja i svemocnog podrafavanja, koje se u
nifojem zivotu fabe, u njenom sunderastom ska-
kanju 1i puzanju d.spoljava isto tako prirodno kao
i u bezbri:lnom ljuljanju Aza u njihovu staniStu
od oblaka. Tom svemocnom sposobnoscu karakte-
rizacije Vagner uspeva da stvara dela psiholoski
187
 toliko heterogena kao sto SU luterovski sirovi i pra-
vii nemacki ,,Majstori pevaoi", i od smrti bolesni,
smrcu opijeni svet ,,Tristana". Ona svako od tih
dela razgranieava od drugog, razvija ga iz jednoga
osnovnog zvuka koji ga cini drukcijim od svih dru-
gih, tako da u okviru celokupnog dela, koje je samo
jedan licni kosmos, svako pojedinaeno delo cini
opet jedno slicno zatvoreno i zvezdano jedinstvo.
Izmedu njih postoje muzicki dodiri i veze u koji-
ma se nagovestava organsko jedinstvo celine. U
,,Parsifalu" se povremeno javljaju akcenti iz ,,Ma.i-
stora pevaca"; u muzici ,,Holandanina Lutalice"
cuju se anticipacije ,,Loengrina", a u njegovom tek-
stu takvi nagovestajii religijske ekstaze jezika iz
,,Parsifala", kao sto SU reci: ,,Svet!i balsam za mo-
je rane - iz zakletve, :i z viSnje reOi, struji"; u
hriSeanskome ,,Loengrinu" ostaci paganske sfere,
oticeni u Ortrudu, zvuce vec nibelunskim zvukom.
Ali u celini svako je od tih dela stilski odvojeno
od drugih na nacin koji tajnu stila kao srzi umet-
nosti, pa skoro i kao samu umetnost, cini vidljivom
i osetnom: to je tajna sjedinjavanja licnoga i pred-
metnoga. U svakome svom delu Vagner je potpuno
on sam, ·i svaki takt u njemu mofo biti samo nje-
gov, svaki se pokazuje kao njegov lieni poseb-
ni obrazac i rukopis. Pa ipak, svako od njih
je istovremeno naroCito, i stilski svet za se-
be, proizvod stvarnog uosecavanja koje odrfa-
va u ravnoteti Hcnu proizvoljnost i u njemu se bri~
se. Najvece cudo u tom pogledu mozda je delo
sedamdesetogodiSnjeg Vagnera, ,,Parsifal", koji po-
sti:ze najviSe sto se mofo postici kada se daleki je-
zivi i sveti svetovi istrafoju i navode da progovore
- uprkos ,,Tristanu i Izoldi", najekstremnije medu
Vagnerov·im delima i svedoeanstvo o takvoj duhov-
no-stilskoj prilagodljivosti koja na kraju prevazi-
lazi i njegovu uobieajenu meru, zasiceno zvudma
188
koJima se ne mozemo oteti, svaki put uznemireni,
radoznali i oearani iznova.
,,Gadna stvar je to!" - piSe Vagner u maju
1859. godine iz Lucerna, usred iznurujuceg rada na
trecem cinu ,,Tristana", ponovo se uznemirivsi zbog
Amfortasovog lika koji je on davno bio sagledao
i skicirao. - ,,Gadna stvar! Zamislite, tako vam
svega svetog, sta se defava! Odjednom sam sa
ufasavanjem jasno uvideo: Amfortas je moj Tri-
stan iz treceg cina, samo sa nezamislivom grada-
cijom." - Ova ,,gradacija" jeste nehoticni zakon
zivota i rasta njegova stvaralastva, sav od lagodne
mekote sto je nastala sama od sebe. U toku celog
zivota bavio se on akcentima Amfortasovih patnji
i njegove potiStenosti zbog greha. Oni se nalaze vec
u Tanhojzerovom: ,,Ah, kako mi je tefak teret gre-
hova! ", u ,,Tristanu" su postali, reklo bi se non
plus ultra potresnog izraza, ali u ,,Parsifalu" ce
se oni, kao sto mu sa strahom biva jasno, morati
prevazi6i, imati da doz•ive ,,nezamislivu gradaciju".
U pitanju je krajne zaostravanje akcenata za koje
se nesvesno traZe sve jaci i dublji povodi i situ-
acije. Pojedine teme, pojedina dela jesu stepeni i
jedna od druge sve jace varijacije jedinstva, u sebi
zatvorenog i sferno zaokrufonog zivotnog dela koje
,,se razvija", a1i koje je u izvesnom smislu bilo
prisutno od samog pocetka. S tim je povezana uk-
lopljenost pojedinih zamisli jedne u drugu, i ona
uslovljava da se umetnik ove vrste i duhovne for-
me nikad ne bavii iskljucivo onim delom, onim za-
datkom na kome u datom trenutku radi, nego da
istovremeno na njemu lezi i produktivni mu trenu-
tak bremenom opterecuje i sve ostalo. Pojavljuje
se neka vrsta prividnog (Hi tek poluprividnog) pla-
na, zivotnog plana, i to takve vrste da je Vagner
1862. godine, za vreme rada na ,,Majstorima peva-
Cima'', u pismu Bilou iz Bibriha potpuno jasno
189
 predskazao da ce ,,Parsifal" biti njegovo poslednje
delo, ravno dvadeset godina pre no sto ga je po-
ceo raditi. Jer pre toga, da bi se ispunile praznine
stvaralackog plana, valjace da se napise ,,Sigfrid",
u koji se uklapaju ,,Tristan" ~ ,,Majstori pevaci", i
ceo ,,Sumrak bogova" s ,,Prstenom" ima da se nosi
za vreme celog ,,Tristana", a u ,,Tristanu" se od sa-
mog pocetka pojavljuje ,,Parsifal". On je prisutan
i dok radi na luterovski zdravim ,,Majstorima pe-
vacima"' i stvarno ceka da se pocne ostvarivati po-
cev od 1845. godine, kad je u Drezdenu bilo pra-
dzvodenje ,,Tanhojzera". U godinu 1848. pada pro-
zna skica koja nibelunski mit sazima u dramu.
napisana je ,,Sigfridova smrt", iz koje ce nastati.
,,Sumrak bogova". No izmedu toga je, 1846. do
1847, nastao ,,Loengrin" i vec skicirani ,,Majstori
pevaoi", koji kao satirska igra i humoristicki pan-
dan pripadaju ,,Tanhojzeru". Ove cetrdesete godine,
u cijoj sredini on puni trideset i dve godine, zao-
krufoju u stvari 6itav radni plan njegova zivota,
od ,,Holandanina Lutalice" do ,,Parsifala", koji ce
se tokom naredne cetiri decenije, do 1881, sacinjen
od dela uklopljenih jedna u druga, ostvarivatii u
istovremenom unutrasnjem radu na svima. Nje-
govo delo, istinu govoreCi, nema nikakve hronolo-
g'ije. Ono doduse nastaje u vremenu, al:i je dato
unapred i odjednom. Poslednje, ,i za koje, da je
poslednje zna daleko ranije, stvoreno u njegovoj
sezdeset i devetoj godini, predstavlja za nj oslobo-
denje u onoj meri u kolikoj znaci kraj, fahod J is-
punjenje J u kolikoj posle njega nicega vise nema;
radeci na njemu, starac, kao umetnik koji je sebe
potpuno iziveo, radi u stvari samo na tome delu
- divovski posao je zavrsen, i srce, koje je uz naj-
veea iskusenja iizdrfalo sedamdeset godina, moze
da se u poslednjem grcu zaustav.i.
190
Ovaj stvaralacki teret lezi na pleCima koja ni-
posto nisu pleca jednoga svetog Hristifora, na kon-
stituciji toHko slabackoj po izgledu i po subjekti.v-
nom nahodenju da se niko ne bi usudio pretpo-
staviti da ce dzdrfati dugo i da ce takvo breme iz-
neti do cilja. To je priroda koja se u svakom tre-
nutku oseea na granioi iznemoglosti i koja osecanje
dobroga zdravlja poznaje samo kao slueajnost.
Konstipiran, melanholican, bez sna, pateci od sva-
kojakih nemo6i, ovaj se tridesetogodiSnjak nalazi u
takvome stanju da cesto S<;da i po cetvrt sata pla-
ce. Misli kako nece doziveti da zavrsi ,,Tanhojzera",
ne moze da veruje. Kad mu je trideset i sest godi-
na, izgleda mu bezumno da se pI"ihvati ostvarenja
,,Nibelunga", a kad je napunio cetrdeset, on ,,sva-
kodnevno mislii na smrt" - on, koji ce sa nepu-
nih sedamdeset napisati ,,Parsifala".
Nervna ga bolest muci, jedna od onih organ-
ski neuhvatljivih bolesti koje eoveka godinama za-
luduju i prete da mu zivot ucine nepodnosljivim,
iako nisu ,,opasne po zivot". Verovati da nisu, to
je njihovim frtvama iz mnogih razloga veoma tes-
ko, i ne jedno mesto u Vagnerovim pismima izra-
fava njegovo ubedenje kako je on cedo smrti. ,,Mo-
ji zivci su potpuno istrosenr:i," pise on sa tI"ideset
i devet godina sestri, ,,mozda ce krajnja promena
spoljnih zivotnih uslova mo6i vestacki da odlozi
moju smrt za jo~ koju godinu; ali ~o bi 1:flOg~o d~
vafi samo za mOJU smrt - dok moJe umiranJe ru-
sta viSe ne mofo zadrfati." I iste godine: ,,Ja sam
nervno vrlo bolestan, i posle mnogih pokusaja da
se radi.kalno izlecim, nemam vise nade u ozdrav-
ljenje . . . Moj rad je jedino sto me odrfava:. ali
su mi mozdani Ziivci toliko upropasteni da mkad
ne mogu da radim viSe od dva sata na dan, a i ta
dva sata uspevam samo u tom slucaju ako posle
rada uspem da se sledeca dva isprufim r:i najzad
malo odspavam." - Dva sata dnevno. U tako ma-
191
lim dnevnim poslovima, bar povremeno, slagano je
to gigantsko zivotno delo, u nosenju sa snagom ko-
ja se svaki put brzo iscrpljuje, dar elasticne zilavo-
sti iz koje se brzo istrosena energija na kratko
vreme stalno obnavlja a cije moralno ime glasi
strpljenje. ,,Pravo strpljenje dokaz je velike ela-
sticnosti," belezi Novalis; a Sopenhauer hvaH strp-
ljenje kao istinsku hrabrost. Telesno-moralno je-
dinstvo elasticnosti, strpljenja i hrabrosH, to je ono
sto ovome eoveku omogueuje da ispuni svoju mi-
siju; i nije lako navesti zivot nekog drugog umet-
nika na kome bi se tako dobro mogla prouoiti
svojevrsna zivotna konstitucija genija, ova mefavi-
na senzibilnosti i snage, nefoosti i izddljivosti -
ta mefavina prkosa i sopstvenih iznenadenja, iiz
koje se radaju velika dela i koja razumljivo tokom
vremena rada oseeanje da ga je podrfala i odrfala
uporna i jogunasta priroda zadatka. Jeste, tesko je
tu ne poverovati u metafizicku jogunastu upornost
dela koje tezi da se ostvari i kome je Z.ivot nje-
gova tvorca samo orude i hotimicno-nehotimicna
frtva. ,,U stvari, oseeas se bedno, ali ipak se ose-
eas." To je jedan uzvik zbunjenog i desperatnog
samoismevanja iz Vagnerovih pisama. I on nije
propustio da uspostavi uzrocnu vezu izmedu svoje
patnje i svog umetnickog bica, da umetnost i bo-
lest protumaci kao jedno isto iskusenje, - sa
rezultatom da poku5a da ga se oslobodi, i to, naiv-
no, pomocu lecenja hladnom vodom. ,,Pre godinu
dana," piSe on, ,,nasao sam se u jednom lecilistu
s namerom da postanem potpuno culno zdrav co-
vek. Moja potajna folja bila je da steknem zdravlje
koje bi mi pru:l!ilo mogucnost da se potpuno spa-
sem muka svoga zivota, umetnosti; to je bila po-
slednja ofajnicka borba za srecu, za pravu, pleme-
nitu zivotnu radost, kakvu ima Samo eovek zdrav
i svestan svoga zdravlja."
192
Kakva detinjasto zbunjena i dirljiva izjava!
Hladnom vodom hoce on da se izleci od umetnosti,
to jest od konstitucije koja ga 6ini umetniikom!
Njegov odnos prema umetnosti, njegovoj sudbini,
komplikovan je tako da se jedva da razmrsiti, kraj-
nje je protivurecno zapleten, ponekad se cini kao
da se on pracaka u nekakvoj logickoj mrezi. ,,I
zar tako nesto jos da radim ?" - uzvikuje sezdeset
cetvorogodiSnj i Vagner posto se uzbudeno raspri--
1
eao o dusevnim i simbolickim sadrfaJima plana o
,,Parsifalu". ,,I da jos piSem muziku za to? - Naj-
lep5a hvala! Neka to radi ko hoce, ja se u to lepo
mefati necu!" Treba cuti preglas feminine koketeri-
je u tim recima, pun ustreptale zudnje za delom,
pun svesti ,,moras"!'', i pun sladostrasnog odbija-
nja! San da se otarasi umetnosti, da mofo da zivi
umesto obaveze da stvara, da bude srecan, stalno
se provlaci kroz njegova pisma; rec ,,sreca", ,,ple-
menita sreca", ,,plemenito UZ ivanje u Zivotu" pro-
1
vlaci se kroz njih kao pojam suprotan umetnickom
zivotu, zajedno s poimanjem da je umetnost ves-
tacka zamena svakog neposrednog uzivanja. U svo-
joj trideset i devetoj godini on piSe Listu: ,,Ja se
iz dana u dan bliZim izvesnoj propasti; zivim neopi-
sivo nistavnim zivotom! Ja od pravog zivotnog uzi-
vanja niSta ne poznajem: za mene je uzivanje u
zivotu, ljubav" (tu rec je podvukao on sam) ,,samo
predmet maste, ne iskustva. Tako je moje srce
moralo da se useli u mozak i moj zivot da postane
vestacki: samo jos kao ,umetnik' mogu da zivim,
u nj se apsorbovao sav moj ,covek' ." - Treba pri-
znati da umetnost jos nikad grubljim recima i s ve-
com ocajnickom otvorenoscu nije okarakterisana
kao narkotik, hasiS, paradis artificiel.5 A desavali
su se i nastupi mahnitog revolta protiiv tog vestac-
kog zivljenja, tako kada piSe Listu 0 svome cetrde-
5
vestacki raj
13 Eseji, I 193
setom rodendanu: ,,Hocu ponovo da se krstim: da
li hi hteo da mi budes kum? - Hteo bib - da se
nas dvojii.ca potom smesta dignemo odavde, pa da
odemo u beli svet! . . . Podi sa mnom u beli svet:
pa makar u njemu lepo propali, veselo se razbili u
bilo kojem ponoru!" - Pada nam na um Tanhoj-
zer, koji je cvrsto obgrlio Volframa da bi ga sa
sobom uvukao u Venerino brdo - jer masta lifa-
vanja zamislja ovde zaista svet, ,,zivot" potpuno
kao Venerino brdo, kao mesto radikalno-boemskog
je m'en fichisme6-a i propasti u mahnitom uziva-
nju, ukratko: u svemu onome za sta umetnost tre-
ba da mu na ,,nedostojan" nacin posluZi kao ves-
tacka zamena.
Ali uz to iii, taenije, u cudnoj isprepletenosti
s tim, umetnost mu se javlja u potpuno drugacijem
svetlu: naime kao sredstvo iskupljenja, kao kvije-
tativ, kao stanje cistog posmatranja i odsustva vo-
lje, jer filozofija ga je ucila da je tako gleda, a on
kao pravo cedo umetnicko slufa je sa duhovnom
pomirljivoscu i spremnoscu da uci. Oh, on je idea-
list! Smisao zivota nije u njemu samom, nego u
necem viSem, U zadatku, U stvaranju, i tako ,,Stai-
no i vecno biN u borbi za najnuznije," kakvo ono
jeste, ,,cesto tokom dugih perioda niSta drugo ne
moci misliti nego sta da radim da bih za kratko
sledece vreme smogao mira spolja i neophodnih
sredstva za opstanak, i radi toga tako u potpunosti
morati napustati svoja glediSta, morati se, pred
onima koji mi mogu pomoci, pokazivati sasvim
drugaciji no sto jesam, to je uistinu odvratno ...
Sve te brige pristaju lepo i prirodno onome kome
je zivot svrha sam po sebi, i koji u staranju da
pribavi sto mu je neophodno nalazi upravo zacin
za imaginarno uzivanje u onom sto je konacno
pribavio - zato u osnovi niko ne moze pravo da
• ravnodusnosti
194
shvati zasto je coveku kao ja to tako mrsko, iako
je to sudbina i zivotni zakon za sve. Da neko na
zivot ne gleda kao na svrhu samu po sebi, nego
kao na neizbefoo sredstvo za jedan viSi cilj, ko ce
to shvatiti prisno i jasno?" (Pismo Matildi Vezen-
donk iz Venecije, oktobra 1858). - I zaista, sramno
je i krajnje ponifavajuce biti prisiljen na takvu
borbu za Ziivot i prosjacenje zbog njega, kad se
uopste ni ne misH na zivot, nego na njegovu svrhu
koja lezi van njega i iznad njega: na umetnost,
stvaranje, radi koga je neophodno izvojevati sebi
mir i spokojstvo, i koje se i samo pokazuje u svet-
losti mira .i spokojstva. No kad se, s mukom i ne-
voljom, stekne sloboda za ono pravo, za rad, koje-
ga su zahtevi prilicno teski, tek tada nastupa pra-
va i v.jSa rabota, stvaralacka, borba umetnosti, ona
0 cijoj se prirodi tokom nize borbe za ~ivot pre-
pustao filozofskim obmanama, jer ona niposto nije
,iskupljujuce saznanje i cista ,,predstava", nego naj-
viSi napor volje, pravi, istinski ,,toeak Iksionov".
Cistota i mir - u njegovim grudima, komple-
mentarna njegovoj zedi za zivotom, zivi duboka
cefoja za njima, i cim ona, kao reakcija na njegovu
uzaludnu tefoju za neposrednim uzivanjem, pocne
da dominira, umetnost mu se - i to je nova kom-
plikacija njegova odnosa prema njoj - poka:Ze kao
prepreka spasenju. Tu se po sili srodstva ponavlja
Tolstojeva osuda umetnosti, njegovo svirepo ne-
giranje sopstvenog prirodnog dara u ime ,,duha".
Ah, umetnost! Kako je u pravu bio Buda kad ju je
nazvao najnesumnjivijom stranputicom na putu ka
spasenju! Ima jedno dugo, burno pismo Matildi
Vezendonk, pisano u Veneziji 1858. godine, u kome
on to obrazla:Ze svojoj pr.ijateljici posto joj je is-
prieao zamisao budisticke drame ,,Pobednici". Bu-
disticka drama - u tom i jeste zackoljica. To je
jedna contradictio in adjecto - on je toga postao
svestan kad se suocio s teskocom da u dramatur-
195
 skom a narocito muzickom prikazu da coveka,
upravo Budu, koji je postigao potpunu slobodu,
lisio se svih strasti. Ono sto je cisto, sveto, sazna-
njem pacif.ioirano, umetnicki je mrtvo, svetost i
drama su nespojivi, to je jasno. I sva sreea sto se
Sakijamuni Buda, shodno izvorima, suceljava sa
posljednjim problemom, zapetljava u poslednji kon-
flikt: suprotno svojim dotadasnjim nacelima, on
kako bilo ima da <lode do odluke da eandalsku de-
vojku Savitri primi u zajednicu svetih. Bogu hva-
la, toime on postaje moguCim objektom umetnosti.
Vaguer se raduje - ~ u isti mah vezanost umetno-
sti za zivot, saznanje o njenoj zavodnickoj moci,
tesko mu lefo na savest. Nije li sam sebe pri tom
uhvatio na delu da hoce dramu, a ne svetost? Da
nije umetnosti, on bi mogao - postati svetac, s
njom nikada. Najvise znanje, najdublje razumeva-
nje, kad bi mu bili dati, vazda bi ga i svaki put
oinili pesnikom, umetnikom; stajali bi pred njim
puni duse i zivota, vidljivi oku kao zanosna slika,
i on ne bi mogao na ino vec da je umetnicki izve-
de. Cak i viSe od toga: ta davolja antinomija do-
pada mu se u isti mah jos jednom! Ona je stra5na,
ali ona je earobno zanimljiva - eoveku se smesta
hoce da nacini od nje jednu psiholosko-romanticnu
operu, sto Vagner u pismu gospodi Vezendonk od-
mah u prilienoj meri i cini. To pismo je skica za
nju. Gete konstatuje: ,,Ne udaljavamo se od sveta
nikada tako pouzdano kao pomocu umetnosti, i ne
vezujemo se za nj nikada tako pouzdano kao po-
mocu umetnosti." Pogledajte u sta se ova spokojno
blagodarna konstatacija preobrafava u glavi jednog
romantieara!
No ma sta bila umetnost, kakva god bila preva-
ra istinite srece eula i u isti mah spasenja duse -
delo, zahvaljujuci elastienoj snazi kojoj on u po-
taji mora da se divi, napreduje neodoljivo: partitu-
re se gomilaju, i to je glavno. Ovaj eovek, isto kao
196
i svi mi drugi, ne zna kako bi trebalo pravilno
ziveti; zivot zivi njega, i zivot iznuduje od njega
ono sto hoce, to jest njegovo delo, ne hajuoi za to
u ko_iim se misaonim mrefama rizvija on: ,,Dete!
Ovaj ,Tristan' ce biti nesto strasno! Taj poslednji
Cin!!! Bojim se da operu ne zabrane - sem ako
lose izvodenje ne pretvori sve u parodiju - samo
osrednja jzvodenja mogu me spasti! Od potpuno
dobrih ljudi ce morati da polude - drugacije ne
mogu da zamislim! Eto dokle sam morao da do-
guram! Avaj! A bio sam se bas razmahnuo! Adieu!"
To je jedna beleska Vezendonkovoj. Beleska nima-
lo budistiicka, puna fantastieno-ufasnutog grohot-
nog smeha nad od zivota pomahnitalom bezocnoscu
onoga sto radi. Goleme zalihe dobrog raspoloze-
nja, neuniStive elasticne zivotne snage nahode se
u ovome gnjecavom melanholiku, cija je halest u
sustini samo negradanska varijanta zdravlja. Kak-
va zivotna draf mora da je blla iz toga eoveka 0
6ijem je drustvu Nice uvek govorio kao o velikome
srecnom dozivljaju svog zivota! Pre svega tu je dra-
gocena eovekova sposobnost da odbaci patos i pre-
pusti se banalnosti; da posle napregnutoga dnevno-
ga posla objav.i pocetak neusiljenog ponafanja, kao
sto on u Bajrojtu, uobicajenim uzvikom: ,,A sada
vise nijedne ozbiljne reci!", cini medu svojim umet-
nicima, onome pozoriSnom svetu koji mu je po-
treban za izvodenje njegova dela, i s kojim se on,
i sam pozorisni eovek skroz-naskroz, drugar iz Tes-
pisovih kola, razume ne moze biti bolje, uprkos
velikome medusobnom raskoraku u stvarima du-
ha. Njegov prostodufai prijatelj Hekel iz Manhaj-
ma, prvi akcionar Bajrojta, priea o tome sjajne
stvari. ,,Veoma eesto" - piSe on - ,,u licnom kon-
taktu izmedu Vagnera d njegovih umetnika vladalo
je raspolofenje veselo ·i bez ustrueavanja. Za vreme
poslednje klavfrske probe u dvorani hotela ,Som-
mer' on se raspalio pa stao bukvalno da dubi na
197
glavi." - To opet podseea na Tolstoja - mislim
na prizor kada starac prorok i skruseni hriSCanin
iz puke obesti skace na leda svome tastu Bersu.
Kao i svi tenori i pozoPiSne seve koji mu se obra-
caju sa ,,maestro", on je umetnik - to jest: u os-
novi eovek veseo i koji voli da uveseljava, priredi-
vac zabava ti sveeanosti - u dubokoj i zdravlju
veoma korisnoj suprotnosti sa ljudima koji tefo da
saznaju, znaju i sude, ljudima apsolutne ozbiljno-
sti, kao Nice. Savetno je shvatiti da umetnik, eak
i kad prebiva u najuzvisenijim regionima umetno-
s1Ji, nikad nije apsolutno ozbiljan eovek, da je nje-
mu stalo da deluje na druge, da stvori raspolofo-
nje, i da tragedija i farsa imaju jedan isti koren.
Prosta promena osvetljenja pretvara jednu u dru-
gu; farsa je potajna tragedija, a tragedija - na
kraju krajeva - sublimna sala. Ozbiljnost umetni-
ka tema je za razmisljanje. I zazorna, mofo se reci,
ukoliko je naime rec o duhovnoj, pravoj ozbiljnosti
samog umetnika, jer o umetnickoj, slavnoj ,,ozbilj-
nosti igre" ne mofo biti reci - o toj najCistijoj i
najdirljivijoj formi ljudskoga duhovnog blagorod-
stva. Ali sta da se kaze o onoj drugoj, o ozbiljnosti,
na primer, mislioca, trazioca -istine i vernika Rihar-
da Vagnera? Asketsko-hriscanski pogledi i ucenja
koje je on iznosio u starosti, ona pricesna filozofija
svetosti pomocu odricanja od ,,telesnih naslada" u
svakom smislu reci - pomocu ,jdeja i spoznaja
ciji je ,,faraz" drama o Parsifalu, i Parsifal sam -
nesumnjivo dz osnova demantuju, briSu i opovrga-
vaju onu culnu revoluoionarnost Vagnerovih mla-
dih dana, koja cini atmosferu i idejni sadrfaj ,,Sig-
frida". Nje vise nema, ne bi je viSe smelo biti. Da
je umetniku u duhovnom smislu ozbiljno stalo do
novih, poznih i svakako konacnih istina, onda bi
se dela fa ranije epohe, posto se videlo da su po-
gresna, gresna, pogubna, morala odbaciti i unistiti,
spaliti sopstvenom rukom svoga tvorca, kako cove-
198
eanstvo nikada viSe ne bi falozila svome dejstvu,
koje mu se isprecilo na putu spasenja. Ali on i ne
pomiSlja tako nesto. Njemu to odista ni na pamet
ne pada! Ko lYi uniStio takva lepa dela? Sva ona
nastavljaju uporedno da zive i dalje se izvode, jer
umetnik postuje svoju biografiju. On se prepusta
raznim fizioloskim raspolo:lenjima pojedinih svo-
jih zivotnih razdoblja i ovaplocuje ih u delima koja
duhovno jedna drugima protivrece, ali koja su sva
lepa i zaslu:luju da budu sacuvana. Dozivljaji novih
,,istina" znace umetniku samo nove impulse i izra-
fajne mogucnosti, niSta vise. On u njih veruje ta-
man onoliko - uzima ih ozbiljno taman onoliko
- koliko je potrebno da bi im dao najY.isi izraz i
na taj nacin postigao njihovo najjace dejstvo. Nje-
mu je prema tome stalo do njih vrlo ozbiljno, do
suza ozbiljno - pa ipak ne sasvim, dakle uopste
ne. Njegova je umetnicka ozbiljnost ,,ozbiljnost ig-
re" i apsolutne je prirode. Njegova duhovna ozbilj-
nost nije apsolutna, jer je to ozbiljnost igre radi.
Pa je medu drugovima umetnik eak i do te mere
spreman da se naruga svome svecanome habitusu,
da je Vagner mogao poslati Niceu tekst ,,Parsifala"
upisavsi na nj: ,,Rihard Vagner, visi konzistorijalni
savetnik". Ali Nice nije bio drug-umetnik; takva
dobrodusno obesenjacka predusretljivost nije mog-
la da ubla:li njegovu smrtno-namcorastu, njegovu
apsolutnu ozbiljnost u odnosu na rimstvujuCi hriS-
eanski duh libreta, o kojem je on ipak rekao da
predstavlja najviSi izazov muzici. Kad je Vagner
u detinjoj ljutnji jednu Bramsovu partituru bacio
s klavira, Nice je takav ispad umetnicke ljubomore
i :lelje da se bude sam i jedini primio sa dubokim
bolom, i rekao: ,,U tom trenutku Vagner nije brio
veliki!" Kad bi se Vagner odmarao u trivijalnosti-
ma, stao da tepa i priea saksonske anekdote, Nice
je crveneo umesto njega - i mi shvatamo stid koji
199
je u njemu izaZJivala ova nagla promena nivoa, fako
nam nesto u nama - mozda nas umetnicki poziv
- savetuje da to bas i ne razumevamo suviSe.
Poznanstvo s filozofijom Artura Sopenhauera
veliki je dogadaj Vagnerova zivota; nijedan ranij,i
intelektualni susret, recimo onaj s Fojerbahom, po
licnom i istorijskom znaeaju ne maze se uporediti
s njim; jer za njega, kome je on u tako savrsenom
smislu te reci pristajao, on je znacio najvifo utehu,
najdublje samoispoljavanje, duhovno oslobodenje,
i tek je on bez sumnje njegovoj muzici smelo raz-
vtio uzdanje u samu sebe. Vagner je malo verovao
u stvarnost prijateljstva; u njegovim ocima i po
njegovom iiskustvu, granice dndividuacije, koje raz-
dvajaju duse, cinile su samocu nesavladivom, pot-
puno razumevanje nemoguCim. Ovde se osecao shva-
cenim i sam je shvatao do kraja. ,,Moj prijatelj
Sopenhauer" - ,,Nebeski poklon u mojoj samoC.i"
- ,,Ali ja imam prijatelja", piSe on, ,,koga sve vise
i vise volim. To je moj stari, na izgled tako nam-
corasti pa ipak tako duboko nefoi Sopenhauer! Ko-
likogod daleko d. duboko da mi odluta oseeanje,
kakvog Ii neuporedivog osvezenja kada se, otvoriv-
si onu knjigu, odjednom opet nadem onako pot-
pun, onako potpuno shvacen i jasno izrazen, samo
u sasvim drugom jeziku, koji patnju brzo pretvara
u predmet saznanja ... To je jedno sasvim cudes-
no uzajamno dejstvo, i razumevanje od onih naj-
blagotvornijih: i to je dejstvo uvek novo, jer je
uvek jace ... Kako je lepo sto starac niSta ne zna
o tome sta on za mene znaci, sta ja zahvaljujuCi
njemu postajem samome sebi."
Sreca takvog prepoznavanja moguea je samo
medu produktivnim ljudima, onda kad govore raz-
licitim jezicima; inace se ona pretvara u katastrofu,
u pogibeljnu alternativu ,,on Hi ja". U odnosu kao
200
sto je ovaj, od jedne kategorije do druge, od oblika
do misli, gubi se svaka ljubomora, koju inace iza-
ziva paralelizam, duplicitet dusevnih fizionomija.
Izreka ,,Pereant qui ante nos nostra dixerunt"7 vise
ne vazi, isto kao ni umetnikovo pitanje kod Getea:
,,Zivimo li mi ako zive drugi?' Naprotiv, to sto
drugi zivi, pomoc je u nevolji, blafono-neocekivana
potvrda i razjasnjenje sopstvenog biea. Nikada se
valjda u svoj istoriji dusevnog zivota potrebitost
mracnog, gonjenog eoveka, umetnika, za duhovnom
podrskom, za opravdanjem i poukom pomocu misli
nije zadovoljila i smirila tako cudesno kao sto je
to doziveo Vagner zahvaljujuci Sopenhaueru.
,,Svet kao volja i predstava" - koliko seeanja
na sopstveni mladalacki duhovni zanos, na sopstve-
nu, melanholijom ii zahvalnoscu profotu srecu na-
staje pri pomis1i na vezu Vagnerova dela sa ovom
kriticki-redotvornom knjigom sveta, ovom poemom
o saznanju i umetnickom metafizikom instinkta i
duha, volje i kontemplacije, ovom cudesnom eticki-
-pes[misticki-muzickom misaonom gradevinom, ta-
ko duboko, epohalno i eoveeanski srodnom s par-
titurom Tristana! Ponovo se javljaju stare reci ko·
jima je mladic opisao u romanu dozivljaj Sopen-
hauera kod svoga gradanina junaka: ,,Ispuni ga ne-
ko nepoznato, veliko i zahvalno zadovoljstvo. Oseti
jedinstveno zadovoljenje sto vidi kako se jedan
silno nadmocni mozak dohvatio Zivota, tog tako
silnog, svirepog i zlobnog zivota, da bi ga savladao
i osudio . .. Zadovoljenje pacenika koji je svoj jad
od hladnoce i grubosti zivota stalno i nemirne save-
sti skrivao, a sad iznenada iz ruku jednog velikog
i mudrog coveka prima nacelno d svefano ovlasce-
nje da sme patiti zbog sveta - zbog toga najboljeg
od svih zamislivih svetova, za koji se ·i grajuc! se i
s porugom dokazivalo da je najgori od svih koji
7
Nek propadnu oni sto SU nase reci kazali pre nas.
201
 se mogu zamisliti." One se javljaju ponovo, stare
reci zahvalnosti i velifanja, potekle od onoga sto
je, usreCivS.i nas jednom duhovno, otada za vazda
nastavilo u nama da treperi, onoga nocnog pro-
snuca iz kratkog, dubokog sna, plahog i punog dra-
gocene prepasti, u srcu sa klicom metafizike u ko-
joj se ,,ja" javlja kao obmana, smrt kao oslobode-
nje od nesavrsenstva toga ,,ja", svet kao proizvod
volje i njezina vecna svojina, sve dok u saznanju
ne porekne sama sebe i ne nade put od zablude do
mira. To je dopuna, dodatno ucenje o mudrost4 i
spasenju jedne filozofije volje koja po svojoj kon-
cepciji ima malo veze sa ucenjem o miru i spokoju
- koncepcij;i koju je mogla izraditi samo priroda
rastrzana neukrotivoscu volje .i nagona, u kojoj je,
istina, nagon ociScenja, produhovljavanja, saznava-
nja, bio isto onako jak kao i nagon koj.i je mracno
razdire - erotskoj koncepciji sveta koja d.zricito
obelefava pol kao fariste volje a estetsko stanje
razumeva kao stanje cistog i nezainteresovanog po-
smatranja, kao jedinu ·i privremenu mogucnost os-
lobadanja od torture nagona. Rodena iz volje, fa
pofode uprkos boljem znanju, ova filozofija je in-
telektualno negiranje volje, i tako ju je Vagner,
prfroda duboko i bratski srodna s njenim tvorcem,
doziveo i s najvecom zahvalnoscu usvojio kao svo-
ju sopstvenu, onu koja ga potpuno izrafava. Jer
i njegova se priroda sastojala od volje za moc i
uzivanje, koja ga je mraeno nosila i razdirala, Ii
neodoljivog stremljenja ka moralnom ociScenju i
spasenju, od strasti ·i potrebe za mirom; i filozof-
ski sistem koji predstavlja najsvojevrsniju smesu
pacifizma ·i heroike, koj'i proglasava da je ,,sreea"
himera i stavlja do znanja da je ono najviSe i naj-
bolje sto se moie postiCi herojski zivot - kako H
je on morao usreciti prirodu kao sto je Vagnerova,
i kako Ii joj se morao urnniti kao sacinjen po nje-
zinoj meri, stvoren za nju!
202
U oiiicijelnim deHma posvecenim Vagneru sre-
ce se sasvim ozbiljna tvrdnja da Sopenhauerova fi-
lozofija nije uticala na ,,Tristana". To svedoci o
cudnovatom odsustvu razumevanja. Istina, u arhi-
romanticnom velifanju no6i, kojim je proniknuto
ovo uzvi:iseno morbidno, iznurujuce i earobno delo,
duboko posveceno u sve najgore i najuzviSenije taj-
ne romantike, nema nicega speoificno sor,enhauerov-
skog. Culno-nateulne intuicije ,,Tristana' imaju da-
lje izvore: dolaze od rafarenog susicavog Novalisa,
koji piSe: ,,Savez kojd. je sklopljen i za smrt, svad-
ba je koja nam daje drugariicu za nocni mrak. U
smrti je ljubav najslada; za onoga koji voli, smrt
je bracna noc, tajna slatkih misterija." I koji u
,,Himnama noci" jadikuje: ,,Zar uvek mora da nam
se vraca jutro? Zar vlasti zemaljskoga kraja nema?
Zar se tajna frtva ljubavi nikad nece rasplamsatii
zanavek?" Tristan i Izolda jedno drugo nazivaju
,,posvecenima noCi" - tako doslovno stoji kod No-
valisa: ,,Posveceni noCi". Ali na planu duhovne isto-
rije jos neobicnija, jos karaktecisticnija za poreklo,
za emocionalnu i 'i dejnu podlogu ,,Tristana" jeste
njegova veza s jednom knjizicom na zlu glasu -
s ,,Lucindom" Fridriha Slegela, gde je receno: ,,Mi
smo besmrtni. kao ljubav. Ja vise ne mogu da ka-
zem moja ljubav Hi tvoja ljubav, obe su one jed-
nake i savr8eno jedna, u istoj meri ljubav kao i uz-
vracena ljubav. To je bracni savez, vecno jedinstvo
i povezanost nasih dusa, ne samo za ono sto nazi-
vamo ovim .Hi onim svetom, nego za istinski, nede-
ljivi, bezimeni i beskonacni svet, za celokupno na-
se, veeno bice ·i zivot." - A evo duhovne slike
smrtonosnog i ljubavnog napitka: ,,I zato bih i ja,
aka bi mi se ucinilo da je vreme, isto tako radosno
i isto tako lako ispio s tobom fasu lovor-viSnjeva
soka, kao onu poslednju fasu fampanjca koju smo
zajedno popili uz moje reci: ,Hajde da ispijemo
tako ostatak naseg zivota!'" - Tu se nalazi i mi-
203
 sao o smrti. u ljubav:i: ,,Ja znam, ni ti ne bi htela
mene da nadziviS, i ti bi i u mrtvackom sanduku
posla za suprugom koji te je pretekao, iz ljubavi
i strasti prema njemu siSla bi u ognjeni bezdan, u
koji jedan mahniti zakon tera indijske zene i suro-
vim naumom i nasiljem oskvrnjuje i razara naj-
nefoije svetinje slobodne volje." Tu se govoni o
,,entuzijazmu sladostrasea", sto je isto tako prava
vagnerovska formula. - Tu je u prozi i erotsko-kvi-
jetisticka pohvala i ditiramb u east sna, rajskog
mira, svete t<isine pasivnosti koja se u ,,Tristanu"
pretvorila u nefoo uspavljujuci motiv home i pes-
mu odvojenih v:iolrina. - I bilo je to ni manje ni
viSe no knjifovnoistorijski nalazak, kad sam jos
kao mlad eovek u ljubavnom dijalogu izmedu Lu-
cinde i Julijusa podvukao ekstaticnu repliku: ,,0,
vecita fodnjo! - Pa ipak ce se najzad pomraciti
i ugasnuti jalova cefoja, isprazni blesak dana, i
mirno se veeno osetiti velika noc ljubavi" - i kad
sam na belini sa strane zapisao ,,Tristan". Jos ni
danas ne znam da Ii je jos ko primetio ovu doslov-
nu pozajmicu, ovo ponavljanje istoga kao nesvesnu
reminiscenciju - isto kao sto ne znam je Ii filo-
loski poznato da naslov Niceove knjige ,,Vesela
nauka" potice iz Slegelove ,,Lucinde".
Svojim kultom noCi, svojim odbacivanjem da-
na, ,,Tristan" se izdvaja kao romanticno i s celo-
kupnim romantick!im misljenjem i oseeanjem du-
boko vezano delo, tako da mu Sopenhauerovo ku-
movanje kao takvo nije bilo neophodno. Noc je
postojbina i carstvo svekolike romantike, njeno ot-
krice, ona je nju vazda iznosila kao istinu nasuprot
ispravnim tlapnjama dana - carstvo senzibiliteta
nasuprot razumu. Ne zaboravljam kakav je utisak
ostaV1ilo na mene kad sam prvi put posetio Linder-
hof, zamak Ludviiga, bolesnog i lepote fodnoga kra-
lja, i nasao kako se u razmerama unutrasnj ih pro-
1 Vagner u ,,Tristanu" nije niSta manje poet mita
storija izraiava ista ta preponderancija noci. Pro-
204
storije namenjene za stanovanje ,i dnevni boravak
omanjeg dvorca smestenog u divnoj planinskoj sa-
moCi male su i relativno skromne, obicni kabineti.
Samo je jedna dvorana od srazmerno ogromnih
razmera, u zlatu i svHi, i na sve strane teskoj ras-
1
kosi: spavaca soba s velelepnim krevetom pod bal-
dahinom i flankirana zlatnim kandelabrima - pra-
va sveeana dvornica kraljevskog doma, posvecena
noci. Ta naglasena dominacija ,,lepse polovine" da-
na, noCi, iskonsM je i arhiromanticna; romantika
je u njoj povezana sa svekolikim materinsko-lunar-
nomitskim kultom, koji se od najranijih ljudskih
zajednica suprotstavlja obofavanju sunca, religiji
musko-ocinske svetlosti; i Vagnerov ,,Tristan" pod
opstim je uticajem odnosa toga sveta.
Pa kad oni koji piSu o Vagneru kafo da su
,,Tristan i Izolda" ljubavna drama koja je kao tak-
va najviSa afirmacija volje za zivot i da stoga nema
niceg zajednickog sa Sopenhauerom; kad insistiraju
na tome da je noc opevana u njoj noc ljubavi ,,u
kojoj nam se osmehuje ljubavna slast", i ukoliko
u toj drami uopste ima bilo kakve filozofije, da je
ona prava suprotnost ucenju o negaciji volje, te da
je stoga ovo Vagnerovo delo nezavisno od Sopen-
hauerove metafizike - onda tu vlada nelagodno
psiholosko neoseeanje. Negacija volje mora.lno j~
intelektualna komponenta Sopenhauerove filozofii-
je, 'i esencijalno je malo odlueujuca. Ona je sekun~
darna. Njegov sistem je filozofija volje erotske po
svome osnovnom karakteru, i ukoliko je takva,
,,Tristan" je sav ispunjen, profot njome. Baklja,
Cije se gasenje na pocetku drugog cina misterije
akcentuje u orkestru motivom smrti; ushiceni us-
klik zaljubljenih ,,Cak i tada ja sam svet" s moti-
vom cefoje iz dubina muzike koja ga psiholosko-
-metafizicki podvlaci - to da nije Sopenhauer?
nego u ,,Prstenu": i u ljubavnoj drami rec je o
205
 mitu 0 nastanku sveta. ,,Ja cesto s ceznjom", pisao
je on 1860. iz Pariza Matildi Vezendonk, ,,bacam
poglede prema zemlji Nirvani. Ali Nirvana mi brzo
biva opet Tristan; vi poznajete budisticku teoriju o
nastanku sveta. Jedan dasak zamagH nebesku ved-
rinu" - i on ispisuje ona cetiri hromatski sve viSa
tona kojima pocinje i kojima zamire njegov opus
metaphysicum, ono gis-a-ais-h - ,,to buja, zgus-
njava se oi naposletku se ceo svet ponovo javlja pre-
da mnom kao neprobojna masa." To je simbolicka
zvucna misao koja se obicno obelefava kao ,,motiv
cemje" i koja u kosmogoniji ,,Tristana" znaci po-
cetak sV'ih stvari, kao u ,,Prstenu" motiv Rajne u
Es-duru. To je Sopenhauerova ,,volja", reprezento-
vana onim sto je Sopenhauer nazvao ,,fariStem
volje'', ljubavnom fodnjom. I to mitsko izjednaea-
vanje slasnobolno-rodajnog nacela sveta, koje je u
prvi tren zamaglilo nebesku svetlost niStine, s pol-
nom fodnjom, do te mere je sopenhauerovsko, da
se njegovo poricanje od strane Vagnerovih adepata
pretvara u zaeudujucu svojeglavost.
,,Kako bismo mi mogli umreti", pita Tristan
u prvom Vagnerovom nacrtu, jos neslikovanoj pret-
hodnoj formi drame ,,sta bi se u nama moglo ubiti
sto ne bi bilo ljubav? Zar mi nismo u celini samo
ljubav? Zar se na5a ljubav 'ikad mofo zavrsiti? Zar
bih ja ikad mogao da vise ne volim ljubav? I ako
bih ushteo da umrem, da li bi tad umrla ljubav,
koja mi jedino jesmo?" To mesto pokazuje direkt-
no pesnicko izjednaeavanje volje i ljubavi. Ljubav
je tu naprosto volja za zivotom, koja u smrti ne
moie da prestane, nego se oslobada od okova indi-
viduacije koji je uslovljavaju. Uostalom, veoma je
zanimljivo kako je u drami ljubavni mit duhovno
fiksiran i sacuvan da se istorijski-religiozno bilo
kako zamuti i poremeti. Obrti kao ,,Nek ide u pa-
kao iii u nebo", koji postoje u konceptu, u daljoj
razradi otpadaju. To je bez sumnje svesno slablje-
206
nje istorijske boje, all ono ostaje ograniceno samo
na duhovno-filozofski aspekat ,i cini se samo njega
radi. Ono na divljenja dostojan nacin ide uporedo
sa ne moze bhi intenzivnijom pejza:Zno-rasno-kul-
turnom koloristikom, stilskom specijalizacijom od
neverovatno pouzdanog oseeanja i vestine - nigde
Vagnerova umetnost mimikrije ne trijumfuje tajan-
stvenije nego u stilizovanju ,,T11istana", koje se ne
ogranieava na oblast jezika, ne iscrpljuje u govor-
nim obrtima preuzetim iz duha dvorske epike, nego
na neki intuitivno-genijalni nacin uspeva da keltski
specifikum, anglo-normansko-francusku atmosferu
unese u verbalno-zvukovni kompleks i njome ga
prozme sa uzivljavanjem koje nam omogucava da
shvatimo u koliko je velikoj meri i koliko zapravo
zavicaj Vagnerove duse u prednacionalno-drfavn.oj
evropskoj sferi. Samo na planu misaono-spekulat1v-
nom vlada lisenost od istorije i slobodno zivljenje
ljudske prirode, u sluzbi erotskog mita. Njega radi
iskljuceni su raj i pakao. Nema hriScanstva koje bi
u skladu sa istorijskom atmosferom moralo da bu-
de dato. Nema uopste nikakve religije. Nema ni Bo-
ga - niko ga ne naziva, niko mu se ne obraca. Po-
stoji iskljucivo erotska filozofija, ateisticka metafi-
zika, kosmogonijski mit u kome motiv cefnje stva-
ra svet.
Vagnerov zdravi nacin da bude bolestan, mor-
bidni nacin na koji se ispoljava njegov heroizam,
samo je jedan primer kontradiktornosti i slofo-
nosti njegove prirode, njena dvoznacnost i mnogo-
znacnost, koja nam se otkrila vec u spoju na iz-
gled tako protivrecnih elemenata kao sto SU mitsko
i psiholosko. Pojam romanticnoga jos je ponajzgod-
niji da bismo mu prirodu sveli na jedan imenitelj;
ali bas on je toliko kompleksan i neuhvatljiv, da
znaoi viSe odricanje od definicije nego nju samu.
207
 Samo se u romanticnoj sfel1i spajaju moguc-
nosti popularnosti i krajnje istaneanosti, na razno-
vrsne nadrafaje naviknute ,,bezoenosti" (da upotre-
bimo omiljenu rec E. T. A. Hofmana) sredstava i
delovanja - samo ona cini mogueom onu ,,dvo-
struku optiku" o kojoj povodom Vagnera govoni
Nice i koja je kadra da vodi racuna kako o naj-
prostijima tako i o najf·i nijim prirodama - ne-
svesno, razume se, jer banalno bi bilo pripisati to
spekulativnom naumu - s takvim efektom da tvo-
revine kao ,,Loengrin" mogu da izazovu blaienstvo
u duhova kao sto je pesnik ,,Cveca zla", i da isto-
vremeno sluze uzdizanju sfere narodskog, da vode
dvostruk,i kundrijski zivot, kao opere za nedeljnu
razonodu i kao predmet ljubavi mnogoku8anih, pat-
nickih ~ prefinjen:ih dusa. Romanticna sfera - jos
u savezu s muzikom, za kojom ona iz sve duse
tezi i bez koje se ostvariti ne bi mogla - ne zna
ni za kakvu ekskluzivnost, ni za kakav ,,patos di-
stance", ona nikome ne govori: ,,Ovo nije za tebe";
jednom stranom svoje prirode ona je dostupna i
onome poslednjem, da nine govorimo kako to vazi
za svaku veliku umetnost. Velika umetnost je i u
drugim slucajevima uspevala da sjedini detinje i
uzviSeno; ali da pove:le prostodusnost bajke sa ove-
janom vestinom, majstorstvo da se ono sto je u
najveeoj meri duhovno ostvari kao orgija culne
opojnosti 1 ucini ,,popularnim", dar da se duboko
groteskno zaodene pricesno sveeanom smirenoscu
i carovnim transformacijama punim zvoncanja, da
se u erotskoj operi od najvece smelosti upare umet-
nost i religija i da se sva ta sveta umetnicka nesve-
tinja otvori usred Evrope kao neki pozoriSni Lurd
i earna peCina za versko sladostrasce jednoga raz-
meksanog poznog sveta - sve je to samo roman-
ticno, u klasicki humanoj, odistinski otmenoj umet-
nickoj sferi potpuno nezamislivo. Spisak lica ,,Par-
sifala" - kakvo drustvo, u stvari! Kakvo gomilanje
208
ekstremnih i zazornih nastranosti! Nekakav earob-
njak koji je uskopio sam sebe; nekakvo desperatno
polutansko stvorenje, unesreciteljica i Magdalena
pokajnica, sa katalepticnim prelaznim stanjima iz-
medu obe forme egzistencije; jedan od ljubavi
skomoleli prvosvestenik koji ceka da ga jedno ced-
no momce oslobodi muka; to momce samo, niSCi
duhom i iskupitelj, toliko drugaciji od smeonog
junose koji je probudio Brunhildu i na svoj nacin
takode slucaj veoma neobiean -: svi oni podsecaju
na sareno drustvo svakojakih neoisti strpano u
cuvenu kociju Ahima fon Arnima, sumnjivu Cigan-
ku-vesticu, mrtvaca Medvedu Kofa, Golema u zen-
skoj spodobi i feldmarsala Kornelijusa Neposa, ko-
ji je u stvari koren Alraune izrastao pod vefalima.8
Ovo poredenje ucinice se blasfemicno, pa ipak, sve-
eani karakteri ,,Parsifala" poticu iz iste one sfere
ukusa romantickog ekstremizma iz koje i skurilna
Arnimova lica; njihovo novelisticko ruho cini da ih
je lakse raspoznati; samo snage muzike, koja ih
mitizira i boji svetoscu, maskiraju tu srodnost, i za-
to sto je rodena iz njinog pateticnog duha, ova tvo-
rev-ina ne cini nam se kao jezovito-saljivi dfambus,
nego kao visoko religiozna, sveta igra.
Osetljivost izazvana irizirajucim problemom
umetnosti i umetnickog biea, melanholicni smisao
za ironije koje se kolebaju izrnedu sustine i dej-
stva, tipicno su mladalacki, i ja se seeam mnogih
svojih slienih izjava iz mladosti, karakteristienih
za moju strast prema Vagneru, skolovanu Niceo-
vom kritikom, a koje je diktirala ,,odvratnost od
saznanja", ono najtipienije mladalacko sto se od
njega mo:le nauciti. Nice izjavljuje kako on partitu-
ru ,,Tristana" uzima u ruku samo u rukavicama.
,,Ko ce se usuditi da iskaze rec", uzvikuje on,
,,pravu rec za ardeurs muzike u ,Tristanu'?" Ja sam
' Lica iz novele Ahima fon Arnima ,,Izabela Egipatska,
cara Karla Petoga prva mladalacka ljubav". (Prim. red.)
14 Eseji, I 209
 pomalo usedelickoj komici ovakvog pitanja danas
mnogo pristupaeniji nego u vreme kad mi je bilo
dvadeset i pet godina. Jer kakve tu ima smelosti?
Culnost, silna, spiritualizovana, do mistike uzdig-
nuta i s krajnjim naturalizmom slikana, nicim ne-
zasitna culnost, to je ona ,,rec" - i covek se pita
otkuda odjednom u Nicea, u ,,slobodnog, vrlo slo-
bodnog duha", mrzovolja prema seksualnosti koju
njegovo pitanje dotice na tako psiholoski denunci-
jatoran nacin. Zar on time ne ispada iz svoje uloge
zastitnika zivota od morala? Ne pomalja Ii se to
u njemu arhimoralist, pastorski sin? On na ,,Tl'i-
stana" primenjuje mistiearsku formulu ,,paklenog
sladostrasca". Lepo, i dovoljno je mistiku ,,Trista-
na" uporediti samo s mistikom Geteove ,,blazene
cefoje" i njez,inog ,,viSeg oplodenja" pa da se ube-
dimo u kolikoj se meri kod Vagnera ne nalazimo
u Geteovoj sferi. Ali koliko je mukotrpnije duhov-
no stanje Zapada postalo u devetnaestom veku u
odnosu prema Geteovoj eposi, za to sam Nice nije
na kraju krajeva niSta gori primer nego Vagner.
Oseeanja od narkotiz,irajuceg i plahovitog dejstva
kakva izaziva Vagner, izaziva u nama i more, pa
ipak, niko ne bi smatrao umesnim da se u sluea-
ju mora bavi psiholoskim razotkrivanjem. Ono sto
je dozvoljeno velikoj stihiji mora biti dozvoljeno
i velikoj umetnosti, i kada Bodler, dalek od pozi-
tivnog morala, s prostodusnim odusevljenjem umet-
nika govori o ,,ekstazi od slasti i saznanja", u koju
ga je bacila uvertira ,,Loengrina" i sanjari o ,,sumo-
vima opijuma", o ,,izvanrednoj radosti koja kruzi
na visinama", on pokazuje daleko viSe slobodoum-
lja i zivotne odvafoosti nego Nice sa svojom sus-
pektnom ,,opreznoscu". Istina, njegova rec o vag-
neromaniJi kao ,,lak5oj epidemiji culnosti, koja nije
svesna svoje prirode" ostaje s pravom na snazi, i
rnozda je bas to ,,koja nije svesna svoje prirode"
ono sto bi pri misli na romanticnu Vagnerovu po-
210
pularnost moglo ici na zivce izvesnoj potrebi za jas-
nocom, moglo bi biti razlog za to da je ,,bolje drfa-
ti se podalje".
Vagnerova dramska sposobnost da u jednome
i istom liku povefo narodsko i duhovno ocituje se
najbolje u junaku njegove revolucionarne epohe, u
Sigfridu. ,,Ushicenje od koga dah zastaje", kakvo
je budu6i direktor bajrojtskog pozoriSta - kako
sam prlea u clanku ,,0 glumcima i pevacima" -
doziveo jednom na predstavi marionetskog pozori-
sta - , to ushicenje postalo je prakticno, plodo-
nosno, u postavci ,,Prstena", tome idealnom koma-
du za uveseljavanje naroda sa njegovim jednostav-
nim junakom. Ko da ne vidi veoma veliku slicnost
ovog Sigfrida s minijaturnim likom nasih va5ar-
skih 5atl'i, koji vitla stapom? No istovremeno on
je sin svetlosti i olicenje nordijskog suncanog mita,
sto mu ipak ne smeta da, kao trece, bude nesto
veoma savremeno devetnaestom veku, slobodan co-
vek, razbijac drevnih tablica i obnavljac jednoga
propalog drustva, Bakunjin, kako ga naprosto uvek
naziva zadovoljni racionalizam Bernara Soa. Da,
on je pajac, svetlosni bog i anarhisticki sooijal-re-
voluoionar u istii mah, pozoriSte viSe zahtevati ni
ne mofe; a ta umetnost me5anja samo je izraz Vag-
nerovog licnog i u svemu viSeznaenog bica. On nije
pesnik i nije muziear, nego nesto trece u cemu se
obe ove osobine stapaju na inace neuobieajen na-
Cin, to jest, on je pozorisni Dionis koj.i basnoslov-
nom ekspresivnom zbivanju ume da da poetsku os-
novu i na izvestan ga nae.in racionalizuje. Ali uko-
liko je dakle ipak pesnik, on to nije u modernome,
kulturnom i literarnom smislu, ne zahvaljujuCi du-
hu i svesti, nego na drugi, mnogo smerniji i dub-
lji naCin: iz njega i kroz njega peva dusa naroda;
on je samo njeno sredstvo i orude, samo ,,bofan-
211
ski govornik iz trbuha", da ponovim dobru Niceovu
dosetku. To je u najmanju ruku korektno i orto-
doksno shvatanje njegova poetskog stvaralastva, i
izvesna mocna nespretnost koja je, govoreCi kultur-
no i literarno, u njemu odlucujuca, kao da potvr-
duje to shvatanje. No pri tom je on ipak kadar da
u jednom pismu napiSe: ,,Ne potcenjujmo snagu
refleksije, nesvesno stvoreno delo svojstveno je pe-
riodima od nas veoma udaljenim: umetnicko delo
perioda najvise obrazovanosti ne mo:Ze se stvarati
drugacije nego svescu." To je famar teoriji o cisto
mitskom poreklu njegova stvaralastva; i zaista, po-
red stvari na kojima se vidi zig inspiracije i slepo-
-blazenog zanosa, ima u njemu toliko umno i du-
hovito smiSljenog, alizuja punog, razumom stvore-
nog, toliko pametnog sitnog posla pored dzinovske
i bofanske tvorevine, da je nemoguce verovati u
stvaranje u transu i mraku. Onaj izvanredni raz-
bor koji se pokazuje u njegovim kritickim spisima
ne sluzi doduse pre svega duhu, ,,istini", apstrakt-
nom saznanju, nego sopstvenom stvaralastvu koje
on treba da razjasni, opravda, pripremi mu put iz-
nutra i spolja - ali cinjenica on zato nije niSta
manje. Preostala bi mogucnost da je on u procesu
stvaranja bio potpuno iskljucen i da je ustupio me-
sto onome sto mu je dosanula narodna dufa. Ali
osecanje koje nam govori da to nije moglo biti,
nalazi potvrdu u nizu stvari koje se viSe iii manje
autenticno znaju iz njegova zivota, a kazuju kako
je upornost veoma cesto morala kod njega da za-
meni spontanost; da je on, po svome sopstvenom
priznanju, ono najbolje uspeo da stvori samo po-
mocu refleksije; sto se potvrduje i izjavama pripi-
sanim njemu, kao: ,,Ah, pokusavao sam i pokufa-
vao, razmiSljao i razmiSljao, dok najzad nisam na-
sao ODO StO mi je bilo potrebno."
Ukratko, njegova pesnicka i umetnicka priroda
povezana je kako s razdobljima ,,veoma od nas
212
udaljenim", kao sto pripada onima u kojima se
razvitak velikog mozga u moderno-intelektualistic-
ko stanje odavno zavrsio; i tome odgovara neraz-
lucna mefavina demonije i gradanskog habitusa,
koja cini njegovu sustinu - veoma slieno kao u
Sopenhauera, koji mu je upravo u tom pogledu
veoma srodan i po vremenu i individualno. Negra-
danski ekstremizam njegove prirode, koji on pod-
mece muzici - ,,Ona me naprosto stvarno pretvara
u eksklamativnog coveka", rekao je on, ,,i znak
usklika u osnovi je jedini pravopisni znak kadar
dame zadovolji, cim se mahnem mojih tonova!" - ,
taj ekstremizam ispoljava se u entuzijastickom ka-
rakteru svih njegovih stanja, a narocito depresiv-
nih; on se javlja u njegovoj spoljasnjoj sudbini
(jer sudbina je samo posledica karaktera), u njego-
vom razila:Zenju sa svetom, njegovom zivotu, rastr-
zanom, gonjenom, u stalnoj strci i bacanom tamo-
-amo, kako ga on u dramaticnoj lirici priea kroz
usta Sigmunda, tumace svoje patnje: ,,Osecam nak-
lonost prema ljudima i zenama: koliko god ih sre-
tao, gde god ih nalazio, bilo da sam hteo steci pri-
jatelja ili :Zenu, uvek sam bivao prognan, zla kob
bese na meni. Kad god bih sto dobro rekao, drugi-
ma se cinilo lose; a sto se meni uvek lose cinilo,
drugi su prihvatali rado. Kud god bih stigao, sre-
talo bi me neprijateljstvo; kuda god krenuo, poga-
dao me gnev. Kad fodeh za slascu, izazivah jad."
- Tu svaka rec dolazi iz licnog iskustva; nema ni-
jedne koja se taeno odnosi na njegov licni zivot, i
ti lepi stihovi govore isto ono sto on u prozi piSe
Matildi Vezendonk: ,, .. . posto svet, istinu govoreei,
nece da me primi", ili njenome muzu: ,, . .. da me
je tesko u ovome svetu nekamo smestiti, tako da
pri tom ne moze da prode bez hiljade gre5aka. Pra-
va je nevolja sa mnom ... I tako smo mi, svet i ja,
dve tvrde glave jedna naspram druge, od kojih, na-
ravno, ona koja ima slabiju lobanju mora da bude
213
razbijena - od cega verovatno cesto dolaze moje
nervoze glavobolje." Ova oeajnicka saljivost do-
punjava njegovu sliku. Ponekada - oko svoje cetr-
deset i osme godine - govori o ,,mahnitanju" ko-
jim je u Vajmaru umeo da razveseli ceo svet, na-
prosto zato sto ne sme da bude ozbiljan, nikako
viSe, da se ne bi predao skoro razornoj mekoci.
,,To je mana mog temperamenta koja sve viSe uzi-
ma maha nada mnom: jos joj se suprotstavljam
koliko mogu, jer mi se oini kao da cu se prosto
sav izruciti u suzama." - Kakva preterana slabost!
Kakva kapelmajster-krajslerijanska ekscentricnost!
Svoja strasna kolebanja, mahnitu i tragicnu pateti-
ku svoje prirode on je stilizovao kao mrak, prok-
letstvo i strasnu cefoju za mirom i iskupljenjem,
najupeeatljivije naslikao u ,,Holandaninu Lutalici",
izvanredno iskoristio da ozivi i oboji tu figuru: to
su veliki intervali u kojima se talasa pevacka par-
tija Holandaninova, sto je, vec samo po sebi, i pri
tom narocito karakteristicno, izazvalo utisak neo-
buzdane uzbudenosti.
Ne, taj eovek nije gradanin u smislu bilo kak-
vog reda i konformizma. Pa ipak, njega okru:fava
atmosfera gradanstva, atmosfera njegovog doba,
kao ona oko Sopenhauera, kapitalistickog filozofa:
moralistick:i pesimizam, stimung dekadencije uz
zvuke muzike, koji istinskri karakteriSu devetnaesti
vek i povezuju ga s monumentalnoscu, s velikom
formom, kao da je velicina prirodni dodatak mo-
rala. Njega, velim, okrufava atmosfera gradanskog
sveta, i to ne samo u tome opstem znacenju, nego
i u jos mnogo lienijem. Ne insistiram na tome da
je on bio revoluoionar iz 1848, pobornik srednjeg
stalefa pa, prema tome, polit<icki aktivan gradanin;
jer on je bio takav na svoj posebni nacin, kao
umetnik i u interesu svoje umetnosti, koja je bila
revolucionarna i za koju je on od obaranja postoje-
ceg uredenja ocelcivao idejne pogodnosti, bolje us-
214
love delovanja. Ali pored sve genijalnosti i opsesiv-
nosti, intimnije crte njegove licnosti deluju izrazito
gradanski, tako kada, posto se smestio u azil na
zelenoj padini pored Ciriha, sa zadovoljstvom zbog
komoditeta piSe Listu: ,,Sve je za boravak uredeno
i spremljeno, saglasno s mojim :leljama i potreba-
ma; sve stoji gde treba da stoji. Moja radna soba
namestena je s pedanterijom i elegantnom udob-
noscu koju znas; radni sto je pored velikog pro-
zora ..." Pedantni red i gradanska elegancija okru-
zenja, koji su mu potrebni za rad, odgovaraju
onom elementu promiSljenosti i vrednoce kojih se
demonija njegova stvaralastva nije mogla liSiti ii
koji su upravo njihov gradanski deo: njegova kas-
nija inscenacija sopstvene licnosti kao ,,nemackog
majstora" sa direrovskim bereom na glavi, imala
je svoje valjano unutrasnje i prirodno opravdanje,
i bilo bi nepravedno kad bi se zbog vatrenotecnog
i vulkanskog elementa u tome stvaralastvu previ-
deo njegov staronemacki i majstorski element -
prostosrdacno strpljenje, smerna predanost zanatu
i produhovljena priljefoost, koji su tu takode pri-
sutni i toliko mu sustinski. On piSe Otu Vezendon-
ku: ,,Da vam ukratko kaiem o toku mog posla.
Kad sam ga se prihvatio, ponadao sam se da cu
uspeti da ga zavr5im sa izuzetnom brzinom . . . De-
limicno sam bio toliko opterecen svim moguCim
brigama i nevoljama da cesto i dugo nisam bio
kadar da radim; no delimicno sam ubrzo tako du-
boko i nepokolebljivo upoznao svoj narociti odnos
prema sadasnjim svojim radovima (koje nikako ne
bih mogao da obavim na brzinu, nego mogu od
njih da ocekujem zadovoljstvo samo utoliko ukoli-
ko za svaki njihov najsitniji detalj zahvaljujem us-
peloj zamislii i ako sam ga odgovarajuci razradio),
da sam morao odustati od toga da radim brzo,
skiciram, sto bi u tako kratkom roku bilo jedino
moguce." - To je ona ,,pouzdanost i savesnost"
215
za koju Sopenhauer veli da ju je nasledio od svo-
Jih predaka-trgovaca i preneo je u intelektualnu
sferu. To je solidnost, gradanska akuratesa koja
se ogleda u spoljasnjem izgledu Vagnerovih parti-
tura, nikako nazvrljanih, nego krajnje brizljivih i
cistunskih - narocito u onoj njegovog najizuzet-
nijeg dela, u partituri Tristana, koja je obrazac jas-
ne, besprekorno pazljive kaligrafije.
No ne mo:Ze se ipak eak ni poricati da se u
Vagnerovoj naklonosti prema gradanskoj eleganciji
zapafa sklonost da se ona izopaci, sna:lna sklonost
da poprimi karakter koji nema viSe nicega zajed-
nickog s nemackim sesnaestim vekom, sa dostojan-
stvom starih majstora i direrovskim bereom, nego
predstavlja lose internacionalno devetnaesto stole-
ce, jednom recju - bur:Zoazni karakter. u njegovoj
ljudskoj i umetnickoj licnosti oCigledne su ne sa-
mo starogradanske, nego modernobur:loaske prime-
se - sklonost ka preteranom, luksuzu, bogatstvu,
somotu i svili i raskosi iz godina posle francusko-
-pruskog rata: crta pre svega njegovog privatnog
zivota, ali koja seze duboko u njegov duhovni i
umetnicki zivot. Na kraju krajeva, Vagnerova umet-
nost i makartovski buket (od paunova perja) koji
je ukrafavao tapacirane i pozlacene salone burfoa-
zije, jednog su istog vremenskog i estetskog porek-
la, i poznato je kako je Vagner nameravao da kod
Makarta naruci dekor za svoje opere. U pismu gos-
podi Riter on piSe: ,,Od izvesnog vremena ponovo
ludujem za luksuzom (doduse, oni koji mogu da
zamisle sta on treba da mi zameni, smatrace me
veoma skromnim): u prepodnevnim casovima sme-
stim se sred toga luksuza i radim: - to je ono
najvafoije, a prepodne bez rada za mene je kao
dan u paklu ..." - Ne zna se sta je tu gradanski-
je: ljubav prema luksuzu iii to sto prepodne bez
rada izgleda tako nepodnosljivo. Ali tu se priblifa-
vamo tacki posle koje se burfoasko vraca u sferu
216
mracno umetnicku, ludacku i ozloglasenu, poprima
obelezje dirljivog i easnog zanimljivog bolesnog
stanja uz koje rec ,,gradanski" opet nikako ne pri-
staje - priblifavamo se neobicnoj oblasti stimula-
cije, koju Vagner u pismu Listu opisuje sasvim
uzdrfanim recima: ,,U stvari, obuzima me pravo
ocajanje svaki put kada se ponovo prihvatam umet-
nosti: no ako se to desi, i ako opet moram da se
odreknem stvarnosti - moram ponovo da se ba-
cim u talase umetnicke fantazije da bih se smirio
u svetu uobra:Zenja, onda svojoj fantaziji valja ha-
rem da pomognem, moja moc uobrazilje mora da
se podr:Zi. Ja onda ne mogu da zivim kao pas, da
spavam na slami i krepim se rakijom: moram ose-
titi da mi bilo sta godi ako mi duhu treba da uspe
krvavo tefak posao da stvori nepostojeCi svet ...
Kad sam se sada ponovo prihvatio plana ,Nibe-
lunga' i da ih stvarno uradim, mnogo sta je trebalo
da bi me dovelo u neophodno umetnicki-po:Zudno
raspolozenje: morao sam dobiti mogucnost da vo-
dim Zivot bolji no u poslednje vreme!" - ,,Ludo-
vanje" za luksuzom, sredstvo koje treba da mu
ugodi i pritekne u pomoc njegovoj uobrazilji, po-
znato je. To su oni ajderskim perjem postavljeni
svileni kucni ogrtaci u koje se umotava, oni atlasni,
gajtanima i ruzinim girlandama opsiveni i izvezeni
jorgani pod kojima spava, ti opipljivi znaci rasip-
nickog izobilja radi kojih pravi dugove na hiljade
maraka. Atlasna farena odela luksuz su u kom pre
podne seda da radi svoj krvavo teski posao. Tako
opremljen, dolazi u ,,umetnickipo:Zudno raspoloze-
nje" koje mu je neophodno da bi stvorio pranor-
dijsku heroiku, uzviSenu simboliku prirode, da bi
zlatokosi mladi vitez, na nakovnju s kojeg sevaju
iskre, iskovao svoj pobednicki mac - slike koje
grudi nemackih mladica nadimaju uzvisenim oseca-
nj ima mu:levnog velicanstva.
217
 Ovaj kontrast ne dokazuje bas niSta. Gnjile ja-
buke u Silerovom pultu za pisanje, od cijeg zapaha
Gete umalo da nije pao u nesvest, ni za kog nisu
argumenat protiv prave velicine njegova dela. Vag-
nerove potrebe za rad slueajno su bile skuplje, i
uostalom, mogla bi se zamisliti drugacija kostimska
ispomoc, recimo monaska, vojnicka, koja bi strogoj
umetnickoj sluzbi odgovarala bolje no atlasnl kuc-
ni ogrtaci. Ali i ovde kao i tamo radi se o bezazleno-
-cudackom izrazu umetnicke patologije, koja je
kadra da zbuni samo malogradane. Istina, postoji
i razlika koju je nemoguce odricati. U Silerovim
delima nema ni traga od gnjilih jabuka ciji ga je
zapah stimulirao. Ali ko mofo negirati da se atlas
na izvestan nacin nalazi u Vagnerovom delu? Neos-
porno: Silerova idealisticka volja ostvaruje se u
dejstvu njegova dela, u nacinu na koji su ona ovla-
dala coveeanstvom, cistije i nesumnjivije no sto
SU se u nacinu dejstva Vagnerovih dela izrazili etic-
ki pogledi njihova tvorca. Njegovo ubedenje kao
reformatora kulture bilo je usmereno protiv umet-
nosti kao luksuza, protiv luksuza u umetnosti, ono
je teiilo ociScenju, produhovljenju operske scene,
koja se u njegovom shvatanju potpuno poklapala
s pojmom umetnosti uopste. On je Rosinija prezri-
vo nazivao ,,sladostrasnim sinom ltalije, koji se
blaieno smes·i u krilu najrasko5nijeg luksuza", tali-
jansku opersku muziku uopste ,,droljom", francu-
sku ,,hladno nasmesenom koketom". No da Ii se ta
umetnicko-moralisticka mrfoja i protivnicko ras-
polozenje najsrecnije odrazilo u bicu i sredstvima
njegove umetnosti, u onome cime je ona potcinila
sebi gradansko drustvo Evrope i sveta? Nije Ii sye
ono slasno, culno-bolno, culno-iznurujuce, tesko
opojno, hipnoticno-milujuce, meko i raskosno, recju
sav onaj luksuzni elemenat njegove mu~ike, nije li
to ono sto mu je gradansku publiku bacilo u na-
rucje? U svojoj pesmi o smeonim mladicima, od
218
kojih je jedan stracio zivot u razbludi •. Ajhend?rf,
da bi okarakterisao elemenat sablazm, govon o
zavodnickim talasima", o ,,morskih talasa samo-
~e bezdnu". To je divno receno. Samo romantiear
ume tako sugestivno da naslika greh, i Vagner je
u TanhoJ"zeru" i ,,Parsifalu" ucinio isto sto i on.
Ali,, nije Ii i njegov orkestar isto tak av ,,sarm"bez-
v
dan" iz koga se eovek, slicno Ajhendorfovom mla-
dom vetropiru, budi ,,umoran i star"?
Ako je u tim pitanjima nesto na sta bi se mo-
gao dati potvrdan odgovor, o!1da J~ r~~ o <?nom~
StO Se na~iva ,,tragicnom antmOIDlJOffi , 0 JednOJ
od onih suprotnosti i isprepletenih prot~vreeno~_ti
u Vagnerovoj licnosti, kojima se ovde bav1mo. NJ1h
[ma mnogo; a kako se poveliki njihov deo tice uza-
jamnih odnosa izmedu miSljenja ri. dejstva, veoma
je vaino naglasitii savrsenu i postovanja dostojnu
cistotu i idealnost njegove umetnicke licnosti i de-
la, i odbraniti je od svakog pogre5nog miSljenja
kakvo bi se moglo pojaviti usled masivnosti, ma-
sovno zavodljivog karaktera Vagnerova uspeha.
Svaka kritika, pa eak i Niceova, sklona je da dej-
stvo jedne umetnosti pripisuj_e svesnim. i s~ac~na­
tim umetnikovim namerama 1 da sugenra 1deJu o
spekulaciji - veoma pogresno, sasvim netacno. i
kao da svalci umetnik ne stvara upravo ono sto Je
on slim sto njemu samom izgleda dobro i lepo -
1
kao da mofo postojati umetnost cije bi dejstv<?
njemu samom bilo na ~odsmeh a ?e pre sv~ga 1
dejstvo na njega, umetmka! Neka Je rec nevmost
poslednja koja se moze primeniti na neku umetno~t
- umetnik je nevin. Takav monstr-uspeh kakav Je
postigla Vagnerova muzicka ?rama, velika u~et­
nost nikada i nikako nije doz1vela. Pedeset godma
posle smrti velikog majstora _zemaljska ~ugla iz
veceri u vece omotava se zvuc1ma te muz1ke. Ova
umetnost teatra i masovnog uzbudivanja sadrli u
sebi elemente temje za imperijalistickim potCinja-
219
 vanjem sveta, elemente od mocne razdrazljivosti,
despotske, demagoski raspaljive, koji bi mogli na-
vesti na zakljueak da je njihov pravi agens easto-
ljublje, straviena cezarska volja za vlascu. Istina
je drugacija. ,,Samo jedno cu vam reci'', piSe Vag-
ner iz Pariza svojoj dragoj, ,,tu moc mi daje samo
osecanje moje cistote. Osecam se cistim: u najdub-
ljoj dubini duse ja znam da sam uvek delao za dru-
ge, nikad za sebe; svedoci toga moje su neprekidne
patnje." Ako to nije istina, onda je bar do te mere
verovatno da svaka skepsa mora da ucuti. On ne
zna za eastoljublje: ,,Velicini, slavi i vlasti nad
narodom", uverava on Lista, ,,ne pridajem nikakvog
znaeaja." - Cak ni vlasti nad narodom? Mozda u
onom blagom, majstorskome obliku popularnosti,
kakva kao ideal, kao pusti san, kao romanticno-
-demokratsko raspolofonje umetnosti i umetnika,
tako prostosrdacno, s takvom iskrenom pompom
progovara u ,,Majstorima pevaCima". Da, popular-
nost Hansa Saksa, protiv koga je ,,cela skola" bes-
pomocna jer ga narod ovako nosi na rukama, to je
pusti san. U ,,Majstorima pevaCima" prisutno je
ocijukanje sa narodom kao vrhovnim umetnickim
sudijom, ono koje predstavlja suprotnost aristo-
kratskoj strogosti i koje je karakteristicno za Vag-
nerovo demokratskirevolucionarno umetnicko ose-
eanje, za njegovo shvatanje umetnosti kao slobod-
nog apela osecanju naroda - veoma suprotno ne-
kadasnjem, klasicno-dvorjanskom, otmenom shva-
tanju umetnosti, koje je Volter izrazio recima:
,,Quand la populace se mele de raisonner, tout est
perdu."9 - Pa ipak, kada taj umetnik cita Plutarha,
on, drukcije no Karl Mor, oseea odvratnost prema
,,velikim ljudima" i niposto ne bi hteo da bude
jedan od njih. ,,Odvratne, sitne, sHovite prirode,
nezasitne - jer tako niSta nemaju u sebi i zbog
P Kad svetina poene da raspravlja, sve je propalo.
220
toga su prinudene da sve unose u sebe uvek samo
spolja. Samo me ostavite na miru s tim velikim
ljudima! Ja stojim iza Sopenhauerove reci: divlje-
nje ne zaslilZuje ne onaj koji je svet osvojio, ne~o
koji ga je savladao! Neka me Bog sacuva od t1h
,silnih' priroda, tih Napoleona i slicnih." - A da
Ii je on svet savladao, ili ga osvojio? Za koje od
toga dvoga je formula ,,cak i onda - ja sam svet",
akcentovanoj temom erotike sveta?
lnsinuacija eastoljublja u bilo kakvom opstem
sirokom znacenju neodrliva je vec i zato sto je
Vagner isprva stvarao bez i najmanje nade na nepo-
sredno dejstvo, bez ikakvog izgleda na tako nesto,
sto stvarne okolnosti i prilike nisu ni dopustale -
sto je stvarao u praznome prostoru maste, za ima-
ginarnu idealnu scenu, na Cije se ostvarenje isprva
nije moglo ni pomiSljati. Zaista, nema govora o
pametnoj proracunatosti i ambicioznom iskoriSea-
vanju datih mogucnosti U recima kao StO SU. o.ne
koje pise u pismu Otu Vezendonku: ,,Jer to v1d1m
jasno: samo kad stvaram, ja sam potpuno ono sto
jesam. Stvarno izvodenje mojih dela pripada jed-
nome prociScenijem vremenu, vremenu koje ja
svojim patnjama treba tek da pripremim! - Medu
mojim najblizim umetnickim prijateljima moji no-
vi radovi pobuduju samo cudenje: za nadu, svako
ko stoji bliZe nasem javnom umetnickom zivotu,
isuvise je slab. Ja nailazim tu samo na tugu i safa-
ljenje. - I oni imaju pravo. Nista mi viSe ne stav-
lja na znanje koliko sam strasno prestigao sve sto
me okrufoje." - Nikad samoea genija, njegova
otudenost od stvarnosti nisu nasli potresnije reci.
Ali mi, ljudi poslednjih decenija devetnaestog veka
i prve treCine dvadesetog, sa svetskim ratom i poz-
nim kapitalizmom koji prelazi u raspadanje, mi
sto zivimo u danima kad Vagnerova umetnost vla-
da velikim teatrima i na svim tackama civilizova-
nog sveta trijumfuje u savrsenim postavkama -
221
 mi da smo zar to ,,prociScenije vreme" koje je on
trebalo ,,da pripremi svojim patnjama"? Je Ii eo-
veeanstvo od 1880. do 1933. ono pravo, da hi gran-
dioznim uspehom koji u njemu dozivljava jedna
umetnost bilo potvrda velicine i valjanosti te umet-
nosti?
Ne pitajmo. Pogledajmo kako se njegova veli-
cina dokazuje u tome sto poku5ava da izide u su-
sret svetu, da mu se prilagodi - i ne mo:le to da
postigne! Jedna komiena mala opera, jedna satirska
igra uz ,,Tanhojzera", radi predaha njemu i ljudi-
ma, najbolja volja za lakim i dopadljivim: iz toga
•i spadaju ,,Majstori pevaci". Sad opet nesto talijan-
sko, melodiozno •i lirski-pevljivo, sa malo lica, lako
za izvodenje, sto mora da uspe, i ono sto mu nasta-
je pod rukom, jeste ,,Tristan". - Covek ne mo:le
da ucini sebe manjim no sto je, ne mo:le da bude
drukciji; eovek stvara ono sto je on, a umetnost je
istina - istina o umetniku.
Dakle, silno svetsko dejstvo ove umetnosti, i
licno i izvorno, vrlo je duhovno i cisto: pre svega
vec snagom svoga nivoa koji nista ne prezire tako
duboko kao efekat, ,,dejstvo bez uzroka"; a onda
zato sto sve ono imperijalno, demagosko, ono sto
potcinjava sebi mase, treba pre svega shvatati pot-
puno nadprakticno i idealno, u odnosu prema okol-
nostima koje tek valja revolucionisati, a posebno
ta umetnicka nevinost vazi onde gde se slo:leno in-
strumentovana teznja za odusevljavanjem izrafava
u nacionalnome apelu, kao slavljenje i proslavljanje
Nemstva, kao, recimo, neposredno u ,,Loengrinu"
preko ,,nemackog maea" kralja Hajnriha, iii u
,,Majstorima pevacima" kroz prostodusna usta Han-
sa Saksa. Potpuno je nedopustivo da se Vagnerovi
nacionalisticki gestovi i reci tumace u danasnjem
smislu - onakvom kakav bi danas imali. To bi
222
znaoilo falsifikovati ih i zloupotrebljavati, kaljati
njihovu romanticnu cistotu.
Nacionalna ideja se tada kad ju je Vagner kao
prisnodelotvorni elemenat uneo u svoje delo, to
jest, pre no sto je bila ostvarena, nalazila u svome
herojskom, istorijski legitimnom razdoblju, bila u
svome valjanom, vitalnom i pravom doba, bila je
poezija i duh, vrednost buducnosti. Demagogija je
kada u nase vreme basovi stihovima 0 ,,nemackom
maeu" iii onim bitnim i zakljucnim recima iz ,,Maj-
stora pevaca": ,,Ako se i rasprsi Sveto rimsko car-
stvo, nama nek ostane sveta nemacka umetnost"
tendenciozno grme u parter, da bi pomocu njih
izazvali nekakvo uzgredno patriotsko dejstvo. Upra-
vo ti stihovi, prvi definitivni i koji se nalaze vec
na kraju najranije, marijenbadske skice iz godine
1845, dokazuju savrsenu duhovnu i nepoliticnu pri-
rodu Vagnerova nadonalizma: oni otkrivaju jednu
potpuno anarhicnu ravnodusnost prema pitanju dr-
fave, samo ako se ocuva ono sto je duhovno ne-
macko, ,,nemacka umetnost". Sto on pri tom nije
mislio bas na nemacku umetnost, nego na svoj
muzicki teatar, koji nije Cisto nemacki, i nije u
sebe apsorbovao samo Vebera, Marsnera i Lorcin-
ga, nego i Spontinija i veliku operu, to je stvar za
sebe. U sustini, on je mozda mislio kao sto je i naj-
veci nepatriot, Gete, mislio, shodno Bemeovom pre-
koru: ,,Sta hoce Nemci? Pa oni imaju mene."
Rihard Vagner je kao politiear tokom celoga
svog Zivota bio pre socijalist i kultumi utopist u
smislu jednoga besklasnog, od luksuza i proklet-
stva zlata oslobodenog, na ljubavi zasnovanog dru-
stva, onako kako je o njemu sanjao kao o idealnoj
publici za svoju umetnost, nego sto je bio patriot
drfave od sile i moCi. Njegovo srce bilo je za si-
romasne protiv bogatih. Ucesce u revolucionarnim
nemirima 1848, koje je platio mukotrpnim dvanae-
stogodiSnjim egzilom, on je kasnije, kada se stideo
223
,,poganog" optimizma i cinjenicu Bizmarkovog car-
stva kako-tako prihvatao kao ostvarenje svojih sno-
va, na sve nacine nastojao da umanji i porekne. On
je prevalio put nemackog gradanstva: od revolucije
do razoearanja, do pesimizma, i rezignirane krilom
sile zakriljene duse. Pa ipak u njegovim spisima
nalazi se ova u izvesnom smislu veoma nemacka
rec: ,,Ko se izvlaci od politike, taj sam sebe la.Ze!"
Jedan tako .Ziv i radikalan duh bio je prirodno sve-
stan jedinstva humanoga problema, nerazdeljivosti
duha i politike; on nije podlegao gradanski-nemac-
koj samoobmani da je moguce biti eovek kulturan
i istovremeno apolitiean - toj tlapnji koja je glav-
ni krivac nemacke bede. Njegov odnos prema otadz-
bini do osnivanja carstva, i pre no sto se on sam
nastanio u Bajrojtu, bio je odnos usamljenog, ne-
shvacenog, odgurnutog eoveka, pun kritike i poru-
ge. ,,Ah, kako sam pun entuzijazma za Nemacki
savez germanske nacije!" piSe on iz Lucerna godine
1859. ,,Samo da mi, boze saeuvaj, zlikovac Luj Na-
poleon niSta ne dime na mome dragom Nemackom
savezu: duboko bi me sneveselilo kad bi se u njemu
bilo sta promenilo!" Cefoja za Nemackom, koja ga
muci u egzilu, pretvara se posle njegova povratka,
pod uticajem iskustva, u gorko razoearanje. ,,To
je bedna zemlja" uzvikuje on, ,,i u pravu je izvesni
Ruge kada ka2e: Nemac je podlac." - Da se ra-
zumemo: ovakve ljutite izjave odnose se samo na
nespremnost Nemaca da prihvate njegovo delo; one
imaju ne maze biti licniji detinjasti akcenat. Ne
macka je dobra Hi lo5a utoliko ukoliko njega pri-
znaje - ili odbija da ga prizna. Ali jos 1875. on u
jednom drustvu, na laskavu primedbu kako nemac-
ka publika nikorne nije ukazivala toliku pafoju kao
njemu, odgovara sa gorkirn humorom: ,,0, da! Sul-
tan i egipatski kediv kupili su patronatske akcije!"
A to sto je on ipak, nasuprot Niceu, urneo da
u osnivanju carstva, zahvaljujuci Bizmarkoviim ra-
224
tovima, vidi ispunjenje svih svojih nemackih zelja,
sto je ,,rajh", za koj•i Nice nije nalazio dovoljno
strasnih reci da ga naruzi, bio kadar i spreman da
primi kao pravo i ist•i nsko tlo za svoj stvaralacki
rad, cini cast njegovom umetnickom srcu. Vaskrse-
nje - u okviru male Nemacke - nemackoga car-
stva, fenornen nadmocno ubedljivoga istorijskog
uspeha, ucvrstilo je u Vagneru, po recirna prijatelja
Hekela, veru u razvitak nernacke kulture i umet-
nosti, to jest: u mogucnost dejstva njegovog umet-
nickog dela, sublimirane opere. Iz te vere nastao je
,,carski mars", ·iz nje je nastala pesma nemackoj
vojsci pred Parizom, koja samo dokazuje da Vag-
ner bez muzike nije pesnik; otud je nastala nevero-
vatno neukusna, njenoga autora u svakom pogledu
razoblicujuca satiira na agonizirajuCi Pariz iz godi-
ne 1871, ,,Jedna kapitulacija". Ali iz ove vere na-
stao je pre svega njegov manifest ,,0 izvodenju
scenske sveeane igre ,Nibelunski prsten'" - na sta
je stigla jedna jedina prijava, i to od istog Hekela,
prodavca klavira iz Manhajma. Otpori Vagnerovim
tefojama 1i pretenzijama, bojazan da se otvoreno
stane na njegovu stranu, ostali su veliki; aH u vre-
me osnivanja carstva pada i osnivanje prvog Vag-
nerijanskog drustva i izdavanje patronatskih deo-
nica za finansiiranje sveeanih pozorisnih igara; po-
celo je etabliranje, ostvarivanje, puno kompromisa,
kao sto uvek biva. Vagner je bio u dovoljnoj meri
politiear da bi svoju stvar vezao sa Bizrnarkovim
carstvom: video je besprimeran uspeh, vezao uza
nj svoj, i evropska hegemonija njegove umetnosti
postala je kulturni sastavni deo Bizrnarkove poli-
ticke hegemonije. Vel1iki drfavnik, cijem je delu on
privezao svoje, nije od njega razurnevao bas niSta,
nije na nj nikada ni mislio a za Vagnera je drfao
da je zvrcnut. Ali stari Kajzer, koji od toga takode
niSta nije razumeo, posetio je Bajrojt i rekao: ,,Ni-
sarn mislio da cete uspeti!" Vagnerovo delo instali-
15 Eseji, I 225
rano je kao nacionalna stvar, postalo je zvanicno
drfavnim, i u izvesnoj meri je ostalo vezano s tim
crno-zuto-crvenim carstvom - iako svojom naj-
dubljom susti.nom pa eak i vrstom svoga nemstva
nema nicega zajednickog sa bilo kakvim ratnickim
·i na moCi zasnovanim carstvom.
Kada je rec o Vagnerovoj kontradiktornoj pri-
rodi u slofonome spletu njenih protivrecnosti, nemo-
guce je preci preko grandiozne istovremenosti. i
prozimanju nemstva i mondenosti koji uz tu pri-
rodu idu i obelefavaju je na nacin apsolutno nepo-
novljiv i koji podstice na razmiSljanje. Uvek je po-
stojala pa i danas postoji nemacka umetnost viso-
kog ranga - posebno mJsHm na oblast knjizevno-
stii - koja toliko puta pripada tihoj i prisnoj Ne-
mackoj, toliko je specijalno i intimno nemacka, da
je - na veoma plemenit nacin - bas samo u sferi
,,prisnoga" kadra da deluje i da pobuduje postova-
nje - i liSena je mogucnosti da bude evropska,
svetska. To je sudbina kao svaka druga, i nema ni-
ceg zajednickog sa vrednoseu. Mnogo beznaeajniji
proizvodi, demokratska roba za svakodnevnu upo-
trebu svih i svakoga, s lakocom prelazi sve granice
i, posto je opsta, svuda se i suviSe dobro razumeva;
ali i dela koja za ovom ekskluzivno domacom
umetnoscu po rangu i dostojanstvu ni u cemu ne
zaostaju, pomazana su kapljom demokratsko-evrop-
skoga mira, koja im otvara svet, obezbeduje im
internacionalno razumevanje.
Vagnerova umetnost je od te vrste; samo sto
kod nje ne mofo biti reci o jednoj ,,kaplji" onoga
mira - ono iz nje naprosto curi. Njeno je nemstvo
duboko, mocno .i nesumnjivo. Radanje drame iz
muzike, onako kako je do njega cisto i earobno
doslo bar jednom, na vrhuncu Vagnerova stvarala-
stva, u ,,Tristanu i Izoldi", moglo je biti posledica
samo nemackog zivota, i nemackom u najviSem
smislu te reci mofo se nazvati njena mocna misao-
226
nost, njena sklonost ka mitskom i tefoja ka meta-
fizickom, a pre svega njeno dubokoozbiljno samo-
oseeanje kao umetnosti., visoko i sveeano shvata-
nje umetnosti, u stvari pozoriSta, kojim je ona is-
punjena i koje iz nje ishodi. Ali pored svega toga,
ona je dostupna celom svetu, u njoj mote da uziva
ceo svet, onako kako to nije slueaj ni sa jednom
nemackom umetnoscu tog ranga, ·i ostacemo u omi-
ljenome misaonom krugu njena tvorca ako, polaze-
Ci od empirijske pojave, donesemo zakljueak o nje-
zinoj ,,volji", njenom karakteru. Ja sam vec ranije
ukazivao na knjigu ,,Rihard Vagner kao kulturna
pojava", ciji je autor stranac, Svedanin, Vilhelm
Peterson-Berger, koji o ovoj tacki govori sa naro-
citom razboritoseu. Pisac govo11i u njoj o Vagne-
rovom nacionalizmu, o njegovoj umetnosti kao na-
cionalno nemackoj, ·i napominje da je nemacka na-
rodna muzika jedina oblast koju njegova sinteza
nije obuhvatila. Istina, ponekada, kao u ,,Majsto-
rima pevacima" i ,,Sigfridu", on karakterizacije ra-
di mote da se posluzi nemackom narodnom muzi-
kom, ali ona ne cini osnov i polaziSte njegovoga
tonskog pesniStva, nije nikada njegovo spontano iz-
voriste kao kod Sumana, Suberta i Bramsa. Neop-
hodno je, tvrdi Peterson, praviti razliku izmedu
narodne umetnosti i nacionalne umetnosti; prvi iz-
raz usmeren je prema unutra, drugi prema spolja.
Vagnerova muzika je viSe nacionalna nego narodna;
naravno, ima u njoj mnogo crta koje, narocito
stranci, oseeaju kao nemacke, ali pri svem tom ona
nosi - tako se izrafava Svedanin - ocevidno obe-
lezje kosmopolitizma.
Tu je, kako mi se cini, veoma fino zapaZena i
objasnjena svojevrsnost nemackog elementa u Vag-
nera. Jeste, Vagner je nemacki, nacionalan, na eg-
zemplaran - mozda i previSe egzemplaran nacin.
Jer, povrh toga sto je njegovo delo eruptivno ot-
krovenje nemackog bica, ono je i njegov pozoriSni
227
pr.ikaz, ii to prikaz ciji intelektualizam i plakatno
dejstvo idu do groteske, do parodicnosti i kao s na-
merom da radoznalo pretrnuloj svetskoj publici iz-
mame usklik: ,,Ah, ca c'est bien allemand par exem-
ple!"10 To nemstvo, dakle, koliko god bilo istinito i
mocno, moderno je zalomljeno i rastoceno, deko-
rativno, analiticno, ~ntelektualno, i u tome je izvor
njegove fascinantne snage, njegovog urodenog da-
ra da deluje kosmopolitski, planetarno. Vagnerova
umetnost je najsenzacionalniji samoprikaz i samo-
kritika nemackog biea koji se dadu zamisliti, ona
je takva da eak i u najtupljem strancu moZe da
pobudi zanimanje za sve nemacko, i strasno bav-
ljenje njome u isti mah je uvek i strasno bavljenje
i samim tim nemackim bicem, koje ona kriticki-
-dekorativno veliea. U tome je njen nacionalizam,
ali taj nadonalizam je natopljen evropskim artiz-
mom, do mere koja ga za bilo kakvu simplifikaci-
ju, drugacije receno: banalizovanje, Cini u sustini
nepodobnim.
,,Vi cete sluziti stva:ri onoga koga buducnost
bude naCinila najslavnijim od svih majstora." Tu
recenicu piSe Sari Bodler godine 1849. jednom mla-
dom nemackom muzickom kritiearu koji se odusev-
ljavao Vagnerom. To predskazanje, zaeudujuce po
svojoj sigurnosti, izazvano je strasnom ljubavlju,
zanosom unutrasnjeg srodstva, a svedoeanstvo je
kritickog genija Niceova to sto je ovo srodstvo
prepoznao iako za njegov izraz znao nije. ,,Ako je
u svoje vreme Bodler bio prvi prorok i pobornik
Delakroa", kafo on u svojim studijama uz ,,slueaj
Vagner", ,,sada bi on mozda postao prvi ,vagnel"i-
janac' Pariza. U Bodleru ima mnogo od Vagnera."
Tek mnogo godina kasnije dolazi mu na oci pismo
u kome Vagner zahvaljuje francuskome pesniku za
njegovo priznanje, i on likuje. Da, Bodler, najra-
10
No, to je istinski nemacko.
228
niji postovalac Delakroa, toga Vagnera slikarstva,
odista je bio i prvi pariski vagnerijanac i jedan od
prvih pravih, duboko ponesenih i umetnickim razu-
mevanjem ispunjenih vagnerijanaca uopste. Njegov
clanak o ,,Tanhojzeru" iz 1861. bio je prva odlucu-
juca i krcilacka rec o Vagneru i ostala je istorij-
sk:i najvafuija. Onu srecu prepoznavanja samoga
sebe u umetnickim -intencijama drugoga, kakva mu
je pruzila Vagnerova muzika, doziveo je svega jos
jednom, pri literarnom poznanstvu sa Edgarom
Alanom Poom. Njih dvojica, Vagner i Po, Bodlero-
vi su bogovi - neobiean sastav za nemacko uho!
Ova blizina odjednom pomera Vagnerovu umet-
nost u osvetljenje, stavlja je u psiholoske odnose
u kojima nasi patriiotski tumaci nisu navikli da je
vide. Sarolik i fantastiean, u smrt ·i lepotu zaljub-
ljeni svet visoke i pozne zapadnoevropske romanti-
ke otvara se pri pomenu njegova imena, svet pesi-
mizma, svet koji zna za retka opojna sredstva i
prefinienost cula, koji se zanosi svakojakim sine-
stetickim spekulacijama, snovima Hofmana-Krajsle-
ra o saglasnosti i prisnoj povezanosti boja, zvuko-
va i mirisa, o mistienom- preobrafaju ujedinjenih
eula . . . U taj svet treba da se pogledom, razume-
vanjem smestii Rihard Vagner: najslavniji brat i
drug svih tih simbolista .j obofavalaca ,,art sug-
gestif" ,11 koji su patili od zivota i bili skloni sami-
losti, fadeli za ekstazom i mefali umetnosti koji
su oseeali potrebu ,,d'aller au dela, plus outre que
l'humanite",12 kako je rekao Moris Bares, poslednji
od onih koj•i su tom vodom krsteni, poklonik Vene-
cije, Tristanova grada, pesnik krvi, sladostrasca i
smrti, nacional·i st na kraju i vagnerijanac od pocet-
ka do kraja.
11
Sugestivna umetnost.
12
naci se s druge strane, van granica ljudskog
229
 Sind es Wellen I sanfter Li.ifte?
Sind es Wogen I wonniger Dlifte?
Wie sie schwellen, I mich umrauschen,
soil ich atmen, I soll ich lauschen?
Soll ich schli.irfen, I untertauchen,
si.iss in Dliften I mich verhauchen?
In des Wonnemeeres I wogendem Schwall,
in der Duftwellen I tonendem Schall,
in des Weltatmens I wehendem All -
ertrinken - I versinken -
unbewusst - I hochste Lust!
(Jesu Ii to talasi I nefoog vazduha?
Jesu Ii vali I mednih mirisa?
Kako bujaju, I Slime oko mene,
da Ii da diSem, I da Ii da slufam?
Da Ii da srcem, I da zaronim,
slatko u mirise I da se rasprsim?
U slasnoga mora / ustalasano bujanje,
u mirisnih vala I zvucni jek,
u disanja sveta I sveopsti dah -
da zaronim - I da utonem -
nesvestan - I najviSa slasti!)
To je krajnja i najvisa rec ovog sveta, njegova
kruna, njegov trijumf, sazdana i zasicena njegovim
duhom, ciju evropsku, mitsko-culnu artistiku Vag-
ner i rani Nice sti1izuju u oblik nemacke vaspitano-
sti, vezuju je s tragedijom kojoj su odrediSne tacke
Evripid, Sekspir i Betoven. Nice, u svojoj razdra-
zenosti zbog izvesne nemacke nejasnosti u psiho-
loskim stvarima, koriguje to docnije pokajnicki,
preterano isticuci Vagnerovu evropsku artistiku i
lismevaju6i njegovo nemacko majstorstvo. Ali nije
bio u pravu. Vagnerovo nemstvo bilo je pravo i
mocno. I to sto je svet romantike izbio na vrhunac
230
i postigao svoj svetski uspeh na nemacki nacin i
pod maskom cestitog majstorstva, bilo mu je pred-
odredeno njegovom prirodom.
Na kraju jos rec o Vagneru kao duhu, o nje-
govom odnosu prema proslosti i buducnosti. Jer i
1
tu se u njegovom karakteru ispoljava dvojnost Ii
ukrstanje prividnih protivrecnosti koji odgovaraju
suprotnosti nemstva i evropejstva. Ima reakcionar-
nih crta u Vagnerovoj pojavii, crta koje govore o
njegovom okretanju unatrag i o mracnom kultu
proslosti; narocita sklonost prema misticnom i mit-
ski-pralegendarnom, protestantski nacionalizam
,,Majstora pevaca" isto kao i katoliciziranje u ,,Par-
sifalu", naklonost ka srednjovekovlju, svetu viteza
i knefova, cudima i religioznom ushitu mogu se
protumaciti u ovom smislu. Pa ipak, svako oseca-
nje za pravu ii istinitu prirodu ove umetnosti pot-
puno okrenute novatorstvu, promeni, oslobadanju,
striktno ne dopusta da se njegov jezik i nacfo izra-
iavanja uzima bukvalno, a ne kao ono sto je: upra-
vo jedan umetnicki idiom veoma neuobieajene vr-
ste, koji na svakom koraku izrazava sasvim drugo,
savrseno revolucionarno. Ovaj pored sve dusevne
tezine i vezanosti za smrt zivotom nabijeni i burno-
·progresivni stvaralacki duh, koji slavi razrusitelja
sveta, rodena iz najslobodnije ljubavi; ovoga sme-
log muzickog novatora koji je u ,,Tristanu" jednom
nogom vec stao na tlo atonalnosti i koga bi u nase
<lane sasvim sigurno nazvali kulturnim boljsevi-
kom; ovoga narodskog eoveka koji je celog zivota
iskreno negirao vlast, novae, nasilje i rat i koji je
svoj festivalski teatar, sta bilo da je od njega na-
cinila epoha, foleo da podigne za jednu besklasnu
zajednicu - njega ne mofo prisvajati nikakav duh
skrusenog ili brutalnog nazadnjastva - moze sva-
ko cija je volja ustremljena u buducnost.
231

PATNJA I VELICINA RIHARDA VAGNERA
II y a la mes blames, mes t!loges
et tout ce que j'ai dit.l
Maurice Barres
Pacenicki i veliki poput veka ciji je najpotpu-
niji izraz, devetnaestog, stoji mi pred ocima du-
hovni lik Riharda Vagnera. Taj lik vidim izbrazdan
svim njegovim crtama, preopterecen svim njegovim
strastima, i ja ljubav prema Vagnerovom delu, jed-
nom od najvelieanstvenijih problematicnih, najmno-
gostrukijih i najfascinantnijih fenomena stvaralac-
kog sveta, jedva mogu da razlikujem od ljubavi
prema tom stolecu ciji najveCi deo ispunjava nje-
gov zivot, taj nemirno-skitalacki, namuceni, opsed-
nuti i neshvaceni zivot koji se zavrsava u blesku
svetske slave. Mi danasnji ljudi, optereceni zadaci-
ma koji se po svojoj novini i sloienosti jedva mogu
meriti bilo s kojima, nemamo vremena, a jos manje
zelje da damo praviean sud o epohi (mi je naziva-
mo gradanskom) koja za nama nestaje; prema
devetnaestom veku mi se odnosimo kao sinovi pre-
ma ocu: kriticki, kao sto je i pravo. Mi sleiemo
ramenima pri pomisli o njegovoj veri, veri u ideje,
kao i pri misli o njegovom neverovanju, to jest o
1
Ovde su moje osude, moje pohvale, i sve ono sto
sam rekao. Moris Bares.
164
njegovom melanholicnom relattlvizmu. Njegova li-
beralna privrzenost razumu i napretku izgleda nam
pomalo smesna, njegov mateI'ijalizam previSe kom-
paktan, njegovo tasto nastojanje da monisticki raz-
resi zagonetke svemira - izvanredno plitko. Pa
ipak, oholost kojom su taj vek ispunjavala njego-
va naucna dostignuca kompenzira, eak nadmafa
njegov pesimizam, njegovo srodstvo s noci i smrcu,
koje ce ga, verovatno, jednom obelefavati viSe no
iSta. A s tim je spregnuta njegova tefoja i volja
prema velikom formatu, standardnim tvorevinama,
prema monumentalnom -i grandiozno-masovnom -
povezana, koliko god to cudno izgledalo, sa za-
ljubljenoscu u sitno i minuciozno, psiholosk:i de-
talj. Jeste, velicina, i pri tom velicina mracna, pace-
nicka, skepticka i istovremeno gorko istinoljubiva,
fantasticno istinoljubiva velicina koja u opojnom
trenutku kopnece lepote ume da nade kratkotrajnu
srecu bez vere, njegova je sustina i obelezje; kad
bi se izvajala, njegova statua morala bi miSicima
pokazivati takvo atlasno moralno opterecenje i
napregnutost kakva bi podsecala na Mikelandelov
svet figura. Kakvi su divovski teretii tada noseni,
epski tereti u krajnjem smislu te jake reci, seti-
cemo se ako ne pomislimo samo na Balzaka i Tol-
stoja, nego i na Vagnera. Kada je on (bilo je to
1851) u jednome sveeanom pis mu upucenom pri-
jatelju Listu razvio plan svojih ,,Nibelunga", ovaj
mu je odgovorio iz Vajmara: ,,Prihvataj se posla
i ne obaziruci se ni na sta radi na svome delu, uz
koje se u svakom slucaju moze postaviti zahtev
kakav je seviljski kaptol postavio arhitektu pri iz-
gradnji katedrale: ,Podignite takav hram da bi bu-
duea pokolenja morala kazati kako je kaptol koji
je tako nesto preduzeo bio bezuman.' A katedrala
ipak stoji!" - To je devetnaesti vek.
Carobni vrt impresionistickog slikarstva u
Francuskoj, engleski, francuski, ruski roman, ne-
165
 macke prirodne nauke, nemacke muzika - ne, to
nije los vek; kad se osvrnemo, vidi se citava suma
velikih ljudi. I samo taj pogled unatrag ta di-
stanca daje nam tek mogucnost da prepozn~mo po-
rodicnu slicnost izmedu svih njih, onaj zajednicki
zig koji im je pored svih razlika u njihovim biCima
i umenjima utisnula epoha. Uzmimo samo Zolu i
Vagnera, ,,Rugon-Makare" i ,,Nibelunski prsten"
- pre pedeset godina tesko da bi dkome palo na
pamet da stavlja u isti red te stvaraoce, ta dela.
Pa ipak, oni stoje jedno uz drugo. Srodnost duha,
namera, postupaka danas nam udara u oCi. Pove-
zuje ih ne samo privdenost velikim oblicima, stva-
ralacka sklonost ka grandioznom i masovnom, d
ne samo, u tehnickom pogledu, homerski lajtmotiv,
nego ono sto ih cini srodnima jeste pre svega na-
turalizam koji se uzdife do simbola i prerasta u
mit; jer ko Zolinoj epici mofe poricati simbolizam
i tefoju ka mitskom, kojii njegove figure izdiZe u
nadstvarno? Zar ona Astarta Drugog carstva, kojoj
je on dao ime Nana, nije s'imbol i mit? Otkuda joj
to ime? To je pradrevni zvuk, rano, culno tepanje
eovecanstva: Nana je jedan od naziva vavilonske
!Star. Je li Zola to znao? Ako nije, onda je to
utoliko neobicnije i karakteristicnije.
Tolstoju je takode svojstvena naturalisticka
sklonost ka ogromnim oblicima, ka demokratskoj
masovnosti. On takode stalno pribegava lajtmo-
tivu, citiranju samoga sebe, ustaljenim obrtima re-
ci, karakteristienim za njegove licnosti. Njegova ne-
umoljivost u izlaganju, ponavljanju i narocitom na-
glafavanju, njegova odlucnost da ni u cemu ne
stedi Citaoca, njegova veHeajna volja da bude do-
sadan, ~ve mu je to cesto bHo zamerano; a o Vag-
neru Nice kafe da je svakako najneuctiviji od svih
genija, da on svog slusaoca uzima u neku ruku
on~ko -, pon::ivlja mu jedno is!o sve dok ovaj
naJzad ne oCaJa, dok ne poveruJe. To je takode
166
srodstvo, ali jedno jos dublje nahodi se u socijal-
no-etickom elementu, koji llI1 je zajednicki, pri
cem je malo va!no sto je Vagner u umetnosti video
jedan sveti arkanum, opsti lek protiv poroka dru-
stva, dok ju je Tolstoj pred kraj zivota odbacio
kao frivolan luksuz. Jer kao luksuz odbacivao ju
je d Vagner. Njeno ociscenje d posvecenje smatrao
je sredstvima oCiscenja ii posvecenja drustva u ra-
spadanju, on je bio covek katarse, pobornik oC:i-
scenja, koji je putem estetskog posvecenja hteo
da oslobodi drustvo od luksuza, od vlasti novca i
bezdusnosti, u svome socijalnom etosu veoma bli-
zak ruskom piscu. A zajedndcka im je i sudbina
sto je bilo nastojanja da se u zivotu jednoga i
drugoga nade prelom koji je tobote precepio nj!i:-
hov karakter, njihovo ubedenje, Ii bio ravan nekak-
vom moralnom kolapsu, - dok se, u stvari, u nji-
hovom :mvotu ispoljava najsavrsenija doslednost
i jedinstvo. Oni kojima se cinilo da je Tolstoj u
starosti upao u neku vrstu religioznog ludila, nisu
videli da je poslednja etapa njegova zivota bila
vec unapred obHkovana u etapi koja joj je pret-
hodila; oni su zaboravili .m nisu zapazili da je u
likovima kao sto SU Pjer Bezuhov iz ,,Rata i mi-
ra" iii Levin iz ,,Ane Karenjine" psiholoskii una-
pred dat Tolstoj iz starosti. I ako Nice prikazuje
kao da se Vagner pred kraj svoga zivota, pobeden,
odjednom bacio nicice pred hriscanskim krstom,
onda on previda iii zeli da se previdi kako vec
osecajni svet ,,Tanhojzera" anticipira ,,Parsifala",
da u ,,Parsifalu" Vagner svodi rezultate stvarala-
stva celog Zivota, romanticno-hrBcanskog u naj-
dubljoj dubini, d da ga dovrsava s veJ.icanstvenom
doslednoscu. Poslednje Vagnerovo delo istovremeno
je i najteatralnije od svega sto je stvorio, i nije
lako ukazati na umetnika oiji bi stvaralacki put
bio logicniji od njegovog. Umetnost zasicena cul-
noscu i simbolickim fonnulama (jer lajtmotiv je
167
formula, pa cak i viSe, on je monstranca, on po-
Ja.Ze pravo na gotovo religiozni autoritet), neminov-
no vraca natrag ka crkvenome obredu, i eak mislim
da potajna cefoja, krajnje eastoljubiva tefoja sva-
kog pozoriSta, jeste ritual, iz koga je pozoriSte po-
niklo kako kod neznabofaca tako i kod hriscana.
Pozorisna umetnost vec sadrfi u sebi barok, ka-
tolicizam, crkvu; i umetnik koji je, poput Vagnera,
navikao da se sluzi simbolima i da diie uvis mon-
strance, neminovno je na kraju krajeva morao da
se oseti svesteniku kao brat, a mozda eak i kao
sam svestenik.
Cesto sam razmiSljao o mitima koje vezuju
Vagnera i Ibzena, i tesko mi je bilo da razlikujem
srodstvo vremena od drugog srodstva, intimnijeg
od onoga koje bi bilo uslovljeno zajednickom epo-
hom. Nisam mogao da u dijalogu Ibzenovih gra-
danskih drama ne prepoznam sredstva, dejstva, za-
vodljivosti, najdublje drazi, dobro mi poznate iz
sveta zvukova koj.i je stvorio Vagner, nisam mogao
da medu njima ne uvidim bratsku vezu koja se
delimieno ispoljava naprosto u njihovoj velicini,
ali cesto i u nacinu kako su veliki. Koliko Ii je za-
jednickog u divovskoj celovitosti, sferienoj zaok-
rugljenosti, temeljitosti njihovih mocnih zivotnih
dela, u mladost,i socijalnorevolucionarnih, a koja su
pod starost poprimila manje jarku obojenost mit-
ski-ceremonijalnog! ,,Kad se mi mrtvi probudimo",
ta jezom prodahnuta ispovest eoveka od dela koji
se kaje, ta kasna, suviSe kasna ljubavna izjava ,,zi-
votu" - i ,,Parsifal", oratorijum iskupljenja - ka-
ko Ii sam navikao da ih gledam, da ih oseeam kao
nesto jedinstveno, obe te svete oprostajne drame i
poslednje reci uoci vecnog cutanja, te celestne sta-
racke tvorevine sa njihovim majesteticko-sklero-
ticnim umorom, vec mehanizovanom prirodom svih
nj•ihovih sredstava, sa poslednjim zigom rezimea,
osvrta na proslost, samocitiranja, raspada.
168
Zar ono sto je nosilo naziv ,,fin de siecle-a"2
nije bilo samo veoma falosna satirska igra malog
razdoblja u poredenju sa onim pravim, divljenja
dostojnim zavrsnim akordom veka kakvim su pro-
zvueala staracka dela one dvojice earobnjaka? Jer
oni su obojica bili nordijski earobnjaci, lukavi, pa-
kosni starci volSebnici, duboko upuceni u sve ve-
stine sapatljivog ubedivanja jedne onoliko pronic-
ljive, koliko i izostrene davolske artistike, veliki u
organizaoiji delovanja, u negovanju sicusnoga, u
svim vidovima ambivalentnosti i stvaranja simbo-
la, u tome celebriranju invendje, toj poetizaciJi in-
telekta - pri tom obojica, kao sto i pristoji se-
vernjacima, muzieari, i to ne samo onaj koji je mu-
ziku izucio, svesno njom ovladao jer mu je bila
potrebna radi osvajanja sveta, nego i onaj drugi,
Ibzen, iako je njegova muzikalnost bila prikrivena,
duhovna, tajila se riza reci.
Ali ono sto ih cini do neraspoznavanja slicnim
jeste proces sublimacije koji niko ni slutio nije
da je rnoguc, sublimacije sto ju je pod rukom i
jednoga i drugoga dozivela urnetnicka forma koju
su zatekli, i to zatekli u duhovno skromnome sta-
nju. Ta umetnicka forma za Vagnera je bila opera,
a za Ibzena drustvena drama. Gete kaie: ,,Sve sto
je savrseno u svojoj vrsti mora da prevazide gra-
nice te vrste, da se pretvori u nesto drugo, sto se
ni s cim ne da uporediti. Po nekim zvucima slavuj
je jos ptica; no zatim se on uzdiie iznad svoje
vrste i kao da sebi postavlja za cilj da svakom
pernatom stvoru poka.Ze sta zapravo pevanje jeste."
Uprav6 su tako Vagner i Ibzen doveli do savrsen-
stva operu i gradansku dramu: nacinili su od njih
nesto drugo, sto se ni s cim ne da uporediti. Pa
eak i onaj ostatak i preostali trag nesavrsenstva
u primeru Geteova slavuja, srece se i u njih: s
2
kraja stoleea
169
vremena na vreme, i to do samih visina, do ,,Par-
sifala", kod Vagnera jos postoji opera; s vremena
na vreme, kod Ibzena jos klepece tehnika Dimine
drame. Ali obojica su oni stvaraoci u smislu per-
fekcije i prevazilaZenja, sto dz datoga razvijaju no-
vo i nesluceno.
Sta je to sto Vagnerovo delo u duhovnome po-
gledu uzdize iznad svega sto je stvoreno u oblasti
starije muzicke drarne? Nasle su se zajedno dve
sile, neophodne da bi se postigla ova v:isina, sile
i genijalne darovanosti koje bi, reklo bi se, trebalo
smatrati kao nepnijateljske, medusobno suprotne,
a Oije se medusobno protivrecl· e upravo sada pono-
vo rado podvlaci: to su psiho ogija J mit. Hoce da
se porekne njihova saglasljivost, psihologija izgleda
kao nesto previse raoionalno da bi bilo moguce ne
utlmati u njoj u ob~r nesavladivu prepreku na
putu ka mitskom. Ona vaZi k_ao suprotnost mit-
skog, kao sto je uobieajeno da je suprotstavljaju
muzici, iako bas taj kompleks psihologije, mita i
mu7Jike u isti mah u dva velika slueaja, kod Nicea
i Vagnera, stoji pred narna kao organska realnost.
0 Vagneru ps·ihologu valjalo bd napisati celu
knjigu, i to o psiholoskoj umetnosti muzieara i pe-
snika, ukolsi.ko s& te osobine u njemu mogu raz-
granieavati. Tehnika motiva-seeanja, u staroj ope-
ri ponekad vec primenjivana, postepeno se razra-
duje u ostroumni virtuozni sistem koji muziku u
dotle nevidenom stepenu pretvara u orude psiho-
loskih aluzija, produbljenja, uzajamnih veza i od-
nosa. Preosmisljavanje naivno-epskog volSebnog
motiva ,,ljubavnog napitka", njegovo pretvaranje
u najobicruje sredstvo za oslobadanje vec postoje-
ce strasti - u stvari, ono sto zaljubljeni piju mog-
lo bi biti obicna voda, i samo njihova vera da su
oni ispili smrt, duhovno ih oslobada od obieajnog
170
zakona epohe - sve je to, nesumnjivo, umetnicka
ideja velikog psihologa. Do koje Ii je mere kod
Vagnera pesnicki element od samog pocetka iiznad
nivoa na kome se obicno nalaze libreta - i to eak
ne toliko jeziicki, koliko psiholos1ci! ,,Taj mracni
oganj", kaZe Holandanin Lutalica u lepome duetu
sa Sentom u drugom aiim -
Die diistre Glut, die bier ich fiihle brennen,
Soll ich Unseliger sie Liebe nennen?
Ach nein, die Sehnsucht ist es nach dem Heil:
Wilrd' es durch solchen Engel mir zuteil!
(Taj mraCni oganj sto ga tu oseeam gde gori,
Da li da ga ja veselnik ljubavlju nazovem?
Ah ne, cefoja je to za spasenjem:
Neka bi mi je ovakav am1eo ispunio!)
To su stihovi pogodnii za pevanje, ali jos ni-
kada dotle nesto tako slozeno zamisljeno, ne8to
psiholoslci tako zapleteno, nije se pevalo niti je za
pevanje namenjii.vano. Onaj koji nosi na sebi prok-
letstvo zavoleo je ovu devojku na prvi pogled, ali
on sebi govori da je njegova ljubav, u sustini, okre-
nuta ne prema njoj, nego prema nebu, prema is-
kupljenju. Alli devojka sa svoje strane stoji pred
njim kao ovaplocenje mogucnosti da bude spasen,
tako da on nije kadar da eak i ne zeli da svoju
ceznju za spasenjem duze odvoji od cefoje za de-
vojkom. Jer njegova je nada poprimila Sentin ob-
lik, i on v.ise ne mofo hteti da taj oblik bude dru-
gaCiji, to jest, on ljubav prema devojci ne odvaja
od spasenja. Kakvo ukrstanje dvostrukoga, kakvo
pronicanje u tesko shvatljive dubine oseCan.ja! To
je analiza - ta rec se namece u jos savremenijem,
u jos smeldjem znaeenju, kada se zamislimo natl
tim kako je Vagner svojom umetnoscu reei, tu-
maceei ih pomocu mU7Jike, ostvario prolecno rada-
171
nje i narastanje ljubavnih oseeanja u mladog Sig-
frida. To je kompleks vezanosti za majku, polne
privlacnosti i straha, pun nejasnih predoseeanja,
koji se probija iz dubina nesvesnog - mislim na
onaj strah poznat iz bajkli, koji Sigfrid :leli da upo-
zna - kompleks, dakle, koji psihologa Vagnera
prikazuje u najeudnijoj, intuitivnoj podudarnosti
sa drugim tipicnim sinom devetnaestog veka, Sig-
mundom Frojdom. U tome kako u Sigfridovom sa-
njarenju pod lJpom misao o majci jedva uhvatljivo
prelazi u erotiku; u tome kako u sceni gde Mime
nastoji da svom vaspitaniku objasni sta je strah, u
orkestru zlokobno zvuci iskrivljeni mot-iv Brunhil-
de koja spava u vatri - to je Frojd, to je analiza
i niSta drugo; setimo se da su i u Frojda, cije je
radikalno istraiivanje psihe i njenih dubina Nice
anticipirao u velikom stihu, psiholoska interesova-
nja na najtesnji nacin vezana sa interesovanjima za
mitsko, iskonski-foveeansko i prekulturno.
,,Ljubav u svojoj najpotpuuijoj stvarnosti" -
kaze Vagner - moguca je iskljucivo u okvirima po-
lova: samo kao muskarac i zena mogu ljudi istinskii
da vole, dok je svaka druga ljubav izvedena samo
iz jedne od ovih ljubavi, od njih potice, njih odra-
fava ili ih umetnicki reprodukuje. Pogresno je ovu
ljubav" (naime seksualnu) ,,smatrati samo kao jed-
no od otkrovenja ljubav,i uopste, pored kojih to-
bo:le ima jos i drugih otkrovenja, mozda uzviSe-
nijih." - Ova svodenje svih ,,ljubavi" na seksu-
alnu nesumnjivo je psihoanalitickog karaktera. U
njemu se odrafava isti onaj pscrholoski naturali-
zam koji se otkriva i u Sopenhauerovoj metafizic-
koj formuli ,,fariSta volje", kao i u Frojdovim teo-
l'ijama o kultu~i i subLimacijri. Ono fatinski izra-
fava devetnaesti vek. -
Uostalom, erotski materinski kompleks javlja
se i u ,,Parsifalu", u sceni zavodenja u drugom oi-
nu - i evo, pred nama je Kundrin lik, jedan od
172
najjacih, jedan, po svojoj umetnickoj kc;>ncepcij.i,
od najsmelijih koje je Vagner ikad stvono; on 3e
sam verovatno, dobro osetio svu njegovu izuzet-
nost. Prvohitno, Vagner u svojoj zamisli nije po-
lazio od Kundre, nego od osecanja vezanih za Ve-
liki petak, al,i ubrzo se njegovo idejno i tvoracko
interesovanje sve viSe i viSe usredsredivalo na nje-
nom liku, i inspirativna zamisao da u j~dnom. lieu
sjedini divlju vesnicu Grala i zavodmcu, m1sao,
dakle, 0 postojanju dvostrukog dusevnog znvota,
odlueno ga prozima i priivlaci, izaziva u njemu po-
tajnu naklonost ka cudesnom poduhvatu. ,,Otkad
mi se to otkrilo" - piSe on - ,,postalo mi je ja-
sno gotovo sve sto je vezano s tom materijom."
I na drugom mestu: ,,Sve zivlje i zano.snije j~vlja
mi se narocito jedno izuzetno stvorenJe - cude-
sna pandemonska zena (vesnica Grala). Ako uspem
da stvorim to delo, sigurno cu stvoriti nesto veoma
originalno." Originalno, to je dirljivo skromna,
umerena rec za ono sto je uistinu stvoreno. Vag-
nerove :lenske likove karakter iSe uopste svojevr-
sna plemenita histerija, nesto somna~bulno, u~hi­
ceno i vidovnjacko, sto njihovu romant1cnu hero1ku
prozima odlikama svojevrsne i uznemi~ju~e .savr~­
menosti. Ali lik Kundre, te paklene ruze, mstmu Je
prava figura mitske patologije; u s~ojoj mucnoj
razdvojenosti i rascepljenosti, kao ms.trumentui:n
diaboli3 i gre5nica koja cezne za spasen1em, ona Je
data s klinickom drasticnoscu i istinitoscu, s natu-
ralistickom smeloscu u iznala:Zenju i prikazivanju
strahotno bolesnog dusevnog zivota; smeloscu koja
mi se vazda cinila kao krajnji domet znanja i maj-
storstva. I nije samo ona medu likovima ,,Parsi-
fala" obelezena, u duhovnom smislu, ovim ekstrem-
nim karakterom. Kada u nacrtu ove poslednje i do
krajnjih granica izvedene tvorevine citamo o Kling-
3
orude davola
173
 zoru kako je on demon skrivenog greha, olicenje
bespo?Docnog b~sa prema grehu, osecamo se pre-
nesem u svet hn~canske nauke, u skrovita, paklen-
ska dusevna stanJa, u svet Dostojevskoga.
Vagner kao pobornik mita, kao otkrivalac mi-
ta za operu,. ka~ iskupitelj opere putem mita, to je
?.no. drugo;_ 1 zaista, nema drugog kompozitora ko-
Jl b1 mu b10 ravan po psiholoskoj bl:iskosti sa sve-
tom ovih .slika ii misH, po umenju da se posluzi
d.~om m1ta i. ponovo ga ozivi: kada je od isto-
rIJske _?Pere strigao do mita, on je stigao do samoga
sebe; 1 kad ga fovek slusa, maltene da pocne ve-
rovati ka~o mu~ka ni z~og cega drugog nije nJi
stvo~ena I da m.kad seb1 nece moci ni postaviti
drug1 zadatak nego da bi slU.Zila mitu. Bilo da se
mit ja~lja u slioi .glasni~a nisposlatog iz cistih sfe-
ra ra.d1 ~pasavanJa nevmosti, i na falost prisilje-
~?g, Jer Je vera ~laba, da se vrati otkuda je dofao;
ih pak kao znanJe sto peva i kazuje pocetak i kraj
sveta, kao kosmogonijska fiilozofija bajke - nje1ov
duh, njegova sustina, njegov zvuk, vazda su po-
godeni sa sigurnoscu i intufoijom zasnovanom na
unutrasnoj srodnosti, njegov jezik dat sa urode-
nom prir_?dnos~u. k<?joj nema ravne u celokupnoj
umetnosti. To Je Jezik onoga ,,Bila jednom" u nje-
govom dvostrukom znacenju koje u sebi sadrZi ii
,,Kako je sve bilo" i ,,Kako ce sve biti"; i mitolo-
ska zgusnutost raspolofenja, recimo u sceni Norni
iz pocetka ,,Sumraka bogova" gde se tri Erdine
kceri. J?redaju .~ekoj ~rs!i sveeanog naklapanja o
sudb!!1~ sv~ta, .1h ~ p0Jav1 same Erde u ,,Rajnskom
zlatu I ,,S1gfr1du , nenadmasna je. Svenadvladava-
j':1Ci akordi muzike koji prate povorku sa Sigfrido-
v1m .telo~, ~e odnose se vise na mladica odraslog u
sum1 koJI Je krenuo u svet da bi saznao sta je
s~r~; oni poucavaju nase osecanje o tome sta je
ws.tinu ono sto tece onamo, iza maglene koprene
koJa lagano pada: s!m suncani junak lefi tamo na
174
nosilima, ubijen bledim mrakom; a u pomoc ose-
eanju priskace rec koja objasnjava: ,,Jarost div-
ljega vepra", glasi ona, a Gunter, ukazujuci na Ha-
gena, govori: ,,Ovo je prokleti vepar, on je rastrg-
nuo plemenitog vriteza!" Tako perspektiva puca do
dskonskih i najranijih slika iz ljudskih snova. Ta-
muza, Adonisa, koje je rastrgnuo vepar, Ozirisa,
Dionisa, rastrgnute i koji ce se vratiti u liku Ras-
petoga, kome rimsko koplje treba da probije sla-
binu da bi ga ljudi mogld poznati - sve sto je
nekad bilo i sto ce biti, citav svet frtvovane, po-
mamom zimskom usmrcene lepote, obuhvata ovaj
mitslci pogled, i zato neka nam ne govore kako je
tvorac ,,Sigfrida" u ,,Parsifalu" izneverio samoga
sebe.
Strast prema earobnome Vagnerovom delu pra-
ti moj zivot od trenutka kada sam ga prvi put za-
pazio i poceo da ga za sebe osvajam, da ga razu-
mevanjem proZ:imam. Ne mogu nikada zaboraviti
ono za sta mu, dok sam U.Zivao i ucio u njemu,
dugujem zahvalnost, one easove duboke, usamljene
srece usred mnostva pozorisnih posetilaca, easove
pune jeze i slasti nerava ii intelekta, otkrovenju
dirljivih i velikih znaeajnosti kakve samo ovakva
umetnost omogueuje. Moja radoznalost za nj nikad
se nije zamorila; nikad se nisam zasitio da ga slu-
sam, da mu se divim, da ga pafljivo osmatram -
ne bez nepoverenja, priznajem; ali sumnje, zamerke,
napadi nisu bili kadri da ga umanje, kao ni besmrt-
na kritika kojoj je Vagnera podvrgnuo Nice, i koju
sam uvek primao kao panegirik sa obrnutim pred-
znakom, kao jedan drugi oblik velieanja. Ta je
kritika bila ljubavna mrlnja, samomucenje. Vag-
nerova umetnost bila je velika ljubavna strast Ni-
ceova zivota. On je nju voleo onako kao sto ju je
175
 voleo Bodler, pesnik ,,Cveea zla", o kome se pri·
ea kako se cak i u agoniji, u telesnoj nemoci i um-
noj pomracenosti svojih poslednjih dana, smesio
od radosti kad bi se izgovorilo Vagnerovo ime -
il a souri d'allegresse.4 Tako bi i Nice u mraku
svoje paraliticke noCi, pri pomenu toga imena stao
da slufa i rekao bi: ,,Toga sam eoveka veoma vo-
leo." On ga je silno mrzeo zbog duhovnih, kultur-
no-moralnih razloga, za koje nije mesto da ih ovde
razmatramo. Ali bilo bi neobieno kad bih ja jedini
dofao do zakljucka da je Niceova polemika protiv
Vagnera pre kadra da izazove odusevljenje, negol.i
da je oslabi.
Ono sto sam uvek osporavao ili, tacnije receno,
prema cemu sam ostajao ravnodusan, bila je Vag-
nerova teorija; tesko mi je bilo da sebe uverim da
ju je ikada iko uzimao ozbiljno. Sta sam mogao da
radim sa tim zbirom muzike, reci, slikarstva i po-
kreta koji se 1izdavao kao da je jedina istina i
ovaplocenje svih umetnickih cefoji? Sa umetnic-
kom teorijom po kojoj je ,,Sigfrid" znaeajniji od
,,Tasa"? lzg]edalo mi je veoma rizicnim tvrdenje
da su pojedine umetnosti ponikle iz raspada nekak-
vog prvobitnog teatarskog jedinstva, kojemu na
svoju srecu, sluzeCi mu, imaju da se vrate. Umet-
nost je celovita i savrsena u svakom od oblika u
kojima se javlja; da bismo je ucinili savrsenom,
nema potrebe da se sumiraju njene vrste. Takvi
pogledi su rdav izraz devetnaestog veka, pogrefan
mehanisticki nacin miSljenja, i Vagnerovo pobe-
donosno delo ne dokazuje njegovu teoriju, nego
jedino samo sebe. Ono je zivo i dugo ce ziveti, ali
ce vestinu u umetnostima nadziveti i njima ljude
uzbudivati, kao odvajkada. Bilo bi detinjasto var-
varstvo misliti kako visina i intenzitet umetnickog
• smesio se od radosti
176
dejstva nastaju iz nagomilane mase njihove culne
agresivnosti.
Vagner je kao strastan teatarski eovek, eak
bi se moglo reCi kao teatroman, tezio takvome mi-
s]jenju, ukoliko mu se cinilo da je osnovni zahtev
umetnosti da na najneposredniji i najiscrpniji na-
cin saopsti culima sve sto se mofo reci. I dosta
je zanimljivo \nideti u sta se, zahvaljuju6i ovoj ne-
umoljivoj potrebi, u najvafoijem njegovom delu,
,,Nibelunskom prstenu", pretvorila drama, ka kojoj
su bile usmerene sve njegove tefoje, i za koju je
drfao da joj je osnovni zakon bas taj elemenat
krajnje culnoga. Poznata je istorija nastanka OVO·
ga dela. Za vreme rada na dramskom nacrtu za
,,Sigfridovu smrt", Vagneru je, po njegovim sop-
stvenim recima, postalo nepodnosljivo sto je tre-
balo toliko mnogo pretpostavljati kao da je po-
znato, sto je pocetku radnje prethodilo toliko do-
gadaja koje je trebalo saopstitii unoseci ih u kom-
poziciju dela. Potreba da ono sto se ranije do-
godilo poka.Ze u eulnim slikama pokazala se jaea
od svega, i tako je on poceo da piSe obrnutim re-
dom: napisao je ,,Mladog Sigfrida", pa ,,Valkiru",
pa ,,Rajnsko zlato"; nije se umirio sve dok u pu-
noj realnosti nije sve 1izneo na scenu, u cetiri veceri
sve, od zametka, od prapocetka, od prvog Es bas-
.fagota u uvertiri ,,Rajnskog zlata", kojim je sveea-
no i gotovo neeujno poceo da priea. Nastalo je ne-
sto divno, i eovek mo:Ze da shvati odusevljenje ko-
je je obuzelo tvorca kad se nafao oci u oci sa
svojim na taj nacin nastalim, i novim i dubokim
mogucnostima umetnickog dejstva tako bogatim
dzinovskim planom. Ali sta je, u stvari, bilo ODO
sto je nastalo? Estetika je ne jednom odbacivala Vli-
sedelnu dramu kao umetnicki oblik. Tako je oinio,
na primer, Grilparcer. On je smatrao da vezivanje
jednog dela za drugo pridaje celini nesto epsko,
usled cega ona, fatina, postaje grandioznija. Ali
12 Eseji, I 177
 upravo to 1i odreduje dejstvo ,,Nibelunskog prste-
na", karakter njegove velicine, a mi .j tvrdimo bas
to da svojevrsna veliCina ovoga Vagnerovog najva-
zn:ijeg dela potice iz epskog duha, u cijoj se sferi
njegova materija i krece. ,,Prsten" je scenski ep, po-
n:ikao iz Vagnerove odbo jnosti prema prethodnim
dogadaj1ima koji utvarno stoje iza scene odbojno-
std koju, kao sto je poznato, anticka ·i francuska
tragedija ne dele. Ibzen sa svojom analitickom te-
hnikom i svojim umenjem da razvija prethodne do-
gadaje, u tom je pogledu klasicnoj drami mnogo
bliZi. I ti.ma humora u tome sto je upravo drama-
turska teza culnoga na tako cudesan naOin nehotice
dovela Vagnera do epa.
Njegov odnos prema pojedinim umetnostima
iz kojih je stvorio svoje ,,celokupno umetnicko de-
lo" zaslu:luje da se nad njim zamislimo; ima u to-
me izvesnog svojevrsnog diletantizma, kao sto
Nice u svom ,,Cetvrtom nesavremenom razmiSlja-
nju", ispunjenom divljenjem prema Vagneru, o
Vagnerovom detinjstvu i mladosti i kaze: ,,Njego-
va mladost je mladost mnogostranog diletanta, od
koga nikako da postane nesto cestito. Ogranieavao
ga je njegov strogi nasledni i porodicni odnos pre-
ma umetnosti. Sa slikarstvom, pesnistvom, scen-
skom umetnoscu, muzikom, on je dolazio u isto
onako blizak dodir kao i sa naucnickim obrazo-
vanjem 1i buduenoscu; povrfan posmatrac mogao bi
pomisliti da je on bio stvoren da postane dile-
tant." - Zaista, i kad se gleda, ne samo povrsno
nego i sa strasnom naklonoscu, mofo se reci, uz
rizik da budemo pogresno shvaceni, da je Vagne-
rova umetnost sa najviSom snagom volje 1i inteli-
gencije monumentalizirani i do genijalnosti razvi-
jeni diletantizam. U samoj ideji o ujedinjavanju
umetnosti ima neceg diletantskog, i da ih on sve
silnom snagom nije podvrgao svome gorostasnom
izrafajnom geniju, ona bi ostala diletantizam. Ima
178
neceg sumnjivog u njegovom odnosu prema umet-
nostima; ma koliko to besmisleno zvuealo, ima u
njemu necega tudega umetnosti. Italija, likovne
umetnosti, ostavljaju ga u osnovi potpuno hladnim.
MatHdi Vezendonk piSe on u Rim: ,,Gledajte i po-
smatrajte i za mene: meni je potrebno da neko to
cini za mene ... Sa mnom stvar tu stoji narocito: u
to sam se ubedivao ne jednom i najzad se konacno
ubedio u Italiji. Jak v<izuelni utisak kadar je da
me zivo ponese neko vreme - ali ne na dugo ...
Cini se da samo oko kao culo meni nije dovoljno
za opafanje sveta."
Veoma shvatljivo! Jer Vagner je eovek sluha,
muziear i pesnik; pa ipak je eudno sto iz Pariza
piSe istoj Matildi Vezendonk: ,,Ah, kako u:Ziva dete
u Rafaelu i slikarstvu! Koliko je to lepo, ljupko i
umirujuce! Samo sto to mene nikad nijednom ni
da dotakne! Ja sam jos uvek vandal koji za go-
dinu dana boravka u Parizu nije na5ao vremena
da poseti Luvr! Zar vam to ne govori sve?" - Ne
sve, ali ipak nesto sto ga p.vilicno i neobicno obe-
lefava. Slikarstvo je velika umetnost, isto onoliko
kao ,,celokupno umetnicko delo". Ono je kao samo-
stalna umetnost postojalo i pre ovog dela, a po-
stoji i posle njega; ali na njega ono ne deluje. Tre-
balo bi da je manji da se ne bismo u dusi ose-
eali toJ.iko uvredeni zbog slikarstva! Jer likovna
umetnost njemu nema sta da kafo ni kao proslost,
ni kao ziva sadasnjost. Ono veliko sto <izrasta upo-
redo s njegovom umetnoscu, francusko impresioni-
sticko slikarstvo, on gotovo da ne pl"imecuje, ono
ga se niSta ne tice. Njegova veza sa ovim slikar-
stvom ogran•ieava se na cinjenicu sto je Renoar
izradio njegov portret - sliku koja bas ne hero-
fauje onoga sto je na njoj predstavljen, i koja te-
sko da mu se narocito dopala. Jasno je da je nje-
gov odnos prema pesnistvu sasv·i m drugaciji nego
prema likovnoj umetnosti. Tokom celokupnog nje-
179
 govog zivota ono mu je, narocito preko Sekspira,
davalo beskrajno mnogo, iako je zbog teorije, ko-
jom je glorifikovao svoj sopstveni dar, gotovo sa
safaljenjem govorio o onima koje je nazivao ,,pe-
snioima literatima". No kakvog to ima znaeaja kad
je on sam dao pesniStvu ogromno mnogo, obogatio
ga svojim delima - pri cemu, naravno, nikad ne
treba zaboraviti da njih ne treba citati., da to u
stvari nisu jezicka dela, nego ,,muzicka umetnost",
da ih je potrebno dopuniti slikom, pokretom, muzi-
kom, i da tek u zajednickome delovanju svih njih
bivaju potpuno pesnicko delo. Cisto s jezicke stra-
ne gledano, ona cesto u sebi imaju neceg visoko-
parnog i baroknog, a cesto i detinjastog, neke veli-
canstvene i samovlasne nekompetentnosti - sa
umecima od apsolutne genijalnosti, snage, jedrine,
iskonske lepote, koji uniStavaju svaku sumnju -
pa ipak ne gase svest da pred nama nisu tvore-
vine koje stoje u okviru velike evropske literature
i poezije, nego po strani od njih, kao uputstva za
pozoriiSno prikazivanje koje izmedu ostalog zahteva
i reci. Govore6i o tim problescima verbalne geni-
jalnosti ubacenim u smelo diletantsko tkivo, imam
na umu pre svega ,,Nibelunski prsten" i ,,Loengri-
na", koji uzet kao jez,icka tvorevina, predstavlja
mozda najcistije, najplemenitije i najlepse od svega
sto je Vagneru poslo za rukom.
Njegov je genij dramaticna sinteza pojedinih
umetnosti, koje samo kao celina, to jest kao sinteza
ovaploeuju pojam pravog i legitimnog dela. Poje-
dinim delovima od kojih je ono sastavljeno, eak
muzici kao takvoj i ukoliko nije sredstvo za po-
stizanje zajednickog cilja, svojstveno je nesto od
samorasti sto buja divlje-legitimno, a briSe se tek
u uzviSenoj celini. Da je Vagnerov odnos prema
jeziku bio drugaciji no u nasih velik:,ih pisaca i
pesnika, da on nije ovladao strogoscu i prefinjenim
osecanjem sto upravljaju onima koji jezik osecaju
180
kao najvise dobro, kao umetnosti povereno izra-
fajno sredstvo, o tome svedoce njegove prigodne
pesme, njegove zasecereno romanticne pohvalnke
i poeme posvecene Ludvigu drugom bavarskom,
kao i otrcana stjhoklepanija posvecena prijateljima
i pokroviteljima. Svaki Geteov stihic nabacen ne-
kom prigodom cisto je zlato poezije, visoka lite-
ratura u poredenju s ovim jezickim filistarstvom i
grubim stihovanim 8alama u kojima se oseeanje
postovanja pomalo mucno osmehuje. Zato neka se
ono drii Vagnerovih proznih sastava, njegovih este-
tickih, kulturno-kritickih manifesta i samotumace-
nja - umetnickih spisa od zacudujuce visprenosti
i mislilacke snage, koji se, doduse, ni po jeziku ni
po idejama ne mogu :izjednaciti sa esteticko-filo-
zofskim Silerovim radovima, recimo s njegovim
besmrtnim ogledom ,,0 naivnom i sentimentalnom
pesniStvu". Vagnerove radove tesko je oitati. jer
su napisani rasplinuto i nezgrapno, opet s prime-
som samoraslog i vanknjizevnog diletantizma; oni,
u stvari ne spadaju u svet velikih tvorevcina ne-
macke d evropske esejisti.ke, nisu, u sustini, dela
rodenog pisca, nego su nastali uz put, fa nuzde.
Sve pojedinacno Vagner je bio samo iz nuzde. Sre-
can, struean, savrsen, legitiman i velik, on je tek
u velikom i celom.
No nije 1i on i muz'iear bio samo iz nuzde, ne-
odoljive celine radi i snagom volje? Nice primecu-
je jednom prilikom da se takozvana darovitost ne
moze smatrati sustinskom odlikom genija. ,,Kako
je malo darovitosti, na primer, u Riharda Vagne-
ra", uzvikuje on. ,,Je li ikad postojao muziear koji
je u svojoj dvadeset i osmoj godini bio tako si-
romasan?" Vagnerova muzika izrasta stvarno iiz
bojazljivih, slabunjavih i nesamostalnih pocetaka,
pri cemu se ovi poceci javljaju u njegovom zivotu
mnogo kasnije nego kod velikih muzicara inace. On
sam kaie: ,,Secam se da sam se jos u toku svojih
181
 tridesetih godina sumnjajuCi pitao rima 1i u meni
odista materijala za najviSu umetnicku individual-
nost: u svojim radovima jos uvek sam osecao uti-
caj d podrafavanje, i samo sa strepnjom usudivao
sam se da gledam na svoj dalji razvitak kao pot-
puno originalnog stvaraoca." To je pogled unazad
'lZ vremena njegova majstorstva, dz godine 1862. Ali
svega trii godine ranije, u njegovoj cetrdeset ,j se-
stoj gocllni, u vreme kada s ,,T:riistanom" nikako
nije uspevao da makne, on iz Lucerna pise Listu:
,,Nemam dovoljno reci da te uverim koliko se jad-
no osecam kao muziicar; riz dubine srca smatram se
apsolutnim seprtljom. Trebalo bi samo da me vidiS
ka~o sedi~ ff mislim ,ipak mora' - pa onda pri-
l~z1m klav1ru, lupam nekakvu bednu trieariju, da
b1h se tad svega glupo mahnuo. Kako Ii mi je tada
pri dusi! - kako 1i je riskreno u meni ubedenje u
svoju pravu muzicku niStavnost! I sad tu dolaZJis iii
iiz koga muzika izbija iz svih pora, tece u brzacima'.
potocima i vodopadima, - i ja jos moram da slu-
fam reai kao one koje si rekao. Veoma mi je te-
sko poverovatd da to nije potpuna ironija . . . Dra-
gii moj, sve je to veoma slozeno, i veruj mi, ja za-
ista ne vredim mnogo." - To je oCrigledna depre-
sija koja nimalo ne odgovara istini, pa List na nju
i odgovara kao sto treba. Prigovara mu zbog ,,lu-
dacke nepravednosti prema samom sebi". Uosta-
lom, svakom umetn:iku je poznato takvo iznenadno
osecanje stiida :izazvano majstorstvom onih koji zi-
ve pored njega iii su bili pre njega: ono dolazi otu-
da sto svaki rad na umetnosti pretpostavlja novo i
samo po sebi vec znalacko prilagodavanje licnog
i individualnog umetnosti u celini, i umetnik, eak
i ako je uspeo ri stekao priznanje, kada se upored·i
sa majstorstvom drugih, odjednom mofo da se upi-
ta: kako je uopste moguce u jednom dahu govo-
:riitii o mome licnom aranzmanu sa onim stvarima?
- Pa ipak, kod onoga ko vec radi na trecem cinu
182
,,Tristana", takav stepen depresivnog samoponifa-
vanja i oeajanja s obzirom na muziku, cudan je i
psiholoski neobiean. Zaista, Vagnerova diktatorska
samouverenost u starostl, kada je u ,,Bajrojtskrim
listicima", da bi jace istakao sopstvenu umetnost,
ismevao i osudivao toliko mnogo lepoga, Mendel-
sona, Sumana i Bramsa - ta samouverenost isku-
pljena je mnogim ranijim stanjima pogrilZenosti Ii
strahovanja od umetnosti! Cime se objasnjavaju
ti napadi? Nesumnjivo samo time sto je on sam u
takv,i m trenuoima padao u gresku da svoje mu-
zicko stvaranje ri zoluje i tako ga poredi s onim naj-
visim, dok se ono mofo razmatrati samo sub specie
njegovog pesndckog rada, kao i obrnuto - a iz te
greske uglavnom proizlazio ogorceni otpor koji je
njegova muzika .imala da savladava. Mi, koji cu-
desnome svetu tih zvukova, njihovoj intelektualnoj
magiji, zahvaljujemo za toliko srece 'i zanosa, za
toliko divljenja jednom samostalnom ogromnom
majstorstvu, mi tesko shvatamo te otpore, tu od-
vratnost; mi nalazimo da su izrazi, upotrebljavand
proriv Vagnerove muzike, kao ,,hladna", ,,algebar-
ska", ,,bezobliena", ufasno pogresni i neuvidavni,
da su dokazi debelokofacki ubogog nerazumevanja
i neosetljivosti, i skloni smo miSljenju da su takvi
sudovi mogli poteci samo iz sasvim amuzicne i fi-
listarske, od boga i od muzike napustene sfere. Ali
to nije tako. Mnogii od onih koji su tako sudili, ko-
ji su tako morali da sude, nisu bi1i cifte, bili su
umetnicke duse i duhovi, muzieari i ljubitelji mu-
zike, ljudi kojima je sudbina muzike lefala na srcu
i koji su s pravom pretendovali na to da umeju
razlikovati muziku od nemuzike - ; oni su mislili
da ta muziika nije nakakva muzika. Njihovo je mi-
sljenje potpuno potuceno, i oni su pretrpeH seku-
laran poraz. Ali ako je ono bilo pogrefoo, da Ii je
bilo i neoprostivo? Vagnerova muzika do te mere
nije muZJika, kao sto ni dramska podloga koja je
183
usavrsava u pesnicko delo nije lliteratura. Ona je
psihologija, simbol, mit, emfatika - sve; ali ne
muzika u Cistome i punovrednom znacenju onih
zbunjenih sudija umetnosti. Tekstovi oko kojih se
ona obavija i ispunjavajuci ih pretvara u dramu,
nisu Hteratura, ali muzika jeste. Ona koja, cini se,
kao da poput gejziira bije iz prekulturnih dubina
mita (i ne samo da se cini: nego zarista bije) u
stvari i osim toga je smiSljena, proracunata, visoko
inteligentna, vispreno umna, koncipirana je literar-
no onako kao sto su njerri tekstov,i koncipirani mu-
zikalno. Rastavljena na svoje praelemente, muzika
mora sluziti tome da mitske filozofeme istera i da
u obliku visokog reljefa. Neutoljiva hromatika lju-
bavne smrti jeste literarna ideja. Drevno strujanje
Rajne, sedam primitivnih akordnih gromada iz ko-
jih se gradi Valhala, nisu to niSta manje. Jedan
slavni dirigent koji se vraeao sa mnom ku6i posto
je dirigovao ,,Tristana", rekao mi je: ,,To vise uop-
ste nije muzika." Rekao je to misleci na nafo za-
jednicku potresenost. Ali ono sto mi danas izgo-
varamo kao zadivljeno ,,da", kako je moglo u po-
cetku da ne glasi kao gnevno ,,ne"? Muzika kao ona
o Sigfridovoj vo:Znjri Rajnom, iii kao tuzbalica za
poginuHm Sigfridom, te tvorevine od neizrecive di-
vote nasem uhu, nasem duhu, nikada se pre toga
niisu cule, one su bile necuvene u najnepristojnijem
smislu te reOi. Zahtevati da se ova redanje simbo-
lickih motivskih citata, koji kao komadi hridina leze
u burnome potoku stihijskrih muzickih tokova, ose-
ca kao muzika u duhu Baha, Mocarta i Betovena,
znacilo je zahtevati suviSe. Bilo je suviSe traziti da
trostruki akord u Es-duru kojim pooinje ,,Rajnsko
zlato" odmah bude nazvan muzikom. On to d nije
bio. To je bila akusticka misao: misao o pocetku
svih stvari. To je bilo samovlasno diletantsko isko-
riScavanje muzike radi prikaza jedne mitske ideje.
Psihoanaliza tvrdi da se ljubav sastojd iz sve samih
184
perverziteta. Zato ona ipak ostaje ljubav, najbo-
fanskiji fenomen sveta. Pa eto, genije Riharda Vag-
nera sastoji se iz sve samih diletantizama.
Ali iz kakvih! On je muziear takve vrste da eak
i nemuzikalne ljude privlaci muzioi. Ezotericima i
aristokratima umetnosti to bi moglo posluziti kao
zamerka - no sta ako se medu takvim nemuzi-
kalnim ljudima nadu i ljudi i umetnici kao sto je
Bodler? Za Bodlera je susret s Vagnerom bio na-
prosto susret s muzikom. On je bio nemuzikalan,
sam je pisao Vagneru da se niSta u muziku ne
razume i nista o njoj ne zna sem nekoliko lepih ko-
mada od Vebera i Betovena. A onda, odusevljenje
koje je u nj podstaklo eastoljubivu te:Znju da mu-
zicira pomocu jezika, da samo pomocu njega uci-
ni isto sto ri Vagner, sto je imalo dalekose:Zne po-
sledice za francusku liriku. Takvi razbudeni duhovi
i prozeliti mogu biti dobrodoSlri jednoj nepravoj
laiickoj muzfoi; mnogi strogi sudija mogao bi joj
pozavideti na njima, i ne samo na njrima. U toj
egzotericnoj muziici ima stvari punih genijalnosti
i divote, da sve to pravljenje razlika biva smesno.
Motiv labuda iz ,,Leongrina" i ,,Parsifala"; zvuci
letnje meseene noCi na kraju drugog oina ,,Majsto-
ra pevaca" i kvintet iz treceg cina; As-dur partija
u drugom cinu ,,Tristana i Izolde" i Tristanova vi-
zija drage koja koraea po moru; muzika Velikog
petka u ,,Parsifalu" i mocna muzika preobrafaja
u trecem cinu istog dela; divni duet Sigfrida i
Brunhilde na pocetku ,,Sumraka bogova", sa into-
nacijom u duhu narodne pesme ,,Hoces 1i da mi
1
pokloniS ljubav" i potresnim ,,Slava tebi, Brun-
hilda, zvezdo sjajna!; neki delovi ,,Venerina brega"
iz abrade nacinjene u vreme rada na ,,Tristanu" -
to su otkrovenja pred kojima b~ sama apsolutna
muzika morala da pobledi od zavistri Hi pocrveni od
185
ushicenja. A sasvim je slueajno :i proizvoljno sto
navodim bas njih. Isto sam tako mogao navesti ti
druga, iii podsetiti na onu zapanjujucu vestinu ko-
jom Vagner lomi, menja i preinacuje jedan u mu-
zickom toku vec dati mo1liv, kao sto u uvodu u
treci cin ,,Majstora pevaca" oinii sa obucarskom pe-
smom Hansa Saksa, koja nam je iz humoristicki
obojenog drugog cina bila poznata kao siirova za-
natHjska pesma, a sad se, ponovo nailaze6i u ovo-
me uvodu, ozarava neslucenom poezijom. Ili, seti-
mo se ri.tmicke 1i zvukovne preinake 1i novog tuma-
cenja, koju lajtmotiv vere, vec poznat iz pocetka
uvertire, mnogo puta doZivljava u toku ,,Parsifa-
la", a prvi put u veHkoj Gunermancovoj prici. Te-
sko je govol'iti o tim stvarima kad na raspolaga-
nju imamo samo rec da bismo ih o~iveli u pam-
cenju. Zasto mi se, kad govorim o Vagnerovoj mu-
zici, javlja u uhu bas takva pojedinost, samo jedna
obiena arabeska, kao sto je tehnicki lako opisiva
a u sustini ipak neopisiva figura home, koja u
tufaljci za Sigfoidom harmonicno pri.prema motiv
ljubav1i i njegovih roditelja? U takvim trenucima
fovek jedva moze da razlikuje cime se, u stvari,
odusevljava, sta ga tako duboko uzbuduje, da 1i
posebna i l1icna Vagnerova umetnost Hi sama mu-
2iika. Recju, to je bofanstveno - fovek se ne stidi
te reci, tako zenstvene i sanjalacke da je jedino
muzika kadra da mu natera usta da je izgovore. -
Opsti psti.hickri karakter Vagnerove muzike ima
u sebi necega pesimisticki teskog, necega usporeno
ce:lnjivog, ritmicki iizlomljenog i sto se sa mracnom
pometnjom bori za iskupljenje u lepoti; to je mu-
1 hova kapa-nevidimka opsti je simbol toga genija
zika tesko opterecene duse, ona koja misiCima ne
zbori razigrano, nego je to neka neju:lnjacka mu-
ka koja ruje, puzi, ri otima se, koju je izvanredno
okarakterisao dovhlj1ivi Lenbah, rekavsi jednom
Vagneru: ,,Vasa muzika - pa to je putovanje u
carstvo nebesko teretnim kol1ima." - Ali ona nije
186
samo to. Zbog njene psihicke otefalosti ne treba
da zaboravimo sve ono smelo, oholo i veselo sto
je ona takode kadra da izrazi, recimo u viteskim
temama, u motivima Loengrina, Stolcinga 1i Par-
sHala, niti elfski-prirodnonestafoo i ljupko u ter-
cetu Rajninih kceri, parodisticku duhoviitost i uce-
ni nestasluk uvoda u ,,Maj store pevace", pa ni na-
rodsko raspolozenje plesa u trecem cinu ove ope-
re. Vagner mo:le sve. On je karakteristiear bez
premca, i razumeti njegovu muziku kao sredstvo
za karakterizovanje, znaoi neograniceno joj se divi-
ti. Ta umetnost je pitoreskna, eak groteskna ti sra-
cunata na distancu, kao sto to zahteva pozoriSte,
a1i nju odlikuje takvo bogatstvo invencije i u sHni-
cama, takva ziva sposobnost da ponire u pojave,
da nalaZJi reoi i gestove koje im odgovaraju, kakve
su u takvoj iizrazitosti dotle bile potpuno nepo-
znate. Ona trijumfuje u slikanju pojedinih likova:
recimo, u muzicko-pesnickoj pojav·i Holandanina
Lutalice, okru:lenog vodnom puOinom ii pustinjom,
osudenog na oeajnicku svfrepost i prepustenog div-
ljanju mora ... U stihijskoj neuracunljivosti i pod-
mukloj privlaenosti Logea. U podmigivanju i pre-
nemaganju patuljka koji vaspitava Zigfrida. U Bek-
meserovoj budalastoj pakosti i gluposti. U toj sve-
moCi i sveprisutnosti preobrafavanja i ovaplocava-
nja otkriva se dionrizijski glumac - njegova umet-
nost, njegove vestine, ako hocete; on ne samo sto
menja ljudsku masku, on ponire u prirodu, njegov
glas izbija iz bure i oluje, fa sustanja lisea i ble-
skanja talasa, iz buktanja ognja i .jz <luge. Alberi-
maskiranja i svemocnog podrafavanja, koje se u
nifojem zivotu fabe, u njenom sunderastom ska-
kanju 1i puzanju d.spoljava isto tako prirodno kao
i u bezbri:lnom ljuljanju Aza u njihovu staniStu
od oblaka. Tom svemocnom sposobnoscu karakte-
rizacije Vagner uspeva da stvara dela psiholoski
187
 toliko heterogena kao sto SU luterovski sirovi i pra-
vii nemacki ,,Majstori pevaoi", i od smrti bolesni,
smrcu opijeni svet ,,Tristana". Ona svako od tih
dela razgranieava od drugog, razvija ga iz jednoga
osnovnog zvuka koji ga cini drukcijim od svih dru-
gih, tako da u okviru celokupnog dela, koje je samo
jedan licni kosmos, svako pojedinaeno delo cini
opet jedno slicno zatvoreno i zvezdano jedinstvo.
Izmedu njih postoje muzicki dodiri i veze u koji-
ma se nagovestava organsko jedinstvo celine. U
,,Parsifalu" se povremeno javljaju akcenti iz ,,Ma.i-
stora pevaca"; u muzici ,,Holandanina Lutalice"
cuju se anticipacije ,,Loengrina", a u njegovom tek-
stu takvi nagovestajii religijske ekstaze jezika iz
,,Parsifala", kao sto SU reci: ,,Svet!i balsam za mo-
je rane - iz zakletve, :i z viSnje reOi, struji"; u
hriSeanskome ,,Loengrinu" ostaci paganske sfere,
oticeni u Ortrudu, zvuce vec nibelunskim zvukom.
Ali u celini svako je od tih dela stilski odvojeno
od drugih na nacin koji tajnu stila kao srzi umet-
nosti, pa skoro i kao samu umetnost, cini vidljivom
i osetnom: to je tajna sjedinjavanja licnoga i pred-
metnoga. U svakome svom delu Vagner je potpuno
on sam, ·i svaki takt u njemu mofo biti samo nje-
gov, svaki se pokazuje kao njegov lieni poseb-
ni obrazac i rukopis. Pa ipak, svako od njih
je istovremeno naroCito, i stilski svet za se-
be, proizvod stvarnog uosecavanja koje odrfa-
va u ravnoteti Hcnu proizvoljnost i u njemu se bri~
se. Najvece cudo u tom pogledu mozda je delo
sedamdesetogodiSnjeg Vagnera, ,,Parsifal", koji po-
sti:ze najviSe sto se mofo postici kada se daleki je-
zivi i sveti svetovi istrafoju i navode da progovore
- uprkos ,,Tristanu i Izoldi", najekstremnije medu
Vagnerov·im delima i svedoeanstvo o takvoj duhov-
no-stilskoj prilagodljivosti koja na kraju prevazi-
lazi i njegovu uobieajenu meru, zasiceno zvudma
188
koJima se ne mozemo oteti, svaki put uznemireni,
radoznali i oearani iznova.
,,Gadna stvar je to!" - piSe Vagner u maju
1859. godine iz Lucerna, usred iznurujuceg rada na
trecem cinu ,,Tristana", ponovo se uznemirivsi zbog
Amfortasovog lika koji je on davno bio sagledao
i skicirao. - ,,Gadna stvar! Zamislite, tako vam
svega svetog, sta se defava! Odjednom sam sa
ufasavanjem jasno uvideo: Amfortas je moj Tri-
stan iz treceg cina, samo sa nezamislivom grada-
cijom." - Ova ,,gradacija" jeste nehoticni zakon
zivota i rasta njegova stvaralastva, sav od lagodne
mekote sto je nastala sama od sebe. U toku celog
zivota bavio se on akcentima Amfortasovih patnji
i njegove potiStenosti zbog greha. Oni se nalaze vec
u Tanhojzerovom: ,,Ah, kako mi je tefak teret gre-
hova! ", u ,,Tristanu" su postali, reklo bi se non
plus ultra potresnog izraza, ali u ,,Parsifalu" ce
se oni, kao sto mu sa strahom biva jasno, morati
prevazi6i, imati da doz•ive ,,nezamislivu gradaciju".
U pitanju je krajne zaostravanje akcenata za koje
se nesvesno traZe sve jaci i dublji povodi i situ-
acije. Pojedine teme, pojedina dela jesu stepeni i
jedna od druge sve jace varijacije jedinstva, u sebi
zatvorenog i sferno zaokrufonog zivotnog dela koje
,,se razvija", a1i koje je u izvesnom smislu bilo
prisutno od samog pocetka. S tim je povezana uk-
lopljenost pojedinih zamisli jedne u drugu, i ona
uslovljava da se umetnik ove vrste i duhovne for-
me nikad ne bavii iskljucivo onim delom, onim za-
datkom na kome u datom trenutku radi, nego da
istovremeno na njemu lezi i produktivni mu trenu-
tak bremenom opterecuje i sve ostalo. Pojavljuje
se neka vrsta prividnog (Hi tek poluprividnog) pla-
na, zivotnog plana, i to takve vrste da je Vagner
1862. godine, za vreme rada na ,,Majstorima peva-
Cima'', u pismu Bilou iz Bibriha potpuno jasno
189
 predskazao da ce ,,Parsifal" biti njegovo poslednje
delo, ravno dvadeset godina pre no sto ga je po-
ceo raditi. Jer pre toga, da bi se ispunile praznine
stvaralackog plana, valjace da se napise ,,Sigfrid",
u koji se uklapaju ,,Tristan" ~ ,,Majstori pevaci", i
ceo ,,Sumrak bogova" s ,,Prstenom" ima da se nosi
za vreme celog ,,Tristana", a u ,,Tristanu" se od sa-
mog pocetka pojavljuje ,,Parsifal". On je prisutan
i dok radi na luterovski zdravim ,,Majstorima pe-
vacima"' i stvarno ceka da se pocne ostvarivati po-
cev od 1845. godine, kad je u Drezdenu bilo pra-
dzvodenje ,,Tanhojzera". U godinu 1848. pada pro-
zna skica koja nibelunski mit sazima u dramu.
napisana je ,,Sigfridova smrt", iz koje ce nastati.
,,Sumrak bogova". No izmedu toga je, 1846. do
1847, nastao ,,Loengrin" i vec skicirani ,,Majstori
pevaoi", koji kao satirska igra i humoristicki pan-
dan pripadaju ,,Tanhojzeru". Ove cetrdesete godine,
u cijoj sredini on puni trideset i dve godine, zao-
krufoju u stvari 6itav radni plan njegova zivota,
od ,,Holandanina Lutalice" do ,,Parsifala", koji ce
se tokom naredne cetiri decenije, do 1881, sacinjen
od dela uklopljenih jedna u druga, ostvarivatii u
istovremenom unutrasnjem radu na svima. Nje-
govo delo, istinu govoreCi, nema nikakve hronolo-
g'ije. Ono doduse nastaje u vremenu, al:i je dato
unapred i odjednom. Poslednje, ,i za koje, da je
poslednje zna daleko ranije, stvoreno u njegovoj
sezdeset i devetoj godini, predstavlja za nj oslobo-
denje u onoj meri u kolikoj znaci kraj, fahod J is-
punjenje J u kolikoj posle njega nicega vise nema;
radeci na njemu, starac, kao umetnik koji je sebe
potpuno iziveo, radi u stvari samo na tome delu
- divovski posao je zavrsen, i srce, koje je uz naj-
veea iskusenja iizdrfalo sedamdeset godina, moze
da se u poslednjem grcu zaustav.i.
190
Ovaj stvaralacki teret lezi na pleCima koja ni-
posto nisu pleca jednoga svetog Hristifora, na kon-
stituciji toHko slabackoj po izgledu i po subjekti.v-
nom nahodenju da se niko ne bi usudio pretpo-
staviti da ce dzdrfati dugo i da ce takvo breme iz-
neti do cilja. To je priroda koja se u svakom tre-
nutku oseea na granioi iznemoglosti i koja osecanje
dobroga zdravlja poznaje samo kao slueajnost.
Konstipiran, melanholican, bez sna, pateci od sva-
kojakih nemo6i, ovaj se tridesetogodiSnjak nalazi u
takvome stanju da cesto S<;da i po cetvrt sata pla-
ce. Misli kako nece doziveti da zavrsi ,,Tanhojzera",
ne moze da veruje. Kad mu je trideset i sest godi-
na, izgleda mu bezumno da se pI"ihvati ostvarenja
,,Nibelunga", a kad je napunio cetrdeset, on ,,sva-
kodnevno mislii na smrt" - on, koji ce sa nepu-
nih sedamdeset napisati ,,Parsifala".
Nervna ga bolest muci, jedna od onih organ-
ski neuhvatljivih bolesti koje eoveka godinama za-
luduju i prete da mu zivot ucine nepodnosljivim,
iako nisu ,,opasne po zivot". Verovati da nisu, to
je njihovim frtvama iz mnogih razloga veoma tes-
ko, i ne jedno mesto u Vagnerovim pismima izra-
fava njegovo ubedenje kako je on cedo smrti. ,,Mo-
ji zivci su potpuno istrosenr:i," pise on sa tI"ideset
i devet godina sestri, ,,mozda ce krajnja promena
spoljnih zivotnih uslova mo6i vestacki da odlozi
moju smrt za jo~ koju godinu; ali ~o bi 1:flOg~o d~
vafi samo za mOJU smrt - dok moJe umiranJe ru-
sta viSe ne mofo zadrfati." I iste godine: ,,Ja sam
nervno vrlo bolestan, i posle mnogih pokusaja da
se radi.kalno izlecim, nemam vise nade u ozdrav-
ljenje . . . Moj rad je jedino sto me odrfava:. ali
su mi mozdani Ziivci toliko upropasteni da mkad
ne mogu da radim viSe od dva sata na dan, a i ta
dva sata uspevam samo u tom slucaju ako posle
rada uspem da se sledeca dva isprufim r:i najzad
malo odspavam." - Dva sata dnevno. U tako ma-
191
lim dnevnim poslovima, bar povremeno, slagano je
to gigantsko zivotno delo, u nosenju sa snagom ko-
ja se svaki put brzo iscrpljuje, dar elasticne zilavo-
sti iz koje se brzo istrosena energija na kratko
vreme stalno obnavlja a cije moralno ime glasi
strpljenje. ,,Pravo strpljenje dokaz je velike ela-
sticnosti," belezi Novalis; a Sopenhauer hvaH strp-
ljenje kao istinsku hrabrost. Telesno-moralno je-
dinstvo elasticnosti, strpljenja i hrabrosH, to je ono
sto ovome eoveku omogueuje da ispuni svoju mi-
siju; i nije lako navesti zivot nekog drugog umet-
nika na kome bi se tako dobro mogla prouoiti
svojevrsna zivotna konstitucija genija, ova mefavi-
na senzibilnosti i snage, nefoosti i izddljivosti -
ta mefavina prkosa i sopstvenih iznenadenja, iiz
koje se radaju velika dela i koja razumljivo tokom
vremena rada oseeanje da ga je podrfala i odrfala
uporna i jogunasta priroda zadatka. Jeste, tesko je
tu ne poverovati u metafizicku jogunastu upornost
dela koje tezi da se ostvari i kome je Z.ivot nje-
gova tvorca samo orude i hotimicno-nehotimicna
frtva. ,,U stvari, oseeas se bedno, ali ipak se ose-
eas." To je jedan uzvik zbunjenog i desperatnog
samoismevanja iz Vagnerovih pisama. I on nije
propustio da uspostavi uzrocnu vezu izmedu svoje
patnje i svog umetnickog bica, da umetnost i bo-
lest protumaci kao jedno isto iskusenje, - sa
rezultatom da poku5a da ga se oslobodi, i to, naiv-
no, pomocu lecenja hladnom vodom. ,,Pre godinu
dana," piSe on, ,,nasao sam se u jednom lecilistu
s namerom da postanem potpuno culno zdrav co-
vek. Moja potajna folja bila je da steknem zdravlje
koje bi mi pru:l!ilo mogucnost da se potpuno spa-
sem muka svoga zivota, umetnosti; to je bila po-
slednja ofajnicka borba za srecu, za pravu, pleme-
nitu zivotnu radost, kakvu ima Samo eovek zdrav
i svestan svoga zdravlja."
192
Kakva detinjasto zbunjena i dirljiva izjava!
Hladnom vodom hoce on da se izleci od umetnosti,
to jest od konstitucije koja ga 6ini umetniikom!
Njegov odnos prema umetnosti, njegovoj sudbini,
komplikovan je tako da se jedva da razmrsiti, kraj-
nje je protivurecno zapleten, ponekad se cini kao
da se on pracaka u nekakvoj logickoj mrezi. ,,I
zar tako nesto jos da radim ?" - uzvikuje sezdeset
cetvorogodiSnj i Vagner posto se uzbudeno raspri--
1
eao o dusevnim i simbolickim sadrfaJima plana o
,,Parsifalu". ,,I da jos piSem muziku za to? - Naj-
lep5a hvala! Neka to radi ko hoce, ja se u to lepo
mefati necu!" Treba cuti preglas feminine koketeri-
je u tim recima, pun ustreptale zudnje za delom,
pun svesti ,,moras"!'', i pun sladostrasnog odbija-
nja! San da se otarasi umetnosti, da mofo da zivi
umesto obaveze da stvara, da bude srecan, stalno
se provlaci kroz njegova pisma; rec ,,sreca", ,,ple-
menita sreca", ,,plemenito UZ ivanje u Zivotu" pro-
1
vlaci se kroz njih kao pojam suprotan umetnickom
zivotu, zajedno s poimanjem da je umetnost ves-
tacka zamena svakog neposrednog uzivanja. U svo-
joj trideset i devetoj godini on piSe Listu: ,,Ja se
iz dana u dan bliZim izvesnoj propasti; zivim neopi-
sivo nistavnim zivotom! Ja od pravog zivotnog uzi-
vanja niSta ne poznajem: za mene je uzivanje u
zivotu, ljubav" (tu rec je podvukao on sam) ,,samo
predmet maste, ne iskustva. Tako je moje srce
moralo da se useli u mozak i moj zivot da postane
vestacki: samo jos kao ,umetnik' mogu da zivim,
u nj se apsorbovao sav moj ,covek' ." - Treba pri-
znati da umetnost jos nikad grubljim recima i s ve-
com ocajnickom otvorenoscu nije okarakterisana
kao narkotik, hasiS, paradis artificiel.5 A desavali
su se i nastupi mahnitog revolta protiiv tog vestac-
kog zivljenja, tako kada piSe Listu 0 svome cetrde-
5
vestacki raj
13 Eseji, I 193
setom rodendanu: ,,Hocu ponovo da se krstim: da
li hi hteo da mi budes kum? - Hteo bib - da se
nas dvojii.ca potom smesta dignemo odavde, pa da
odemo u beli svet! . . . Podi sa mnom u beli svet:
pa makar u njemu lepo propali, veselo se razbili u
bilo kojem ponoru!" - Pada nam na um Tanhoj-
zer, koji je cvrsto obgrlio Volframa da bi ga sa
sobom uvukao u Venerino brdo - jer masta lifa-
vanja zamislja ovde zaista svet, ,,zivot" potpuno
kao Venerino brdo, kao mesto radikalno-boemskog
je m'en fichisme6-a i propasti u mahnitom uziva-
nju, ukratko: u svemu onome za sta umetnost tre-
ba da mu na ,,nedostojan" nacin posluZi kao ves-
tacka zamena.
Ali uz to iii, taenije, u cudnoj isprepletenosti
s tim, umetnost mu se javlja u potpuno drugacijem
svetlu: naime kao sredstvo iskupljenja, kao kvije-
tativ, kao stanje cistog posmatranja i odsustva vo-
lje, jer filozofija ga je ucila da je tako gleda, a on
kao pravo cedo umetnicko slufa je sa duhovnom
pomirljivoscu i spremnoscu da uci. Oh, on je idea-
list! Smisao zivota nije u njemu samom, nego u
necem viSem, U zadatku, U stvaranju, i tako ,,Stai-
no i vecno biN u borbi za najnuznije," kakvo ono
jeste, ,,cesto tokom dugih perioda niSta drugo ne
moci misliti nego sta da radim da bih za kratko
sledece vreme smogao mira spolja i neophodnih
sredstva za opstanak, i radi toga tako u potpunosti
morati napustati svoja glediSta, morati se, pred
onima koji mi mogu pomoci, pokazivati sasvim
drugaciji no sto jesam, to je uistinu odvratno ...
Sve te brige pristaju lepo i prirodno onome kome
je zivot svrha sam po sebi, i koji u staranju da
pribavi sto mu je neophodno nalazi upravo zacin
za imaginarno uzivanje u onom sto je konacno
pribavio - zato u osnovi niko ne moze pravo da
• ravnodusnosti
194
shvati zasto je coveku kao ja to tako mrsko, iako
je to sudbina i zivotni zakon za sve. Da neko na
zivot ne gleda kao na svrhu samu po sebi, nego
kao na neizbefoo sredstvo za jedan viSi cilj, ko ce
to shvatiti prisno i jasno?" (Pismo Matildi Vezen-
donk iz Venecije, oktobra 1858). - I zaista, sramno
je i krajnje ponifavajuce biti prisiljen na takvu
borbu za Ziivot i prosjacenje zbog njega, kad se
uopste ni ne misH na zivot, nego na njegovu svrhu
koja lezi van njega i iznad njega: na umetnost,
stvaranje, radi koga je neophodno izvojevati sebi
mir i spokojstvo, i koje se i samo pokazuje u svet-
losti mira .i spokojstva. No kad se, s mukom i ne-
voljom, stekne sloboda za ono pravo, za rad, koje-
ga su zahtevi prilicno teski, tek tada nastupa pra-
va i v.jSa rabota, stvaralacka, borba umetnosti, ona
0 cijoj se prirodi tokom nize borbe za ~ivot pre-
pustao filozofskim obmanama, jer ona niposto nije
,iskupljujuce saznanje i cista ,,predstava", nego naj-
viSi napor volje, pravi, istinski ,,toeak Iksionov".
Cistota i mir - u njegovim grudima, komple-
mentarna njegovoj zedi za zivotom, zivi duboka
cefoja za njima, i cim ona, kao reakcija na njegovu
uzaludnu tefoju za neposrednim uzivanjem, pocne
da dominira, umetnost mu se - i to je nova kom-
plikacija njegova odnosa prema njoj - poka:Ze kao
prepreka spasenju. Tu se po sili srodstva ponavlja
Tolstojeva osuda umetnosti, njegovo svirepo ne-
giranje sopstvenog prirodnog dara u ime ,,duha".
Ah, umetnost! Kako je u pravu bio Buda kad ju je
nazvao najnesumnjivijom stranputicom na putu ka
spasenju! Ima jedno dugo, burno pismo Matildi
Vezendonk, pisano u Veneziji 1858. godine, u kome
on to obrazla:Ze svojoj pr.ijateljici posto joj je is-
prieao zamisao budisticke drame ,,Pobednici". Bu-
disticka drama - u tom i jeste zackoljica. To je
jedna contradictio in adjecto - on je toga postao
svestan kad se suocio s teskocom da u dramatur-
195
 skom a narocito muzickom prikazu da coveka,
upravo Budu, koji je postigao potpunu slobodu,
lisio se svih strasti. Ono sto je cisto, sveto, sazna-
njem pacif.ioirano, umetnicki je mrtvo, svetost i
drama su nespojivi, to je jasno. I sva sreea sto se
Sakijamuni Buda, shodno izvorima, suceljava sa
posljednjim problemom, zapetljava u poslednji kon-
flikt: suprotno svojim dotadasnjim nacelima, on
kako bilo ima da <lode do odluke da eandalsku de-
vojku Savitri primi u zajednicu svetih. Bogu hva-
la, toime on postaje moguCim objektom umetnosti.
Vaguer se raduje - ~ u isti mah vezanost umetno-
sti za zivot, saznanje o njenoj zavodnickoj moci,
tesko mu lefo na savest. Nije li sam sebe pri tom
uhvatio na delu da hoce dramu, a ne svetost? Da
nije umetnosti, on bi mogao - postati svetac, s
njom nikada. Najvise znanje, najdublje razumeva-
nje, kad bi mu bili dati, vazda bi ga i svaki put
oinili pesnikom, umetnikom; stajali bi pred njim
puni duse i zivota, vidljivi oku kao zanosna slika,
i on ne bi mogao na ino vec da je umetnicki izve-
de. Cak i viSe od toga: ta davolja antinomija do-
pada mu se u isti mah jos jednom! Ona je stra5na,
ali ona je earobno zanimljiva - eoveku se smesta
hoce da nacini od nje jednu psiholosko-romanticnu
operu, sto Vagner u pismu gospodi Vezendonk od-
mah u prilienoj meri i cini. To pismo je skica za
nju. Gete konstatuje: ,,Ne udaljavamo se od sveta
nikada tako pouzdano kao pomocu umetnosti, i ne
vezujemo se za nj nikada tako pouzdano kao po-
mocu umetnosti." Pogledajte u sta se ova spokojno
blagodarna konstatacija preobrafava u glavi jednog
romantieara!
No ma sta bila umetnost, kakva god bila preva-
ra istinite srece eula i u isti mah spasenja duse -
delo, zahvaljujuci elastienoj snazi kojoj on u po-
taji mora da se divi, napreduje neodoljivo: partitu-
re se gomilaju, i to je glavno. Ovaj eovek, isto kao
196
i svi mi drugi, ne zna kako bi trebalo pravilno
ziveti; zivot zivi njega, i zivot iznuduje od njega
ono sto hoce, to jest njegovo delo, ne hajuoi za to
u ko_iim se misaonim mrefama rizvija on: ,,Dete!
Ovaj ,Tristan' ce biti nesto strasno! Taj poslednji
Cin!!! Bojim se da operu ne zabrane - sem ako
lose izvodenje ne pretvori sve u parodiju - samo
osrednja jzvodenja mogu me spasti! Od potpuno
dobrih ljudi ce morati da polude - drugacije ne
mogu da zamislim! Eto dokle sam morao da do-
guram! Avaj! A bio sam se bas razmahnuo! Adieu!"
To je jedna beleska Vezendonkovoj. Beleska nima-
lo budistiicka, puna fantastieno-ufasnutog grohot-
nog smeha nad od zivota pomahnitalom bezocnoscu
onoga sto radi. Goleme zalihe dobrog raspoloze-
nja, neuniStive elasticne zivotne snage nahode se
u ovome gnjecavom melanholiku, cija je halest u
sustini samo negradanska varijanta zdravlja. Kak-
va zivotna draf mora da je blla iz toga eoveka 0
6ijem je drustvu Nice uvek govorio kao o velikome
srecnom dozivljaju svog zivota! Pre svega tu je dra-
gocena eovekova sposobnost da odbaci patos i pre-
pusti se banalnosti; da posle napregnutoga dnevno-
ga posla objav.i pocetak neusiljenog ponafanja, kao
sto on u Bajrojtu, uobicajenim uzvikom: ,,A sada
vise nijedne ozbiljne reci!", cini medu svojim umet-
nicima, onome pozoriSnom svetu koji mu je po-
treban za izvodenje njegova dela, i s kojim se on,
i sam pozorisni eovek skroz-naskroz, drugar iz Tes-
pisovih kola, razume ne moze biti bolje, uprkos
velikome medusobnom raskoraku u stvarima du-
ha. Njegov prostodufai prijatelj Hekel iz Manhaj-
ma, prvi akcionar Bajrojta, priea o tome sjajne
stvari. ,,Veoma eesto" - piSe on - ,,u licnom kon-
taktu izmedu Vagnera d njegovih umetnika vladalo
je raspolofenje veselo ·i bez ustrueavanja. Za vreme
poslednje klavfrske probe u dvorani hotela ,Som-
mer' on se raspalio pa stao bukvalno da dubi na
197
glavi." - To opet podseea na Tolstoja - mislim
na prizor kada starac prorok i skruseni hriSCanin
iz puke obesti skace na leda svome tastu Bersu.
Kao i svi tenori i pozoPiSne seve koji mu se obra-
caju sa ,,maestro", on je umetnik - to jest: u os-
novi eovek veseo i koji voli da uveseljava, priredi-
vac zabava ti sveeanosti - u dubokoj i zdravlju
veoma korisnoj suprotnosti sa ljudima koji tefo da
saznaju, znaju i sude, ljudima apsolutne ozbiljno-
sti, kao Nice. Savetno je shvatiti da umetnik, eak
i kad prebiva u najuzvisenijim regionima umetno-
s1Ji, nikad nije apsolutno ozbiljan eovek, da je nje-
mu stalo da deluje na druge, da stvori raspolofo-
nje, i da tragedija i farsa imaju jedan isti koren.
Prosta promena osvetljenja pretvara jednu u dru-
gu; farsa je potajna tragedija, a tragedija - na
kraju krajeva - sublimna sala. Ozbiljnost umetni-
ka tema je za razmisljanje. I zazorna, mofo se reci,
ukoliko je naime rec o duhovnoj, pravoj ozbiljnosti
samog umetnika, jer o umetnickoj, slavnoj ,,ozbilj-
nosti igre" ne mofo biti reci - o toj najCistijoj i
najdirljivijoj formi ljudskoga duhovnog blagorod-
stva. Ali sta da se kaze o onoj drugoj, o ozbiljnosti,
na primer, mislioca, trazioca -istine i vernika Rihar-
da Vagnera? Asketsko-hriscanski pogledi i ucenja
koje je on iznosio u starosti, ona pricesna filozofija
svetosti pomocu odricanja od ,,telesnih naslada" u
svakom smislu reci - pomocu ,jdeja i spoznaja
ciji je ,,faraz" drama o Parsifalu, i Parsifal sam -
nesumnjivo dz osnova demantuju, briSu i opovrga-
vaju onu culnu revoluoionarnost Vagnerovih mla-
dih dana, koja cini atmosferu i idejni sadrfaj ,,Sig-
frida". Nje vise nema, ne bi je viSe smelo biti. Da
je umetniku u duhovnom smislu ozbiljno stalo do
novih, poznih i svakako konacnih istina, onda bi
se dela fa ranije epohe, posto se videlo da su po-
gresna, gresna, pogubna, morala odbaciti i unistiti,
spaliti sopstvenom rukom svoga tvorca, kako cove-
198
eanstvo nikada viSe ne bi falozila svome dejstvu,
koje mu se isprecilo na putu spasenja. Ali on i ne
pomiSlja tako nesto. Njemu to odista ni na pamet
ne pada! Ko lYi uniStio takva lepa dela? Sva ona
nastavljaju uporedno da zive i dalje se izvode, jer
umetnik postuje svoju biografiju. On se prepusta
raznim fizioloskim raspolo:lenjima pojedinih svo-
jih zivotnih razdoblja i ovaplocuje ih u delima koja
duhovno jedna drugima protivrece, ali koja su sva
lepa i zaslu:luju da budu sacuvana. Dozivljaji novih
,,istina" znace umetniku samo nove impulse i izra-
fajne mogucnosti, niSta vise. On u njih veruje ta-
man onoliko - uzima ih ozbiljno taman onoliko
- koliko je potrebno da bi im dao najY.isi izraz i
na taj nacin postigao njihovo najjace dejstvo. Nje-
mu je prema tome stalo do njih vrlo ozbiljno, do
suza ozbiljno - pa ipak ne sasvim, dakle uopste
ne. Njegova je umetnicka ozbiljnost ,,ozbiljnost ig-
re" i apsolutne je prirode. Njegova duhovna ozbilj-
nost nije apsolutna, jer je to ozbiljnost igre radi.
Pa je medu drugovima umetnik eak i do te mere
spreman da se naruga svome svecanome habitusu,
da je Vagner mogao poslati Niceu tekst ,,Parsifala"
upisavsi na nj: ,,Rihard Vagner, visi konzistorijalni
savetnik". Ali Nice nije bio drug-umetnik; takva
dobrodusno obesenjacka predusretljivost nije mog-
la da ubla:li njegovu smrtno-namcorastu, njegovu
apsolutnu ozbiljnost u odnosu na rimstvujuCi hriS-
eanski duh libreta, o kojem je on ipak rekao da
predstavlja najviSi izazov muzici. Kad je Vagner
u detinjoj ljutnji jednu Bramsovu partituru bacio
s klavira, Nice je takav ispad umetnicke ljubomore
i :lelje da se bude sam i jedini primio sa dubokim
bolom, i rekao: ,,U tom trenutku Vagner nije brio
veliki!" Kad bi se Vagner odmarao u trivijalnosti-
ma, stao da tepa i priea saksonske anekdote, Nice
je crveneo umesto njega - i mi shvatamo stid koji
199
je u njemu izaZJivala ova nagla promena nivoa, fako
nam nesto u nama - mozda nas umetnicki poziv
- savetuje da to bas i ne razumevamo suviSe.
Poznanstvo s filozofijom Artura Sopenhauera
veliki je dogadaj Vagnerova zivota; nijedan ranij,i
intelektualni susret, recimo onaj s Fojerbahom, po
licnom i istorijskom znaeaju ne maze se uporediti
s njim; jer za njega, kome je on u tako savrsenom
smislu te reci pristajao, on je znacio najvifo utehu,
najdublje samoispoljavanje, duhovno oslobodenje,
i tek je on bez sumnje njegovoj muzici smelo raz-
vtio uzdanje u samu sebe. Vagner je malo verovao
u stvarnost prijateljstva; u njegovim ocima i po
njegovom iiskustvu, granice dndividuacije, koje raz-
dvajaju duse, cinile su samocu nesavladivom, pot-
puno razumevanje nemoguCim. Ovde se osecao shva-
cenim i sam je shvatao do kraja. ,,Moj prijatelj
Sopenhauer" - ,,Nebeski poklon u mojoj samoC.i"
- ,,Ali ja imam prijatelja", piSe on, ,,koga sve vise
i vise volim. To je moj stari, na izgled tako nam-
corasti pa ipak tako duboko nefoi Sopenhauer! Ko-
likogod daleko d. duboko da mi odluta oseeanje,
kakvog Ii neuporedivog osvezenja kada se, otvoriv-
si onu knjigu, odjednom opet nadem onako pot-
pun, onako potpuno shvacen i jasno izrazen, samo
u sasvim drugom jeziku, koji patnju brzo pretvara
u predmet saznanja ... To je jedno sasvim cudes-
no uzajamno dejstvo, i razumevanje od onih naj-
blagotvornijih: i to je dejstvo uvek novo, jer je
uvek jace ... Kako je lepo sto starac niSta ne zna
o tome sta on za mene znaci, sta ja zahvaljujuCi
njemu postajem samome sebi."
Sreca takvog prepoznavanja moguea je samo
medu produktivnim ljudima, onda kad govore raz-
licitim jezicima; inace se ona pretvara u katastrofu,
u pogibeljnu alternativu ,,on Hi ja". U odnosu kao
200
sto je ovaj, od jedne kategorije do druge, od oblika
do misli, gubi se svaka ljubomora, koju inace iza-
ziva paralelizam, duplicitet dusevnih fizionomija.
Izreka ,,Pereant qui ante nos nostra dixerunt"7 vise
ne vazi, isto kao ni umetnikovo pitanje kod Getea:
,,Zivimo li mi ako zive drugi?' Naprotiv, to sto
drugi zivi, pomoc je u nevolji, blafono-neocekivana
potvrda i razjasnjenje sopstvenog biea. Nikada se
valjda u svoj istoriji dusevnog zivota potrebitost
mracnog, gonjenog eoveka, umetnika, za duhovnom
podrskom, za opravdanjem i poukom pomocu misli
nije zadovoljila i smirila tako cudesno kao sto je
to doziveo Vagner zahvaljujuci Sopenhaueru.
,,Svet kao volja i predstava" - koliko seeanja
na sopstveni mladalacki duhovni zanos, na sopstve-
nu, melanholijom ii zahvalnoscu profotu srecu na-
staje pri pomis1i na vezu Vagnerova dela sa ovom
kriticki-redotvornom knjigom sveta, ovom poemom
o saznanju i umetnickom metafizikom instinkta i
duha, volje i kontemplacije, ovom cudesnom eticki-
-pes[misticki-muzickom misaonom gradevinom, ta-
ko duboko, epohalno i eoveeanski srodnom s par-
titurom Tristana! Ponovo se javljaju stare reci ko·
jima je mladic opisao u romanu dozivljaj Sopen-
hauera kod svoga gradanina junaka: ,,Ispuni ga ne-
ko nepoznato, veliko i zahvalno zadovoljstvo. Oseti
jedinstveno zadovoljenje sto vidi kako se jedan
silno nadmocni mozak dohvatio Zivota, tog tako
silnog, svirepog i zlobnog zivota, da bi ga savladao
i osudio . .. Zadovoljenje pacenika koji je svoj jad
od hladnoce i grubosti zivota stalno i nemirne save-
sti skrivao, a sad iznenada iz ruku jednog velikog
i mudrog coveka prima nacelno d svefano ovlasce-
nje da sme patiti zbog sveta - zbog toga najboljeg
od svih zamislivih svetova, za koji se ·i grajuc! se i
s porugom dokazivalo da je najgori od svih koji
7
Nek propadnu oni sto SU nase reci kazali pre nas.
201
 se mogu zamisliti." One se javljaju ponovo, stare
reci zahvalnosti i velifanja, potekle od onoga sto
je, usreCivS.i nas jednom duhovno, otada za vazda
nastavilo u nama da treperi, onoga nocnog pro-
snuca iz kratkog, dubokog sna, plahog i punog dra-
gocene prepasti, u srcu sa klicom metafizike u ko-
joj se ,,ja" javlja kao obmana, smrt kao oslobode-
nje od nesavrsenstva toga ,,ja", svet kao proizvod
volje i njezina vecna svojina, sve dok u saznanju
ne porekne sama sebe i ne nade put od zablude do
mira. To je dopuna, dodatno ucenje o mudrost4 i
spasenju jedne filozofije volje koja po svojoj kon-
cepciji ima malo veze sa ucenjem o miru i spokoju
- koncepcij;i koju je mogla izraditi samo priroda
rastrzana neukrotivoscu volje .i nagona, u kojoj je,
istina, nagon ociScenja, produhovljavanja, saznava-
nja, bio isto onako jak kao i nagon koj.i je mracno
razdire - erotskoj koncepciji sveta koja d.zricito
obelefava pol kao fariste volje a estetsko stanje
razumeva kao stanje cistog i nezainteresovanog po-
smatranja, kao jedinu ·i privremenu mogucnost os-
lobadanja od torture nagona. Rodena iz volje, fa
pofode uprkos boljem znanju, ova filozofija je in-
telektualno negiranje volje, i tako ju je Vagner,
prfroda duboko i bratski srodna s njenim tvorcem,
doziveo i s najvecom zahvalnoscu usvojio kao svo-
ju sopstvenu, onu koja ga potpuno izrafava. Jer
i njegova se priroda sastojala od volje za moc i
uzivanje, koja ga je mraeno nosila i razdirala, Ii
neodoljivog stremljenja ka moralnom ociScenju i
spasenju, od strasti ·i potrebe za mirom; i filozof-
ski sistem koji predstavlja najsvojevrsniju smesu
pacifizma ·i heroike, koj'i proglasava da je ,,sreea"
himera i stavlja do znanja da je ono najviSe i naj-
bolje sto se moie postiCi herojski zivot - kako H
je on morao usreciti prirodu kao sto je Vagnerova,
i kako Ii joj se morao urnniti kao sacinjen po nje-
zinoj meri, stvoren za nju!
202
U oiiicijelnim deHma posvecenim Vagneru sre-
ce se sasvim ozbiljna tvrdnja da Sopenhauerova fi-
lozofija nije uticala na ,,Tristana". To svedoci o
cudnovatom odsustvu razumevanja. Istina, u arhi-
romanticnom velifanju no6i, kojim je proniknuto
ovo uzvi:iseno morbidno, iznurujuce i earobno delo,
duboko posveceno u sve najgore i najuzviSenije taj-
ne romantike, nema nicega speoificno sor,enhauerov-
skog. Culno-nateulne intuicije ,,Tristana' imaju da-
lje izvore: dolaze od rafarenog susicavog Novalisa,
koji piSe: ,,Savez kojd. je sklopljen i za smrt, svad-
ba je koja nam daje drugariicu za nocni mrak. U
smrti je ljubav najslada; za onoga koji voli, smrt
je bracna noc, tajna slatkih misterija." I koji u
,,Himnama noci" jadikuje: ,,Zar uvek mora da nam
se vraca jutro? Zar vlasti zemaljskoga kraja nema?
Zar se tajna frtva ljubavi nikad nece rasplamsatii
zanavek?" Tristan i Izolda jedno drugo nazivaju
,,posvecenima noCi" - tako doslovno stoji kod No-
valisa: ,,Posveceni noCi". Ali na planu duhovne isto-
rije jos neobicnija, jos karaktecisticnija za poreklo,
za emocionalnu i 'i dejnu podlogu ,,Tristana" jeste
njegova veza s jednom knjizicom na zlu glasu -
s ,,Lucindom" Fridriha Slegela, gde je receno: ,,Mi
smo besmrtni. kao ljubav. Ja vise ne mogu da ka-
zem moja ljubav Hi tvoja ljubav, obe su one jed-
nake i savr8eno jedna, u istoj meri ljubav kao i uz-
vracena ljubav. To je bracni savez, vecno jedinstvo
i povezanost nasih dusa, ne samo za ono sto nazi-
vamo ovim .Hi onim svetom, nego za istinski, nede-
ljivi, bezimeni i beskonacni svet, za celokupno na-
se, veeno bice ·i zivot." - A evo duhovne slike
smrtonosnog i ljubavnog napitka: ,,I zato bih i ja,
aka bi mi se ucinilo da je vreme, isto tako radosno
i isto tako lako ispio s tobom fasu lovor-viSnjeva
soka, kao onu poslednju fasu fampanjca koju smo
zajedno popili uz moje reci: ,Hajde da ispijemo
tako ostatak naseg zivota!'" - Tu se nalazi i mi-
203
 sao o smrti. u ljubav:i: ,,Ja znam, ni ti ne bi htela
mene da nadziviS, i ti bi i u mrtvackom sanduku
posla za suprugom koji te je pretekao, iz ljubavi
i strasti prema njemu siSla bi u ognjeni bezdan, u
koji jedan mahniti zakon tera indijske zene i suro-
vim naumom i nasiljem oskvrnjuje i razara naj-
nefoije svetinje slobodne volje." Tu se govoni o
,,entuzijazmu sladostrasea", sto je isto tako prava
vagnerovska formula. - Tu je u prozi i erotsko-kvi-
jetisticka pohvala i ditiramb u east sna, rajskog
mira, svete t<isine pasivnosti koja se u ,,Tristanu"
pretvorila u nefoo uspavljujuci motiv home i pes-
mu odvojenih v:iolrina. - I bilo je to ni manje ni
viSe no knjifovnoistorijski nalazak, kad sam jos
kao mlad eovek u ljubavnom dijalogu izmedu Lu-
cinde i Julijusa podvukao ekstaticnu repliku: ,,0,
vecita fodnjo! - Pa ipak ce se najzad pomraciti
i ugasnuti jalova cefoja, isprazni blesak dana, i
mirno se veeno osetiti velika noc ljubavi" - i kad
sam na belini sa strane zapisao ,,Tristan". Jos ni
danas ne znam da Ii je jos ko primetio ovu doslov-
nu pozajmicu, ovo ponavljanje istoga kao nesvesnu
reminiscenciju - isto kao sto ne znam je Ii filo-
loski poznato da naslov Niceove knjige ,,Vesela
nauka" potice iz Slegelove ,,Lucinde".
Svojim kultom noCi, svojim odbacivanjem da-
na, ,,Tristan" se izdvaja kao romanticno i s celo-
kupnim romantick!im misljenjem i oseeanjem du-
boko vezano delo, tako da mu Sopenhauerovo ku-
movanje kao takvo nije bilo neophodno. Noc je
postojbina i carstvo svekolike romantike, njeno ot-
krice, ona je nju vazda iznosila kao istinu nasuprot
ispravnim tlapnjama dana - carstvo senzibiliteta
nasuprot razumu. Ne zaboravljam kakav je utisak
ostaV1ilo na mene kad sam prvi put posetio Linder-
hof, zamak Ludviiga, bolesnog i lepote fodnoga kra-
lja, i nasao kako se u razmerama unutrasnj ih pro-
1 Vagner u ,,Tristanu" nije niSta manje poet mita
storija izraiava ista ta preponderancija noci. Pro-
204
storije namenjene za stanovanje ,i dnevni boravak
omanjeg dvorca smestenog u divnoj planinskoj sa-
moCi male su i relativno skromne, obicni kabineti.
Samo je jedna dvorana od srazmerno ogromnih
razmera, u zlatu i svHi, i na sve strane teskoj ras-
1
kosi: spavaca soba s velelepnim krevetom pod bal-
dahinom i flankirana zlatnim kandelabrima - pra-
va sveeana dvornica kraljevskog doma, posvecena
noci. Ta naglasena dominacija ,,lepse polovine" da-
na, noCi, iskonsM je i arhiromanticna; romantika
je u njoj povezana sa svekolikim materinsko-lunar-
nomitskim kultom, koji se od najranijih ljudskih
zajednica suprotstavlja obofavanju sunca, religiji
musko-ocinske svetlosti; i Vagnerov ,,Tristan" pod
opstim je uticajem odnosa toga sveta.
Pa kad oni koji piSu o Vagneru kafo da su
,,Tristan i Izolda" ljubavna drama koja je kao tak-
va najviSa afirmacija volje za zivot i da stoga nema
niceg zajednickog sa Sopenhauerom; kad insistiraju
na tome da je noc opevana u njoj noc ljubavi ,,u
kojoj nam se osmehuje ljubavna slast", i ukoliko
u toj drami uopste ima bilo kakve filozofije, da je
ona prava suprotnost ucenju o negaciji volje, te da
je stoga ovo Vagnerovo delo nezavisno od Sopen-
hauerove metafizike - onda tu vlada nelagodno
psiholosko neoseeanje. Negacija volje mora.lno j~
intelektualna komponenta Sopenhauerove filozofii-
je, 'i esencijalno je malo odlueujuca. Ona je sekun~
darna. Njegov sistem je filozofija volje erotske po
svome osnovnom karakteru, i ukoliko je takva,
,,Tristan" je sav ispunjen, profot njome. Baklja,
Cije se gasenje na pocetku drugog cina misterije
akcentuje u orkestru motivom smrti; ushiceni us-
klik zaljubljenih ,,Cak i tada ja sam svet" s moti-
vom cefoje iz dubina muzike koja ga psiholosko-
-metafizicki podvlaci - to da nije Sopenhauer?
nego u ,,Prstenu": i u ljubavnoj drami rec je o
205
 mitu 0 nastanku sveta. ,,Ja cesto s ceznjom", pisao
je on 1860. iz Pariza Matildi Vezendonk, ,,bacam
poglede prema zemlji Nirvani. Ali Nirvana mi brzo
biva opet Tristan; vi poznajete budisticku teoriju o
nastanku sveta. Jedan dasak zamagH nebesku ved-
rinu" - i on ispisuje ona cetiri hromatski sve viSa
tona kojima pocinje i kojima zamire njegov opus
metaphysicum, ono gis-a-ais-h - ,,to buja, zgus-
njava se oi naposletku se ceo svet ponovo javlja pre-
da mnom kao neprobojna masa." To je simbolicka
zvucna misao koja se obicno obelefava kao ,,motiv
cemje" i koja u kosmogoniji ,,Tristana" znaci po-
cetak sV'ih stvari, kao u ,,Prstenu" motiv Rajne u
Es-duru. To je Sopenhauerova ,,volja", reprezento-
vana onim sto je Sopenhauer nazvao ,,fariStem
volje'', ljubavnom fodnjom. I to mitsko izjednaea-
vanje slasnobolno-rodajnog nacela sveta, koje je u
prvi tren zamaglilo nebesku svetlost niStine, s pol-
nom fodnjom, do te mere je sopenhauerovsko, da
se njegovo poricanje od strane Vagnerovih adepata
pretvara u zaeudujucu svojeglavost.
,,Kako bismo mi mogli umreti", pita Tristan
u prvom Vagnerovom nacrtu, jos neslikovanoj pret-
hodnoj formi drame ,,sta bi se u nama moglo ubiti
sto ne bi bilo ljubav? Zar mi nismo u celini samo
ljubav? Zar se na5a ljubav 'ikad mofo zavrsiti? Zar
bih ja ikad mogao da vise ne volim ljubav? I ako
bih ushteo da umrem, da li bi tad umrla ljubav,
koja mi jedino jesmo?" To mesto pokazuje direkt-
no pesnicko izjednaeavanje volje i ljubavi. Ljubav
je tu naprosto volja za zivotom, koja u smrti ne
moie da prestane, nego se oslobada od okova indi-
viduacije koji je uslovljavaju. Uostalom, veoma je
zanimljivo kako je u drami ljubavni mit duhovno
fiksiran i sacuvan da se istorijski-religiozno bilo
kako zamuti i poremeti. Obrti kao ,,Nek ide u pa-
kao iii u nebo", koji postoje u konceptu, u daljoj
razradi otpadaju. To je bez sumnje svesno slablje-
206
nje istorijske boje, all ono ostaje ograniceno samo
na duhovno-filozofski aspekat ,i cini se samo njega
radi. Ono na divljenja dostojan nacin ide uporedo
sa ne moze bhi intenzivnijom pejza:Zno-rasno-kul-
turnom koloristikom, stilskom specijalizacijom od
neverovatno pouzdanog oseeanja i vestine - nigde
Vagnerova umetnost mimikrije ne trijumfuje tajan-
stvenije nego u stilizovanju ,,T11istana", koje se ne
ogranieava na oblast jezika, ne iscrpljuje u govor-
nim obrtima preuzetim iz duha dvorske epike, nego
na neki intuitivno-genijalni nacin uspeva da keltski
specifikum, anglo-normansko-francusku atmosferu
unese u verbalno-zvukovni kompleks i njome ga
prozme sa uzivljavanjem koje nam omogucava da
shvatimo u koliko je velikoj meri i koliko zapravo
zavicaj Vagnerove duse u prednacionalno-drfavn.oj
evropskoj sferi. Samo na planu misaono-spekulat1v-
nom vlada lisenost od istorije i slobodno zivljenje
ljudske prirode, u sluzbi erotskog mita. Njega radi
iskljuceni su raj i pakao. Nema hriScanstva koje bi
u skladu sa istorijskom atmosferom moralo da bu-
de dato. Nema uopste nikakve religije. Nema ni Bo-
ga - niko ga ne naziva, niko mu se ne obraca. Po-
stoji iskljucivo erotska filozofija, ateisticka metafi-
zika, kosmogonijski mit u kome motiv cefnje stva-
ra svet.
Vagnerov zdravi nacin da bude bolestan, mor-
bidni nacin na koji se ispoljava njegov heroizam,
samo je jedan primer kontradiktornosti i slofo-
nosti njegove prirode, njena dvoznacnost i mnogo-
znacnost, koja nam se otkrila vec u spoju na iz-
gled tako protivrecnih elemenata kao sto SU mitsko
i psiholosko. Pojam romanticnoga jos je ponajzgod-
niji da bismo mu prirodu sveli na jedan imenitelj;
ali bas on je toliko kompleksan i neuhvatljiv, da
znaoi viSe odricanje od definicije nego nju samu.
207
 Samo se u romanticnoj sfel1i spajaju moguc-
nosti popularnosti i krajnje istaneanosti, na razno-
vrsne nadrafaje naviknute ,,bezoenosti" (da upotre-
bimo omiljenu rec E. T. A. Hofmana) sredstava i
delovanja - samo ona cini mogueom onu ,,dvo-
struku optiku" o kojoj povodom Vagnera govoni
Nice i koja je kadra da vodi racuna kako o naj-
prostijima tako i o najf·i nijim prirodama - ne-
svesno, razume se, jer banalno bi bilo pripisati to
spekulativnom naumu - s takvim efektom da tvo-
revine kao ,,Loengrin" mogu da izazovu blaienstvo
u duhova kao sto je pesnik ,,Cveca zla", i da isto-
vremeno sluze uzdizanju sfere narodskog, da vode
dvostruk,i kundrijski zivot, kao opere za nedeljnu
razonodu i kao predmet ljubavi mnogoku8anih, pat-
nickih ~ prefinjen:ih dusa. Romanticna sfera - jos
u savezu s muzikom, za kojom ona iz sve duse
tezi i bez koje se ostvariti ne bi mogla - ne zna
ni za kakvu ekskluzivnost, ni za kakav ,,patos di-
stance", ona nikome ne govori: ,,Ovo nije za tebe";
jednom stranom svoje prirode ona je dostupna i
onome poslednjem, da nine govorimo kako to vazi
za svaku veliku umetnost. Velika umetnost je i u
drugim slucajevima uspevala da sjedini detinje i
uzviSeno; ali da pove:le prostodusnost bajke sa ove-
janom vestinom, majstorstvo da se ono sto je u
najveeoj meri duhovno ostvari kao orgija culne
opojnosti 1 ucini ,,popularnim", dar da se duboko
groteskno zaodene pricesno sveeanom smirenoscu
i carovnim transformacijama punim zvoncanja, da
se u erotskoj operi od najvece smelosti upare umet-
nost i religija i da se sva ta sveta umetnicka nesve-
tinja otvori usred Evrope kao neki pozoriSni Lurd
i earna peCina za versko sladostrasce jednoga raz-
meksanog poznog sveta - sve je to samo roman-
ticno, u klasicki humanoj, odistinski otmenoj umet-
nickoj sferi potpuno nezamislivo. Spisak lica ,,Par-
sifala" - kakvo drustvo, u stvari! Kakvo gomilanje
208
ekstremnih i zazornih nastranosti! Nekakav earob-
njak koji je uskopio sam sebe; nekakvo desperatno
polutansko stvorenje, unesreciteljica i Magdalena
pokajnica, sa katalepticnim prelaznim stanjima iz-
medu obe forme egzistencije; jedan od ljubavi
skomoleli prvosvestenik koji ceka da ga jedno ced-
no momce oslobodi muka; to momce samo, niSCi
duhom i iskupitelj, toliko drugaciji od smeonog
junose koji je probudio Brunhildu i na svoj nacin
takode slucaj veoma neobiean -: svi oni podsecaju
na sareno drustvo svakojakih neoisti strpano u
cuvenu kociju Ahima fon Arnima, sumnjivu Cigan-
ku-vesticu, mrtvaca Medvedu Kofa, Golema u zen-
skoj spodobi i feldmarsala Kornelijusa Neposa, ko-
ji je u stvari koren Alraune izrastao pod vefalima.8
Ovo poredenje ucinice se blasfemicno, pa ipak, sve-
eani karakteri ,,Parsifala" poticu iz iste one sfere
ukusa romantickog ekstremizma iz koje i skurilna
Arnimova lica; njihovo novelisticko ruho cini da ih
je lakse raspoznati; samo snage muzike, koja ih
mitizira i boji svetoscu, maskiraju tu srodnost, i za-
to sto je rodena iz njinog pateticnog duha, ova tvo-
rev-ina ne cini nam se kao jezovito-saljivi dfambus,
nego kao visoko religiozna, sveta igra.
Osetljivost izazvana irizirajucim problemom
umetnosti i umetnickog biea, melanholicni smisao
za ironije koje se kolebaju izrnedu sustine i dej-
stva, tipicno su mladalacki, i ja se seeam mnogih
svojih slienih izjava iz mladosti, karakteristienih
za moju strast prema Vagneru, skolovanu Niceo-
vom kritikom, a koje je diktirala ,,odvratnost od
saznanja", ono najtipienije mladalacko sto se od
njega mo:le nauciti. Nice izjavljuje kako on partitu-
ru ,,Tristana" uzima u ruku samo u rukavicama.
,,Ko ce se usuditi da iskaze rec", uzvikuje on,
,,pravu rec za ardeurs muzike u ,Tristanu'?" Ja sam
' Lica iz novele Ahima fon Arnima ,,Izabela Egipatska,
cara Karla Petoga prva mladalacka ljubav". (Prim. red.)
14 Eseji, I 209
 pomalo usedelickoj komici ovakvog pitanja danas
mnogo pristupaeniji nego u vreme kad mi je bilo
dvadeset i pet godina. Jer kakve tu ima smelosti?
Culnost, silna, spiritualizovana, do mistike uzdig-
nuta i s krajnjim naturalizmom slikana, nicim ne-
zasitna culnost, to je ona ,,rec" - i covek se pita
otkuda odjednom u Nicea, u ,,slobodnog, vrlo slo-
bodnog duha", mrzovolja prema seksualnosti koju
njegovo pitanje dotice na tako psiholoski denunci-
jatoran nacin. Zar on time ne ispada iz svoje uloge
zastitnika zivota od morala? Ne pomalja Ii se to
u njemu arhimoralist, pastorski sin? On na ,,Tl'i-
stana" primenjuje mistiearsku formulu ,,paklenog
sladostrasca". Lepo, i dovoljno je mistiku ,,Trista-
na" uporediti samo s mistikom Geteove ,,blazene
cefoje" i njez,inog ,,viSeg oplodenja" pa da se ube-
dimo u kolikoj se meri kod Vagnera ne nalazimo
u Geteovoj sferi. Ali koliko je mukotrpnije duhov-
no stanje Zapada postalo u devetnaestom veku u
odnosu prema Geteovoj eposi, za to sam Nice nije
na kraju krajeva niSta gori primer nego Vagner.
Oseeanja od narkotiz,irajuceg i plahovitog dejstva
kakva izaziva Vagner, izaziva u nama i more, pa
ipak, niko ne bi smatrao umesnim da se u sluea-
ju mora bavi psiholoskim razotkrivanjem. Ono sto
je dozvoljeno velikoj stihiji mora biti dozvoljeno
i velikoj umetnosti, i kada Bodler, dalek od pozi-
tivnog morala, s prostodusnim odusevljenjem umet-
nika govori o ,,ekstazi od slasti i saznanja", u koju
ga je bacila uvertira ,,Loengrina" i sanjari o ,,sumo-
vima opijuma", o ,,izvanrednoj radosti koja kruzi
na visinama", on pokazuje daleko viSe slobodoum-
lja i zivotne odvafoosti nego Nice sa svojom sus-
pektnom ,,opreznoscu". Istina, njegova rec o vag-
neromaniJi kao ,,lak5oj epidemiji culnosti, koja nije
svesna svoje prirode" ostaje s pravom na snazi, i
rnozda je bas to ,,koja nije svesna svoje prirode"
ono sto bi pri misli na romanticnu Vagnerovu po-
210
pularnost moglo ici na zivce izvesnoj potrebi za jas-
nocom, moglo bi biti razlog za to da je ,,bolje drfa-
ti se podalje".
Vagnerova dramska sposobnost da u jednome
i istom liku povefo narodsko i duhovno ocituje se
najbolje u junaku njegove revolucionarne epohe, u
Sigfridu. ,,Ushicenje od koga dah zastaje", kakvo
je budu6i direktor bajrojtskog pozoriSta - kako
sam prlea u clanku ,,0 glumcima i pevacima" -
doziveo jednom na predstavi marionetskog pozori-
sta - , to ushicenje postalo je prakticno, plodo-
nosno, u postavci ,,Prstena", tome idealnom koma-
du za uveseljavanje naroda sa njegovim jednostav-
nim junakom. Ko da ne vidi veoma veliku slicnost
ovog Sigfrida s minijaturnim likom nasih va5ar-
skih 5atl'i, koji vitla stapom? No istovremeno on
je sin svetlosti i olicenje nordijskog suncanog mita,
sto mu ipak ne smeta da, kao trece, bude nesto
veoma savremeno devetnaestom veku, slobodan co-
vek, razbijac drevnih tablica i obnavljac jednoga
propalog drustva, Bakunjin, kako ga naprosto uvek
naziva zadovoljni racionalizam Bernara Soa. Da,
on je pajac, svetlosni bog i anarhisticki sooijal-re-
voluoionar u istii mah, pozoriSte viSe zahtevati ni
ne mofe; a ta umetnost me5anja samo je izraz Vag-
nerovog licnog i u svemu viSeznaenog bica. On nije
pesnik i nije muziear, nego nesto trece u cemu se
obe ove osobine stapaju na inace neuobieajen na-
Cin, to jest, on je pozorisni Dionis koj.i basnoslov-
nom ekspresivnom zbivanju ume da da poetsku os-
novu i na izvestan ga nae.in racionalizuje. Ali uko-
liko je dakle ipak pesnik, on to nije u modernome,
kulturnom i literarnom smislu, ne zahvaljujuCi du-
hu i svesti, nego na drugi, mnogo smerniji i dub-
lji naCin: iz njega i kroz njega peva dusa naroda;
on je samo njeno sredstvo i orude, samo ,,bofan-
211
ski govornik iz trbuha", da ponovim dobru Niceovu
dosetku. To je u najmanju ruku korektno i orto-
doksno shvatanje njegova poetskog stvaralastva, i
izvesna mocna nespretnost koja je, govoreCi kultur-
no i literarno, u njemu odlucujuca, kao da potvr-
duje to shvatanje. No pri tom je on ipak kadar da
u jednom pismu napiSe: ,,Ne potcenjujmo snagu
refleksije, nesvesno stvoreno delo svojstveno je pe-
riodima od nas veoma udaljenim: umetnicko delo
perioda najvise obrazovanosti ne mo:Ze se stvarati
drugacije nego svescu." To je famar teoriji o cisto
mitskom poreklu njegova stvaralastva; i zaista, po-
red stvari na kojima se vidi zig inspiracije i slepo-
-blazenog zanosa, ima u njemu toliko umno i du-
hovito smiSljenog, alizuja punog, razumom stvore-
nog, toliko pametnog sitnog posla pored dzinovske
i bofanske tvorevine, da je nemoguce verovati u
stvaranje u transu i mraku. Onaj izvanredni raz-
bor koji se pokazuje u njegovim kritickim spisima
ne sluzi doduse pre svega duhu, ,,istini", apstrakt-
nom saznanju, nego sopstvenom stvaralastvu koje
on treba da razjasni, opravda, pripremi mu put iz-
nutra i spolja - ali cinjenica on zato nije niSta
manje. Preostala bi mogucnost da je on u procesu
stvaranja bio potpuno iskljucen i da je ustupio me-
sto onome sto mu je dosanula narodna dufa. Ali
osecanje koje nam govori da to nije moglo biti,
nalazi potvrdu u nizu stvari koje se viSe iii manje
autenticno znaju iz njegova zivota, a kazuju kako
je upornost veoma cesto morala kod njega da za-
meni spontanost; da je on, po svome sopstvenom
priznanju, ono najbolje uspeo da stvori samo po-
mocu refleksije; sto se potvrduje i izjavama pripi-
sanim njemu, kao: ,,Ah, pokusavao sam i pokufa-
vao, razmiSljao i razmiSljao, dok najzad nisam na-
sao ODO StO mi je bilo potrebno."
Ukratko, njegova pesnicka i umetnicka priroda
povezana je kako s razdobljima ,,veoma od nas
212
udaljenim", kao sto pripada onima u kojima se
razvitak velikog mozga u moderno-intelektualistic-
ko stanje odavno zavrsio; i tome odgovara neraz-
lucna mefavina demonije i gradanskog habitusa,
koja cini njegovu sustinu - veoma slieno kao u
Sopenhauera, koji mu je upravo u tom pogledu
veoma srodan i po vremenu i individualno. Negra-
danski ekstremizam njegove prirode, koji on pod-
mece muzici - ,,Ona me naprosto stvarno pretvara
u eksklamativnog coveka", rekao je on, ,,i znak
usklika u osnovi je jedini pravopisni znak kadar
dame zadovolji, cim se mahnem mojih tonova!" - ,
taj ekstremizam ispoljava se u entuzijastickom ka-
rakteru svih njegovih stanja, a narocito depresiv-
nih; on se javlja u njegovoj spoljasnjoj sudbini
(jer sudbina je samo posledica karaktera), u njego-
vom razila:Zenju sa svetom, njegovom zivotu, rastr-
zanom, gonjenom, u stalnoj strci i bacanom tamo-
-amo, kako ga on u dramaticnoj lirici priea kroz
usta Sigmunda, tumace svoje patnje: ,,Osecam nak-
lonost prema ljudima i zenama: koliko god ih sre-
tao, gde god ih nalazio, bilo da sam hteo steci pri-
jatelja ili :Zenu, uvek sam bivao prognan, zla kob
bese na meni. Kad god bih sto dobro rekao, drugi-
ma se cinilo lose; a sto se meni uvek lose cinilo,
drugi su prihvatali rado. Kud god bih stigao, sre-
talo bi me neprijateljstvo; kuda god krenuo, poga-
dao me gnev. Kad fodeh za slascu, izazivah jad."
- Tu svaka rec dolazi iz licnog iskustva; nema ni-
jedne koja se taeno odnosi na njegov licni zivot, i
ti lepi stihovi govore isto ono sto on u prozi piSe
Matildi Vezendonk: ,, .. . posto svet, istinu govoreei,
nece da me primi", ili njenome muzu: ,, . .. da me
je tesko u ovome svetu nekamo smestiti, tako da
pri tom ne moze da prode bez hiljade gre5aka. Pra-
va je nevolja sa mnom ... I tako smo mi, svet i ja,
dve tvrde glave jedna naspram druge, od kojih, na-
ravno, ona koja ima slabiju lobanju mora da bude
213
razbijena - od cega verovatno cesto dolaze moje
nervoze glavobolje." Ova oeajnicka saljivost do-
punjava njegovu sliku. Ponekada - oko svoje cetr-
deset i osme godine - govori o ,,mahnitanju" ko-
jim je u Vajmaru umeo da razveseli ceo svet, na-
prosto zato sto ne sme da bude ozbiljan, nikako
viSe, da se ne bi predao skoro razornoj mekoci.
,,To je mana mog temperamenta koja sve viSe uzi-
ma maha nada mnom: jos joj se suprotstavljam
koliko mogu, jer mi se oini kao da cu se prosto
sav izruciti u suzama." - Kakva preterana slabost!
Kakva kapelmajster-krajslerijanska ekscentricnost!
Svoja strasna kolebanja, mahnitu i tragicnu pateti-
ku svoje prirode on je stilizovao kao mrak, prok-
letstvo i strasnu cefoju za mirom i iskupljenjem,
najupeeatljivije naslikao u ,,Holandaninu Lutalici",
izvanredno iskoristio da ozivi i oboji tu figuru: to
su veliki intervali u kojima se talasa pevacka par-
tija Holandaninova, sto je, vec samo po sebi, i pri
tom narocito karakteristicno, izazvalo utisak neo-
buzdane uzbudenosti.
Ne, taj eovek nije gradanin u smislu bilo kak-
vog reda i konformizma. Pa ipak, njega okru:fava
atmosfera gradanstva, atmosfera njegovog doba,
kao ona oko Sopenhauera, kapitalistickog filozofa:
moralistick:i pesimizam, stimung dekadencije uz
zvuke muzike, koji istinskri karakteriSu devetnaesti
vek i povezuju ga s monumentalnoscu, s velikom
formom, kao da je velicina prirodni dodatak mo-
rala. Njega, velim, okrufava atmosfera gradanskog
sveta, i to ne samo u tome opstem znacenju, nego
i u jos mnogo lienijem. Ne insistiram na tome da
je on bio revoluoionar iz 1848, pobornik srednjeg
stalefa pa, prema tome, polit<icki aktivan gradanin;
jer on je bio takav na svoj posebni nacin, kao
umetnik i u interesu svoje umetnosti, koja je bila
revolucionarna i za koju je on od obaranja postoje-
ceg uredenja ocelcivao idejne pogodnosti, bolje us-
214
love delovanja. Ali pored sve genijalnosti i opsesiv-
nosti, intimnije crte njegove licnosti deluju izrazito
gradanski, tako kada, posto se smestio u azil na
zelenoj padini pored Ciriha, sa zadovoljstvom zbog
komoditeta piSe Listu: ,,Sve je za boravak uredeno
i spremljeno, saglasno s mojim :leljama i potreba-
ma; sve stoji gde treba da stoji. Moja radna soba
namestena je s pedanterijom i elegantnom udob-
noscu koju znas; radni sto je pored velikog pro-
zora ..." Pedantni red i gradanska elegancija okru-
zenja, koji su mu potrebni za rad, odgovaraju
onom elementu promiSljenosti i vrednoce kojih se
demonija njegova stvaralastva nije mogla liSiti ii
koji su upravo njihov gradanski deo: njegova kas-
nija inscenacija sopstvene licnosti kao ,,nemackog
majstora" sa direrovskim bereom na glavi, imala
je svoje valjano unutrasnje i prirodno opravdanje,
i bilo bi nepravedno kad bi se zbog vatrenotecnog
i vulkanskog elementa u tome stvaralastvu previ-
deo njegov staronemacki i majstorski element -
prostosrdacno strpljenje, smerna predanost zanatu
i produhovljena priljefoost, koji su tu takode pri-
sutni i toliko mu sustinski. On piSe Otu Vezendon-
ku: ,,Da vam ukratko kaiem o toku mog posla.
Kad sam ga se prihvatio, ponadao sam se da cu
uspeti da ga zavr5im sa izuzetnom brzinom . . . De-
limicno sam bio toliko opterecen svim moguCim
brigama i nevoljama da cesto i dugo nisam bio
kadar da radim; no delimicno sam ubrzo tako du-
boko i nepokolebljivo upoznao svoj narociti odnos
prema sadasnjim svojim radovima (koje nikako ne
bih mogao da obavim na brzinu, nego mogu od
njih da ocekujem zadovoljstvo samo utoliko ukoli-
ko za svaki njihov najsitniji detalj zahvaljujem us-
peloj zamislii i ako sam ga odgovarajuci razradio),
da sam morao odustati od toga da radim brzo,
skiciram, sto bi u tako kratkom roku bilo jedino
moguce." - To je ona ,,pouzdanost i savesnost"
215
za koju Sopenhauer veli da ju je nasledio od svo-
Jih predaka-trgovaca i preneo je u intelektualnu
sferu. To je solidnost, gradanska akuratesa koja
se ogleda u spoljasnjem izgledu Vagnerovih parti-
tura, nikako nazvrljanih, nego krajnje brizljivih i
cistunskih - narocito u onoj njegovog najizuzet-
nijeg dela, u partituri Tristana, koja je obrazac jas-
ne, besprekorno pazljive kaligrafije.
No ne mo:Ze se ipak eak ni poricati da se u
Vagnerovoj naklonosti prema gradanskoj eleganciji
zapafa sklonost da se ona izopaci, sna:lna sklonost
da poprimi karakter koji nema viSe nicega zajed-
nickog s nemackim sesnaestim vekom, sa dostojan-
stvom starih majstora i direrovskim bereom, nego
predstavlja lose internacionalno devetnaesto stole-
ce, jednom recju - bur:Zoazni karakter. u njegovoj
ljudskoj i umetnickoj licnosti oCigledne su ne sa-
mo starogradanske, nego modernobur:loaske prime-
se - sklonost ka preteranom, luksuzu, bogatstvu,
somotu i svili i raskosi iz godina posle francusko-
-pruskog rata: crta pre svega njegovog privatnog
zivota, ali koja seze duboko u njegov duhovni i
umetnicki zivot. Na kraju krajeva, Vagnerova umet-
nost i makartovski buket (od paunova perja) koji
je ukrafavao tapacirane i pozlacene salone burfoa-
zije, jednog su istog vremenskog i estetskog porek-
la, i poznato je kako je Vagner nameravao da kod
Makarta naruci dekor za svoje opere. U pismu gos-
podi Riter on piSe: ,,Od izvesnog vremena ponovo
ludujem za luksuzom (doduse, oni koji mogu da
zamisle sta on treba da mi zameni, smatrace me
veoma skromnim): u prepodnevnim casovima sme-
stim se sred toga luksuza i radim: - to je ono
najvafoije, a prepodne bez rada za mene je kao
dan u paklu ..." - Ne zna se sta je tu gradanski-
je: ljubav prema luksuzu iii to sto prepodne bez
rada izgleda tako nepodnosljivo. Ali tu se priblifa-
vamo tacki posle koje se burfoasko vraca u sferu
216
mracno umetnicku, ludacku i ozloglasenu, poprima
obelezje dirljivog i easnog zanimljivog bolesnog
stanja uz koje rec ,,gradanski" opet nikako ne pri-
staje - priblifavamo se neobicnoj oblasti stimula-
cije, koju Vagner u pismu Listu opisuje sasvim
uzdrfanim recima: ,,U stvari, obuzima me pravo
ocajanje svaki put kada se ponovo prihvatam umet-
nosti: no ako se to desi, i ako opet moram da se
odreknem stvarnosti - moram ponovo da se ba-
cim u talase umetnicke fantazije da bih se smirio
u svetu uobra:Zenja, onda svojoj fantaziji valja ha-
rem da pomognem, moja moc uobrazilje mora da
se podr:Zi. Ja onda ne mogu da zivim kao pas, da
spavam na slami i krepim se rakijom: moram ose-
titi da mi bilo sta godi ako mi duhu treba da uspe
krvavo tefak posao da stvori nepostojeCi svet ...
Kad sam se sada ponovo prihvatio plana ,Nibe-
lunga' i da ih stvarno uradim, mnogo sta je trebalo
da bi me dovelo u neophodno umetnicki-po:Zudno
raspolozenje: morao sam dobiti mogucnost da vo-
dim Zivot bolji no u poslednje vreme!" - ,,Ludo-
vanje" za luksuzom, sredstvo koje treba da mu
ugodi i pritekne u pomoc njegovoj uobrazilji, po-
znato je. To su oni ajderskim perjem postavljeni
svileni kucni ogrtaci u koje se umotava, oni atlasni,
gajtanima i ruzinim girlandama opsiveni i izvezeni
jorgani pod kojima spava, ti opipljivi znaci rasip-
nickog izobilja radi kojih pravi dugove na hiljade
maraka. Atlasna farena odela luksuz su u kom pre
podne seda da radi svoj krvavo teski posao. Tako
opremljen, dolazi u ,,umetnickipo:Zudno raspoloze-
nje" koje mu je neophodno da bi stvorio pranor-
dijsku heroiku, uzviSenu simboliku prirode, da bi
zlatokosi mladi vitez, na nakovnju s kojeg sevaju
iskre, iskovao svoj pobednicki mac - slike koje
grudi nemackih mladica nadimaju uzvisenim oseca-
nj ima mu:levnog velicanstva.
217
 Ovaj kontrast ne dokazuje bas niSta. Gnjile ja-
buke u Silerovom pultu za pisanje, od cijeg zapaha
Gete umalo da nije pao u nesvest, ni za kog nisu
argumenat protiv prave velicine njegova dela. Vag-
nerove potrebe za rad slueajno su bile skuplje, i
uostalom, mogla bi se zamisliti drugacija kostimska
ispomoc, recimo monaska, vojnicka, koja bi strogoj
umetnickoj sluzbi odgovarala bolje no atlasnl kuc-
ni ogrtaci. Ali i ovde kao i tamo radi se o bezazleno-
-cudackom izrazu umetnicke patologije, koja je
kadra da zbuni samo malogradane. Istina, postoji
i razlika koju je nemoguce odricati. U Silerovim
delima nema ni traga od gnjilih jabuka ciji ga je
zapah stimulirao. Ali ko mofo negirati da se atlas
na izvestan nacin nalazi u Vagnerovom delu? Neos-
porno: Silerova idealisticka volja ostvaruje se u
dejstvu njegova dela, u nacinu na koji su ona ovla-
dala coveeanstvom, cistije i nesumnjivije no sto
SU se u nacinu dejstva Vagnerovih dela izrazili etic-
ki pogledi njihova tvorca. Njegovo ubedenje kao
reformatora kulture bilo je usmereno protiv umet-
nosti kao luksuza, protiv luksuza u umetnosti, ono
je teiilo ociScenju, produhovljenju operske scene,
koja se u njegovom shvatanju potpuno poklapala
s pojmom umetnosti uopste. On je Rosinija prezri-
vo nazivao ,,sladostrasnim sinom ltalije, koji se
blaieno smes·i u krilu najrasko5nijeg luksuza", tali-
jansku opersku muziku uopste ,,droljom", francu-
sku ,,hladno nasmesenom koketom". No da Ii se ta
umetnicko-moralisticka mrfoja i protivnicko ras-
polozenje najsrecnije odrazilo u bicu i sredstvima
njegove umetnosti, u onome cime je ona potcinila
sebi gradansko drustvo Evrope i sveta? Nije Ii sye
ono slasno, culno-bolno, culno-iznurujuce, tesko
opojno, hipnoticno-milujuce, meko i raskosno, recju
sav onaj luksuzni elemenat njegove mu~ike, nije li
to ono sto mu je gradansku publiku bacilo u na-
rucje? U svojoj pesmi o smeonim mladicima, od
218
kojih je jedan stracio zivot u razbludi •. Ajhend?rf,
da bi okarakterisao elemenat sablazm, govon o
zavodnickim talasima", o ,,morskih talasa samo-
~e bezdnu". To je divno receno. Samo romantiear
ume tako sugestivno da naslika greh, i Vagner je
u TanhoJ"zeru" i ,,Parsifalu" ucinio isto sto i on.
Ali,, nije Ii i njegov orkestar isto tak av ,,sarm"bez-
v
dan" iz koga se eovek, slicno Ajhendorfovom mla-
dom vetropiru, budi ,,umoran i star"?
Ako je u tim pitanjima nesto na sta bi se mo-
gao dati potvrdan odgovor, o!1da J~ r~~ o <?nom~
StO Se na~iva ,,tragicnom antmOIDlJOffi , 0 JednOJ
od onih suprotnosti i isprepletenih prot~vreeno~_ti
u Vagnerovoj licnosti, kojima se ovde bav1mo. NJ1h
[ma mnogo; a kako se poveliki njihov deo tice uza-
jamnih odnosa izmedu miSljenja ri. dejstva, veoma
je vaino naglasitii savrsenu i postovanja dostojnu
cistotu i idealnost njegove umetnicke licnosti i de-
la, i odbraniti je od svakog pogre5nog miSljenja
kakvo bi se moglo pojaviti usled masivnosti, ma-
sovno zavodljivog karaktera Vagnerova uspeha.
Svaka kritika, pa eak i Niceova, sklona je da dej-
stvo jedne umetnosti pripisuj_e svesnim. i s~ac~na­
tim umetnikovim namerama 1 da sugenra 1deJu o
spekulaciji - veoma pogresno, sasvim netacno. i
kao da svalci umetnik ne stvara upravo ono sto Je
on slim sto njemu samom izgleda dobro i lepo -
1
kao da mofo postojati umetnost cije bi dejstv<?
njemu samom bilo na ~odsmeh a ?e pre sv~ga 1
dejstvo na njega, umetmka! Neka Je rec nevmost
poslednja koja se moze primeniti na neku umetno~t
- umetnik je nevin. Takav monstr-uspeh kakav Je
postigla Vagnerova muzicka ?rama, velika u~et­
nost nikada i nikako nije doz1vela. Pedeset godma
posle smrti velikog majstora _zemaljska ~ugla iz
veceri u vece omotava se zvuc1ma te muz1ke. Ova
umetnost teatra i masovnog uzbudivanja sadrli u
sebi elemente temje za imperijalistickim potCinja-
219
 vanjem sveta, elemente od mocne razdrazljivosti,
despotske, demagoski raspaljive, koji bi mogli na-
vesti na zakljueak da je njihov pravi agens easto-
ljublje, straviena cezarska volja za vlascu. Istina
je drugacija. ,,Samo jedno cu vam reci'', piSe Vag-
ner iz Pariza svojoj dragoj, ,,tu moc mi daje samo
osecanje moje cistote. Osecam se cistim: u najdub-
ljoj dubini duse ja znam da sam uvek delao za dru-
ge, nikad za sebe; svedoci toga moje su neprekidne
patnje." Ako to nije istina, onda je bar do te mere
verovatno da svaka skepsa mora da ucuti. On ne
zna za eastoljublje: ,,Velicini, slavi i vlasti nad
narodom", uverava on Lista, ,,ne pridajem nikakvog
znaeaja." - Cak ni vlasti nad narodom? Mozda u
onom blagom, majstorskome obliku popularnosti,
kakva kao ideal, kao pusti san, kao romanticno-
-demokratsko raspolofonje umetnosti i umetnika,
tako prostosrdacno, s takvom iskrenom pompom
progovara u ,,Majstorima pevaCima". Da, popular-
nost Hansa Saksa, protiv koga je ,,cela skola" bes-
pomocna jer ga narod ovako nosi na rukama, to je
pusti san. U ,,Majstorima pevaCima" prisutno je
ocijukanje sa narodom kao vrhovnim umetnickim
sudijom, ono koje predstavlja suprotnost aristo-
kratskoj strogosti i koje je karakteristicno za Vag-
nerovo demokratskirevolucionarno umetnicko ose-
eanje, za njegovo shvatanje umetnosti kao slobod-
nog apela osecanju naroda - veoma suprotno ne-
kadasnjem, klasicno-dvorjanskom, otmenom shva-
tanju umetnosti, koje je Volter izrazio recima:
,,Quand la populace se mele de raisonner, tout est
perdu."9 - Pa ipak, kada taj umetnik cita Plutarha,
on, drukcije no Karl Mor, oseea odvratnost prema
,,velikim ljudima" i niposto ne bi hteo da bude
jedan od njih. ,,Odvratne, sitne, sHovite prirode,
nezasitne - jer tako niSta nemaju u sebi i zbog
P Kad svetina poene da raspravlja, sve je propalo.
220
toga su prinudene da sve unose u sebe uvek samo
spolja. Samo me ostavite na miru s tim velikim
ljudima! Ja stojim iza Sopenhauerove reci: divlje-
nje ne zaslilZuje ne onaj koji je svet osvojio, ne~o
koji ga je savladao! Neka me Bog sacuva od t1h
,silnih' priroda, tih Napoleona i slicnih." - A da
Ii je on svet savladao, ili ga osvojio? Za koje od
toga dvoga je formula ,,cak i onda - ja sam svet",
akcentovanoj temom erotike sveta?
lnsinuacija eastoljublja u bilo kakvom opstem
sirokom znacenju neodrliva je vec i zato sto je
Vagner isprva stvarao bez i najmanje nade na nepo-
sredno dejstvo, bez ikakvog izgleda na tako nesto,
sto stvarne okolnosti i prilike nisu ni dopustale -
sto je stvarao u praznome prostoru maste, za ima-
ginarnu idealnu scenu, na Cije se ostvarenje isprva
nije moglo ni pomiSljati. Zaista, nema govora o
pametnoj proracunatosti i ambicioznom iskoriSea-
vanju datih mogucnosti U recima kao StO SU. o.ne
koje pise u pismu Otu Vezendonku: ,,Jer to v1d1m
jasno: samo kad stvaram, ja sam potpuno ono sto
jesam. Stvarno izvodenje mojih dela pripada jed-
nome prociScenijem vremenu, vremenu koje ja
svojim patnjama treba tek da pripremim! - Medu
mojim najblizim umetnickim prijateljima moji no-
vi radovi pobuduju samo cudenje: za nadu, svako
ko stoji bliZe nasem javnom umetnickom zivotu,
isuvise je slab. Ja nailazim tu samo na tugu i safa-
ljenje. - I oni imaju pravo. Nista mi viSe ne stav-
lja na znanje koliko sam strasno prestigao sve sto
me okrufoje." - Nikad samoea genija, njegova
otudenost od stvarnosti nisu nasli potresnije reci.
Ali mi, ljudi poslednjih decenija devetnaestog veka
i prve treCine dvadesetog, sa svetskim ratom i poz-
nim kapitalizmom koji prelazi u raspadanje, mi
sto zivimo u danima kad Vagnerova umetnost vla-
da velikim teatrima i na svim tackama civilizova-
nog sveta trijumfuje u savrsenim postavkama -
221
 mi da smo zar to ,,prociScenije vreme" koje je on
trebalo ,,da pripremi svojim patnjama"? Je Ii eo-
veeanstvo od 1880. do 1933. ono pravo, da hi gran-
dioznim uspehom koji u njemu dozivljava jedna
umetnost bilo potvrda velicine i valjanosti te umet-
nosti?
Ne pitajmo. Pogledajmo kako se njegova veli-
cina dokazuje u tome sto poku5ava da izide u su-
sret svetu, da mu se prilagodi - i ne mo:le to da
postigne! Jedna komiena mala opera, jedna satirska
igra uz ,,Tanhojzera", radi predaha njemu i ljudi-
ma, najbolja volja za lakim i dopadljivim: iz toga
•i spadaju ,,Majstori pevaci". Sad opet nesto talijan-
sko, melodiozno •i lirski-pevljivo, sa malo lica, lako
za izvodenje, sto mora da uspe, i ono sto mu nasta-
je pod rukom, jeste ,,Tristan". - Covek ne mo:le
da ucini sebe manjim no sto je, ne mo:le da bude
drukciji; eovek stvara ono sto je on, a umetnost je
istina - istina o umetniku.
Dakle, silno svetsko dejstvo ove umetnosti, i
licno i izvorno, vrlo je duhovno i cisto: pre svega
vec snagom svoga nivoa koji nista ne prezire tako
duboko kao efekat, ,,dejstvo bez uzroka"; a onda
zato sto sve ono imperijalno, demagosko, ono sto
potcinjava sebi mase, treba pre svega shvatati pot-
puno nadprakticno i idealno, u odnosu prema okol-
nostima koje tek valja revolucionisati, a posebno
ta umetnicka nevinost vazi onde gde se slo:leno in-
strumentovana teznja za odusevljavanjem izrafava
u nacionalnome apelu, kao slavljenje i proslavljanje
Nemstva, kao, recimo, neposredno u ,,Loengrinu"
preko ,,nemackog maea" kralja Hajnriha, iii u
,,Majstorima pevacima" kroz prostodusna usta Han-
sa Saksa. Potpuno je nedopustivo da se Vagnerovi
nacionalisticki gestovi i reci tumace u danasnjem
smislu - onakvom kakav bi danas imali. To bi
222
znaoilo falsifikovati ih i zloupotrebljavati, kaljati
njihovu romanticnu cistotu.
Nacionalna ideja se tada kad ju je Vagner kao
prisnodelotvorni elemenat uneo u svoje delo, to
jest, pre no sto je bila ostvarena, nalazila u svome
herojskom, istorijski legitimnom razdoblju, bila u
svome valjanom, vitalnom i pravom doba, bila je
poezija i duh, vrednost buducnosti. Demagogija je
kada u nase vreme basovi stihovima 0 ,,nemackom
maeu" iii onim bitnim i zakljucnim recima iz ,,Maj-
stora pevaca": ,,Ako se i rasprsi Sveto rimsko car-
stvo, nama nek ostane sveta nemacka umetnost"
tendenciozno grme u parter, da bi pomocu njih
izazvali nekakvo uzgredno patriotsko dejstvo. Upra-
vo ti stihovi, prvi definitivni i koji se nalaze vec
na kraju najranije, marijenbadske skice iz godine
1845, dokazuju savrsenu duhovnu i nepoliticnu pri-
rodu Vagnerova nadonalizma: oni otkrivaju jednu
potpuno anarhicnu ravnodusnost prema pitanju dr-
fave, samo ako se ocuva ono sto je duhovno ne-
macko, ,,nemacka umetnost". Sto on pri tom nije
mislio bas na nemacku umetnost, nego na svoj
muzicki teatar, koji nije Cisto nemacki, i nije u
sebe apsorbovao samo Vebera, Marsnera i Lorcin-
ga, nego i Spontinija i veliku operu, to je stvar za
sebe. U sustini, on je mozda mislio kao sto je i naj-
veci nepatriot, Gete, mislio, shodno Bemeovom pre-
koru: ,,Sta hoce Nemci? Pa oni imaju mene."
Rihard Vagner je kao politiear tokom celoga
svog Zivota bio pre socijalist i kultumi utopist u
smislu jednoga besklasnog, od luksuza i proklet-
stva zlata oslobodenog, na ljubavi zasnovanog dru-
stva, onako kako je o njemu sanjao kao o idealnoj
publici za svoju umetnost, nego sto je bio patriot
drfave od sile i moCi. Njegovo srce bilo je za si-
romasne protiv bogatih. Ucesce u revolucionarnim
nemirima 1848, koje je platio mukotrpnim dvanae-
stogodiSnjim egzilom, on je kasnije, kada se stideo
223
,,poganog" optimizma i cinjenicu Bizmarkovog car-
stva kako-tako prihvatao kao ostvarenje svojih sno-
va, na sve nacine nastojao da umanji i porekne. On
je prevalio put nemackog gradanstva: od revolucije
do razoearanja, do pesimizma, i rezignirane krilom
sile zakriljene duse. Pa ipak u njegovim spisima
nalazi se ova u izvesnom smislu veoma nemacka
rec: ,,Ko se izvlaci od politike, taj sam sebe la.Ze!"
Jedan tako .Ziv i radikalan duh bio je prirodno sve-
stan jedinstva humanoga problema, nerazdeljivosti
duha i politike; on nije podlegao gradanski-nemac-
koj samoobmani da je moguce biti eovek kulturan
i istovremeno apolitiean - toj tlapnji koja je glav-
ni krivac nemacke bede. Njegov odnos prema otadz-
bini do osnivanja carstva, i pre no sto se on sam
nastanio u Bajrojtu, bio je odnos usamljenog, ne-
shvacenog, odgurnutog eoveka, pun kritike i poru-
ge. ,,Ah, kako sam pun entuzijazma za Nemacki
savez germanske nacije!" piSe on iz Lucerna godine
1859. ,,Samo da mi, boze saeuvaj, zlikovac Luj Na-
poleon niSta ne dime na mome dragom Nemackom
savezu: duboko bi me sneveselilo kad bi se u njemu
bilo sta promenilo!" Cefoja za Nemackom, koja ga
muci u egzilu, pretvara se posle njegova povratka,
pod uticajem iskustva, u gorko razoearanje. ,,To
je bedna zemlja" uzvikuje on, ,,i u pravu je izvesni
Ruge kada ka2e: Nemac je podlac." - Da se ra-
zumemo: ovakve ljutite izjave odnose se samo na
nespremnost Nemaca da prihvate njegovo delo; one
imaju ne maze biti licniji detinjasti akcenat. Ne
macka je dobra Hi lo5a utoliko ukoliko njega pri-
znaje - ili odbija da ga prizna. Ali jos 1875. on u
jednom drustvu, na laskavu primedbu kako nemac-
ka publika nikorne nije ukazivala toliku pafoju kao
njemu, odgovara sa gorkirn humorom: ,,0, da! Sul-
tan i egipatski kediv kupili su patronatske akcije!"
A to sto je on ipak, nasuprot Niceu, urneo da
u osnivanju carstva, zahvaljujuci Bizmarkoviim ra-
224
tovima, vidi ispunjenje svih svojih nemackih zelja,
sto je ,,rajh", za koj•i Nice nije nalazio dovoljno
strasnih reci da ga naruzi, bio kadar i spreman da
primi kao pravo i ist•i nsko tlo za svoj stvaralacki
rad, cini cast njegovom umetnickom srcu. Vaskrse-
nje - u okviru male Nemacke - nemackoga car-
stva, fenornen nadmocno ubedljivoga istorijskog
uspeha, ucvrstilo je u Vagneru, po recirna prijatelja
Hekela, veru u razvitak nernacke kulture i umet-
nosti, to jest: u mogucnost dejstva njegovog umet-
nickog dela, sublimirane opere. Iz te vere nastao je
,,carski mars", ·iz nje je nastala pesma nemackoj
vojsci pred Parizom, koja samo dokazuje da Vag-
ner bez muzike nije pesnik; otud je nastala nevero-
vatno neukusna, njenoga autora u svakom pogledu
razoblicujuca satiira na agonizirajuCi Pariz iz godi-
ne 1871, ,,Jedna kapitulacija". Ali iz ove vere na-
stao je pre svega njegov manifest ,,0 izvodenju
scenske sveeane igre ,Nibelunski prsten'" - na sta
je stigla jedna jedina prijava, i to od istog Hekela,
prodavca klavira iz Manhajma. Otpori Vagnerovim
tefojama 1i pretenzijama, bojazan da se otvoreno
stane na njegovu stranu, ostali su veliki; aH u vre-
me osnivanja carstva pada i osnivanje prvog Vag-
nerijanskog drustva i izdavanje patronatskih deo-
nica za finansiiranje sveeanih pozorisnih igara; po-
celo je etabliranje, ostvarivanje, puno kompromisa,
kao sto uvek biva. Vagner je bio u dovoljnoj meri
politiear da bi svoju stvar vezao sa Bizrnarkovim
carstvom: video je besprimeran uspeh, vezao uza
nj svoj, i evropska hegemonija njegove umetnosti
postala je kulturni sastavni deo Bizrnarkove poli-
ticke hegemonije. Vel1iki drfavnik, cijem je delu on
privezao svoje, nije od njega razurnevao bas niSta,
nije na nj nikada ni mislio a za Vagnera je drfao
da je zvrcnut. Ali stari Kajzer, koji od toga takode
niSta nije razumeo, posetio je Bajrojt i rekao: ,,Ni-
sarn mislio da cete uspeti!" Vagnerovo delo instali-
15 Eseji, I 225
rano je kao nacionalna stvar, postalo je zvanicno
drfavnim, i u izvesnoj meri je ostalo vezano s tim
crno-zuto-crvenim carstvom - iako svojom naj-
dubljom susti.nom pa eak i vrstom svoga nemstva
nema nicega zajednickog sa bilo kakvim ratnickim
·i na moCi zasnovanim carstvom.
Kada je rec o Vagnerovoj kontradiktornoj pri-
rodi u slofonome spletu njenih protivrecnosti, nemo-
guce je preci preko grandiozne istovremenosti. i
prozimanju nemstva i mondenosti koji uz tu pri-
rodu idu i obelefavaju je na nacin apsolutno nepo-
novljiv i koji podstice na razmiSljanje. Uvek je po-
stojala pa i danas postoji nemacka umetnost viso-
kog ranga - posebno mJsHm na oblast knjizevno-
stii - koja toliko puta pripada tihoj i prisnoj Ne-
mackoj, toliko je specijalno i intimno nemacka, da
je - na veoma plemenit nacin - bas samo u sferi
,,prisnoga" kadra da deluje i da pobuduje postova-
nje - i liSena je mogucnosti da bude evropska,
svetska. To je sudbina kao svaka druga, i nema ni-
ceg zajednickog sa vrednoseu. Mnogo beznaeajniji
proizvodi, demokratska roba za svakodnevnu upo-
trebu svih i svakoga, s lakocom prelazi sve granice
i, posto je opsta, svuda se i suviSe dobro razumeva;
ali i dela koja za ovom ekskluzivno domacom
umetnoscu po rangu i dostojanstvu ni u cemu ne
zaostaju, pomazana su kapljom demokratsko-evrop-
skoga mira, koja im otvara svet, obezbeduje im
internacionalno razumevanje.
Vagnerova umetnost je od te vrste; samo sto
kod nje ne mofo biti reci o jednoj ,,kaplji" onoga
mira - ono iz nje naprosto curi. Njeno je nemstvo
duboko, mocno .i nesumnjivo. Radanje drame iz
muzike, onako kako je do njega cisto i earobno
doslo bar jednom, na vrhuncu Vagnerova stvarala-
stva, u ,,Tristanu i Izoldi", moglo je biti posledica
samo nemackog zivota, i nemackom u najviSem
smislu te reci mofo se nazvati njena mocna misao-
226
nost, njena sklonost ka mitskom i tefoja ka meta-
fizickom, a pre svega njeno dubokoozbiljno samo-
oseeanje kao umetnosti., visoko i sveeano shvata-
nje umetnosti, u stvari pozoriSta, kojim je ona is-
punjena i koje iz nje ishodi. Ali pored svega toga,
ona je dostupna celom svetu, u njoj mote da uziva
ceo svet, onako kako to nije slueaj ni sa jednom
nemackom umetnoscu tog ranga, ·i ostacemo u omi-
ljenome misaonom krugu njena tvorca ako, polaze-
Ci od empirijske pojave, donesemo zakljueak o nje-
zinoj ,,volji", njenom karakteru. Ja sam vec ranije
ukazivao na knjigu ,,Rihard Vagner kao kulturna
pojava", ciji je autor stranac, Svedanin, Vilhelm
Peterson-Berger, koji o ovoj tacki govori sa naro-
citom razboritoseu. Pisac govo11i u njoj o Vagne-
rovom nacionalizmu, o njegovoj umetnosti kao na-
cionalno nemackoj, ·i napominje da je nemacka na-
rodna muzika jedina oblast koju njegova sinteza
nije obuhvatila. Istina, ponekada, kao u ,,Majsto-
rima pevacima" i ,,Sigfridu", on karakterizacije ra-
di mote da se posluzi nemackom narodnom muzi-
kom, ali ona ne cini osnov i polaziSte njegovoga
tonskog pesniStva, nije nikada njegovo spontano iz-
voriste kao kod Sumana, Suberta i Bramsa. Neop-
hodno je, tvrdi Peterson, praviti razliku izmedu
narodne umetnosti i nacionalne umetnosti; prvi iz-
raz usmeren je prema unutra, drugi prema spolja.
Vagnerova muzika je viSe nacionalna nego narodna;
naravno, ima u njoj mnogo crta koje, narocito
stranci, oseeaju kao nemacke, ali pri svem tom ona
nosi - tako se izrafava Svedanin - ocevidno obe-
lezje kosmopolitizma.
Tu je, kako mi se cini, veoma fino zapaZena i
objasnjena svojevrsnost nemackog elementa u Vag-
nera. Jeste, Vagner je nemacki, nacionalan, na eg-
zemplaran - mozda i previSe egzemplaran nacin.
Jer, povrh toga sto je njegovo delo eruptivno ot-
krovenje nemackog bica, ono je i njegov pozoriSni
227
pr.ikaz, ii to prikaz ciji intelektualizam i plakatno
dejstvo idu do groteske, do parodicnosti i kao s na-
merom da radoznalo pretrnuloj svetskoj publici iz-
mame usklik: ,,Ah, ca c'est bien allemand par exem-
ple!"10 To nemstvo, dakle, koliko god bilo istinito i
mocno, moderno je zalomljeno i rastoceno, deko-
rativno, analiticno, ~ntelektualno, i u tome je izvor
njegove fascinantne snage, njegovog urodenog da-
ra da deluje kosmopolitski, planetarno. Vagnerova
umetnost je najsenzacionalniji samoprikaz i samo-
kritika nemackog biea koji se dadu zamisliti, ona
je takva da eak i u najtupljem strancu moZe da
pobudi zanimanje za sve nemacko, i strasno bav-
ljenje njome u isti mah je uvek i strasno bavljenje
i samim tim nemackim bicem, koje ona kriticki-
-dekorativno veliea. U tome je njen nacionalizam,
ali taj nadonalizam je natopljen evropskim artiz-
mom, do mere koja ga za bilo kakvu simplifikaci-
ju, drugacije receno: banalizovanje, Cini u sustini
nepodobnim.
,,Vi cete sluziti stva:ri onoga koga buducnost
bude naCinila najslavnijim od svih majstora." Tu
recenicu piSe Sari Bodler godine 1849. jednom mla-
dom nemackom muzickom kritiearu koji se odusev-
ljavao Vagnerom. To predskazanje, zaeudujuce po
svojoj sigurnosti, izazvano je strasnom ljubavlju,
zanosom unutrasnjeg srodstva, a svedoeanstvo je
kritickog genija Niceova to sto je ovo srodstvo
prepoznao iako za njegov izraz znao nije. ,,Ako je
u svoje vreme Bodler bio prvi prorok i pobornik
Delakroa", kafo on u svojim studijama uz ,,slueaj
Vagner", ,,sada bi on mozda postao prvi ,vagnel"i-
janac' Pariza. U Bodleru ima mnogo od Vagnera."
Tek mnogo godina kasnije dolazi mu na oci pismo
u kome Vagner zahvaljuje francuskome pesniku za
njegovo priznanje, i on likuje. Da, Bodler, najra-
10
No, to je istinski nemacko.
228
niji postovalac Delakroa, toga Vagnera slikarstva,
odista je bio i prvi pariski vagnerijanac i jedan od
prvih pravih, duboko ponesenih i umetnickim razu-
mevanjem ispunjenih vagnerijanaca uopste. Njegov
clanak o ,,Tanhojzeru" iz 1861. bio je prva odlucu-
juca i krcilacka rec o Vagneru i ostala je istorij-
sk:i najvafuija. Onu srecu prepoznavanja samoga
sebe u umetnickim -intencijama drugoga, kakva mu
je pruzila Vagnerova muzika, doziveo je svega jos
jednom, pri literarnom poznanstvu sa Edgarom
Alanom Poom. Njih dvojica, Vagner i Po, Bodlero-
vi su bogovi - neobiean sastav za nemacko uho!
Ova blizina odjednom pomera Vagnerovu umet-
nost u osvetljenje, stavlja je u psiholoske odnose
u kojima nasi patriiotski tumaci nisu navikli da je
vide. Sarolik i fantastiean, u smrt ·i lepotu zaljub-
ljeni svet visoke i pozne zapadnoevropske romanti-
ke otvara se pri pomenu njegova imena, svet pesi-
mizma, svet koji zna za retka opojna sredstva i
prefinienost cula, koji se zanosi svakojakim sine-
stetickim spekulacijama, snovima Hofmana-Krajsle-
ra o saglasnosti i prisnoj povezanosti boja, zvuko-
va i mirisa, o mistienom- preobrafaju ujedinjenih
eula . . . U taj svet treba da se pogledom, razume-
vanjem smestii Rihard Vagner: najslavniji brat i
drug svih tih simbolista .j obofavalaca ,,art sug-
gestif" ,11 koji su patili od zivota i bili skloni sami-
losti, fadeli za ekstazom i mefali umetnosti koji
su oseeali potrebu ,,d'aller au dela, plus outre que
l'humanite",12 kako je rekao Moris Bares, poslednji
od onih koj•i su tom vodom krsteni, poklonik Vene-
cije, Tristanova grada, pesnik krvi, sladostrasca i
smrti, nacional·i st na kraju i vagnerijanac od pocet-
ka do kraja.
11
Sugestivna umetnost.
12
naci se s druge strane, van granica ljudskog
229
 Sind es Wellen I sanfter Li.ifte?
Sind es Wogen I wonniger Dlifte?
Wie sie schwellen, I mich umrauschen,
soil ich atmen, I soll ich lauschen?
Soll ich schli.irfen, I untertauchen,
si.iss in Dliften I mich verhauchen?
In des Wonnemeeres I wogendem Schwall,
in der Duftwellen I tonendem Schall,
in des Weltatmens I wehendem All -
ertrinken - I versinken -
unbewusst - I hochste Lust!
(Jesu Ii to talasi I nefoog vazduha?
Jesu Ii vali I mednih mirisa?
Kako bujaju, I Slime oko mene,
da Ii da diSem, I da Ii da slufam?
Da Ii da srcem, I da zaronim,
slatko u mirise I da se rasprsim?
U slasnoga mora / ustalasano bujanje,
u mirisnih vala I zvucni jek,
u disanja sveta I sveopsti dah -
da zaronim - I da utonem -
nesvestan - I najviSa slasti!)
To je krajnja i najvisa rec ovog sveta, njegova
kruna, njegov trijumf, sazdana i zasicena njegovim
duhom, ciju evropsku, mitsko-culnu artistiku Vag-
ner i rani Nice sti1izuju u oblik nemacke vaspitano-
sti, vezuju je s tragedijom kojoj su odrediSne tacke
Evripid, Sekspir i Betoven. Nice, u svojoj razdra-
zenosti zbog izvesne nemacke nejasnosti u psiho-
loskim stvarima, koriguje to docnije pokajnicki,
preterano isticuci Vagnerovu evropsku artistiku i
lismevaju6i njegovo nemacko majstorstvo. Ali nije
bio u pravu. Vagnerovo nemstvo bilo je pravo i
mocno. I to sto je svet romantike izbio na vrhunac
230
i postigao svoj svetski uspeh na nemacki nacin i
pod maskom cestitog majstorstva, bilo mu je pred-
odredeno njegovom prirodom.
Na kraju jos rec o Vagneru kao duhu, o nje-
govom odnosu prema proslosti i buducnosti. Jer i
1
tu se u njegovom karakteru ispoljava dvojnost Ii
ukrstanje prividnih protivrecnosti koji odgovaraju
suprotnosti nemstva i evropejstva. Ima reakcionar-
nih crta u Vagnerovoj pojavii, crta koje govore o
njegovom okretanju unatrag i o mracnom kultu
proslosti; narocita sklonost prema misticnom i mit-
ski-pralegendarnom, protestantski nacionalizam
,,Majstora pevaca" isto kao i katoliciziranje u ,,Par-
sifalu", naklonost ka srednjovekovlju, svetu viteza
i knefova, cudima i religioznom ushitu mogu se
protumaciti u ovom smislu. Pa ipak, svako oseca-
nje za pravu ii istinitu prirodu ove umetnosti pot-
puno okrenute novatorstvu, promeni, oslobadanju,
striktno ne dopusta da se njegov jezik i nacfo izra-
iavanja uzima bukvalno, a ne kao ono sto je: upra-
vo jedan umetnicki idiom veoma neuobieajene vr-
ste, koji na svakom koraku izrazava sasvim drugo,
savrseno revolucionarno. Ovaj pored sve dusevne
tezine i vezanosti za smrt zivotom nabijeni i burno-
·progresivni stvaralacki duh, koji slavi razrusitelja
sveta, rodena iz najslobodnije ljubavi; ovoga sme-
log muzickog novatora koji je u ,,Tristanu" jednom
nogom vec stao na tlo atonalnosti i koga bi u nase
<lane sasvim sigurno nazvali kulturnim boljsevi-
kom; ovoga narodskog eoveka koji je celog zivota
iskreno negirao vlast, novae, nasilje i rat i koji je
svoj festivalski teatar, sta bilo da je od njega na-
cinila epoha, foleo da podigne za jednu besklasnu
zajednicu - njega ne mofo prisvajati nikakav duh
skrusenog ili brutalnog nazadnjastva - moze sva-
ko cija je volja ustremljena u buducnost.
231
 Ali uzaludan je trud prizivati velike ljude iz
vecnosti u sadasnjost da bismo ih pitaM za njihovo
- moguce - miSljenje o problemima savremenog
zivota, koji im se nisu postavljali ovako i duhovno
su im tudi. Kako bi se R1ihard Vagner postaviio
prema nasim pitanjima, teskoeama i zadacima? Ovo
,,bi" prazno je i sablasno, ono je nezamislivo. MiS-
ljenja su sekundarna, vec i u svoje vreme; koliko
Ii SU tek takva docnije! Ono sto ostaje, jeste covek
i proizvod njegove borbe, njegovo delo. Zadovolji-
mo se time sto cemo postovati Vagnerovo delo kao PREKO MORA S ,,DON KIHOTOM"
moean i mnogostruk fenomen nemackog i zapad-
njackog zivota koje ce u svim vremenima snazno 19. maj 34.
podsticati umetnost i ljudsko saznanje.
1933. Mislili smo kako cemo prvo popiti u barn je-
dan vermut, pa to sad i cinimo, u tihom iScekiva-
nju odlaska. Izvadio sam iz torbe ovu svesku i jed-
nu od cetiri narandfasto povezane svescice ,,Don
Kihota", koji me pram; sa daljim raspremanjem
ima jos vremena. Pred nama stoji devet do deset
dana pre no sto sidemo kod antipoda; bice opet
subota i nedelja kao juce, uz to jos ponedeljak i
utorak, dok se ne svrsi ova civilizovana pustolovina
- komotnd Holandanin, na Ciju smo se palubu ma-
lopre popeli, ne ide hr.le. A zasto i da ide? Ovo
vreme, s koj.im je njegova simpaticna osrednja ve-
licina u skladu, bez daljeg je prirodnije i zdravije
od drmusave rekorderske pohlepe onih kolosa koji
za sest i1i eak za cetir dana prosifaju kroz beskraj-
ne daljine sto le.le ispred nas. Polako, polako. Ri-
hard Vagner je mislio da je andante pravi nemacki
tempo - dodu5e, ima mnogo proizvoljnosti u tak-
vim de1imicnim odgovorima na vecno otvoreno pi-
tanje ,,Sta je nemacko?"; oni deluju pretefao ne-
gativno, ohrabrujuci eoveka na to da sve moguce
stvari s prekorom nazove ,,nenemackim", sto ni-
kako nije slueaj, kao na primer alegreto, skercan-

232 233
do, i spirituozo. Vagnerova bi izreka bila srecnija da
je po strani ostavio nacionalno, sto je cini senti-
mentalnom, i da se drfao stvarnog dostojanstva
sporosti, zbog kojeg se s njim slazem. Cestita stvar
trazi vremena. I velika stvar ga trazi, drukcije re-
ceno: prostor trazi svoje vreme. Da u tome, ako
mu se ukrade iii potkrese jedna dimenzija, naime
vreme koje mu pristaje, ima neka vrsta hibrisa, ne-
cega obesvecujuceg, blisko je mome oseeanju. Gete,
koji je izvesno bio prijatelj eoveka, ali nije voleo
vestacko poveeavanje njegove mogucnosti posma-
tranja, mikroskope i dalekozore, svakako bi se slo-
zio sa ovom skrupulom. Razume se da je pitanje
gde onda lezi granica gresnoga, i nije li deset dana
isto tako rdavo kao sest iii cetfr. Smerno bi treba-
lo frtvovati okeanu isto toliko nedelja, pa putovati
pomocu vetra, koji je snaga prirodna - no to je
i para. Uostalom, mi trosimo naftu. - Ali to izgle-
da vec kao da nam naglo pocinju nestajati misli.
Pojava objasnjiva. Ona je znak potajnog uzbu-
denja. Ja prosto imam tremu - zar je to cudo?
Preda mnom stoji prvo moje putovanje preko At-
lantika, prvi susret i poznanstvo sa velikrim mo-
rem, a na kraju, s one strane zemljina prevoja pre-
ko kog se prufa ova dzinovska voda, ceka nas Novi
Amsterdam, svetski grad. Takvih gradova ima cetir
iii pet, i oni cine jednu :izuzetnu i monstr vrstu
gradskih naselja, preterana stila i koji izlaze iz
klase velikih gradova, slieno kao sto se u oblasti
prirode i predela zemaljskih grdno izdvaja katego-
rija praprirodnog i elementarnog, pustinja, visoka
planina i more. Odrastao sam na Baltickom moru,
na vodama provincijalnim, i moje predanje po kr-
vi iz starinskog je i osrednjeg grada, civilizacija
umerena, cija nervozna masta oseca prema elemen-
tarnom strahopostovanje - a i njegovo ironicno
odr.icanje. Za vreme jedne bure na debelom moru
pozvao je kapetan Ivana Gonearova iz njegove ka-
234
bine: on je pesnik, on treba to da vidi, to je veli-
canstveno. Pisac ,,Oblomova" <lode na palubu, po-
gleda oko sebe i rece: ,,Da, pokor, poker!" I onda
opet s1ide.
UmirujuCi deluje misao da cemo u veliku pu-
stos izaCi u savezu sa civilizacijom i pod njenim
okr:iljem: na ovome dobrom brodu cije palube za
setnju, lakovane hodnike ispred kabina, Salone i
stepenice sa tepisima bas ovlafoo razgledamo, i ci-
ja valjana komanda i posada uopste niSta drugo
nije ni ucila nego da kroti stihiju. On ce nas pro-
neti kroz nju, kao sto beli luksuzni voz sa plavim
prozorima nosi putnika koji putuje za Kartum kroz
onu strahotu, ·i zmedu pogibeljnih zafarenih brefo-
ljaka Libijske i Arapske pustinje ... ,,Biti tu napu-
1
sten" - dosta je samo pomisliti na tu rec da bismo
osetili sta znaci to: biti pod okriljem ljudske civi-
lizacije. J a ne cenim mnogo one koji se pri pogledu
na elementarnu prirodu predaju jedino lirskom div-
ljenju njezinoj ,,velieanstvenosti", a ne prozima i.h
svest o njenom grozno ravnodusnom neprijatelj-
stvu.
Ali s druge strane, sad je godisnje doba koje
ublafava pustolovinu i stavlja izvesne prijateljske
granice onome neprijateljstvu. Prolece je poodmak-
lo: od Okeana se u ovo vreme ne ocekuju viSe
preterano besne ekstravagancije, a mi se nadamo
da je nasa otpornost prema moru dorasla malim
naporima, narocito kad se ispotiha setim vazan
tableti u torbi, takode jedne humane zastitnice.
Druga stvar da je zima! Prijatelji, virtuoL'Ji koji ce-
sto putuju, pripovedali su mi o smesnim strahota-
ma takvog prelaska preko mora, od kojih jednoga
dana tesko da cu biti posteden i sam. Talasi? To
su bregovi! Gaurisankari! Zabranjeno je izlaziti na
palubu - ne bi pozvali na nju ljutitoga Gonearo-
va, bolje se vidi kroz dobro osigurano okruglo ok-
no. Lezis pricvrscen u krevetu, ispinjes se, survavas,
235
to je kompl1ikovano teturanje koje brka pravce, iz-
vrce mozak i stomak, sHcno muoiteljskim zabava-
ma na vafaru. VidiS umivaonik kako ide na tebe iz
vrtoglave visine, a na promenljivo iskosenoj po-
vrsini kabine gone se, karambolirajuoi, tvoji ko-
feri, trapavo kruieci. Diie se strasna, paklena ga-
lama, koju stvaraju delom razbesnele stihije napo-
lju, delom brod koji s mukom jos uvek navaljuje
napred i trese se odozgo do dole svakim svojim
sastavnim delom. To traje tri dana ii tri noCi -
uzmimo da su dva vec prosla a sad je treci. Za to
vreme nisi niSta jeo; dolazi trenutak kad moras
da se setiS te navike. Posto ne umires, a bio si na
to bez okoliSenja spreman vise puta po Citavih ce-
tvrt easa, moras kad-tad opet da jedes, i zvoniS po
momka, jer elektricno zvonce funkoioniSe a hotel
na brodu prvoklasno radi, ,i u njemu, usred ove
propasti sveta, sve ostaje u redu, disciplinovano do
konca - to je nefoi i visokog postovanja dostojni
heroizam ljudske civilizacije. Covek dolazi, sa sal-
vetom i belom bluzom, - on ne upada unutra, on
se dobro ddi u vratima. U tom paklenom skandalu
saslusa tvoju malaksalu porudzbinu, ode ·i vrati se
odrfavajuCi u gipkoj ruoi opasno ugrozenu ravno-
tefa svoje zagrejane cinije. Jedan trenutak mora da
priceka, jedan izvestan trenutak, kada mu polofaj
sveta dopusti da stavi jelo na tvoj krevet u jednom
luku, ako ne savladanom, a ono bar sracunatom.
On ga je uhvatio, taj trenutak, sve sto je do njega
on vrsi sa sreanoscu i inteligencijom, i zamah izgle-
da da je uspeo. Alri u istoj sekundi polofaj u svetu
se izmenio u tom smislu i s tom posledicom da ci-
niju, s dnom navise, ugledas na krevetu svoje zene.
Nii.je moguce ...
To su pripovetke, i kako da ih se ne seeam dok
pijuckamo oprostajni vermut a ja piskaram ove re-
dove? Oni doduse skoro ne bi bili ni potrebni da
bi od njih Ziivahnuo moj respekt pred nasim pot-
236
hvatom, prosto stoga sto sam ja uopste eovek pun
respekta i tako reci ne prestajem se iScudavati, kao
svako kome je pao u deo zabavni, ali provincijalski
dar maste. Sa tim darom ne postaje se nikada svet-
ski eovek, jer on ,,stiti" - ako je na mestu ovde
ta pohvalna rec - od nadmocnosti nad drugima,
do u starost. Imati maste, to ne znaci izmiSljati; to
znaci stvarati nesto od stvari - a to, razume se,
ne dolikuje svetskom coveku. Mi se na neverovatan
nacin spremamo da obnovimo Kolumbovo putova-
nje u krajeve s one strane zapada; mi cemo danima
lebde1Ji izmedu kontinenata u kosmicki-praznom
(iako snabdeveni prvoklasno) - e lepo, ja ne ve-
rujem da veCina nasih saputnika misli pri tom
bilo na sta, to jest bas na to. Uostalom, gde su
oni? Sarni smo u baru od presovane kofo i koji
udobno zjapi, te meni pada na pamet da smo skoro
sami bilii. i na tenderu koji nas je dovezao ovamo
preko pristanista Bulonj-Maritim. Bar-stjuart pri-
stupa nam i zabrinuto masuci glavom priea da su
ovde, racunajuCi i nas, stigli na brod cetiri putnika
prve klase, njih desetak nalazi se tu jos od Roter-
dama, a ostalo cetvoro stiCi ce veceras u Sautemp-
tonu. To je sve. Sta mi kafomo na to? Mi na to
kazemo da ce na ovom putovanju linija bezuslovno
mnogo naplatiti. Vrlo falosno, kriza je, depresija.
Ali, slafomo se, u suprotnom pravcu bice bolje.
U junu pocinje za Amerikance evropska sezona:
mame Salcburg, Bajrojt, Oberamergau, tu ce sva-
kako nesto biti. Preeutno mislimo: napojnica. Za-
brinuti covek, uz jasno izrazenu sumnju, ovim se
upola zadovoljava, dok mi sa svoga stanoviSta mi-
slimo kako ce zgodno biti putovati na praznom bro-
du. On ce pr.ipadati skoro iskljucivo nama, bice to
zivot kao na kakvoj privatnoj jahti. I misao da mi
niko nece smetati odvodi me opet na moju putnu
lektiru, na narandfastu svescicu, koja, tek deo op-
sirne celine, lezi pored mene.
237
 Putna lektira - pojam pun prizvuka na nesto
manje vredno. Rasireno je misljenje da ono sto se
cita na putovanju treba da bude vrlo lako i plitko,
nekakve trice koje ,,prekracuju vreme". Ja to nikad
nisam razumevao. Jer, bez obzira na to da je tako-
zvana zabavna lektira bez svake sumnje najdosad-
nija na svetu, ne ide mi u glavu zasto covek bas u
tako sveeano-ozbiljnoj prilici kao sto je putovanje
treba da se spusti ispod svojih duhovnih navika i
da se bavi gluposcu. Stvara Ii mozda slobodni i
napeti uslov zivota na putovanju takvo stanje du-
sevno i nervno u kome je foveku glupost manje
gadna nego obicno? Ja sam malopre pisao o respek-
tu. Posto imam postovanja prema nasem pothvatu,
pravo je i umesno da postujem i lektiru koja treba
da ga prati. ,,Don Kihot" je svetska knjiga - za
svetsko putovanje on je bas ono sto treba. Na-
pisati ga bila je smela pustolovina, a receptivna
pustolovina koju predstavlja njegovo citanje, do-
rasla je okolnostima. Zacudo, ja njegovo citanje ni-
sam jos nikada sistematski dovrsio. Ucinieu to na
brodu i izaCi cu na kraj sa tiim morem od pripove-
danja, kao sto cemo mi za deset dana izaci na kraj
sa Atlantskim okeanom.
Cekrk od sidra dizao je buku dok sam ja ovo
pisao. Putujemo. Izaci cemo na palubu da se obaz-
remo, pa napred.
20. maja
Ne treba da cinim sto cinim, to jest da sedim
poguren i piSem. To ne koristi zdravlju, jer je mo-
re, kao sto kafu nasi susedi za stolom Amerikanci,
,,a little rough", a ljuljanje broda, kome se mora
priznati da je mirno i odmereno, mnogo se viSe,
razumljivo, oseca u gornjem delu, gde se nalazi ova
pisaca soba, nego dole. Ne cini dobro ni kad se
238
gleda kroz prozor, jer ispinjanje i tonjenje hori-
zonta skodi glavi na jedan od ranije poznat, ali
zaboravljen nacin: no ne deluje najsrecnije ni kad
se gleda dole u papir i slova. Cudnovata je upor-
nost odrfavati naviku, i protiv tako nepovoljnih
uslova, da se posle jutarnje setnje, posle dorucka
bude stilisticki aktivan.
Sinoc smo malo stajali ispred Sautemptona i
ukrcali ono nekoliko ljudi koji su se prijavili za
ovaj poslednji zastanak pre velikog putovanja koje
se viSe nece prekidati. Noc nas je vec daleko od-
vela, daleko u daljinu; jos se slabo nazire jufoa
engleska obala, ali nece viSe dugo trajati, i siva,
lako zapenjena krufoica mora pod isto tako mutno
sivim nebom bice prazna i potpuna. Nije mi niSta
novo da more, kad se gleda s broda, u svojoj kruz-
noj dovrsenosti ne cini na mene ni izdaleka onaj
utisak kao sa obale. Nema odusevljenja sto ga iza-
ziva njegov sveti udar o stenu na kojoj stojim. Ne-
staje oearanosti, cemu je ocigledno uzrok trezveno
svodenje stihije na pojam brodske linije i putanje,
pri cemu ona gubi svoj karakter kao sHka, san,
ideja, duhovni prodor u veenost, i postaje okolina.
Okolina, izgleda, nije estetska, estetska je samo
slika koja stoji ispred nas. Sopenhauer kafe: ,,Lepo
je, razume se, videti stvari, ali nije nimalo lepo
biti one." Lako je moguce da istinitost ove receni-
ce, upravljene protiv svake cefoje, stoji u vezi sa
mojim iskustvom o morn. Nijednoj iluziji ne ide
u korist da postanemo s njom praktieno intimni -
eak ako je ta praksa umanjena pomoeu toliko po-
stidnog zastitnog komfora koliko ga prufa jedan
luksuzni parobrod.
Nesto ipak preostaje. Neizbefan je nervni sok
u prvim easovima posto se naviknuto stabilno tle
zameni labilnim. Ima za vreme citavih dana neceg
neverovatnoga u tom kad se silazi preko zaljuljanih
stepenica, koje se razmeksano dizu i tonu: covek se
239
hvata za glavu koja u vrtoglavici protestuje i skoro
bi rekao da je sve to neslana 5ala. Apsurdna je bila
jutrosnja setnja po palubi - sakato pridrfavanje
i pijano posrtanje praceno prezrivim smejanjem i
mahanjem glave, jer odnekud postoji u eoveku tez-
nja da to stanje, koje toHko narusava dostojanstvo,
pripiSe samom sebi, - kao sto kad se penjemo uz
strmu uHcu smatramo da su nam noge ,,tdke". Ali
sa zadovoljstvom utvrdujem da nema fiziicke slabo-
sti koju mi stvara more, nema hiperaciditeta ni po-
tresa nervnog sistema koji bi mogao nesto nasko-
diti mojim u krv usadenim i u detinjstvu stecenim
prijateljskim oseeanjima prema slanome elementu.
Telesna slabost nije razlog mrzovolji, ona dusevni
zivot ostavlja intaktnim, kao sto, jos mnogo dalje,
ostavlja intaktrnim apetit, ja moru tako reCi niSta
ne zameram i upravo mislim da bi mu moja simpa-
tija ostala postojana, eak i kad bi fizicka bolest
prilicno porasla.
Du meiner Jugend wilder Freund,
So sind wir einmal noch vereint!
(Ti divlji prijatelju moje mladosti,
tako smo jo~ jednom sjedinjeni!)
Setio sam se jutros stihova koje Tonio Kreger
n~je umeo do kraja da sklepa, posto mu je srce bilo
zivo.
U simptome morske bolesti nizega stepena mo-
ra se racunati sanjivost, upravo jaka potreba za
snom prvih dana. Bice da je tu krivica do v.isokog
vazdusnog pritiska, a1i pre svega do ljuljanja, od
koga se glava zanosi na uspavljujuci i opojan na-
cin. Nesumnjivo je to princip uljuljkivanja dece,
vestacko izazivanje sna alteracijom mozga koju iza-
ziva njihanje, pronalazak dadilja ,i decijih slufavki,
240
prastar i ne bas od najskrupuloznije vrste, kao sto
je davanje maka.
Citao sam ponesto iz ,,Don Kihota" juce posle
podne i uvece pored muzike u plavorn salonu, i sad
hocu da nastavim u stolid na palubi, u izvrsnoj
Hans Kastorpovoj stolioi za lefanje transponovanoj
u drugi ekstrem. Kakav neobiean spomenik! - po
ukusu zavisan od svoga vremena viSe no sto bi se
moglo primetiti iz njegove satire upravljene protiv
tog ukusa, a i iz dosta cesto naprosto pokornog
i lojalnog raspolofonja, pa ipak u pesnicko-osecaj-
nom slobodan, kriticno i ljudski nadma5avajuCi
vreme. Ne mogu da reknem kako me ushicuje Ti-
kov prevod, taj radosni i bogati nemacki klasicno-
-romanticnog vremena, nas jezik na svom najsrecni-
jem stupnju. On vanredno lepo sluzi stilu dela, ve-
likom po humoru, koji bi ponovo hteo da me zave-
de da humoristicko nazovem bitnim elementom ep-
skog, da ga osetim kao isto sto i epsko, iako to sva-
kako nije objektivno oddivo izjednacenje. Roman-
ticno-humoristicko stilsko sredstvo vec je i trik da
se citava ,,velika i neobicna povest" prikaie kao
prevod i komentatorska obrada arapskog manu-
skripta, kome je pisac neki ,,Arapin", to jest Ma-
var, Sid Arnet Benendfolija, i na koji se autor tobo-
Ze oslanja tako da se njegovo prieanje cesto sme-
njuje s indirektnim govorom, s obrtima kao: ,,Po-
vest nam kazuje da -" ili ,,Neka je blagosloven ja-
ki Alah! - veli Arnet Benendzelija u pocetku ove
osme glave; neka je blagosloven Alah! - ponavlja
tri puta, i veli -".1 Vanredno su humoristicka za-
glavlja gde se hvali i rezimira, kao: ,,0 pametnom
i zabavnom razgovoru izmedu Sanea Panse i njego-
ve zene Tereze Panse, uz druga zbinija dostojne
srecne uspomene." Ili parodisticki-5aljivo: ,,0 stva-
1
Svi citati uzeti su iz prevoda Dorda Popoviea u iz·
danju Eos, Beograd 1938.
16 Eseji, I 241
rima za koje ve1i Benendzelija da ce ih znati onaj
koji ih bude citao, ako ih bude pazljivo Citao." Hu-
moristiena je konacno u najdubljem smislu slozena
ljudska priroda, puna Ziivota ambivalentnost oba
glavna karaktera, sto pesnik s ponosom zapaZa go-
voreci o mrskom mu rdavom nastavku. Taj nasta-
vak, na koji je jednoga spekulantskog murdara na-
veo svetski uspeh romana, nije u Don Kihotu video
niSta vise sem budale vredne batina, u Sancu samo
zderu. Prezrivi i foeni protest protiv takvog glupog
pojednostavljivanja govori vise nego iz jednog me-
sta drugog ,,Don Kihota" i polemizira u predgovo-
ru, cije je drfanje uostalom oliceno dostojanstvo Ii
umerenost - iako samo na oko. On se sluii retoric-
kim sredstvima da u citaoca izazove potrebu za
osvetom i pokudom, a da se sam od njih uzdrli sa
dostojanstvom dostojnim samoga viteza od Mance.
,,Ti bi zeleo da ga nazovem" (pisca lafoog Don
Kihota) ,,magarcem, zavrzanom i bezobraznikom,
ali mi to ne pada na um. Neka bude kafojen svo-
jim grehom, neka ga jede o svome hlebu i neka
mu bude na zdravlje." To je vrlo hriscanski i lepo.
Njega jedino vreda sto ga je ,,onaj gospodin" na-
zvao matorim i jednorukim - kao da je do njega,
do pesnika ,,stajalo da zadrlim vreme, te da za me-
ne protice, kao da sam svoju ruku izgubio u kakvoj
krcmi, a ne u najuzvisenijoj prilici -" misli na bit-
ku kod Lepanta. ,,A valja imati na umu", parira on
duhovito, ,,da se ne piSe sedim vlasima, nego ra-
zumom, koji se obicno popravlja sa godinama."
I to je ljupko. Ali od blage vedrine njegove sede
glave nema ni traga u krajnje dvosmislenim pripo-
vetkama za koje citaocu veli neka ih isprieaju
,,onom gospodinu" i koje seprtlji treba da dokaZu
,,da je jedno od najveCih iskusenja kad se kome
uvrti u pamet da maze saciniti i stampati knjigu
sa kojom ce da dobije isto tako slave kao i nova-
ca." One, te pripovetke, pokazuju odlucnu osveto-
242
ljubivost, veliku ljutnju, fostoku mrlnju, ne pot-
puno svesni bol umetnika zbog brkanja onoga sto
ima uspeha, iako je dobro, sa onim sto ima uspeha
jer je rdavo.
Servantes je doziveo da jedna rdava knjiga ko-
ja se izdavala za nastavak njegove isto tako ,,prode
kroz svet", da se isto tako vredno cita kao ri. ta.
Ona je kopirala njene grublje osobine koje su imale
uspeha: komiku izdevetane ludosti i seljackog izjeli-
stva; to joj je bilo dovoljno; prisnosti, jezicke
umetnosti, melanholije i ljudske dubine dela ona
nije imala, a to, strasno je i reci, oitaocima nije
ni nedostajalo; gomila, tako je izgledalo, nije pra-
vila nikakve razlike. To je strasno ponifavajuce za
jednog pesnika; kad Servantes govori o ,,odvrat-
nosti i gadenju" koje je izazvao onaj drugi ,,Don
Kihot", on onda misli na svoje sopstveno iskustvo,
iako ga pripisuje publici, a pravi drugi deo svoje
knjige morao je da napiSe ne zato da bi citaocima,
nego da bi sam sebi uklonio tu odvratnost i gad.:-
nje koje je osecao na jeziku ne samo od one kn11-
ge, nego, zbog nje, i od uspeha svoga sopstvenog
dela. Sigurno, drugi Don Kihot, kod kojeg je cita-
lac trebalo da se opomene da je on ,,skrojen od
istog umetnika i od ista sukna kao i prvi", bio je
takav da je mogao rehabilitovati uspeh prvog, spa-
sti pesnicku east tog upropascenog uspeha. Ipak
taj drugi deo nema viSe pocetnu svezinu i srecnu
ostvarenu slobodu prvoga, koji pokazuje kako iz
skromne koncepcije, veselo zivotom nadahnute sa-
tire, pri kojoj pesnik isprva nije mnogo mislio, na-
staje, par hazard et par genie, knjiga naroda i eo-
veeanstva. On bi bio manje opterecen humanizmom,
elementima obrazovanja, primesama izvesne literar-
ne hladnoce, da prilikom njegova stvaranja nije
znatnu ulogu igralo eastoljublje distinkcije. Ali on
onu slozenost glavnih karaktera istice naroCito jas-
nije i svesnije: pre svega u ovome hoce da bude
243
,,od istoga umetnika i od istog sukna" kao prvi.
Don Kihot je doduse luda - takvim ga cini njegova
viteska nastranost; ali ta je anahronisticka buba i
izvor takve prave otmenosti, cistote, plemenite ljup-
kosti, dostojanstva svih njegovih manira, telesnih
i dusevnih, tako privlacnih i koj1i izazivaju postova-
nje, da je smeh zbog njegove ,,tufoe", njegove gro-
teskne figure uvek izmesan s iznenadenim respek-
tom, i nema toga ko ne oseca kako ga, i uza sve
neodobravanje, privlaci bedno-vel1ieanstveni, u po-
necem luckasti, ali inace besprekornri plemic. Njega,
u formi splina, nosi i oplemenjuje njegov duh, po-
mocu kojeg njegovo moralno dostojanstvo izlazi ne-
taknuto iz svakog ponizenja: i to sto Saneo Pansa,
izjelica, sa svojim poslovicama, svojim zdravim ra-
zumom i seljackom razboritoscu, koji nikako nije
za ,,.ideju" sto donosi batine nego za torbu, ipak
ima razumevanja za ovaj duh, sto je on svome dob-
rome, apsurdnome gospodaru od srca privrien, sto
ga, uprkos svih nepriilika koje mu donosi sluiba
kod njega, ne napusta, ne odlazi od njega, nego mu
ostaje veran iskreno i zadivljujuci, iako pokatkad
mora da mu laze, to je divno, to i njega cini mi-
lim i dragim, ispunjava mu figuru eovecnoscu, i iz
sfere proste komike diie je u prisno humoristicko.
Saneo je izraz naroda zaista, ukoliko reprezen-
tuje odnos spanskog naroda prema plemenitoj sa-
savosti., kojoj je hteo ne hteo pozvan da sluii. To
me zaokuplja jos od juce. Eto nacije koja melan-
holienu travestiju i odvodenje ad-absurdum njenih
klasicnih osobina, kao sto su: grandeca, idealizam,
neumesna gordost, nelukrativno vitestvo, uzdiie do
svoje standardne i poeasne knjige, prepoznaje u
njoj samu sebe sa ponosom i radosnom setom -
nije Ii to neobieno? Velicina spanske istorije lezi u
dalekim stoleCima; u nasem, Spanija ima da se bori
sa teskoeama prilagodavanja. Ali ono sto mene za-
nima jeste bas ta razlika izmedu onoga sto se na
244
nacin veliike sile naziva ,,istorijom", d duhovnoga,
ljudskog. lronija prema samom sebi, sloboda i
umetnicki nadzor bez krutosti u odnosu prema sa-
mom sebi, ne cine jedan narod mozda naroCito po-
godnim za 1istoriju; ali oni privlace, a na kraju neg-
de ipak ono sto privlaci ili odbija ima u 'i storiji
svoju ulogu. Sta bilo da kaiu istorijski pesimisti:
covecanstvo ima savesti, pa bilo to samo savest
estetska, savest ukusa. Ono se doduse klanja uspe-
hu, fait accompli-u sile, ravnodusno kako je do nje-
ga doslo. Ali ono u osnoVli ne zaboravlja ljudski
nelepo, nasilno-nepravicno i brutalno sto se desilo
u njegovoj sredini, 1i bez njegove simpatije nije na
kraju krajeva moguc uspeh nikakve sile i umes-
nosti. Istorija je obicna stvarnost za koju treba
biti roden, dorastao i u kojoj propada neumesna
plemenitost Don Kihota. To je privlacno i smesno.
Ali kakav bi tek bio jedan antiidealistickri, jedan
mracni i pesimisticki u silu uvereni Don Kihot, Don
Kihot brutalnosti, koji bi ipak ostao Don Kihot?
Dode humor i melanholija Servantesa nisu dosli.
21. maj
(Stolica za lefanje, paluba
za setnju, pled i ogrtac)
Od sinoc skoro neprekidno svira sirena za mag·
lu, ona je, ako se ne varam, syirala celu n~c,. pa j~
i danas pre podne ponovo pocela da opommJe. K1-
Sa promice, horizont, nasa svakodnevna beskraj-
nost, u sivoj je magli, 1 vofnja je usporena. I ve-
trovito je, ali je more jednako umereno, pa tako
necemo govoriti o rdavom vremenu.
Ali na crnoj ploci sto stoji u odmoriStu pred
stepenicama iznad trpezarije i sluzi za javna saop-
stenja, .procitali smo jutros na engleskom da put-
245
nici treba da se u 11 sati sa svojim brodskim kar-
tama nadu kraj numerisanih mesta u camcima, da
od odnosnog oficira dobiju obavestenja za slueaj
potrebe. Nisam video da Ii su ostali poslufali zapo-
vest, ali mi smo se posle bujona, koji u to doba
slu.Ze momci u belim kaputima, spremili za sasta-
nak, jer me zanima taj slueaj potrebe u svem ovo-
me konforu, koji stvar prikriva i koji ide za tim
da zaboravimo ozbiljnost polofaja. Uz put, ne zna-
juoi tacno kud treba da idemo, naiSli smo na nad-
stjuarta, dobro nam poznata iz trpezarije, koji nam
se predstavio kao vod naseg eamca, instruktor i
spasilac, fovijalan dacmen koji engleski i nemacki
govori sa tecnoscu podjednakom i koja na humo-
risticki nacin izlazi na kraj sa malim, malo name-
stena dobriicina i svakako <lobar poslovni eovek,
obrijan, sa zlatnim naoearima nad tankim povije-
nim nosem, kao sto se kod nas najcesce srece u
Svapskoj, u kaputu s lepim siritima, uvece kratkim
i izrezanim kao smokiing. On nas je odveo na mesto
za slueaj da dode do ozbiljnog, do jedne tacke na
otvorenoj palubi za setnju, i svojim smesno-prijat-
nim, u isti mah ostrim i guturalnim nizozemskim
nemackiim objasnio nam lako i srdacno kako se
ukrcava u eamac: Nema nista jednostavnije nri si-
gurnije - sa gornje palube ovamo se spusta eamac,
motorni eamac, vrlo zgodan, samo nesto mali kad
je more uzburkano, on visi tu pred ogradom, mi u
njega udemo, a onda se otiskujemo, ,,i onda", veli
on, ,,odvescu vas kuCi".
Kuci, neobicna formulacija! To zvuci kao da na
talasima treba da mu reknemo adresu, a on ce nas
tada odvesti onamo camcem za spasavanje. Kuci,
sta to uopste znaci? Treba Ii to da bude: Kisnaht
kod Ciriha u Svajcarskoj, gde stanujem od pre go-
dinu dana i gde sam vise u gostima nego kod kuce,
tako da ga jos ne mogu smatrati kao pravi cilj
eamca za spasavanje? Znaci Ii to, da podem dalje
246
unatrag, moju kucu u minhenskom hercoskom par-
ku, na Izaru, gde sam mislio da cu provesti svoje
poslednje dane, a koja se takode pokazala kao pro-
lazno skloniSte i pied-a-terre? Kuci - to bi u stvar.i
trebalo da ide jos dalje unatrag, u detinji kraj i u
roditeljsku kucu u Libeku, koja stoji na svome me-
stu i sad, pa tipak duboko utonula u proslost. Cud-
ni eamdzijo i spasioce sa naoearima, sa zlatnim
trouglima na rukavima i tvoj,im neodredenim
,,kuci"!
No sad smo bar dobili <instrukcije, pa smo za-
1lim sa nasim andelom jos malo produ:ZHi da caska-
mo, pogotovu kad sam ga zapitao da li je vec kad-
god iskusfo slucaj potrebe i da Ii je vec ucestvovao
u takvom ukrcavanju u eamac. - Triput! rece on.
Desilo mu se to vec triput u zivotu, otkako putuje;
ne prolazi lako eovek koji mnogo putuje morem.
- Ali kako to? Pa usled cega? - Nasukali se! rece
on saljivo iznenadeno. Nasukali smo se, sta drugo?
To se uvek desava kad se dugo putuje morem. -
Nikako nismo mogli da se u tom cestito snademo,
niti da zamislimo kako to diplomirana navigaciona
vestina, u koju imamo slepo poverenje, tako lako i
cesto omane da Se COVek svaki CaS prosto nasuce.
Ali od njega se nije moglo izvuci niSta podrobnije.
To nije dopustao njegov recnik, ogranicen na stvar-
no, ali kojim se on sluzio na lak humoristiean na-
cin. Mazda je ono sto nam je prieao bilo eaprdanje,
nalik na sanjarski izraz ,,odvesti kuci".
U trpezariji, on je prevashodno na usluzi jed-
noj amerikanskoj porodici koja zivi na velikoj nozi,
neprestano porucuje jela van jelovnika i easti se
narocitim dakonijama, rakovima, sampanjcem, ka-
vijarom i omelettes en surprise. Doduse, sa rukama
na ledima i sa mnogo poslovnog humora iza nao-
eara, on zalazi od stola do stola i udeljuje svakom
po malo od svoje fovijalnosti. Ali tamo se zadrfava
dugo i prete:Zno, usrdno nadgleda kako se donose
247
narocite dakonije, pa se i sam umesa da sto po-
sluzi. Posmatramo taj prosperity sa interesovanjem
utoliko cistijim sto niko ne mora da oskudeva. Hra-
na je izvrsna i, sto narocito treba ceniti, u dovolj-
noj koHCini. Ne postoji tuto11isanje pomocu nekog
utvrcienog menija. Na raspolaganju stoji citav gu-
sto ispisan i uvek nov jelovrnik; na osnovu n jega
sastavljaju se obedi po volji i nahocienju, i eovek
bi, kad bi mu to bilo moguce, mogao triput dnevno
da pojede odgore do dole sve ono sto se nudi od
hors d'oeuvres do ke-creams. Al1i kako Ii eovek brzo
stigne do svoje granice! Linija to zna, i njeno na-
celo slobode sigurno se pokazalo ekonomicno -
narocito zimi.
Sedimo za okruglim srednjim stolom zajedno
sa dva oficira: lekarem, mladim 1i simpaticnim, po
nacionalnosti Amerikancem, ;i blagajnikom, Holan-
daninom tako flegmaticnim i s takvim apetitom, da
mu se uvek daju duple porcije. Tu je jos jedan
dobrodufan mali biznismen iz Filadelfije, koji voli
da pije fampanjac i koji me svojim drfanjem i du-
sevnim ustrojstvom podseea na tipove iz moje do-
mace trgovacke civilizacije, i jedna starija gospo-
dica, obucena sa gracianskom brizljivoscu i cesto iz
suste ljubaznosti nasmesena, koja je posetila roda-
ke u Holandiji pa se sad vraca kuci. Posto se iskr-
ca, ima da precie jos citav kontinent, jer stanuje
u drfavi Vasington na Paoifiku.
Ljudi putuju - a to je delimicno nerazborito.
Moja zena je van sebe zbog jednih malih dvojaka
iz Roterdama, koje na palubi cesto zagledamo u
kolicima ,j koje nose u posetu njihovoj babi u JilZ-
nu Karolinu. Starica hoce da vidi svoje unucice -
vrlo lepo, ali to je strasno egoistieno. JilZna Karo-
lina lezi jilZnije od Sicil~je, u junu je tamo vru6ina,
pa ako bebe iz Roterdama pocnu da povraeaju i
dobiju proliv te umru, sta ce onda reci nj;i hova ba-
ba sto se uzjogunila da ih vidi? To nije vasa stvar,
248
ali kad covek fiivi zatvoren sa takvim slueajevima
u istom horizontu, onda o njima po6inje da raz-
miSlja.
Negovateljica beba Jevrejka je ii Cita moderne
knjige. Mati sa starijom bracom i sestrama jede
nedaleko od nas u jednom uglu trpezarije u kom su
nam lica vec i 1inace - kako nam se oini, odavno
- postala poznata. Niko se ne ukrcava niti iskr-
cava - nemogucnost je ocigledna, pa ipak eovek
uhvati sam sebe u iScekitranju da vidi gde se pojav-
ljuje kakvo novo lice. Tu je jos i jedan sto sa mla-
dim Holancianima koji se ocigledno nalaze na puto-
vanju iz razonode i cesto se grohotom smeju, i jos
jedan peti sto za kojim jede kapetan u drustvu
jednog distingviranog amerikanskog bracnog para
poodmaklih godina. Za vreme caja 1i posle vecere,
supruzi sede veoma uspravno jedno pored drugog
u salonu za muziku, i oitaju. To bi bilo sve kad ne
bi postojao u drustvu i enfant terrible, jedan k?s-
eati Jenki sa ispupcenim ustima, anglosaksonsk1m
ribijim ustima, pod koj1ima - a ne pod podbrat-
kom - policemen-i u Londonu pricvrscuju vrpcu
od slema - , eovek oko sredrine tridesetih godina
otprilike koji je zauzeo jedan zaseban stolic, dono-
si knji~ kad jede i ne druzi se ni sa kim zivim.
Doduse, vidaju ga kako u turistickoj klasi ~gra
shuffle board sa iseljenicima Jevrejima. Njegovo tu·
cienje vreda druge, ne trpe ga. ViSe puta video sam
kako pravi zabeleske, u stolici na palubi kao i za
stolom. S njim nije sve sasvim u redu, to svako
oseca. Inace se covek ne izdvaja na takav naCin,
da bi se posle zabavljao u tu11is1:Jickoj klasi. Sigur-
no je pisac koji :liivi u kritienom neslaganju sa
drustvenim uredenjem, iako mu je vecernje odelo
korektno. Malo mu zavii.dim zbog cvrstine kojom je
nastojao da dobije zaseban sto, malo sam ljubo-
moran na iseljenike Jevreje koje udostojava svoga
drustva. I ja bih, isto kao i oni, mogao pratiti mis-
249
 H njego~ih pribeleski, to mi govori moj ponos, iako
dopustam da je moje interesovanje trenutno usme-
reno manje socijalno nego estetsko-psiholoskt
Citavog dana zabavlja me epska duhovitost Ser-
vantesova da pustolovine drugoga dela, ilri bar ne-
ke od njih, izvlaci iz Don Kihotove knjiievne sla-
ve: iz popularnosti koju uzivaju on 1i Saneo zahva-
ljujuCi ,,njihovom" romanu, velikoj povesti u kojoj
su naslikani, naime prvom delu. Oni nikad ne bi
dosli na dvor kod vojvode, da gospoda vec fa lek-
tire nisu onako dobro poznavala neobicni par, i da
nisu bila ushicena sto ga sada vide licno i u ,,stvar-
nosti" i sto mogu da ga prime i ugoste, svoje kne-
zevske razonode radi. To je sasvim novo i jedin-
stveno: ne znam inace rnigde u svetskoj literaturi
da junak romana zivi na ovaj naCin, tako reCi od
slave svoje slave, od svoje opevanosti - jer nesto
je drugo prosto vracanje poznatih Licnosti u cik-
lickim romanima, kao kod Balzaka. Njihovu stvar-
nost doduse u neku ruku legitimira, pojaeava i pro-
dubljuje staro poznanstvo S njima, cinjenica da SU
vec jednom bili ovde, i sto su opet tu; ali ona ne
menja tie, raspored ·iluzija kojima pripada ostaje
isti. Kod Servantesa se tu uplice mnogo vise ro-
manticke veksacije, ironiene magije. Don Kihot i
njegov konjusar failaze u ovom drugom delu iz
sfere stvarnosti kojoj su pl'ipadalii, iz romana u ko-
me SU ziveli i, radosno pozdravljeni od citalaca nji-
hove povesti, ziVli i viidljivi kao potenoirana stvar-
nost, krecu se u svetu koji, slicno njima, u odnosu
prema proslome, prema stampanome svetu, pred-
stavlja visi stepen realnosti, iako je i on opet pri-
cani svet, iluzionarno pl'iz ivanje fiktivne proslosti,
1
tako da Saneo dopusta sebi da rekne vojvotkinji:
,, ... a onaj njegov konjusar, koji se pominje iii
treba da se pominje u toj povesti i koga zovu San-
co Pansa, to sam ja, van ako su me podmetnuli u
kolevci, hocu reci, van ako me nisu izmenjali u
250
stampi." Da, Servantes izvodi negde jos jednu figu-
ru iz omrznutog laZnog nastavka njegovoga dela,
da bi je na osnovu stvarnosti uverio da onaj Don
Kihot sa kojim ona pripovedacki spada u jedno
drustvo nikako ne moze biti prav.i ri istiniti. To su
obrti sasvim po ukusu E. T. A. Hofmana, kao sto
se uopste dobro vidi otkud oni romantiearima. Oni
bas nisu bilii najveci umetndoi, ali su sa najviSe du-
ha razmiSljali o duhovnim dubinama i odraZajnoj
nedokucljivosti umetnosti i Hu~ionarnoga, i bas za-
to sto su bild umetrnici sa umetnoscu i povrh nje,
bilo im je ironicno razb:ijanje forme tako opasno
bl-izu. Dobro je biti svestan da se ova opasnost na-
lazi u blizini svake umetnicko humoristicne tehnike
ostvarivanja. Samo je jedan korak od saljivosti
izvesnih sredstava epskog ostvarivanja do dosetke
i trika, do lakrdije koja nije vise formalno cvrsta
niti formalno verovatna. Tako ja dajem citaocu neo-
cekivanu priliku da svojim sopstvenim ocima ugle-
da Josifa, sina Jakovljeva, koji sedi na mesecini na
bunaru, ~ da njegovu telesnu pdsutnost, ljupku,
iako ljudski nesavrsenu, kakva jeste, uporedi sa
idealnom slavom koju su hiljade godina istakle oko
njegove licnosti. Verujem da humor takvog reali-
zatorskog uprilicavanja spada jos u oblast gde je
umetnost casno ocuvana.
22. maja
Tako, a da masina nijednom nije prestala, ide-
mo iz dana u clan u ravnomernom napredovanju
kroz daljine okeana, i prilikom lepljivog jutarnjeg
kupanja u toploj morskoj vodi, koja miriSe malo
nagnjilo i impregnira koru solju, i koje ja vrlo
volim, prijatno je misliti kako smo u snu preko
noCi ponovo prevalili <lobar deo nedoglednog pro-
stora. Ponekad kao da hoce da se razvedri, javi se
251
 p~ve~~ina, te boj1 i ulepfava vodu juznijim sjajem,
ah s1vma opet brzo guta tu topliju svetlost.
Predvece vo.limo da stojimo na vetru koji stva-
ra brod kretan1em, na prednjoj palubi, gledajuCi
kako kroz kruinice okeana putujemo na zapad. Ne-
prestano se krecemo :pre~av suncu !1a zalasku, ri
kurs.. se tek malo menJa, JUce nam Je pravac bio
tacm1e prema mestu zalaska, danas se pomerfo ma-
Io prema jugu. Lepo je J ponosno kako takav brod
~rolazi kr~z horiiz~i:ite, kao nacin kretanja, bez da-
l1eg, d.<?stoJanstvemJe nego kovitlanje brzih vozova.
U.J?~dlJ~Va Je aps?Iutna praznina vidokruga - na li-
IllJl ko3_o~ put~JU brodc.>V!i sviih pomorskih zemalja.
Danas Je cetvrt1 dan; ah do danas nismo videli eak
ni d~m k~kvog parobroda. Objafojenje je prosto.
Ima i. suvise mest~. U tom prostranstvu ima necega
kosm1ckog: mnog1 brodov.j gube se u njemu kao
zvezde u prostoru, i redak je slueaj da se susretnu.
Svakog dana poziva nas crna tabla da navije-
mo satove natrag za pola sata do cetrdeset minuta
juce je bilo trideset devet. Zvanicno se to desava ~
ponoci, ali mi taj znaeajni akt obavljamo vec ubr-
zo posto veceramo, tako da nam se, ako necemo da
n~~ noc bude i suv.iSe dugacka, produfava vece, a
~ii Jedan kor~.ad .ve,,~ pr?zivljenog vremena ponav-
l3amo uz muz1ku i c1tan3e. I kad pustamo kazaljke
da po~ovo podu jednim komadom vremenskog pu-
ta kOJ1~ ~anas prolaze po treCi put, ne cinimo to
bez zam1slJenosti. Deset puta po trideset devet mi-
nuta, to je Sest 1i po CaSOVa, koje cemo na OVOID
putu izgubiti, ne, dobiti. Kako? Zar se u vremenu
vracamo dok u prostoru napredujemo? Svakako,
posto p~tujem~ u pravcu zahoda sunca, suprotno
o~.retan~u zeml3e. Rec ,,kosmicki", koja mi je ra-
m3e dosla pod pero, na mestu je tek sad ovde.
Dolaze do izraza prostorno-vremenski odnosi sto
uticu .n~ svest bez obzira na konfor, koji bi ht~o da
banalmra elementarno a. 1isi ga ozhiljnosti. Prela-
252
zimo klize6i u tude dane, u oblasti zemljine povr-
sine koje se prema suncu okrecu drukcije nego one
u kojima inace stanujemo, bicemo jos u noci i spa-
vacemo, dok kod onih kod kuce bude jos beli dan.
To je jasno i poznato, ali mi se za svoj racun po-
novo ispitujemo: Kad bismo putovali sve dalje na
zapad, tako da dodemo kuCi preko krajnjega istoka,
onda bi dobitak u vremenu narastao uz put do naj-
viSe tacke, do citavoga jednoga dana i do brkanja
kalendara, a onda bi opet iScezao, tako da bi na
kraju otiSao kao sto je i dosao: a tako ce i biti,
kad ne budemo vise na putu onamo, nego na po-
vratku u nase krajeve. Nije steta za to. Jer vremen-
ski dobitak nije dobitak u zivotu, i kad bismo po-
ku5ali da kosmosu nacinimo malu podvalu, pa kad,
prispevsi preko, ne bismo iSli ni napred ni natrag,
nego seli pa kao zmaj blago euvali svojih cest ea-
sova, ipak se time nasem organski odredenom veku
ne bi dodala nijedna sekunda.
Kakvih li gimnazijskih misli! Ali zar ne da ko-
smolosko posmatranje sveta, u uporedenju sa svo-
jom suprotnoscu, sa psiholoskim, ima u sebi nece-
ga puerJlnog? Pri cem se seeam svetlih i okruglih
decijih oOiju Alberta Ajnstajna. Ja ne mogu na ino:
humane saznanje, udubljivanje u ljudski zivot, ima
zreli,ii. odrasliji karakter nego spekulacija o Mlec-
nom Putu - hteo bih to da pdmetim sa najdub-
ljim respektom. ,,Neka pojedincu", piSe kod Getea,
,,ostane sloboda da se bavi onim sto ga privlaci,
sto ga raduje, sto mu se cini korisno; all pravi
studij eoveeanstva jeste eovek."
Sto se tice ,,Don Kihota", to je uistinu tvore-
viina neobicna, naivna, velieanstveno nenamestena
i suverena u svojoj protivurecnosti. Nikako ne pre-
stajem mahati glavom zbog umetnutih novela, pu-
stolovno sentimentalnih, kao sto vec jesu, i sasvim
u stilu i ukusu onih produkata koje pesnik bas
253
hoce da ismeje, tako da SU citaoci U knjizi Opet do
mile volje nasli ono od cega ih je trebalo oduciti
- prijatna kura odvikavanja. Servantes ispada iz
uloge sa onim pastirskim pripovetkama, kao da bi
hteo da pokafo da ono sto mofo vreme mofo i on,
da on to upravo majstorski savladava. Ali, da Ii isto
tako ispada iz uloge i pri humanistickim govorima
koje pokatkada drfe njegovi junaci; da Ii time raz-
bija njihov karakter, prelazi svoj nivo i, neumet-
nicki, jos samo on sam vodi rec, to mi je sumnjivo.
Izvrsni su ti govori: na primer, govor o vaspitanju
Ii o prirodnoj i o umetnickoj poeziji, koji ima prili-
ke da cuje saputnik u zelenoj kabanici - pun pre-
ciScena razuma, pravienosti, ljudske blagonaklono-
sti i formalne otmenosti, tako da se onaj u zelenoj
kabanioi s pravom eudi, i to ,,tako da se ostav·i
miSljenja, koje je :imao o njemu, da je sumanut".
Ali tako je i pravo, i to miSljenje treba da napusti
i citalac. Don Kihot je doduse sasav, ali ni najma-
nje nepametan, sto svakako ni sam pesnik nije u
pocetku bas pravo znao. Njegovo postovanje prema
stvorenju svoje sopstvene komicne invencije stalno
je u porastu za vreme pripovedanja - taj proces
mozda je najzanimljiviji u citavom romanu, on je,
upravo, roman za sebe, i u skladu je sa sve vecim
postovanjem prema samom delu, koje je bilo kon-
cipirano kao gruba satiricna 5ala, bez predstave o
tome do kolike je visine ljudske junakovoj figuri
bilo odredeno da poraste. Ta promena optike dopu-
sta i uslovljava siroko solidariziranje autora sa
svojim junakom, tefoju da se njegova duhovna vi-
sina izjednaci sa svojom sopstvenom, da se on uci-
nd govornikom sopstvenih shvatanja i miSljenja i
da se vanredna sevalereskna ljupkost koju sa5ava
ideja, uprkos sveg njegovog bednog izgleda, izaziva
kod Don Kihota, dopuni duhovnom dostojanstve-
noscu d lepim obrazovanjem. I bas duh i izrafaj-
254
na forma njegova gospodara jesu ono na sta se
cesto odnosi bezgranicno Sanfovo divljenje, a d
drugi osecaju kako ih to u najvecoj meri privlaci.
23. maj
Kretanje se usporava. Otoplilo je: oseea se
blazi i vlafoiji vazduh Golfske struje.
Zapocinjem dan igrajuCi se gore kod eamaca
cetvrt sata medicinskom loptom sa jednim palub-
nim stjuartom iz Hamburga, za kog se ispostavlja
da mi je citalac. Vrlo je dobro posle toga po~eti
dorueak sa pola grape fruit-a, tom osvefavaJucom
velikom narandfom, koje na brodu ima u izvrsnom
kvalitetu i koja se, da bi se zgodnije jela, vec u
kuhinji oguli jednim narocitim <instrumentom. Na-
suprot tome, nikako mi ne polazi za rukom, zbog
toga sto je sladunjav, da se sprijateljim sa ledenim
koktelom od paradajza, koji Amerikanci srcu pre
svakog obeda.
Kako fovek mora da se krece, a vecno kru-
zenje oko palube za setnju deluje zaglupljuju6i,
dali smo se na palubne igre, pa njima prekracuje-
mo poneki sat ujutru i posle podne. U drustvu s
jednim mladim Holandaninom koji nam se prija-
teljski priblizio igramo shuffle board, ciji su crveni
kvadrati sa brojevima izvuceni svuda po palubi -
dobro izmiSljena vezba od koje eovek zivahne. Radi
se o tom da se stapovima nalik na lopatu gurnu
okrugle drvene place u polja oznacena brojevima -
i to tacno u sredinu, a da ivica place ne dodirne
liniju polja - , da se izbegne opasno minusno po-
lje, da se dode do polja oznacenog sa + 10, da se
ono sto se izgubilo popravi onim sto se postiglo,
i da se protivnik uz put karambolafom istera iz
povoljne pozicije. - , sto je. sve la~se re~i nego. uci-
niti i sto neravmna tla, ah naroc1to lab1lnost igra-
255
 lista, njegovo koso izmicanje tamo i amo izvanred-
no ote.fava, stvara od njega upravo gl~pu stvar
srece. Najpa2ljivije gadanje malo vredi: vodene ne-
proracunljivim silama, ploce polete bog te pita kud,
a posto se eovek zbog toga ljuti, stvara se pored
spoljasnjeg kretanja i unutrasnje, tako da jelo na
svaki nacin zasluzimo.
Delika~n.ija igra nego shuffle board je palubni
golf, u koJOJ, na nekoj vrsti vestacke minijaturne
livade, na jednom ravnom podijumu zeleno prevu-
ceno~, ~reba pOI~OCU sest stapova, sa sest uporedo
stavlJemh polazmh mesta, uterati jednu laku loptu
kroz usku kapiju, u rupu na drugom kraju povrsi-
ne, i to sa sto je moguce manje udaraca. Nacelno
b~.r sa srediSnjeg mesta, koje lezi u istoj liniji s ka~
~IJ~~ i rupom, mo~eno je resiti zadatak jednim
Jedm1m udarcem. Ah kome to polazi za rukorn!
Tri udarca cine svakome cast, dva SU sjajan rekord.
Obieno pred kapijom eovek najgore useprtlji i
udara_ loptu tako da m~. se vraca, pa je posramlje-
no pnmoran da na ad1c1onu tablu zabelezi sesticu
iii sedmicu.
Za vreme CaJa i posle vecere sedimo vecinom
u plavom salonu, ovde nazvanom social hall uz
muziku. Ponekad, narocito posle podne, mi sm~ je-
di~i slusaoci; tada, iako bismo mi mogli i bez toga,
?VIra zbog i;ias muzika; ali neko mora biti prisutan,
mace ne SVrir~ •• Ponek~d .• kroz prozore koji udaraju
na palubu, v1d1mo svirace kako kao sumorni neza-
posleni . .~adni_ci dZonjaju za pultov:ima u praznoj
prostOrIJI. Ah neka samo jedan putnik ude u sa-
lon, oni dograbe instrumente i odmah poCinju.
Or_k~star se sastoji od klavira, dveju violina,
braea 1 cela. Koncertmajstor je ujedno i dirigent.
Programi su laki, nego kako! NajviSi domet je ka-
kav potpuri iz ,,Karmen", kakva fantazija iz ,,Travi-
jate". U najprostijem slucaju - slobodno se mofo
reci: ,,najprostijem" - mogu se cuti zasecereni sa-
256
lonski komadi sto u trenucima eastoljublja podra-
.favaju Pucin:iju, kojima se svud na zemljinoj kugli
zabavlja civilizovani normalni eovek i koje mu ser-
viraju i u sred ove pustosi, da bi za svoj novae
imao oseeanje bezbednosti. Sve je na ovakvom pu-
tovanju podeseno da izazove zaborav, da m~ini da
se niSta ne mora misldti, a ja ponekad, iz urodene
nepaznje, bacam, uz neukusno zvucno pricanje, po-
gled kroz prozor i onda opet kroz prozor palube
za setnju napolje na sivozelenu, posramljenu pu-
stinju i na horizont, koji se popne, nekoliko sekun-
di ostane gore, pa opet roni.
Tapsemo sviracima, a oil!i, svaki put toboze ra-
dosno iznenadeni, zahvaljuju preko svog koncert-
majstora. Ali oni ilZivaju u poslu, i nezavisno od
nas i jedan od drugog, na ovom iii na onom mestu
izmenjuju poglede, kradom se poslovno sporazume-
vaju i osmehuju jedan na drugog. Ja •i h posmatram
i mislim da se treba euvati toga da se ti ljudi uzi-
maju i suviSe olako. Sede oni tu i gudeCi izvode
neke slatke kojestar.ije, kao sto im je vec posao.
Ali je dokazano i zajemceno da oni u slueaju po-
trebe mogu isto tako da sede 1i da do poslednjeg
trenutka sviraju ,,Nearer, my God, to thee". Sa tog
glediSta treba ih posmatrati.
u meduvremenu citam svoju narandZastu sves-
cicu i cudim se raskalasnoj okrutnosti Servanteso-
voj. Jer njemu, bez obzira na onu siroku solidar-
nost autora sa svojim junakom, o kojoj sam pisao
juce, i bez obzira na svoje postovanje prema nje-
mu, nikad nije dosta da izmiSlja srnesno-bedna po-
nifonja za njega i za njegovu sirokogrudost, komic-
ne poni.favajuce izmiSljotine kao sto je ona zgoda
sa sirom sto ga je ,,prosti" Saneo stav.io u Don Ki-
hotov slem i koji u najpatetienijem trenutku poci-
nje da se topi na vitezovoj glavi i surutkom m_µ
obliva oci i bradu, tako da on misli da mu se topi
mozak iii da se strasno znoji, pri cem se zestoko
17 Eseji, I 257
brani od pomisli da bi to mogao biti znoj zbog
straha. Ima u tim izmiSljotinama neceg sardonskog
i humoristicki surovog kao, u drugom slueaju na
primer, u zapravo odvratnoj pripoveci, kako Don
Kihota mecu u drveni kavez i vuku ga tamo-amo
- to krajnje zamislivo ponizenje. Tuku ga bez kra-
ja i konca, skoro isto toliko kao Lucija u romanu o
magarcu. Pa ipak ga njegov pesnik voli i postuje.
Ne lici li sva ta okrutnost na kastigovanje, na isme-
vanje i kafojavanje sama sebe? Da, meni se cini
kao da tu neko izvrgava smehu svoju cesto oskr-
navljenu veru u ideju, u ljude i njihovo opleme-
njivanje, i kao da je to gorko pristajanje uz prostu
stvarnost zapravo definicija humora.
Nenadmasna je kritika prevodenja, koju Ser-
vantes stavlja u usta Don Kihotu: cini mu se, veli
on, kao da sa prevodenjem sa jednog jezika na dru-
gi stvar stoji tako kao kad se flamanske tapete po-
smatraju sa nalicja: ,,jer ako se i vide figure, pune
su konaca koji ih kvare, niti se vide onako cisto i
lepo kao s lica ... ali time necu da kaiem da nije
pohvalno uprainjavanje sa prevodenjem." Ta ka-
rakteristika je vrlo tacna. On izuzima samo dva
spanska prevodioca, Figeroja i Huarega. Kod njih
se odista mofe tesko razlikovati sta je prevod a sta
je original. To mora da su bili sjajni ljudi. Ali u
Servantesovo ime hteo bih pored njih da izuzmem
jos jednog: Ludviga Tika, koji je ,,Don Kihotu" dao
njegovo drugo lice, nemacko.
24. maj
Juce mi je dosao na pamet i pod pero ,,Zlatni
rnagarac" - ne slueajno, jer sam usao u trag iz-
vesnim vezama ,,Don Kihota" sa pozno antickim
romanom, o kojima moje neznanje ne ume da rek-
ne da Ii SU pale u oci vec i drugima. Odnosna me-
sta i epizode upadaju stvarno u oci svojom neobic-
258
noscu, gruboscu svojih motiva, koja pokazuje da se
radi o dalekom poreklu; i znacajno je da se oni
nalaze u drugom, duhovno dostojanstvenijem delu
dela.
To je pre svega u devetoj knjizi pri.povetka o
Kamaeovoj svadbi, ,,uz druge prijatne dogadaje".
Prijatne? Strasne se stvari dogadaju na ovoj svad-
bi, aH ono ,,prijatno" u zaglavlju govori unapred
da se prilikom ovih strahota radi o sali, lakrdiji,
prevari, o jednom mimusu koji se kradom smeje,
o tragicnom nasamarivanju oitaoca i onih koji uce-
stvuju u pripoveci, sto se konacno rasplice u za-
panjenu veselost. - Slika se, ne stedeCi ,,najprijat-
nija" sredstva, seoska svadba prelepe Kiterije sa
bogatim Kamacom, koji se pojavljuje kao srecniji
suparnik jednog prezrenog, ali samo po zapovesti
prezrenog a vrlo cestitog mladica, Bazilija, koji Ki-
teriju, dete svoga komsije, voli vec odavno, a ona
njemu uzvraca ljubav, tako da oni u stvari pripa-
daju jedno drugom pred bogom i ljudima, te do
veze lepoticine sa bogatim Kamaeom dolazi tek pod
gvozdenim pritiskom nevestina oca. Sveeanost je
dosla do trenutka vencanja, kad Ii se uz promukle
krike pojavljuje nesrecni Bazilio, ,,obucen, kako se
cinjase, u crnu fohu optocenu plamenim karmezi-
nom", i drhtavim glasom drzi govor u kome izjav-
ljuje da ce on, cija licnost stvara moralnu prepreku
punoj i nesmetanoj sreci ono dvoje, sam sebe uklo-
niti s puta. ,,Neka zivi", uzvikuje on, ,,<luge i srec-
ne vekove bogati Kamaco sa nezahvalnom Kiteri-
jom, a neka umre, neka umre siroma5ni Bazilio cija
je nemastina potkresala krila njegovoj sreci i do-
vela ga do grobal" I rekavs-i to, on iz jedne batine
koju je pobo u zemlju izvla6i mac, kao iz korica,
stavlja mu drsku na zemlju i baca se na siljak,
tako da mu polovina seciva, umrljana krvlju, izlazi
na leda, a on sam, okupan u svojoj krvi, padne i
prostre se po zemlji.
259
 Nemogucno je zamisliti ufasntlji prekid tako
vesele i bogate sveeanosti. Svi dojure do njega. Sam
Don Kihot sjase sa Rozinante da pomogne jadniku,
popa se trudi oko njega i ne dopusta da se mac iz-
vuce iz rane pre no sto se Baziliio ispovedi; jer iz-
vlacenje maea isto je sto i njegova smrt. Nesrecnik
jos malo dolaZ'i sebi 1i nemocnim glasom izra.fava
folju da mu Kiterija u njegovim poslednjim trenu-
dima da ruku kao supruga, tada ce njegova gre5na
smrt imam opravdanja. Kako on to zamiSlja? Zar
da se bogati Kamaeo odrekne svoga u korist smrti?
Popa opominje samrtnika neka radije vodi racuna
o dusi •i neka se ispovedi; al·i Bazilio, prevrcuci oOi.-
ma i, ocigledno na izdahnueu, veli da se nikako
nece ispovediti pre no sto mu Kd.terija ne pruzi ru-
ku - pa to konacno, posto se radi o hroiScanskoj
dusi, odista ii bude, uz pr:istanak cestitoga Kamaea.
Ali tek sto se desilo, kad Ii Bazilio lako skoci na
noge, iizvuce mac iz svoga tela, koje mu je sluzilo
kao korice, ii onima koji vec Vlieu ,,Cudo, cudo!"
drsko odgovara: ,,Nije eudo, cudo, nego majstorija,
majstorija!" - ukratko, ispostavlja se da mac nije
pro5ao kroz Bazilijeva rebra, nego kroz limenu cev
napunjenu krvlju, i da je sve to bilo lukavstvo
udeseno 'izmedu dvoje ljubavrnika, koje zatim, za-
hvaljujuci dobrodusnosti Kamaeovoj, a zahvaljuju-
Ci isto tako i dobrom 1i pametnom nagovaranju Don
K:ihotovom, dovodi dotle da Bazilio zaddi svoju
Kiteriju.
Da Ii je tako sto dopusteno? Scena samoubi-
stva data je sa savrsenom ozbiljnoscu i tragicnim
akcentima; ona nedvosmisleno izaziva strah i ga-
nutost ne samo kod svih onih koji su joj prisu-
stvovali, nego i kod citaoca - samo zato da bi se
sve to konacno rasprsilo u smesnom dimu i poka-
zalo se kao lakrdijaska travestija. S lakim nezado-
voljstvom pita se eovek da Ii ovakve mistifikatorske
vestine dolikuju u stvari umetnosti - umetnosti
260
kako je mi razumevamo. Ali ja znam od Ervina
Rode i iz izvrsne knjiige koju je religiozni istoriear
Karl Kerenji iz Peste napisao o grcko-istocnom ro-
manu, da su pripovedaci pozne antike izvanredno
voleli takve scene. Aleksandrijski romanopisac Ahi-
leus Tatios priea u svojoj ,,Povesti Leukipe i Klejto-
fona" kako egipatski razbojnici iz mocvare na je-
ziv nacin, opisan sa svim varvarskim pojedinosti-
ma kolju junakinju ove povesti, i to pred ocima
nje~og dragana, odvojena od nje jednim sirokim
jarkom, a on tada u oeajanju hoce da se ubije na
njenom grobu. Ali tu dotrce njegovi drugovi, za
koje je on takode verovao da su mrtvi, favuku zrtvu
zdravu i citavu iz groba i objasnjavaju Klejtofonu
kako su ond, takode uhvaceni od Bukola, zatrazili
od ovih neka njima prepuste da izvrse frtvu, i kako
su pomocu jednog pozoriSnog nofa sa secivom k.oje
se uvlaci i jednog krvlju napunjenog creva, pnve-
zanog devojci, naizgled ucinili tu strafou stvar. -
Da li se varam, ili je to krvlju napunjeno crevo
sluzilo kao pouka ovoj zestokoj obmani u ,,Don
K:ihotu"?
Drugi je slueaj secanje na samog Apuleja. Mi-
slim na veoma neobicnu ,,pustolovinu sa njaka-
njem", koja se priea u osmoj i desetoj glav·i i~~e
te devete knjige: kako dva seoska kmeta, od koJih
je jednome pobegao magarac, idu zajedno na brdo,
gde misle da je, i, posto ne mogu da ga nadu, po-
ku5avaju da ga domame podrafavaju6i njegovu nja-
kanju, - vestina u kojoj su obojica neobicni maj-
stori. Jedan tu, drugi tamo, oni naizmenifoo njaeu,
i kad god se jedan oglasii, drugi dotrci, uveren da
je dofao magarac, posto je samo on sam mogao
njakati tako pr:irodno, pa obasipaju jedan drugog
kompHmenti ma zbog svoga lepog dara. Ali razlog
sto magarac ne dolazi U tom je StO SU ga prozde-
rali vuci, te lezi u dZbunu. Kmetovi ga tamo nadu,
pa se falosni i promukli vrate kuci. Al i se priea o
1
261
njihovom pesnickom nadmetanju rasiri po celoj
okolini, tako da ljudi iz ovoga sela postaju predmet
sprdnje ostalima, pa ih na sve strane ljute magare-
Cim njakanjem, zbog cega nastaju ogorcene svade i
pravi orufani pohodi iz sela u selo; i Don Kihot i
Saneo Pansa upadaju u jedan takav pohod bas na
njegovu polasku. Jer, kao sto to biva, dva magare-
Ca sela odavno su od sprdnje nacinila east i pala-
dijum; oni polaze sa zastavom na cijem je belom
atlasu naslikan magarac kako njace, i pod ovim
amblernom, naoruiani kopljirna, lucirna, partizana-
rna i helebardama, idu u susret anti-magarcima, da
s njima zapodenu bitku, i tu im se na putu ispreci
Don Kihot. On im drzi velikodusan govor kojim
ih u ime razuma poziva da odustanu od svoje na-
rnere i ne dopuste da zbog takvih kviskvilija dode
do krvoproliea. I oni, izgleda, hoce da ga poslusa-
ju. Ali tu se, da bi stvar jos dopunfo, umefa Saneo
i pokvari sve, time sto im kafo da je ne samo glu-
post ljutiti se kad nekoga cujemo gde njace, nego
i dodaje da je on sam u mladosti umeo da njace
tako lepo i dobro da su mu odgovarali svi magarci
u selu; i da bi im pokazao da je to nesto sto se,
kad se jednom nauci, nikad viSe ne zaboravlja, kao
plivanje, zapusi nos i njakne tako da sva okolna
polja zajece - na svoju najvecu stetu. Jer seljaci,
koji to nikako ne mogu da euju, strafoo ga izmlate,
pa i Don Kihot, sasvim protivno svojoj navici, mo-
ra da gleda kako da klisne ispred njihovih strela
i partizana. On hvata cistac, a Saneo, koga SU jos
upola onesvescena ,,posadili na njegova magarca"'
klipse za njim sav bedan. A oni ratnici, posto su
celu noc uzalud cekali protivnika koji nije dosao,
radosno se i ponosno vracaju u svoje selo, i, doda-
je uceni pesnik, ,,da su znali za obieaj starih Grka,
bi na onom mes tu podignuli trofej".
262
Neobicna priea! U njoj ima necega sto mnogo
podseca i aludira na ono u cemu se, mislim, ne va-
ram. U svetu grcko-istocnih religioznih predstava
magarac igra narocitu ulogu. To je zivotinja Tifon-
-Seta, zloga brata Oziriisova, ,,Crvenoga", ii mitska
mrznja prema njemu nastavlja se tako daleko u
srednji vek, da rabinski komentatori Biblije naziva-
ju Esava, crvenoga brata J akovljeva, ,,divljim ma-
garcem". Pojam batine stoji u tesnoj i svetoj vezi
sa ovim faluskim stvorenjem. Rec ,,tuci magarca"
kultslci je obojena. Citava krda magaraca su kao u
ceremoniji uz batine terana oko gradskih zidina,
postojao je i pobozni obieaj da se tifonska zivoti-
nja surva sa stene - ista ona smrt kojoj je jedva
umakao u magarca pretvoreni Lucije u Apulejevu
romanu: razbojnici mu prete sa ,,katakremnezestai".
Njega, uostalom, tuku zbog njakanja, tako kao
Sanea Pansu, i uopste, dok je magarac, on nepre-
stano dobija batina: ako se izbroji koliko puta,
ispada cetrqaest. Dodajem tome da je, prema Plu-
tarhu, stanovnicima izvesnih mesta bio tako omrz-
nut glas magarca da su oni eak strogo zabranjivali
i trube ciji je zvuk izgledao sliean njemu. - Nisu
Ii seljaci u ,,Don Kihotu" reminiscencija na ta oset-
ljiva naselja?
Neobicno se doima kad se takva pramitska te-
kovina javi kod spanskog renesansnog pesnika u
naivno prerusenom obliku. Je Ii mu ona dos~a iz
direktnog poznavanja antickih romana? Da h su
motivi dosli do njega mozda preko Italije .i Bokaea?
Neka to rese naucnici.
Razvedravanje u toku dana i plavetnilo na ne-
bu. More je ljubieasto - ne kaze Ii mu Homer ta-
ko? Oko podne videli smo divne pruge oblaka kako
u suneanom sjaju lebde nad vodom, jedna za dru-
gom, mlecnobele tratine, stvorene ~ao za noge an-
dela, nefna i svetlosna fantazmagonJa.
263
 25. maj
Mladi lekar nepoverljiv je prema vremenu: si-
gurno, lepo je; ali dok traje uticaj Golfske struje,
ni na sta se ne mofomo osloniti. Za to vreme uzi-
vamo u srecnoj promeni, u sve veeoj toploti, po
kojoj vec oseeamo da prelazimo u druge, juznije
zone, u plavoj cistoti, u lakfoj vo:lnji po glatkome
moru, u zadrfavanju na otvorenoj palubi, gde, pre-
lazeci iz sunca u senku, provodimo skoro citav dan.
Treba se cuvati da nam se lice podmuklo ne opali.
Zbog vetra koji brod stvara kretanjem ne oseeamo
vrucinu, a za to vreme neprimetno traje, stetno
naposletku, dejstvo sunca.
Sinoc je u social hall-u odrlana bioskopska pred-
stava - ni ovog dara oivilizacije ne treba da, vo-
ljom nasih pokrovitelja, budemo liSeni na putu, i
dosta je kuriozno uzivati u njemu u ovim okolno-
stima. Bela projekciona plofa stavljena je na jedan
kraj sale, a na drugi, cudesni aparat koji stvara sli-
ku i ton, do kog se razvitkorn usavrsila laterna ma-
gica iz naseg detinjstva. Sedimo u fotelji za pozla-
cenim malim stolom, u lako zaljuljanoj elegancijri
drustvene prostorije, u smokingu, pijemo faj, pu-
simo cigarete i gledamo senke koje govore i krecu
se kao u bilo kojem ,,Kapitolu" ili ,,Eldoradu" na
kopnu, - neoce~ivan ~ivotni polofaj. Ni zivotno
stanje lica koja su igrala nije ni u kom slufaju bi-
lo ispod naseg, bilo je bar isto toliko elegantno i
udobno. Pouzdano blagostanje bila je sama po sebi
razumljiva pretpostavka njihova zivota ri sudbine,
i ono je, utesno za gledaoce, ublafavalo konflikte i
iskusenja sto SU ih snasla. Tako treba da bude.
Siroko-otmene perspektive salona, trpeze u blesku
kristala i poslufavnika s vocem - fiilm narocito vo-
li da prikaie viziju bogatstva, da slu~i narodu kao
san, svetu sto novcem gospodad kao laskavo ogle-
dalo. Nas, arnericke proizvodnje, p:riifao je o jed-
264
nom sta:riijem poslovnom direktoru koji je obuzet
nekom ce:lnjivom i diletantskom slaboscu za mu-
ziku, umetnost, lepotu, uzviSeniju strast, i koji na-
pusta zenu, da bi u Parizu jurio za tim earobnim
snovima. Blag neuspeh posledica je njegovog ne-
prilienog pokufaja; zensko otelotvorenje njegove
ce:lnje pripadne nekom mladom muziearu, kome je
on svojim novcem pomogao da dode do slave, a
poslednja slika prikazuje ga na telefonu kako svo-
joj trpeljivoj supru:zii javlja da se vraea, - kraj
doduse mehanholican, ali podnosljiv kad se zna da
razocaranog, no svakako i umirenog coveka, opet
cekaju perspektive salona i stolovi sa k:riistalorn.
Zlo je bilo u tome sto srno te slike i prilike,
prijatne i u skladu s nasirn polofajern, gledali u
tako rnalobrojnorn drustvu, nas deset ili dvanaest
osoba, urnesto viSe stotina, u plavo-zlatnorn social
hall-u luksuznog parobroda, cija je praznina, zjape-
ci i donoseCi gubitak, prufala sliku kriticki uzdrma-
nog prJvrednog poretka. Nisu dosli eak ni svi onri
sto spadaju u nasu, malu, postojanu grupu. Prirne-
tio sarn odsutnost riboustoga Amerikanca sa beles-
kama. Gde je bfo? Opet kod Jevreja iseljenika u
turistickoj klasi? Taj eovek uznemiruje. On putuje
prvorn klasom, i s nama je zajedno na obedima, u
smokingu; ali od nasih duhovnih zabava uvredlji-
vo se tudi i odlazi u stranu, neprijateljsku sferu.
Treba lo bi da se zna karno se pl"ipada. Trebalo bi
se drfati zajedno. -
Pustolovina sa lavom neosporno je vrhunac
Don Kihotovih ,,podviga" i stvarno vrhunac citavo-
ga rornana - divna glava, prifana sa komicnim pa-
tosom, patetienom komikom koja pokazuje pravo
pesnikovo odusevljenje herojskom ludoseu svoga
junaka. Procitao sam je odmah dvaput, i njen neo-
bicno uzbudljivi, veHeanstveno-smesni sadrfaj ne-
prestano me zaokuplja. Nailazak na kola sa zasta-
vom, na koj.ima se nalaze africke zivotinje ,,koje
265
oranslci gubernator falje dvoru kao dar Njegovom
Velieanstvu", dra.Zestan je vec kao kulturna slika.
I napregnutost sa kojom se, posle svega sto smo
saznali o sreanosti Don Kihotovoj, slepoj i svoj u
promasajima, oitaju te stranice gde on, na mas
svojih pratilaca 1 ne dopustajuCi da ga ,,zalude"
bilo kakvi razumni prigovor'i, zahteva od euvara
da pusti iz kaveza strasnoga i gladnog lava kako
bi se s njim pobio, - ta napregnutost svedooi o iz-
vanrednoj umetnosti kojom pripovedac ume da jed-
nom istom dusevnom motivu, kroz sve promene,
ocuva svezinu ii neprestano dejstvo. Preterana sme-
lost Don Kihotova iznenaduje zbog toga sto on nije
ill. izdaleka tako lud da je ne bi bio svestan. ,,I ta-
ko ", veli on docnije, ,,kidisati na lavove kao sto
sam sad kidisao ticalo se mene neposredno, iako
sam znao da je to preterana smelost; jer ja dobro
znam sta je hrabrost, koja vrlina stoji izmedu dva
krajnja poroka, kao StO SU kukaviicluk i drskost;
ali manje ce zla biti ako onaj koj.i je hrabar tera
do same drskosti, negoli da padne i ponizi se do
samog kukavicluka; jer kao sto je lakse raspikuci
da bude darezljiv, negoli tvrdici, tako je lakse dr-
skome da bude hrabar, negoli kukavici da se uz-
visi do prave hrabrosti." - Kakva moralna inte-
ligencija! Zapafanje eoveka od Zelene Kabanice
prosto naprosto je tacno: sve sto Don Kihot ka.Ze,
dobro je i pametno, ali sve sto na osnovu toga ci-
ni, besmisleno, preterano smelo i glupo; i eovek
skoro ima utisak kao da je pesnik to hteo da po-
stavii kao prirodnu i neizbefou antinomiju viseg
moralnog zivota.
Klasicna, sto puta u slici prikazana scena kako
mrsavi hidalgo, kojii je sjahao sa svoje rage, jer je
zabrinut da njena hrabrost nece dostici njegovu,
stoji sa svojim rdavim stitom i macem spreman na
najapsurdniju borbu, pred otvorenim kavezom, i
,,s hladnom pafojom" posmatra pokrete golemoga
266
lava, pun herojske nestrpljivosti da se s njim po-
bije - ta izvanredna scena ponovo mi je ozivela u
Servantesovim recima, pored njenog nastavka, koji
donosi koliko easno toliko blama.Zno odbijanje i
razbijanje Don Kihotovog viteskog drianja. Jer ple-
meniti lav, ne dajuci niSta na ludorije i junacke
podvige, jednostavno mu, kratko ga pogledavsi,
okrene ,,svoju strafoju stranu" i sa najveeom hlad-
nokrvnoscu i mirom ponovo se prusi u kavez. He-
roizam je propao na najtrezveniji nacin. Sve ono
bedno smesno sto saddi ideja preziranja, ovde,
zbog omalovafavajuce-ravnodusnog ponasanja ma-
jestetiene kreature, pada na glavu Don Kihotovu.
I on sam je zbog toga van sebe. On zahteva od
preplasenog cuvara neka udarcima natera lava da
ustane i da ga napadne. Ali ovaj se od toga brani
i objasnjava vitezu da je on vec dovoljno pokazao
velicinu svoga srca: nema tog junaka kome bi duz-
nost bila viSe nego da svog protivnika izazove i sa-
ceka ga na belezi; ako je taj kukavica, sramota
pada na njega, 1i tako dalje. To Don Kihotu ko-
nacno bude po volji, i on istµ onu maramicu kojom
je brisao znoj od surutke stavi na koplje kao znak
pobede, nasta Saneo, koji je pobegao i koji to vidi
izdaleka, rekne: ,,Evo glave, ako mi gospodin nije
savladao zverove, jer nas eno zove." To je divno.
Ni na jednom mestu tako kao ovde ne biva jas-
na radikalna spremnost pesnika da svog junaka u
isti mah ponizi i uzvisi. Ali ponizenje i uzvisenje su
dva pojma po sadrlini puna hriScanskog osecanja,
i bas se u njihovom psiholoskom spajanju, njiho-
vom humoristickom stapanju, pokazuje koliko je
,,Don Kihot" produkt hr-iSeanske kulture, hriscan-
skog ucenja 0 dusi i eoveCijoj prirodi, i sta hriS-
canstvo vecno znaci za svet duse, pesnistva, za Sa-
mo humano njegovo i smelo prosirenje i oslobode-
nje. Moram da mislim na svoga Jakova, koji je
267
 u prasin:i cvilio pred deeakom Elifasom i, obeseas-
cen preko svake mere, iz dubine svoje u krajnjem
n~ponifone duse stice u snu snagu da visoko po-
d1gne glavu. Reoite sto hocete: hriScanstvo, taj cvet
jevrejstva, ostaje jedan od dva osnovna stuba na
kojima pociva zapadna uljudenost, a od kojih je
drugi mediteranska antika. Poricanje jedne od te
dve osnovne pretpostavke nase civHizacije i obra-
zovanja, ili Ca.k obih, koje bi ucinila bilo koja gru-
pa zapadnjacke zajednice, znacilo bi njeno iskljuce-
nje iz te zajednice i jedno nezam:islivo, uostalom
na srecu sasvim neizvodljivo, vracanje njenoga hu-
manoga statusa ni sam ne znam kamo. Hekticka
borba Niceova, toga obofavaoca Paskalova, protiv
hriSeanstva bila je neprirodan ekscentricitet i me-
ne je u osnovi oduvek dovodila u nepriHku - kao
mnogo sta kod toga dirljivog junaka. Getea, srec-
nije sazdana i fizicki slobo<lnijeg, njegovo ,,decidi-
rano paganstvo" nije spreoilo da ukaze hriSeanstvu
najizricitiju postu, da ga oseti kao naravstvenu
snagu, koja ono jeste, i otud kao saveznika. Uzbur-
kana vremena, kao sto je nase, koja su uvek sklo-
na da ono sto je samo epohalno zamene s vecnim
(na primer, liberalizam i slobodu) d da zajedno s vo-
dom prospu iz korita i dete, podstrekavaju svakog
ozbiljnijeg i slobodnijeg eoveka koji se ne leprsa
na vetru vremena da se vrati temeljima, ponovo ih
postane svestan 'i , odbijajuCi sve, ostane na njima.
Kritika hriscansko-moralnog (o dogmi i mitologiji
da ne govorimo) koju vrsi ovo stolece, korekture u
skladu sa zivotnim oseeanjem koje ono u njemu za-
pooinje, ostaju, ma koliko duboko iSle, ma koliko
preobrafajno delovale, pokretl na povrsini. Ono sto
ispod svega toga uslovljava, odreduje .i vezuje, kul-
turno hriscanstvo zapadnog eoveka kao nesto je-
dinstveno steceno - to nikad neotudivo one ni ne
do ticu.
268
26. maj
Nase brodske novine hartlja su prilicno glupa,
to se priznati mora. One izlaze svakog dana sem
nedelje, da putnicima preko okeana, kao ni svefoga
hleba, ne bi nedostajalo ni sveze stampanog teksta.
Bacaju nam ih svakoga dana ispod vrata u kabinu,
gde ih, kad sidemo sa lanea, nademo i podignemo,
pa ih odmah citamo, jer ko zna sta ce uraditi
Evropa tek sto ste joj okrenuli leda. Sadr:laj lista
je dobrim delom odstampan unapred, narocito ogla-
si i slike, te dakle nema nikakve aktuelne vredno-
sti. Ali na parobrodu se nalazi radio-telegrafska sta-
nica: naoko usamljeni ri napusteni usred morske
pustosi, mi stojimo u kontaktu sa Citavim svetom,
mozemo da saljemo vesti na sve ceth~i strane i da
ih sami primamo odasvud, i ono sto nam se otku-
ca riz sveta, ubacuje se u stupce nasega zurnala, za
to ostavljene. Sta smo CitaJ,i danas? U zooloskom
vrtu nekoga grada na zapadu dali su jednom tigru
za vreme bolesti viski kao medicinu, i krvolocna
zivotinja stekla je takvu naklonost prema ovom
picu, da i kad je ozdravila, nece da ga se mahne,
nego dnevno trazi svoj mertuk. - Ovo, pored dru-
gih slicnih vesti, stoji u nasim brodskim novinama.
Izvesno, to je prijatna vest. Bice da se ne racuna
uzalud na nasu simpatiju, punu radosnog razume-
vanja, prema tigru koji voH alkohol. Pa ipak, nema
Ii u tom necega nalik na zloupotrebu? Tehnicko
eudo, kao sto je radio-telegrafiia, mora da sluzi to-
me da bi takve novosti raznosilo preko mora i ze-
malj a. Ah coveeanstvo! Njegov duhovno-moralni
razvitak nije odrfao korak sa tehnickim, on je da-
leko zaostao za njim, to se ovde opet vidi, i sa
ovog izvora hrani se neverica u to da ce mu buduc-
nost biti srecnija od proslosti. Udaljenost izmedu
njegovog ·tehnickog porasta i nezrelosti u ostalome,
izaziva upravo nepoverljivu radoznalost sa kojom
269
 uzimamo u ruku svaki list sa vestima. I onda cita-
mo o veselom tigru. Mozemo biti zadovoljni ako ne
procitamo niSta gore. AH doduse, sa neozbiljnoscu
nase radio-stanice stoji slicno kao sa nasom brod-
skom muzikom. Po potrebi mofo ona da daje SOS
znake, i to moze. I covek bi, dostojanstva tehnike
radi, skoro pofoleo da joj se za to pruzi pr.ilika. -
Sinoc se digao vetar, i brod se u noci jako kla-
tio; ali danas je vreme opet da ne mofo biti lepse
i vrlo je letnja toplota. Videli smo jednu veliku
ribu, nalik na delfina, kako se iskacuci difo iz vode.
Izgleda da je lafoa vest da smo negde tobofo pre-
gazili kita. Ljudi misle da je to tako na putu, pa
onda pripovedaju. Medutim, oko podne nam je bar-
·stjuart pokazao jato ptica, galebe, koji su se lju-
ljuskali na talasima nedaleko od broda: znak da
od zemlje vec nismo vise suviSe daleko.
A ipak je neizvestan fas, pa cak i clan u koji
cemo stici. Cuje se da ce to, ako potraje povoljna
struja i mirno vreme, biti vec prekosutra, u pone-
deljak, u toku poslepodneva. Ali tome nasuprot
stoji misljenje da smo ispocetka imali suvise magle
i da smo se zadrfali; bice, vele, utorak kad budemo
uplovili u Hadson. I ova neodredenost easa pa eak
i dana dolaska razlikuje putovanje morem - re-
kao bih skoro: s preimucstvom - od putovanja
vozom. U njemu, uprkos savrsenom konforu, ima
nesto primitivno, nesto stihiji prepusteno, neegzekt-
no, na slueaju zasnovano, i covek to i nehotice ose-
ca kao neku simpaticnu narocitost. Zasto? Da Ii
u tom mome zadovoljstvu, prosto nemacki receno,
dolazi do izraza prezasicenost mehanizmom civili-
zacij e - naklonost da ga napustim, da ga ne pri-
znam, da ga odbacim kao ubistvena po dusu i zi-
vot, i da afirmiram i potrazim formu zivota koja bi
ponovo bila blize primitivnom, elementarnom, ne-
sigurnom, ratno-improviziranom i pustolovnom? Ne
270
govori li iz mene folja za ,,iracionalnim", koja buja
na sve strane, taj kult prema cijim je ljudskim
opasnostima i prema cijoj je pogodnosti za zloupo-
trebu tako budno bilo moje kriticko osecanje, i
kome sam se suprotstavljao iz evropske simpatije
prema razumu i redu, - viSe, mozda, ravnotefo
radi, nego zato sto bi u meni bilo toga protiv cega
se borim? Kao pripovedac dosao sam do mita -
no tako sto ga, bezgranieno nipodastavajuci one
koji priznaju jedino dusu i tobofoje varvare, huma-
niziram, ogledam se u spajanju mita i humaniteta,
za koje smatram da su za buducnost ljudski pogod-
niji nego jednostrano-trenutna borba protiv duha,
napor da se, svojski grubo vredajuci razum i civi-
lizaciju, umilimo vremenu. Da bi se pripremila bu-
ducnost, ne treba biti samo ,,savremen" u smislu
aktuelnog kretanja, u kome ucestvuje svaki maga-
rac, pun ponosa i presipajuci se od prezira prema
zaostalim liberalistima, koji znaju jos i ponesto
drugo. Potrebno je :imati svoje vreme u sebi sa-
svim, u njegovoj kompleksnosti i protivurecnosti,
jer buducnost priprema mnogostrukost, a ne samo
jedno.
Vrlo je zanimljiva i znaeajna u ,,Don Kihotu"
epizoda o Morisku Rikote, bivsem trzi iz Saneova
sela, koji je, prema ediktima o progonstvu, morao
da napusti Spaniju, pa se u poklonickom ruhu po-
novo usunjao u nju, gonjen tugom za rodnim kra-
jem, ali i u nadi da ce iskopati sakriveno blago.
Ova glava je pametna mefavina izjava lojalnosti,
izraza strogog katolicanstva piSceva, njegove bes-
prekorne podanicke pokornosti velikom Filipu III
- i najzivljeg ljudskog saoseeanja sa strahovitom
sudbinom mavarskog naroda, koji je, pogoden kra-
ljevom naredbom o izgnanstvu, bez ikakvog obzira
prema individualnoj patnji, frtvovan - tobofojem
- drfavnom interesu i nateran u bedu. Autor jed-
271
nim iskupljuje dopustanje za drugo: ali slutim,
uvek su svi duboko osecali da je ono prvo bilo
politicko sredstvo za drugo i da iskrenost pesniko-
va pocinje zapravo tek kod drugog. On u usta sa-
mog nesrecnika stavlja reoi koje odobravaju na-
redbe Njegovoga Vdieanstva, priznanje da su one
izdate ,,s punim pravom". Mnogi, veli ovaj, nisu uop-
ste hteli verovati da su te naredbe ozbiljne, i dr-
fali su ih samo za pretnje. Ali on je odmah znao
da su to pravi zakom koji ce se nemilosrdno izvr-
siti, i uvideo je to zato sto je znao o ,,opakim i
zl.im namerama" svoj1ih, takvim namerama, da on
za bozije magnovenije mora drfati ono sto je pokre-
nulo Njegovo Velieanstvo da donese i izvrsi ,,takvu
smeonu odluku". Opake i zle namere koje opravda-
vaju kraljevsko magnovenije ne navode se poblize:
One ostaju u sramnom mraku. AH one su postojale
- ne tako da bi svi oni bilii krivi: ima, veli Rikote,
meciu njegovim ljudima nekoliko postojanih i pra-
vih hriScana. AH, na falost, ne mnogo, i zato nije
bilo dobro negovati zmiju u nedrima i drfati ne-
prijatelja u kuci. Stvarnost i odmerenost koje au-
tor daje mislima tesko pogodenog eoveka dostojne
su divljenja. Ali one obe neopazeno prelaze u druge
vode. Pravedna je, veli Mavar, bila kazna progon-
stva - meka i blaga kazna, kao sto neki misle, ali
uistini najstrasnija kojom je mogao biti kafojen
on i njegov narod. ,,Ma gde da smo, mi placemo
za Spanijom, jer najzad, rodili smo se u njoj i ona
1
nam je prirodna otadzbina; nigde ne nadosmo do-
cek koji bi bio prema na5oj nesreoi; i u Berberijd
i u svim krajevima Afriike, gde smo se nadali da
cemo bitii primljeni, docekani i postovani, samo nas
vecma vredaju i zlostavljaju." Tako spanski Mavar
nastavlja da se tuzi, gorko, da se eoveku srca kos-
ne. Za dobro, veli on, ne zna eovek dok ga ne iz-
gubi, d kod veCine njegovih tako je snaZna folja da
272
se vrate u Spaniju, da napustaju zenu i decu i uz
zivotnu opasnost polaze natrag: tolika je njihova
cefoja da dociu ovamo, i on sad iz iskustva zna da
je slatka ljubav prema otadi.bini.
Nikome ne izmice da ovi izrazi neuniSt,ive lju-
bavi prema otadzbini i pr.irodnog oseeanja vezano-
sti uveliko kao la.Z prikazuju skrusene reci ,,o zmiji
u nedrima", ,,neprijatelju u kuCi" i velikoj pravic-
nosti zakona o isterivanju. Srce pesnikovo, koje do-
lazi do reci u drugom delu govora Rikoteova, zbori
ubedljivije od njegova oprezno pokorna jezika: on
oseea saucesce prema ovim gonjenim i prognanim
ljudima, koji SU isto tako dobri Spanci kao sto je
i on sam i bilo ko drugi; jer oni su rodeni u Spa-
niji, koja ce posle njihovog istrebljenja biti ne ci-
stija, nego samo siromasnija, ona je njihova prava,
prirodna otadzbina, a oni, iSeupani iz njenog tla,
svugde tuciinci, i svud ce im biti na usnama rec
,,kod nas", ,,kod nas u Spaniji bilo je to tako i ta-
ko, to jest bolje". Servantesu, kao siroma5nom, za-
visnom literatu, bila je lojalnost i suviSe potrebna;
ali posto je za jedan fas svoje srce razbojnicki
skrio, cisti ga on bolje no sto se Spanija cisti svo-
jim ediktima. On kudi okrutnost ovih jos maloeas
priihvacenih naredaba, ne direktno, nego naglafa-
vajuCi liubav izgnanikovu prema otadzbini.· Cak
dozvoljava sebi da govori o ,,slobodi savesti": jer
Rikote pripoveda da je iz ItaHje posao u Nemacku
i da je onde nasao jednu vrstu mira. Jer Nemacka,
to je dobra, trpeljiva zemlja, njeni stanovnici ne
gledaju na ,,sitnice", svak tu zivi kako hoce, i u
vecem delu njenom moi.e se ziveti sa svom slobo-
dom savesti. - Sad je bio red na mene da osetim
patriotski ponos, ma koliko bile stare reci koje su
ga u meni probudile. Uvek je prijatno iz tuciih usta
cuti pohvalu otadi.bine.
18 Eseji, I 273
 27. maj
Brzo se menja vreme na morskoj obali, ali jos
brte i eudljivije na moru, kad se promenjljivost
meteoroloskog polofaja spoji s kretanjem, prome-
nom podneblja. Jucerasnja letnja toplota vec je
predvece, kad se naoblaoilo, presla u neugodnu za-
paru, vlafno-dimljivu i tesku, kakvu tesko da sam
doziveo, i u nespokojstvo za nerve, tako da se oce-
kivala katastrofa i kriza vremena. Vecernje odelo
bilo je preterano neprijatno, sedeli smo kupajuci
se u znoju ispod ustirkanih ko5ulja, a caj je naro-
cito izazivao pravu poplavu vlage. Ne znam do koje
je doba noCi tako trajalo, no danas je sve drukcije.
Jutro je bilo prohladno i kiSno - spustila se mag-
la, j sirena je opet svirala satima. Ali je i to pre-
stalo u tren oka. Razmahao se vetar, magla se raziS-
la, razvedrilo se, ali, uprkos suncu, ost~lo je, bar
u poredenju s jucerasnjim tropskitn vecerom, tako
hladno da je za sedenje na palubnoj stolki bio
potreban pied i ogrtac.
Svud se sunja izvesno uzbudenje dolask<}. Ne-
delja je. StiCi cemo, govori se, u noCi od sutra na
prekosutra, ali cemo do jutra ostati na uscu reke
i uploviti u nju u utorak oko sedam casova.
Moram da se vratim na ono sto sam napisao
juce i da sebi poloz·im racun o tome koliko sputa-
nost pesnika Don Kihotova kao hriSeanina i poda-
nika poveeava duhovnu vrednost njegove slobode,
ljudsku tezinu njegove kritike. Ono sto mene za-
okuplja, jeste relativnost svake slobode, cinjenica
da ona, da bi postala vrednost duhovna i izraz vi-
sega stepena, trazi foliju jake i ne samo spoljasnje,
nego i unutrasnje i istinske neslobode i sputano-
sti. Mi tesko stvaramo predstavu o zavisnosti i de-
vociji u kojoj su ziveli umetnici starijih vremena,
pre emancipacije umetnickoga Ja, sto ju je donelo
gradansko vreme i za koju se mote reCi da je tipu
274
umetnika bila na korist samo u retkim, vrlo veli-
kim slueajevima. Skromno zanatsko osnovno ras-
polozenje i shvatanje umetnosti, i one majstorsko-
ga ranga, ;i z kojeg s vremena na vreme, individual-
no, izrasta, u nadmocnoj punoci duha, srecni slu-
eaj velicine i suvereniteta pred kojim se klanjaju
vladaoci: takve prilike bile su, uzev u celini, zdrav-
lju umetnika korisnije nego moderne, gde se po-
cinje od emancipiranosti, od Ja, od slobode i suve-
reniteta, i gde stvarna skromnost nije viSe tle koje
hrani velicinu. Budu6i slikar Hi vajar, koji je mislio
da se posveti spretnome i ukusnom ulepfavanju
sveta i hteo da se osposobi u ovome lepom pozivu,
iSao je kakvome dobrom majstoru u nauk, prao je
cetkice i tro boje, sluzio od pocetka. Postajao je
koristan pomocnik kome bi stari tu i tamo prepu-
stao da uradi ponesto na slici iii kipu, kao sto ono
profesor hirurgije rekne asistentu na kraju opera-
cije: ,,Dovrsite vi!" Na kraju je i sam, ako je sve
bilo kako treba, postajao cestit majstor svoje stro-
ke - i bolje nije trebalo ni da bude. On se zvao
,,artista", - ta rec obuhvatala je oba pojma: pojam
umetnika i zanatlije, pa se u ltaliji jos i danas tako
naziva svaki zanatlija. Genije, veliko Ja, usamljena
smelost, bila je izuzetak koji je izlazio iz oblasti _
skromno-cestite, stvarno-spremne zanatske kulture,
i rastao u oblast kraljevsku - pri cem ne treba
zaboraviti da je i onaj na kog je takva milost pala
i koji se tako uzdigao ostajao odani sin crkve i od
nje primao zadatke i predmete. - Danas, kao sto
rekoh, pocinje se od genija, od Ja, od duha, od
usamljenosti, a to se mote nazvati bolesnim. Hugo
fon Hofmanstal, koji je, zahvaljujuci svome austrij-
skom poluitalijanskom poreklu, imao mnogo intui-
tivne veze sa osamnaestim vekom, govorio mi je
jednom smesno-duhovito o patetickim promenama
koje su se odonda izvrsile u zivotnom osecanju kod
muzicara. Kad bi, prieao je on, u ona vremena po-
275
 setili tako nekakvog majstora, on bi rekao: ,,Izvo-
ljevajte sesti! Je I' po volji jednu kafu? Zelite I' da
vam stogod odsviram ?" Tako je bilo onda. ,,Danas
svi oni izgledaju kao bolesni orlovi." - Tako
je, to je to. Umetnici su, u procesu kroz koji je
umetnost otada prosla i koji ju je nacinio sveea-
nom, postali bolesni orlovi, a umetnicki je posao
taj isti proces na nesreean nacin uzdigao i melan-
hoHzirao, pa eak i samu umetnost usamio, ucinio
je melanholicnom, izoliranom, dalekom razumeva-
nju, stvorio od nje ,,bolesna orla".
Istina je, svakako, da pesnik reprezentuje dru-
gu vrstu umetnicke oblasti nego likovni artist, pa
nego i muzicar, da poezija i pesnistvo zauzimaju
medu umetnostima narocit polofaj, jer zanatska
strana ima u njima manju ulogu, u svakom slueaju
drukciju, imaterijalnu i duhovniju, a odnos prema
duhovnom joj je u celini neposredniji. Pesnik nije
samo umetnik, ili je to na drugi, spiritualni' nacin,
jer je njegov medijum i alat, rec, duhovni. Ali i
kod njega bi bilo pozeljno kad bi sloboda i emanci-
pacija bili na kraju a ne na pocetku, kad bi ljud-
ski izrastali fa skrornnosti, omedenosti, vezanosti,
zavisnosti. Jer jos jednom: sloboda stice vrednost,
ona daje rang tek onda kad je zadobijena od neslo-
bode, kad je oslobodena. Koliko snafoije i duhovno
znaeajnije deluje Servantesovo ljudsko saucesce
prema sudbini Mavrovoj, tiha kritika s kojom se
on u tom saucescu odnosi prema strogosti drfav-
nog interesa, posle podanickih izraza koji joj pret-
hode i kod kojih se ne radi o licemerstvu nego o
stvarnoj duhovnoj uslovljenosti! Ljudsko dostojan-
stvo i sloboda, emancipacija duhovnog umetnika,
najvisa duhovna smelost sto se javlja u donkihot-
skoj me5avini smesnog, okrutnog do ponizenja, i
dirljive uzvisenosti, sve to, genije, suverenost, naj-
vi5a smelost, ima kao osnovu devotnu sputanost u
vidu postovanja svete inkvizicije, formalne lojalno-
276
sti prema monarhu, u vidu pokornog pribegavanja
pod okrilje veJ.ike gospode i njihove ,,svem svetu
poznate izdasnosti", kao sto SU grofovi Lemos i
don Bernardo de Sandoval i Rohas. To napusta
ovu lojalnu omedenost, difoCi se uvis tako sponta-
no i nepripremljeno kao sto samo delo, iz zabavno
satiriene sale svoje koncepcije, raste do knjige svet-
skih razmera i simbola foveeanstva. Smatram kao
praviJo StO SU velika deJa bila posledica skromnih
namera. Castoljublje ne sme da stoji na pocetku,
ne pred delom; ono treba da raste sa delom, koje
samo sobom hoce da bude vece no sto je to mislio
radosno iznenadeni umetnik, da bude vezano s njim
a ne s umetnikovim Ja. NiSta nije pogrefoije nego
apstraktno i unapred zaceto eastoljublje, castoljub-
lje po sebi 1 nezavisno od dela, bledo eastoljublje
samoga Ja. Takvo eastoljublje sedi u njemu kao
bolestan orao.
28. maj
Poslednji dan na brodu. Vee juce smo sreli
jedan brod, prvi od polaska, bio je to pravi doziv-
ljaj. Bio je Danae, velik kao nas otprilike, s dan-
skom zastavom na krmi, i ja sam sa zadovoljstvom
posmatrao pozdrav koji smo s njim izmenjali, tu
vitesku pocast koju brodovi u prolazu ukazuju je-
dan drugom. Svirala u trileru piskom se oglasila
s mosta, a jedan mornar pohita da spusti s katar-
ke nase holandske boje, dok je onamo silazila dan-
ska zastava. Zatim, kad smo se mimoisli, zastave
se uz novi zvizduk opet digose, i tako je zadovoljen
pomorski obieaj. Kako je lep taj pozdrav! Mornari,
povezani u internacionalnom drugarstvu svojim
svud istim, tako narocitim pozivom, u kome je,
pored sve mehanizacije, ostalo necega smelog i pu-
stolovnog, ukazuju jedni drugima poeast pri susre-
277
tu na sirokom i divlje nestalnom elementu kome
su se jednako zaverili, a preko njih vrse to jedna
drugoj nacije, kojima su brodovi glasnici i terito-
rijalni izdanci - uctivo, dok jedna s druO'om ne za-
rate. Ali to Holandija i Danska nece uci~iti. To SU
male, razumne drfave, dispenzirane od viteske tez-
nje za istorijom, posto veliki nemaju u osnovi ni-
sta drugo u glavi nego rat, tako da se u njihovom
pozdravu oseea neka vrsta hladne korektnosti u
kojoj sve moguce stvari ostaju ironicno neizrecene.
Vedro je i suncano, more puno sitnih talasa.
Brod plovi mirno, tek s laganim ljuljanjem nadesno
i nalevo, sto dolazi jedino od vo:Znje i rada krme.
Ali razlika u temperaturi prema preksinoenjem
tropskom veceru ostaje neobicno visoka. Noc je
bila vrlo hladna, jutro viSe nego sveze, i jos uvek
se na suncu sedi sa pledom i paletoom.
Sklon sam da kraj ,,Don Kihott:l" ocenim skoro
kao bled. Smrt deluje tu pre svega kao obezbediva-
nje figure od daljeg bespravnog literarnog razudi-
vanja, pa time i sama zadobija nesto literarno i
pravljeno, sto ne uzbuduje. A druga je stvar da li
voljena licnost autoru umire Hi je on pusta da
umre, odreduje joj i afisira smrt zato da ne bi vise
mogla Ziveti ni kod kog drugog. To je literarna
smrt iz ljubomore - ali svakako, ta ljubomora
svedoci i o prisnoj j ponosno odbrambenoj poveza-
nosti pesnikovoj sa vecno neobicnim stvorom svo-
ga duha, o dubokom jednom osecanju, ne manje
ozbiljnom zbog toga sto se izrafava u saljivim lite-
rarnim pripremama protiv tudih poku5aja ponov-
nog budenja. Svestenik trazi od pisara uverenje da
je Alonzo Kihano Dobri, nazvan Don Kihot od
Mance, stvarno ostavio zivot i umro prirodnom
smrcu, a zahteva to izrioito zato ,,da bi oduzeo po-
vod, te da ga drugi kakav pisac, mimo Sida Ameta
Benend:Zeliju, la:Zno uskrsne i nacini beskrajne po-
vesti o njegovim podvizima". Ali sam Sid Arnet se
278
ovde gubi i pokazuje se kao humoristicki podmet-
nuto sredstvo, sto je uvek i bio. J os uvek je, do-
duse, on taj koji vesa svoje pero o zicu od medi i
nala:Ze mu da opomene drske i pogane povestopis-
ce koji ushteju da ga otkace i obesvete, i da ·i m
podvikne:
Dalje mici, poganijo!
Niko neka me ne tice!
Mimo mene ovu povest
Niko viSe da ne pise!
Ko to govori? Ko to ka:Ze ,,mimo mene"? Pero? Ne,
to je vec jedno drugo J a koje ovde dol~i i nastav-
lja: ,,Jedino za me rodio se Don Kihote i ja za nje-
ga; on je umeo delati, a ja pisati; samo nas dvojica
jedan smo za drugoga, uprkos i za pakost onom iz-
miSljenom tordesiljanskom piscu koji se usudio m
ce se usuditi da pise debelim i rdavo zarezanim no-
jevim perom podvige moga hrabroga viteza, jer to
nije teret za njegova ramena, niti zadatak za njegov
smrznuti mozak ... " Velieanstveno! On dobro zna
kako je plemenit i ljudski tefak zadatak nosio na
svojim pleoima sa ovom knjigom povesti sto uve-
seljava ceo svet, ako to i nije znao odmah na po-
cetku. I neobicna stvar! Sasvim na kraju on to
opet ne zna. On to opet zaboravlja.
On kaze: ,,Jer moja :Zelja bila je samo ta da
gnufanju svetskom izlozim izmiSljene i bezumne
povesti u knjigama o vitezovima, koje su se sa mo-
jom povesti o mom istinitom Don Kihotu vec za-
ljuljale i, nema sumnje, sasvim ce da padnu. I bu-
di zdravo!" - To je povratak na skromnu satiric-
ko-parodicku prvobitnu zamisao dela, koje je iz-
raslo tako visoko viSe nje; sama glava o umiranju
izraz je tog povratka. Jer smrti Don Kihotovoj pret-
hodi obracenje. Samrtnik, o radosti! zadobija na-
trag svoj ,,slobodni i jasan um", on pada u dug
279
san, dug sest fasova, ii kad se probudi, on je milos-
cu bozjom duhom ozdravio. Na njegovu razumu
nema magle koju je na nj spustilo nesrecno i ne-
prestano citanje gnusnih knjiga 0 vitezovima; on
uvida njihovu glupost i njihovo nevaljalstvo, on
,,uvida svoju ludost", i nece viSe da bude Don Ki-
hot od Mance, vitez sa tu:lnim licem, vitez od lavo-
va, nego Alonzo Kihano, covek razuman, covek kao
i svi drugi. To treba da nas obraduje. Al.i to nas
raduje upadljivo malo, to nas rastre:lnjava, a mi
to u neku ruku fal.imo. Zao nam je Don Kihota -
kao sto nam ga je ono bilo fao kad ga je mehanho-
lija zbog pobedenosti bacila na samrtnicki odar.
Jer ona je stvamo uzrok njegove smrti; lekar po-
tvrduje da ga je ,,ophrvala seta i zamuka". To je
duboka potistenost zbog tog sto mu je propala nje-
gova misija viteza lutalice i nosioca pravde, koja
ga ubija, a mi, jos u uhu sa slabim ·i bolesnim gla-
som koji zbori: ,,Dulsineja od Toboza najlep5a je
zena u svetu, a ja sam najnesrecniji vitez na zem-
lj.i; a ne bi lepo bilo da moja slabost porice tu
istinitost; udri, vitefo, kopljem i uzmi mi zivot, kad
si me lisio fasti!" - , mi ucestvujemo u toj potiSte-
nosti, mada .j znamo da misija nije mogla ni ispasti
drukcije, jer je ona bila samo nastranost i splin.
Jer taj plemeniti spHn omileo nam je u toku pri-
povetke, tako da dolazimo u iskusenje i bivamo
spremni da ga pustimo neka ostane umesto duha,
da ga kao takva osetimo, kao da je on duh sam -
a to je lepa krivica pesnikova.
Ovai slueaj jedan je od najte~ih. U stvari, ne-
ma viSe sklada. Da je delo ostalo vemo samo svojoj
prvobitnoj nameri, da smesnim poduhvatima i po-
razima jedne budale navuce prezir na knjige o vi-
tezovima, sve bi bilo dosta prosto. Ali posto je ona
ne?cekivano izrasla toliko iznad te osnovne zamisli,
lisda se stvamo mogucnosti umirujuceg zavrsetka.
Nije se moglo misliti na to da Don Kihot stvamo
280
padne i pogine u nekom svo~ ~lup~m b<;>ju, tov.b~
bilo ruZilO viSe ad sale. Ostav1tl ga 1 dalJe da ZlVl
posle povratka zdravom ljudskoII?- razu~u, takode
nije iSlo: to bi bio silazak ove figure ispod same
sebe, nastavak zivota Don Kihotova tela bez njego-
ve duse, ne gledajuci na to da on nije viSe trebalo
da zivi iz razloga literame sigurnosti. Ja uvidam i
to da ne bi bilo hriscanski niti pedagoski pustiti
ga da umre u ludilu, poste~ena doduse od vk?plja
viteza od Sjajna Meseca, ah u dubokom oca1anJU
zbog poraza. To ocajanje moralo se razresiti u smr-
ti saznanjem da je sve bila ludost. Ali s druge stra-
ne, nije 1i i smrt u uverenju da Dulsineja nije ni-
kakva obofavanja dostojna princeza, nego blatnjava
seoska devojka, i da je sve sto je verovao, cinio i
podnosio, bilo ludilo, zar nije to smrt pun~ oeaja-
nja? Jasno, bilo je potrebno spasti Don K1hotovu
dusu i povratiti je razumu pre no sto je umro.
Ali da bi nam taj spas bio sasvim po volii, trebalo
je da nam pesr;iik manje o.I?ili njegovo ludil~. .
Tu se vid1 kako gemJe mofo da stvon c1tavu
nepriliku i autoru pokvad koncept. Uostalom, sa
Don Kihotovom smrcu nije se preterivalo: to je
razumno pribrano umiranje jednoga cestitog eove-
ka, dostojanstveno i hriseansko, posto se ispovedio,
duhovno se osnazio i sa pisarem uredio svoje ze-
maljske poslove. ,,Posto eoveeanske stvari nisu ve-
cite nego se neprestano klone svome padu od svo-
ga postanka, dok ne dodu do svoga kraja, a n~roCi­
to ljudski zivot, a kako zivot Don Kihota nije 1mao
povlasticu od neba da zadrfi svoj tok, to <lode do
svoga kraja i zavrsetka." To humoristicki mora
da uvidi i 6italac, kao sto to uv:idaju prijatelji sto
ih Don Kihot ostavlja, gazdarica, njegova necaka
i Sam~o, njegov bivsi konjusar. Oni ga doduse opla-
kuju od sveg srca, iz cega citalac jos jednom vidi
kako je to bio <lobar gospodar; upravo barokno se
govori 0 njiihovim ,,navodnjerrim ocima", i kako
281
im vesti da on mora umretd ,,behu strasan udar ...,
tako da im iscedi suze od ociju i istera hiljadu du-
bokih uzdaha iz grudi". To je malo komicno obo-
jeni opis iskrenog bola; a povrh toga, priea se onda
prakticnoljudski kako su se u toku tri dana Don
Kihotove agonije svi u kuCi uzbunili, ali kako je,
mimo to, sinovka jela, gazdarica pijuckala a Saneo
Pansa bio veseo, ,,jer kad se sto nasledi, onda to
hoce da ogranici i ublaii u naslednika pomisao na
falost koju zadaje mrtvac". Podrugljivcristinita,
,,realisticka" opaska, cija je nesentimentalnost ne-
kad svakako izazivala negodovanje. Najvaljaniji i
najdrskij.i osvajac u carstvu ljudskoga bio je uvek
humor.
Sest easova posle podne: spakovali smo se, sto
je, bez klupica, sa koferima koji su stajali na pato-
su, bio muean posao. Na brodu se siri raspolote-
nje dolaska. Vi de se mornari kako · vrse pripreme,
rade nesto oko cekrka za uiad. Nasi saputnici Ame-
rikanci primetno se raduju svojoj zemlji, povratku
kuci, koji za nas znaci bas ono suprotno.
Palo je vece. Na desnoj strani 'od pravca nase
usporene voznje svetlucaju dugi nizovi svetiljki sa
Long Ajlanda, kojeg nam kupatila i bogata letova-
liSta hvale. Odlazimo rano na pocinak, jer se sutra
rano ustaje. Bit.i spreman, to je sve.
29. maj
Ostalo je vedro, laka izmaglica i svefo. Otkako
1
smo napustili uska leziSta u kojima smo ljuljaju6i
se prove1i toliko nooi, u pola sest ujutru, brod, ko-
ji je preko noci stajao, tako da smo prvi put opet
spavali bez udaranja masine, krenuo je ponovo
nefoo klize6i. Doruckovali smo, spakovali poslednje
stvari i razdelili poslednje napojnice. Spremni za
dolazak, izasli smo na palubu da posmatramo kako
ulazimo. Vee u izmaglici dalj.ine jedna poznata fi-
282
gura, statua slobode, difo venac, jedno klasicisticko
seeanje, jedan naivni simbol, koji je postao pr:i-
Hcno neobiean u nasim danima ...
Pun sam snova, od ranog ustajanja, od neobic-
nog zivotnog znacenja ovoga casa. I sanjao sam
nocu, u ne vise uobieajenoj tiSini bez masine, i
trazim u sebi san kojim je nastao iz lektire na pu-
tu. Sanjao sam Don Kihota, bio je to on sam, i
govorio sam s njim. Kao sto se stvamost, .kad se
suocimo s njom, razlikuje od predstave koJU smo
o njoj stvorili, tako je i on izgledao nesto druga-
cije nego na slikama: imao je pune, guste brkove,
visoko, koso celo i, ispod isto tako gustih obrva,
sive, skoro slepe oci. On se nije nazivao vitez od
lavova, nego Zaratustra. On je, stojeCi sad preda
mnom sam glavom, bio tako nefan i ugladen da
sam se sa neopisanom dirljivoscu setio reci sto
sam ih juce citao 0 njemu: ,,Jer zaista, kao sto je
ne jedanput receno, dok je Don Kihot bio samo
Alonzo Kihano Dobri, i dok je bio Don Kihot od
Mance, uvek je bio blage duse i prijatan u ophode-
nju te zato ne samo da su ga ljubili oni u njegovoj
kuti, nego i svi koji su ga znali." Bol, ljubav, sa-
milost i beskrajno postovanje ispunili su me svega
dok se u meni ovaj opis stvarao u sliku, i sneno su
treperili u meni u ovome easu dolaska.
SuviSe evropski, unazad okrenuti tok osecanja
i misli! Napred su se iz magle polagano izdvajale
visoke gradevine Manhatana, fantasticni jedan kolo-
nijalni pejzaz, zgomilani jedan grad giganata.
1934.
283

FROJD I BUDUCNOST
Gospode i gospodo,1
~ta daje pravo. jed:iom _pesniku da bude go-
vor;n~k °:a sveca1?-ost1 u _cast Jednog velikog istrazi-
vaca .. lb, a_ko b1 mu bilo slobodno da to pitanje
savest1 svab na druge, koji su verovali da treba da
~u pov~re ovu ulogu: kako se opravdava on sto
Jedno uceno drustvo, u nasem slueaju jedno Aka-
dell?-sko udrufenje z~ medicinsku psihologiju, ne
poz1va nekog od svoJe struke, kakvog eoveka od
nauke: da recju pz:oslavi sveeani dan svoga ucitelja,
nego Je.~nog p~e~n~ka:. to znaci dakle ipak . ljudsk:i.
~~h ~OJI. u .s1;1st11~1 mJe usrneren _na znanje, razlu-
c1vanJe_, ,1sp1t1va~Je; saznavanje, nego na sponta-
nost, s1~te~u, na'lVno delanje i styatanje, i koji, · ta-
ko, maze JOS da bude objekt korisnog saznanja a
~a mu po svojoj prirodi :i opredeljenosti kao sub-
1ekt ne odgovara? Biva Ii to mozda sto se smatra
da je pesnik kao umetnik, i to umetnik duhovni
P_Ozvaniji da u~estvuje u sveeanostima, da proslav~
lJa ~ops.~e, da J~ on P'! prirodi eovek sveeallliji no
o;iaJ koJI sa~n:;iJe .. nauc~1k? . - Necu da protivure-
Cim tome m1slJenJu. Istma Je, pesnik se razume u
svecanosti u zivotu; on se razurne eak i u zivot kao
1
Predavanje odr:Zano u Beeu 8. maja 1936. o proslavi
80. rodendana Sigmunda Frojda.
284
svefanost - cime se prvi put lako i za prvi mah
dotice motiv kome je mozda namenjeno da u du-
hovnoj muzickoj pohvalnici ovoga vecera odigra
jednu tematsku ulogu. - Ali sveeani smisao ove
priredbe lezi prema nameri njenih priredivaea sva-
kako pre u samoj stvar.i; to jest, u solemnom i po
svojoj vrsti novom susretu objekta i subjekta, pred-
meta saznanja sa saznavaocem, - jednom satur-
nalnom obrtanju stvani u kom saznavalac i tumac
snova postaje svecani objekt sanjarskog saznanja,
- pa i protiv ove misli nemam sta da primetim:
vec zato ne sto i u njoj vec pocinje da zvuci jedan
motiv od znatne simfonijske buducnosti. On ce se
vraHti punije instrurnentiran i razurnljiviji, jer, ili
se vrlo varam, ili je bas spajanje subjekta i objek-
ta, njihovo stapanje, njihov identitet, razurnevanje
tajanstvenog jedinstva sveta i ja, sudbine i karakte-
ra, zbivanja i cinjenja, razumevanje, dakle, tajne
stvarnosti kao tvorevine duse - iii ce, velim, bas
to bW alfa i omega sve psihoanaliticke inicijacije.
U svakorn slufaju: odlucimo li se da jednog
pesnika pozovemo za govornika u pohvalu jednoga
genijalnog istrazivafa, onda to govori nesto o jed-
nom kao i o drugom; to je karakteristicno za obo-
jicu. Iz tog proizlazi naroCiti odnos slavljenika pre-
ma svetu pesniStva, literature, isto kao i osobita
veza pesnika, knjizevnika, sa sferom saznanja kojoj
kao stvaralac i majstor stoji pred svetom onaj; a
narocito je opet i znaeajno u tome uzajamnom od-
nosu, toj obostranoj bliskosti, sto je to na obe stra-
ne dugo ostalo neznano, u ,,nesvesnom": u onoj ob-
lasti duse, dakle; -cije je ispitivanje i osvetljavanje,
cije je osvajanje za humanost u najvecoj rneri pra-
va misija bas toga saznavalackog duha. Bliski od-
nosi izmedu literature i psihoanalize kod oba su
dela vec od duie vremena postali svesni. Ali sve-
fani znaeaj ovoga fasa lezi, bar u mojim ocima i
za moje oseeanje, u eto prvJ put ostvarenome jav-
285
 nom susretu obih sfera u manifestovanju one sve-
sti, demonstrativnom izjasnjavanju za nju.
Rekoh da su veze, duboke simpatije, za oba
dela dufe vremena ostale nepoznate. I odista, zna
se da je duh kome valja da odamo poeast, Sigmund
Frojd, osnivac psihoanalize kao terapeutike i opste
istrazivacke metode, i5ao teskim putem svojih sa-
znanja sasvim sam, sasvim samostalno, sasvim sa-
mo kao lekar i prirodnjak, ne poznavajuci sred-
stva za utehu i jaeanje koje je drfala za nj u pri~
pravnosti velika literatura. On nije poznavao · Nicea,
kod koga se svuda nalaze frojdovski pogledi mu-
njevito anticipirani; ni Novalisa;. cije se romantic-
no-bioloske sanjarije i nadahnuca cesto tako jzne~
nadujµ¢i priblifavaju analitickim idejama; ni cKjer-
,keg~ra, ·cija bi ga hriscanska neustrasivost za psi-
holosku krajnost moral~ duboko i korisno privu-
ci; pa sigurno ni ·..$openhauera, setnoga simfonieara
jedne preobracaja i izbavljenja zeljne nagonske fi-
lozofije ... Zacelo je moralo tako biti. Sasvim na
svoju ruku, bez poznavanja intuitivnih anticipacija,
on je metodicki morao da osvaja svoja shvatanja:
ovakav nepovoljan polofaj verovatno mu je pove-
cao udarnu snagu saznanja, i uopste se usamlje-
nost, pomislivsi na nj, ne mo:le ukloniti od njego-
voga ozbiljnog lika - ona usamljenost o kojoj go-
vori Nice kada u svome vanrednom eseju ,,Sta zna-
ee asketski ideali ?" ka:le za Sopenhauera da je ,,pra-
vi filozof", ,,jedan odista samostalan duh, muz i vi-
tez celiena pogleda, koji ima hrabrosti da bude sto
je, koji ume da stoji sam ,j ne ceka da se prvo javi
ko pre njega niti da dobije znak odozgo -". U liku
toga ,,muza i viteza", viteza izmedu smrti i davola,
navikao sam se da vidim psihologa nesvesnoga ot-
kako mi se njegova duhovna figura pojavila na
vidiku.
To je bilo kasno; mnogo kasnije nego sto bi se
moglo ocekivati od srodnosti pesnicko-knji:levnog
286
impulsa uopste, i moje prirode narocito, sa to~
naukom. Postoje pre svega dve tendence koje sac1-
njavaju tu srodnost: ljubav prema istini prvo, smi-
sao za istinu, osetljivost i prijemCivost za te drazi
i gorCine istine, koja se izrafava uglavnom kao
psiholoska osetljivost i jasnovidost, do tog stepena
da se pojam istine skoro gubi u pojmu psiholos-
kog zapafanja i. sazna~j~? i drugo, .smi~a.o za bo~est,
izvestan zdravl1em pazl11vo nadem afm1tet s n1om
i dozivljaj njenog produktivnog znaeaja.
Sto se tice istinoljubivosti, patnicko-moralistic-
ki nastrojene ljubavi prema istini kao psiholo~iji,
ona potice iz visoke skole Niceove, kod koga od1sta
upada u oci istovetnost istine i psiholoske istine,
saznavaoca sa psihologom: njegova gordost sa isti-
ne, sam njegov pojam casnos1Ji i intelektualnog
cistunstva, hrabrost njegova znanja i mehanholija
njegova znanja, njegoyo savm?po~~~vanje! samo:11u-
cenje - sve je to ps1holosk1 m1sl1eno, ima ps1ho-
loski karakter, ,j ja nikada neeu zaboraviti kako
je dozivljaj Niceovog psiholoskog stradanja osnazio
i produbio moje sklonosti. Rec ,,gadenje od sazna-
nja" stoji u ,,Toniju Kregeru". Ona je dobrano ni-
ceovska kova, a njena mladicka seta ukazuje na
hamletovske crte u Niceovoj prirodi, u kojoj se
odrafavala moja, - prirodi pozvanoj za znanje,
iako u stvari za nj n:ije rodena. - Mladicke su to
boli i tuge o kojima govorim, i koje su godine sa-
zrevanja pretocile u dozivljaj vedriji, mirniji. Ali
naklonost da se istina i znanje razumeju psiho-
loski, da se izjednace sa psihologijom, da se psiho-
loska volja za istinu dozivi kao volja za istinu uop-
ste, i psihologija kao istina u najstvarnijem i naj-
hrabrijem smislu reoi - ta naklonost, koju ne bez
razloga valja nazvati naturalistickom i pripisati je
vaspitanju literarnim naturalizmom, ostala mi je, i
ona cini preduslov razumevanja za dusevnu pri-
rodnu nauku koja nosi ime ,,psihoanaliza".
287
 Druga je, rekao sam, smisao za bolest, taenije:
za bolest kao sredstvo saznanja; pa i on bi se mo-
gao izvesti od Nicea, koji je dobro znao sta duguje
svojoj bolesti i koji kao da na svakoj stranici uci
da nema nikakvog dubljeg znanja bez iskustva bo-
lesti i da sve viSe zdravlja mora da prode kroz bo-
lest. I ovaj bi se smisao mogao, dakle, svesti na
dozivljaj Nicea, kad ne bi bio u tesnom srodstvu
sa biti duhovnoga eoveka uopste a pesnickoga po-
gotovu, sroden upravo sa biti sveg coveeanstva i
eoveenosti, kojoima je pesnik samo do krajnosti
zaostreni izraz. ,,L'humanite", rekao je Viktor Igo,
,,s' affirme par l' fofirmite" - rec sto sa gordom
otvorenoscu priznaje nezni sastav sve viSe covec-
posti i kulture, njihovo razumevanje u oblasti bo-
pesti. Covek je nazvan ,,bolesnom zivotinjom" zbog
; teretnih napetosti i osobitih teskoea koje stavlja
~ na nj njegov polofaj izmedu prirode i duha, izmedu
; zivotinje i andela. Zar je eudo sto je istrazivanju
,: uspelo da najdublje prodore u tamu ljudske prirode
nacini bas sa strane bolesti, sto se bolest, naime
neuroza, pokazala kao sredstvo saznanja prvog
reda?
Pesnik bi valjalo da je poslednji koji se tome
eudi. Pre bi trebalo da ga zaeudi sto je on, pored
tako jake opste i licne disponiranosti, tako kasno
1 put, u secanjima i ispovestima, govorio sam o potre-
uocio simpaticne odnose svoje egzistenoije prema
psihoanalitickom istrafiivanju i Frojdovom zivot-
nom delu: u vreme kad se povodom tog ucenja vec
odavno viSe nije radilo samo o jednoj - priznatoj
ili osporavanoj - metodi lecenja, nego kad je ono
zapravo vec odavno izraslo iz iskljucivo medioinske
oblasti i postalo svetski pokret koji je zahvatio sva
mogm~a podrucja duha i nauke: istrazivanje Hterar-
no i umetnicko, istoriju religije i preistoriju, mito-
]ogiju, etnologiju, pedagogiju i sta sve ne, - naime,
zahvaljujuci priljefoom razvijanju i primenjivanju
adepata, koji su oko njegova psihijatrijsko-medi-
288
cinskog jezgra stavili aureolu opstijih dejstva. Cak
bilo bi preterano re6i da sam ja dosao psihoanali-
ZJi: ona je dosla meni. Prijateljskim •i nteresovanjem
koje je preko svojih pojedinih sledbenika nepresta-
no ukazivala mome radu, od ,,Malog gospodina
Fridemana" do ,,Smrti u Venecijri'', do ,,Carobnog
brega" i do romana o Josifu, dala mi je na znanje
da ja s njom imam nekakva posla, da sam na svoj
nacin u neku ruku ,,od nasih", ucinila mi svesnim,
kao sto joj ~e svakako i prili6ilo, latentno prisutne,
,,predsvesne' simpatije; a baveci se analitickom li-
teraturom, prepoznao sam u misaonom i jezickom
ruhu priirodnonaucne egzaktnosti mnogo sta sto mi
je bilo drevno p11isno iz moga ranijeg duhovnog
dozivljavanja.
Dopustite mi, gospode ii. gospodo, da malo na-
stavim u ovome autobiografskom stilu i nemojte
mi zameriti ako, umesto da vam govo11im o Frojdu,
govorim naizgled o sebi! Da govorim o njemu, jedva
se usudujem. Sta bih mogao da se nadam da cu
svetu reCi o njemu a da to bude novo? Ja govorim
u njegQvu cast, i to bas tad ako govorim o sebi i
ako vam pripovedim kako su me odlucni vaspitni
utisci moje mladosti duboko i neobieno pripremili
na saznanja koja dolaze od Frojda. ViSe nego jedan-
snom, u veoma cudnoj me5avini u isti mah opoj-
nom i vaspitnom dozivljaju koji je upoznavanje
sa filozofijom Artura Sopenhauera znacilo mladicu
koji mu je u svom romanu o Budenbrokovima po-
digao spomenik. Neustrasiva sreanost u istini, koja
je moral analiticke dubinske psihologije, pokazala
mi se isprva u pesimizmu jedne prirodnonaucno
vec snazno naorufane metafizike. Ta metafizika, u
mracnoj revoluciji protiv vere hiljada godina, ucila
je primat nagona nad duhom i umom, ona je vol ju
shvatala kao sd i temelj bitnosti sveta, eoveka isto
kao i svih drugih stvorenja, a intelekt kao sekun-
19 Eseji, I 289
 daran i akcidentalan, kao slugu volje i svetlilo sla-
?a5no. Nije ona to cinila iz antihumane zlobe, koja
Je losi motiv duhu protivnih danasnjih uceDja, ne-
go iz stroge istinoljubivosti jednog stoleea koje se
iz idealizma borilo protiv idealizma. Takvo je ono
odista bilo, to XIX stolece, da je preko Ibzena fak
i laz, ,,zivotnu la2" htelo da prizDa kao neophodnu
- a jasno je: velika je razlika da li se laz afirmira
iz bolnog pesimizma i gorke ironije, zbog duha,
iii iz mrfoje na duh i istinu. Ta razlika nije danas
svakom jasna.
A psiholog nesvesnoga, Frojd, pravi je sin
. stoleca Sopenhauera i Ibzena, iz cije je srediDe ni-
' kao. Kako je njegova revolucija, po svojim sadr-
fajima, ali i po svome moralnom raspolozenju u
bli.skom srodstvu sa Sopenhauerovom! Njegovo 'ot-
knce ogromne uloge koju nesvesno, ,,Ono", ~gra
u psihickom zivotu eoveka, izazivalo je i izaziva
kod klas.i ene psihologije, kojoj su svesnost i psihic-
ki zivot istovetni, isto ODO negodovanje koje je
SopeDhauerovo ucenje o volji izazivalo kod sveg
filozofskog verovanja u razum i duh. Odista, rani
ljubitelj ,,Sveta kao volje i predstave" dobro se
snalazi u vanrednoj raspravi koja spada u Frojdova
Nova predavanja za uvod u psihoanalizu a zove se
,,Razlaganje psihicke licnosti". Carstvo nesvesnoga
u dusi, ,,Ono", opisano je ovde recima koje je, na
isti nacin, isto tako vehementno i .s isto takvim
akcentom intelektualnog i lekarski hladnog intere-
sovanja, mogao upotrebiti i Sopenhauer za svoje
mracno carstvo volje. Oblast Njega, veli on, ,,tamni
je, nepristupacni deo nase lienosti; ono malo sto
znamo o njemu saznali smo studijem rada i neuro-
tienog stvaranja simbola." On ga opisuje kao haos,
kao k~zan uzavrelih prohteva, ,,Ono", kafo on, otvo-
reno Je, tako reCi, krajem prema somaticnom i tu
prima u sebi potrebe nagona, koje u njemu nalaze
svoj psihicki izraz - nepoznato u kojem supstratu.
290
Nagoni ga pune energijom; ali ono nema organiza-
cije, ne stvara celokupnost volje, samo tefoju da
zadovolji potrebe nagona, pridrlavajuci se principa
zadovoljstva. Tu ne vaze nikakvi logi~ki zakoni mi-
sljenja, pre svega ne zakon protivurecnosti. ,,Su-
protni prohtevi postoje uporedo, ne potiruci se
niiti se uzajamno umanjujuCi, u najboljem slueaju
ako se pod vladajuCim ekonomskim pl'itiskom
okupljaju da bi stvorili kompromis zbog odvode-
nja energije ..." Vidite, gospode i gospodo, to su
stanja koja prema nasem savremenom istorijskom
iskustvu lako mogu da predu na samo Ja, na cita-
vo masovno Ja, naime zahvaljujuCi izvesnom mo-
ralnom oboljenju koje se stvara obofavanjem ne-
svesnoga, velieanjem njegove zivotu jedino korisne
,,dinamike", sistematskim velieanjem primitivnog
i iracionalnog. - Jer nesvesno, Ono, primitivno je
i iracionalno, ODO je oisto dinamieno. Za proce-
njivanje vrednosti ono ne zna, ne zna za dobro i
zlo, ne zna za moral. Ono ne zna cak ni za vreme,
ni za kakav vremenski tok, ni za kakve promene
phisickog razvijanja zbog njega. ,,Zeljni prohtevi",
veli Frojd, ,,koji nikad nisu izaSH van granica Nje-
ga, ali i utisci koji su se potiskivanjem spustili u
Ono, virtuelno su besmrtni, ponasaju se posle de-
cenija kao da su se nedavno odigrali. Oni mogu
biti shvaceni kao proslost, liseni vrednosti i ener-
gije sto ih ispunjava tek kad su analitickim ra-
dom postali svesni." I na tome, dodaje on, prevas-
hodno pociva povoljno dejstvo analitickoga lece-
nja. - Posle ovoga razumemo kako antipaticna
mora biti analiticka dubinska psihologija jednome
Ja koje je, opijeno religioznoscu nesvesnoga, samo
doslo u stanje dinamike podzemlja. I suviSe je ja-
sno kako i zasto jedno takvo J a nece niSta da zna
za analizu, niti se ime Frojdovo pred njim sme spo-
menuti.
291
 A sto se tice Ja samoga -i uopste, stvar stoji
tako da eovek biva skoro ganut, da se zapravo pro-
sto zabrine zbog njega. Ono je jedan mali, istu-
reni, osvetljeni i budni deo ,,Njega" - otprilike
kao sto je Evropa mala, probudena provincija pro-
strane Azije. Ja je ,,Onaj deo Njega koji se modi-
£icirao usled blizine i uticaja spoljasnjeg sveta, po-
desen za primanje nadrafaja i zastitu od njih, sH-
can sloju kore kojim se obavija grudica zive
supstance." - Izrazita bioloska slika. Frojd uopste
pise veoma izrazitu prozu, on je umetnik misli kao
i Sopenhauer, i kao i on, knjizevnik evropski. -
Odnos prema spoljasnjem svetu po njemu je postao
odlucujuCi po Ja, ono ima zadatak da ga zastupa
kod Njega - na dobro ovoga! Jer bez obzfra na
ovu silno nadmocnu spoljafoju silu, Ono, u svome
slepom stremljenju za zadovoljenjem nagona, ne
bi umaklo propasti. Ja posmatra spoljasnji svet,
seea se, posteno pokufava da ono sto je objek-
tivno stvarno razlikuje od onog sto je dodatak iz
unutrafojih izvora uzbudenja. Ono, po nalogu Nje-
ga, vlada polugama motiliteta, akcije, ali je izmedu
potrebe i postupka ukopcalo odgodu misaonog ra-
da, za cijeg trajanja trazi saveta u iskustvu, i ima
izvesnu regulativnu nadmocnost prema principu
zadovoljstva, koji neograniceno vlada u nesvesnom
a koji ono koriguje pomocu principa realnosti. Ali
kako je ono pored svega toga slabo! Stdnjeno iz-
medu nesvesnoga, spoljasnjeg sveta i onoga sto
Frojd naziva ,,Nad ja'', savesti, ono zivotari prilicno
nervozno i zaplaseno. Njegova sopstvena dinamika
prosto je mlitava. Svoje energije uzima ono od Nje-
ga i primorano je u celosti da sprovodi njegove
namere. Ono bi volelo da misli o sebi kao o jahacu
a o nesvesnom kao konju. Ali toliko puta bude da
nesvesno jase njega samog, a mi cemo radije doda-
ti ono sto Frojd iz racionalne moralnosti propusta
292
da doda, da ono na taj ponesto ilegitiman nacin
katkada najdalje stifo.
Ali Frojdov opis Njega i Ja - nije li to u dlaku
opis Sopenhauerove ,,".o~je" i ,,intelekta:', -y pre;
nosenje njegove metaf1z1ke u oblas! ps1holoskog .
A onoga ko je, i bez toga vec, pos~o Je od. Sopenh~­
uera primio metafizicko posvecenJe, okus10 k?d N1-
cea bolne draii psihologije, kako ~a tog ne ispi:ne
oseeanja pr~snosti i prepoznav~Ja k~d se, posto
su ga ohrabrili njegovi obitavaoc1, prv1 put obazre
po psihoanalitickom carstvu?
On je dosao 1i do -iskustva da poznanstvo s
njim veoma snazno i veoma svojevrsno deluje una-
trag na one ranije utiske, kada.. se, posle takvog
razgledanja, obnove. Kako d~~C!Je, posto ~m~ bo-
ravili kod Frojda, kako drukC!Je, u svetlost1. nJego-
vih istraiivanja, ponovo oitamo razmatranJ~ ~ao
sto je Sopenhauerova velik.a .ras~ra".'a ,,<2 toboznJe~
postojanju namere u sudbm1 poJedmca ! I ovde c~
sad, gospode i gospodo, da ukaz~m na veo~a pn-
snu i veoma tajnu dodirnu tacku 1zm~du FroJdovog
prirodnonaucnog i Sopenhau7r~~og f.Il?zofskog s".'e-
ta - taj esej, cudo od promclJivost1 .1 ostro1;1mlJa,
Cini tu dodirnu tacku. Tajanstvena misao koJU So-
penhauer u njemu razvija jeste, ukratko re~en~, ta
da bas kao sto u snu nafa sopstvena volJa, 1 n~
sl~teCi to, istupa kao neumoljivo-c;>bj~ktivna. sudb:-
na, sve u njemu dolazi iz n.~s sam1h I svak ~e skn-
veni pozoriSni direktor svoJih snova, - .?a 1sto. ta-
ko i u stvarnosti, tome velikom snu koJI s.a sv1~a
nama sanja jedno jedin? bic~, sa!'Ila ".'olJa, . nasa
sudbina jeste produkt nase naJdublJe pnsnostI, na-
se volje, te da mi dakle ono sto izgleda da nam se
defava u stvari sami sebi pr-ipremamo. - Ja go-
vorim 'veoma skuceno i safeto, gospodo, u stvari
to su izlaganja od najjace sugestivne snage i mocne
sirine zamaha. Ali psihologija sna, koju Sopenhauer
priziva u pomoc, ne samo sto ima izrazito analiticki
293
 k~rakter - cak je tu i seksualni argument ~ para-
d1gma; otud je citav taj misaoni kompleks u toli-
koj merii nagovestavanje dubinskopsiholoskih kon-
c~pcija, u tolikoj meri .?jihova filozofska anticipa-
CIJa, da Se COVek zapallJl! Jer, da ponovim StO sam
rekao u pocetku: u tajni jedinstva Ja i sveta biea
i. zbivanja, u sagledanju toboze objektivnog 'i ak-
c1dentalnog kao necega sto je pripremila nafa dufa
verujem da se nalazi najdublja sustina analitickog
ucenja.
.~ . Pada mi na ~vo~ rnestu na um recenica koju
Je Jedan pametm ah pomalo nezahvalni izdanak
, ovog ucenja, K. G. Jung, formulisao u svome zna-
~ajnom uvodu u tibetansku Knjigu mrtvih. ,,Toliko
Je mnogo. _n~p<:,sred°:ije, upa~ljiv~je, izrazitije i sto-
\ ga ubedlJIVIJe , veh on, ,,v1det1 kako mi se sta
\f~5ava, nego posmatrati kako ja to cinim." - Rece-
rnca smela, upravo ludo smela, na kojoj se vrlo
jasno pokazuje kako se slobodno i mirno gleda da-
nas u izvesnoj psiholoskoj skoli na stvari koje su
~e jos So:penhau~ru ~inile kao u~asna pretpostavka
I ,,egzorb1tantna m1saona odvaznost. Da Ii bi se
mogla bez Frojda zamisliti ova recenica, koja de- 11
savanje" razgolicuje kao ,,cinjenje"? Nikad ni do-
veka! Ona mu duguje sve. Opterecena pretpostav-
kama, <;>na ,?e ne moze razumeti, niti bi se uopste
~ogla izrec1 bez svega onoga sto je analiza utvr-
dila 0 omaskama u govoru i pisanju 0 citavoj ob-
1
lasti omasaka, o bekstvu u bolest, nagonu samo-
k~njavanja, o psihologij.i nesrecnih slueajeva, utvr-
~1la, ukratko, i obelodanila o magiji nesvesnog. Ali
1st? tako, ona saZeta recenica, ukljueuju6i njezine
ps1holoske pretpostavke, ne bi bila moguena bez
Sopen~aue.ra i njegove jos ~~egzaktne, ali sanjarski
smele 1 pnpremne spekulacIJe. - Mozda je tu do-
~~o trenut~k, gospode i gospodo, da na sveean na-
jCm .sa. FroJ~?m malo propolemisemo. On naime ne
! cem filozofiJU bog zna kako. Egzaktni smisao pri-
294
rodnjaka jedva da mu dopusta da je primi kao
neku nauku. On joj prigovara da ona zamiSlja kako
moze da pruzi besprekorno povezanu sliku sveta,
da precenjuje saznajnu vrednost logickih operacija,
da staviSe veruje u intuiciju kao izvor znanja i da
se odala upravo animistickim naklonostima, jer ve-
ruje u earobno svojstvo re6i i uticaj miSljenja na
stvarnost. No da Ii je to kod filozofije doista samo-
precenj ivanje? Da li je svet promenilo ikada iSta
drugo do Ii misao i njezin magicni nosilac, rec? Ja
verujem da filozofija stvarno stoji ispred i iznad
prirodnih nauka, i da sva metodika i egzaktnost
stoje u sluzbi njezine duhovnoistorijske volje. Na-
posletku, uvek se radi o Quod erat demonstrandum.
Nehipoteticnost nauke fakat je moralni ili' bi to tre-
balo da bude. Kad se gleda duhovno, ona je vero-
vatno ono sto Frojd naziva iluzijom. Iduci do kraj-
nosti, moglo bi se re6i da nauka nije nikad dosla
ni do kakvog otkriea ako je filozofija nije za nj
autorizovala ili na nj uputila.
Ovo uzgred. Zadrlimo se s razlogom i svrhom
jos koji trenutak kod misl~ Jungove, koji se s na-
rocitom naklonoscu - pa tako i u onom predgovo-
ru - korisfr analitickim rezultatima da bi stvorio
most sporazumevanja izmedu zapadnjacke misli i
istocnjacke ezoterike. Niko nije tako ostro kao on
formulisao sopenhauerovsko-frojdovsko saznanje
da ,,davalac svih datosti prebiva u nama samima
- istinu koja se, uprkos sve evidentnosti kako u
najkrupnijim tako i u najsitnijim stvarima, nikada
ne zna, iako bi je tako i suvise cesto bilo nufoo,
upravo neophodno znati". Potreban je preokret ve-
liki i pun frtve, veli on, da bi se videlo kako se
svet ,,daje" iz biea duse; jer se animalno bice eo-
vekovo odupire tome da samo sebe shvati kao
tvorca svojih datosti. lstina je da se Istok odvaj-
kada pokazivao jaci od Zapada u savladavanju ani-
malnog, te otuda ne treba da se cudimo kad cuje-
295
mo da prema njegovoj mudrosti i bogovi spadaju
u ,,datosti" koje potieu iz duse i istovetne su s
njom - privid i svetlo ljudske duse. Ovo znanje,
koje se prema Knjizi umrlih daje mrtvacu da ga
prati, za zapadnjacki je duh paradokson koji nje-
govoj logici protivureci; jer ona pravi razliku izme-
du subjekta i objekta, :i protivi se da premesti ovaj
u onaj iii da ga iz njega izvede. Evropska je mistika
doduse znala za takve tefoje, i Angelus Silezius je
rekao:
Ich weiss, dass ohne mich Gott nicht ein Nu kann Ieben·
Werd' ich zunicht, er muss vor Not den Geist aufgeben
(Znam da bez mene bog ni trenutka ne mofo ziveti;
nestanem li, on od tegobe mora izdahnuti.)
Ali u celini uzev, zapadnjackoj bi religfoznosti
bilo nepodnosljivo psiholosko shvatanje boga, ideja
bofanstva koje ne bi bilo cista datost, apsolutna
realnost, nego istovetno s dufom i vezano za nju,
- ona bi pri tom boga izgubila. Pa ipak, religi-
oznost znaci upravo vezanost, i u genezi se govori
o ,,savezu" izmedu boga i eoveka, kojeg sam psiho-
logiju ja pokusao da dam u mitskom romanu ,,Jo-
sif i njegova braea".2 I bas, dopustite ini da pre-
dem ovde na to svoje sopstveno delo - mozda ono
~ma prava da se spomene u casu svecanog susreta
izmedu pesnicke literature i psihoanaliticke sfere.
Dosta je cudno - i ne samo za mene mozda -
da u njemu preovladuje bas ona psiholoska t~olo-
• Josep.h und s_eine ~ruder je tetralogija koju saci-
2
• literarna paZnja za koju sam joj od pocetka imao
llJaVaJU ov1 romam: Price o Jakovu (Die Geschichten
Jaakobs),_ Mlqdi Josif ~Der Junge Joseph), Josif u Egiptu
(Joseph m A.gypten) i Josif, hranitelj (Joseph der Er-
nahrer). Poslednja knji~a _tetralogije objavljena j~ tek 1943,
tako da Man ovde m1sh samo na prva tri romana. -
Pr. pr.
296
gija koju naucnioi pripisuju istocnjackom poznava-
nju i razumevanju: taj Avram je u neku ruku otac
bogu. On ga je ugledao i ,i zmislio; mocne osobine
koje mu pripisuje svakako su prvobitno svojstvo
bozije, Avram ih nije stvorio, aH u izvesnom smislu
ipak jeste, jer ih on spoznaje i misaono ostvaruje.
Silne osobine bozije - a s t:im i sam bog - nesto
su doduse stvarno dato izvan Avrama, ali ujedno
su one i u njemu i od njega; moc njegove sopstve-
ne duse jedva se u izvesnim trenucima razlikuje od
njih, ona se saznavalacki preplice i stapa s njima
1
u jedno, i to je poreklo saveza koji bog potom
• sklapa s Avramom ,j koji je samo izricita potvrda
jedne unutrasnje cinjenice. On je okarakterisan kao
savez zakljucen u obostranom interesu, u krajnju
svrhu obostranog posvecenja. Potrebitost ljudska i
bozija tako se splieu u njemu da je tesko reci koja
je strana dala prvi podstrek ovakvoj saradnji, bo-
zija ili ljudska. Ali u svakom slueaju, u njenom se
uspostavljanju V·idi da stvaranje svetinje boga i eo-
veka predstavlja dvostruki proces, i da je najpr·isni-
je ,,vezano" jedno za drugo. Cemu, pitamo se, ina-
ce savez?
Dufa kao davalac datog - ja dobro znam, go-
spode i gospodo, da se u romanu ova misao digla
na ironiean stepen, ko}i on ne poznaje ni kao istoc-
njacku mudrost n:i kao gledanje analiticko. Ali u
nehoticnoj i tek naknadno otkrivenoj saglasnosti
ima necega uzbudljivog. Treba li da je nazovem
uticajern? Ona je pre simpatija, izvesna duhovna
blizina, koje je psihoanaliza, kako je i pravo, ranije
bila svesna nego ja, i iz koje je i proistekla ona
da zahvaHm. Poslednji znak njen bila je posiljka
jednog separata fa easopisa ,,Imago", rad jednog
beckog naucnika iz Frojdove skole, pod naslovom
,,Prilog psihologiji starije biografike", - naslov
sasvim suv, gde jedva dolaze do izraza one neobic-
297
ne stvari kojima slt!Zi kao etiketa. Pd.sac pokazuje
tu kako stariji, naivni zivotopis, hranjen i uslov-
ljen legendom 1 narodnim predanjem, posepce bio-
grafija umetnika, ukljueuje u istoriju svo~a jun~ka
stalne, shematicno-tipicne crte i dogadaJe, zahhu
biografskih obrazaca tako reCi . k~:mvei;i.cior:a~ne _vr-
ste, kao: da ih tako nekako ucm1 seb1 leg1timmm,
da se sama prika:Ze kao prava, kao tacna - kao
tacna u smislu onog ,,Kako je to vazda bivalo" i
,,Kao sto je pisano". Jer eoveku je stalo do \'r~­
poznavanja; on voli da pronade staro u novom I t~­
picno u individualnom. Na tome pociva sva pn-
snost zivota, koji bi, pokazujuci se kao potpuno
nov, jedinstven i individualan, a ne prufajuCi mo-
gucnosti da se u njemu nade nesto davno poznato,
mogao samo da uplasi i zbuni. - A pitanje onoga
spisa hoce da sazna mofe li se ostro .i nedyosmisle-
no povuCi granica izmedu onoga sto Je zahha obra-
zaca starije biografike i onoga sto je zivotna svo-
jina umetnikova, izmedu tipicnoga i individualnog
dakle, - pitanje na koje je, cim je postavljeno, od-
govoreno negativno. 2ivot je stvarno mesavina el~­
menata forrnalnih i individualnih, jedno prozirnanJe
pri kome individualno samo kao da strsi nad for-
malno-bezlicnim. Mnogo vanlicnog, mnogo nesve-
sne identifikacije, mnogo konvencionalno-shemat-
skog odlucujuce je po dozivljaj - ne samo umet-
nikov, nego fovekov uopste. ,,Mnogi od nas", kafo
pisac, ,, ,:live' i danas jedan biografski tip, sudbinu
jednog stalefa, jedne klase, jednog poziva . . . . Slo-
bodu zivotnog oblikovanja fovekova ocigledno tre-
ba tesno skopcati s onom vezanoscu koju oznaea-
vamo kao ,zivljena vita'". - I tacno, samo na moju
radost, aLi jedva na moje iznenadenje, on pocinje
da na romanu o Josifu, kome je osnovni motiv bas
ta ideja ,,zivljenih vita", egzemplificira zivot kao
ugledanje, kao izvesno koraeanje po tra_gu: v kao
ridentifikaoiju, kao sto ga ono s humonst1ckom
298
svesnoscu praktikuje Josifov ucitelj Elijezer: Jer,
iskljucivsi vreme, svikoliki se Elijezeri zbijaju u
njegovo sadasnje J a, tako da on o Elijezeru, prvom
sluzi Avramovom, govor.i u prvom lieu, iako on taj
ni izdaleka nije.
Moram da dopustim: ta misaona veza izvanred-
no je legitimna. Clanak u dlaku tacno oznaeava tac-
ku gde psiholoski interes prelazi u interes mitski.
On razjasnjava da je tipicno vec i mitsko, i da se
umesto ,,zivljena vita" mofo reci i ,,zivljeni mit".
A zivljeni mit epska je ideja moga romana, i ja vi-
dim da je, otkako sam kao pripovedac koraknuo
od gradanski-individualnog ka mitsko-tipienom,
moj potajni odnos prema analitickoj sferi stupio
u tako reCi akutni stadijum. Mitsko interesovanje
urodeno je psihoanalizi isto onako kao sto je svem
pesnistvu urodeno interesovanje psiholosko. Njego-
vo prodiranje unazad u detinjstvo duse pojedin-
ca, istovremeno je vec i prodiranje unazad u de-
tinjstvo foveka, u primitivno i u mitiku. Frojd je
sam izjavio da je sva prirodna nauka, medicina i
psihoterapija, bila za njega jedno celog zivota ne-
prekinuto obila2enje i vraeanje ka primarnoj stra-
sti njegove mladosti za pitanja ljudskoistorijska,
za poreklo re1igije i morala, - ka tom interesova-
nju koje na vrhuncu njegova zivota tako velieajno
izbija u ,,Totemu i tabu". U r_~cirn,~ ,,dubinska psi-
hologija" ima ,,dubinska" i--vremenski smisao: is-
konske osnove ljudske duse su istovre.!Ileno i
iskotzsko doba, ona dubina studenca vremena koja
je postojbina mi fa i gd~ on udar'a osnove prari()rml.,
praoblika zivota. Jer mit je zaspivanje zivota; on
.
je bezvre~ena. sh~~~7sk~~en( 2~ia~~~-~}f.'X9.ii se
pretvara z1vot reprodukuJUCi s~oJe . crte iz .. nesve-
snog: "'Sumnje nema,· kad ' fovek ·sttgtie""tre'' 'mitsko-
-tipslfog nacina gledanja, to u zivotu pripovedacevu
cini epohu, to znaci jedno narocito dizanje njegovo-
ga umetnickog raspolofonja, jednu novu radost
299
saznavanja i oblikovanja koja kao da obieno ceka
starije godine zivota; jer u zivotu covecanstva pred-
stavlja mitsko doduse stepen rani i primitivni, aH
u zivotu pojedinca, stepen pozni i zreli. Ono sto se
njime stice, pogled je za dstinu viseg reda koja se
pokazuje u stvarnosti, nasmeseno znanje o vecno-
me, vazdasnjem, vazecem, o shemi ii kojoj i prema
k()jOj ziv,j Ono tobOZe potpuno individualno, U
naivnom uobraZenju o svojoj prvobitnosti i jedill-
stvenosti ni ne sluteci koliko mu je zivot obrazac
i__P91lJWljanje, koraeanje po duboko ugaZenom tra-
gu. Karakter je uloga mitska koja se izvodi s pd-
prostoscu iluzionarne jedinstvenosti i originalnosti,
kao prema svom potpuno licnome nahodenju i pot-
puno na svoju ruku, no pri tom s dostojanstvom
i pouzdanjem koje favodacu, sto se u tom trenutku
digao na povrsinu pa, osvetljen, nosi radnju, ne
daje njegova tobofoja prvobitnost i jedinstvenost,
nego koju on, naprotiv, crpi iz dublje svesti da po-
novo izvodi nesto osnovno-zakonito i da se, bio
dobar ili zao, plemenit iii odvratan, u svakom slu-
eaju u svojoj vrsti ponafa prema uzoru i obrascu.
U stvari on se, kad bi njegova realnost bila u tre-
nutku jedinstveno data, uopste ne bi umeo ponafa-
ti, bio bi bez oslonca, bespomoean, nespokojan i
zbunjen u odnosu prema samom sebi, ne bi znao
kojom nogom da stane niti kakvo lice da nacini.
Ali njegovo dostojanstvo :i sigurnost u igri leze ne-
svesno bas u tom sto nesto bezvremeno s njim po-
novo izlazi na svetlost i postaje sadasnjost; ono je
dostojanstvo mitsko, koje se daje jos i karakteru
bednom i niStavnom, prirodno je dostojanstvo, jer
potice iz nesvesnog.
To je pogled koji na pojave upravlja mitski
orijentisani pripovedac, i vi svakako vidite: pogled
je to ironicno nadmoean; jer mitsko saznanje na-
lazi se ovde samo u posmatracu, ne i u posmatra-
nom. No sta ako bi se mitski aspekt subjektivi-
300
zirao, pretopio se u samo izvodacko Ja i u njemu
se probudio, tako da ono s ponosom radosnim ili
turobnim bude svesno svoga ,,povratka", svoje ti-
pike, da ulogu svoju na zemlji celebrira i dosto-
janstvo svoje nade iskljucivo u znanju da ponovo
predstavlja ono sto je zasnovano u telu, da ga po-
novo otelovljava? Tek bi to, mofo se reci, bio
,,zivljeni mit"; i nek se ne misli da je to nesto
novo i neokusano: Zivot u mitu, zivot kao sveeano
ponavljanje, istorijska je forma zivotna, antika je
tako zivela. Jedan je primer lik egipatske Kleo-
patre, koja je sasvim lik !Star-Astarte, Afrodite u
podobiju, - tako Bahofen (Bachofen) u svojoj ka-
rakteristici bahovskog kulta, dionizijske kulture,
vidi u kraljici savrsenu sliku jedne dionizijske sti-
mule, koja je, prema Plutarhu, mnogo viSe erotic-
kom kulturom duha nego telesnim draiima, repre-
zentovala zenu razvijenu u zemaljsko ovaplocenje
Afroditino. Ali to njezino afroditinstvo, njezina ulo-
ga kao Hator-Izis, nije samo nesto kriticki-objek-
tivno, sto su o njoj rekli tek Plutarh i Bahofen, ne-
go je to bila saddina njene subjektivne egzisten-
cije, ona je zivela u toj ulozi. Nacin na koji je
umrla ukazuje na to: ona se, vele, ubila stavivsi
sama sebi otrovnicu na grudi. A zmija je bila zi-
votinja boginje !Star, egipatske Izis, koja se i sama
prikazuje u zmijskoj odeci s krljustima, i zna se za
jednu statuetu ove boginje kako ddi zmiju na gru-
dima. Ako je dakle, nacin Kleopatrine smrti bio
isti kao i u legendi, onda bi on bio demonstracija
njenoga mitskog oseeanja svoga Ja. Zar nije ona
nosila ukras za glavu boginje Izis, kapu u vidu
orla, i zar se nije ukrafavala insignijama Hatore,
kravljim rogovima s ploeom suncanom izmedu
njih? A znaeajna je aluzija bila to sto je svoju
decu od Antonija nazvala Helios i Selena. Sumnje
nema, ona je bila zena znatna - u antickom smi-
301
 slu ,,znatna" - koja je znala ko je i po cijem tragu
koraea!
Anticko Ja i njegova svest o sebi bilo je druk-
cije nego nase, manje iskljucivo, manje ostro ome-
deno. Ono kao da je bilo otvoreno unazad i uzimalo
u se od prosloga mnogo sta sto je ponavljalo u
svojoj sadasnjosti i sto je s njim ,,ponovo bivalo".
Spanski kulturni filozof Ortega i Gaset (Ortega y
Gasset) izrafava to tako da anticki eovek, pre no
sto ce uciniti sto, uzmakne za jedan korak, slieno
toreru kad uzmahuje da zada smrtonosni udarac.
On trafi u proslosti uzor, pa se uvuce u nj kao u
ronacko zvono, da bi se tako, zasticen i izoblicen
u isti mah, bacio u savremeni problem. Otud je
njegov zivot bio na izvestan nacin ozivljavanje, jed-
no arhaizirajuce ponafanje. - A bas taj zivot kao
ozivljavanje, ponovno ozivljavanje, zivot je u mitu.
Aleksandar je iSao stopama Miltijadovim, a o Ce-
zaru su njegovi anticki biografi, s razlogom iii bez
razloga, bili uvereni da hoce da podrafava Alek-
sandru. A to ,,podrafavanje" mnogo je viSe no sto
ga danas ima u ovoj reci; to je mitska identifikaci-
ja, koja je antici bila narocito bliska, ali prelazi
daleko u novo doba a psihicki je u svako doba
moguca. Anticko obelezje lienosti Napoleonove ce-
sto je naglasavano. Njemu je bilo fao sto mu mo-
derno stanje svesti ne dopusta da se izdaje za sina
Jupitera-Amona, kao Aleksandar. Ali da se, u vreme
svojih istocnjackih poduhvata, mitski zamenjivao
bar s Aleksandrom, nije potrebno sumniati, a doc-
nije, kad se bio odlucio za zapad, izjavio je: ,,Ja
sam Karlo Veliki." Pazite dobro - ne moZda: ,,Ja
podsecam na nj"; niti: ,,Moj polofaj je sliean nje-
govu." Pa ni: ,,Ja sam kao on"; nego prosto: Ja
sam to." To je obrazac mi ta. " to postaje sadasnjost i vraea se, kao sto se sv~.ea­
Zivot, bar znaeajan zivot, bio je dakle u an-
tickim vremenima telesno vaspostavljanje mita; on
se na nj odnosio ,j pozivao; tek kroza nj, tek pre-
302
ko odnosa prema proslome, pokazivao se on kao
zivot pravi i znaeajni. Mit je legitimacija zivota;
tek kroza nj i u njemu stice on samosvest, postaje
opravdan i osvestan. Sve do u smrt sprovodila je
Kleopatra afroditinsku svoju karakternu ulogu sve-
eano - a da Ii je moguce znaeajnije, je Ii moguce
dostojanstvenije ziveti i umreti nego celebrirajuci
mit? Pomislite i na Isusa i na njegov zivot, koji
je bio zivot, ,,da se ispuni sto je pisano". Kod ka-
raktera ostvarenja u zivotu Hristovu nije lako ci-
niti razliku izmedu stilizovanja evandelista i nje-
gove sopstvene svesti; ali njegova rec na krstu u
deveti sat, ono ,,Eli, Eli, lama azavtani?" nije, ma-
da se tako cini, nikako bio izliv ocajanja i razoea-
renja, nego, naprotiv, izliv najviSe mesijanske sa-
mosvesti. Jer ta rec nije ,,originalna", nije nikakav
spontani krik. To je pocetak 22. psalma, koji je od
pocetka do kraja nagovestavanje mesije. Isus je
citirao, a citat je znacio: ,,Da, ja sam to!" ·Tako je
citirala i Kleopatra kad je, da bi umrla, uzela zmiju
na prsa, a citat je opet znacio: ,,Ja sam to!" -
Ne zamerite mi, gospode i gospodo, rec ,,cele-
brirati", koju sam upotrebio s ovim u vezi. Ona je
izvinjavna, pa eak i nufoa. Citatni zivot, zivot u
mitu, neka je vrsta celebracije; ukoliko se zami-
slja kao sada5njost, on postaje radnja sveeana,
stvar unapred propisana koju izvrsava celebrant,
slavlje, sveeanost. Nije Ii smisao svefanosti povra-
tak necega sto se zamiSlja kao sadasnjost? Svakog
se Bozica iznova rada na zemlji dete spasitelj sveta,
kome je namenjeno da pati, da umre i vaznese se:
sveeanost je ukidanje vremena, cin, radnja koja se
odigrava po osvestanom uzoru; sto se tu zbiva, ne
biva prvi put, nego ceremonijalno i prema obrascu;
nosti vec i vracaju u vremenu i kao sto faze nJme
i easovi idu jedni za drugim u vremenu, prema
zbivanju prvobitnom. U starini je svaka sveeanost
303
bila stvar teatralna, igra pod obrazinama, scenski
prikaz skazanja bozijih, na primer, skazanja 0 zi-
votu i patnji Ozirisovoj, u izvodenju svestenika.
Hriscanski srednji vek imao je umesto toga mi-
sterije s nebom, zemljom i stra5nim grotlom pakle-
nim, kao sto se to povraca jos u Geteovu Faustu;
imao je pokladne farse, popularni mimus. Ima
jedna mitska umetnicka optika zivota, pod kojom
se on javlja kao pokladna igra, kao teatralno iz-
vodenje necega sveeano propisanog, kao kasperli-
jada, gde mitske karakteri-marionete verglaju i iz-
vode neku cesto vidanu, utvrdenu ,,radnju" sto
opet od fale postaje sadasnjost. I treba samo da ta
optika ude u subjektivitet samih izvodaea, da se u
njima samim prikafo kao svest igre, sveeano-mitska
svest, pa da se proizvede epika kao ona sto se cud-
no dosta i neobicno, javlja u ,,Prieama o Jakovu",
narocito u glavi ,,Veliki jokus", gde izmedu lica
koja SVa dobro znaju Sta SU i po cijem tragu idu,
izmedu Isaka, Isava i Jakova, kao mitska sveeana
farsa, jokozno se i tragieno odigrava ljuto-komicna
istorija kako je Isav, Crveni, namagarceni davo,
doziveo podvalu s blagoslovom ocinskim na uvese-
lenije celjadi sluzinske. - A zar nije bas junak
tog romana takav jedan celebrant zivota: sam Jo-
sif, koji, jednom ljupkom vrstom religioznog pu-
stolovlja, ostvaruje u svojoj licnosti i svome vreme-
nu mit Tamuza-Ozirisa, ,,prihvata da mu se zbu-
de" zivot raskidanog, pogrebenog i vaskrslog
boga, i svecano se igra onim sto zivot tajno odre-
duje i oblikuje uopste samo iz dubine: nesvesnim?
Tajna metafizieara i psihologa da je dufa davalac
svega datog, - da tajna biva u Josifu laka, puna
igre, umetnicka, vesela, upravo kao kakva borba
sa sopstvenom senkom, i seretska; ona otkriva u
njemu njegovu infantilnu prirodu . . . I iz te reci,
na sopstveno umirenje, zapaiamo kako smo se, po-
red na oko tako velikog skretanja, malo udaljili od
304
svog predmeta, predmeta svoje sveeane paste -
kako smo malo prestali da govorimo u njegovu
cast. . .
Infantilizam na nemackom: zaostala detmJa-
sta priroda - kakvu Ii ulogu .igra u. ~iv<?tu svih
nas taj prevashodni element i;>s1hoa~ah!~ck1, k~kav
Ii snafan udeo ima on u obhkovanJU z1vota cove-
kova, i to bas i pre svega u formi vmi~ske identifi-
kacije, podraiavanja zivo~om, ko~acan}a po t.ragu!
Veza ocinska, podraiavanJe ocu, igranJe oca i pre-
nosenje njegovo na likove, v.iSe. ~ duh?yne . vrste,
koji oca zamenjuju - kako h t1 mfantihzm1 od~u­
eujuci, kako izgradujuci i obrazu_ju~t d~luju ~a m-
dividualni zivot! Velim: ,,obraZUJUCI ; Jer na1vese-
lija, najradosnija odredba onog~ sto s~. naziva
obrazovanoscu, po meni je, sasv1m ozb1IJnO, to
oblikovanje i izgradivanje pomoc17 c;mog~ ce~~ se
divimo i sto volimo, pomoeu detmJske identifi~a­
cije sa jednim, iz najdublje simpatij~ izabran~m,
likom oCinskim. Umetnik narocito, taJ u stvan u
igranju izgubljeni .j strasno detinjasti stvor, u~eo
bi i te kako da prica o tajnim pa ipak i. otvorem~
uticajima takvog infantil~o~ po~~az:::~anJa na ~,VOJU
biografiju, svoj produktivm nacm z~yo~a, k~JI ce-
sto nije niSta drugo do. pon~vn? oz1vl1avan]~ he~
rojskih vita pod vrlo 1zmenJemm vremensk1m l
licnim uslovima i veoma izmenjenim, recimo: de-
tinjskim sredstvima. Tako imitatio G~tea , s~ svo-
jim secanjima ,;ia stepen Verte~~'. ma1stor~~1h g?-
dina i na staracku fazu ,,Fausta I ,,D1vana , moze
ios i clan danas da, iz nesvesnog, vodi Zivot kojeg
knjifevnika i mitski ga odreduje; - velim: iz ne-
svesnog, iako u umetniku nesvesn~ ~va~og trenutka
prelazi u nasmeseno svesno i detmJsk1-duboko pa-
zljivo.
Josif iz romana umetnik je ukoliko igra i iz-
vodi, naime svoju imitatio boga izvodi na nesve-
snom, - i ja ne znam kakva me to obuzme slut-
20 Esejl, I 305
nja buducnosti, radost zbog buducnosti, kad se
predam tom razvedravanju nesvesnoga do igre,
tom njegovom oplodavanju za sveeanu jednu zi-
votnu produktivnost, tom pripovedackom susretu
psihologije i mita, koji je ujedno i praznicki su-
sret pesngtva i psihoanalize. ,,Buducnost" - stavio
sam ovu rec u naslov svog predavanja prosto zato
sto je pojam buducnosti onaj koji me na najmiliji
i najnenamerniji nacin vezuje s imenom Frojdo-
vim. Ali, dok sam vam govorio, nametalo mi se
pitanje nisam li tim svojim nagovestenjem skrivio
da <lode do zablude: ,,Frojd i mit", to bi otprilike,
prema onom sto sam rekao do sada i na kraju,
bio tacan naslov. - Pa ipak je mome osecanju
stalo do veze izmedu imena i reci, i ono bi htelo
da se potvrdi spoj tog obrasca sa onim sto sam
rekao. Upravo, isto kao sto zacelo imam smelosti
da verujem da igra psihologije na mitu, u cem se
ogleda onaj frojdovskom svetu srodni roman, obu-
hvata klice i elemente jednog novog eoveeanskog
oseeanja, jedne humanosti koja dolazi, tako sam
potpuno ubeden da ce se Frojdovo zivotno delo
jednog dana shvatiti kao jedan od najvafoijih pri-
loga koji su doprineli novoj jednoj antropologiji
sto se danas na mnogostruke nacine stvara, i tako
fundamentu buducnosti, kuci jednog pametnijeg i
slobodnijeg eoveeanstva. Ovog ce lekara psihologa
slaviti, tako ja verujem, kao krcioca puta jednoga
buduceg humanizma koji slutimo, i koji ce imati
da prode kroz mnogo sta 0 cem raniji psiholozi
pojma nisu imali, - humanizma jednog koji ce
prema svetu podzemlja, nesvesnoga, ,,Onaga", sta-
jati u smelijem, slobodnijem, veselijem, umetnicki
zrelijem odnosu no sto je to dato danafojem eove-
eanstvu, koje se zlopati u strahu neurotienom i
mrfaji zestokoj. Frojd je doduse mislio da ce bu-
ducnost verovatno izreCi sud da znaeaj psihoanalize
kao nauke o nesvesnom daleko nadmafa njenu
306
vrednost kao metoda lecenja. Ali i kao nauka o
nesvesnom ona je metod lecenja, individualni me-
tod lecenja, metod lecenja velikog stila. Uzll!~te to
i kao pesnicku utopij.u - ali si:e 1:1 sve~u, mJe ne-
razumna misao da b1 se uklanJanJe vehkog straha
i velike mrinje, njihovo savladavanje pomocu uspo-
stavljanja jednog ironicki-umetnickog i pri tom ne
neophodno nezazornog odnosa prema nesv.esnom,
moglo oznaciti kao eoveeanski zdravstvem efekt
ove nauke.
Pogledi koje otvara psihoanaliza menjaju svet;
vedra jedna sumnja stupila je s njima ~ svet, ra.zo~
blieujuce jedno podozrenje prema. pntvorn~st1 1
smicalicama duse, koje, razbudeno Jednom, mkada
vise iz njega iSeeznuti ne mo:Ze. ~no infiltrira. z1-
vot, potkopava njegovu gru~u n~1vnost, oduz1i:n~
mu patos neznanja, potpomaze nJegovo depatet1z1-
ranje vaspitavajuci za naklonost p:em~ ,,un~~rsta­
tement" kao sto vele Englezi, za rec koJa rad1Je ne
dobacuje no sto preteruje, za kulturu srednje, ne-
naduvane reci, koja svoje snagu trazi u ':1mere-
nom ... Bescheidenheit (skromnost) - nemoJnO za-
boraviti da ona dolazi od Bescheidwissen (razume-
vati se, razabirati se), da je isprva imala taj smi-
sao i da je tek preko njega uzela drugi, smisao reci
modestia, moderatio. Skromnost iz razumevanja
- uzmimo da ce to biti osnovno raspolozenje onog
sveta mira, puna vedrog rastreznjavanja, do kojeg
je svakako pozvana da dovede i nauka o nesvesnom.
Mefavina koja u njojzi stapa strane pionirske
sa lekarskim opravdava takve nade. Frojd je svoju
nauku o snovima nazvao jednom ,,komad naucne
krcevine, otet narodnom verovanju i mistici". U
tome ,,otet" kolonizatorski je duh i smisao nje-
govog istrazivackog rada. ,,Gde je bilo Ono, treba
da bude la", veli on epigramatski, i sam naziva psi-
hoanaliticki rad delom kulturnim, slicnim isusiva-
307
nju Cuiderskog jezera. Tako nam se, na zavrsetku,
crte easnog eoveka koga slavimo prelivaju u crte
osedelog Fausta, koga nesto tera da ,,gordo more
s obale ukloni, vodenom siru granice da suzi".
Eroffn' ich Raume vielen Millionen,
Nicht sicher zwar, doch tatig-frei zu wohnen.
Solch ein Gewimmel mocht' ich sehn,
Auf freiem Grund mit freiem Volke stehn.
Otvorio bih milionima tu stan,
Vrednoeom njihov, ako ne i pouzdan.
Takav bih metez hteo preda mnom,
Svet slobodan na polju slobodnom!
(Prevod Milana Savica)
Narod je to buducnosti, oslobodene od straha
i mdnje, zrele za mir.
1936.
308
RIHARD VAGNER
I ,,NIBELUNSKI PRSTEN"
Gospode i gospodo,1
U predavanju o Rihardu Vagneru kojim sam
se, pre skoro pet godina, u auditorijumu maksi-
mumu minhenskog univerziteta, ne znajuCi to ni
ne sluteCi, oprostio od Nemacke, upotrebio sam
reci: ,,Strast prema earobnom delu Vagnerovu pra-
ti moj zivot od trenutka kad sam ga prvi put za-
pazio i poceo da ga za sebe osvajam, da ga razu-
mevanjem prozimam. Ne mogu nikada zaboraviti
ono za sta mu, dok sam u:Zivao i ucio u njemu,
dugujem zahvalnost, one easove duboke, usamljene
srece usred mnostva pozoriSnih posetilaca, easove
pune jeze i slasti nerava ~ intelekta, otkrovenja
dirljivih i velikih znaeajnosti kakve samo ovakva
umetnost omogucuje." - U navedenim recima izra-
fava se divljenje kome nikad nije mogla nahuditi,
niti ga se ma samo dotaCi, nikakva skepsa pa ni
bilo kakva neprijateljska zloupotreba, za koju nje-
zin veliki predmet mozda prufa povoda: srecom!
Jer divljenje je najbolja stvar koju imamo, -
upravo, kad bi mene pitali koji afekt, koji ose-
cajni odnos prema pojavama sveta, umetnosti i
1
Predavanje odrfano 16. novembra 1937. u auli Uni·
verziteta u Cirihu.
309

zivota dr:lim za najlepsi, najsrecniji, najkorisniji,
najneophodniji, ja bih bez ustezanja odgovorio: To
je divljenje. A i kako drukcije? Sta bi bio eovek,
pogotovu umetnik, bez divljenja, entuzijazma, ispu-
njenosti necim i predanosti necemu sto nije on
sam, sto je suviSe veliko da bi bilo on sam, ali sto
on oseca kao nesto sto mu je u velikoj meri srodno
i sto ga silno privlaci, cemu strasno tezi da se pri-
blizi, da ga ,,razumevanjem prozme" ,i potpuno ga
usvoji? Divljenje je izvor ljubavi, ono je vec ljubav
sama - a ne bi bilo ljubav duboka, ne bi bilo
strast, niti bi, pre svega, imalo duha, kad ne bi
umelo i da sumnja, da pati zbog svog predmeta.
Divljenje je ponizno i ponosno u isti mah, ponosno
samo sobom; ono zna za ljubomoru, za mladalacki
izazovno pitanje: ,,A sta vi o tom znate?" Ono je
stvar najcistija ,i najplodnija u isti eas, mah i pod-
strek za nadmetanje, ono uci coveka visokim za-
htevima i najjaCi je i vaspitno najstrozi stimulans
za licni duhovni doprinos, koren sveg talenta. Gde
njega nema, gde ono odumre, tu niSta vise ne nice,
tu je osiromasenje i pustos.
S ovim odluenim verovanjem u divljenje kao
snagu produktivnu, ja sam, gospode i gospodo, pre-
sto samo ucenik ogromnoga umetnika o kome sam
onda govorio u Minhenu i o kome danas govorim
opet. U cuvenom ,,Saopstenju prijateljima" Vagner
je upravo umetnicku sposobnost sveo na dar div-
ljenja, iii, kako se on izrafava, na ,,sposobnost pri-
jemcivosti". ,,Prva umetnicka volja", veli on, ,,nije
nista drugo nego zadovoljenje nehoticnog nagona
podrafavanja onome sto na nas najprivlacnije de-
luje." Recenica prevashodno znaeajna u prvom re-
du po onog koji je izrice i njegov lieni genije, ko-
jem su koreni u oblasti glumacko-imitatorskog, ali
istovremeno i recenica od mnogo objektivne istine.
Umetnicki karakter, veli on, odreduje to sto se on
- sasvim suprotno politickom, koji spoljasnji svet
310
uzima samo u odnosu na sebe :j svoju korist, ~Ii
sebe sama nikad u odnosu na sebe - bez ustezanJa
predaje utiscima koji simpaticno diraju njegovu
osecajnu prirodu: utiscima zivota i pre .svega u~et­
nosti; jer ono sto prvenstveno o?reauJe ~~et~1ka
kao takvog bezuslovno su, po i;1emu, utisc1 c1sto
umetnicki. A njihova snaga me111. se bas spos<?bno-
scu prijemCivosti, koja se,. da b.1 . se pr~obratila u
nagon saopstavanja, mora 1spumt1 utlsc1ma .do u~­
hicujuceg preobilja. ~~etnicka sna!?i~ uslovlJena J~
mnozinom tog preobilJa, toga entuz1Jazma; ona m-
je niSta drugo nego potreba da se prek.omerno bu-
janje primljenoga ponovo, saopstavanJem, da o~
sebe. Po njemu, sustina g~nij~ je snaga, .sna~a z1-
vota i ljubavi, snaga usvaJanJa srodno~ 1 nuz~<;%
ona prijemoivost, dakle, koja se 1:1. na1savrsem10J
svojoj jacini nufoo mora preobrat1t1 u snagu pro-
duktivnu.
Jos jednom, stva:r:na. istinitos.t te . izjave ne-
osporna je. KonstataciJa Je ~o k?h~o sirokogru?o-
-lepa toliko i taena da svakoJ vehkoJ obdarenost1. ~
osnovi lezi dar divljenja, sposobnost da se ~oh 1
uci, snaga usvajanja, asimilacije, prof!l~ne, hcno~
razvijanja. I nama, kojr smo se okup1h da s~ d1-
vimo jednome velikom delu, da se u d~hu p;1~re­
mimo za njegovo svecano posmatranJe, va1stmu
dolikuje da pocnemo s ubedenim odavanjem poste
divljenju samom.
On sam, majstor ovoga dela, ?Jo je eovek v.e-
likog divljenja, - ne samo u klas1cnom ~a~d~blJ~
entuzijazma, u mladosti, nego, sho.dno SVOJOJ sil11;0J
vitalnosti do u duboku starost 1 do svog kraJa.
Poznato .:iam je kako je, u poslednje doba svoga
zivota u palati Vendramin u Veneciji, a uostalom
vec i ranije u Bajrojtu, imao obieaj d~ .k~o v.~cer­
nju zabavu cita i izvodi svojoj porod1c1 1 pnpte-
ljima svakojaka pesnicka dela i m?~ick.~ ko~ade:
Sekspira, Kalderona i Lopea, stvarn. md1Jske 1 sta-
311
ronordijske, Baba, Mocarta i Betovena - uz stalne
komentare, hvale puna razlaganja i karakteristike
od odusevljene udarne snage. Dirljivo je cuti ga
kako govori o ,,nefoom geniju svetlostd i ljubavi
Mocartu", kome se izvesno uvek veoma divio, ali
kom je, sa potpuno cistom i slobodnom predano-
seu, mogao da iskafo postu mozda tek sad, u sta-
rosti posmatralackoj, kad je njegovo sopstveno, ta-
ko mnogo manje celestno, tako mnogo tromije i
opterecenije delo, dovrseno i obezbedeno. Odista,
izgleda da se divljenje prema tudem blagu lepote,
daleko od toga da bude preimucstvo aktivnih i bor-
benih godina, zapravo oslobada i sa iskrenom ne-
ustruclj ivoscu moze da pokaie mozda tek u sta-
rosti, po obavljenom dnevnome poslu sopstvenom,
kad Ja viSe ne mora da se vezuje za nj, da se u
njemu ogleda, s njim uporeduje. ,,Lepo je", veli
Kant, ,,sto se dopada bez interesa." Ele, tek se
onome mozda mofo druga lepota dopasti ,,sasvim
bez interesa" koji je i sam imao da stvori nesto
golemo lepo. Pohvala koju joj odaje ne mora viSe
da laska njemu samom, da njega samog potvrduje
i brani. Stari majstor divi se Feliksu Mendelsonu,
zove ga ,,primer razboritog i odmerenog, finog
umetnickog smisla". To su pohvalne reci koje nje-
mu samom bas ne pristaju prevashodno; objektiv-
no je to, neegoisticko divljenje. - Betoven je uvek
bio ono najvise i najvece, - ,,ne mofo se", veli
on jos kao starac, ,,govoriti o njemu a da se ne
padne u ton ushicenja". Ali posle izvodenja ,,So-
nate za klavir", njemu se, zanesenom tim ,,cistim
spektrima zivota", otimaju neobicne reci: ,,ali tako
nesto mofo se zamisliti samo za klavir - svirati
ga pred masom, Cista besmislica". To govori veliki
teatraliear i uzbudivac masa, orkestarski heroj koji
je uvek na jedan visoki nacin apelovao na masu i
kome je, da bi ispunio svoju misiju, bila potrebna
ona. Zar to sto veli o klavirskoj sonati nije slo-
312
bodan samozaboravan ustupak jednome dusevno.m
intimitetu i iskljucivosti koja nije bila _stva! 1;1Je-
gova, ljubavi puno, upravo ljubomorn?, sticenJe J~~­
nog ranga s kojim se on sam ne men. Zar to nIJe
potpuno nesebicno divljenje? .
Pored Betovena ima da stavi samo Sekspira,
- pored najviSeg idealnog najvisu realnost, stra-
sno prilicije zivota. On cita svojima drame .o kr~:
Ijevima, Hamleta, Makbeta, i stvaralac ,,Tns~~na
primoran je da se prekine, sa suzama ~met:;i1cko~
ushicenja u oku. ,,Sta li je taj c~vek v:deo! uzv1-
kuje on. ,,Sta Ii je video! On ostaJe onaJ ne~r,ored­
ljivi! Samo kao c~do moze se ~m r~umet1! Sta,
govorna drama, ,,hterarno pe~mstvo , kako se r~­
nije govorilo pokatkad s rdav1m akcent~m, sad J;
tu najedanput stvorila nestO neuporedlJIVO, cudo.
Sta je sa spasonosnim objavljenjem o celokupno~
umetnickom delu, sto je jedino trebalo da ostva;1
umetnost i kome ce pripasti buducnost? - To Je
bila dijalektika borbe, strasna i neophodna propa-
ganda sebe sama. Neka to stoj~ u k?ji~i. Usmeno,
on koji je sam sebe potpuno ispumo 1 koga sad
d~go slobodno puniti mofo, odaje posti;. vrhui;i-
cima oblikovanja sveta i eoveka sa~o recJu, k?Je
izvesno vidi natl sobom isto onako v1soko kao st?
je celog svog zivota govorio da ih nad sobom v1-
di Gete.
A Gete sam? I njega sretamo na tim venecija~­
skim vecerima, vidimo kako spremnost starog maJ-
stora da se divi izlazi u sretanie i njemu, i to u
oblasti najvecma karakteristicnoj. Veliki mitiear
cita u onome uskom krugu s narocitom naklonoscu
,,Klasicnu Valpurginu noc" iz di:u~og ~ela ...~austa"
i ne stedi U izjavama iznenadUJUC~ S~ffip3;t1Je. ,,T?
je stvarno najoriginalnij~ i um~tmck1 naJsavrsem-
je", veli on obicno, ,,sto Je stvono Gete. Ta~vo pot-
puno originalno ozivljavanje starine u naJslo?od-
nijoj formi, s takvim majstorskim humorom 1 ge-
313
 nijalno videnom zivoscu, jezikom umetnicki izgra-
denim na najfiniji nacin", uzvikuje neprestano, to
je pojava neuporedljiva. - Prijatno je videti kako
se Vagnerov genije ovde, u privatnom - jer u
spisima toga, koliko je meni poznato, nigde nema
- klanja pred Geteom; slueaj je to veoma neobi-
ean, dodirivanje tih dveju inace tako suprotnih,
tako polarno udaljenih sfera; umiruje to i usrecu-
je, taj dozivljaj, videti kako odjednom prijateljski
pristupaju jedan drugome dva mocna i kontradik-
torna posebna oblika mnogoobuhvatnoga nemstva,
nordijsko-muzikalni i sredozemno-plasticki, turob-
no-moralisticki i suneano-vedri, iz prastarih dubina
narodnih i basnovitih proizisli, i evropski, Nemacka
kao silna osecajnost i Nemacka kao duh i savrsena
civilizovanost. Jer to dvoje smo, eto, mi - Gete
i Vagner, oboje je Nemacka. To su najvi5a imena
za dve duse u nasim grudima, koje hoce da se raz-
dvoje a ciju borbu vazda treba da se ucimo da
osecamo ipak kao vecito plodnu, kao zivotni izvor
unutrasnjeg bogatstva; za nemacku dvostrukost, ne-
macki razdor koji uvek vlada u dubini duse viSega
nemackog eoveka samog, a koji sa dubokim za-
dovoljstvom vidimo kako se ovde za trenutak pre-
moseuje nesebicnim Vagnerovim starackim divlje-
njem prema Geteovoj grckoj fantazmagoriji.
Slueaj razume se nije sto bas mit cini tie su-
sreta. Stari obradivac i tumac mita, koji je vec
posle ,,Holandanina lutalice" izjavio da ce odsada
prieati jedino bajke, ushicen je sto svoga visoko
urbanog suparnika zatice na tom podrucju, u svo-
joj rodenoj oblasti, i ne mofe da se nauziva i naeu-
di lakoj i nadmocno duhovitoj ljupkosti kojom se
on u njoj krece. Kakva razlika, doista, izmedu
Vagnerova i Geteova nacina obrade mita, - eak
i bez obzira na razlicitost mitskih sfera, na to, dak-
le, sto Gete svoj duhovni teatar ne ispunjava afda-
hama, dzinovima i patuljcima, nego sfingama, gri-
314
fonima, nimfama, sirenama, psilama i marsima, to
jest: ne bicima pragermanskim nego praevropskim,
u Vagnerovim oCima svakako nedovoljno dusevno-
nemackim da bi bila pogodna za muziku. Ali i ina-
ce - kakav antagonizam umetnickog stava i shva-
tanja! Velioina, nesumnjiva velicina, tu kao i tamo.
,,Veliki ljudi, seeanja velika." Ali velieanstvenost
Geteove vizije bez svakog je pateticnog i tragienog
akcenta; on ne celebrira mit, on se 5ali s njim, od-
nosi se prema njemu s umilno-prisnim zadirkiva-
njem, vlada njim do najsitnijih i najdaljih podrob-
nosti i Cini ga, u reci vedroj, duhovitoj, vidljivim,
s taenoscu u kojoj ima V1iSe komike, viSe upravo
nefne parodije nego uzviSenosti. Mitsko je to jedno
uveseljavanje, prikladno svetsko-revijalnome karak-
teru speva o Faustu. Ali niSta ne mofe biti manje
vagnerovski nego Geteov ironicni nacin da mit evo-
cira, i Vagneru, dok je bio mladi, eak i dak je jas
bia vezan uz dela, ,,Klasicna Valpurgina nae" sva-
kaka je imala da ka2e mala iii niSta. Diviti jaj se
mogao tek njegav umetnicki razum aslobaden za
cisto objektivna pasmatranje.
Vagnerov lieni put ka mitu, to ce re6i: njegovo
uzrastanje iz tradicianalnog operskog nacina do re-
valucionara umetnosti i otkrivaea jedne nave vrste
drame, rodene iz mita i muzike, kadre da duhavni
rang, umetnicko dostajanstva operske bine ogrom-
no podigne, da joj da jednu stvarno nemacku oz-
biljnost - taj put, to uzrastanje, vazda su vredni
posmatranja, oni ce umetnicko-istorijski i pozori-
sno-istorijski biti uvek u najveeoj meri neobicni
i znaeajni. Ali i ljudski je interes tog razvoja velik,
jer s njegovim estetsko-artistickim mativima i pod-
strecima povezuju se naravstveni, socijalno-eticki,
umetnicko-moralni, koji mu tek i daju puni patos:
radi se o procesu katartickom, procesu izbistrava-
nja, ciscenja 1i produhovljavanja, kome valja pri-
dati ljudski utoliko vecu cenu sto je priroda koja
315
ga je uzela na se i u kojoj se odvijao bila ne moze
biti strasnija, razrivena zestokim i mracnim nago-
nima za silovitim delovanjem na ljude, za moCi i
liZivanjem.
Poznato je kako se silna tefoja ove umetnicke
prirode, do opasnosti mnogostrano obdarene, bacila
isl?rva na veliku istorijsku operu i u datoj, publici
bhskoj formi, postigla, ,,Rijencijem", trijumf koji
bi svakog drugog naveo da celog zivota koraea ovim
uhodanim putem. Ono sto je Vagnera u tom spre-
cilo, dubina je njegove duhovne savesti, njegova
~pos?bnost gadenja, njegova instinktivna, jos neraz-
Jasn3ena odvratnost prema plitko.i i luksurioznoj
zabavnoj ulozi koju muzicki teatar igra u gradan-
skom drustvu sto ga okrufoje; posebno je njegov
odnos prema muzici stvar o ko.ioj on ima i suviSe
smerno, u ,iednom starom, V'isokom znacenju, i su-
vise nemacko miSljenje a da mu se ne bi ucinilo
kako je velika opera zloupotrebila njenu sustinu:
cini mu se da je suvise velika steta za nju da,
prosto receno, sluZi kao zvucni ukras pompeznom
gradanskom spektaklu, ona .ie u njemu zeljna ci-
sti.iih, celishodnijih dramatskih veza i spojeva. U
,,Holandaninu lutalici", u ,,Tanhojzem" i ,,Loen-
grinu" vidimo ga kako se sa sve vecom srecom
trudi da muzici te dostojnije veze stvori. Njegovo
produktivno udubljivanje u oblast romanticno-ba-
snovitog ravno je osvajanju sfere cisto-ljudskog,
koju on, u opreci prema istorijsko-politickom, sma-
tra pravom zavieajnom sferom muzike; ali ono za
nj znaci u isti mah i okretanje leda burfoaskom
svetu kulturnog zabataljivanja, lafoog obrazovanja,
vladavine novca, sterilne ucenosti i puste dusevne
praznine - prilafonje oblasti narodnosnog, narod-
skog, koje mu se sve viSe i viSe cinilo kao socijalni
i umetnicki element buducnosti, element spasono-
san i ociScujuci.
316
Modernu kulturu, kulturu gradanskog drustva
Vagner je doziveo preko medijuma i u obliku po-
slovanja operskog teatra. Polofaj, u tome moder-
nom svetu, umetnosti, ili bar onoga sto je umetnic-
ki bilo njegova stvar, postao mu je kriterijum za
vrednost gradanske kulture uopste - je Ii eudo sto
ju je prezreo i omrznuo? On je video umetno.st
ponizenu u raskosno sredstvo za uzivanje, umetni-
ka u roba moCi i sile novca, video je lakoumnost i
lenu aljkavost onde gde je bio zeljan svete ozbilj-
nosti i zanosa, sa srdzbom je gledao kako se trace
ogromna sredstva - ne na uzviSeno delovanje na
ljude nego na ono sto je kao umetnik najviSe pre-
zirao: na efekt; i kako nikog nije video da pati
tako kao sto je patio sam, zakljucio je da politicke
i socijalne prilike koje tako nesto stvaraju i kojima
to odgovara nista ne vrede, - doneo je zakljueak
o nufoosti njihovoga revolucionarnog menjanja.
Tako je Vagner postao revolucionar. Postao je
to kao umetnik, jer je od promene svih stvari oce-
kivao srecnije uslove za umetnost, za svoju umet-
nost, mitsko-muzikalnu narodnu dramu. Uvek je
odricao da je pravi politicki eovek i nikad nije pri-
krivao odvratnost prema mahinacijama politickih
partija. Ako je odobravao revoluciju od 1848. i uce-
stvovao u njoj, bilo je to iz opste revolucionarne
simpatije a jedva nesto zbog njezinih konkretnih
ciljeva, koje su njegovi pravi snovi i zelje daleko
prevazilazili, jer su prevazilazili okvire samoga gra-
danskog razdoblja. Treba biti nacisto da je delo
kao sto je ,,Nibelunski prsten", koje je Vagner kon-
cipirao posle ,,Loengrina", u osnovi usmereno i
stvoreno protiv citave gradanske kulture i obrazo-
vanosti, takve kakva vlada vec od renesanse, da se
ono u svojoj mesavini osobina iskoni i buducnosti
obraea jednom inegzistentnom svetu besklasne na-
rodne zajednice. Otpod na koje je naiSlo, negodo-
vanje koje je izazvalo, bili su mnogo manje uprav-
317
 qeni protiv ~evolucio!larnog u njegovoj formi i pro-
tl:V toga sto Je ono k~dalo sa pravilima jedne umet-
mc.ke vrste,. OJ?e~e, .iz ~ijih j~ O~Virel: ocigledno izi-
laz1lo. Ono Je IZ1laz1lo lZ okvira JOS I neceg sasvim
drugog. Nemacki geteovski eovek, koji je napamet
znao s~o~a ,,Faus~a~', ustao je protiv toga s prote-
stom l1ut1to-prezr~vu~, -:-- s respektabilnim jednim
protestom, potekhm 1z JOS ocuvane povezanosti sa
sye.tom ~rosvecen.osti i ob~azovanosti nemackog kla-
s1c1zma .1 humamzma, koJeg se ovo delo odricalo.
Ne~ac~1 obrazovani gradanin smejao se reci vaga-
laveJa I svem onom aliteriranju kao varvarskom
cefu nekakvom, i ako bi se vec odlucio da 6crovori
nazvao bi Va.gnera kulturnim boljsevikom, - n~
bez opravdan}.a-. Ogromni, mofo se reCi: planetarni
uspeh na kOJI Je ova umetnost posle ipak naiSla
u. gradanskom svetu, kod internacionalne burfoa-
z1je, zahvaljujuci izvesnim culnim, nervoznim i inte-
lekt~alnim drazi~a koje joj je prufala, tragikomi-
ean Je paradoks, 1 zbog toga ne treba da zaboravi-
mo da je..ona namenjena sasvim drugoj publici i
da se sociJalno-moralno, povrh sveg kapitalisticko-
-gradanskog poretka, usmerava prema svetu ljud-
skoga bratstva, oslobodenom od ludila sile i od
vla~avine novca, zasnivanome na pravicnosti i lju-
bavi.
. Mit je za Vagnera jezik naroda koji jos pesnic-
k1 stvara, - zato ga on voli i zato mu se kao umet-
nik potpuno predaje. Mit, to za njega znaci biti jed-
nostavan, tud obrazovanosti, uzviSen, cist, - ukrat-
ko, ono sto on na:riva ,,cisto-ljudsko" a sto je isto-
vremeno. jedino muzikalno. Mit i muzika, to je dra-
:i:ia: to Je sama umetnost, jer samo cisto-ljudsko
cm1 mu se za umetnost pogodno. Koliko ne odgo-
vara za umetnost, iii za ono sto on pod umetnoscu
podrazumeva, s".e istorijski-formalno i uslovljeno
- u suprotnostI prema kao izvor cistome vecno
ljudskom - , biva mu jasno zapravo tek kad se na-
318
de u polofaju da bira izmedu dve materije koje su
mu obuzele mastu za vreme komponovanja ,,Loen-
grina": ,,Fridrih Ridobradi" i ,,Sigfridova smrt".
Dolazi do duge, s mnogo teoretskog mudrovanja
skopcane borbe za odluku izmedu ta dva predmeta,
i kako je mit o iskonskom junaku odneo u njoj
pobedu nad istorijom o caru, to prica Vagner sam
u velikom, u Svajcarskoj docnije napisanome ,,Sa-
opstenju svojim prijateljima", stvari koja uopste
daje najviSe podataka od sveg sto zahvaljujemo
ispovednoj sklonosti velikoga umetnika. On tu iz-
la2e kako je materiju ,,Ridobradog", koja ga je pri-
vlacila kao predmet nemacke proslosti, mogao ob-
raditi, bas zbog njenog politicki-istorijskog karak-
tera, jedino u formi govorne drame, i kako bi se
pri tom morao odreCi muzike, koja mu je bila po-
trebna da bi dopunio i ispunio svoj pesnicki rad.
U doba ,,Rijencija", dok je jos bio operski kompo-
zitor, mogao je, veli, pomisljati na to da kompo-
nuje jednu dramu o Fridrihu. Ali on viSe nije bio
operski kompozitor, i utoliko je manje mogao zeleti
da se vrati na taj stupanj sto je svoju licnu umet-
nicku sudbinu vazda, u potpunoj naivnosti, izjed-
naeavao sa umetnoscu samom, ii bio ubeden da ce
opera i govorna drama, posto ih je on prevladao,
zauvek i.Sceznuti, da je novo koje on donosi, to jest
mitski muzicki teatar, umetnicko delo buducnosti.
A ovorne, kao predmet, odgovara jedino svake kon-
vencije oslobodena oblast neistorijsko-Cisto-ljud-
skog, - i kako je srecan bio dakle Vagner kad je,
penetrirajuci materiju za koju se odlucio, bajku o
Sigfridu, uspevao da skida sve viSe istorijskih na-
slaga, da sloj po sloj oslobada predmet od poznijih·
prevlaka i da ga vraea onarno odakle je, kao novo-
roden, u najcistijem liku ljudskom, proiziSao dz
pesnicki stvaralacke duse narodne. Ovaj neobicni
revolucionar bio je isto tako revolucionar s obzi-
rom na proslost kao i u stvarima buducnosti. Baj-
319
ka mu nije bila dovoljna: trebalo je da bude pra-
mit. Srednjovekovna ,,Nibelunska pesma" - to je
vec bila modernost, iskrivljavanje, kostim, istorija,
ni izdaleka dovoljno rano za narod ni dovoljno mu-
zikalno da bi odgovorilo umetnosti na koju je mi-
slio. Trebalo mu je da prodre unazad do praizvora
i pocela, do prenemacko-skandinavsko-ranogerman-
ske Eda - osnove mita - tek tu je bila sveta du-
bina proslosti koja je odgovarala njegovom shvata-
nju buducnosti. Jos nije znao da se ni u okviru
svoga dela nece moci prelomiti da se zaustavi na
nekom bilo kako istorijski opterecenom pocetku
te da od njega krene dalje, da bilo kako ude in me-
dias res; <la ce se i ovde, na divan jedan nacin,
morati vraeati do istocnika i prapocetka svih stva-
ri, do prvoga kontra-Es uvoda uvodu; da ce na nje-
mu lefati zadatak da sam fagradi i dubokoumnim
organskim biosom obdari jednu muzicku kosmogo-
niju, upravo sam jedan mitski kosmos: zvucnu pri-
zor-pesmu o pocetku i koncu sveta. Ali znao je vec
to da je u svom nezasitnom prodiranju u poslednju
dubinu i praskozorje na8ao i eoveka i heroja za ko-
jim je ceznuo, heroja kojeg je, kao Brunhilda, za-
voleo pre nego sto se rodio, svoga Sigfoida, lik koji
mu je strast prema proslosti ushieavao i zadovolja-
vao isto koliko i ljubav prema buducnosti, jer je
bio bezvremen: eoveka - posluzicu se njegovim
recima - ,,u najprirodnijoj, ne mofo biti radosni-
joj punoci svojih eulno obdarenih rizraza, muski
ovaploceni duh veeno i jedino radalacke slueajnosti
i nehoticnosti, stvaraoca stvarnih dela, u punoci i
obilju najviSe, ne mofo biti neposrednije snage i
najnesumnjivije ljupkosti". Ovaj, dakle, nicim ne-
uslovljeni i neskuceni mitski svetlosni lik, coveka
nezakriljena, potpuno samostalna i koji zivi samo
svojom snagom, zraci u slobodi, delatelja neustra-
sivo nevina i izvrsitelja sudbine, koji uzviSenom pri-
rodnom pojavom svoje smrti izaziva sumrak starih
320
prezivelih sila u svetu i donosi svetu spas podifoCi
ga na jedan novi stupanj saznanja i naravstvenosti,
- njega je ucinio Vagner herojem mu~ici namenje-
ne drame koju je skicirao - ne vise u modernim
slikovima nego u aliterativnom jeziku svojih staro-
nordijskih izvora - i nazvao ,,Sigfridova smrt".
Sudeno je bilo da je ne izradi u otadzbini. Ume-
8an u drezdenski ustanak iz godine 1849, poceo je
Vagner odjednom da zivi kao politicka izbeglica i,
kao sto veli nemacki jezik, u jadu i nevolji (Elend),
to jest u inostranstvu (Ausland). Ali nije mu jad i
tuga bilo to inostranstvo, Svajcarska, gde je ubrzo
nasao prijatelja kakvih u Nemackoj nafao jos nije
i pod cijim je okriljem nastalo celo njegovo dalje
delo, sve tamo do ,,Parsifala", nego Nemacka, i on
je patio zbog neuspeha revolucije kao sto je docnije
patio zbog pobeda Pruske natl Austrijom, uspostav-
ljanja pruske hegemonije u Nemackoj. Citav poli-
ticki razvitak nemacki do 1870 - i ko zna da Ii
samo dotle - tekao je protivno njegovim foljama,
koje su, prema tome, bile svakako :Zelje pogresne.
Ali obofavanje fakata nije neko bas sreano drfa-
nje pred istorijom, a ona nije stvar bas tako veli-
eanstvena da bismo narocito morali faliti male na-
rode koji u njoj nisu ucestvovali nikako iii sto je
moguce manje, iii da ne bi zbog toga trebalo uva-
favati zelje koje su viSi ljudi gajili a istorija ih
omela. Mozda bi, ko zna, bolje bilo za Nemacku
i bolje za Evropu da se nemacka istorija oblikovala
po foljama Vagnerovim, to jest u smislu slobode,
- po zeljama koje su mu bile zajednicke sa mno-
gim Nemcima viSeg reda, a kojih je neuspeh, ele,
pesnika ,,Sigfridove smrti" bacio u Svajcarsku.
Mi to necemo faliti. Nigde, ni kod kuce, ne bi
se njegovo zivotno delo divnije moglo razviti nego
ovde, i nije tesko naci dokumenata da je on toga
sa zahvalnoscu bio svestan. ,,Ostavite me sad da
mirno do kraja uradim", piSe on u jesen 1859. Otu
21 Eseji, I 321
Vezendonku. ,,Ostavite me jos da stvorim dela koja
s~m onde zaceo, u mirnoj, divnoj svajcarskoj zem-
lJI, onde, s pogledom na uzviSene zlatom ovencane
bregove: eudesna SU to dela i nigde ih (inace) ne
bih mogao zaceti." - Cudesna dela - lepo je kako
on to otvoreno izjavljuje u svojoj tragicnoj, skupo
pJ~cenoj sre6i, prosto zato sto je to susta istina.
N1kakav drugi naziv ne pristaje bolje tim neeuve-
nim manifestacijama umetnosti, niti on pristaje
icemu inace u istoriji umetnickog stvaranja - izu-
zimajuCi svakako izvesne velike tvorevine arhitek-
ture, nekoHko gotskih katedrala. Niti je time na
kraju krajeva receno kako je to nufoo nesto bez-
uslovno najviSe: nikako ne bismo doSli u iskusenje
da kao ,,cudesna dela" obelezimo drugo neko drago-
ceno i neophodno blago kulture i duse, ,,Hamleta"
mozda, ,,Ifigeniju", pa i IX simfoniju. Ali partitu-
ra ,,Tristana" - narocito u njezinoj psihicki jedva
shvatljivoj i skoro veksatornoj bliskosti sa ,,Maj-
storima pevacima" - i uzimajuci, opet, i jedno i
drugo kao odmor od minuciozne dzinovske misaone
gradevine ,,Prstena" - to je cudesno delo. To je
delo potpuno jedinstvene erupcije talenta i genija,
u isti mah duboko ozbiljno i ofaravajuce delo jed-
noga isto tako duse puna kao i mudroscu opijena
maga.
U nezaboravnu se zaslugu mora upisati Svaj-
carskoj sto je tako dugo paziJa toga <izvanrednog
eoveka i ukazivala mu gostoprimstvo, i izvodenje
celog ,,Nibelunskog prstena", takvo kao sto ce sad
prirediti ciriSko gradsko pozoriSte, ziv je povod da
se spomenemo veze toga dela sa ovim gradom, veze
kakvom se inace nijedan drugi grad ne mote po-
hvaliti. Ako je to slufaj, onda je to slufaj pun
smisla i dostojan odobravanja. Da, pravo je i po-
steno sto je to smelo delo nemackog duha, koje ce
osvojiti svet, nastalo u slobodnoj i plodonosnoj
atmosferi ovoga grada, svetskoga jednog grada, ne
322
po formatu, ali svetskog po situaciji i zadatku, koji
je prema svakom evropsk.i-avangardnom smelom
poduhvatu uvek bio predusretljiv, pa ce to po svoj
prilici i ostati. Ovde je ziveo Vagner u pedesetim
godinama proslog stoleea, u kojima je dovrsio tekst
dela i veliki deo umetnicke abrade; ovde je, u ,,do-
njoj dvorani depandansa hotela de Bor", u cetiri
uzastopna vecera, od 16. do 19. februara 1853, pisac
prvi put citao drame pozvanoj publici; odavde je
datirano ffiilOStVO pisama koja SU obavestavala 0
napredovanju dela, o zastojima, o odusevljenom
mucenju s njim, sangvinicno-programatske vesti,
kao ova od marta 1854. necaki Klari Brokhauz:
,, ,Rajnsko zlato' je novembra poceto i dovrseno:
samo ga jos instrumentiram. U leto cu komponovati
,Valkiru', na prolece sledece godine prelazim na
,Mladog Sigfrida', tako da na leto one druge godine
mislim da budem gotov i sa ,Sigfridovom smreu' ..."
To je bila zabluda. Gde je i kad dovrsen ,,Sumrak
bogova" govori tek spomen-plofa na kuCi u Tribse-
nu. Majstor ,,Prstena" bio je umetniik krajnje kri-
tican i probirljiv, kome je, kao sto se izrafava u
jednom drugom pismu, ,,njegov posao imao prava
da se dopadne ukoliko je i za najmanji detalj nje-
gov (a njegovo dzinovsko delo bogato je ,,najma-
njim detaljem") zahvaljivao samo dobrim idejama."
To ne ide tako brzo. Pa ako sad Cirih opet jednom
prikazuje delo o prstenu u svoj njegovoj velicini,
u pravu je ako, kao Geteov hercog o pesmi Tasovoj,
rekne za nj: ,,I u neku ruku svojim ga nazivam."
Iz Ciriha, taenije: sa jednog izleta u Albisbrun,
datirano je i veliko pismo Listu, od 20. novembra
1851, u kome Vagner vajmarskom prijatelju i za-
stitniku prvi put razvija i obrazlate plan ogromno-
ga svoga poduhvata. ,,Neka ti bude znana", pocinje
on sveeano, ,,u skladu s najstrofom istinom, isto-
rija umetnickog nauma koji me vec duze vremena
zaokuplja, i tok i obrt kojim je on nufoo morao
323
poci." Pa zatim priea tu istoriju, izvanrednu i punu,
za nj, presrecne prenera:Zenost'i, koju, kao i on, tre-
ba preziveti da bismo saznali kako malo zna umet-
nik u prvi mah o svome delu, kako isprva rdavo
poznaje cud onoga u sta se upusta, - ni ne sluti
sta to delo u stvari hoce da bude, sta ono, bas kao
njegovo delo, biti mora, a pred cim on onda cesto
zastaje sa oseeanjem: ,,To ja nisam hteo, ali sad
mo ram, bog neka mi pomogne!" - Bledo eastoljub-
lje umetnikova Ja ne stoji na pocetku velikih dela,
nije njihov izvor. Castoljublje nije umetnikovo, ono
pripada delu, koje samo hoce da bude vece nego
sto je onaj mislio da se nadati sme 1i pribojavati
mora, i koje mu namece svoju volju. Vagner nije
uvrteo sebi u glavu da inscenira jedan svetski ep
od cetiri vecera, da se svet iznenadi. Da to mora da
ucini, saznao je od svoga dela, sa uzasnutom pa
svakako i ponosnom radoscu. Bio je izradio ,,Loen-
grina'', sad je hteo da radi ,,Sigfridovu smrt"; bio
ju je vec spevao, iii upola spevao, to jest recima;
sad je hteo da je muzicki speva do kraja, ali to nije
iSlo, jos nije iSlo. Delo se nije moglo tako bez da-
ljeg izneti na binu i pred publiku o kojoj je sanjao,
valjalo ju je pripremiti za nj . Cime? Jednom dru-
1
gom dramom. Ova je bila pretrpana prethodnim do-
gadaj ima. Bila je u stvari samo zavrsna glava jed-
nog citavog mita koji se odigrao pre nje i koji je
valjalo bilo ukomponovati u nju, obavestavajuCi o
njemu, bilo pretpostaviti ga kao poznata. Prvo je
znacilo umetnicku nezgodu, drugo zahtev da publi-
ka bude obrazovana. A Vagner je mrzeo takve za-
hteve. On nije bio covek koji to trazi. Gde se on
prihvatao posla, tu je svet pocinjao s pocetka, i
niko nije smeo doci u polofaj da nesto zna da bi
razumeo. Mozda je vec i slutio da ce svet bas ovde
i ovaj put zaista morati poceti sasvim s pocetka, ali
to sam sebi nije priznavao. Za prvi mah priznao je
sebi samo to da su suviSe mnoge pretpostavke i
324
zahtevi postavljeni kombinatornoj sposobnosti gle-
dalaca prot'ivurecni karakteru mitske pra-jednostav-
nosti u kojoj mu je njegovo delo lebdelo pred oci-
i
ma, da prvo treba da napise ,,Mladog Sigfrida",
u kom ce se prethodni dogadaji prikazati sto je mo-
guce neposrednije i eulno jednostavnije.
Napisao je epizodu u sumi i ona mu se svidela.
Odmah se dao na posao da je stavi u muziku, i
komponovanje mu je lako islo od ruke. Ali mu iz-
nenada pade na pamet da prvo treba da ucini ne-
sto za svoje zdravlje, pa ode u jedno leciliste hlad-
nom vodom. Bilo je to bekstvo u bolest, bekstvo
od dela. Imao je najvecu volju za rad a opet nije
imao nikakve volje - jos ne. Nesto tu nije bilo u
redu, a to nesto Il!ije bilo njegovo zaista delikatno
zdravlje, na koje u drugim prilikama ne bi ni po-
mislio, nego njegova savest. Doslo je na red novo
priznanje samom sebi: ,,Mladi Sigfrid" nije bio do-
voljan, ni njime nije mogao poceti. I suviSe mnogo-
brojne veze i odnosi, sve sto je radnji i lienostim31
obih postojecih drama davalo potresno, dalek'?sez-
no znacenje, jos i sad nije bilo neposredno pnsut-
no i ostajalo je prepusteno samoj misli. To nije od-
govaralo delu, ma i odgova;a~o umetn~k~, bi~u P!as-
ljivu, koje u osnovi uv~k ~eh d~ ga ~asa ~1m01d~.
Ali ovo je bila easa koJU J.e v~lJalo isk~p1~1. P'?m1-
sao na neprisutno-proslo b1la Je dobra ~1 b1la b1 ne
mo:le biti potresnija i znaeajnija, za to b i se on
postarao. Ali to proslo t~ebalo je da J?OS~ane sadas-
nje i prisutno; trebalo Je da ga se 1Jud1 set~ zato
sto su mu prisustvovali i da sama muzika nJegoya
bude dovoljna da ih na nj opomene. Ono sa S1g-
mundom i Siglindom i Votanovom nevoljom i Brun-
hildom, koja mu prkosi postupajuCi. po njegovoj
pravoj volji, - sve je to moralo na b~nu yrvog v~­
cera ma kolika to muka od zadatka b1la 1 ma koh-
ko ga godina stalo. Valjalo je napisati ,,Valkiru".
I kad je znao to, znao je vec i da se to ne moze
325
 obaviti za tri vecera, i da konzekventno mora pret-
hoditi cetvrti, pre-prvi komad, u kom se pred pri-
prosta cula naroda mora izneti sve do poslednjeg,
to jest do prvog i najranijeg, pradogadaja: otmica
zlata i Alberihove kletve, kletva bacena na ljubav
i proklinjanje zlata, i prvi sev misli o macu u gla-
vi Votanovoj. Na pocetku bese Rajna.
Tako je to nevoljni Vagner pisao Listu i pre-
klinjao ga neka ne misli kako je taj ludi plan na-
stao po nekoj cudljivoj spoljasnjoj kalkulaciji. Na-
protiv, on mu se nametnuo kao nU.Zna konzekvenca
sustine i sadrline te grade koja ga sad eto ispu-
njava i goni da je potpuno izvede. ,,Ti ces shvatiti'',
piSe on, ,,da moj najnoviji plan nije izazvala prosto
refleksija, nego bas odusevljenje." - Nicega vero-
vatnijeg s obzirom na ono sto je, u toku dvaju de-
cenija, ostvareno: jedno non plus ultra po skoro
neispitljivoj umnoj dubini i porafavajucem bogat-
stvu znacenja. Odusevljenje koje ono stvara, oseca-
nje velieanstvenosti koje nas pred njim tako cesto
obuzima i koje se mo:Ze uporediti jedino sa oseca-
njima sto ih u nama izaziva vrhunska priroda, vr-
hovi visokih planina u vecernjem suncu, sum mo-
ra, dopustaju nam da naknadno zamislimo odusev-
ljenje kojim je zaceto. u kolikoj je meri, dabome, u
tom odusevljenju, u odusevljenju stvaraoca i odu-
sevljenju gledaoca koji uziva, ucestvovala i ucestvu-
je refleksija; da Ii bas ovde treba ostro deliti ref-
leksiju i odusevljenje, refleksiju i osecanje, to su
druga pitanja, a odgovarajuci na njih, ne smemo
se, mislim, bezuslovno oslanjati na Vagnerovo uve-
ravanje kako je njemu oseeanje sve, razum nista;
da se njegova umetnost obraea samo osecanju, da
razum tu ne sme da dode do reci. Postoje kod
umetnika nesporazumi sa samim sobom, i Vagner
je razumevanju samog sebe bio svakako blize kad
je pisao: ,,Ne pridajimo suvise nisku cenu snazi
refleksije, nesvesno stvoreno umetnicko delo pri-
326
pada periodima koji su daleko od naseg; umetnic-
ko delo najviSeg perioda obrazovanosti ne mo:Ze se
stvoriti drukcije nego u svesti." To su njegove reci.
I doista, u njegovom stvaralastvu - a narocito u
,,Prstenu" -, pored stvari koje na celu nose zig
inspiracije i slepo-bla:Zenog zanosa, nalazi se toliko
mnogo umno i duhovito misljenog, punog aluzija,
razumom tkanog, toliko pametnog mravijeg rada
pored dela dZinova i bogova, da je nemoguce vero-
vati u tvorevinu transa i tame. Njegova jedinstvena
fascinacija i pociva bas na tom sto je njegov genije
jedna sasvim besprimerna mesavina najviSe mo-
dernosti i 1intelektualnosti sa elementima mitske
pra-populamosti; i da u njegovu slueaju i utisku
koji on ostavlja nije savetno ostro razdvajati i sup-
rotstavljati refleksiju i odusevljenje, u korist toga
govori pre svega njegov odnos prema muzici, koji
je bio izvanredno duhovan, upravo intelektualan, ri
koji je odlucno uticao da se plan o Nibelunzima
razvije iz drame u tetraloski mit.
0 tom se ne govori u velikom pismu Listu. Pa
ipak izgleda izvesno da u onome sto se Vagneru
s tom materijom desilo nije ,,kriva" muzika. Zasto
drama nije htela da primi i obuhvati prethodno zbi-
vanje? Ali drama sama po sebi nema niSta protiv
prethodnih dogadaja. Naprotiv, ona cesto voli da
ih razvija, sto se naziva analitickim metodom. An-
ticka i francuska drama sluzila se tim metodom, i
Ibzen se sluzio njim, stojeci u tom pogledu blizu
klasicnoj drami. Da je Vagnerovo umetnicko sred-
stvo bila samo pesnicka rec, mogao bi i on da uci-
ni kao oni. Ali on nije bio samo pesnik, nego i mu-
ziear, i to ne jedno pored i van drugog, nego oboje
odjednom i u pra-jedinstvu: on je bio muziear kao
pesnik i pesnik kao muziear; njegov odnos prema
pesniStvu bio je odnos muzieara, tako da mu je
muzika prisiljavala jezik da se vrati u jedno pri-
mitivno stanje i da su mu drame bez muzike samo
327
tvorevine polovicne; njegov odnos prema muz1c1
nije bio cisto muzikalan, nego pesnicki na taj na-
cin sto je duhovno, StO SU simbolika muzike, draz
njezinih znacenja, podsecajna vrednost njezina i
ear odnosa i veza njenih na taj odnos odlucno uti-
cali. Njegovo ga je muzicko pesnicko stvaranje na-
velo da postepeno napusti uobieajene operske for-
me i naucilo ga novoj njegovoj tematsko-motivskoj
tehnici istkivanja, - novoj utoliko sto pre toga nije
primenjivana na celu dramu u tom odnosu i pove-
zivanja punom prosirenju. Pocelo je to sa ,,Holan-
daninom", cije je muzicko jezgro i klica bila bala-
da Sente u drugom cinu: zgusnuta slika drame, cija
se tematika onda kao potpuno tkanje sirila preko
celog dela. U ,,Tanhojzeru" i ,,Loengrinu" muzicko-
-pesnlcki postupak dalje je razraden i profinjen, sve
razvijenijom umetnoscu u preobrafavanju tematske
grade uzdignut iznad priproste reminiscencije, ko-
jom su se sluzili vec raniji kompozitori (pomislimo
samo na dirljivo vracanje valcera iz narodne svet-
kovine u poslednjoj sceni Gunoove ,,Margarite") -
i tu sad, u slueaju nibelunskog mita, ta je duha i
uma puna tehnika stavljala u izgled umvanje i de-
lovanje za kojih se raskos i zanos pre nije znalo: -
pod pretpostavkama koje su Vagnera nagnale da
dugo razmiSlja i okleva - zato sto mu se cinilo
da nisu ispunjene - pre nego sto je onako direkt-
no hteo da ude u komponovanje ,,Sigfridove smrti".
U dramu je mogao uCi, i izvesti da epsko zbivanje
koje joj je daleko prethodilo delom ona sama ucini
razumljivim, delom da ga pretpostavi kao poznato.
U muziku uci nije mogao, jer i ona je morala imati
svoje prethodno zbivanje, isto onako praduboko
kao i drama, a ovo se saopstiti nije moglo, drama
se njime duhovno hraniti nije mogla, nije muzikal-
no mogla ziveti od seeanja na nj, i ako ta pramu-
zika nije bilo kad zazvueala, stvarno i u zivoj po-
vezanosti sa dramskim trenutkom, nije moglo <loci
328
do najviSih, najpotresnijih t11ijumfa nove te~ats~e
tehnike istkivanja i povezivanja. Svakako, b1lo JC
moguce da se na smrt ,,naju~viSenijeg junaka. na
svetu" i za njegov pogreb nap1se potresna muz1ka,
koja je rodena iz tragienog t~enutka i zivi. b~z ikak-
vih odnosa, sama sobom. Ah zar to ne b1 b1lo kao
kod starih operskih kompozitora, koji su pisali nu-
mere i kod kojih je plod njihove invencije bio na-
menjen samo jednoj sceni, bez veze sa. ce~inom i
njezinom pesnickom namerom? ~ak<? b1. b1lo kad
bi svoj metod - da se tematsko 1stk1vanJe ne ras-
prostre samo na jednu scenu, nego na celu dramu
- ogromno prosirio i primenio ga ne samo na
jednu dramu, nego na citav jedan epski niz ~ra~a
u kojima bi se sve izvodilo od pocetka? To b1 bilo
jedno slavlje odnosa, citav jedan svet duha punih
i pronicljivih podse~aj_a, ~anuce jedno i ve.Heanstve:
nost muzickog pommJanJa ponekad, da mko ne b1
mogao zadrfat! suze, odusevljenja, :-. <?dusevljen~a
koje je on osecao v~c od same ~an:;nsh I o ko~e J~
pisao Listu. Tada b1 posmrtna Jad1kovka za S1gfn-
dom takozvani falobni mars, bila nesto drugo nego
ne z~am kako impres1vna operska pompe funebre.
Bila bi to tada jedna silna sveeanost misli i pomisli.
Ceznjivo pitanje deeaka o majci; herojski mot~v
njegova roda, koji je jedan neslo~:'°dni ~:>0g s.tvo~10
sebi za bezbo:lno slobodno delo; lJubavm mot1v nJe-
govih roditelja, koji su brat i sestra, divno izveden;
mac sto silno sukne iz korica; veliki fanfarom iz-
vedeni obrazac njegovog sopstvenog biea, koji smo
davno i davno euli prvi put kao predskazanje iz
usta Valki11inih; zvuk njegova roga, protegnut u
ogromne ritmove; smema i ljupka muzika njegove
Ijubavi prema nekad probudenoj; stara jadikovka
Rajninih kceri za ugrabljenim zlatom i mracni ton-
ski znak za Alberihovu kletvu: sva ce ta podseeanja
i pomeni, uzviSeni, teski od osecanja, sudbonosni,
minati, uz pratnju zemljotresa i munja, s lesom
329
visoko na nosilima, - a to je bio samo jedan pri-
mer sve one duhovne sveeanosti i visokog mitskog
raspolozenja koji su mu se stavljali u izgled ako
drama postane scenski ep. Nazad na pocetak, na
pocetak svih stvari i njihove muzike! Jer dubina
Rajne sa svetlucavim blagom u kom kceri njezine
saleci se uzivaju, ona je bila to nevino, pohlepom .i
kletvom jos netaknuto pocetno stanje sveta, i zajed-
no s njirn pocetak muzike. Ne samo mitsku muzi-
ku: mit same muzike dace on, muzicar pesnik, mit-
sku jednu filozofiju i poemu stvaranja muzike, po-
kazace kako se, iz Es-dur trozvuka strujne dubine
Rajnine, diie i gradi ona u bogato razvijeni svet
simbola.
Tako je koncipirano dzinovsko delo, delo bez
premca, kao sto se moZe reci bez preterivanja i bez
nevernosti prema umetnickim tvorevinama iz dru-
gih, mozda jos cistijih sfera, jer ono je sui generis,
- delo koje naoko kao da izlazi iz okvira svake
modernosti a ipak je, po profinjenosti, svesnosti
i razvijenim poznim elementima svojih sredstava,
ekstremno moderno, primitivno svojim patosom i
svojim romanticko-revolucionarnim stremljenjem:
spev jedan o svetu, srastao s muzikom i prorocan-
skom prirodom, u kom agiraju pra-elementi zivo-
ta, razgovaraju noc i dan, u smiSljenoj se bajki-
-radnji susrecu mitski osnovni tipovi coveeanstva,
oni svetli i zlatokoso-vedri i oni sto se mracno svi-
jaju u mrfoji, jedu i pobuni. Protivnik Sigfridov je
Hagen, figura koja mraenom silom daleko nadma-
5ava sve ranije d savremene likove, Hagena iz Ni-
belunske pesme kao i Hagena Hebelova. Pozorisno-
-pesnicka snaga oblikovanja Vagnerova trijumfuje
u figuri ovog zaviScu zacetog poluvilenjaka kao
mozda nigde inace, a rec u tom oblikovanju ima
golema udela: tako kad Hagen, na pitanje zasto
nije ucestvovao u zakletvi brace, sam sebe karak-
terise, s prezirnim podsmehom:
330
Mein Blut verdarb' euch den Trank!
Nicht fliesst mir 's echt
und edel wie euch;
storrisch und kalt
stockt 's in mir;
nicht will 's die Wange mir roten.
Drum bleib' ich fem
vom feurigen Bund.
(Krv bi vam moja pokvarila pice!
Ne tece mi lepo
i plemenito kao vama;
jogunasto i studeno
zastaje u meni;
nece da mi zarumeni lice.
Zato se dciim daleko
od plamenog saveza.)
To je slika, mitska binska karakterna maska u
zbijenim recima. Hagen, kad govori u snu, u noc-
nom razgovoru s Alberihom; Hagen, kad sam cuva
dvornicu, dok slobodni sinovi i veseli momci mora-
ju da idu za nj po prsten sto daje vlast nad svetom;
i posepce Hagen kao surovo humoristicki sazivac u
svatove Gunterove - pozoriSte ne zna za scene koje
bi bliskije bile demonskome.
Uvek mi je izgledalo apsurdno stavljati u sum-
nju Vagnerovo pesnicko stvaranje. Sta je pesnicki
lepse i dublje od Votanova odnosa prema Sigfridu,
od naklonosti boga, ocinske u karanju i nadmocne,
prema svome uniStitelju, od stare moci kad se, u
korist vecno-mladog, odrice ljubavi? Divni zvuci ko-
je ovde nalazi, zahvaljuje muziear pesniku. ·Ali sta
·sve ovaj opet ne zahvaljuje muziearu, kako se cesto
Cini da sam sebe razumeva tek kad se lati svoga
drugog jezika kojim odgoneta i dopunjava i koji je
kod njega zapravo tek oblast znanja u dnu skrive-
na, gore u reci nepoznata! Mimeov pokusaj da na-
331
uci Sigfrida sta je strah, njegov nespretni opis jeze
i groze, prati i u osnov:i boji mracno izmenjena
muzika plamena, zajedno sa isto tako drukcije obo-
jenim i izokrenutim motivom usnule Brunhilde. Uz
patuljkov opis straha zvuci dakle ono sto je u svetu
,,Prstena" simbol predmeta koji svemu strah zadaje,
stvar koja par excellence strah budi i strahom ra-
steruje, koja euva stenu: vatra, koje se Sigfrid bo-
jati nece, nego kroz koju ce se, ne saznavsi pri tom
sta je strah, probiti. No u isto vreme kao duh se,
onde dole u muzici, provlaci, nejasno nagovesteno,
ono sto ce ga stvarno strahu nauciti: secanje na
onu sto ju je omadijao san, o kojoj on niSta ne zna,
ali koju mu je sudeno da probudi. Gledaoca i slu-
faoca vraea to na kraj prethodnog ve¢era, i on ra-
zumeva da se u dnu Sigfridove duse, tako tvrdo-
glave kad treba da pojmi strah, javlja slutnja o
onom sto strah stvarno izaziiva: slutnja ljubavi, ko-
ju glupi mladic takode jos upoznao nije, ali ce je
upoznati, zajedno sa strahom, jer ovde je to psiho-
losko-muzicki istovetno. - Ranije, pod Ii.porn, on
sanja o tom kako mu je izgledala majka, njegova
majka - zena. Motiv ljubavi prema zeni, tema o
,,zenskoj slasti i vrednosti" iz Logeova prieanja u
drugoj scerri ,,Rajnskog zlata" spominje se ovde u
orkestru. I taj psihicki kompleks majcine slike i
ljubavi prema foni ponovo je ono sto se probija
kroz reci Sigfridove kad oslobada Valkiru oklopa i
otkriva: ,,To nije fovek!": ,,Plameni strah mi obuzi-
ma oci, pamet mi se ljulja i muti! Kog da u pomoc
zovnem, da pomogne? Majka! Majka! Seti se
mene!"
Nista ne maze biti viSe vagnerovski od te me-
favine mitske pradrevnosti i psiholoske, upravo
psihoanaliticke modernosti. To je naturalizam XIX
veka oplemenjen mi.tom. Da, Vagner nije samo ne-
nadmasni slikar prirode spoljasnje, bure i oluje,
sumora lisnog i svetlucanja talasnog, vatre kad pa-
332
luca i <luge, on je isto tako i veHki glasnik pri;odt·
dusevne, vecitog srca ljudskog: oko stene dev1fan-
stva stavlja on plameni strah kroz koji se probijn
pramusko, gonjeno svojim opredeljenjem da budi,
da oplodava, da bi, ugledav onu za kojom plasljivo
cezne, viknulo, trazeCi pornoc od sveto-zenskog, 1iz
kojeg je samo poteklo, od rnajke. U Vagnerovu svc-
tu i delu radi se o dusevnoj pra-poeziji, o onom pr-
vom i najprostijem, o pre-konvenoionalnom, prc-
-drustvenom jedino, i njemu se samo to cini uopstc
mogucno kao predmet umetnosti. Njegovo dclo
nemacki je prilog monumentalnoj umetnosti devct-
naestog stoleca, koja se kod drugih naroda javlja
prevashodno u obliku velikog sooijalnog romana.
Dikens, Tekeri, Tolstoj, Dostojevski, Balzak, Zola -
njihova dela, di:luCi se gorostasno sa istom tom na-
klonoscu prema moralistickoj velicini, evropsko su
devetnaesto stolece, literarno-drustvenokriticki, so-
cijalni svet. Nemacki pr.ilog, nemacki vid te velici-
ne ne zna za drustveno, nitii za nj hoce iSta da zna;
jer drustveno nije muzikalno, niti mofo bi.ti pogod-
no za umetnost. Za umetnost je pogodno jedino
mitski-cisto-ljudsko, neistorijski-bezvremena prapoe-
zija prirode :i srca; ona je upravo utociSte u bek-
stvu od drustvenog, sredstvo da se ocisti njegova
pokvarenost; i iz njena tla stvara nemacki duh moz-
da ono najuzviSenije, najubedljivije sto ovo stolcce
ima da pruzi. Nedrustveno-prapoetsko upravo je
njegov sopstveni mit, njegova tipska i u osnovi data
nacionalna priroda, koja ga cind razlicitim od dru-
gih vrsta nacionalnog duha .i tipova evropskih. Iz-
medu Zole i Vagnera, recimo, izmedu sirnbolickog
naturalizma romana o Rugon-Makarima i Vagne-
rove umetnosti ima mnogo vremenski zajednickog
- ne rnisliim samo na ,,lajtmotiv". No bitna i ti-
picna naoionalna razlika jeste drustveni duh fran-
cuskog, mitsko-prapoetski duh nemackog dela. U
konstataciji ove razlike, staro, zapleteno pitanje
333
,,Sta je nemacko?" dobija ne mofo biti sazetiji od-
govor. Nemacki duh je socijalno i politicki uglav-
nom nezainteresovan; u najdubljoj prirodi njego-
voj (a umetnicko delo seze najdublje; mofo se pri-
hvatiti kao merodavno) ta mu je sfera tuda. Ovo
nikako ne treba procenjivati samo negativno, ali,
ako se hoce, mogucno je u ovom slueaju govoriti
o jednom vakuumu, jednom manjku i nedostatku,
i svakako je iistina da u vremenima u kojima dru-
stveni problem dominira, u kojima svaka budna
svest ideju socijalnog 'i ekonomskog izjednacavanja,
pravednijeg jednog privrednog poretka, shvata kao
najaktuelniju, ostvarivanje njegovo kao zadatak mo-
ralno najhitniji, - da se u takvim okolnostima taj
cesto tako strahoviti nedostatak ne javlja najsrec-
nije i vodi do u disharmoniju sa voljom duha sveta.
S obzirom na probleme vremena, on vodi poku-
8ajima resavanja koji znace izbegavanje i nose oz-
naku mitskih surogata za stvarno socijalno. Nije
tesko u dana8njem nemackom drfavnom i drustve-
nom eksperimentu prepoznati takav jedan mitski
surogat. Kad se iz politicke terminologije prevede
u psihologiju, to danasnje stanje veli: ,,Ja uopste
necu socijalno, ja hocu narodnu bajku." Samo sto
u politickoj oblasti bajka postaje laz.
Kad sam u pocetku govorio o zloupotrebi koja
se vrsi u vezi sa velikom pojavom Vagnerovom,
znao sam da cu se bilo kad na nju morati da vra-
tim; jer, cini mi se nemogucno govoriti danas o
Vagneru a ne ograditJi se od takve zloupotrebe. Vag-
ner kao umetnicki profet jedne politicke dana8nji-
ce, koja se, vele, ogleda u njemu: - pa vec je viSe
nego jedan profet sa grozom okrenuo lice od ostva-
rivanja svojih predskazanja i viSe voleo da potrazi
grob u tudini nego da ga ma i sahrane na mestu
takvog ostvarivanja. Ali bila bi to povreda onog
najboljeg u nama, povreda divljenja, kad bismo
dopustili da u ovom slueaju uopste i reci mofe biti
334
o ostvarivanju, ma i u smislu rufoog iskrivljava-
nja. Narod i mac i mit i nordijska heroika, to je
u izvesnim ustima samo sramna krada iz vokabu-
lara Vagnerova umetnickog idioma. Stvaralac ,,Pr-
stena" nije sa svojom umetnoscu, opijenom od
proslosti i buducnosti, pre8ao okvire razdoblja gra-
danskog obrazovanja, da bi ga zamenio za jedan
drfavni totalitet koji ubija duh. Nemacki duh bio
je za nj sve, nemacka drfava nista - kao sto vec
dokazuje osnovnom reCi u ,,Majstorima pevacima":
,,Nek kao magla nestane Sveto Rimsko Carstvo, na-
ma ce ostati sveta nemacka umetnost." u velikom
delu koje cemo opet videti on je ucio da je zlato
prokleto i pohlepu za moci doveo je do unutrasnjeg
preokreta, tako da ona mofe da zavoli samo jos
svoga slobodnog uniStitelja. Prava profetija njegova
nije blago ni zlato i gordi sjaj, pogodbi mutnih sa-
vez prevarni, - nebeska je to melodija sto se na
zavrsetku ,,Sumraka bogova" izvija iiz zapaljenoga
napadackog grada zernne gospostine i u tonovima
objavljuje isto sto i zavrsna rec drugog nemackog
speva 0 zivotu i svetu:
Das Ewig-Weibliche
Zieht uns hinan.
(Vecno fensko
naviSe nas vuce.)
 SADRtAJ

Gete i Tolstoj (preveo Tomislav Bekic) 5

Gete kao reprezentant gractanskog razdoblja (preveo
Bosko Petrovic) 127
Patnja i veliCina Riharda Vagnera (preveo Petar
Vujicic, revidirao i redigovao Bosko Petrovic) 164
Preko mora s ,.Don Kihotom" (preveo Bosko Petrovic) 233
Frojd i buducnost (preveo Bosko Petrovic) 284
Rihard Vagner i ,,Nibelunski prsten" (preveo Bosko
Petrovic) 309

22 Esejl, I
 ODABRANA DELA TOMASA MANA
ESEJI, I

Glavni urednik
Bosko Petrovi6

Lektor
Milica Bujas

Oprema
I van Boldif.ar

Tehni~ki urednici
Marija Kostic
Miriana Jovanovic

Korektor
Mirjana Teodorovic

Izdava~ko preduzece
Matice srpske
Novi Sad

Za izdava~a
Zoran Bogdanov

Tiraf
10 000 primeraka

Na osnovu mUijenja Pokrajinskog sekretarljata za obrazo-

vanje, nauku i kulturu SAPV br. 413·7/80. od 9. I 1980.
god. ova knjiga oslobodena je osnovnoa poreza na promet.

Stampa
RO ltamparlja .,Buducno1t"
Novi Sad, Sumadijska 12
1980.